јул . 1 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број – Страна · РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ (ПРВА ГОДИНА УЧЕЊА)”, додаје се план ... Појединац,

23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 1

1На основу члана 67. став 1. Закона о основама система обра-

зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

П РА В И Л Н И К

о изменама и допунама Правилника о програму наставе и учења за први разред гимназије

Члан 1.У Правилнику о Програму наставе и учења за први разред

гимназије („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 12/18), назив правилника мења се и гласи:

„Правилник о плану и програму наставе и учења за гимназију”.

Члан 2.После члана 1. додаје се члан 1а који гласи:

„Члан 1аОвим правилником утврђују се планови наставе и учења за

гимназију општег типа, друштвено-језичког и природно-матема-тичког смера, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.”

Члан 3.У делу: „ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ПРВИ РАЗРЕД

ГИМНАЗИЈЕ”, после одељка: „7. УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВА-ЊЕ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ”, додаје се програм наставе и учења за други разред гимназије, који је одштампан уз овај пра-вилник и чини његов саставни део.

Члан 4.У делу: „ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ДРУГИ РА-

ЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ”, после одељка: „7. УПУТСТВО ЗА ОСТВА-РИВАЊЕ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ”, у програму наставе осталих облика образовно-васпитног рада „ЈЕЗИК НАЦИОНАЛ-НЕ МАЊИНЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ”, додаје се програм наставе и учења буњевачког језика са елемен-тима националне културе за први, други, трећи и четврти разред гимназије, који је одштампан уз овај правилник и чини његов са-ставни део.

Члан 5.После садржаја предмета: „БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕ-

МЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ” за четврти разред гимна-зије, у програму наставе осталих облика образовно-васпитног рада „ТРЕЋИ СТРАНИ ЈЕЗИК” додају се програми наставе и учења, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део:

– кинеског језика и цивилизације за први, други, трећи и че-тврти разред гимназије;

– јапанског језика и цивилизације за први, други, трећи и че-тврти разред гимназије;

– руског језика за први разред гимназије (прва година учења);– шпанског језика за први разред гимназије (прва година учења).

Члан 6.После садржаја предмета: „ШПАНСКИ ЈЕЗИК ЗА ПРВИ

РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ (ПРВА ГОДИНА УЧЕЊА)”, додаје се план наставе и учења за гимназије за ученике са посебним способно-стима за биологију и хемију, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 7.После плана наставе и учења за гимназије за ученике са по-

себним способностима за биологију и хемију, додаје се програм наставе и учења за први разред за гимназије за ученике са посеб-

ним способностима за биологију и хемију, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 8.Програм верске наставе остварује се на основу Правилника

о наставном плану и програму предмета Верска настава за сред-ње школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16).

Члан 9.Правилник о наставном плану и програму за гимназију

(„Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 5/90 и „Слу-жбени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/04, 18/04, 24/04, 3/05, 11/05, 2/06, 6/06, 12/06, 17/06, 1/08, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 7/11, 4/13, 14/13, 17/13, 18/13, 5/14, 4/15, 18/15, 11/16, 13/16 – исправка, 10/17 – исправка, 12/18 и 30/19 – др. пропис), у делу који се односи на програм образовања првог и другог разреда гимназије, у школској 2019/2020. години примењује се на ученике првог и другог разреда који стичу образовање на основу:

1) Правилника о наставном плану и програму за обдарене ученике у Математичкој гимназији („Службени гласник РС – Про-светни гласник”, бр. 12/16 и 13/16);

2) Правилника о наставном плану и програму за обдарене ученике у Филолошкој гимназији („Службени гласник РС – Про-светни гласник”, број 1/17);

3) Правилника о наставном плану и програму за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информати-ку („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 5/17);

4) Правилника о наставном плану и програму за гимназију за ученике са посебним способностима за физику („Службени гла-сник РС – Просветни гласник”, број 3/18).

Члан 10.Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Пра-

вилник о наставном плану и програму за гимназију („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 5/90 и „Службени гла-сник РС – Просветни гласник”, бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/04, 18/04, 24/04, 3/05, 11/05, 2/06, 6/06, 12/06, 17/06, 1/08, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 7/11, 4/13, 14/13, 17/13, 18/13, 5/14, 4/15, 18/15, 11/16, 13/16 – исправка, 10/17 – исправка, 12/18 и 30/19 – др. пропис), у делу који се односи на:

1) план наставе за I и II разред гимназије;2) програм образовања за II разред гимназије.

Члан 11.Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гла-снику”, а примењује се од школске 2019/2020. године, изузев за:

1) план наставе за III разред гимназије, који се примењује од школске 2020/2021. године;

2) план наставе за IV разред гимназије, који се примењује од школске 2021/2022. године;

3) програм наставе и учења буњевачког језика са елементима националне културе, који се примењују од школске:

(1) 2020/2021. године за други разред гимназије;(2) 2021/2022. године за трећи разред гимназије;(3) 2022/2023. године за четврти разред гимназије;4) програме наставе и учења кинеског језика и цивилизације

и јапанског језика и цивилизације, који се примењују од школске:(1) 2020/2021. године за други разред гимназије;(2) 2021/2022. године за трећи разред гимназије;(3) 2022/2023. године за четврти разред гимназије.

Број 110-00-130/2019-03У Београду, 9. јула 2019. године

Министар, Младен Шарчевић, с.р.

Страна 2 – Број 8

ПРО

СВЕТНИ

ГЛАСНИ

К

23. јул 2019.

23. јул 2019. П

РОСВЕТН

И ГЛАСН

ИК

Број 8 – С

трана 3

Страна 4 – Број 8

ПРО

СВЕТНИ

ГЛАСНИ

К

23. јул 2019.

1 Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.2 Реализује се у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.3 Ученик бира један од понуђених изборних програма.4 Школа нуди листу страних језика у складу са својим кадровским могућностима а ученик наставља са изучавањем страног језика који је учио у основном образовању и васпитању5 Ученик бира са листе два изборна програма у сваком разреду.


Листа изборних програма

Изборни програмиРАЗРЕД

I II III IV1. Језик, медији и култура 1 12. Појединац, група и друштво 1 13. Здравље и спорт 1 14. Образовање за одрживи развој 1 1 2 25. Уметност и дизајн 1 1 2 26. Примењене науке 1 17. Примењене науке 1 2 28. Примењене науке 2 2 29. Основи геополитике 2 210. Економија и бизнис 2 211. Религије и цивилизације 2 212. Методологија научног истраживања 2 213. Савремене технологије 2 2

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

ОБЛИК ОБРАЗОВНО- ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕД часоваII РАЗРЕД

часоваIII РАЗРЕД

часоваIV РАЗРЕД

часоваУКУПНО

часоваЧас одељенског старешине 37 37 37 33 144Додатна настава * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120Допунска настава * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120Припремна настава * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120

*Ако се укаже потреба за овим облицима рада

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕДЧас одељенског старешине 37 37 37 33Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана до 5 наставних данаЈезик националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељноТрећи страни језик 2 часа недељноСлободне активности (хор, оркестар, секције, техничке, хуманитарне, спортско-рекреативне и друге ваннаставне активности) 30-60 часова годишње

Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15-30 часова годишње

Остваривање плана и програма наставе и учења

1. Распоред радних недеља у току наставне године I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕДРазредно-часовна настава 37 37 37 33Слободне активности (ваннаставне активности) 2 2 2 2Матурски испит 4Укупно радних недеља 39 39 39 39

2. Подела одељења на групе ученика1

Општи тип I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД Број ученика у групиРачунарство и информатика 74 74 37 33 до 15Први страни језик 18,5 37 33 до 15Други страни језик 18,5 18,5 16,5 до 15Физика 18,5 37 16,5 до 15Хемија 18,5 18,5 до 15

Друштвено-језички смер I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД Број ученика у групиРачунарство и информатика 74 74 37 33 до 15Први страни језик 18,5 37 66 до15 Други страни језик 18,5 18,5 16,5 до 15Филозофија 18,5 до 15Биологија 18,5 до 15 Физика 18,5 18,5 16,5 до 15Хемија 18,5 до 15

Страна 6 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 23. јул 2019.

Природно-математички смер I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД Број ученика у групиРачунарство и информатика 74 74 37 66 до 15Први страни језик 18,5 18,5 16,5 до15 Други страни језик 18,5 18,5 16,5 до 15Биологија 37 18,5 33 до 15 Физика 37 18,5 33 до 15Хемија 37 37 до 15Музичка култура 18,5 до 15Ликовна култура 18,5 до 15

1 Ученици седеле у групе на часовима који су планом наставе и учења предвиђени за вежбе.

ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

1. ЦИЉЕВИ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА СУ:

– развој кључних компетенција неопходних за даље образо-вање и активну улогу грађанина за живот у савременом друштву;

– оспособљавање за самостално доношење одлука о избору занимања и даљег образовања;

– свест о важности здравља и безбедности;– оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и

тимски рад; – поштовање расне, националне, културне, језичке, верске,

родне, полне и уз расне равноправности, толеранције и уважавања различитости;

– развој мотивације и самоиницијатива за учење, оспособља-вање за самостално учење, способност самовредновања и изража-вања сопственог мишљења;

– пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, ра-звојним потребама и интересовањима;

– развој свести о себи, стваралачких способности и критич-ког мишљења;

– развијање ненасилног понашања и успостављање нулте то-леранције према насиљу;

– развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етикe;

– развијање позитивних људских вредности; – развијање компетенција за разумевање и поштовање људ-

ских права, грађанских слобода и способности за живот у демо-кратски уређеном и праведном друштву;

– развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултурал-ности, поштовање и очување националне и светске културне ба-штине.

2. ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

I. Програми оријентисани на процес и исходе учења

Структура програма наставе и учења свих наставних пред-мета је конципирана на исти начин. На почетку се налази циљ наставе и учења предмета за сва четири разреда општег средњег образовања и васпитања. Иза циља се налазе општа предметна и специфичне предметне компетенције. У табели која следи, у првој колони наведени су стандарди који су утврђени за крај образовног циклуса, а који се делимично или у потпуности достижу на крају другог разреда, у другој колони дати су исходи за крај другог ра-зреда , а у трећој се налазе теме/области са кључним појмовима садржаја. За предмете који немају утврђене стандарде за крај сред-њег образовања, у табели не постоји одговарајућа колона. Након табеле следе препоруке за остваривање наставе и учења предмета под насловом Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма. Праћење напредовања и оцењивање постигнућа учени-

ка је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правил-ником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, а у оквиру Упутства за дидактичко-методичко остваривање про-грама налазе се препоруке за праћење и вредновање постигнућа ученика у односу на специфичности датог предмета.

Сви програми наставе и учења засновани су на општим ци-љевима и исходима образовања и васпитања и потребама учени-ка другог разреда. Усмерени су на процес и исходе учења, а не на саме садржаје који сада имају другачију функцију и значај. Садр-жаји су у функцији остваривања исхода који су дефинисани као функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао током једне го-дине учења конкретног наставног предмета. Овако конципирани програми подразумевају да оствареност исхода води ка развијању компетенција, и то како општих и специфичних предметних, тако и кључних. Прегледом исхода који су дати у оквиру појединих програма наставе и учења може се видети како се постављају те-мељи развоја кључних компетенција које желимо да ученици има-ју на крају општег средњег образовања.

На путу остваривања циља и исхода, улога наставника је врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Оријен-тација на процес учења и исходе брига је не само о резултатима, већ и начину на који се учи, односно како се гради и повезује зна-ње у смислене целине, како се развија мрежа појмова и повезује знање са практичном применом.

Програми наставе и учења, наставницима су полазна основа и педагошко полазиште за развијање наставе и учења, за планира-ње годишњих и оперативних планова, као и непосредну припрему за рад.

II. Препоруке за планирање наставе и учења

Образовно-васпитна пракса је сложена, променљива и не може се до краја и детаљно унапред предвидети. Она се одвија кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активно-сти у социјалном и физичком окружењу, у јединственом контексту конкретног одељења, конкретне школе и конкретне локалне зајед-нице. Зато, уместо израза реализовати програм, боље је рећи да се на основу датог програма планирају и остварују настава и учење који одговарају конкретним потребама ученика. Настава треба да обезбеди сигурну, подстицајну и подржавајућу средину за учење у којој се негује атмосфера интеракције и однос уважавања, сарад-ње, одговорности и заједништва.

Полазећи од датих исхода учења и кључних појмова садр-жаја, од наставника се очекује да дати програм контекстуализује, односно да испланира наставу и учење према потребама одељења имајући у виду карактеристике ученика, наставне материјале које ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.

Приликом планирања наставе и учења потребно је руководи-ти се:

– индивидуалним разликама међу ученицима у погледу начи-на учења, темпа учења и брзине напредовања;

– интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и вертикална повезаност унутар истог предмета и различитих на-ставних предмета;


– партиципативним и кооперативним активностима које омо-гућавају сарадњу;

– активним и искуственим методама наставе и учења; – уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик

изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја учења са животним искуствима ученика и подстицањем примене наученог и свакодневном животу;

– неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем ин-тересовања за учење и континуирано сазнавање;

– редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних пода-така о напредовању ученика, остваривању исхода учења и постиг-нутом степену развоја компетенција ученика.

Полазећи од датих исхода, наставник најпре, као и до сада, креира свој годишњи (глобални) план рада из кога касније разви-ја своје оперативне планове. Како су исходи дефинисани за крај наставне године, наставник треба да их операционализује прво у оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за час који воде ка остваривању исхода прописаних програмом.

При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи ра-зликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.

Посебну пажњу током непосредне припреме за наставу тре-ба посветити планирању и избору метода и техника, као и облика рада. Њихов избор је у вези са исходима учења и компетенцијама које се желе развити, а одговара природи предмета, конкретним садржајима и карактеристикама ученика. У том смислу на настав-нику је да осмишљава разноврсне активности, како своје, тако и активности ученика. Очекује се да ученици у добро осмишљеним и разноврсним активностима наставе развијају своје компетенције целоживотног учења кроз самостално проналажење информација, критичко разматрање, обраду података на различите начине, пре-зентацију, аргументовану дискусију, показивање иницијативе и спремности на акцију.

Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планира-њу. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода учења, не доприносе развоју компетенција, не одговарају садржају итд. Кључно питање у избору метода, техника, облика рада, актив-ности ученика и наставника јесте да ли је нешто релевантно, чему то служи, које когнитивне процесе код ученика подстиче (са фоку-сом на подстицање когнитивних процеса мишљења, учења, памће-ња), којим исходима и компетенцијама води.

III. Препоруке за праћење и вредновање наставе и учења

Праћење и вредновање је део професионалне улоге наставни-ка. Од њега се очекује да континуирано прати и вреднује:

– процес наставе и учења, – исходе учења и – себе и свој рад.Оријентисаност нових програма наставе и учења на исходе и

процес учења омогућава: – објективније вредновање постигнућа ученика,– осмишљавање различитих начина праћења и оцењивања, – диференцирање задатака за праћење и вредновање ученич-

ких постигнућа и– боље праћење процеса учења.Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је

формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У на-стави оријентисаној на остваривање исхода учења вреднују се и процес учења и резултати учења. Поред уобичајених начина пра-ћења и оцењивања ученика путем усменог и писменог испити-вања које даје најбољи увид у резултате учења, постоје и многи други начини које наставник може и треба да употребљава како би објективно проценио не само резултате већ и процес учења. У том

смислу, путем посматрања, он може да прати следеће показатеље: начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља по-датке, како аргументује и доноси закључке. Посебно поуздани по-казатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, навођење примера, спремност да се промени мишљење у контакту са аргументима, разликовање чињеница од интерпретација, извођење закључака, прихватање другачијег ми-шљења, примењивање, предвиђање последица, давање креативних решења. Поред тога, наставник прати и вреднује како ученици ме-ђусобно сарађују у процесу учења, како решавају сукобе мишље-ња, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење уме-сто критицизам.

Како ни један од познатих начина вредновања није савршен, потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране ученика. При-ликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Повратна информација треба да буде увре-мењена, дата током или непосредно након обављања неке актив-ности; треба да буде конкретна, да се односи на активности и про-дукте ученика, а не на његову личност.

Праћење напредовања ученика започиње иницијалном про-ценом нивоа на коме се он налази и у односу на који ће се про-цењивати његов даљи ток напредовања. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују соп-ствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Ученике треба континуирано, на различите начине, охрабри-вати да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Резултате целокупног праће-ња и вредновања (процес учења и наставе, исходе учења, себе и свој рад) наставник узима као основу за планирање наредних ко-рака у развијању образовно-васпитне праксе.

3. ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Циљ учења Српског језика и књижевности је унапређивање језичке и функционалне писмености; стицање и неговање језичке и књижевне културе; оспособљавање за тумачење и вредновање књижевних дела; афирмисање и прихватање вредности хумани-стичког образовања и васпитања ученика; развијање личног, наци-оналног и културног идентитета, љубави према матерњем језику, традицији и култури српског народа и других народа и етничких заједница.

ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик има знања из области српског језика и српске и свет-ске књижевности. Влада усменом и писаном комуникацијом: го-вори и пише поштујући књижевнојезичку норму, уобличава логи-чан и стилски складан говорени и писани текст, разуме и критички промишља оно што прочита, има развијен речник. Чита, доживља-ва и тумачи књижевно дело; користи читање да боље разуме себе, друге и свет око себе; прочитао је најважнија књижевна дела из националне и светске културне баштине. Има навику и потребу да развија говорну и читалачку културу, како ради сопственог усавр-шавања тако и ради очувања и богаћења националне културе.

Основни ниво

Говори јасно и течно, поштујући књижевнојезичку норму; има културу слушања туђег излагања. Саставља једноставнији говорени или писани текст који је логичан, добро структуриран и стилски складан; користи оба писма (дајући предност ћирилици), влада основним писаним жанровима потребним за школовање и учешће у друштвеном животу. У различите сврхе чита књижевне и неуметничке текстове средње тежине, разуме књижевни и неумет-


нички текст средње сложености и критички промишља једностав-нији књижевни и неуметнички текст.

Има основна знања о језику уопште; разликује књижевни српски језик од дијалекта и има потребу да учи, чува и негује књи-жевни језик. Има основна знања о гласовима, речима и реченица-ма српског језика и зна да примени одређена граматичка правила у говору и писању. Има развијен речник, у складу са средњим ниво-ом образовања, а речи употребљава у складу са приликом.

Познаје ауторе дела из обавезног школског програма и лока-лизује их у контекст стваралачког опуса и у књижевноисторијски контекст. Наводи основне књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности и повезује их са делима и писцима из обавезне лек-тире школског програма. Уочава и примерима аргументује основ-не поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевних дела из обавезне школске лектире. Формира читалачке навике и знања схватајући значај читања за сопствени духовни развој.

Средњи ниво

Говори пред аудиторијумом о темама из области језика, књижевности и културе; саставља сложенији говорени или писа-ни текст, прецизно износећи идеје; у различите сврхе чита теже књижевне и неуметничке текстове и има изграђен читалачки укус својствен образованом човеку; разуме и критички промишља сло-женији књижевни и неуметнички текст.

Има шира знања о језику уопште и основна знања о језицима у свету. Зна основне особине дијалеката српског језика и смешта развој књижевног језика код Срба у друштвени, историјски и кул-турни контекст. Има шира знања о гласовима, речима и реченица-ма српског језика и та знања уме да примени у говору и писању. Има богат речник и види језик као низ могућности које му служе да се прецизно изрази.Тумачи кључне чиниоце структуре књи-жевног текста као и његове тематске, идејне, поетичке, стилске, језичке, композиционе и жанровске особине. Познаје књижевне термине и адекватно их примењује у тумачењу књижевних дела предвиђених програмом. Самостално уочава и анализира пробле-ме у књижевном делу и уме да аргументује своје ставове на осно-ву примарног текста. Користи препоручену и ширу, секундарну литературу у тумачењу књижевних дела предвиђених програмом.

Напредни ниво

Дискутује о сложеним темама из језика, књижевности и културе које су предвиђене градивом; има развијене говорничке вештине; пише стручни текст на теме из језика и књижевности; продубљено критички промишља сложенији књижевни и неумет-нички текст, укључујући и ауторове стилске поступке; изграђује свест о себи као читаоцу.

Има детаљнија знања о језику уопште, као и о граматици српског језика. Има основна знања о речницима и структури реч-ничког чланка.

Критички чита, тумачи и вреднује сложенија књижевна дела из обавезног школског програма, као и додатна (изборна). Кори-сти више метода, гледишта и компаративни приступ у тумачењу књижевног текста. Свој суд о књижевном делу аргументовано из-носи стално имајући на уму примарни текст, као и друге текстове, анализирајући и поредећи њихове поетичке, естетске, структурне и лингвистичке одлике, укључујући и сложеније стилске поступ-ке. Шири читалачка знања и примењује стратегије читања које су усаглашене са типом књижевног дела и са читалачким циљевима (доживљај, истраживање, стваралаштво).

СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Језик


Има основна знања о томе шта је језик уопште и које функ-ције има; поштује свој језик и поштује друге језике. Зна основне податке о дијалектима српског језика и о дијалекатској основи књижевног језика; подједнако цени екавски и ијекавски изговор

као равноправне изговоре српског књижевног језика; има основна знања о развоју књижевног језика, писма и правописа код Срба. Има основна знања о гласовима српског језика; познаје врсте и подврсте речи, примењује језичку норму у вези са облицима речи и у вези са њиховим грађењем; правилно склапа реченицу и уме да анализира реченице грађене по основним моделима. Има основна знања о значењу речи; познаје најважније речнике српског језика и уме да се њима користи. Уме да износи властите ставове говорећи јасно и течно, поштујући књижевнојезичку норму и правила учти-вости; има културу слушања туђег излагања. Овладао је складним писањем једноставнијих форми и основних жанрова (писмо, био-графија, молба, жалба, захтев, ПП презентација и сл.), користећи компетентно оба писма, дајући предност ћирилици и примењујући основна правила језичке норме. На крају школовања саставља ма-турски рад поштујући правила израде стручног рада.


Има шира знања о језику уопште и основна знања о језицима у свету, њиховој међусобној сродности и типовима. Зна основне особине дијалеката српског језика и основна правила екавског и ијекавског изговора. Има шира знања о гласовима српског језика; зна правила о наглашавању речи и разликује књижевни од некњи-жевног акцента; има шира знања о врстама и подврстама речи, њиховим облицима и начинима њиховог грађења; познаје врсте реченица и анализира реченице грађене по различитим моделима. Има богат речник и уме да употреби одговарајућу реч у складу са приликом; усмерен је ка богаћењу сопственог речника. Изражајно чита и негује сопствени говор. Саставља сложеније писане тексто-ве о различитим темама поштујући језичку норму. Користи струч-ну литературу и пише складно извештај и реферат.


Има детаљнија знања о језику уопште и детаљнија знања о граматици српског језика (акцентима, саставу речи, значењу паде-жа и глаголских облика, структури реченице); познаје структуру речничког чланка. Говори о одабраним темама као вешт говорник; пажљиво слуша и процењује вербалну и невербалну реакцију свог саговорника и томе прилагођава свој говор. Складно пише есеј, стручни текст и новински чланак доследно примењујући књижев-нојезичку норму.

СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Књижевност


Редовно чита књижевна дела из обавезног школског про-грама, зна значајне представнике и дела из светске и српске књи-жевности. Укратко описује своја осећања и доживљај књижевног или другог уметничког дела. Уочава и наводи основне поетичке, естетске и структурне особине књижевног и неуметничког текста погодног за обраду градива из језика и књижевности; уме да их именује и илуструје. Разуме књижевни и неуметнички текст: пре-познаје њихову сврху, издваја главне идеје текста; прати развој одређене идеје у тексту; наводи примере из текста и цитира део/делове да би анализирао текст или поткрепио сопствену аргумен-тацију; резимира и парафразира делове текста и текст у целини. Издвојене проблеме анализира у основним слојевима значења. Основне књижевне термине доводи у функционалну везу са при-мерима из књижевног текста. Разуме зашто је читање важно за формирање и унапређивање своје личности, богаћење лексичког фонда. Развија своје читалачке способности. Разуме значај књи-жевности за формирање језичког, литерарног, културног и наци-оналног идентитета. Схвата значај очувања књижевне баштине и књижевне културе.


Тумачи књижевна дела из обавезног школског програма и поседује основна знања о књижевноисторијском и поетичком контексту који та дела одређује. Самостално уочава и анализира


значењске и стилске аспекте књижевног дела и уме да аргумен-тује своје ставове на основу примарног текста. Разуме и описује функцију језика у стваралачком процесу. У тумачењу књижевног дела примењује адекватне методе и гледишта усклађена са методо-логијом науке о књижевности. Познаје књижевнонаучне, естетске и лингвистичке чињенице и уважава их приликом обраде поједи-начних дела, стилских епоха и праваца у развоју српске и светске књижевности. На истраживачки и стваралачки начин стиче знања

и читалачке вештине, који су у функцији проучавања различитих књижевних дела и жанрова и развијања литерарног, језичког, кул-турног и националног идентитета. Има изграђене читалачке нави-ке и читалачки укус својствен културном и образованом човеку. Примењује сложене стратегије читања. Мења аналитичке присту-пе за које оцени да нису сврсисходни. Процењује колико одређене структурне, језичке, стилске и значењске одлике текста утичу на његово разумевање.


Анализира поетичке, естетске и структурне одлике књижевног текста. Поуздано позиционира књижевни текст у књижевнотеориј-ски и књижевноисторијски контекст. Примењује одговарајуће поступке тумачења адекватне књижевном делу и њима сагласну терми-нологију. Користи више метода и гледишта и компаративни приступ да употпуни своје разумевање и критички суд о књижевном делу. Самостално уочава и тумачи проблеме у књижевном делу и своје ставове уме да аргументује на основу примарног текста и литерарно--филолошког контекста. Критички повезује примарни текст са самостално изабраном секундарном литературом. Самостално одабира дела за читање према одређеном критеријуму, даје предлоге за читање и образлаже их. Познаје и примењује начине/стратегије читања усаглашене са типом текста (књижевним и неуметничким) и са жанром књижевног дела. Разуме улогу читања у сопственом развоју, али и у развоју друштва. Има развијену, критичку свест о својим читалачким способностима.

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ СМЕР; ОПШТИ ТИП

Разред ДругиНедељни фонд часова 4 часаГодишњи фонд часова 148 часова

СТАНДАРДИ1 ИСХОДИПо завршетку разреда ученик ће бити у стању да:ТЕМЕ и

кључни појмови садржаја програма2CJK.1.1.2. Разликује књижевни (стандардни) језик од дијалекта; зна основне податке о дијалектима српског језика; има правилан став према свом дијалекту и другим дијалектима српског језика и према оба изговора српског књижевног језика (поштује свој и друге дијалекте српског језика и има потребу да чува свој дијалекат; подједнако цени оба изговора српског књижевног језика – екавски и (и)јекавски); има потребу да учи, чува и негује књижевни језик; познаје најважније граматике и нормативне приручнике и уме да се њима користи; зна основне податке о месту српског језика међу другим индоевропским и словенским језицима; има основна знања о развоју књижевног језика, писма и правописа код Срба.2CJK.2.1.1. Има шира знања о језику уопште (која су битна својства језика); препознаје јединице и појаве које припадају различитим језичким нивоима / подсистемима; има основна знања о писму уопште; има основна знања о правопису уопште (етимолошки – фонолошки правопис; граматичка – логичка интерпункција; графема – слово); има основна знања о језицима у свету (језичка сродност, језички типови, језичке универзалије). Разуме основне принципе вођења дијалога; разуме појам говорног чина; разуме појам деиксе. Познаје одлике варијетета српског језика насталих на основу медијума и оних који су условљени социјално и функционално.2CJK.1.1.4. Познаје врсте и подврсте речи; примењује норму у вези с облицима речи у фреквентним случајевима (укључујући и гласовне промене у вези с облицима речи); издваја делове речи у вези с облицима речи (граматичка основа и наставак за облик) у једноставнијим случајевима; издваја делове речи у вези с грађењем речи (префикс, творбена основа, суфикс) у једноставнијим случајевима; препознаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с грађењем речи (укључујући и гласовне промене у вези с грађењем речи); примењује постојеће моделе при грађењу нових речи2CJK.2.1.4. Има шира знања о врстама и подврстама речи; уме да одреди облик променљиве речи и да употреби реч у задатом облику; познаје појам морфеме; дели реч на творбене морфеме у једноставнијим случајевима и именује те морфеме; познаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с облицима речи у мање фреквентним случајевима.2CJK.3.1.3. Има детаљнија знања о морфологији у ужем смислу и творби речи у српском језику (дели реч на творбене морфеме у сложенијим случајевима и именује те морфеме).2СЈК.1.2.4. Уочава и примерима аргументује основне поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевних дела из обавезне школске лектире.2СЈК.1.2.6. Наводи основне књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности и повезује их са делима и писцима из обавезне лектире школског програма.2СЈК.1.2.9. На основу дела српске и светске књижевности формира читалачке навике и знања; схвата улогу читања у тумачењу књижевног дела и у изграђивању језичког, литерарног, културног и националног идентитета.2СЈК.2.2.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и књижевнотеоријска знања адекватно примењује у тумачењу књижевних дела предвиђених програмом.2СЈК.2.2.5. Образлаже основне елементе књижевности као дискурса у односу на остале друштвене дискурсе (нпр. присуство/одсуство приповедача, приповедни фокус, статус историјског и фиктивног итд.).2СЈК.2.2.7. Самостално уочава и анализира проблеме у књижевном делу и уме да аргументује своје ставове на основу примарног текста.

– објасни развојне карактеристике српског књижевног језика од реформе Вука Караџића до данас;

– објасни разлику између етимолошког и фонолошког правописа;

– напише текст, примењујући форме и обележја публицистичког и административног стила;

– објасни појам морфеме и разликује граматичку од творбене анализе речи (творбену основу и наставак и граматичку основу и наставак);

– примени системска знања о врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама;

– наведе и објасни друштвено-историјске околности које су утицале на појаву барока у српској култури;

– упореди стилска средства барока са уметничким средствима претходних епоха (праваца);

– одреди друштвени и културолошки значај просветитељских идеја, посебно у српској култури;

– објасни утицај романтизма на формирање националног идентитета;

– састави табелу са најзначајнијим представницима романтизма, њиховим делима и одликама;

– упореди стилске карактеристике европског и српског романтизма;

– утврди разлике у приступу стварности романтизма и реализма:

– упореди и примерима илуструје књижевне одлике дела која припадају реализму;

– протумачи и вреднује посебности књижевних јунака и јунакиња реализма (проблем рода, идентитета, класне раслојености);

– анализира и упореди издвојене проблеме у књижевним делима која припадају различитим епохама;

– примени правописна решења у вези са писањем скраћеница;

– примени основна типографско-правописна решења у вези са куцаним текстом (размак и штампарски типови слога);

– јасно и сажето представи историју књиге и библиотеке;

– учествује у јавним разговорима са више учесника (на теме из области језика и књижевности);

– обликује свој говор према ситуацији и примени књижевнојезичку норму;

– састави сложенији текст, користећи се описом и приповедањем.

ЈЕЗИКИсторија српског књижевног језикаФункционални стилови српског књижевног језикаМорфологија у ужем смислу

КЊИЖЕВНОСТБарок у европској књижевности и барокне тенденције у српској књижевностиПросветитељство и класицизам у српској књижевности;Романтизам у европској и српској књижевности;Реализам у европској и српксој књижевности;Дијалог књижевних епоха

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПравописУсмено и писано изражавање


2СЈК.2.2.8. Активно користи препоручену и ширу, секундарну литературу (књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) у тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела предвиђених програмом.2СЈК.2.2.9. На основу дела српске и светске књижевности развија читалачке вештине, способности и знања од значаја за тумачење и вредновање различитих књижевноуметничких и књижевнонаучних дела и за развијање језичког, литерарног, културног и националног идентитета; има изграђен читалачки укус својствен културном и образованом човеку.2СЈК.3.2.1. Чита, доживљава и самостално тумачи књижевноуметничка и књижевнонаучна дела из обавезног школског програма, као и додатне (изборне) и факултативне књижевноуметничке и књижевнонаучне текстове; током интерпретације поуздано користи стечена знања о стваралачком опусу аутора и књижевноисторијском контексту.2СЈК.3.2.2. Влада књижевнотеоријском терминологијом и теоријска знања адекватно примењује у тумачењу књижевноуметничких и књижевнонаучних дела која су предвиђена школским програмом и других дела ове врсте различитих жанрова, изван школског програма.2СЈК.3.2.4. Уочава и тумачи поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевноуметничких и књижевнонаучних текстова у оквиру школске лектире и изван школског програма; процењује и пореди стилске поступке у наведеним врстама текстова.2СЈК.3.2.5. Разуме основне елементе књижевности као дискурса (пореди нпр. присуство/одсуство приповедача, приповедни фокус, статус историјског и фиктивног итд.) у односу на остале друштвене дискурсе и та сазнања употребљава у тумачењу књижевних дела.2СЈК.3.2.8. У тумачењу књижевног дела критички користи препоручену и самостално изабрану секундарну литературу (књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску).2СЈК.1.3.4. Користи оба писма, дајући предност ћирилици; примењује основна правописна правила у фреквентним примерима и уме да се служи школским издањем Правописа; у писању издваја делове текста, даје наслове и поднаслове, уме да цитира и парафразира; саставља матурски рад поштујући правила израде стручног рада (употребљава фусноте и саставља садржај и библиографију); саставља писмо – приватно и службено, биографију (CV), молбу, жалбу, захтев, оглас; зна да попуни различите формуларе и обрасце.2CJK.1.3.2. Говорећи и пишући о некој теми (из језика, књижевности или слободна тема), јасно структурира казивање и повезује његове делове на одговарајући начин; разликује битно од небитног и држи се основне теме; саставља једноставнији говорени и писани текст користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); уме укратко да опише своја осећања и доживљај књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава једноставнији књижевноуметнички текст и издваја његове важне или занимљиве делове; резимира једноставнији књижевни и неуметнички текст.2CJK.1.3.3. У расправи или размени мишљења на теме из књижевности, језика и културе уме у кратким цртама да изнесе и образложи идеју или став за који се залаже, говори одмерено, ослања се на аргументе, у стању је да чује туђе мишљење и да га узме у обзир приликом своје аргументације; пише једноставнији аргументативни текст на теме из књижевности, језика и културе.2CJK.2.3.1. Говори у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом о темама из области језика, књижевности и културе, користећи се књижевним језиком и одговарајућом терминологијом; учествује у јавним разговорима са више учесника; процењује слушаоца односно аудиторијум и обликује свој говор према његовим потребама и могућностима; има потребу и навику да развија сопствену говорну културу; с пажњом и разумевањем слуша теже излагање (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; слуша критички, процењујући говорникову аргументацију и објективност.2CJK.1.3.2. Говорећи и пишући о некој теми (из језика, књижевности или слободна тема), јасно структурира казивање и повезује његове делове на одговарајући начин; разликује битно од небитног и држи се основне теме; саставља једноставнији говорени и писани текст користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); уме укратко да опише своја осећања и доживљај књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава једноставнији књижевноуметнички текст и издваја његове важне или занимљиве делове; резимира једноставнији књижевни и неуметнички текст.2CJK.2.3.2. Саставља сложенији говорени и писани текст (из језика, књижевности или слободна тема) користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); у говореној или писаној расправи прецизно износи своје идеје и образлаже свој став; труди се да говори и пише занимљиво, правећи прикладне дигресије и бирајући занимљиве детаље и одговарајуће примере; уочава поенту и излаже је на прикладан начин; прецизно износи свој доживљај и утиске поводом књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава сложенији књижевни текст и резимира сложенији књижевни и неуметнички текст на теме непосредно везане за градиво; пише извештај и реферат; примењује правописну норму у случајевима предвиђеним програмом.

1 Стандарди образовних постигнућа достижу се на крају општег средњег образовања. Исти стандард (или његов део) активираће се више пута током школске године, од-носно до краја средњег образовања, али уз помоћ различитих исхода. Такво поступање осигурава досезање све вишег и вишег нивоа појединачних ученичких постигнућа, а ученичка знања, вештине и способности се непрестано сагледавају из нових углова, утврђују, проширују и систематизују.

С обзиром на сложеност предмета Српски језик и књижевност и области унутар предмета, неопходно је поступно остваривати све стандарде кроз све четири године сред-њошколског образовања, али поједини стандарди се могу видети и као конкретније повезани са одређеним исходом.


УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Настава и учење Српског језика и књижевности треба да до-принесу развоју стваралачког и истраживачког духа који ће омо-гућити ученицима да развијају знања, вредности и функционалне вештине које ће моћи да користе у даљем образовању, у профе-сионалном раду и у свакодневном животу; формирају вредносне ставове којима се чува национална и светска културна баштина; оспособљавају се за живот у мултикултуралном друштву; разви-јају опште и међупредметне компетенције, релевантне за активно учешће у заједници и целоживотно учење.

Квалитет и трајност знања, умења, вештина и ставова уче-ника умногоме зависе од принципа, облика, метода и средста-ва који се користе у процесу учења. Због тога савремена настава српског језика и књижевности претпоставља остваривање исхода уз појачану мисаону активност ученика, поштовања и уважавања дидактичких принципа (посебно: свесне активности ученика, на-учности, примерености, поступности, систематичности и очиглед-ности), као и адекватну примену оних наставних облика, метода, поступака и средстава чију су вредност утврдиле и потврдиле са-времена пракса и методика наставе и учења српског језика и књи-жевности (пре свега: разни видови организације рада и коришће-ње комуникативних, логичких и стручних (специјалних) метода примерених садржајима обраде и могућностима ученика). Избор одређених наставних облика, метода, поступака и средстава усло-вљен је, пре свега, исходима које треба остварити, а потом и садр-жајима који ће помоћи да се прописани исходи остваре.

Редовна настава и учење Српског језика и књижевности из-води се у специјализованим учионицама и кабинетима за овај предмет, који треба да буду опремљени у складу са нормативима за гимназије. Делимично, она се организује и у другим школским просторијама (библиотеци-медијатеци, читаоници, аудиовизуелној сали и сл.).

У настави Српског језика и књижевности користе се одобрени уџбеници и приручници, као и библиотечко-информацијска и ин-форматичка грађа, значајна за систематско оспособљавање ученика за самостално коришћење разних извора сазнања у настави и ван ње.

Области Језик, Књижевност и Језичка култура треба да чине предметну целину, да се прожимају и употпуњују. Стога је препо-ручени број часова само оквиран (за област Језик 32, за Књижев-ност 80, а за Језичку културу 36). Пажљивим планирањем наставе и учења које треба да доведу до остварености предвиђених исхода за све три области, наставник ће сам, уз праћење резултата учени-ка, распоређивати број часова.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

ОБЛАСТ: ЈЕЗИК

Програм за други разред гимназије у делу Језик организо-ван је у три области/теме и усклађен са исходима за овај разред а према описима стандарда ученичких постигнућа). Програмом се предвиђа проширивање знања из области обрађених у основној школи, али и увођење нових појмова.

Историја српског књижевног језика. У оквиру ове теме ученици треба да стекну основна знања о почецима стандардиза-ције српског књижевног језика и правописа у првој половини XIX века. То значи да треба да буду упознати најпре са реформом ћири-лице Саве Мркаља, а потом и са Вуковом реформом језика, писма и правописа. Основне принципе Вукове реформе треба издвојити из Предговора Српском рјечнику из 1818. године. У оквиру ове теме наставу језика треба функционално повезати са наставом књижев-ности (мисли се на издања књижевних дела 1847, која потврђују победу Вукове реформе). Потом ученике треба упутити на развој српског књижевног језика у другој половини XIX века и у XX веку, само у основним цртама. Потребно је поменути да од 1991. године Срби напуштају термин српскохрватски језик и враћају се терми-ну српски језик. У оквиру назива за друге језике настале распадом

српскохрватске језичке заједнице, треба употребљавати термин бошњачки, а не босански језик (према препоруци Одбора за стан-дардизацију српског језика). Препоручује се да наставници упуте ученике на чињеницу да се језик данас посматра као самосталан према лингвистичким, али и политичким критеријумима, као и да предност треба дати научном (лингвистичком) приступу.

У оквиру ове теме ученике треба упознати са основним принципима српске књижевне норме и језичке културе, као и са основним приручницима за неговање језичке културе. (Српски језички приручник, П. Ивића, И. Клајна, М. Пешикана и Б. Брбо-рића; Речник језичких недоумица И. Клајна; Странпутице смисла И. Клајна; Језичке доумице (I, II ) Е. Фекетеа; Приче о речима, М. Шипке; Зашто се каже М. Шипке; Како се каже М. Телебака). Препоручљиво је да се наставна јединица реализује путем истра-живачких задатака, пројектне наставе, презентација групних ра-дова ученика, које се заснивају на темама и садржини изабраних наведених приручника.

С тим у вези су и основни подаци о два писма: ћирилици, као првом и основном српском писму и латиници. Потребно је ученицима скренути пажњу на честе грешке у писању на оба пи-сма, било да се текст пише руком или се уноси електронски. Пре-поручује се корелација са исходом из области Језичка култура и реализација часа-расправе на неку од следећих тема: Важно је да јавни натписи у Србији буду ћирилички, У друштвеним медијима латиници треба дати предност, Писање властитих имена са ла-тиничком графемом „DJ” уместо „Đ” није оправдано и сл.

На крају ове теме у основним цртама треба представити је-зичку ситуацију у Србији (језик и писмо у службеној употреби, је-зици са статусом језика националних мањина). (Препоручени број часова: 9)

Функционални стилови српског књижевног језика. У оквиру ове теме проучавају се основне одлике административ-ног и публицистичког стила. У овом случају наставу језика треба функционално повезати са наставом књижевности и језичке кул-туре. (Препоручени број часова: 3)

Морфологија у ужем смислу. У оквиру ове теме ученици треба да прошире знања из морфологије стечена у основној школи.

Потребно је објаснити разлику између морфологије у ужем смислу и творбе речи, тј. разлику између граматичке и творбене

Documents

јул . 1 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број – Страна · РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ (ПРВА ГОДИНА УЧЕЊА)”, додаје се план ... Појединац,