Ustavna istorija Srbije posle Drugog svetskog rata

USTAV I PRAVO GRAANA

Posle Drugog svetskog rata

Istorijski koreni Narodne skuptine Srbije u periodu posle Drugogsvetskog rata lee u odluci Drugog zasedanja AVNOJ-a, odranog 29. i30. novembra 1943. u Jajcu, da se Jugoslavija izgradi na federativnojosnovi, kao zajednica pet ravnopravnih naroda.

Navedenom odlukom oni dobijaju svoje drave i imaju pravo na samoopredeljenje ukljuujui i otcepljenje.

Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije inili su i predstavnici Srbije iji rad je odobren posebnom deklaracijom usvojenom na zasedanju Velike antifaistike narodnooslobodiakeskuptine Srbije.

Posle Drugog svetskog rata

Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije, odrana je od 9. do 12. novembra 1944. godine.

Do februara 1953. godine postojalo je Predsednitvo, odnosno Prezidijum narodne skuptine Srbije kao poseban organ sa znaajnim zakonodavnim i izvrnim funkcijama.

Aprila 1945, Antifaistika skuptina narodnog osloboenja Srbije menja ime u Narodna Skuptina Srbije.

Posle Drugog svetskog rata

Prvi predsednik Narodne skuptine Srbije posle Drugog svetskog rata bio je dr Sinia Stankovi.

Prvi skuptinski poslovnik donet je na aprilskom zasedanju ASNOS-a 1945. godine. Na istom zasedanju donet je i Zakon o zakletvi narodnih poslanika Narodne skuptine Srbije i konstituisana su etriskuptinska odbora.

Prvi zakon o izboru narodnih poslanika donela je Narodna skuptina NRS jula 1946. godine. Na istom zasedanju donet je i Zakon o Ustavotvornoj skuptini NRS.

Posle Drugog svetskog rata

Prvi skuptinski poslovnik donet je na aprilskom zasedanju ASNOS-a 1945. godine. Na istom zasedanju donet je i Zakon o zakletvi narodnih poslanika Narodne skuptine Srbije i konstituisana su etriskuptinska odbora.

Prvi zakon o izboru narodnih poslanika donela je Narodna skuptina NRS jula 1946. godine. Na istom zasedanju donet je i Zakon o Ustavotvornoj skuptini NRS.

Prvi skuptinski izbori u Srbiji posle Drugog svetskog rata odrani su 10. novembra 1946. godine. Bili su to izbori za Ustavotvornu skuptinu NRS.

Posle Drugog svetskog rata

Birako pravo imali su svi dravljani Jugoslavije na teritoriji NR Srbije koji su navrili 18 godina. Po prvi put pravo glasa dobile su ene i vojnici. Izbori su vreni na osnovu opteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Sve do 1963, izbori su vreni tako to je jedan poslanik biran na odreeni broj stanovnika (dvadeset, etrdeset ili pedeset hiljada). Zbog toga je i ukupan broj poslanika u skuptini bio razliit

Prvi ustav Srbije posle Drugog svetskog rata donela je Ustavotvorna skuptina NRS 17. januara 1947. godine. Njegova sedma glava posveena je narodnoj skuptini.

Posle Drugog svetskog rata

Skuptina je vrila svoja prava i dunosti na osnovu u okviru saveznog ustava, ustava Srbije i saveznih zakona.

Mandat Narodne skuptine, odnosno skuptinski saziv, trajao je etiri godine.

Poslaniki imunitet bio je zagarantovan.

Posle Drugog svetskog rata

Prva ena koja je predsedavala jednom skuptinskom sednicom bila je Milka Mini (na zasedanju Velike antifaistike narodno-oslobodilake skuptine, 12. novembra 1944. godine).

Prva ena-potpredsednik Narodne skuptine bila je Zlatija uki-Veljovi (1982-1984), a prva ena predsednik jednog skuptinskog vea bila je Perka Vitorovi (Socijalno-zdravstveno vee, 1963-1965. godine).

Posle Drugog svetskog rata

Do 1953. godine, Narodna skuptina je bila jednodomna. Od 1953. do 1963, imala je dva doma: Republiko vee i Vee proizvoaa; od 1963. do 1974, inilo ju je pet domova: Republiko vee, Privredno vee, Prosvetno-kulturno vee, Socijalno-zdravstveno vee i Organizaciono-politiko vee; od 1974. do 1990. godine bila je trodomna sa sledeim veima: Vee udruenog rada, Vee optina i Drutveno-politiko vee. Od januara 1991, ponovo jejednodomna.

Prema Ustavu iz 1963, skuptina se definie kao najvii organ vlasti i organ drutvenog samoupravljanja u okviru prava i dunosti Republike. Brojala je 440 poslanika od kojih je 120 bilo u Republikom veu, a u ostala etiri vea po 80.

Posle Drugog svetskog rata

Kandidati za narodne poslanike predlagani su na zborovima biraa i zborovima radnih ljudi koje je organizovao Socijalistiki savez radnog naroda Srbije.

Republiko izvrno vee bilo je odgovorno Narodnoj skuptini za svoj rad. Njegove lanove i predsednika birala je Skuptina.

U sklopu ustavne reforme, Skuptina SFRJ i skuptine socijalistikih republika, donose ustavne amandmamane u periodu od 1967. do 1972. godine. Skuptina Srbije donela je 1967, 1969 i 1972. godine esnaest amandmana. Sve republike, pa i Srbija, postaju drave, a autonomne pokrajine konstitutivni elementi federecije sa pravom donoenja svojih ustava.

Posle Drugog svetskog rata

Sve skuptine socijalistikih republika, pa i Skutina SR Srbije, saglasile su se sa predlogom Ustava SFRJ pre nego to je usvojen u Skuptini SFRJ 21. februara 1974. godine. Ustav SR Srbije donet je 25. februara 1974. godine. Umesto poslanikog, uveden je delegatski sistem. Koncepcija samoupravljanja zasnovana je na udruenom radu. Vee udruenog rada, kao jedno od tri vea Skuptine, imalo je najvie delegata - 160. Ostala dva, Vee optina i Drutveno-politiko vee, imala su po 90 delegata.

Posle Drugog svestkog rata

Prema Ustavu SR Srbije iz 1974, Skuptina je birala lanove Predsednitva SR Srbije, Saveta Republike i lana Predsednitva SFRJ iz Srbije. Predsednitvo SR Srbije donosilo je ukaze o proglaenju zakona koje je usvojila Skuptina.

Vee naroda Skuptine SFRJ promenilo je ime u Vee republika i pokrajina. Skuptina Srbije birala je u to Vee 12 delegata, a skuptine socijalistikih autonomnih pokrajina po 8.

Samoupravni sporazumi i drutveni dogovori iz raznih oblasti bili su na dnevnom redu brojnih skuptinskih sednica.

Posle Drugogo svetskog rata

Januara 1988. zapoela je ustavna reforma u Srbiji koja je zavrena 28. marta 1989. godine kada su proglaeni ustavni amandmani IX-XLIX. Taj dan je oznaen kao dan donoenja novog ustava i vraanja Srbiji dravnog i ustavnog suvereniteta na celoj teritoriji Republike. Proglaen je dravnim praznikom.

Novi ustav, Ustav Republike Srbije, donet je 28. septembra 1990. godine. Nadlenost Skuptine nije se bitno promenila. Ukinut je delegatski sistem, a vraen poslaniki. Skuptinu ini 250 narodnih poslanika.

Po Ustavu iz 1990, predsednik Skuptine raspisuje izbore za narodne poslanike i predsednika Republike.

Posle Drugog svetskog rata

Predsednik Republike ukazom proglaava zakone izglasane u Narodnoj skuptini.

Prvi viestranaki izbori za narodnu skuptinu Srbije posle Drugog svetskog rata odrani su 9. i 23. decembra 1990. godine na osnovu odluke Narodne skuptine Srbije o raspisivanju izbora i prethodno donetih zakona o izboru narodnih poslanika i o izbornim jedinicama.

Uporedo sa izborima za narodne poslanike, Narodna skuptina Republike Srbije raspisala je i izbore za predsednika Republike. Izbori su odrani 9. decembra 1990, a za predsednika Republike izabran je Slobodan Miloevi.

Posle Drugog svetskog rata

Pored velikog broja zakona, Skuptina je tokom 1991. godine donela i nekoliko deklaracija u vezi sa nasiljem i zloinima nad srpskim narodom u Hrvatskoj, secesijom Hrvatske i podrkom secesiji od strane Evropske zajednice.

Prevremeni izbori za Narodnu skuptinu i predsednika Republike, odrani su 20. i 27. decembra 1992. i 3. januara 1993. godine.

Za predsednika Skuptine izabran je mr Zoran Lili, a mandat za sastav nove vlade poveren je mr Nikoli ainoviu. Za predsednika Republike ponovo je izabran Slobodan Miloevi.

Posle Drugog svetskog rata

Na vanrednom zasedanju Narodne skuptine Republike Srbije, odranom 11. februara 1997, po prvi put u istoriji skuptinskog ivota Srbije, donet je jedan specijalni zakon (Lex specialis). Radi se o Zakonu o proglaenju za konane privremeih rezultata izbora za odbornike skuptina optina i gradova navedenih u izvetaju misije OEBS-a. U pitanju su izbori odrani 17. novembra 1996. godine.

Izbori za narodne poslanike Narodne skuptine Republike Srbije, odrani 21. i 28. septembra i 5. oktobra 1997. Predsednik Skuptine i predsednik vlade nisu menjani.

Posle Drugog svetskog rata

Tokom 1998, Skuptina je u vie navrata raspravljala o aktuelnoj bezbednosnoj i socijalno-ekonomskoj situaciji na Kosovu i Metohiji i albanskom separatizmu. Raspisan je i referendum radi izjanjavanja graana Srbije da li prihvataju uee stranih predstavnika u reavanju problema na Kosovu i Metohiji. Blizu 95% graana, od 5.297.776 izalih na referendum, odgovorilo je sa "ne".

Narodna skuptina je poetkom februara 1999, najotrije osudila pretnje NATO pakta Jugoslaviji. Isto je uinila i 23. marta posle razgovora dravne delegacije u Rambujeu i Parizu. Dan kasnije, 24. marta 1999, snage NATO pakta izvrile su agresiju na Jugoslaviju.

Posle Drugog svetskog rata

Za vreme ratnog stanja, Skuptina Srbije odrala je jednu sednicu, 3. juna 1999. godine. Na njoj je donela odluku o usvajanju dokumenta za postizanje mira koji su doneli najvii predstavnici Evropske unije i Rusije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske federacije Borisa Jeljcina Viktor ernomirdin.

Posle dogaaja od 5. oktobra 2000, kada je zvanino potvrena pobeda dr Vojislava Kotunice nad Slobodanom Miloeviem na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Skuptina Srbije donela je 9. oktobra 2000. godine Zakon o izboru narodnih poslanika. Po njemu, cela Srbija je jedna izborna jedinica. Izborna lista mogla je biti potvrena kad je svojim potpisom podri najmanje 10.000 biraa.

Posle 2000-ite

Skuptina je 9. oktobra 2000. god. donela odluku o obrazovanju Anketnog odbora Narodne skuptine radi utvrivanja injenica vezanih za pogibiju etvorice visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove, 3. oktobra 1999. godine.

Dvadesetpetog oktobra 2000, predsednik Republike Milan Milutinovi, doneo je odluku o rasputanju Narodne skuptine Republike Srbije, izabrane 21. septembra 1997. godine. Obrazovana je privremena vlada sa Milomirom Miniem na elu.

Izbori za narodne poslanike Narodne skuptine Republike Srbije raspisani su za 23. decembar 2000. godine. Izborni postupak razraen je do detalja. Republika izborna komisija donela je svoj Poslovnik.

Posle 2000-ite

Na izborima odranim 23. decembra 2000, od 6.525.162 upisanih biraa, glasalo je 3.748.623 ili 55,91%. Demokratska opozicija Srbije (DOS) osvojila je 176 mandata, Socijalistika partija Srbije 37, Srpska radikalna stranka 23 i Stranka srpskog jedinstva 14 mandata. Ostale kandidatske liste nisu osvojile nijedan poslaniki mandat. Za predsednika Skuptine izabran je Dragan Marianin, a za predsednika vlade dr Zoran ini.

Prvih godina posle Drugog svetskog rata, sednice Narodne skuptine Srbije odravane su u zgradi Savezne skuptine. Godine 1953, zavrena je izgradnja skuptinskog zdanja u ulici Srpskih vladara br. 14 u kome se Skuptina i danas nalazi.