Evropa i svet posle I svetskog rata

• Kapitulacijom Nemačke, 11.novembra 1918.god., okončan je I svetski rat.

• U njemu je poginulo oko 10 a ranjeno je oko 20 miliona ljudi

• Nakon I svetskog rata nestala su 4 carstva: nemačko, rusko, tursko i austrougarsko.

• Za posleratnu Nemačku počinje da se koristi izraz Vajmarska republika (zato što je ustav nove nemačke republike usvojen u gradu Vajmaru 1919.god.)

• Raspadom Austrougarske nastaju nezavisne države: Austrija, Madjarska, Poljska, Čehoslovačka, Kraljevina SHS

• Na prostoru nekadašnje Rusije nastao je Savez sovjetskih socijalističkih republika (SSSR), a izdvojile su se kao nezavisne: Finska, Estonija, Letonija i Litvanija

• U Turskoj je nakon rata došlo do pojave nacionalnog pokreta, na čelu sa Kemal pašom Ataturkom, 1923.god. zbačen je poslednji osmanski sultan i uspostavljena je republika.

• Pod uticajem promena koje je doneo I svetski rat i slabljenja kolonijalnih sila, pojavili su se nacionalni antikolonijalni pokreti

• Najznačajniji se pojavio u Indiji, gde je Mahatma Gandi propovedao pružanje mirnog otpora britanskoj vlasti u Indiji

• Kemal Ataturk (1881-1938)

• Uveo je zapadne običaje u Tursku, tvorac je sekularne turske republike, zaslužan je za emancipaciju žena, uveo je prezimena, arapsko pismo je zamenio latiničnim

• Mahatma Gandi (1869-1948)

• Bio je vodja Indijskog nacionalnog kongresa

• Indija 1947.god. dobija nezavisnost

• Nije uspeo da sačuva jedinstvo hindusa i muslimana, zbog čega je Indija podeljena na Indiju i Pakistan, usled krvavih sukoba

• Sam je bio žrtva atentata radikalnog hindusa

Evropa 1914• Evropa 1914

Versajska konferencija• Mirovna konferencija počela je sa radom

početkom 1919.god. u Versaju• Trajala je do januara 1920.god. • Glavnu reč vodili su predstavnici pobedničkih

država: Vudro Vilson (predsednik SAD), Dejvid Lojd Džordž (premijer Velike Britanije), Žorž Klemanso (predsednik Francuske) i Vitorio Orlando (premijer Italije)

• Oni su činili Savet četvorice• Odredbe koje su nametnute poraženim

zemljama rezultat su dogovora njih četvorice

• Glavni kreatori novog posleratnog poretka odlučili su da nacionalni i državni interesi, koji su doveli do izbijanja I svetskog rata, budu zamenjeni političkim načelima, koja bi obavezivala sve države

• Glavna navedena načela su: • Javna diplomatija (kojim su poništene odredbe tajnih

sporazuma sklopljenih tokom I svetskog rata)• Pravo naroda na samoopredeljenje• Načelo prirodnih ili strategijskih granica• Briga o životnim ekonomskim interesima država• Načelo istorijskog prava• Velike sile nisu ova načela primenjivala dosledno na

Konferenciji mira

Versaj

• Medju velikim silama ključno je bilo neslaganje o kažnjavanju Nemačke

• Francuska je insistirala na najoštrijem kažnjavanju Nemačke, podeli njenih teritorija, razoružanju, nametanju visoke ratne odštete

• Velika Britanija je predlagala umerenije kaznene mere

Mir sa Nemačkom• Najvažniji mirovni ugovor, potpisan sredinom

1919.god. u Versaju • Nemačka je morala da prizna da je jedini krivac

za rat; na osnovu te odredbe saveznici su zahtevali isplatu ratne štete

• Teritorijalne odredbe: • Pokrajine Alzas i Loren morala je da vrati

Francuskoj• Sarska oblast stavljena je pod upravu Društva

naroda, a Francuska je dobila pravo da narednih 5 godina eksploatiše ugalj iz te oblasti

• Oblasti većinski naseljene poljskim stanovništvom pripale su Poljskoj

• Poljska je dobila izlaz na Baltičko more kod grada Gdanjska, čime je istočna Pruska odvojena od ostatka Nemačke, grad Gdanjsk stavljen je pod upravu Društva naroda

• Nemačka je morala da se odrekne svih kolonija

• Vojne odredbe: • Nemačka vojska je smanjena na 100.000

ljudi• Rajnska oblast je demilitarizovana• Morala je da preda trgovačke i ratne

brodove

• Od svih velikih sila, najradikalniji stav prema Nemačkoj imala je Francuska (radi sopstvene bezbednosti i uspostavljanja prevlasti u Evropi)

• Francuska je radila na uspostavljanju sistema bezbednosti, koji bi služio kao zaštita od Nemačke i prepreka širenju ruskog komunizma.

• Velika Britanija i SAD su imale znatno blaži stav prema Nemačkoj; posebno Britanija na osnovu svog načela o ravnoteži moći evropskih kontinentalnih sila, plašeći se prevelike moći Francuske

• SAD su insistirale na načelima, koje je izneo Vudro Vilson u 14 tačaka, po kojima budući mir mora biti zasnovan na pravdi i pravu naroda na samoopredeljenje.

Ostali mirovni ugovori

• Nakon sklapanja mira sa Nemačkom sklopljeni su ugovori sa ostalim poraženim državama:

• 1919.god. sa Austrijom u Sen Žermenu • 1919.god. sa Bugarskom u Nejiu • 1920.god. sa Madjarskom u Trijanonu • 1920.god. sa Turskom u Sevru (delimično

izmenjen 1923.god. mirom u Lozani)

Evropa 1919

• Ovim ugovorima uspostavljen je sistem odnosa medju državama koji se zove “versajski sistem”

• Poražene zemlje su ga zvale nepravednim versajskim sistemom ili versajskim diktatom , a novonastale države versajskim tvorevinama

• One su težile reviziji odluka konferencije i revanšu za pretrpljeni poraz

• Nezadovoljstvo postojećim stanjem doprinelo je jačanju ekstremno nacionalističkih snaga i pojavi totalitarnih ideja

• Odlukama Konferencije mira nisu bili zadovoljne ni neke zemlje pobednice, pre svih Italija, koja nije dobila sve teritorije, obećane tajnim Londonskim ugovorom.

Društvo naroda

• Osnovano je na Versajskoj konferenciji. • Zadatak Društva bio je očuvanje mira i

mirno rešavanje sporova.• Funkcionisanje organizacije bilo je

zasnovano na ideji kolektivne bezbednosti • Sedište Društva bilo je u Ženevi • Iako je osnovano na inicijativu Vudra

Vilsona, SAD nisu bile član Društva (predlog nije prihvaćen u Kongresu)

• Društvo je uspešno posredovalo u nekoliko sporova• Jačanjem totalitarnih režima u Nemačkoj, Italiji i Japanu,

30-tih godina, uticaj Društva slabi• Japan i Nemačka napuštaju Društvo naroda 1933.god. • Društvo je imalo mogućnost uvodjenja vojnih i

ekonomskih sankcija, ali su one uglavnom bile bez rezultata

• Društvo naroda nije imalo načina da nametne sprovodjenje sopstvenih odluka

• Ekonomske sankcije su primenjene na Italiju, kada je ona 1935.god. napala Etiopiju

• Prestalo je da postoji sa izbijanjem II svetskog rata 1939.god.

Ekonomske posledice rata

• Materijalna razaranja su bila ogromna• Siromaštvo je radjalo nezadovoljstvo;

ekonomska kriza je omogućila jačanje totalitarnih snaga i ideologija

• U mnogim zemljama se, kao posledica ekonomske krize, javlja inflacija

• Najveća do tada zabeležena inflacija desila se u Nemačkoj 1923.god.

• Pravi pobednik I svetskog rata bile su SAD, zapadne sile, Engleska i Francuska su se veoma zadužile u SAD

• SAD su postale ekonomski lider, od kojeg su zavisile evropske privrede

• Nakon I svetskog rata SAD su doživljavale ekonomski uspon

• Medjutim, krajem 20-tih godina postalo je jasno da se proizvodi mnogo više robe nego što tržište može da prihvati, gomilanje zaliha dovelo je do zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika

• Oktobra 1929.god. došlo je do sloma berze na Vol stritu u Njujorku

• To je označilo i propast velikog broja banaka, fabrika

• Kriza je bila izazvana nejednakom raspodelom bogatstva i masovnim berzanskim špekulacijama

• Kako su evropske privrede zavisile od SAD, kriza se iz SAD prenela i na Evropu

• Vol strit, 29.oktobar 1929.god.

New Deal • 1933.god. za predsednika SAD izabran je

Frenklin Delano Ruzvelt • On je bio tvorac ekonomskog programa, kojim

su SAD izašle iz krize, poznat pod imenom New Deal

• Program je predvidjao obimne javne radove, koje je finansirala država

• Velika ekonomska kriza je prevazidjena tek početkom II svetskog rata, masovnom proizvodnjom oružja i ratnog materijala, kojom je rešen problem nezaposlenosti

• Velika svetska ekonomska kriza najdirektnije je uticala na medjunarodne odnose u svetu.

• Države su počele da štite sopstvenu proizvodnju i tržište, uvedene su visoke carine za strane proizvode (politika privrednog nacionalizma ili protekcionizma)

• Ovakva politika je smanjila obim medjunarodne trgovine za 35%

• Kriza je poremetila političku ravnotežu i ojačala nacionalizam, posebno u državama nezadovljnim mirovnim ugovorima, što je bilo pogodno za razvoj totalitarnih ideja

• Kriza je oslabila autoritet Društva naroda i dovela u pitanje ideju kolektivne bezbednosti