Etika, zakonodavstvo i organizacija - ns-nefro.org br. 42.pdf · Broj 42/godina XVIII/oktobar 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; UMETNOST I TRANSPLANTACIJA Zobnatica

Broj 42/godina XVIII/oktobar 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

UMETNOST I TRANSPLANTACIJA

Zobnatica2016

Etika, zakonodavstvo i organizacija

5.

7.10.

14.15.

16.

18.

20.22.

24.

25.26.27.

ORGANIZOVANJE NACIONALNOG PROGRAMA TRANSPLANTACIJE ORGANA

MEDICON - KVALITETNOM DIJALIZOM DO TRANSPLANTACIJE

"JAVNA RASPRAVA - PRE JAVNE RASPRAVE"

ULOGA I ZNAČAJ SARADNJE IZMEĐUAPOTEKE SUBOTICA I SAVEZA BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE U PROMOCIJIZDRAVLJA I EDUKACIJI PACIJENATA KOJISU NA HEMODIJALIZI

OD MEDENOG MESECA- DO DUGOTRAJNOG PRILAGOĐAVANJA

AKTIVNOSTI UDRUŽENJA

STATUS OSOBA SA INVALIDITETOMU NAŠEM DRUŠTVU - III DEO

ZNAČAJ DUPLEKS ULTRASONOGRAFIJEARTERIOVENSKE FISTULE

KOREKTNA SARADNJA SA RFZO I SAVEZA BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE

ŽIVOT SA DIJALIZOM

CVEKLA

SVETSKI DAN SRCA - 29. SEPTEMBAR

EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA

Broj 42/oktobar 2016.PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Ministarstvo kulture

i informisanja

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Dobrojutro

Srbijo!

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/[email protected]Žiro račun: 340-2437-88

PROJEKT MENADŽER:Zoran Mišković

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregie-mail: [email protected]

Stručni saradnici:Prof. dr Dušan Šćepanović,Puk. prof. dr Zoran Kovačević,As. dr Saša Borović mr. sc.,Kardiohirurg institutaza kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Dr Ivan Čurić,internista, kardiolog,nefrolog, FMC Novi SadDr Zorica Dragaš,specijalista socijalne medicine,Zavod za javno zdravlje Subotica,Centar za promociju zdravlja,Dr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu“Fresenius Medical Care” Beograd,Dipl. pharm. Jasmina Vukša- Apoteka Subotica

Foto-video prilozi:Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]

Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnje.

BESPLATAN PRIMERAK

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu podbrojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Podatci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

Dragi prijatelji, Stiže još jedna zlatna jesen. Nekima

izaziva osećaj sumornosti i prolazno-sti, a mi istu moramo doživljavati kao neprekidnu borbu za život i našu veću dobrobit. Postavlja se pitanje da li smo posle ovoliko angažovanja, truda, entuzijazma i upornosti, na početku ili pri kraju misije. Svima je jasno da naša misija nema ni početak ni kraj, da je ona životna i doživotna priča o borbi čoveka sa sudbinom i prirodom. U toj borbi, postoji jedna zlatna osobina ljudskog roda, a to je pamet, moć ra-suđivanja, klasifikacije, selekcije i borba između zla i dobra.

Sav ovaj trud koji ulažemo, koristeći zadnje atome energi-je koji se oslobode između dve dijalize i zahvaljujući časnim i dobronamernim ljudima i stručnjacima koji svoje nesebič-ne stručne resurse ustupaju za dobrobit svih nas, ipak nije uzaludan. Nadamo se da smo pokrenuli veoma ozbiljne životne teme, da smo pridobili dobronamerne saradnike koji nas prate na ovom humanom putu, i da sa velikom verom i nadom očekujemo podršku cele društvene zajednice od domova zdravlja, preko opštih bolnica, Kliničkih centara, Ministarstava, lokalnih zajednica i najviših državnih institu-cija. U toj veri očekujemo da svako počne da se ozbiljno bavi svojim poslom, da odnosi zmeđu pacijenata i lekara, građa-nina i poslanika, birača i predsednika Skupštine, predsedni-ka vlade i predsednika države, bude: partnerski, iskren, ljudski, human, a da se pri tom ceni, poštujući različitost između nas, Osoba sa invaliditetom (OSI) i društveno okruženje.

Po hiljaditi put apelujemo i pozivamo sve nadležne u našoj državi da, pre svega, svojim primerom daju doprinos promeni katastrofalnog stanja u oblasti transplantacije i donacije organa na teritoriji Republike Srbije.

Potrudimo se da prekinemo beznađe nas stotine i hiljade očajnika koji očekujemo da nam neki organ kadaveričnog donora promeni život. Za to je potrebno mnogo ozbiljnija organizacija: transplantacionih timova, sagledavanje kom-petentnosti i finansijskih sredstava, zakonodavna regulativa koja mora biti jasna, primenjiva i nedvosmislena, edukovanost pre svega medicinskog osoblja, a onda zastupnika građana, pa tek onda građana kao temeljnog nosioca državnog ure-đenja. Edukacija ili da uprostimo - šta je život na dijalizi, a šta je život nakon transplantacije - mora biti dostupna u direktnoj komunikaciji sa svim građanima. Komunikacija samo putem javnih medija kroz minutne nemušte priloge i bez pravog objašnjenja, samo zbunjuje.

Ponovo šaljemo našu stalnu poruku “Pokrenimo sebe – promenimo svest”

Puno pozdrava iz Novog Sada Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodiene Dipl. ecc Zoran Mišković

"Stavovi izneti u podržanom medijskomprojektu nužno ne izražavaju stavoveorgana koji je dodelio sredstva"

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalida Vojvodine

BAČKA TOPOLA

INDUSTRIJA MESA

4 5

OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016

Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg

Vrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijabetes i

ja

Kako do donorske kartic

e?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

� Uređivački�odbor

www.ns-nefro.org

ŽIVOTNI RULET SA SVIH STRANA

Naša pamet-pre svega - II deo

Najboljni način lečenja organa u terminalnom sta-dijumu oboljenja je – ZAMENA ORGANA. Naj-bolja zamena za oboleli

organ je – DRUGI ORGAN. Transplanta-cija organa je kruna savremene medicine, a nacionalni program transplantacije organa je pokazatelj civilizacijskog dometa jednog društva.

Kako funkcionišedobro organizovan sistem

Da bi bilo koji sistem funkcionisao po-trebno je usvojiti, i primeniti, pravila rada (procedure) i definisati uslove koje moraju da ispunjavaju članovi sistema. Primer dobrog sistema i organizovanja nacional-nog programa transplantacije je, svakako, način na koji su to uradile Sjedinjene Ame-ričke države (SAD).

Da bi razrešio problem nedostatka do-niranih organa, i poboljšao proces aloka-cije organa, Kongres SAD je 1984. god. usvojio zakon - National Organ Transplant Act (NOTA; P.L. 98-507). Ovaj zakon, na nepunoj strani papira, uopšteno definiše strukturu i obaveze Organ Procurement and Transplantation Network (OPTN).

Zakon je naložio osnivanje Organ Pro-curement and Transplantation Network (OPTN) – Mreže za uzimanje i transplan-taciju organa, u formi privatne, neprofita-bilne organizacije, koja sklapa ugovor o delu sa državom. Na osnovu usvojenog zakona, radna grupa je definisala prepo-ruke, koje je Ministarstvo zdravlja SAD (U.S. Department of Health and Human Services), 1986. god., ustanovilo za funkcionisanje OPTN-a.

United Network for Organ Sharing (UNOS), je privatna, neprofitabilna, kom-panija koja je 1986. god. dobila federalni

ugovor da u praksi predstavlja OPTN i da vodi registar transplantiranih pacijenata. Ovaj ugovor je obnavljan u više navrata i aktivan je i danas.

Postepena evolucija nacionalnog pro-grama transplantacije je dovela do usva-janja Završnih odredbi (Final rule), koje je Ministarstvo zdravlja SAD usvojilo 2000. god., u svrhu stvaranja regulativnih okvira za strukturno organizovanje i funkcioni-sanje OPTN-a.

Usmeravajući napore ka dobrobiti pa-cijenta, OPTN ima za cilj da poveća broj i pristup transplantacijama, poboljša pre-življavanje nakon transplantacija i da pro-moviše bezbednost pacijenata i efikasno upravljanje sistemom.

OPTN funkcioniše kroz upravni odbor i komitete, koji svojim profesionalizmom i posvećenošću doprinose stalnom usavr-šavanju sistema. Komiteti se bave temama koje su bitne za struku, odnosno, transplan-tacionu medicinu. Upravni odbor uspo-stavlja pravila rada (procedure) i uslove za članstvo u nacionalnom programu tran-splantacije organa.

OPTN određuje koji su neophodni uslovi da bi organizacije i pojedinci postali članovi nacionalnog programa transplan-tacije. Definisanjem ovih uslova se bavi Komitet za članstvo i profesionalne stan-darde (The membership and professional standards committee). Precizno su nave-dene organizacione, prostorne i stručne norme koje moraju da ispune: transplan-tacioni centri, organizacije koje identifi-kuju donore i uzimaju i distribuiraju organe, laboratorije za određivanje histo-kompatibilnosti, medicinsko i naučno osoblje (npr. ko može da nosi zvanje tran-splantacionog hirurga), nevladine organi-zacije, članovi iz sveta biznisa, individual-ni članovi.

Organizovanjenacionalnog programatransplantacije organa

Piše:

as. dr Saša Borović, kardiohirurg mr. sc. Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“

U prošlom broju časopisa “Nefro”, obra-tili smo se našim prijateljima, saradnicima i stručnjacima u zemlji, ubeđeni da postoje dovoljno stručni i pametni ljudi koji mogu doprineti promeni stanja u zdravstvenoj politici naše zemlje. To ubeđenje danas potvrđujemo, sagledavajući sa koliko struč-nosti, entuzijazma i iskrenosti naši sarad-nici pristupaju svojim ličnim angažova-njem, autorskim radovima i prezentacijama, u korist bubrež-nih bolesnika, a i čitave popu-lacije.

U ovom broju časopisa “Nefro” objavljujemo nekoliko prezentova-nih radova. Svakako da je najznačajniji doprinos časopisu specijalni dodatak koji je ustupio prof. dr Dušan Šćepano-vić. Svako ko bude pročitao njegov rad

shvatiće da je u njemu sadržana iskrenost, čovekoljublje, patriotizam, ogromna ljubav posvećena deci i našim mladim pokolje-

njima. Njegov rad, u koji je uloženo puno truda, jeste dokaz neumorne borbe sas

udbinom čoveka koji slavi narednog meseca 10 godina života sa tran-splantiranim srcem.

Primer ove nemerljive ener-gije i borbe za promenu

zakonodavnog okvira u oblasti transplan-tacije organa i tkiva, koju nese-bično šalje svima koji su u kandža-

ma nemilosrdne sudbine, sa ozbiljnim

zdravstvenim problemom, mora biti podstrek za još snažniju borbu za pro-duženje života i promenu konzervativnih birokratskih dogmi, koje utiču na živote obolelih.

Verujmo da će svest i savest našeg naroda nadvladati egoizam i pesimizam.

Zoran Mišković

6 7

OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

Posebnost ovog sistema je da upravni odbor sačinjavaju specijalisti transplanta-cione medicine (približno 50% sastava), ali i sami pacijenti i nihova porodica (najma-nje 25% sastava), kao i predstavnici volon-terskih organizacija, pravnici, sociolozi, teolozi, i drugi članovi koji nisu medicinski profesionalci.

OPTN procedure su pravila rada kojih se pridržavaju transplantacione bolnice, organizacije koje identifikuju donore i uzimaju i distribuiraju organe i laborato-rije za određivanje histokompatibilnosti. Procedure nastaju zajedničkim radom stručnih komiteta, upravnog odbora i javnosti. Primeri procedura su: koji su kri-terijumi za stavljanje bolesnika na jedin-stvenu (nacionalnu) listu za transplanta-ciju, šta čini nekog pacijenta prioritetnim za transplantaciju, koja su bitna medicin-ska obeležja donora, kako se uzima, obe-ležava i transportuje organ, kako se alocira uzeti organ (jetra, srce, pluća, bubreg, pankreas), kako se vodi evidencija tran-splantacije, kako se pružaju na uvid podaci o transplantacijama, šta treba ispitati u smislu histokompatibilnosti, kako se finan-siraju troškovi transplantacije (npr. putni troškovi i troškovi rada ekipa), itd.

Sva ova uputstva, pravila, jasno su defi-nisana, kratko sročena (u par stranica) i podložna promenama i unapređenju.

Pravni ambijent u SrbijiAktuelni zakon o transplantaciji organa

iz 2009. god., uopšteno definiše članove nacionalnog transplantacionog programa (organizacija obavljanja poslova transplan-tacije organa), postupak transplantacije, uzimanje organa, osnivanje Uprave za biomedicinu (pandan OPTN-u). Nažalost, nedostaju precizna uputstva o procedu-rama i uslovima koje moraju da ispunja-vaju članovi transplantacionog sistema. Članovi zakona koji treba da definišu i preciziraju ovo pitanje uglavnom se zavr-šavaju vrlo opštim odredbama: uslove u

pogledu prostora, opreme, kadra, ... pro-pisuje ministar; ministar donosi rešenje o obnavljanju dozvole... na način propisan za izdavanje dozvole; sadržinu, način i postupak sačinjavanja i vođenja Republič-ke liste čekanja ... propisuje ministar; uslove za utvrđivanje prioriteta primaoca organa ... propisuje ministar.

Istini za volju, nije posao zakona da donese konkretne, stručne i operativne propozicije, ali, činjenica je da one u ovom trenutku ne postoje. Sve ovo trnasplanta-cioni program u Srbiji gura u 60-te godine prošlog veka, kada su pojedine transplan-tacine bolnice imale u komšiluku donorske bolnice, i ako ne mogu da iskoriste organ za pacijenta sa svoje liste (jer ne postoji nacionalna lista) organ se baca.

Slogan ovogodišnjeg obeleža-vanja “Osnažite svoj život“ nas upućuje na promociju zdravlja, koja predstavlja proces osposo-bljavanja ljudi da povećaju kon-

trolu nad svojim zdravljem i da ga una-pređuju. To je jedan od najboljih načina da svako od nas osnaži svoj život. Potreb-no je steći veštinu zdravog načina života i formirati svakodnevne navike koje su u korist zdravlja, i to je važno već od naj-ranijeg uzrasta. U svemu ovome značaj i uloga porodice mogu da budu posebna tema. Navike koje narušavaju zdravlje, a deo su životnog stila osobe, istovreme-no su i najznačajni faktori rizika za na-stanak masovnih hroničnih nezaraznih bolesti, od kojih su prema proširenosti u stanovništvu – najznačajnije bolesti srca i krvnih sudova. Tako govore statistički podaci o oboljevanju i umiranju. Prema podacima SZO u starosnoj grupi 15-69 godina više od 17 miliona smrtnih ishoda tokom godine dana posledica je bolesti srca i krvnih sudova. Gubitak je neravno-merno raspoređen, 80% ovih ljudi živelo je u ekonomski nerazvijenim državama sveta! Svake godine u Srbiji je više od po-lovine smrtnih ishoda posledica bolesti srca i krvnih sudova. Takva je epidemi-ološka situacija i pored toga što je ovo preventabilna grupa bolesti, za koju su dobro poznati faktori rizika. Većina ovih rizika se može isključiti jednostavnim merama i bez dodatnog ulaganja mate-rijalnih sredstava. Zapravo se radi o ula-ganju u zdravlje, i cilj promocije zdravlja je postaviti zdravlje a ne bolest u centar interesovanja svake osobe. Tema ovogo-dišnjeg obeležavanja je zdrav način života i prevencija faktora rizika. Treba naglasiti da postoji razlika između prevencije bo-lesti i ranog otkrivanja postojećeg rizika kod određene osobe, ali i da se sve to lako sprovodi, a veoma je značajno za kvalitet života u svakom životnom dobu. Preven-

cijom bolesti srca i krvnih sudova spreča-vaju se i mnoge druge hronične nezara-zne bolesti, kao i bubržne bolesti, a opšte zdravstveno stanje se unapređuje.

Da li je poznato šta sve doprinosi na-stanku bolesti srca i krvnih sudova, odno-sno koji su najvažniji faktori rizika? Dobro je poznato, i to su: povišen krvni pritisak (hipertenzija), povišen nivo masnoće u krvi, povišen nivo glukoze / šećera u krvi, upotreba duvana i duvanski dim, goja-znost i nepravilna ishrana, fizička neaktiv-nost, starenje, nasleđe, pol, uslovi života i rada odnosno faktori socijalne sredine (porodica, obrazovanje, socijalno - eko-nomski položaj, radno mesto, emocional-no stanje, socijalna mreža i podrška).

“Promenljivi ili spoljašnjifaktori rizika“

Spoljašnji faktori rizika su najznačajniji, zato što na njih možemo uticati, a neke od njih u potpunosti isključiti iz svog ži-vota – i to onda kada je faktor rizika = navika. Nepravilna ishrana, gojaznost, duvan i duvanski dim, nedovoljna fizička aktivnost, povišen krvni pritisak (hiper-tenzija), prekomerni nekontrolisani stres, nedovoljno noćnog sna, kao i nedostatak socijalne mreže i loše emotivno stanje presudno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova. Takođe treba dodati da se obo-ljevanje od ovih bolesti pomera ka mla-đim starosnim kategorijama stanovniš-tva, a tako je i u našoj zemlji.

Povišen krvni pritisak ili tihi ubica je faktor rizika broj 1 za nastanak šloga (moždanog udara) i najvažniji faktor ri-zika za približno polovinu svih bolesti

srca. Povišen krvni pritisak vrlo često nije praćen vidljivim simptomima i znacima, ali zato značajno oštećuje srce i arterije, pa zbog toga osobe sa povišenim krvnim pritiskom imaju trostruko viši (veći) rizik za nastanak moždanog ili srčanog udara u odnosu na osobe sa normalnim vred-nostima krvnog pritiska. Potrebne su redovne kontrole, kod svog izabranog lekara, a ponovljena merenja krvnog pri-tiska su ponekad neophodna, jer vredno-sti mogu da variraju iz dana u dan ali i u toku dana. Povišen krvni pritisak može da se snizi, odnosno da se normalizuje, odgovarajućim promenama u načinu ži-vota, kao što su smanjivanje soli u ishrani, prestanak upotrebe duvana, održavanje odgovarajuće fizičke aktivnosti i/ili uzi-manje lekova, ukoliko je to neophodno i lekar odredi.

Upotreba duvana i život u duvanskom dimu donosi dvostruko veći rizik obolje-vanja u poređenju sa osobama koje udišu čist vazduh. Nedovoljna fizička aktivnost povećava rizik nastanka bolesti srca za 150%. Mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20% svih bolesti srca i šloga širom sveta. Masna hrana dovodi do okluzije / suženja arte-rija i može biti uzrok povišenog nivoa ho-lesterola i triglicerida u krvi, a to je uzrok jedne trećine svih bolesti srca i šloga ši-rom sveta. Holesterol čine dve kompo-nente: “dobar“ (HDL) i “loš“ (LDL). Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca. Dalje, kao faktor rizika, pre-komerna telesna težina / gojaznost – po-većava rizik nastanka visokog krvnog pri-

Svetski dan srca – 29. septembarSvetski dan srca je jedan od najznačajnijih datumaNacionalnog i Međunarodnog Kalendara zdravlja,i ove godine smo ga obeležili 29. septembra

Piše:Dr Zorica V. Dragaš,

Specijalista socijalne medicineZavod za javno zdravlje Subotica

Centar za promociju zdravlja

ZaključakS obzirom na demografski i sociološki profil našeg stanovništva, očekivan je

porast potrebe za transplantacijom organa u budućnosti. Nadam se da će inten-zivna rasprava o izmeni zakona o transplantaciji doneti stvarni boljitak u organi-zacionom i operativnom smislu. Lomljenje koplja oko načina doniranja organa (podrazumevana ili informisana saglasnost) je samo segment aktuelnog problema. Ipak, srećna okolnost je da ova zemlja ima edukovane i sposobne ljude i da šansa uvek postoji.

8 9

OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016 SA SVIH STRANA

tiska, dijabetesa i zakrečenja arterija (ate-roskleroze). Povišen nivo šećera (glukoze) u krvi – kod dijabetičara predstavlja dva puta veći rizik za nastanak bolesti srca i šloga. Povećan indeks telesne mase, kao i nepovoljan odnos obima struka i obima kukova, povezan je sa povećanim rizi-kom razvoja bolesti srca i krvnih sudova. Drugim rečima nagomilavanje masti u tr-buhu ili centralna gojaznost je indikator rizika. Osobe muškog pola treba da imaju obim struka do 94 cm, a osobe ženskog pola do 80 cm. Pravilna ishrana i indivi-dualno optimalno određena svakodnev-na fizička aktivnost su najbolji način odr-žavanja odgovarajuće telesne težine.

“Nepromenljivi ili unutrašnjifaktori rizika“

Postoje faktori rizika na koje nije mogu-će uticati, i oni su nepromenljivi faktori ili unutrašnji faktori rizika za nastanak ovih bolesti a to su: starenje, pol i genetika. Za njih se kaže da su nepromenljivi, ali se to mora shvatiti uslovno, jer uvek postoji mogućnost smanjivanja verovatnoće ra-zvoja bolesti, odlaganja njenog nastanka, ili sprečavanja i odlaganja nastanka kom-plikacija odnosno posledica. Neminovno starenje donosi prisustvo različitih uti-caja na zdravlje, odnosno faktora rizika, i njihovo nagomilavanje sa godinama života (kumulativni uticaj). Zbog toga su starije osobe pod višim (većim) rizikom. Rizik se udvostručava na svakih 10 godi-na posle 55. godina života. Ljudi stare, i to je neizbežno, međutim povišen krvni pritisak, srčani ili moždani udar nisu ne-izbežni u starijim godinama, već se mogu izbeći ukoliko se tokom života izbegavaju spoljašnji faktori rizika.

Postojanje bolesti u porodici takođe povećava rizik oboljevanja: ako je rodi-telj ili blizak rođak imao koronarnu bo-lest srca pre 55. godine života - za osobe muškog pola ili pre 65. godine života - za osobe ženskog pola.

Pol donosi razliku – muški pol ima veći rizik za pojavu bolesti srca nego ženski

pol u premenopauzi. Posle menopauze rizik se izjednačava postaje jednak kod osoba oba pola.

U zaključku: Bolesti srca i krvnih sudo-va su preventabilne, i u mnogim slučaje-vima je bilo moguće sprečiti ih! Zajednič-ka akcija može da doprinese da se smrt-nost usled bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine globalno smanji za 25%.

HipertenzijaArterijska hipertenzija je jedna od naj-

češćih bolesti današnjice, koja skraćuje ljudski vek, pa je zbog toga povišen krvni pritisak dobio i ime “tihi ubica”. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj pro-cenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i ži-votne dobi. Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja poda-tak da se terapija uzima neredovno i če-sto u nedovoljnim dozama. U našoj ze-mlji, prema nekim ranijim podacima, od hipertenzije boluje 10-25% stanovništva. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije komplikacije najčešće ispo-ljavaju na bubrezima, mozgu i oku.

Arterijska hipertenzija se prema vred-nostima krvnog pritiska klasifikuje na:

• Normalan krvni pritisak -<139/<89 mmHg,

• stadijum I - blaga hipertenzija140-159/90-99 mmHg

• stadijum II - umerena hipertenzija 160-179/100-109 mmHg

• stadijum III - teška hipertenzija >180/>110 mmHg

Uzroci arterijske hipertenzijePrema uzroku nastanka, postoji pri-

marna ili idiopatska i sekundarna hiper-tenzija. Uzrok idiopatske hipertenzije je multifaktorijalan i još uvek nije u pot-punosti razjašnjen. Istraživanja su nave-

la naučnike na pretpostavku postojanja geneteske predispozicije i udruženog uticaja: gojaznosti (uslovljena nepravil-nom ishranom), duvanskog dima, uzi-manja alkohola i kafe, zatim psihičke napetosti, odsustva kretanja i fizičkih ak-tivnosti, profesionalne preopterećenosti, brige, konflikata i nedostatka odmora. U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (stenoza renalne arterije, stenoza aorte, oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde i drugo), ali ovo objašnjava samo oko 5% otkrivenih hipertenzija. Ovaj tip hipertenzije može biti uzrokovan spolj-nim uticajima kao što su akutni stres, abuzus alkohola ili nikotina, primenom kontraceptivnih lekova ili trudnoćom.

SimptomiPovišen krvni pritisak je vrlo često bo-

lest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili se oni čak i odsutni. Pacijenti sa povi-šenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hiper-tenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Ne treba zaboraviti da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju oboleva-ju od koronarne bolesti (angina pektoris, infarkt srca) desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simpto-mi koje najčešće imaju bolesnici sa po-višenim krvnim pritiskom su: glavobolje (naročito u potiljačnom predelu), nesve-stica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca i tako dalje.

DijagnozaDijagnoza hipertenzije se postavlja na

osnovu višekratnog merenja krvnog priti-ska. Veoma je važno merenje krvnog pri-tiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući (tzv. efekat belog mantila).

Pritisak treba meriti po mogućnosti u istom položaju, na istoj ruci i istim apara-tom. Bolesnicima sa hipertenzijom treba obavezno uraditi kompletne laboratorij-ske analize krvi i mokraće, pregled očnog dna, EKG, ultrazvučni pregled srca, ultra-zvučni pregled bubrega i nadbubrega a ponekad i ultrazvučni pregled moždanih arterija. Takođe, pacijent treba da bude pregledan od strane kardiologa, nefrolo-ga i endokrinologa koji će dalje odrediti ispitivanja i terapiju.

LečenjeLečenje hipertenzije je kompleksno.

Prva mera je sprovođenje higijensko - di-jetetskog režima što podrazumeva život bez duvana i duvanskog dima, smanjenje unosa soli (i tečnosti), postizanje odgo-varajuće telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjenje unosa kafe alkoho-la (50% alkoholičara ima hipertenziju), kao i smanjenje i kontrolu stresa.

Od nemedikamentnih mera najvažni-je je da se postigne i održi odgovarajuća telesna težina. Prekomerna težina pred-stavlja dvostruko do šestostruko poveća-nje rizika razvoju hipertenzije. Takođe je važno smanjenje unosa soli ispod 3 g na dan, kao i izbegavanje hrane bogate za-sićenim masnim kiselinama. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem, te svakodnevna fizička aktivnost. Ume-rene aerobne vežbe utiču pozitivno na smanjenje krvnog pritiska, i na povećanje nivoa HDL (dobrog) holesterola, a time je i manji rizik od nastanka kardiovaskular-

brezima kada dolazi do pada arterijskog pritiska i pada koncentracije natrijuma u krvi. Na taj način renin učestvuje u regu-laciji krvnog pritiska i sprečava njegovo jače opadanje. Sam po sebi, renin nije u stanju da modifikuje (promeni) pritisak, ali deluje na protein angiotenzinogen, koji se proizvodi u jetri, a rezultat ove re-akcije je oslobađanje angiotenzina I. Re-nin se u cirkulišućoj krv izadržava najviše jedan sat, utičući za to vreme na stvara-nje angiotenzina I. Angiotenzin I je bio-loški slabo aktivan, on deluje blago suža-vajući krvne sudove (vazokonstriktorno), ali ne u dovoljnoj meri da izazove zna-čajne cirkulacijske promene. Međutim, gotovo odmah po njegovom stvaranju u krvnim sudovima pluća se pod uticajem angiotenzin-konvertujućeg enzima od angiotenzina I (koji ima 10 aminokiseli-na) odvajaju dve aminokiseline, pa tako nastaje peptid od 8 aminokiselina- angi-otenzin II. Angiotenzin II je vrlo moćan vazokonstriktor. On vrlo brzo u brojnim

nih bolesti. Prema istraživanjima svakod-nevno vežbanje smanjuje rizik nastanka moždanog udara za 30 %. Dovoljno je 30 do 45 minuta brzog hoda. U lečenju hi-pertenzije koristi se i više različitih grupa lekova.

Renin-angiotenzin sistemRenin-angiotenzin sistem je jedan od

mehanizama kojim bubrezi učestvuju u kontroli krvnog pritiska. Renin je proteo-litički enzim, a stvara se i oslobađa u bu-

delovima tela izaziva sužavanje krvnih su-dova. Vazokonstrikcija je jako izražena u arteriolama, dok je u venama znatno sla-bija. Angiotenzin II se u krvi zadržava vrlo kratko, minut-dva, pošto ga drugi enzimi krvi i tkiva deaktiviraju (angiotenzinaze). Angiotenzin II putem mehanizma nega-tivne povratne sprege a pod normalnim okolnostima inhibira lučenje renina, čime se sprečava pojava hipertenzije.

Analiza mortalitetaU Severnobačkom okrugu je 2015. god.

umrla ukupno 2731 osoba, a od bole-sti srca i krvnih sudova 1431 osoba (612 muškog i 819 ženskog pola). Udeo ovih bolesti u ukupnoj smrtnosti stanovništva SBO je 2015. god. 52,4%. Analizom poda-taka za naš Okrug u 2015. god. uočava se da učestalost umiranja od bolesti srca i krvnih sudova raste proporcionalno sa starenjem. U starosnoj kategoriji 70-79 godina umrle su 363 osobe (172 muškog i 191 ženskog pola), i u starosnoj katego-riji 80-89 godina umrle su 602 osobe (208 muškog i 394 ženskog pola). Zanimljivo je istaći da je do 70. godine života učestalost smrtnog ishoda veća kod osoba muškog pola. U starosnoj kategoriji 60-69 godina umrlo je 199 osoba (121 muškog i 78 žen-skog pola).

Najučestalije dijagnoze (bolesti) u gru-pi bolesti srca i krvnih sudova su bile:

1. Kardiomiopatija ili oboljenje srča-nog mišića (279 osoba je umrlo, udeo je 19,5%)

2. Ateroskleroza ili zakrečenje krvnih sudova (243 osobe je umrlo, udeo je 17%)

3. Hipertenzija ili povišen krvni pri-tisak (234 osobe je umrlo, udeo je 16,4%)

4. Infarkt mozga (191 osoba je umrla, udeo je 13,3%)

5. Hronična ishemijska bolest srca (127 osoba je umrlo, udeo je 8,9%)

Ovih pet bolesti čini 75% smrtnih is-hoda, ili ukupne smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova stanovništva Se-vernobačkog okruga u 2015. godine. Na kraju poruke SZO i Svetske federacije za srce, povodom obeležavanja Svetskog dana srca 2016. godine: Volite svoje srce, i Upoznajte se sa svojim rizikom!

Osnažite svoj život

10 11


Bubrežna slabost je veoma kom-plikovana bolest koja otvara nove probleme i pitanja kako za zdravstveno osoblje, tako i za pacijente koji se nalaze na

hroničnom programu hemodijalize. Osnovna i primarna želja svakog pacijenta

na dijalizi jeste transplantacija bubrega. Nažalost, u našoj državi se veoma mali broj pacijenata transplantira, zbog čega se na ostvarenje te želje dugo čeka. Samoj tran-splantaciji bubrega prethodi dobra obrada, dobra priprema pacijenta i ono najvažnije KVALITETNA DIJALIZA.

Jednom našem pacijentu se i ispunila ta želja, a zahvaljući kvalitetnom odabiru dijalize, koju je imao u našoj ustanovi, uspeo je bez ikakvih problema da započne novi život. Kakva je priča pacijenta D.M. koji se 9 godina dijalizirao i kome se želja o transplantaciji bubrega ostvarila tokom jednog jutra?

Rođen je 1957.godine, u Šapcu, a dijali-zu je započeo 29.05.2004. godine u KBC Zemun. U MEDICON specijalnu bolnicu za hemodijalizu Novi Beograd dolazi 09.09.2010.godine sa kompletnom predtransplantacionom obradom. U osnovi bubrežne slabosti su bile česte upale bubrega i visok krvni pritisak. Pored toga pacijent je imao i uvećanu paratire-oidnu žlezdu i kamen u žučnoj kesi.

U našoj ustanovi, pacijenta je dočekao stručni tim lekara i visoko obučenih me-dicinskih sestara, koji su nastavili isti tretman hemodijalize. Dijaliza koju je pacijent D.M. imao od samog početka lečenja je bila hemodijafiltracija, kao jedna od najkvalitetnijih dijaliza koje se spro-vode u svetu, a u našoj državi sprovode ih MEDICON bolnice u Novom Beogradu i Novom Sadu. Nedeljni ritam dijalize je bio 3 puta po 4h i 30 min, a površina membrane od 1.7 do 2.1 kvadratni metar. Krvna pumpa se kretala 350 ml/min a protok dijalizata 600 ml/min. Interdijali-zni donos pacijenta je bio od 3.0 – 4.8 kg na suvu telesnu težinu od 73.0 kg. Tokom dijaliza, pacijent je imao stabilan krvni pritisak, dobro je podnosio hemodijafi-traciju, a terapija koju je redovno dobijao su bili preparati vitamina B i C, preparat gvožđa i eritropoetin. Da je pacijent imao kvalitetnu dijalizu pokazuje nam i para-

metar KT/V koji smo merili tokom svakog tretmana na aparatu, a mesečno i preko laboratorijskih analiza. KT/V je bio u opsegu od 1.36 do 1.63. U sklopu rešava-nja drugih problema početkom 2012.godine urađena je laparaskopska opera-cija kamena u žučnoj kesi, a iste godine i odstranjivanje paratireoidne žlezde. Bez obzira na operativne zahvate, pacijent nastavlja sa hemodijalizom, uvek nasme-jan, dobro raspoložen i uvek spreman za saradnju sa medicinskim osobljem naše bolnice.

U ranim jutarnjim časovima, 01.01.2013.godine, pacijentu D.M. je uspešno urađena kadeverična transplantacija bubrega u KC Srbije. Od tada je prošlo skoro 3 godine, i kako nam sam pacijent D.M. kaže, sada živi NOVI ŽIVOT, a naše bolnice se uvek rado seća, jer mu je tu pružena najbolja moguća dijaliza. Takođe, kaže da mu je osmeh na licu našeg medicinskog osoblja uvek davalo jaku motivaciju da nastavi dalje i da živi normalan život tokom svih ovih godina dijaliziranja.

Međutim, postavlja se pitanje šta je sa bolesnicima koji nisu imali mogućnost da

se transplantiraju? Kakva je njihova sudbina? Tim pacijentima je potrebno obezbediti kvalitetnu dijalizu kako bi mogli da žive normalnim životom. Broj bolesni-ka koji se dijalizirao u MEDICON specijal-nim bolnicama 2013.godine je bio 48. Svi pacijenti su se dijalizirali po tipu HDF-a odnosno po tipu hemodijalfiltracije. Dužina dijaliza je bila od 4 do 5 sati, a pro-sečan KT/V svih pacijenata za 2013 godinu je bio 1.38 što govori u prilog tome da smo u našim bolnicama obezbedili svim paci-jentima kvalitetnu dijalizu. Kada govorimo o starosnoj strukturi pacijenata u našim bolnicama, 24 pacijenta su imala manje od 65 godina života, od 65 do 74 godine je bilo njih 16 pacijenata, a preko 75 godina života je bilo 8 pacijenata. Smrtnos paci-jenata koji su se dijalizirali u MEDICON bolnicama je 6.25% s’tim da je potrebno

naglasiti da se ni jedan smrtni slučaj nije desio u našim ustanovama, već u drugim bolničkim ustanovama tokom hospitali-zacija. Kada uporedimo stopu smrtnosti pacijenata u Srbiji, za istu 2013. godiu, koja iznosi 12.5%, vidimo da imamo daleko manji procenat smrtnosti, što takođe govori o kvalitetnoj usluzi koju pružaju naše ustanove.

Kvalitetnom dijalizomdo transplantacije

PRIKAZ SLUČAJA-

Pišu medicinske sestre:SrđanaNarančić

Tanja Petrović

Samoj transplantaciji bubrega prethodidobra obrada, dobra priprema pacijentai ono najvažnijeKVALITETNA DIJALIZA

Kvalitetnom hemodijalizom obezbeđuje se normalan život bolesnicima koji se dijaliziraju a, takođe, obezbeđujemo adekvatnu pripremu za uspešnu transplan-taciju bubrega. Naša dužnost je da bolesnicima pružimo kvalitetnu dijalizu, da im omogućimo dug i normalan život, kao i da svaki kraj pretvorimo u novi početak.

12 13


Prof. Dr Dušan Šćepanović- ‘’Anomalije urinarnogtrakta kod dece’’i ‘’Kvalitet života prei posle transplantacije organa’’

As. dr Saša Borović mr sc.- ‘’Mesto i značajtransplantacionehirurgije u Republici Srbiji’’.

Dr Ivan Čurić,spec.int.med.kardiologi nefrolog-’’Ultrazvučnadijagnostikaarterio-venskogpristupa’’

Dr Vesna Vukelićspec.int. medicine-‘’Psihosocijalna podrška zdravstvenog osoblja pacijentima na hemodijalizi’’

Špišak LJiljana,glavna med. sestra- ‘’OB -Sombor’’, Odeljenje hemodijalize-’’Specifičnosti u raduzdravstvenog osoblja sa pacijentima na hemodijalizi’’

Vukša Jasmina dipl. ph.-’’ Uloga i značajsaradnje izmeđuApoteke Suboticai Saveza bubrežnihinvalida Vojvodine’’

Mira Jozmedicinska sestra‘’MEDICON’’ d.o.o Srbija“Kvalitetnomdijalizom dotransplantacije’’:

Pejčić Milica,sekretar Udruženjabubrežnih invalidaSubotica - ‘’21. godinaživota sa transplantiranimbubregom’’

Zoran Mišković dipl ecc,Predsednik S.B.I.Vi SU-Nefro- ‘’ Partnerstvo izmeđuUdruženja bubrežnihinvalida i zdravstvenihinstitucija u RepubliciSrbiji’’.

UMETNOST I TRANSPLANTACIJA

9. oktobar 2016. Zobnatica

Etika, zakonodavstvo i organizacija

ZOBNATICA2016.

УНИВЕРЗИТЕТСКАДЕЧЈА КЛИНИКА

ТИРШОВАОСНОВАНА 1924.

14 15


Čast nam je da imamo prilike da predloge eminentnih stručnih timova Bioetičkog društva Srbije (BDS) i Transplantacione mreže Srbije (TMS) i u ime Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, stavimo javnosti na uvid. Paralelni prikaz sadašnje koncepcije organizacije transplantacija u postojećem Zakonu o transplantaciji organa i tkiva u odnosu na predlog za izmenu i dopunu Zakona, nesporno treba da uključi sve građane i struku.

Ako samo 15 minuta sa pažnjom upor-edite šta su predlozi za izmenu Zakona o transplantaciji, biće jasno kolika je to suštinska promena kojom bi se unapre-dila transplantaciona hirurgija u Repub-lici Srbiji i gde bi napokon krenuli sa dna.

Dana 09.10.2016. godine kao tradicio-nalni susret unazad 6 godina, održana je Tribina povodom ‘’Evropskog dana dona-cije organa’’, pod radnim naslovom ‘’Umet-nost i transplantacija – etika, zakonodav-stvo i organizacija’’. Ove godine ovo je bila centralna manifestacija ne samo u Srbiji već se nadamo i Evropska, koja je održana pod pokroviteljstvom Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, čiji je projekat podr-žalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RS. To je bila ujedno i petogodišnja podrška projektu ‘’Udahni novi život V’’ Udruženju bubrež-nih invalida Subotica, grada Subotice.

Ove godine susretu su se odazvali emi-nentni stručnjaci i saradnici počev od Prof. dr Dušana Šćepanovića, Ac. dr Saše Boro-vića, dr Ivana Čurića, dr Olivere Petković, dr Vesne Vukelić, dipl ph. Vukša Jasmine, više med. Sestre Špišak Ljiljane, medicinskih sestara Srđane Narančić i Tanje Petrović, koji su prezentirali na ovom susretu svoje stručne radove. Svojim prisustvom i učešćem podršku su dali: dr Zorica V. Dragaš – ZZJZ, dr Smiljana Koviljac-OB Vrbas, dr Mira Ilić Milovanović – Medicon NS, dr Anka Čavala – Medicon Novi Beograd, dr Vanja Vukša – Medicon BG, medicinske sestre i tehničari sa odeljenja hemodijaliza: Subotica, DZ Bačka Topola, Vrbas, Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mi-trovica, Sombor, Kikinda, Medicon i FMC Novi Sad.

Učešće u realizaciji programa su uzela udruženja bubrežnih invalida sa teritorije APV, članice Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i to: Subotica, Novi Sad, Zrenja-nin, Kikinda, Bečej, Sremska Mitrovica i Sombor.

Posebno zadovoljstvo i čast je bilo pri-sustvo i podrška predsednika Regionalne Lekarske komore Beograd (RLKB), Prof. dr Olge Popović Mladenović, podpredsedni-ce RLKB Beograd, Ninoslave Mihajlović, potpredsednika Nadzornog odbora LKS Doc. dr Dejana Nešića, dr Vesne Bijelić Francuski - FOŽ SPS Novi Sad i Vesna Dra-gojerac – FOŽ SPS Pančevo.

Izuzetan značaj i podršku ovom skupu je svojim prisustvom, pozdravnom rečju i podrškom ispred Severno-Bačkog uprav-nog okruga, dao Načelnik okruga g-din Dragi Vučković. U pozdravnoj reči je po-tvrdio da inicijativa za izmenu Zakona o transplantaciji organa i tkiva i podrška udruženjima koja se bave našom proble-matikom, ima podršku države na čelu sa predsednikom vlade g-din Aleksandrom Vučićem, a da će naredni susret biti ’’Po-laganje računa’’ o ispoštovanoj obavezi datoj na ovom eminentnom skupu pred 170 prisutnih gostiju.

Nakon serije prezentacija i diskusija prema programu tribine u drugom delu susreta usledila je skromna svečanost dodele zahvalnica i plaketa, a uz zajednič-ki ručak, druženje i razmenu iskustava i

informacija i uz podršku ’’Cherry banda ’’ Subotica, nastavljeno je druženje do kasnih popodnevnih sati.

Sa susreta je javno najavljeno održavanje Okruglog stola sa temom: ’’Unapređenje transplantacije organa u Srbiji: Etika, orga-nizacija i zakonodavstvo’’, čiji je organizator Regionalna lekarska komora Beograda i Transplantaciona mreža Srbije i u kome će naš Savez kao učesnik dati svoj puni do-prinos. Susret se održava 09.11.2016. godine u Hotelu Best Western hotel ’’M’’.

Ovom prilikom se posebno zahvaljuje-mo našim donatorima:

IM ’’TOPOLA’’ DOO Bačka Topola,’’BB MINAQUA’’ doo, Novi Sad,SZR STR ’’EUROPA’’ SuboticaSZR ’’NIKOLA’’ Subotica,SZTR PEKARA ’’BELI GOLUB’’ Subotica,SZR ’’ BELI GOLUB 2003’’Bajmok,SPTR PEKARA ’’KLAS’’ Palić,SZR ’’TISA’’ Hajdukovo,SZR PEKARA ’’DINO’’ , Subotica,SZR PEKARA ’’DINO-2’’ Subotica,ZTR PEKARA ’’LUKA’’ Subotica

Sve video i foto priloge možete pogle-dati na našem sajtu www.ns-nefro.org na aplikacijama ’’aktivnosti saveza’’ ’’galerija i galerija googl plus’’ i videoteka.

Na blogovima možete pogledati do sada sve aktivnosti saveza u proteklim godina-ma.

Evropski dan donacije organa

SADAŠNJE STANJE U OT x(ZOT, ORG)

NAŠI PREDLOZI ZA NOVI ZOT I ORG Otx (2013-2016)

Tvrda informativna saglasnost (IC)sa dvostrukim pravom veta:i donora i porodice

Pretpostavljena saglasnost(PC)-meka varijanta u kojojuvek neko potpisuje

Nema registra ne -donira Uvodi se registar non -donoraNema druge mogućnosti osim DK Uvodi se ''Trenitni izbor'' sa 3

mogućnostiJedna vrsta DK za slučaj MS-nemaju obavezujući karakter® porodica može uvek da izmeni volju donora, bilo da je ''DA'' ili ''NE''

Dve vrste DK - za MS i za SS; obe vrste DK imaju pravnu snagu jer se potpisuju i overavaju u DZ, MUP, idr uz 2 svedoka. Porodica nema pravo izmene volje donora

Nije definisano jer nema prave i val-idne evidencije ni za DK ni za reg

Građanin uvek može da povučepotpis sa DK ili registra ne -donora

Porodica uvek ima poslednju reč, odlučuje i pita se bez obzira da li se građanin izjasnio sa DA ili sa NE

U odsustvu pisanog dokazao doniranju ili ne-doniranjuodlučuje porodica

Članovi porodice koji se pitaju i odlučuju o svemu nemaju nikakvu obavezu da sami i potpišu DK

Obaveza srodnika prvog redai članova porodice kandidata za OTx da potpišu DK pre stavljanja na WL

Nadležni nemaju nikakvu zakonsku obavezu u aktivnostima oko OTx

Uvode se obavezni formulari koji nadležni organi štampaju i šalju kod popisa i poziva na izbore

Nema nikakvog info sistemaza donore i kandidate za OTx

Uvodi se obavezni informacioni sistem ERDK kao i centralni info desk sa jednom listom čekanja

Nema preciznih lista čekanja (WL)niti rang lista (RL) po organima.Alokacija se vrši ''odokativno''

ERDK donosi precizne i ažurirane WL i RL bazirane na medicinskim dostignućima i etičkim principima i garantuju poštenu alokaciju organa

Nema referentnih zdravstvenih ustanova (RZU), ni CRL

Formiraju se referentne zdravstvene ustanove (RZU) po organima i CRL

Nema referentnih timova niti šefova timova za eksplantaciju (EОx)i transplantaciju organa (OTx)

Formiraju se referentni timovi i šefovi timova ad personam za Eox-eksplant-aciju i transplantaciju -OTx

Postoji načelni princip razmene organa sa ET. Nema potpisanog ''Tweening - Agrementa'' sa ET

Organi koji se ne transplantirajuu Srbiji, kao što su pluća, pankreasi tanko crevo mogu se ustupiti ET

Postoji 5 TC za KTx, 3 TC za LTxi 1 TC za HTx

Centralizuju se TC i svode na 1 TCza HTx, 1 TC za LTX i 3 TC za KTx

UB je deo strukture MZ UB zamenjuje ST kao pravno lice

Svako pametnije rešenje, sugestiju i predlog možete putem imejla našeg Saveza [email protected] , uputiti, on će biti prosleđen nadležnim Ministarstvima i ovo će biti doprinos Javnoj raspravi koju dugo čekamo, a još nije nacrt Zakona video svetlost dana, za razliku od inicijative koja je četiri godine unazad dostupna celoj našoj javnosti i na sajtu www.ns-nefro.org Savez bubrežnih invalida Vojvodine

"Javna rasprava –pre javne rasprave"

Država Bubreg Jetra Srce Pankr. Pl. S+D

A 345 125 57 2 121

B 442 226 66 43 127

Cro 211 121 44 0 0

D 1659 1001 325 20 342

H 11 3 9 0 0

NL 450 139 37 11 79

Slo 62 27 28 0 0

NoET 0 1 4 0 0

Σ 3180 1643 570 76 669

BROJTRANSPLANTACIJA

PO ZEMLJAMA IORGANIMA

U 2012.

16 17


Arterio-venska fistula se kreira operativnim spajanjem vene i arterije, najčešće ruke. Na taj način se više-struko povećava protok kroz nativnu venu koja usled toga „arterijalizuje” odnosno njen zid zadebljava i takva vena postaje pogodna za ponavljane punkci-

je i ima dovoljan protok za sprovođenje dijaliznog tretmana. Arteriovenska fistula JE VENSKI SUD. Izrazi „vena“ i „arterija“

se odnose na ubodna mesta odn. krvnu liniju- arterijska linija odvodi krv iz krvnog suda u aparat, a venska vraća prečišćenu krv u organizam. Punkcija arterije je zabranjeno jer može izazva-ti teške komplikacije.

Ultrazvuk vaskularnog pristupa se koristi u sledeće 4 oblasti:1. Preoperativni maping2. Praćenje maturacije 3. Određivanje mesta punkcije4. Dijagnostika komplikacija - malfunkcija, tromboza,

hematom, pseudoaneurizma, aneurizma

1. Preoperativni maping podrazumeva ultrazvučni pregled arterija i vena ruke radi procene pogodnosti za kreiranje vasku-larnog pristupa. Fizikalni pregled je insuficijentan u pogledu procene mogućnosti izvođenja operativnog zahvata, a naročito npr. kod gojaznih pacijenata ili kod bolesnika koju već imali prethodne pokušaje kreiranja fistule. Pregled se započinje pre-gledom artetrije radialis čiji minimalni lumen mora biti jednak

ili veći od 2 mm. Pregledom arterijskog stabla ruke potrebno je isključiti značajna suženja. Pregled venskog basena se započinje ispitivanjem dubokih vena vrata i isključenjem eventualnog suženja, koje može da se javi kao komplikacija usled prethodno postavljenog dijaliznog katetera. Vene podlaktice se pregledaju sa i bez poveske, a minimalni dijametar cefalične vene podlakti-ce treba da prelazi 2,5 mm.

Na ovaj način se izbegavaju nepotrebne hirurške intervencije, gde je tehnički nemoguće kreirati pristup i donosi se odluka o strategiji kreiraja vaskularnog prstupa.

2. Praćenje maturacije odnosno „sazrevanja” fistule je daleko egzaktnije primenom ultrazvučne dijagnostike u odnosu na fi-zikalni pregled. Poseban značaj se ogleda u tome što koristeći ultrazvučne parametre kod velikog broja pacijenata možemo ranije krenuti sa eksploatacijom pristupa i skratiti na taj način vreme korišćenja privremenog katetera.

Da bi AVF bila adekvatna i spremna za korišćenje, mora ispu-njavati pravilo „666”- 6 mm maksimalna dubina krvnog suda od kože, 6 mm minimalni promer suda i protok krvi od minimalno 600 ml/min. Protok se meri nad arterijom brahijalis.

3. Određivanje mesta punkcije: Kod fistula sa graničnim pro-tokom, gojaznih osoba, nakon komplikacija kao što je npr. hematom, ultrazvučnom dijagnostikom pronalazimo alternativna mesta punkcije i sprečavamo nastanak komplikacija kao što je punkcija arterijskog krvnog suda. Ovo je naročito bitno kod proksimalnih i kratkih fistula gde je neophodno odrediti tačno meso spoja arte-rije i vene da ne bi došlo do akcidentne punkcije i lezije arterije.

4. Dijagnostika komplikacija: malfunkcija, tromboza, hematom, pseudoaneurizma, aneurizma

Tromboza arteriovenske fistule zapravo retko nastaje sasvim iznenada i kod potpuno funkcionalnih fistula. Najčešće joj pret-hodi malfunkcija koja se očituje niskim protokom, a nastaje zbog suženja koja vremenom nastaju na krvnom sudu. Suženja mogu nastati svugde od anastomoze pa do gornjih partija eferentne vene, a mehanizam nastanka je neointimalna hiperplazija. U principu, kada se verifikuje protok nad AVF ispod 500 ml/min. postoji veoma visok rizik od tromboze u narednih 6 meseci.

Treba reći da je za postavljanje egzaktne dijagnoze stenoze fistule potrebno uraditi dodatnu dijagnostiku- klasičnu fistulo-grafiju ili CT fistulografiju.

Pseudoaneurizma odnosno lažna aneurizma nastaje kao po-sledica oštećenja krvnog suda i najčešće zahteva hirurško lečenje.

Prava aneurizma predstavlja lokalizovano proširenje krvnog suda. Značaj UZ dijagnostike u ovom entitetu se ogleda u merenju protoka krvi. Naime, aneurizmatski izmenjene fistule najčešće imaju povećan protok krvi. Protok krvi kroz AVF preko 3 l/min. predstavlja opterećenje za kardiovaskularni sistem i tada je indi-kovana rekonstrukcija ili zatvaranje AVF.

Značaj dupleks ultrasonografijearteriovenske fistule

Autori:

Dr Ivan Čurić - internista kardiolog i nefrolog

Dr Dobrila Petković - internista nefrolog, FMC Novi Sad

Immature fistula/Low flow volumeRadio-cephalic fistula

Left

rad

ial a

rter

y

Flow volume: 86 mL/min

Left

cep

hal

ic v

ein

Flow volume: 130 mL/min

Kerr SF et al. Clin Radiol 2010 ; 65 : 744 - 749.

Normal Doppler US in AVFsBrachio-basilic fistula

Bra

chia

l art

ery

Monophasic flowLarge diastolic component

Bra

chio

-bas

ilic

fistu

la

Arterialzed vein

Kerr SF et al. Clin Radiol 2010 ; 65 : 744 - 749.

(Slika 1- fistula sa adekvatnim protokom krvi)

(Slika 2- fistula sa niskim protokom krvi)

(Slika 3- određivanje mesta punkcije)

(Slika 4 – poprečni presek krvnog suda- tromboza)

ZAKLJUČAK: Arteriovenska fistula je Ahilova peta hemo-dijalize. Funkcionalan vaskularni pristup je osnovni predu-slov za kvalitetnu dijalizu, koja je krucijalna za dužinu i kvalitet života bubrežnih bolesnika. Ultrazvučnim pregledom na brz i neškodljiv način dobijamo obilje informacija pomoću kojih, uz praćenje kliničkih i ostalih parametara, možemo unaprediti lečenje bolesnika na hemodijalizi.

18 19


Hronične bubrežne bolesti (HBB) u zadnjih deset godina imaju sva obeležja progresije kod stanovništva na teritoriji Republike

Srbije.Hronična bubrežna insuficijencija se javlja kada bubrezi nisu u stanju da svojim radom u potpunosti zadovolje potrebe organizma za održavanjem normalnog balansa unutrašnje sredine organizma. Uzroci nastanka HBI su glomerulonefritis, dijabetes, arterijska hipertenzija, infekcije mokraćnih puteva I policistična bolest bubrega.. Kada pacijenti prvi put čuju za dijagnozu HBI prvo se kod njih javlja osećaj straha od saznanja o bolesti, a pre svega od dijalize. Iz tog razloga neophodno je napomenuti da je pacijnt najvažniji član tima pored lekara i farmaceuta ,koji brinu o njegovom zdravlju i lečenju. Zato je ne-ophodno da pacijenti bude obavešteni i informisani o svojoj bolesti, lečenju kao i terapijskim opcijama..

Promocija zdravlja je proces osposoblja-vanja stanovništva i zajednice da unapre-de svoje zdravlje i ujedno povećaju kon-trolu nad njim.

Promocija zdravlja se sprovodi kroz:.zdravstveno promotivne programe i.zdrav-stvenu edukaciju. Zdravstvena edukacija

je neodvojivi deo promocije zdravlja,a posebno je značajna u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti u koje spada i HBI. Ona obezbeđuje nephodne informacije kojima se utiče na pojedinca da menja sopstvene stavove i ponašanje vezano za zdravlje i zdrave stilove života. To se postiže upornim edukativnim delovanjem na opštu javnost kroz poruke koje govore o tome kako brinuti o zdravlju I kako koristiti zdravstve-ne usluge koje su na raspolaganju.

Mesto i uloga farmaceuta u savremenom zdravstvenom sistemu se pomera iz oblasti proizvodnje i izdavanja leka ka odgovornoj i racionalnoj farmakoterapiji. Ciljevi pro-fesionalne misije farmaceuta iskazani su kroz sedam zvezda farmaceuta usvojenih od strane Međunarodne farmaceutske federacije FIP i Svetske zdravstvene orga-nizacije SZO, koje definišu farmaceuta kao davaoca usluge,donosioca odluka, komu-nikatora, menadžera, lidera učenika i edu-katora, a odnedavno je defisana i osma zvezda koja definiše farmaceuta kao istra-živača farmaceutske prakse.

Cilj rada i metodologijaNamera i ideja ovog istraživanja je prikaz

partnerskog odnosa između Apoteke Su-botica (AS) i Saveza bubrežnih invalida

Vojvodine (SBIV), kao i aktivnosti sprove-dene u promociji zdravlja i edukaciji paci-jenata koji su na hemodijalizi. Takođe su predstavljene i dodatne usluge koje se mogu ostvariti u Apoteci Subotica.

Za prikaz aktivnosti u periodu od 01.10.2014.- 01.06.2016.godine.primenjena je retrospektivna analiza

RezultatiApoteka Subotica je zdravstvena usta-

nova koja obavlja farmaceutsku delatnost. U svom sastavu ima 22 poslovne jedinice koje pokrivaju deo teritorije Severnobač-kog okruga i zbrinjava preko 148.000 sta-novnika. Standardiyovanjem usluge kroz uvođenje Standarda menadžmenta kvali-tetom, Akreditacijskih standarda kao i primenom i postovanjem Dobre apote-karske prakse možemo prkazati doprinos farmaceuta u promociji zdravlja i eduka-ciji pacijenata koji su na dijalizi.

U analiziranom periodu održana su dva edukativna predavanja članovima SBIV na temu Nutricionistički aspekt bubrežne dijete i Značaj vitamina i mi-nerala kod pacijenata na dijalizi. Publi-kovane su i javno prezentovane brošure pod nazivima Farmakoterapijski aspekti vitamina kod pacijenata na hemodijalizi i Farmakoterapijski aspekti minerala kod

Komunikacija sa članovima SBIV kao i drugim korisnicima usluga u vidu eduka-cije i savetovanja odvija se neposrednim kontaktom u ograncima Apoteke Suboti-ca, putem sajta apoteke (opcija Pitajte Vašeg farmaceuta i edukativni tekstovi), a sve u cilju postizanja bolje komplijanse. U časopisu Nefro publikovano je više tek-stova u okviru rubrike lekovito bilje.. Tek-

ZaključakFarmaceuti kao najdostupniji zdrav-

stveni profesionalci svakodnednim radom primenjuju svoje veštine, kom-petencije i stručno znanje i iskustvo kako bi obezbedili kvalitetnu farm zdravstvenu uslugu i tako pomogli pa-cijentima koji su na dijalizi. Poslednjih godina tradicionalna farm usluga se proširuje ka dodatnim uslugama koje su fokusirane na promociju zdravlja, kontrolu faktora rizika i prevenciju bolesti, što je od velikog društvenog znašaja za ovu populaciju pacijenata

Rezultat saradnje i zajedničkog rada AS i SBIV predstavlja podršku važećim standardima, vodičima i protokolima, čijom se primenom postižu kvalitetni efekti lečenja bubrežnih pacijenata,

U cilju što bolje i kvalitetnije buduće saradnje neophodna je i dodatna edu-kacija farmaceuta iz ove oblasti

Edukacijom pacijenata koji su na he-modijalizi postiže se opšta informisanost o uzrocima HBB, prevenciji lečenja i primeni savremenih medicinskih sred-stava i dijetetskih suplemenata.

Stalna implementacija novih usluga kroz promociju zdravlja i edukaciju pacijenata proširuje mogućnost komu-nikacije što doprinosi uspostavljanju poverenja prema apoteci kao zdrav-stvenoj ustanovi.

Uloga i značaj saradnje između Apoteke Subotica i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine u promociji zdravlja i edukaciji pacijenata koji su na hemodijalizi

Autor:

Jasmina VukšaDipl. Pharm.

- Apoteka Subotica

pacijenata na hemodijalizi. Povodom Svetskog dana bubrega 12.03.2015.i 11.03.2016.godine distribuirani su edu-kativni materijali o značaju donacije organa i transplantaciji bubrega, kao i o značaju ranog otkrivanja bubrežne insu-ficijencije kod dece. Sve javnozdravstve-ne aktivnosti su medijski propraćene gostovanjima na lokalnim televizijama, novinama, kao i na internet sajtovima Apoteke Subotica i SBIV.

stovi na razumljiv i pristupačan način obrađuju teme koje su aktuelne za paci-jente koji su na hemodijalizi. Farmaceuti Apoteke Subotica zahvaljujući inkorpori-ranoj bazi i primenom programa za proveru interakcija lekova Lexicomp in-teract povećavaju bezbednost primene lekova i pozitivni ishod terapije za svakog korisnika usluga.. Takođe kontinuirano se prate i prijavljuju neželjene reakcije na lekove i medicinska sredstva.

Ključne reči: Hronične bubrežne bolesti (HBB), hemodijaliza, promocija zdravlja, edukacija pacijenata

20 21

OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016SA STRUČNE STRANE

Bolesnici na dijalizi morali bi da usvoje što više znanja o svojoj bolesti, načinu lečenja, o ishrani. Tako će steći više samopouzda-nja i lakše kontolisati svoju

bolest. Bubrezi, kao jedna od fabrika orga-nizma imaju brojne funkcije u organizmu. Izostanak neke od njih, kao posledice bolesti samih bubrega, ili kao posledice oboljenja drugih organa (sistemske bolesti, vaskularne, urođene, metaboličke) može da ostavi ozbiljne posledice na sam bubreg pa tako i na dalji tok čovekovog života.

Hronične bolesti bubrega (HBB ) su globalni zdravstveni problem, a često nemaju kliničke simptome i poznate su kao tihi ubica. HBB čine značajni deo mor-biditeta i mortaliteta opšte populacije. Hronična bubrežna insuficijencija je veliki medicinski i socijalni problem. Medicinski – veliki broj obolelih sa tendencijom porasta novootkrivenih slučajeva (porast broja obolelih od šećerne bolesti, produžen životni vek stanovništva). Socijalni – društvo izdvaja velika finansijska sredstva za lečenje ovih bolesnika a troškovi se povećavaju čestim hospitalizacijama zbog lečenja hroničnih komplikacija. Kod svakog četvrtog pacijenta uzrok prestanka rada bubrega dolazi usled dijabetesa, a kod oko 27 % je posledica hipertenzije. Jedan od razloga je što se ove dve bolesti kasno prepoznaju, kasno i neadekvatno leče. Veliki značaj je pravovremeno i rano ot-krivanje rizičnih grupa (dijabetičari, bole-snici sa hipertenzijom, bolesnici sa auto-imunim bolestima i oni bolesnici koji imaju porodičnu predispoziju za nasledne bolesti). Prve simptome pacijent često oseti tek kada je bubrežna funkcija znatno smanjena i kada je potrebno vršiti pripre-me za hronični dijalizni program. Metode zamene bubrežne funkcije su hemodijali-za, peritoneumska dijaliza i transplantaci-ja. Svaka od navedenih opcija lečenja ima prednosti ali i nedostatke. Naravno da je najbolji način lečenja transplantacija, ali postoji velika disproporcija između raspo-loživih organa za transplantaciju i broja potencijalnih primalaca.

HemodijalizaHemodijaliza zamenjuje ekstretorne

funkcije i funkcije homeostaze vode i elektrolita. Tokom dijalize sa jedne strane membrane za dijalizu prolazi krv a sa druge strane tečnost za dijalizu. Hemodi-jaliza se odvija procesima difuzije i ultra-filtracije.

Difuzijski transport čestica se odvija na osnovu razlike koncentracije čestica s jedne i sa druge strane membrane. Molekuli se kreću od visoke do niske koncentracije kroz polupropustljivu membranu, dok se koncentracije ne izjednače. Mali molekuli brže difundiraju kroz polupropustljivu membranu. Difuzija je glavni mehanizam uklanjanja uremijskih toksina iz krvi bole-snika u procesu dijalize.

Pored difuzije na dijaliznoj membrani se istovremeno odvija i proces ultrafil-tracije. Ultrafiltracija se odvija pod uti-cajem osmotskog i hidrostatskog pritiska između krvi i tečnosti za dijalizu, razlike u pritiscima. Ultrafiltracijom se uklanja-nja višak vode iz organizma.Voda za di-jalizu – gradska voda koja dolazi iz vo-dovoda se ne može koristiti za pripremanje dijalizne tečnosti zbog njenih visokih sadržaja minerala i organ-skih supstanci. Glavni nepoželjne sup-stance su: kalcijum, nitrati i nitriti, bakar, sulfati, fluorid, aluminijum, gvožđe, pi-rogeni. Vodovodna voda se podvrgava brojnim procesima i tako se dobija voda za dijalizu. Glavne faze za pripremu vode za dijalizu su: sedimentacioni filter (uklanja mehaničke nečistoće), deferiza-tor (uklanja gvožđe), dejonizator (uklanja kalcijum, magnezijum, natrijum i sulfate), dehlorinator - filteri sa aktivnim ugljem (uklanjaju slobodan hlor). Ovako pripre-mljena voda podvrgava se procesu re-

verzne osmoze i dobija se voda koja hemijski i mikrobiološki zadovoljava. Svakodnevno se radi kontrola hlora i konduktiviteta. Neophodna je redovna hemijska dezinfekcija celog sistema za pripremu vode, jednom mesečno, a po potrebi i češće. Obavezna je hemijska i mikrobiološka kontrola kvaliteta vode.

Dijaliza je potrebna kada je izgubljeno 90 % funkcije bubrega. Smernice Europen Renal Best Practice preporučuju da se svi bolesnici informišu o opcijama dijalize da bi odabrali modalitet koji im najviše od-govara.

Potrebno je uraditi psihološku pripremu pacijenta i vaskularnu pripremu. Vrlo je važna predijalizna edukacija koja se odvija u nefrološkoj ambulanti, potom se paci-jent i njegova porodica upoznaju sa dija-lizom (osoblje i pacijenti). Normalno je da je pacijent koji ide na dijalizu uznemiren i uplašen. Takav pacijent ima osećaj krivice, strah od budućnosti. Vrlo je važno da pacijent pokaže ta osećanja (porodici, prijateljima, zdravstvenim radnicima). Psihološka priprema pacijenta obuhvata: informisanost i edukacija pacijenta (važnost dijetetskog režima ishrane, kon-trola telesne težine, kontrola krvnog pri-tiska), uspostavljanje motivacije za život, uverenje bolesnika o efikasnosti, pomoći koja mu se pruža (bolesnik će ubrzo osetiti koliko mu je dijaliza smanjila tegobe, po-boljšala život), smanjivanje anksioznosti, osposobljavanje za promenom stila života. Bolesnici koji su učestvovali u programima

Život sa dijalizomAutor:

Ljiljana ŠpišakViša med. sestra

- Sombor

Psihološka priprema pacijenta obuhvata:informisanost iedukaciju pacijenta, uspostavljanje motiva-cije za život, uverenje bolesnika o efikasnosti, pomoći koja mu sepruža, smanjivanje anksioznosti, osposo-bljavanje za promenom stila života

Promene u ishrani Početak lečenja hemodijalizom pred-

stavlja prekretnicu u načinu ishrane. Da bi se sprečilo prekomerno nakupljanje štetnih materija u organizmu neophodan je ogra-ničen unos pojedinih namirnica s jedne strane, a s druge strane bolesnik na HD mora unositi dovoljno hrane da ne gubi na težini jer i to predstavlja opasnost po život pacijenata. Efikasna dijaliza popravi-će apetit i omogućiti bolesniku uzimanje dovoljne količine belančevina i drugih materija. Neuhranjenost na dijalizi je po-vezana s češćim komplikacijama i kraćim životom na hemodija-lizi. Restrikcija unosa vode i kuhinjske soli (2 gr dnevno) kao i hrane bogate kalijumom. Ograničiti unos hrane bogate fos-forom. Bolestan bubreg nedovolj-no izlučuje fosfor iz organizma, pa se fosfor veže za kalcijum u krvi i smanjuje nivo kalicjuma. Vita-mini rastvorljivi u vodi gube se dijalizom pa se p r e p o r u č u j e dnevna multivita-minska nadoknada – kompleks vitamina B, folne kiseline, vitamina C. Kod ovih bolesnika po-trebno je na kraju svakog di-jaliznog tertmana dodavati vitamin B i C. Koncept adekvatnosti dijalize uveden je ranih 70. godina XX veka. Za praćenje kvaliteta dijalize redovno se rade laboratorijske pretrage pre i posle hemodijalize.

Formula za izračunavanje adekvatnosti dijalize je Kt/V (K - klirens, t – vreme, V – volume telesne tečnosti u litrima). Na osnovu rezultata ovih testova podešavaju se uslovi hemodijalize (membrane, dužina tretmana, brzina krvne pumpe). Naša znanja i sredstva treba da usmerimo na stvaranje dijalize koja će pacijentima omogućiti što bolji kvalitet života, veću rehabilitaciju, zdraviji, duži i produktivni-ji život a ne samo vrednost indeksa Kt/V.

Pacijenti na hroničnom programu HD izloženi su hroničnim psihosocijalnim stresovima koji ugrožavaju njihovo men-talno zdravlje, a to su: dijaliza ne dovodi do izlečenja, to je invazivna procedura, postoji zavisnost od aparata i medicinskog osoblja, ograničena fizička aktivnost, strah od smrti, postoje socioekonomski prob-lemi, promene u društvenim ulogama, izgledu, javljaju se poremećeni porodični odnosi.

edukacije (psihološke pripreme) imali su značajno bolje raspoloženje, više su se pridržavali higijensko dijetetskih mera i imali su manju anksioznost. Željeni ishod je promena ponašanja (stil života) kako pacijenata tako i članova njihove porodi-ce.

Vaskularni pristupi Vaskularni pristupi predstavljaju

“Ahilovu petu” pacijenata na hemodijali-zi a samim tim i jedno od najčešćih pitanja u nefrovaskularnoj hirurgiji. Arteriovenska fistula (AVF) je termin vaskularnog pri-stupa koji se danas najviše upotrebljava. On bi trebao da bude prvi vaskularni pristup za svakog pacijenta. U proseku najduže traje, a infekcije i tromboze su manje nego kod drugih vaskularnih pri-stupa. Arteriovenski graft (vaskularna proteza) je veštački krvni sud koji se po-stavlja između arterije i vene i predstavlja sekundarni metod izbora kod pacijenata na HD nakon nefunkcionalnih AVF. Na-pravljen je od specijalne plastike, a nedo-staci su visoka cena, česte infekcije, trom-boza.

Centralni venski kateteri kao vaskularni pristupi mogu biti privremeni i trajni. Pri-vremeni ne bi trebali da budu u funkciji duže od tri nedelje. Trajni kateter (Hickman) se plasira kod nemogućnosti kreiranje AV fistule ili AV grafta. Kod ovog krvnog pristupa postoji velika opasnost od infekcija koja može dovesti do sepse. Vakularni pristupi zahtevaju posebnu pažnju i negu i odgovornost pacijenta. Zdravstveni radnici moraju da edukuju pacijente o značaju vaskularnog pristupa za HD, njegovog održavanja i merama opreza da bi se izbegle komplikacije koje mogu dovesti do gubitka vaskularnog pristupa. Komplikacije vaskularnog pristu-pa su: hematom, tromboza, aneurizma, infekcija, recirkulacija. Svaka od ovih kom-plikacija je traumatična za pacijenta jer može dovesti do afunkcionisanja krvog pristupa za dijalizu, a to znači plasiranje CV katetera, kreiranje novog vaskularnog pristupa, ležanje u bolnici. Nikako ne smemo zaboraviti pravilnu kanilaciju AV pristupa koja zahteva visok nivo svesti i sposobnosti medicinskih sestara. Jedno od važnih pitanja na HD je ishrana bolesnika. To je kompleksan problem i zahteva veliku disciplinu.

21

OKTOBAR 2016

Dijaliza ne menja samo život bole-snika nego i članova njegove porodice. Porodica je ta koja daje sigurnost, osećaj pripadnosti, i emocionalnu bliskost. Zdravstveni radnici moraju kroz stalnu edukaciju stanovništva podići svest važnosti bubrega i težine bolesti. Iz svega navedenog može se zaključiti da je glavni cilj podizanje svesti o zdravom načinu života i redovim kontrolama opšteg zdravst-venog stanja svakog čoveka.

22 23


Od medenog meseca do dugotrajnog prilagođavanja

PSIHO-SOCIJALNI ASPEKT DIJALIZE

Hemodijaliza, kao i peritone-alna dijaliza, relativno je nova inovaciona metoda zamenskog lečenja bubrež-ne funkcije. Primenjuje se

u završnom stadijumu hroničnog bubrež-nog oboljenja, kad izostaju sve ili najvaž-nije bubrežne funkcije. Primenom ove metode lečenja produžava se život obo-lelih koji su neumitno osuđeni na smrt, ukoliko ona ne bude primenjena.

Istovremeno pre početka ili s početkom primene dijalize, uz pitanja i probleme vezane uz samu tehniku dijalize, kao i medicinska pitanja, pojavljuje se niz etičkih, socijalnih i psiholoških problema. Iz tog razloga možemo u svim tekstovima o di-jalizi, bilo da se radi o stručnoj literaturi ili brošurama za obolele i njihove porodice, naći odeljak koji govori o važnosti psiho-socijalne podrške obolelim. Možemo videti da je u fokusu pacijent, a da tim za lečenje sačinjavaju medicinska sestra – tehničar, lekar, socijalni radnik, psiholog i porodica obolelog.

Ali situacija nije nipošto jednostavna. Većina bolesnika koji se leče hemodijali-zom ili peritonelnom dijalizom su psiho-

loški zdrave osobe koje su iznenada, naj-češće neočekivano, suočene s ogromnim stresom i zahtevima koji se pred njih po-stavljaju.

U njihovom životu sve se menja. Tri puta nedeljno odlaze na hemodijalizu, jer to zahteva procedura lečenja, i to u njihovim očima poprima obeležja pravog rituala. Da ne pominjemo lečenje peritonealnom dijalizom, gdje je pacijentu imperativ uraditi četiri dnevne izmene peritonealne tečnosti.

I u danima kad nije na dijalizi, pacijent je mislima vezan za nju. Kateter ili fistula postaju mesto najveće važnosti, ali i njegovo najranjivije mesto. Bolesnik je fokusiran na njega, razgleda ga, osluškuje i opipava, plašeći se istovremeno trombo-ziranja i infekcije, nedovoljno iskusne punkcije i bola prilikom iste. Ubrzo nauči da tokom noći čuva to mesto i ne legne na njega. U ionako oskudnim intimnim momentima svesno angažovanje pažnje može dodatno poremetiti seksualni život.

Pored toga, pacijent na dijalizi uzima ponekad i do 15 različitih medikamenata, često oseća bolove i umor, budućnost mu se čini neizvesna. Stroga dijeta ograničava

ga u željama, a za najosnovnije životne potrebe postaje zavisan od drugih osoba. Suočava se s dugim transplantacijskim listama, a mogućnost smrti izvesna je svakog dana, jer je sama procedura hemo-dijalize veoma zahtevna i skopčana s mo-gućnošću fatalnih komplikacija. Odlaganje ili izostavljanje samo jedne dijalize podseća ga dramatično na doživotnu vezanost za aparat, za postupak dijalize i za medicinski tim koji taj postupak obavlja.

Specifičnost psihosocijalnih aspekata dijalize je i u činjenici da su kontakti paci-jenta i osoblja na dijalizi učestali i dugo-trajni, što stvara emotivnu povezanost bogatu u pozitivnim i negativnim aspek-tima. Taj odnos specifičan je i jedinstven ne samo u medicini, već i u međuljudskim kontaktima uopšte.

U vreme samih početaka lečenja hemo-dijalizom, kao i niz godina nakon toga, kad je broj mesta za obolele bio ograničen zbog malog broja centara, odabir pacijenata je bio brižljiv, a u timu za odabir aktivno je sudelovao psiholog ili psihijatar. U među-vremenu je ova metoda lečenja bubrežnih bolesnika postala dostupna velikom broju obolelih i odabir pacijenata postao je manje

strog. U nekim regionama, u novije vreme, brižljiviji je odabir zdravstvenog osoblja u centrima za hemodijalizu.

Rad osoblja na hemodijalizi specifičan je po tome što članovi ekipe imaju više samostalnosti i odgovornosti nego što je imaju medicinske sestre i tehničari na drugim odeljenjima. Moraju se snalaziti na različitim tipovima aparata koji se stalno usavršavaju i menjaju u kratkim vremen-skim intervalima. Oni uspostavljaju dug i intenzivan kontakt s malim brojem bole-snika. Često prisustvuju teškim komplika-cijama koje kod njih nastaju, pa čak i smrti. Zbog toga je veoma važan odabir medi-cinskog tima.

Prilagođavanje na dijalizu je dugotrajan i mučan proces. Prema nekim autorima (Reicman i Levy) podeljen je na tri perioda;

Period medenog meseca:Ovaj period nastupa nakon razvijenog

uremijskog sindroma koji je obeležen mno-gobrojnim subjektivnim tegobama, u kojem se pacijent loše oseća, pritisnut je umorom, bolovima, tegobama od svih organskih sistema. U prvim danima hemo-dijaliznog tretmana oslobađa se većine teških simptoma, on je razdragan, veseo, pun poverenja i nade. Porodica i prijatelji ga podržavaju, stalno su mu na usluzi!

Period razočaranosti i obeshrabrenja: Nastupa nakon nekog vremena, koje

nije isto za sve pacijente. Oni polako postaju svesni ograničenja, moraju aktivno preuzeti borbu za život. Bolesnik se mora ponovo boriti za poziciju u društvu i po-rodici, za šta se često ne oseća doraslim. Ali i porodica i prijatelji su ponekad umorni od brige i napora da mu život učine podnošljivijim, te ostaje sam sa svojim brigama.

Period dugotrajnog prilagođavanja: Pacijent je došao do određenog stepena

prihvatanja vlastitih ograničenja i nedo-stataka dijalize. Suočen je sa promenama ranijeg načina života i vlastitim odricanji-ma. Svestan je da samo prihvatanjem liste teških saznanja i odricanja može nastaviti da živi. On prihvata saznanje o gubitku važnih funkcija, o promenjenom izgledu i slici vlastitog tela. Svestan je da ubuduće zavisi od aparata i od medicinske ekipe, od članova porodice. Zna da mu je uma-njena mogućnost zarade i skučeni među-ljudski odnosi. Svestan je frustracija u in-timnom životu i mogućnosti smrtnog ishoda.

Psihološko prilagođavanje tako drastič-no izmenjenim uslovima života moguće je jedino angažovanjem različitih mehani-

zama odbrane (izolacija, regresija, potiski-vanje…).

Najčešći psihički poremećaji na dijalizi su, pored depresije, šizoafektivni poreme-ćaji, metabolički disekvilibrijum s psihičkim manifestacijama, te dijalizna demencija. Pritom su šizoafektivni poremećaji (psihoze) postojali kao preegzistentna oboljenja, a uz preostale navedene mogu biti induko-vane ili pogoršane dijalizom.

Psihosocijalno prilagođavanje pacijenta na život na dijalizi određeno je psihološ-kom pripremom porodice i obolelog u predijaliznom periodu. Medicinski tim mora biti maksimalno angažovan i u ne-prestanoj komunikaciji s porodicom obo-lelog, jer uz sve primenjene mere uspešna psihosocijalna adaptacija moguća je isklju-čivo i jedino uz pomoć i angažovanje porodice.

U psihosocijalnom prilagođavanju zna-čajna je uloga Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bolesnika. Naročito u razmeni iskustava, edukaciji bolesnika i članova porodice o životu na dijalizi, pri-premi za transplantaciju, rehabilitaciji i reintegraciji bolesnika. Značaj Udruženja je u društvenoj i socijalnoj brizi za bolesni-ke kroz pomoć u ostvarivanju prava iz područja socijalnog, zdravstvenog i pen-zionog osiguranja.

Autor:

Dr Vesna Vukelić - Dom zdravlja Bačka Topola

Najčešći psihički poremećaji na dijalizi su, poreddepresije, šizoafektivni poremećaji, metaboličkidisekvilibrijum s psihičkim manifestacijama, te dijalizna demencija. Pritom su šizoafektivni poremećaji (psihoze)postojali kao preegzistentna oboljenja, a uz preostalenavedene mogu biti indukovane ili pogoršane dijalizom


24 25


Udruženje bubrežnih invalida Zrenjanin je 17.07.2016. god. održalo sednicu Godiš-nje Skupštine u sali restorana „Stadion Gradnulica“ Zrenjanin. Sednica je počela sa radom u11:30 časova, a završena u 14 časova. Prisutno je bilo 20 članova. Pred-sednik Udruženja Svetlana Mirkov je po-zdravila sve prisutne i pre samog utvrđi-vanja i usvajanja Dnevnog reda, minutom ćutanja odana je pošta svim preminulim članovima- pacijentima. Posle održane sednice i formalnog dela usledilo je prijat-no druženje, neformalni deo, gde su članovi razmenjivali svoja iskustva i probleme vezano za dijalizu, uz prigodan ručak.

Na sednici Godišnje skupštine doneta je i usvojena sledeća odluka:

Predsednik Udruženja-Svetlana MirkovSekretar Udruženja – Cikač MilošIzvršni odbor - Đurčok Miloslav, Cikač

Miloš i Vasić Smiljana.

Predsednik izvršnog odbora Đurčok Miloslav.

Nadzorni odbor - Ćupurdija Vesna, Mojsin Zoran i Benak Ilona. Predsednik nadzornog odbora Ćupurdija Vesna.

Prisutni članovi su upoznati sa svim predstojećim aktivnostima, predavanjima na razne teme koje se odnose na probleme vezane za pacijente na hemodijalizi, pro-blemima u sprovođenju zakona, standar-da i procedura.

Na samom druženju imali smo i izuzetne goste koji su svojim humanim gestom pomogli udruženju. Gospodin Levkov Mijalče i njegova supruga Milojević Bosiljka poklonili su Udruženju donaciju od 25.000,00 hiljada dinara koje je Udruženje iskoristilo za kupovinu mehaničkih kolica za pacijente na hemodijalizi. Za veliku humanost i dona-ciju Udruženje je poklonilo Zahvalnicu gospodinu Levkov i njegovoj supruzi .

Aktivnosti Udruženja bubrežnih invalida Zrenjanin

Dana 02.10.2016. godineu Ruskom Selu je u okviru projektnih aktivnosti odobrenih od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja održana tribina na kojoj su učestvovali članovi Udruženja i medicinskog osoblja Opšte bolnice u Kikindi. Na tribini su održana sledeća predavanja:

• „Dijabetes i dijaliza i zdravstveni problemikoji se mogu pojavitiPredavač dr Dušan Jerinkić specijalistaendokrinolog OB Kikinda

• „Hiperparatiroidizam i njegove posledice“Predavač dr Olivera Milićević, specijalistainterne medicine – nefrolog OB Kikinda

• „Uloga medecinskih sestara u psihološkoj podršcipacijentima na dijalizi i njihovim porodicama“Predavač Olivera Vukolić, medecinska sestra, Opšta bolnica u Kikindi

Posle predavanja članovi Udruženja su postavili niz pitanja predavačima o pojašnjenju određenih zdravstvenih tegoba koje imaju, a bilo je i pitanja u vezi sa pravima koje ostvaruju i prob-lema u ostvarivanju istih. Povodom „Evropskog dana transplant-acije organa“ ova tribina-okrugli sto iskorištena je da se predavačima postavi niz pitanja o transplantaciji organa i dona-torskim karticama i o mogućnostima Opšte bolnice u Kikindi da da svoj doprinos u okviru zakona o povećanju broja donatora na području Severnobanatskog Okruga i eventualnoj mogućnosti bolnice u Kikindi da u nekoj bliskoj budućnosti bude osposo-bljena da može transplantirati organe.

Ovakav način komunikacije u kojoj su predavači nastojali da daju odgovore razumljive za članoveUdruženja, bez previše stručnih termina, izuzetno je dobro prihvaćen i dat je predlog da se takav pristup primenjuje na sledećim projektnim aktivnos-tima. Slobodan Kukobrat

Predsednik Udruženja

Aktivnosti Udruženja iz Kikinde

Poštovani,Zbog specifičnih problema koje članovi našeg Saveza, pacijenti na programu lečenja

dijalizom imaju prilikom upućivanja u tercijarne ustanove, radi hirurških i drugih konsultativnih intervencija, molimo Vas da nam potvrdite:

• Da li su specijalistički izveštaji privatnih zdravstvenih ustanova, klinika i kon-kretno Fresenius Medical Care Srbija, koje nakon specijalističkih pregleda dobijaju naši članovi (pacijenti), merodavni za lekarske komisije pri Filijalama RFZO, na teritoriji Republike Srbije.

U praksi kada pacijenti treba da ostvare specijalističke preglede i hirurške zahteve u tercijarnim ustanovama (KCS, KCV idr), lekarske komisije odbijaju da odobre takvu uslugu, odnosno ne daju saglasnost sa obrazloženjem da se radi ‘’O specijalističkom nalazu privatne zdravstvene ustanove’’ koje komisija ne priznaje.

U priloguVam dostavljamo informaciju dobijenu putem LKS.Takođe, podsećamo da ukoliko se izabrani lekar, ili bilo koji drugi lekar, ne slaže sa

nalazom svog kolege odnosno specijaliste, o tome mora dati pismeno obrazloženje pacijentu koji će potom obavestitisvog lekara, odnosno specijalistu.”

Stav LKS povodom priznavanja mišljenja i nalaza lekara u privatnom sektoru July 30, 2015/by privatna praksa Lekarska komora Srbije zauzela je zvaničan stav povodom priznavanja mišljena i nalaza lekara u privatnom sektoru, koji je objavljen na sajtu LKS iglasi: S poštovanjem

Predsednik Saveza bubrežnih invalidaVojvodine dipl. ecc Zoran Mišković

“Podsećamo da nalazi i mišljenja svih li-cenciranih lekara u Srbiji imaju jednaku validnost, bez obzira na to da li rade u pri-vatnom ili javnom sektoru. Osnovno je pravo lekara – pravo na slobodnu procenu, a drugo mišljenje lekara se prema važećim propisima inicira ili na zahtev pacijenta ili ukoliko ga sam lekar zatražio od drugog lekara.

Takođe, podsećamo da ukoliko se iza-brani lekar, ili bilo koji drugi lekar, ne slaže sa nalazom svog kolege odnosno specija-liste, o tome mora dati pismeno obrazlo-ženje pacijentu koji će potom obavestiti svog lekara, odnosno specijalistu.”

Direktorka LKS Prim. dr Vesna Jovanović je ovu izjavu objavila nakon sastanka sa predstavnicima Asocijacije a u duhu nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji između učesnika u medicinskom sistemu Srbije, Ministarstva zdravlja i Pri-vredne komore Srbije.

Ciljevi ovog Memoranduma su:• Unapređenje uslova za učešće svih či-

nilaca u medicinskom sistemu i dono-šenju zakonske regulative, kao i u procesu promene i usklađivanja posto-

jeće regulative sa EU propisima, i• Prevazilaženja svih organizacionih pro-

blema i donošenja najboljih rešenja u interesu struke, farmaceutske i medi-cinske privrede, a u funkciji efikasnosti, unapređenja prevencije i boljih rezul-tata u zdravstvenoj zaštiti stanovništva.

Potpisnici memoranduma su, pored Ministarstva zdravlja i Privredne komore Srbije sve zdravstvene komore, Savez udru-ženja pacijenata Srbije, Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, Komora zdravstvenih ustanova Srbije, NALED i Unija poslodavaca Srbije.

Odgovor RFZO:Poštovani,U vezi vašeg dopisa od 09.09.2016.

godine upućenog elektronskom poštom koji se odnosi na pitanje: da li su specijali-stički izveštaji zdravstvenih ustanova osno-vanih u privatnoj svojini, merodavni za donošenje ocena lekarskih komisija oba-veštavamo Vas o sledećem:

Članom 46. stav 2. tačka 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da se

zdravstvene ustanove mogu osnivati sred-stvima u državnoj i privatnoj svojini, a član 51. istog Zakona propisuje da zdravstvna ustanova može obavljati zdravstvenu de-latnost koja je utvrđena rešenjem Mini-starstva da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje delatnosti.

Članom 39a. Pravilnika o načinu i postup-ku ostvarivanja prava iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja stavom 2. i 3. propisano je da izabrani lekar upućuje osigurano lice na specijalističko-konsultativni pregled u zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdrav-stvenu delatnost, na sekundarnom, odnosno tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, na osnovu mišljenja doktora medicine –speci-jaliste odgovarajućeg rane medicine iz zdravstvene ustanove koja obavlja zdrav-stvenu delatnost na primarnom nivou.

Ako zdravstvene usluge doktora medi-cine–specijaliste nisu propisane aktom kojim se uređuje nomenklatura zdravstve-nih usluga koje se obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, izabrani lekar upućuje osigurano lice u ZU koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom, odnosno tercijarnom nivou, bez prethod-no pribavljenog mišljenja doktora medi-cine- specijaliste odgovarajućeg rane medicine iz stave 2. ovog člana

Shodno napred citiranom specijalistički lekarski nalaz i mišljenje lekara koji ispu-njavaju propisne uslove imaju istu valid-nost bez obzira da li su isti zaposleni u ZU privatnog ili javnog sektora, pod uslovom da su dati na način i postupak propisan napred citiranim Pravilnikom.

Lekarske komisije RFZO-a pored auto-nomnosti odlučivanja ne mogu doneti negativnu ocenu samo iz razloga što je predložena od strane specijaliste zaposle-nog u privatnoj praksi.

Uvažavajući težinu i osetljivost zdrav-stvenog problema članova vašeg Saveza, odnosno osiguranih lica RFZO-a koja su na programu lečenja dijalizom, molimo da nas obavestite ako nastane konkretan problem na nekoj od lekarskih komisija.

Korektna saradnja RFZO i Savezabubrežnih invalida Vojvodine

26 27


Razvijati politiku mera i programa na-ročito u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa invali-ditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima društvenog života. Potrebno je osigurati poštovanje i ostvarivanje prava svih osoba sa invalidi-tetom na obrazovanje, obezbediti jednake mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba

sa invaliditetom prema potrebama i spo-sobnostima. Istovremeno, neophodno je razvijati i osigurati jednake mogućnosti za žene sa invaliditetom, preduzimati mere na sprečavanju nasilja, zlostavljanja i ek-sploatacije žena sa invaliditetom. Neop-hodno je poboljšati kvalitet života osoba sa invaliditetom stvaranjem mogućnosti za slobodan izbor uslova i načina života u izabranom okruženju. Potrebno je razvi-jati programe samostalnog stanovanja i stanovanja uz podršku, koji omogućavaju osobama sa invaliditetom da ostaju u svojoj zajednici, razvijati programe

novi javni objekti, saobraćajna infrastruk-tura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobraćaja, budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Sprovoditi postepenu i kontinuiranu adap-taciju postojećih javnih objekata i saobra-ćajne infrastrukture uz promociju principa ''univerzalnog dizajna'' i primenu informa-cijskih i komunikacijskih tehnologija i drugih naučnih dostignuća u cilju stvara-nja jednakih mogućnosti i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Osigurati socijalnu sigurnost, u skladu sa načelom socijalne solidarnosti. Osobama

sa invaliditetom se mora osigurati da imaju ravnopravan pristup odgovarajućim služ-bama, sredstvima i drugim oblicima asi-stencije u zadovoljenju potreba vezanih za invalidnost. Omogućiti im ostvarivanje prava na specifična pomagala za korekciju i kompenzaciju, njihovo redovno održa-vanje, obezbeđivanje sanitetskih materi-jala i lekova uz pokrivanje troškova nabavke i održavanja iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja.

Potrebno je osigurati osobama sa inva-liditetom pristup javno finansiranim pro-gramima stanovanja, jednak pristup po-godnostima i programima penzionog osiguranja, i stvaranje zakonskih uslova za upravljanje nasledstvom, zadužbinama, legatima koje porodice ostavljaju osobama sa invaliditetom koje su lišene poslovne sposobnosti, kako bi se nakon smrti rodi-telja ili staratelja sprečilo smeštanje ovih osoba u ustanove.

Uvažavanjem stava da su osobe sa inva-liditetom najbolji poznavaoci problema-tike invalidnosti, konačno se mora pošto-vati princip ''ništa o nama bez nas''

Unapređenje položaja osoba sa invali-ditetom mora biti prisutno i u pripremi raznih strategija, planova, projekata i mera, uz osnaživanje i jačanje organizacija osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, uz konsultacije i aktivno učešće osoba sa invaliditetom u stvaranju pravne regulative u oblasti invaliditeta. Samim tim, i poštovanja njihovog dostojanstva, lične autonomije, mentalne, socijalne i stručne sposobnosti, kvaliteta i doprinosa koji mogu, i koji pružaju, i poštovanja njihovog fizičkog i mentalnog integriteta. Republika Srbija se ratifikovanjem Kon-vencije UN o pravima osoba sa invalidite-tom i Opcionog protokola, obavezala na poštovanje i zaštitu ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom.

podrške osobama sa invaliditetom koje se odluče na brak i roditeljstvo, na usvajanje dece.

Osobama sa invaliditetom osigurati pristup izgrađenom okruženju, pristupač-nom prevozu, informacijama, komunika-cijama i uslugama namenjenim javnosti, a kroz razvoj i sprovođenje plana uklanjanja barijera i izgradnje pristupačnih objekta i usluga. Neophodno je obezbediti da svi

Status osoba sa invaliditetomu našem društvu - III deo

Nada Abramović

Dipl. pravnik

Istorijat cvekleCvekla ima dugu tradiciju gajenja koja

se proteže još od II milenijuma pre nove ere. Najraniji pisani podaci datiraju iz VIII veka p.n.e. iz Mesopotamije. Ostaci cvekle su pronađeni u piramidama u Tebi i Egiptu, a i na lokalitetu iz perioda Neolita, u Ho-landiji. Rimski i jevrejski izvori iz I veka p.n.e. govore o tome da je cvekla, u tom periodu, gajena prvenstveno zbog listova.

U početku, ljudi su isključivo jeli zelene delove cvekle, a ne njen koren. Prvi narodi koji su cveklu gajili zbog njenog korena, bili su stari Latini. Za širenje upotrebe cvekle duž Severne Evrope zaslužna su plemena koja su osvajali Rimljani. Ovde je ona prvo korišćena kao stočna hrana, a kasnije (XVI vek) počela se koristiti i u ljudskoj ishrani.

Opšte osobineCvekla (lat.Beta vulgaris) je dvogodišnja,

zeljasta biljka, koja se gaji zbog zadebljalog korena i listova. Nekada se koristio samo list, koji se u ishrani upotrebljava u svežem stanju kao salata i varivo, dok se koren marinira i od njega se pravi sok, koncentrat i sušena cvekla. Listovi cvekle su takođe bogati hranljivim sastojcima, vitaminima i mineralima.

Primena cvekleCvekla je odavno poznata kao lekovita

biljka koja se koristila u domaćinstvu. Takođe, ima primenu i u savremenoj me-dicini. Koristi se za suzbijanje tumora, lečenje leukemije, gripa, akutnih fibroznih bolesti i malarije. Pospešuje rad želuca, creva i žuči.

Cvekla je nezamenji-va namirnica u slučaje-vima demineralizacije kostiju i zuba. U narodu je oduvek bila cenjena kao sredstvo za „popravljanje“ krvne slike , što se vezivalo i za njenu, kao krv crvenu boju. Danas je to i naučno potvrđeno, pa je i medicina preporučuje u lečenju malokrv-nosti (anemije). Ona reguliše i krvni priti-sak. Zbog bogatstva raznih minerala, cvekla se preporučuje u lečenju osteopo-roze. Cvekla je idealni zaštitnik zdravlja: povećava otpornost organizma na infek-cije respiratornog sistema. Preporučuje se kod zapaljenja grla, gripa i drugih oboljenja disajnih puteva. Takođe, i osobama koje boluju od bolesti jetre i žučnih puteva, jer podstiče lučenje žuči. Cvekla umirujuće deluje na nervni sistem, pogodna je u lečenju nadbubrežne žlezde, povoljno utiče na funkciju želuca i creva, pa tako reguliše i stolicu i, konačno, ovo povrće je idealno za snaženje fizički ili psihički iscr-pljenih osoba, a sve to zahvaljujući i glu-taminskoj i asparganskoj kiselini koje su vrlo važne za funkciju mozga i nerava. Visok sadržaj betalaina u cvekli utiče na povećanje čvrstine krvnih sudova, ima antiseptično dejstvo, a smatra se da uspo-ravaju i zadržavaju rast tumora.

Lekovitost cvekleCvekla je lekovito povrće koje podstiče

razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike količine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora i joda. Ako ste vegetari-janac, ona je idealna za vašu ishranu jer sadrži kobalt, koji učestvuje u stvaranju

vitamina B12, koji ve-getarijanci ne unose u dovoljnim količinama. Iako nije preterano

bogata gvožđem, često se preporučuje anemičnim

osobama jer štiti crvena krvna zrnca i povećava elastičnost

krvnih sudova, što pospešuje bolje pum-panje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. Kod posto-janja problema sa kamenom u bubregu ili osteoporoze, ne sme se preterati sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.

Kako konzumirati cveklu?Redovno konzumiranje cvekle pomaže

protiv bolesti, uzrokovanih oksidativnim stresom.

Cvekla se može konzumirati u kuvanom ili sirovom obliku. Tokom kuvanja cvekla, na žalost, gubi neke vredne sastojke. Zbog toga sirova cvekla ima najveća terapeutska svojstva.

Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog pod-zemnog dela već i zbog lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotre-bljavati u kulinarstvu kao spanać.

Sok od cvekle krepi i jača čitav organi-zam i deluje povoljno na razmenu mate-rija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus rendanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili rendani ren.

Tokom zimskih meseci popularna je kisela cvekla, koja se može pripremiti i na sirovi i na kuvani način. Sirova cvekla takođe se može narendati i dodati omilje-noj salati. Jasmina Vukša

Cvekla

?Da li su vaši

bubreziOK

DA LI STE POD RIZIKOM? Imate li visok krvni pritisak? Da li patite od dijabetesa? Imate li višak kilograma? Da li pušite? Da li ste stariji od 50 godina? Imate li u porodici nekog ko je imao obolele bubrege? Imate li neke bubrežne bolesti?

Ako ste odgovorili sa DAna jedno ili više pitanjatrebalo bi da konsultujetevašeg lekara

SRBIJA OD 01.01. DO 30.06.2016. god.• 7,1 miliona stanovnika,• Postojeći Zakon ZOT-informativna saglasnost,• Broj kadaveričnih donora .................................................... 06/2016• Transplantirano organa ukupno ......................................15• Transplantirano bubrega ukupno ....................................11• Transplantirano srca ukupno ............................................... 1• Transplantiranio jetri ukupno .............................................. 2

BROJ KADAVERIČNIH DONORA NA MILIONSTANOVNIKA U SRBIJI OD 01.01 DO 30.06.2016. G.

SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINEe-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

„Pokrenimo sebe - promenimo svest”

“0,85’’

Documents

Etika, zakonodavstvo i organizacija - ns-nefro.org br. 42.pdf · Broj 42/godina XVIII/oktobar 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; UMETNOST I TRANSPLANTACIJA Zobnatica