Embed Size (px)
Citation preview
Приручник за наставнике музичке културеу седмом разреду основне школе
Јована Обрадовић и Марија Добројевић
Музичка култура 7
МУЗИЧКА КУЛТУРА 7Приручник за наставнике музичке културе у седмом разреду основне школеПрво издање
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Ауторке: Јована Обрадовић и Марија Добројевић
Рецензент: Бранислава Тријић, наставник солфеђа
Фотографија: Wikipedia
Нотографија: Константин Благојевић
Графичко обликовање: Адам Орлић
Обликовање корица: Издавачка кућа „Klett”
Лектура: Штрикла
Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.Mаршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београдтел. 011/3348384, факс 011/[email protected], www.klett.rs
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић
Главни уредник: Aлександар Рајковић
Уредник: мр Ивана Пејоска
Руководилац пројекта: Александра Стаменковић
Штампа: Бранмил, Београд
Тираж: 500 примерака
© Кlett, 2015.ISBN 978-86-7762-845-1
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 371.3::78(035) ОБРАДОВИЋ, Јована, 1979- Музичка култура 7 : приручник за наставнике музичке културе у седмом разреду основне школе / Јована Обрадовић и Марија Добројевић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Бранмил). - 22 стр. : табеле ; 29 cm + 1 електонски оптички диск (CD-ROM) ; 12 cm Тираж 500. ISBN 978-86-7762-845-11. Добројевић, Марија, 1981- [аутор]a) Музичко васпитање - Настава - Методика - Приручници COBISS.SR-ID 216944140
Поштоване колегинице и колеге, Пред вама је Приручник за наставнике музичке културе, који
прати уџбенички комплет. При изради решења многих наставних ситуација ослонили смо се на искуства активних музичких педагога. Помоћи ћемо вам да на креативан начин, примерен узрасту ученика седмог разреда, остварите Наставни план и програм, који прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Приручник пружа додатне информације које прате уџбенички комплет и олакшава свакодневну примену уџбеника у настави. Обликован је као збирка објашњења, предлога и примера који подржавају све фазе наставног процеса – од идеје до реализације. Приручник је подељен на неколико целина које се односе на:
– уџбенички комплет, – наставни предмет музичка култура, – наставни програм, – облике рада, – наставне методе, – наставна средства, – годишње планове рада наставника, – месечне планове рада наставника, – дневне планове рада наставника, – корелацију, – образовне стандарде, – оцењивање, – наставне планове рада наставника. Надамо се да ће бити помоћ и подршка свим наставницима који
креирају наставни процес на себи својствен и јединствен начин.
Аушорке–
4
МЕТОДИЧКИ ВОДИЧ ................................................................................7
Уџбенички комплет Музичка култура за пети разред основне школе 8
Наставни предмет Музичка култура ....................................................................9
Наставни план и програм .........................................................................................9
Наставни план рада наставника .......................................................................... 10
Облици рада ................................................................................................................. 12
Наставне методе рада .............................................................................................. 13
Наставна средства ..................................................................................................... 14
Месечни план рада наставника ........................................................................... 14
Дневни планови рада наставника ...................................................................... 15
Корелација .................................................................................................................... 16
Образовни стандарди за крај обавезног образовања ............................. 17
Оцењивање ................................................................................................................... 20
НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА (CD) ..............................23
Глобални план рада наставника .......................................................................... 24
Оперативни план рада наставника за септембар ...................................... 26
Оперативни план рада наставника за октобар ............................................ 28
Оперативни план рада наставника за новембар ........................................ 30
Оперативни план рада наставника за децембар ........................................ 32
Оперативни план рада наставника за јануар ................................................ 34
Оперативни план рада наставника за фебруар ........................................... 35
Оперативни план рада наставника за март ................................................... 36
Оперативни план рада наставника за април ................................................ 38
САДРЖАЈ
5
Оперативни план рада наставника за мај ....................................................... 39
Оперативни план рада наставника за јун ....................................................... 41
Припрема бр. 1. Настанак музике ...................................................................... 44
Припрема бр. 2. Разноврсност музике ............................................................. 47
Припрема бр. 3. Химна Светом Јовану – називи нота (обнављање) .. 50
Припрема бр. 4. Summertime – Џорџ Гершвин – нотне вредности (обнављање) ................................................................................................................ 53
Припрема бр. 5. Арија Фигара – Ђоакино Росини – пауза (обнављање) ................................................................................................................. 56
Припрема бр. 6. Што се боре мисли моје – Корнелије Станковић – такт, Врсте такта (обнављање) ............................................................................. 60
Припрема бр. 7. Ајде, Јано – народна песма – мешовити тактови (обрада)........................................................................................................................... 64
Припрема бр. 8. Хабанера – Жорж Бизе – предзнаци (обнављање) .. 67
Припрема бр. 9. The Entertainer – Скот Џоплин – филмска музика – ритам (обнављање) ................................................................................................... 70
Припрема бр. 10. Игра сабљама – Арам хачатурјан – темпо (обнављање) ................................................................................................................. 73
Припрема бр. 11. Буди имја Господње – Стеван Мокрањац – духовна музика – динамика (обнављање) ....................................................................... 75
Припрема бр. 12. Божићна арија – Жил Масне – мелодија (обнављање) ................................................................................................................. 78
Припрема бр. 13. Живела музика – М. Преторијус – хомофонија и полифонија ................................................................................................................... 81
Припрема бр. 14. Чујеш ли ме? – Боб Чилкот – лествице (обнављање) ................................................................................................................. 83
6
МЕТОДИЧКИВОДИЧ
Припрема бр. 15. Боже правде – Даворин Јенко; Тамо далеко – дур, мол, Звучне разлике (обнављање) ........................................................... 86
Припрема бр. 16. Тоналитет .................................................................................. 89
Припрема бр. 17. Обнављање – слушање музике ...................................... 92
Припрема бр. 18. Систематизација градива првог полугодишта ........ 94
Припрема бр. 19. Настанак инструменталног звука .................................. 96
Припрема бр. 20. Жичани инструменти – гудачки ..................................... 99
Припрема бр. 21. Жичани инструменти – трзалачки ..............................102
Припрема бр. 22. Дувачки инструменти – дрвени ...................................104
Припрема бр. 23. Дувачки инструменти – лимени ...................................108
Припрема бр. 24. Удараљке – мелодијске ....................................................110
Припрема бр. 25. Удараљке – ритмичке ........................................................113
Припрема бр. 26. Инструменти с диркама ...................................................116
Припрема бр. 27. Инструметни – обнављање ............................................121
Припрема бр. 28. Музичке епохе – преисторија .......................................123
Припрема бр. 29. Музика античких цивилизација ...................................127
Припрема бр. 30. Музика средњег века ........................................................130
Припрема бр. 31. Музика ренесансе ...............................................................134
Припрема бр. 32. Музика барока ......................................................................138
Припрема бр. 33. Музика класицизма ............................................................143
Припрема бр. 34. Музика у Србији ...................................................................147
Припрема бр. 35. Епохе – обнављање ............................................................150
Припрема бр. 36. Систематизација градива седмог разреда ..............152
МЕТОДИЧКИВОДИЧ
8
УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Уџбеник Музичка култура 7 садржи систематизовано градиво у више јасно одвојених тематских целина које су у складу с утврђеним Наставним планом и програмом, који прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Поред своје примарне едукативне функције, овај уџбеник занимљивим садржајима и разноврсним задацима подстиче интересовање и љубав према свим музичким областима.
Писан је јасним и разумљивим језиком који је примерен узрасту ученика седмог разреда.
Прва област, „О музици”, објашњава музичку уметност од њеног настанка до данас, уз занимљиве примере и одговарајуће задатке.
Друга област, „Основни појмови музичког језика”, има улогу утврђивања до сада стеченог знања из те области, као и његовог употпуњавања – чему у великој мери доприносе нотни и звучни примери, интересантни ученицима седмог разреда.
Трећа област, „Музичке лествице”, подвлачи разлику међу тоналитетима и њиховим применама, што је важно за боље разумевање онога што се пева или свира, као и за свесно планирање приликом стварања (компоновања). Добро одабрани музички примери, с јасно разграниченим расположењима која описују, доприносе успешности у савладавању и разумевању ове области.
Четврта област, „Музички инструменти”, на занимљив и приступачан начин објашњава улогу и грађу сваког инструмента понаособ. Објашњења су употпуњена одговарајућим звучним примерима, цртежима и фотографијама.
Последња, пета целина, „Музичке епохе”, помаже ученицима да разумеју настанак и развој свих елемената у музици, кроз географске и историјске појмове. Необични примери и допадљиве илустрације доприносе томе у великој мери.
На самом крају, у складу с прописаним планом и програмом, описан је развој музике у Србији.
Све наведене области садрже примере (звучне, нотне, анегдоте) који имају велику улогу у буђењу/развијању интересовања за музичку уметност пошто су одабрани тако да својим карактером и садржајем потпуно одговарају узрасту којем су намењени. Све области садрже и пропратне рубрике (Речник, Задатак, Занимљиво, Подсетник, 5+, Опрез!) које служе лакшем разумевању и додатном активирању интересовања ученика, што је од велике важности за усвајање знања и развијање критичког мишљења. Велики број звучних примера снимљен је наменски, уз овај уџбеник, па су и аранжмани освежени и осавремењени. Илустрације и фотографије су модерне, атрактивне и афирмативне за сам предмет.
Засебан додатак уџбенику јесте документарни филм о настанку оперске представе, забележен на ди-ви-ди снимку. Филм прати настанак оперске представе у Народном позоришту у Београду – од хорских и оркестарских проба, израда костима и сценографије, сценских проба са солистима и ансамблом, до саме премијере. Чињеница да је већина актера филма с нашег говорног подручја, као и да је посебно истакнута улога дечјег хора у опери, доприноси томе да се овај музички жанр приближи детету основношколског узраста.
9
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ МУЗИЧКА КУЛТУРА
Намена сваког наставног предмета у основношколском образовању јесте да учени-цима отвори нове видике и помогне им да открију своје афинитете. Садржаји наставних предмета утичу на формирање личности појединца у једној од кључних фаза развоја.
Предмет музичка култура обогаћује личност сваког ученика откривајући му специ-фичности ове гране уметности, која је од давнина неизоставни део човекове свако-дневице. Утиче на развој креативног и критичког мишљења/изражавања, социјалних и емоционалних потенцијала и ствара јединствен осећај приликом извођења, односно стварања музике – уметности „неухватљиве” у времену и простору.
Да би приликом извођења наставе ученик имао могућност да на најбољи начин стекне увид у оно што чини музичку уметност, потребно је добро проценити шта је адекватно понудити му у одређеном тренутку развоја, те темељно и добро испланира-ти редослед и начин на који ће му нешто бити представљено.
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
Наставни програм обухвата све оно што је потребно да би се стекла, проширила или употпунила знања, интересовања, вештине, потребе и потенцијали сваког ученика, у различитим областима. Свака област програма садржи јасно дефинисане вештине и задатке које треба испунити током наставног процеса.
Пре свега је важно да током основношколског образовања ученик буде упознат с музичком културом и традицијом свог и других народа, као и да се код ученика развије интересовање за музичку уметност уопште.
До тог општег циља предмета музичка култура може се доћи уз остваривање оста-лих циљева и задатака који подразумевају:
– оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања; – развијање осетљивости за музичке вредности; – неговање способности извођења музике (певање/свирање); – стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за ра-
зумевање музичких порука; – подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење,
слушање, истраживање и стварање музике); – развијање критичког мишљења; – упознавање са основама музичке писмености и изражајним средствима музичке
уметности; – упознавање са музичком струком. Наведени циљеви и задаци односе се на сам крај основног образовања. Да би њихо-
ва реализација била успешнија и бржа, а ученици поступно и темељно стицали знање,
10
потребно је да се циљеви и задаци разлуче према висини захтева (на лакше/мање и теже/веће) у одређеним фазама образовања, то јест разредима. Тако се остварује гра-дација и надоградња учења и ученици стичу трајно и применљиво знање.
У седмом разреду (један час недељно, 36 часова годишње) предвиђени оперативни задаци су:
– певање и свирање песама и музичких тема из познатих композиција, по слуху и из нотног текста;
– упознавање с музиком преисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и класицизма сагледавањем друштвене функције музике, видова музицирања, карак-теристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих стваралач-ких личности;
– утврђивање појмова из основа музичке писмености;– обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце;– обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама);– утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија,полифонија, хомофонија, фактура.Садржај наставног програма музичке културе за седми разред подељен је на три
области, тј. на три теме:
1. Упознавање с музиком различитих епоха и извођење музике,2. Основе музичке писмености (обнављање и обрада нових појмова),3. Стварање музике (надограђивање наученог; импровизовање дијалога на инстру-
ментима Орфовог инструментарија, стварање дечјих песама).
НАСТАВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА
Да би остваривање наставног процеса било што ефикасније, потребно је да настав-ник детаљно проучи Наставни план и програм, уџбенички комплет и додатну литера-туру. Наставник осмишљава како ће се наставни програм реализовати на годишњем нивоу, то јест саставља годишњи наставни план рада.
Наставни план подразумева рашчлањивање годишњег програма на наставне једи-нице (оперативни план), уз детаљније објашњење начина остваривања циљева и зада-така обрадом тема наставног програма (тематски план). Редослед наставних јединица може изричито да прати уџбеник по коме се ради, а и не мора, али је веома важно да се тим редоследом ученицима омогући постепено и темељно учење и усвајање новог градива.
Годишњи (глобални) наставни план рада израђује се на основу обавезних и предло-жених садржаја које прописује министарство. Али, од изузетне су важности искуства, афинитети и обим интересовања наставника који план креира. Музичка култура је
11
предмет који у великој мери допушта иновације и „креативне излете” током спровођења наставних часова. Но, и ту треба бити опрезан и остати у оквиру прописаних садржаја.
У школској години наставни план музичке културе за седми разред реализује се то-ком 36 часова. У зависности од тога шта и на који начин треба да се уради, одређени су различити типови часа:
– обрада, – обнављање (утврђивање), – провера знања, – систематизација.С обзиром на природу предмета, на часовима музичке културе неретко је у употреби
комбинација обраде и обнављања градива. Сваки од наведених типова часа подразу-мева испуњавање одређених циљева који се остварују на различите начине: облицима и методама рада и наставним средствима.
12
ОБЛИЦИ РАДА
Облици рада објашњавају врсту уређења часа, то јест начин усвајања знања. Настав-ник организује активности на часу полазећи од постављених циљева, задатака, садр-жаја, услова и могућности у току наставног процеса. Међусобни однос наставника и ученика у школској ситуацији одређује различите организације наставног рада на часу. Најчешће је за једну наставну јединицу потребно применити неколико наставних обли-ка рада јер се на тај начин постиже богатство и разноврсност учења, као и поштовање различитих стилова и могућности учења. У наставној пракси присутнији су фронтални, индивидуални, рад у групи и комбиновани облик рада.
Фронтални облик рада подразумева заједнички рад свих ученика, уз наставника као чеону фигуру.
Предности овог облика рада су: најрационалније улагање труда и времена наставника (сви ученици раде у исто време, на истом задатку и сви заједно теже истом наставном циљу под руководством наставника); активно управљање информацијама; систематско пона-вљање и утврђивање знања; најкраћи пут до овладавања одређеним знањима.
Недостаци овог облика рада су: знање усваја одељење као целина, али је притом готово немогуће говорити о стопостотном учинку; немогуће је водити рачуна о различитом нивоу сазнајних могућности ученика, различитом темпу и могућностима учења и нивоу претхо-дне припремљености; не постоји неопходна диференцијација у односу наставник – ученик.
Рад у групи омиљен је облик рада међу ученицима. Одређују се мање групе ученика (од четири до шест) различитих способности и пред њих се ставља заједнички зада-так, то јест циљ који треба да постигну. На тај начин долази до јачања самосталности и способности индивидуалног учења; овладавања применом практичних метода рада; оспособљавања за сарадњу у групи.
Предности овог облика рада су: подстицање интелектуалног развоја ученика; смањење емоционалне напетости ученика; повећање ефикасности у учењу; слободније изношење информација у групи с вршњацима; решавање задатака с различитих становишта.
Недостаци овог облика рада су: пасивни ученици могу да се „сакрију” иза резултата успешнијих ученика; противречност између захтева и очекивања наставника и поједи-начног ученика.
Индивидуални облик рада подразумева да сваки ученик самостално ради одређе-ни задатак, па ту највише долазе до изражаја личне способности у различитим облас-тима. У складу с тим, задаци могу бити диференцирани према могућностима ученика. Наставник није искључен из овог облика рада, помаже непосредно или посредно да се ученици оспособе за самостално решавање задатака.
Предности овог облика рада су: подстицање могућности и специфичности темпа рада сваког појединца; обезбеђивање различитости у постављању задатака; могућност индивидуализације садржаја и темпа учења; развијање самосталности; развијање спо-собности самосталног уочавања и решавања проблема.
Недостаци овог облика рада су: неекономичност; ограничен делокруг рада настав-ника, нереално велико улагање времена наставника.
Комбиновани облик рада често се користи током часова музичке културе и предста-вља динамичну и економичну структуру часа прилагођену свакој наставној јединици. Овај облик рада представља различите врсте уклапања претходно наведених облика рада.2
2 Водич за наставника предметне наставе, 2006.
13
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ РАДА
Наставне методе рада представљају начин управљања радом ученика, а у функцији су њиховог оспособљавања за примену стечених знања.
У зависности од наставног садржаја, наставник треба да одабере најделотворније методе. Вербалне методе (монолог, дијалог) подразумевају вербално излагање, односно
комуникацију. Оне су најприступачније и најраспрострањеније у настави. Монолошка метода је вербална метода у којој наставник излаже наставно градиво.
Применом ове методе ученици добијају потпуно нове информације и сазнања. Прили-ком таквог излагања наставник треба да буде концизан, јасан, разговетан и да, кад год је то могуће, почне од суштине, а онда иде ка детаљима.
Дијалошка метода се заснива на питањима и одговорима, тј. на разговору наставни-ка с ученицима. Она је веома честа и корисна јер подстиче ученике на активно учест-вовање, а самим тим и на активно учење. Помоћу ње наставник с лакоћом открива и одређује ниво постигнућа ученика и усмерава их ка даљем напредовању у зависности од показаних резултата.
Хеуристичка метода представља најкориснији образац преношења знања и треба је користити када то омогућавају остали сегменти наставног процеса. Основна каракте-ристика ове методе јесте навођење ученика на самостално закључивање. Осим што раз-вија логичко размишљање и концентрацију ученика, има утицаја и на осамостаљивање и оспособљавање ученика да критички и аргументовано износи свој суд или став, као и да повезује градиво из једне или више области (или наставних предмета). Такође, овако стечено знање има највише изгледа да у најкраћем року постане трајно и употребљиво.
Метода рада на тексту подразумева стицање, проширивање и продубљивање знања читањем текста. Током часова музичке културе ова метода најчешће се помиње у контексту анализирања литерарног текста неке вокалне композиције коју треба обра-дити. У том случају, користи се комбинација дијалошке и хеуристичке методе, ученици стичу јасну слику о томе шта, а самим тим и како задату композицију треба да отпевају, што је од изузетног значаја за постизање квалитетног извођења, то јест извођења му-зике „с разумевањем”. Ученици могу да се упознају с новим садржајима читањем тек-стова из уџбеника. У том случају, наставник има улогу координатора и отвара дискусију о прочитаном, води рачуна о објашњавању непознатих појмова, подстиче ученике да самостално одговарају на питања и изражавају своје мишљење... Разговор након чи-тања је обавезан, и треба прибегавати техници у којој ученици самостално размењују мишљења, док их наставник само усмерава.
Демонстративне методе омогућавају стицање знања, навика и вештина чулним опажањем. У музичкој култури ове методе се остварују слушањем музичких примера и гледањем видео-записа или фотографија. Слушање музичких примера представља најочигледније уочавање свега наученог и један од најважнијих сегмената самог на-ставног предмета. Тек у непосредном контакту с музиком, ученик може да разуме и осети све чиниоце једног музичког дела. Приликом демонстрације различитих компо-зиција наставник има улогу „водича” кроз свако дело понаособ, то јест упућује ученике да слушањем препознају разноврсне елементе и развија код њих способност да са-мостално препознају и разумеју и потпуно непозната музичка дела. Демонстрација му-зичких нумера у настави може се односити на слушање непознатих нумера из области озбиљне музике (или различитих жанрова) или на демонстрацију непознате песме коју ученици потом усвајају по слуху. Гледање видео-записа корисно је и неопходно када
14
се говори о музичко-сценским жанровима. Овде до изражаја долази и васпитна улога предмета музичка култура, јер ученике треба упознати с кодексом понашања током му-зичких догађаја попут оперских и балетских представа, односно оперете или мјузикла.
Метода практичних радова се, као наставна метода за наставни предмет музичка култура, користи приликом: записивања нотних примера; извођења музике (парлато, свирање, певање, куцање ритма); изражавања ликовног доживљаја одслушане компо-зиције; израде једноставних музичких инструмената, паноа, плаката...
НАСТАВНА СРЕДСТВА
Наставна средства неопходан су елемент наставе музичке културе. Њихов избор је разноврстан – од обавезних до веома атрактивних савремених помагала. При одабиру наставних средстава до изражаја долази маштовитост и досетљивост самог наставника.
Током часова музичке културе најчешће коришћена наставна средства су:– аудитивна (музички уређај, инструмент);– аудио-визуелна (едукативни филмови и емисије, снимци музичких извођења по-
моћу ди-ви-дија, видео-касета, интернета);– визуелна (фотографије и цртежи инструмената и композитора, едукативни плакати
и панои);– техничка (пројектор, компјутер);– текстуална/текстовна (уџбеник, збирке вокалних композиција, додатна литература
о композиторима или музичким правцима/епохама/жанровима, интернет, музич-ки часописи...).
МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА
Месечни (оперативни) план подразумева редослед наставних јединица и нацрт на-чина њиховог остваривања у раздобљу од месец дана. У зависности од врсте часа, ме-сечни план може да садржи:
– редни број наставне теме,– редни број часа наставне јединице,– назив наставне јединице,– тип часа,– облик рада,– методу рада, – место извођења часа,– иновације у настави,– евалуацију и корекцију,– оцену остварености плана за претходни месец,– наставна средства,– корелацију.Извођење наставе није нешто што може у потпуности да се предвиди и оства-
ри по свим испланираним тачкама. Многи чиниоци могу да утичу на ток часа, па је
15
препоручљиво да се месечни планови праве из месеца у месец. На тај начин наставник може, на основу мање или веће остварености задатог (до датог тренутка), да уочи шта треба додатно разрадити или да уочи евентуалне пропусте које треба надокнадити.
ДНЕВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА (ПИСМЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС)
Од састављања месечних планова још је „осетљивије” планирање самих часова, јер свака припрема за час подразумева одређен број сегмената који могу да се заснивају на претпоставкама (могући одговори, очекиване реакције, очекивани ниво пред-знања) и на искуству наставника. Препоручује се да се припреме осмисле унапред, али да се на основу запажања с часа можда преправе и прилагоде одељењима с којима се ради. Ако се добро осмисли и испланира ток наставног часа, скоро да је загарантована његова успешност. Добром припремом стичу се сигурност и стабилност, које су неоп-ходне за висок квалитет извођења наставе. Импровизације некада могу да буду веома занимљиве, али када су производ креативности, а не нужности.
Приликом осмишљавања наставног часа, неопходно је руководити се следећим смерницама:
− одабир теме и наставне јединице,– одређивање типа часа,– дефинисање циљева и задатака наставне јединице,– одређивање садржаја наставне јединице,– утврђивање метода и облика рада,– одабир наставних средстава,– успостављање корелације.Наставни час се састоји од низа активности које могу функционисати у три целине.
Те целине су у класичној методици дефинисане као: уводни део часа, главни (централ-ни) део часа и завршни део часа.
Уводни део часа требало би да траје 5–10 минута. Овај период је готово од кључне важности за исход целог часа. Наставник у овом делу треба да припреми ученике за главни део часа, и то обнављањем претходно наученог градива и повезивањем с оним што би требало да науче током остатка часа, те успостављањем нивоа концентрације и заинтересованости који је неопходан да би час био успешно реализован. Препоручљи-во је укључити што већи број ученика већ у овом делу часа, и уз охрабривање их навес-ти да буду што активнији у главном делу.
Главни део часа траје 30–35 минута, током којих ученицима треба представити нову наставну јединицу и обрадити нове појмове. За овај део часа посебно је важно да се обрати пажња на јасност језика којим се служимо, јер он мора бити приступачан и ра-зумљив узрасту ученика с којима се комуницира. Обично се комбиновањем различи-тих метода и облика рада (онолико колико то наставна јединица допушта) постижу нај-бољи резултати приликом усвајања и стицања трајних знања и умећа.
Завршни део часа обухвата последњих 5–10 минута у току сваког часа и требало би да садржи све елементе неопходне за обнављање, евалуацију и самоевалуцију знања и рада свих актера часа. Препоручљиво је да наставник тада пре свега има улогу коор-динатора, док би ученици требало да се, уз навођење, подсете свега што су (на)учили у претходних четрдесетак минута.
16
Основни циљ формалног образовања јесте стицање темељног, трајног и целовитог знања које би требало да продре што дубље у све слојеве и димензије сазнавања и учења. Да би се тај циљ постигао, неопходно је да годишњи програми и планови раз-личитих наставних предмета буду међусобно усклађени, што ученицима омогућава да доводе у везу градиво двају или више наставних предмета будући да на тај начин стичу потпунију слику о настанку, развоју и/или особинама неког појма/области.
Успостављање везе између различитих наставних предмета који имају додирних та-чака или између различитих садржаја у оквиру једног предмета, назива се корелација.
Музичка култура и у овом сегменту наставног процеса пружа много различитих мо-гућности, што значи да може да се повеже с предметима и садржајима из области при-родних и друштвених наука, језика, технике, ликовне културе, физичког васпитања... Корелација музичке културе може се остварити на три начина – хоризонталном, вер-тикалном и дијагоналном корелацијом.
Хоризонтална корелација омогућава везу између садржаја који припадају разли-читим наставним предметима, а изучавају се истовремено или у блиском временском раздобљу (то јест током истог разреда), рецимо корелација између музичке културе и српског језика за седми разред основне школе.
Вертикална корелација повезује садржаје који се обрађују у оквиру једног нас-тавног предмета, али уз временску дистанцу (то јест током различитих разреда), ре-цимо корелација између музичке културе за трећи и музичке културе за шести разред основне школе.
Дијагонална корелација доводи у везу садржаје различитих наставних предмета који се обрађују у различитим периодима (то јест током различитих разреда), рецимо садржаје музичке културе за осми разред и садржаје историје за седми.
Корелација између различитих наставних предмета или садржаја има велики значај у остваривању циљева и задатака у настави, па наставник треба пажљиво да проучи наставне програме других предмета. Након тога, приликом израда дневних припре-ма, наставник одређује у којим наставним јединицама постоји могућност корелације и који би то тип корелације био. Када се на овај начин приступи осмишљавању припре-ма, а затим то употреби у извођењу наставе, скоро сигурно се постављају темељи за развијање логичког мишљења, као и за стицање целовитог и језгровитог знања које ће ученици моћи лако да примене током, али и по завршетку школовања.
КОРЕЛАЦИЈА
17
Успешност наставе огледа се и у степену висине усвојеног знања ученика (праћење и вредновање). У складу с тим, установљени су и Образовни стандарди.
Образовни стандарди односе се на сам завршетак основног образовања. То су до-кументоване и јасно дефинисане тврдње о томе шта ученик може и треба да савлада до одређене фазе у образовању (стицање трајних знања, умења и вештина). Њихова основна одлика јесте то што је понашање (знање) ученика дефинисано као мерљиво, те га је могуће проверити тестирањем или посматрањем.
Применом стандарда треба да се уједначи квалитет функционисања образовних система (на националном и интернационалном нивоу) и да се обезбеди што објектив-није и поузданије вредновање постигнутих резултата.
Формулисана су три нивоа постигнућа, а сваки наредни ниво подразумева да је уче-ник савладао знања и вештине с претходног нивоа:
1. Основни ниво означава елементарни ниво знања о одређеном проблему, овладаност основним појмовима и умећима. Основни ниво представља одговор на питање шта.
2. Средњи ниво подразумева аналитичко мишљење у оквиру постојећег знања и ло-гичко повезивање елемената у оквиру одређеног контекста. Средњи ниво пред-ставља одговор на питање како.
3. Напредни ниво означава способност критичког мишљења уз осмишљавање креа-тивних решења у вези с датим проблемом и аргументовано образлагање сопстве-ног суда. Напредни ниво представља одговор на питање шта ти можеш.
Очигледно је да је сваки следећи ниво надоградња претходног, те да се знања и умећа ни-жег нивоа подразумевају на вишем нивоу постигнућа. Већина ученика (између 80% и 85%) требало би да испуни постигнућа која означава Основни ниво, што би у контексту основног музичког образовања значило да поседује елементарно знање о музици. Постигнућа на која указује Напредни ниво означавају виши квалитет познавања градива и њега достиже мањи број ученика (између 20% и 25%). Средњи ниво је показатељ просечне музичке образова-ности (око 50% ученика), с потенцијалом развоја ка квалитету знања на Напредном нивоу.
Захваљујући јасно и прецизно одређеним критеријумима процењивања, то јест оцењивања ученичких постигнућа, наставник може лако да их примени, па се тиме по-већава објективност школског оцењивања. Такође, ученици стичу јасан увид у то шта се од њих очекује, па могу да преузму већу одговорност за сопствено учење.
Дакле, Образовни стандарди представљају опис пројектованих и очекиваних доме-та образовног система у одређеној етапи, и јасан и усаглашен инструмент за праћење и вредновање његове ефикасности.
Образовни стандарди настали су на основу важећег наставног плана и програма као законског оквира. Формулисани су за десет наставних предмета, између осталог и за музичку културу, и то у четири области:
1. знање и разумевање,2. слушање музике,3. музичко извођење, 4. музичко стваралаштво.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА
18
Ове четири области међусобно се прожимају и делују јединствено у наставном про-цесу, без обзира на тип наставне јединице.
Тврдње које следе описују степен знања и постигнућа ученика који су на самом за-вршетку основног образовања. Оне представљају крајњи исход онога што је рађено у области музичке културе током основне школе. По угледу на то, наставник треба да одреди захтеве по нивоима и областима за сваки разред. У том се процесу на првом месту треба руководити питањима шта, како, шта ти можеш.
Табела 1. Искази који описују шта ученик/-ца зна и уме на основном нивоу
Област На основном нивоу ученик/-ца зна и уме да:
Знање и разумевање
• препозна основне елементе музичке писмености
• опише основне карактеристике музичких инструмената
• опише основне карактеристике историјскостилских периода
• опише основне карактеристике музичких жанрова
• опише основне карактеристике народног стваралаштва
Слушање музике
• именује музичке изражајне елементе
• именује извођачки састав
• именује музичке жанрове
• именује српски музички фолклор
Музичко извођење
• пева једноставне дечје, народне или популарне композиције
• изводи једноставне дечје, народне или популарне композиције на бар једном инструменту
Музичко стваралаштво
• направи музичке инструменте користећи предмете из окружења
• осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела
• изводи пратеће ритмичке и мелодијскоритмичке деонице на направљеним музичким инструментима
• учествује у одабиру музике за дати жанровски и историјски контекст
19
Табела 2. Искази који описују шта ученик/-ца зна и уме на средњем нивоу
Област На средњем нивоу3 ученик/-ца зна и уме да:
Знање и разумевање
• анализира повезаност музичких елемената и карактеристика музичких инструмената с музичком изражајношћу (нпр. брз темпо са живахним карактером)
• анализира повезаност структуре и драматургије одређеног музичког жанра (нпр. оперског финала с догађајима у драми)
• анализира повезаност облика народног музицирања са специфичним контекстом народног живота
Слушање музике
• опише и анализира карактеристике звучног примера на основу опажених музичких елемената (нпр. узбуркана мелодија као резултат специфичног ритма, темпа, агогике, динамике, интервалске структуре)
• препозна структуру одређеног музичког жанра
Табела 3. Искази који описују шта ученик/-ца зна и уме на напредном нивоу
Област На напредном нивоу ученик/-ца зна и уме да:
Знање и разумевање
• зна функцију елемената музичке писмености и извођачких састава у оквиру музичког дела
• разуме историјске и друштвене околности настанка жанра и облика музичког фолклора
• критички и аргументовано образлаже свој суд• креативно комбинује изражајне музичке елементе у естетском
контексту (одређени музички поступак доводи у везу са жељеним ефектом)
Слушање музике
• анализира звучни пример и открије везу опажајних карактеристика са структуралном и драматуршком димензијом звучног примера
• анализира звучни пример и открије везу опажајних карактеристика са жанровским и историјскостилским контекстом звучног примера
• анализира звучни пример и открије везу опажајних карактеристика с контекстом настанка и применом различитих облика музичког фолклора
Музичко извођење
• изводи разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као солиста и у школским ансамблима
Музичко стваралаштво
• осмишљава пратеће аранжмане за Орфов инструментаријум и друге задате музичке инструменте
• импровизује и/или компонује мање музичке целине (ритмичке и мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова
• осмисли музику за школску представу, приредбу, перформанс
3 Музичко извођење и Музичко стваралаштво дефинисани су само за основни и напредни ниво.
20
Оцењивање у настави (разредно или школско оцењивање) – било да је на основу писменог или усменог излагања, бројчано или описно – служи да помогне и ученику и наставнику у што квалитетнијем обављању наставног процеса, то јест у стицању трајног и употребљивог знања. Такво давање мишљења о достизању постављених критеријума непрекидни је процес, који је саставни део наставе и учења, а не њихо-ва завршница.
Ученику оцењивање омогућује да стекне објективну слику о свом напредовању и постигнућима. На тај начин добија смернице за то како и колико треба убудуће да се заложи не би ли додатно и константно напредовао.
Наставник помоћу континуираног оцењивања прецизно и детаљно прати развој, прогресију и оствареност постигнућа ученика у току школске године, те на основу тога има могућност да усмери сваког ученика ка што квалитетнијем и потпунијем напредо-вању.
У складу с тим, одређене су основне функције и основна начела (принципи) оцењи-вања којима сваки наставник треба да се руководи.
Основне функције оцењивања:– оцена је информативна (описује ниво знања у датом тренутку);– оцена је инструктивна или развојна (упућује ученика на који начин треба да
приступи учењу у наредном периоду);– оцена је мотивациона (развијањем самопоуздања подстиче ученика да се додат-
но труди и залаже);– оцена је евалуативна (показује у којој мери је ученик савладао оно што је ос-
мишљено планом и програмом, на крају мањих или већих целина/периода);– оцена је аналитичка (наставник процењује и класификује напредак и залагање
ученика у односу на његове способности);– оцена је корективноиновативна (помаже наставнику да осмисли акциони план за
наредни период, у односу на способности и постигнућа ученика).Основни принципи оцењивања:– стварање друштва које учи (оцењивање омогућује ученицима да уче и напредују);– интегративност (оцењивање је форма повратне информације која помаже у ос-
пособљавању ученика да делује у стварном свету);– оквир за нове могућности ученика (коришћење различитих начина оцењивања да
би сви ученици могли равноправно да се испоље);– непрекидан процес (напредовање ученика прати се константно);– отвореност и транспарентност (ученицима се континуирано и јасно предочава
шта се од њих очекује);– одговорност (ученици морају да прихвате одговорност за сопствено напредовање
у учењу – томе могу да допринесу самооцењивање и међусобно оцењивање уче-ника);
– правичност (постојање јасно одређених садржаја који су у функцији мерења знања);
– квалитет (постојање стандарда);– флексибилност (коришћење различитих поступака и метода оцењивања у завис-
ности од индивидуалног напретка сваког ученика).
ОЦЕЊИВАЊЕ
21
Следећи набројане функције и принципе, наставник током сваког школског часа обавља процењивање знања и залагања ученикa, а оцењује формативно или суматив-но. Формативно (процесно) оцењивање обавља се током школске године, на основу усменог, писменог или практичног исказивања знања. Оно може бити неформално и формално. Неформално омогућује наставнику да стекне што потпунију слику о способ-ностима и залагању сваког ученика, присутно је приликом сваког подучавања/учења и не бележи се, док је формално формативно оцењивање реакција на демонстрира-но знање, умеће и напредовање ученика и оно се бележи. Сумативним (финалним) оцењивањем вреднује се постигнуће ученика на крају већих наставних области или на крају класификационог периода, узимајући у обзир већ постојеће оцене.
Критеријуми на основу којих наставник организује оцењивање одређују се у складу са Стандардима ученичких постигнућа за крај обавезног образовања и с личним спо-собностима сваког ученика. Веома је важно да оцењивање буде што објективније и прецизније, то јест да осликава све што ученик пружи (у оквиру својих могућности): труд, залагање, напредак, количину знања, квалитет начина испољавања знања, конти-нуираност у раду, самосталност у излагању, па и сарадњу са осталим ученицима.
Планирање и доследност су неопходни да би се оформио објективни суд прили-ком оцењивања. Наставник ове чиниоце остварује низом активности.
Планирање:– прави преглед (пописује) очекиваних ефеката (исхода) које треба оцењивати;– утврђује број и врсте поступака и техника оцењивања које ће користити;– одређује критеријуме оцењивања;– описује начин коришћења резултата у настави;– одређује датуме и крајње рокове;– припрема шему бележења резултата;– предвиђа поступак евалуације процеса и поступке оцењивања после повратних
информација ученика;– одређује детаље оцењивања с којима ће упознати ученике.
Доследност:– одређује детаље оцењивања с којима ће упознати ученике;– детаљно упознаје постављене циљеве, очекиване ефекте/исходе, обезбеђује њи-
хово разумевање; – планира оцењивање; – обавештава ученике о захтевима и обезбеђује да они разумеју своју улогу и одго-
ворност у процесу оцењивања; – обликује и пројектује оцењивање бирањем одговарајућих метода, инструмената
и материјала;– спроводи оцењивање, што укључује и прикупљање података;– доноси суд и обезбеђује повратне информације ученицима;– испуњава административне захтеве;– евалуира процес оцењивања.
Информисаност ученика (и њихових родитеља, када је реч о основном образо-вању) један је од важнијих сегмената у процесу оцењивања, у складу с поменутим прин-ципом отворености и транспарентности. Када су јасно и благовремено постављена правила, очекивања и упутства, ученик лакше приступа савладавању наставног гради-ва и задатака, па је самим тим и оцењивање олакшано.
22
Информисање ученика о процесу оцењивања обухвата одређивање/предочавање:– критеријума оцењивања,– датума (рокова) оцењивања,– исхода који се оцењују,– намене постигнутих резултата.
Извештавање је завршна фаза у процесу оцењивања и многи је сматрају најваж-нијом. Сврха овог поступка јесте у томе да ученик (и родитељ) на прави начин и у потпуности разуме у којој мери је савладао наставно градиво, које сегменте треба да унапреди, шта мора да поправи, у чему се најбоље снашао... да би могао константно да ради на себи, напредује и стиче трајно и целовито знање. Извештавање треба да буде такво да је родитељу јасно да наставник добро познаје ученика, да се истичу пре свега успеси и напредовање ученика, то јест оно најбоље што ученик пружа, као и да се предоче његови потенцијали. Све то наставник ради потпуно објективно – не треба избегавати, или „улепшавати” истину.
Музичка култура је наставни предмет који захтева посебне способности код учени-ка, па се и оцењивање спроводи на донекле друкчији начин него у предметима који то не захтевају. Да би наставник музичке културе праведно и доследно оценио сваког ученика, без обзира на то да ли ученик поседује природни дар за ову уметност, највећи значај у давању мишљења и одређивању оцене имаће „индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у нас-тавном процесу4”.
То значи да је оцена из музичке културе првенствено у функцији награде и подсти-цања, залагања и развоја интересовања, подстицања ученика да развијају љубав пре-ма музици и да се њоме баве у складу са својим способностима и потребама. За исте васпитнообразовне задатке један ученик може да добије различите оцене, као што више ученика за различите резултате може да добије исте оцене – због тога што се тренутни резултати упоређују с реалним могућностима ученика. На тај се начин обез-беђује правично оцењивање, као и додатно мотивисање ученика.
За разлику од већине осталих наставних предмета, у настави музичке културе ученик се оцењује само на основу усмене провере постигнућа и на основу практичног рада, док писмене провере и домаћи задаци нису препоручени по наставном плану и про-граму, ни у једном разреду. Поред наведеног, ученик може да буде оцењен на основу активности и резултата рада (учешће у различитим облицима групног рада, дебатама и дискусијама, рад на пројектима, збирка одабраних ученикових радова – портфолио) и на основу уметничког наступа – демонстрације самосталности, вештине, залагања и примене знања стеченог у школи.
4 Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, члан 5; „Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11
ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА
24
ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИКА ЗА ШКОЛСКУ ___/___. годину
Школа: __________________________________ Разред и одељење: VII Недељни фонд часова: 1Наставник: _________________________ Наставни предмет: музичка култура
Мес
ец
Нас
тавн
а те
ма
Наставна јединица
Број часова
за
обра
ду
за д
руге
ти
пове
по н
аста
вној
те
ми
СЕП
ТЕМ
БАР
I. И
ЗВО
ЂЕЊ
Е М
УЗИ
КЕ, I
I. С
ТВА
РАЊ
Е, II
I. С
ЛУШ
АЊ
Е
1. Настанак музике 1
16 O
+ 2
У (1
О +
1 С
) = 1
8
2. Разноврсност музике 1
3. Химна Светом Јовану – називи нота (обнављање) 1
4. Summertime – Џорџ Гершвин – нотне вредности (обнављање) 1
ОКТ
ОБА
Р
5. Арија Фигара – Ђоакино Росини – пауза (обнављање) 1
6. Што се боре мисли моје – Корнелије Станковић – такт, врсте такта (обнављање) 1
7. Ајде, Јано – народна песма – мешовити тактови (обрада) 1
8. Хабанера – Жорж Бизе – предзнаци (обнављање) 1
НО
ВЕМ
БАР
9. The Entertainer – Скот Џоплин – филмска музика – ритам (обнављање) 1
10. Игра сабљама – Арам Хачатурјан – темпо (обнављање) 1
11. Буди имја Господње – Стеван Мокрањац – духовна музика – динамика (обнављање) 1
12. Божићна арија – Жил Масне – мелодија (обнављање) 1
ДЕЦ
ЕМБА
Р
13. Живела музика – М. Преторијус – хомофонија и полифонија 1
14. Чујеш ли ме? – Боб Чилкот – лествице (обнављање) 1
15. Боже правде – Даворин Јенко; Тамо далеко – дур, мол, звучне разлике (обнављање) 1
16. Тоналитет 1
ЈАН
17. Обнављање – слушање музике 1О
18. Систематизација градива првог полугодишта 1С
19. Настанак инструменталног звука 1
25
Мес
ец
Нас
тавн
а те
ма
Наставна јединица
Број часова
за
обра
ду
за д
руге
ти
пове
по н
аста
вној
те
ми
ФЕБ
РУА
Р
20. Жичани инструменти – гудачки 1
21. Жичани инструменти – трзалачки 1
22. Дувачки инструменти – дрвени 1
II С
ТВА
РАЊ
Е
23. Дувачки инструменти – лимени 1
3O (+
1 С
)
МА
РТ
24. Удараљке – мелодијске 1
25. Удараљке – ритмичке 1
26. Инструменти с диркама 1
МА
РТ
III. С
ЛУШ
АЊ
Е
27. Инструменти – обнављање 1О
15 О
+ 3
О (1
О +
1 У
+ 1
С) =
18
28. Музичке епохе – преисторија 1
АП
РИЛ 29. Музика античких цивилизација 1
30. Музика средњег века 1
МА
Ј
31. Музика ренесансе 1
32. Музика барока 1
33. Музика класицизма 1
34. Музика у Србији 1
ЈУН
35. Епохе – обнављање 1У
36. Систематизација градива седмог разреда 1С
Прво полугодиште 13 3 16
Друго полугодиште 16 4 20
Укупно 29 7 36
26
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А С
ЕП ТЕ
М БА
Р
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
__
Редн
и бр
ој
наст
авне
те
ме
Редн
и бр
ој
наст
авне
је
дини
це
по т
еми
Редн
и бр
ој
часа
Нас
тавн
а је
дини
цаТи
п ча
саО
блиц
и ра
даН
аста
вне
м
етод
еН
аста
вна
сред
ства
Обр
азов
ни
стан
дард
иКо
рела
ција
11
1Н
аста
нак
м
узик
еО
брад
а,
увод
ни ч
асФ
ронт
ални
, ра
д у
груп
и
Верб
ална
, де
мон
стра
тивн
а,
прак
тича
н ра
д,
рад
на те
ксту
Муз
ички
ур
еђај
, уџ
бени
к,
инст
рум
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
3.1.
М
К.2.
1.1.
МК.
2.2.
1.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
3.1.
Муз
ичка
ку
лтур
а 5,
6,
физ
ика
6
12
2Ра
знов
рсно
ст
муз
ике
Обр
ада
Фро
нтал
ни,
инди
виду
ални
Верб
ална
, де
мон
стра
тивн
а,
рад
на те
ксту
Муз
ички
ур
еђај
, та
бла,
уџ
бени
к,
инст
рум
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.2.
МК.
1.2.
3.
МК.
1.3.
1. М
К. 2
.1.1
. М
К 2.
1.2.
МК.
2.2
.1.
МК
2.2.
2. М
К. 3
.1.1
.М
К 3.
1.2.
МК.
3.1
.3.
МК
3.2.
2. М
К. 3
.3.1
.
1, 3
33
Хим
на С
вет
ом
Јова
ну –
на
зиви
нот
а (о
бнав
љањ
е)
Обр
ада,
об
нављ
ање
Фро
нтал
ни,
инди
виду
ални
, ра
д у
груп
и
Верб
ална
, де
мон
стра
тивн
а,
прак
тича
н ра
д,
хеур
исти
чка
Муз
ички
ур
еђај
, та
бла,
уџ
бени
к,
инст
рум
ент
МК.
1.1
.1. М
К.1.
3.2.
М
К.1.
4.2.
МК.
1.4.
3.
МК.
1.4.
4. М
К.3.
1.4.
МК.
3.2.
1.М
К.3.
3.1.
МК.
3.4.
1.
МК.
3.4.
2. М
К.3.
4.3.
Муз
ичка
ку
лтур
а 5,
6
27
1, 3
44
Sum
mer
time
– Џ
орџ
Герш
вин
– но
тне
вред
ност
и (о
бнав
љањ
е)
Обр
ада,
об
нављ
ање
Фро
нтал
ни,
инди
виду
ални
Верб
ална
, де
мон
стра
тивн
а,
прак
тича
н ра
д,
рад
на те
ксту
Муз
ички
ур
еђај
, уџ
бени
к,
инст
рум
ент
МК.
1.1
.1.
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.3.
МК.
1.3.
1.М
К. 1
.3.2
. МК.
2.1.
1.
МК.
3.1
.2. М
К.3.
1.3.
М
К. 3
.1.4
. МК.
3.3.
1.
Муз
ичка
ку
лтур
а 5,
6,
8
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
28
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А О
КТО
БАР
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
___
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
рада
Нас
тав н
е
мет
о де
Нас
тав н
а ср
ед ст
ваО
бра з
ов ни
ст
ан да
р ди
Коре
ла ци
ја
1,3
55
Ари
ја Ф
ига р
а –
Ђоа
ки но
Ро
си ни
– п
ау за
(о
бна в
ља њ
е)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал
ни
Вер б
ал на
, де
мон с
тра т
ив на
, пр
ак ти
чан
рад,
хе
у ри с
тич к
а
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
рум
ент
MК.
1.1.
1. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
4.2.
МК.
2.2.
1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
2.1.
М
К.3.
4.1.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а
5, 6
, 8
1, 3
66
Шт
о се
бор
е м
исли
мој
е –
Кор н
е ли ј
е
Стан
ко ви
ћ –
такт
, вр
сте
так т
а
(обн
а вљ
а ње)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал
ни
Вер б
ал на
, де
мон с
тра т
ив на
, пр
ак ти
чан
рад,
хе
у ри с
тич к
а
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
рум
ент
MК.
1.1.
1. М
К.1.
1.2.
М
К.1.
2.4.
МК.
2.1.
2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
М
К.3.
1.3.
МК.
3.2.
1.
МК.
3.2.
2.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 6,
ср
п ски
јези
к 7
1, 2
, 37
7
Ајд
е, Ја
но –
на
род н
а пе
сма
–м
ешо в
и ти
так т
о ви
(обр
а да)
Обр
а да
Фро
н тал
ни,
рад
у гр
у пи
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка,
пр
ак ти
ч на
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.4.
М
К.1.
3.1.
МК.
2.1.
3.
МК.
3.1.
2. М
К.3.
2.3.
29
1, 3
88
Хаба
не ра
–
Жор
ж Б
изе.
П
ред з
на ци
(о
бна в
ља њ
е)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
рад
у гр
у пи
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
прак
ти ча
н ра
д
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.2.
1.М
К.2.
1.3.
МК.
2.2.
1.М
К.2.
2.2.
МК.
3.2.
3.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 8
1, 3
99
The
Ente
r ta i
ner –
Ск
от Џ
опли
н –
фил
м ск
а м
узи к
а –
рита
м
(обн
а вљ
а ње)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
прак
ти ча
н ра
д на
тек
сту
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.2.
1.М
К.2.
2.1.
МК.
2.2.
2.М
К.3.
1.1.
МК.
3.2.
2.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 6,
ли
ков н
а
кул т
у ра
8
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
30
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А Н
ОВЕ
М БА
Р
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
___
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
рада
Нас
тав н
е
мет
о де
Нас
тав н
а ср
ед ст
ваО
бра з
ов ни
ст
ан да
р ди
Коре
ла ци
ја
1, 3
1010
Игр
а са
бља м
а –
Ара
м
Хача
тур ј
ан.
Тем
по
(обн
а вљ
а ње)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
, ра
д у
пару
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у
Му з
ич ки
ур
е ђај
таб
ла,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
1.2.
МК.
2.2.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 5
1, 3
1111
Буди
им
ја
Госп
од њ
е –
Сте в
ан
Мок
ра њ
ац –
ду
хов н
а
муз
и ка
–ди
на м
и ка
(обн
а вљ
а ње)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
рад
у гр
у пи
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка,
ра
д на
тек
сту,
пр
ак ти
чан
рад
Та бл
а,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т, м
узич
ки
уре ђ
ај
МК.
1.1.
1. М
К.1.
1.2.
МК.
1.2.
1. М
К.1.
2.2.
МК.
1.2.
3. М
К.1.
3.1.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
1.2.
МК.
2.2.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
1.4.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а,
вер с
ка
наст
а ва
31
1, 3
1212
Бож
ић на
ари
ја –
Ж
ил М
асне
–
мел
о ди ј
а (о
бна в
ља њ
е)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
рад
у гр
у пи,
ин
ди ви
ду ал
ни
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка,
пр
ак ти
чан
рад
Та бл
а,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т, м
узич
ки
уре ђ
ај
МК.
1.1.
1. М
К.1.
1.2.
МК.
1.2.
1. М
К.1.
2.2.
МК.
1.2.
3. М
К.1.
3.1.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
1.2.
МК.
2.2.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
1.4.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 8
1, 3
1313
Жив
е ла
муз
и ка
–М
. Пре
то ри
јус
–хо
мо ф
о ни ј
а и
поли
фо н
и ја
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
рад
у гр
у пи
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка,
ра
д на
тек
сту
Та бл
а,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т, м
узич
ки
уре ђ
ај
МК.
1.1.
1. М
К.1.
1.2.
МК.
1.2.
1. М
К.1.
2.2.
МК.
1.2.
3. М
К.1.
3.1.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
1.2.
МК.
2.2.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
1.4.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 5
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
32
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А Д
ЕЦЕМ
БАР
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
1, 3
1414
Чује
ш л
и м
е? –
Боб
Чил
кот
– ле
стви
це
(обн
а вљ
а ње)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка,
ра
д на
тек
сту,
пр
ак ти
чан
рад
Та бл
а,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т, м
узич
ки
уре ђ
ај
МК.
1.1.
1. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
1.3.
1. М
К.2.
1.1.
МК.
2.2.
1. М
К.3.
1.1.
МК.
3.1.
2. М
К.3.
1.4.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 5,
6
1, 3
1515
Бож
е пр
ав де
–
Дав
о рин
Је
н ко;
Та
мо
дале
ко –
дур,
мол
, зв
уч не
ра
з ли к
е
(обн
а вљ
а ње)
Обр
а да,
об
на вљ
а ње
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,ра
д на
тек
сту,
хе
у ри с
тич к
а
Та бл
а,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т, м
узич
ки
уре ђ
ај
МК.
1.1.
1. М
К.1.
2.1.
МК.
1.3.
1. М
К.2.
2.1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
МК.
3.2.
1.
Срп с
ки је
зик,
м
узич
ка
кул т
у ра
5
33
116
16То
на ли
те т
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
рад
у гр
у пи
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка,
пр
ак ти
чан
рад,
ра
д на
тек
сту
Та бл
а,
уџбе
ник,
ин
стру
мен
т, м
узич
ки
уре ђ
ај
МК.
1.1.
1. М
К.1.
2.1.
МК.
1.3.
1. М
К.1.
3.2.
МК.
2.2.
1. М
К.3.
1.1.
МК.
3.4.
2.
21
17
Обн
а вљ
а ње
прет
ход н
о
обра
ђе но
г гр
а ди в
а –
слуш
ање
Oбн
ављ
ање
Фро
нтал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Ве
р бал
на,
дем
он ст
ра ти
в на
Му з
ич ки
ур
е ђај
, уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
3.2.
3. М
К.3.
2.2.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
1.4.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
2.2.
1. М
К.2.
1.3.
МК.
2.1.
2. М
К.2.
1.1.
МК.
1.2.
4. М
К.1.
2.3.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.1.
2. М
К.1.
1.1.
1, 2
, 317
18Си
сте м
а ти з
а ци ј
а гр
а ди в
а пр
вог
полу
го ди
шта
О
б на в
ља њ
е Ф
рон т
ал ни
, ин
ди ви
ду ал
ни,
рад
у па
ру
Вер б
ал на
,пр
ак ти
чан
рад
Уџ бе
ник,
ин
стру
мен
т
МК.
1.3.
1. М
К.1.
3.2.
МК.
1.4.
1. М
К.1.
4.2.
МК.
1.4.
3. М
К.1.
4.4.
МК.
3.3.
1. М
К.3.
4.1.
МК.
3.4.
2. М
К.3.
4.3.
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
34
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А ЈА
НУ А
Р
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
__
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
32
19Н
аста
нак
инст
ру м
ен та
лно
г зву
ка
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,хе
у ри с
тич к
а, р
ад
на т
ек ст
у
Та бл
а,
уџбе
ник,
м
узич
ки
уре ђ
ај,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.2.
1.1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
МК.
3.2.
3.
Физ
и ка
6,
муз
ич ка
ку
л ту р
а 5,
6
33
20
Под
е ла
ин
стру
ме н
а та;
гу
дач к
и
инст
ру м
ен ти
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.2.
1.1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
МК.
3.2.
3.
Физ
и ка
6,
муз
ич ка
ку
л ту р
а
5, 6
, 8
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
35
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А Ф
ЕБРУ
АР
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
__
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
34
21
Под
е ла
инст
ру
ме н
а та;
тр
за ла
ч ки
инст
ру м
ен ти
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
рад
на те
к сту
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.2.
МК.
2.1.
1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2.
МК.
3.2.
3.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 5,
6, 8
35
22
Под
е ла
ин
стру
ме н
а та;
др
ве ни
ду
вач к
и ин
стру
мен
ти
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на те
к сту
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
3.1.
1. М
К.1.
1.2
МК.
1.2.
1. М
К.1.
2.2.
МК.
2.1.
1. М
К.3.
1.3.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
МК.
3.2.
3.
Муз
ич ка
ку
л ту р
а 5,
6, 8
36
23
Под
е ла
ин
стру
ме н
а та;
ли
ме н
и
инст
ру м
ен ти
; ду
вач к
и ин
стру
мен
ти
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у
Му з
ич
ки у
ре ђа
ј, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.2.
1.1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
МК.
3.2.
3.
Физ
и ка
7,
муз
ич ка
ку
л ту р
а 5,
6, 8
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
36
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А М
АРТ
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
__
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
37
24
Под
е ла
инст
ру м
е на т
а;
мел
о диј
ске
уда р
аљ ке
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
ин
стру
мен
т, уџ
бе ни
к
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.2.
МК.
2.1.
1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2.
МК.
3.2.
3.
Физ
и ка
7,
муз
ич ка
ку
л ту р
а
5, 6
, 8
38
25
Под
е ла
инст
ру м
е на т
а;
рит м
ич ке
уд
а раљ
ке
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
прак
ти ча
н ра
д,
рад
на т
ек ст
у
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.2.
МК.
2.1.
1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2.
МК.
3.2.
3.
Физ
и ка
7,
муз
ич ка
ку
л ту р
а
5, 6
, 8
39
26
Под
е ла
инст
ру м
е на т
а;
инст
ру м
ен ти
с
дир к
а ма
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Ве
р бал
на,
дем
он ст
ра ти
в на
Муз
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.2.
МК.
2.1.
1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2.
МК.
3.2.
3.
Физ
и ка
7,
муз
ич ка
ку
л ту р
а
5, 6
, 8
37
310
27П
оде л
а ин
стру
ме н
а та
–пр
е гле
дУ т
вр ђи
ва њ
е И
н ди в
и ду а
л ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.1.
2.2.
МК.
2.1.
1.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.3.
М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2.
МК.
3.2.
3.
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
38
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А А
ПРИ
Л
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
311
28М
узич
ке е
по хе
–
пре и
сто р
и ја
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у,
хеу р
и сти
ч ка
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1 М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
312
29М
узи к
а
анти
ч ких
ци
ви ли
за ци
ја
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
, ра
д у
гру п
и
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у,
прак
ти ча
н ра
д
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
Ист
о ри ј
а 5,
ф
изи к
а 7
313
30М
узи к
а
сред
њег
век
аО
бра д
а Ф
рон т
ал ни
, ин
ди ви
ду ал
ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
хеу р
и сти
ч ка
Mу з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
39
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А М
АЈ
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: ___
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
314
31М
узи к
а
рене
сан с
е О
бра д
а Ф
рон т
ал ни
, ин
ди ви
ду ал
ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
Ист
о ри ј
а 5,
ве
р ска
на
ста в
а,
муз
ич ка
ку
л ту р
а 5
315
32М
узи к
а
баро
ка
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
, де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у,
хеу р
и сти
ч ка
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к,
инст
ру м
ент
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
Ист
о ри ј
а,
лико
в на
ку
л ту р
а
316
33М
узи к
а
кла с
и ци з
ма
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у,
хеу р
и сти
ч ка
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.2.
1.1.
МК.
2.1.
2.
МК.
2.2.
1. М
К.3.
1.1.
М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
Лико
в на
ку
л ту р
а,
исто
ри ја
40
317
34М
узи к
а у
Срби
ји
О бр
а да
Фро
н тал
ни,
инди
ви ду
ал ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а,
рад
на т
ек ст
у,
хеу р
и сти
ч ка
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла,
уџ
бе ни
к
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
М
К.2.
1.1.
МК.
2.1.
2.
МК.
2.2.
1. М
К.3.
1.1.
М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3.
МК.
3.2.
1. М
К.3.
2.2.
Ист
о ри ј
а
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
41
Шко
л ска
___
_/__
__. г
оди н
а О
ПЕ Р
А ТИ
В НИ
ПЛ
АН
РА
ДА
НА
СТА
В НИ
КА З
А ЈУ
Н
Наз
ив п
ред м
е та:
МУЗ
ИЧ
КА К
УЛ ТУ
РА
Р
аз ре
д: V
II
Н
едељ
ни ф
онд
часо
ва: 1
Оце
на о
ства
ре но
сти
пла н
а и
раз л
о зи
одст
у па њ
а за
про
те кл
и м
есец
: __
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
____
Ред н
и
број
на
став
не
тем
е
Ред н
и бр
ој
наст
ав не
је
ди ни
це
по т
еми
Ред н
и бр
ој
часа
Нас
тав н
а
једи
ни ца
Тип
часа
Обл
и ци
ра
даН
аста
в не
м
ето д
еН
аста
в на
сред
ства
Обр
а зов
ни
стан
дар д
иКо
ре ла
ци ја
318
35М
узич
ке е
по хе
У тв
р ђи в
а ње
Рад
у гр
у пи,
ин
ди ви
ду ал
ни
Вер б
ал на
,де
мон
стра
тив н
а
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
2.2.
МК.
3.1.
1. М
К.3.
1.2.
МК.
3.1.
3. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
1, 2
, 319
36Си
сте м
а ти з
а ци ј
а гр
а ди в
а се
д мог
ра
з ре д
а У т
вр ђи
ва њ
е Ра
д у
гру п
и,
инди
ви ду
ал ни
Ве
р бал
на,
дем
он ст
ра ти
в на
Му з
ич ки
ур
е ђај
, та
бла
МК.
1.2.
4. М
К.1.
1.1.
МК.
1.1.
2. М
К.1.
2.1.
МК.
1.2.
2. М
К.1.
2.3.
МК.
1.3.
1. М
К.1.
3.2.
МК.
1.4.
1. М
К.1.
4.2.
МК.
1.4.
3. М
К.1.
4.4.
МК.
2.1.
1. М
К.2.
1.2.
МК.
2.1.
3. М
К.2.
2.1.
МК.
2.2.
2. М
К.3.
1.1.
МК.
3.1.
2. М
К.3.
1.3.
МК.
3.1.
4. М
К.3.
2.1.
МК.
3.2.
2. М
К.3.
2.3.
МК.
3.3.
1. М
К.3.
4.1.
МК.
3.4.
2. М
К.3.
4.3.
Дат
ум п
ре да
је о
пе ра
тив н
ог п
ла на
____
____
____
____
__
Нас
тав н
ик__
____
____
____
____
____
____
___
ДНЕВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА
44
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење музике
Наставна јединица Настанак музике
Тип часа Уводни час, обрада новог градива
Циљ часа • Разумевање језика музике и препознавање музике као медијума за комуницирање • Развијање осећаја за заједничко музицирање • Развијање музикалности и смисла за лепо певање
Образовни задаци • Упознавање с новим музичким појмовима • Усвајање нове композиције
Функционални задаци
Разликовање сличних појмова – звук, тон, шум
Васпитни задаци • Неговање колективног музицирања • Развијање стрпљења и упорности у решавању задатака
Кључни појмови Звук, тон, шум
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.2.1, МК.3.1.3, МК.3.3.1.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Вертикална – музичка култура пети и шести разред • Дијагонална – физика шести разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 1
Припрема за час бр. 1
45
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
На почетку часа, као добродошлица у седми разред, разговара се о музици коју су ученици слушали преко летњег распуста: • Kоји је највећи летњи хит? Страни? Домаћи? • Каква се музика слуша током лета? Брза, спора? • Који су популарни музичари? • Шта од нових песама поседујете на својим телефонима/музичким плејерима/рачунарима?
Главни део часа(35 минута)
Након последњег питања треба се подсетити приче с почетка шестог разреда: • Kакви су се уређаји некада користили за емитовање звука, а какви данас? • Који су научници заслужни за развој технологије преноса звука? Томас Едисон, Гуљелмо Маркони. • Шта знате о раду Николе Тесле на том пољу? Три године пре него што је Маркони експериментисао с бежичним преносом звука, Тесла је приказао своја истраживања о радио-преносу, али није приказао први радио-уређај јер није био у потпуности задовољан. Након овог питања, пева се песма Чаробњак знања из уџбеника за пети разред. • Да ли је музика постојала пре него што су створени уређаји за емитовање музике? Наравно. • Када је музика настала? Ученици могу давати различите одговоре – потребно је нагласити да не постоји један тачан одговор, већ да је реч о питању које је одувек голицало машту људи – филозофа, социолога, других научника и истраживача, као и обичног човека. Прочитати текст са 8. стране уџбеника. Након утврђивања дефиниција појмова звук, тон и шум, дијалошки треба обновити области које су обрађене током претходне школске године, у шестом разреду: • Шта смо све учили, шта смо радили на часу музичке културе током претходне школске године? Свирали, певали, слушали музику, компоновали. • Шта сте морали да научите да бисте свирали и певали? Ноте, нотне вредности, предзнаке, ознаке за темпо, динамику, музичке лествице. Једноставније речено, музички језик и музичко писмо.
Припрема за час бр. 1
46
• Које сте врсте музике научили да разликујете приликом слушања? Различите врсте вокалне и инструменталне музике. • Када сте компоновали, шта сте заправо радили? Стварали нешто ново, осмишљавали мелодију или музичку пратњу. • Шта музика описује и буди, развија? Различита расположења или догађаје. Након разговора, прочитати текст с почетка 9. стране – дефиницију музике и урадити 1+1 задатак, а онда научити из нотног текста канон Viva la musica – прво анализирати нотни текст (врста такта, тоналитет, број тактова, изразите ритмичке фигуре), извести га парлато, те отпевати групно уз помоћ наставника. Након певања солмизацијом, пева се и текстом. Уколико је ученицима интонација превисока, може се транспоновати песма наниже и тако певати. Када су ученици савладали песму, треба објаснити да се она може певати и вишегласно – као двоглас, троглас или канон.
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа, песма се у три групе изводи као канон – први покушај ће вероватно бити неспретан, али би ученици требало да схвате да добро извођење захтева много увежбавања.
47
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање музике
Наставна јединица Разноврсност музике
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање жанрова у музици
Образовни задаци • Упознавање с појмом музичког жанра • Упознавање с новим композицијама
Функционални задаци
Активно слушање музике
Васпитни задаци • Развијање критичког мишљења • Развијање слободе у изражавању свог суда и мишљења
Кључни појмови Жанр
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.2, МК.3.3.1.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 2
Припрема за час бр. 2
48
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напоменa
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Час почиње певањем песме Viva la musica. Уколико разред показује интонативну сигурност у извођењу, треба певати као канон – вишегласно, двогласно, па трогласно. Такође, ако појединци пожеле да оформе мању групу и отпевају канон вишегласно, треба их охрабрити да то ураде пред одељењем.
Главни део часа(30 минута)
• Прочитати текст са 10. стране, све до задатка 1+1, а онда урадити задатак: ученици се јављају и одговарају редом на питања. Да би их подстакао на дијалог, наставник дели сопствена искуства и импресије (уколико је потребно). • Иако међу нама постоје они који ће рећи да слушају све врсте музике, да музику деле само на добру и лошу или да не могу да се определе за одређеног извођача или извођаче које воле, већина људи ће дефинисати свој афинитет ка одређеном музичком правцу, врсти музике или – жанру. • У којим се још уметностима користи реч жанр? Ова реч користи се да означи литературу и филмове који су сродни по тематици, а и у ликовној уметности такође можемо говорити о жанру. • Које музичке жанрове знате када је у питању популарна музика? • Ко слуша: поп, рок, панк, хеви метал, денс, хаус, соул итд.?Да би ученици знали да препознају и дефинишу жанр у озбиљној музици, те да би разумели колика је разноврсност музике у погледу жанра, треба урадити задатак са 14. стране – слушање примера Сањарење Р. Шумана. Како би ученици активно слушали композицију, потребно је да пре слушања композиције чују питања на која треба одговорити, те ученик добровољац треба да прочита питања из задатка. Након слушања ученици појединачно одговарају на питања. Треба да закључе да су слушали краћи клавирски комад. Када је у питању озбиљна музика, један жанр означава дела сродна по звуку – извођачком саставу и облику, пре свега.
Припрема за час бр. 2
49
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа, песма се у три групе изводи као канон – први покушај ће вероватно бити неспретан, али би ученици требало да схвате да добро извођење захтева много увежбавања.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Жанр – врста, правац музикe
50
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, стварање, извођење музике
Наставна јединица Химна Светом Јовану – ноте и нотне вредности (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Разумевање односа текста и мелодије у вокалној музици
Образовни задаци Упознавање нове композиције
Функционални задаци
Препознавање тонских висина
Васпитни задаци Подстицање креативног изражавања
Кључни појмови Називи нота
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.3.2, МК.1.4.2, МК.1.4.3, МК.1.4.4, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.3.1, МК.3.4.1, МК.3.4.2, МК.3.4.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура пети и шести разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 3
Припрема за час бр. 3
51
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
Час почиње песмом До, ре, ми. Ученици треба да се сете како су је певали у шестом разреду – у три гласа. Цео разред пева целину која је означена у уџбенику за 6. разред као Одломак 1. Ова активност треба да крене спонтано, чим почне час – наставник помаже ученицима тако што их подсећа на мелодију коју су певали годину дана раније. Фраза се понавља неколико пута док се сви не укључе. Наставник затим издваја групу (један ред клупа, рецимо) с којом пева други одломак, контролишући истовремено певање остатка одељења. Најзад, издваја се и трећа група која почиње да пева главну мелодију (До је име лествице...).
Главни део часа(33 минута)
Када се заврши певање песме, наставник поставља питања, а одговори се налазе на 16. страни уџбеника: • Шта је нота? • Како се једном речју називају ноте из песме коју смо отпевали? • Како гласе називи нота абецедом? • Како се ноте записују? • Из чега се састоји линијски систем? • Како се записују ноте ван линијског система? • Шта се пише на почетку линијског система, пре нота? Ученици треба да дају одговоре налик онима у уџбенику, али не треба да држе отворен уџбеник. • Шта мислите, како су тонови добили своје називе? Послушајте следећу композицију и препознајте језик! Наставник пушта музички пример: Химну Светом Јовану. Уколико ученици примете солмизационе слогове у тексту, композицију пуштамо још једном да сви ученици то могу да уоче. Ако су ученици само препознали латински језик (или нису ни то), упутити их на нотни текст, 17. страна уџбеника, и поновно слушање, уз упутство да обрате пажњу на почетке фраза на одређеним тоновима и називе тих тонова. Након слушања, ученици треба да прочитају текст са 16. стране о именима нота. Следи активност у којој ученици добијају задатак да напишу четири до седам кратких стихова који ће почети солмизационим слоговима, и то редом који за њих има највише смисла. За тај задатак имају пет минута.Након тога, читају стихове наглас, наставник бира најуспелије, а затим на те одабране стихове ученици компонују музику. Сваки ученик бира који ће текст користити и помоћу свог инструмента – металофона, звучно подвлачи почетке стихова, односно задати солмизациони слог. Упутити их да ритам мелодије треба да подражава ритам језика. Наставник треба да помогне при компоновању краја сваке песме, уколико појединци сами не могу да „осете” каденцу.
Припрема за час бр. 3
52
Завршни део часа(7 минута)
Појединци изводе своје композиције, након чега се бира најбоља (према гласовима ученика). Њу пева цеo разред. Ученици који се нису јавили да изведу своје композиције имају задатак да их запамте или заврше до наредног часа.
Припрема за час бр. 4
53
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење
Наставна јединица Summertime – Џорџ Гершвин – нотне вредности (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Утврђивање нотних вредности и упознавање с новом композицијом
Образовни задаци Упознавање с новом композицијом и новим композитором
Функционални задаци
Разликовање различитих карактера у музици
Васпитни задаци Развијање објективности и сарадње
Кључни појмови Карактер
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.2.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.3.1.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 4
Припрема за час бр. 4
54
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
На почетку, понавља се песма осмишљена током претходног часа – импровизација на солмизационе слогове која се разреду највише допала.
Главни део часа(35 минута)
Ученици који то нису учинили претходног часа сада изводе своје импровизације, а наставник им помаже да их што боље мелодијски и ритмички уобличе. Те импровизације служе да наставник укаже на њихову ритмичку структуру – свака има одређени ритмички пулс, који се у музици назива јединица бројања, а трајање сваког тона се одређује у односу на ту јединицу. Ученици треба да погледају подсетник на 19. страни уџбеника. Пошто су се подсетили изгледа нотних вредности и начина продужавања трајања нота, слуша се композиција Summertime. Ученици треба да обрате пажњу на вокалну деоницу • Какав је темпо и карактер (расположење), какав је однос ритма и речи? Темпо је спор, музика осликава расположење летње жеге, врућине, тромост. Ритам потпуно подржава изговор текста, има много дугих тонова.Разноврсност ритма ученици ће моћи још боље да уоче погледом у нотни текст – композицију одслушати још једном, овог пута уз гледање у нотни запис. Ученици раде задатак са 21. стране писмено у књизи (око три минута), а онда међусобно размењују књиге и прегледају једни другима одговоре. Када су сви завршили с прегледањем, наглас се коментаришу задаци и решавају недоумице. Такође, наставник наглашава да су тонови продужени преко тактица и неправилне ритмичке групе (у овом примеру, триола) одлика модерних музичких праваца, као што је џез. Упутити ученике да прочитају текст о Џ. Гершвину на 21. страни уџбеника, а затим их упознати с још неким информацијама о песми Summertime (у прилогу).
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа ученици певају песму Summertime уз инструменталну пратњу наставника – да би били прецизни у заједничком музицирању, потребно је да тактирају на 4.
Припрема за час бр. 4
55
ПРИЛОЗИ
Песма Summertime је арија из опере Порги и Бес из 1935. године, али је с временом постала џез стандард*. Постала је толико популарна и доживела чак 33.000 снимљених извођења. Позната су и омиљена извођења Били Холидеј, Еле Фицџералд и Луја Армстронга, Сема Кука, Џенис Џоплин и др. (извор: http://en.wikipedia.org/wiki/Summertime_(song))
4 Џез стандард је синтагма која означава популарне мелодије које су део обавезног репертоара сваког џез музичара.
56
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење
Наставна јединица Арија Фигара – Ђоакино Росини – пауза (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Разумевање употребе музичких симбола
Образовни задаци • Обнављање пауза у музици и трајања паузе • Упознавање с новим музичким делом • Утврђивање знања из области музичке писмености
Функционални задаци
• Препознавање записа и звука паузе • Практична употреба стеченог знања
Васпитни задаци Неговање самосталног рада
Кључни појмови Пауза
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.4.2, МК.2.2.1, МК.3.1.1, МК.3.2.1, МК.3.4.1.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 5
Припрема за час бр. 5
57
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(3 минута)
Ученици изводе лирски текст Summertime, пратећи нотни текст – ради поштовања ознака за динамику и дугих нотних вредности.
Главни део часа(35 минута)
Методом дијалога обнавља се оно што је рађено на претходним часовима: • Како се разликују тонови? По висини, трајању, боји и јачини. • Како означавамо тонове различите по трајању? Различитим нотним вредностима. • Које нотне вредности постоје? Цела нота, половина, четвртина, осмина и шеснаестина. • Како меримо трајање тонова? Јединицом бројања – ритмичким пулсом, ударцем. • Како записујемо тонове у линијском систему? У линијама и празнинама, помоћним линијама, с кључем на почетку линијског система. • Како се зову тонови солмизацијом? До, ре, ми, фа, сол, ла и си. • Где се у линијском систему записује тон __(различити тонови)? На __ линији/празнини. • Ако је јединица бројања четвртина, колико траје ___ (различите нотне вредности)? __ откуцаја. Наставник проверава обновљено градиво мелодијским диктатом (у прилогу), и то тако што пева солмизацијом двотакт по двотакт – ученици имају задатак да тачно опазе ритам, те да коректно испишу нотне вредности и тонске висине у линијском систему. Поступак израде диктата: наставник пева (уз пратњу) солмизацијом цео диктат – ученици имају задатак да тактирају, тј. да одреде јединицу и врсту такта, као и да одреде тоналитет. Након тога, сви уписују кључ и ознаку врсте такта, констатују да је у питању Це-дур (те да нема никаквих повисилица или снизилица – предзнака). Ученици треба да тактирају док наставник диктира и записују у свеске. Брзина диктирања зависи од брзине записивања ученика, а број понављања једног двотакта (пре него што се пређе на други) не прелази два. Када је диктирање завршено, ученици уз тактирање певају цео пример, а наставник га записује на табли, како би сви могли да провере и запишу тачно у своје свеске. Посебно треба нагласити постојање „празног ударца” – четвртинске паузе на крају.
Припрема за час бр. 5
58
Након диктата, погледати подсетник на 22. страни уџбеника – ноте и одговарајуће паузе. Ученици слушају арију Фигара из опере Севиљски берберин Ђ. Росинија, уз упутство да обрате пажњу на то како се пауза „чује” у музици, односно како се користи. Након слушања следи дијалог: • Какав је карактер ове композиције? Упоредите га с музиком нумере Summertime! Шаљив, разигран. • Какав је темпо? Брз, ритмичан. • Шта певач ради док траје пауза? Узима ваздух, припрема се за наредну фразу. Како доживљавате паузу пред сам крај („Берберин бити...”)? Тренутак напетости, сигнал, знак да долази крај. Наставник сам пева мелодију арије Фигара, али без употребе пауза унутар фраза, што ће и пре певања најавити ученицима. • Како композиција сада звучи? • Да ли и даље има шаљив и разигран карактер? Не. • Због чега? Шта недостаје овом извођењу? Паузе. Објаснити: Правилна употреба паузе служи правилном наглашавању и одређивању дужине речи, те доприноси ритмичности и карактеру. Уколико ученици немају одговор на последње питање, наставник треба сам да одговори.Још једном одслушати звучни запис арије, уз обраћање пажње на контраст у извођењу без пауза.
Завршни део часа(5 минута)
Ученици раде задатак: компонују/импровизују ритам на задати текст (у одређеној врсти такта). Упутити их да воде рачуна о правилном наглашавању и трајању речи и реченице и да користе осмине као најкраће вредности и нота и пауза. Први пример раде заједно на часу и наставник га записује на табли – сви изговарају равномерно Дођите на час! и тактирају „на 3” (јер је то задато) понављајући неколико пута – док не одреде ритам. Реч час је на крају, на последњем потезу, и наставник пита: • Да ли је час дуга или кратка реч? Кратка. • Којом ћемо је нотном вредношћу представити? Осмином, али дописаћемо осминску паузу јер је толико остало до краја такта.Остале реченице ученици треба да обраде за домаћи задатак.
Припрема за час бр. 5
59
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
До-ђи-те на час! (1 такт)
На-по-љу је цвеће! (1 такт са узмахом)
На-по-љу је цвеће! (1 такт са узмахом)
На-по-љу је дан (1 такт)
Зе-ле-ну са-ла-ту во-лим да је-дем (2 такта)
УмереноМ. Добројевић
60
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење, слушање
Наставна јединица Што се боре мисли моје – Корнелије Станковић. Такт, врсте такта
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Препознавање врсте такта слушањем
Образовни задаци Упознавање карактеристика музичког дела
Функционални задаци
Разликовање метра у музици
Васпитни задаци Развијање концентрације и способности анализирања
Кључни појмови Врсте такта
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.4, МК.2.1.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Вертикална – музичка култура за шести разред • Хоризонтална – српски језик за седми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 6
Припрема за час бр. 6
61
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Час почиње провером домаћег задатка. Ученици се јављају да напишу своју ритмичку импровизацију на задати текст. Реченица На пољу је цвеће има узмах – ненаглашени предлог на, а нагласци осталих речи треба да се поклопе с музичким нагласцима. Напољу је дан – треба приметити разлику у нагласку на пољу из претходног примера и напољу из овог. Такође, реч дан је с дугосилазним нагласком – дужа нотна вредност, без паузе, за разлику од примера с претходног часа: Дођите на час, где је час осмина са осминском паузом. Последњи задатак Зелену салату волим да једем требало је поделити у два такта, водећи рачуна о кратким и дугим акцентима у речима, те о кратком и ненаглашеном везнику да – осминска пауза, па осмина. Све примере треба записати на табли, па их поновити неколико пута уз тактирање.
Главни део часа(30 минута)
Ученици певају из свеске диктат с претходног часа уз тактирање. Након певања, следи анализа нотног записа методом дијалога: • Како су груписане ноте у овом запису? У тактове. • Колико тактова има? Осам. • Како препознајемо целину такта? Одвојена је тактном цртом – тактицом, од претходног и следећег. • Да ли сви тактови трају једнако? Да. • Како ћемо без бројања нотних вредности у сваком такту знати колико такт траје? На почетку, иза кључа, записан је број који говори колико јединица бројања у такту има, тј. на колико се тактира. • Како уобичајено теку нагласци у такту? Наглашен је први потез/ударац у такту. • А шта ако музика не почиње првим ударцем у такту? То значи да на почетку имамо непотпун такт – предтакт (дужине јединице бројања или више) или узмах (краћи од јединице бројања).Следи слушање композиције Што се боре мисли моје са задатком да се обрати пажња на текст и карактер композиције. О чему она говори? Љубавна песма, говори о заљубљености, љубави на први поглед која је и даље платонска, али изузетно јака. Објаснити да је то била омиљена песма нашег јединог нобеловца, Ива Андрића. Слушајмо поново песму и покушајмо да одредимо такт. Ученици прво добијају задатак да тактирају на 2, а наставник пушта само кратку целину (прва два текстуална стиха).
Припрема за час бр. 6
62
Треба уочити да тактирање на 2 не одговара музици – пре свега због текста који се „цепа”, пола речи је у једном, а пола у следећем такту, што није музички логично. Следи тактирање на 3 – ученици такође треба да примете неусклађеност такта и текста и нагласака. Логично је да се композиција тактира на 4, па ће то бити последњи покушај, међутим и тада се, већ на почетку, препознаје размимоилажење акцената и речи и тактова. Треба покушати и почетак на последњем ударцу – предтакт у 44 (текст што се звучи ненаглашено), што би неко од ученика могао да предложи. Ово би могло да звучи као „решење” све до краја прва два стиха, међутим већ наредна фраза „разбија” ту концепцију, те остаје само једно решење, а то је промена врсте такта у току композиције. Ученици слушају целу композицију и прате нотни текст на 25. страни уџбеника, уочавајући промене, начин на који се промене записују и тактирајући наизменично на 3 и 4. Наставник наглашава да промена такта није нарочито честа појава у овако кратким композицијама, али може се наћи, нарочито у нашим народним песмама (Јечам жела, Звони звонце певане су у 6. разреду). • Шта мислите, због чега у народним песмама? • Да ли је те песме компоновао неки композитор
уписавши врсту такта и записавши је? Не, те песме је отпевао неко непознат из народа, вероватно више водећи рачуна о тексту и обичају, а касније је неки музички истраживач (етномузиколог) записао, користећи ноте, тактице и ознаке за врсту такта.
Следи подсећање: које све врсте такта постоје, и то према броју потеза у тактирању – „на два” се тактира , као и , али се броје различито: пр-ва, дру-га..., односно пр-ва и, дру-га и... затим на три и на четири. Такође, јединица бројања може бити нотна вредност дужа или краћа од уобичајене, што зависи од стилског периода у којем је композиција писана, као и од темпа композиције.
Завршни део часа(5 минута)
На крају, ученици сами певају песму Што се боре мисли моје уз тактирање и пратњу наставника.
24
68
Припрема за час бр. 6
63
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
На-по-љу је цвеће! (1 такт са узмахом)
На-по-љу је дан (1 такт)
На-по-љу је цвеће! (1 такт са узмахом)
На-по-љу је дан (1 такт)
Зе-ле-ну са-ла-ту во-лим да је-дем (2 такта)
Тактирање на 2:
Пр-ва, дру-га (јединица бројања)
Пр-ва и, дру-га и (јединица бројања)
Тактирање на 3:
Пр-ва, дру-га, тре-ћа (јединица бројања)
Тактирање на 4:
УмереноМ. Добројевић
64
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење музике
Наставна јединица Ајде, Јано – народна песма – мешовити тактови
Тип часа Обрада
Циљ часа Разумевање карактеристика мешовитог такта
Образовни задаци Упознавање с одликама мешовитог такта
Функционални задаци
Извођење народног ритма
Васпитни задаци • Неговање наше музичке традиције • Неговање тимског духа и осећаја припадности
Кључни појмови Мешовити такт, народни ритам
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.4, МК.1.3.1, МК.2.1.3, МК.3.1.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 7
Припрема за час бр. 7
65
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Подсећање: • Kоје врсте тактова познајете? Дво, тро, четворочетвртински, шестосмински, две половине... • Како се зове трајање једног ударца/откуцаја? Јединица бројања. • Која нотна вредност може бити јединица бројања? Све, учили смо од осмине до половине. • Како онда бројимо ударац? Прва, друга... • А да ли јединица бројања може бити нота с тачком? Може, у шестосминском такту и тада бројимо прва и, друга и... Треба отпевати неколико песама у различитим врстама такта, с тактирањем: Разгранала грана јоргована, Изнад дуге, Моцартова Успаванка (све из уџбеника за 6. разред). Такође се треба подсетити песме с претходног часа Што се боре мисли моје, и промене такта у њој.
Главни део часа(30 минута)
Ученици добијају задатак да одреде врсту такта у песми Ајде, Јано, коју наставник пушта с диска – у току првог слушања треба да одреде пулс лаганим ударањем по клупи (при чему их наставник исправља: не треба откуцавати сваку осмину, већ четвртине и четвртине с тачком). Следеће слушање треба да протекне уз тактирање – ученици сами треба да открију да највише одговара тактирање на три потеза. Затим, свако има задатак да певањем „у себи” и тактирањем открије да ли се и који ударац/откуцај чини наглашенијим или дужим од осталих. Наставник потврђује очигледно – у питању је први откуцај и објашњава зашто: тај откуцај је дужи од друга два, састоји се од три осмине, док се друга два састоје од по две. Наставник записује на табли три, па две и две осмине, те сви тактирају на три потеза у темпу песме уз бројање „је’н два три, је’н два, је’н два”. Објаснити: врста такта је и то се назива мешовити такт или народни ритам. Ученици слушају песму, певају, тактирају и прате нотни текст у уџбенику на 27. страни. Након тога, сви у књигама треба да обележе први, други и трећи откуцај и да уоче које се све ритмичке фигуре појављују на првом откуцају – најчешће четвртина са осмином, затим три осмине, и четвртина с тачком луком повезана с наредним ударцем.Када је завршен задатак, следи певање песме без пратње наставника, али с импровизовањем ритмичке пратње: прву строфу треба певати уз тапшање дланом о длан или дланом о груди сваке јединице – сваког је’н, другу строфу куцањем оловке у клупу сваке осмине, с наглашавањем прве на ударцу, а трећу пева наставник док ученици производе звук налик звуку локомотиве (ћу-ћу) на свакој јединици.
78
Припрема за час бр. 7
66
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа ученици изводе песму тако што су подељени у три групе и свака група певајући изводи неки од звукова из претходног задатка.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
123 12 12
78
78
Припрема за час бр. 8
67
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење музике
Наставна јединица Хабанера – Жорж Бизе. Предзнаци (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа • Препознавање карактеристичног играчког ритма • Препознавање хроматског кретања тонова
Образовни задаци • Упознавање с карактеристикама хабанере • Упознавање с појмом и особинама хроматике • Упознавање с новим музичким делом
Функционални задаци
• Развијање осећаја за ритам • Препознавање сложенијих карактеристика неког музичког дела
Васпитни задаци Упознавање с културама других народа
Кључни појмови Хабанера; играчки ритам
Образовни стандарди
МК.1.2.1, МК.2.1.3, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 8
Припрема за час бр. 8
68
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(3 минута)
На почетку часа пева се песма До, ре, ми у три гласа, по сећању.
Главни део часа(30 минута)
Следи брзо подсећање – како се зову тонови солмизацијом, како абецедом, где се ти тонови налазе на клавијатури (показати слику клавијатуре на табли). • Како се зове низ од седам тонова, на белим диркама, који почиње и завршава тоном до? Це-дур лествица. • Да ли постоје лествице које почињу неким другим тоновима? Да, лествица може почети и завршити било којим тоном. • Да ли су и те друге лествице само на белим диркама? Не.Да би лествице увек имале свој специфичан звук и размаке између суседних тонова, један или више тонова лествице мора бити црна дирка – односно повишен или снижен тон. Дакле, осим белих дирки, којих има седам, постоји и пет црних дирки које носе иста имена солмизацијом, и такође се пишу у линијском систему на исти начин изузев што им се ставља знак повисилице и снизилице испред и мења абецедни назив.Како изгледају повисилице и снизилице, ученици се подсећају преко нотног записа Хабанере из опере Кармен, на 29. страни уџбеника, а потребно је да прочитају подсетник са 28. стране.Свака лествица има седам различитих тонова и уколико у некој лествици имамо, на пример, повишено фа, то значи да се уобичајено фа (бела дирка) не користи – не свира. Исто важи за сваки други повишен или снижен тон. Међутим, у музици се могу истовремено користити и сви тонови редом – црне и беле дирке, и то је посебан и занимљив ефекат који карактерише једну од најпознатијих музичких тема – наставник пушта почетни мотив из арије Хабанера и чита на глас текст уз уџбеника о томе, на страни 28. Такво кретање тонова назива се хроматика.Одслушати целу арију, са задатком да ученици препознају извођаче, обрате пажњу на понављање почетног мотива и уоче карактер композиције. У дијалогу ученици анализирају оно што су чули.
Припрема за час бр. 8
69
• Да ли се, осим мелодије која постоји у нотном запису, издваја још неки елемент, нека пратња, и по чему? Да, пратња се намеће ритмом који се понавља. • Какав је карактер композиције? Играчки.Тај ритам који се понавља јесте ритам хабанере – игре потекле с Кубе. (Наставник записује на табли ритам хабанере). У арији из опере Кармен тај ритам је мало измењен, наглашена је ритмичност употребом паузе (наставник записује и ритам пратње из опере Кармен).
Завршни део часа(5 минута)
Ученици се деле у две групе: групу која пева арију и ону која изводи ритам хабанере тако што први тон у такту изводи пуцкетањем прстију, а остале лаганим ударцем дланом о груди. На овај начин композиција се може изводити и у дуетима.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Хроматика – низање суседних тонова у полустепеним размацима
Ритам хабанере:
Одломак из опере „Кармен”:
70
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење, слушање
Наставна јединица The Entertainer – Скот Џоплин. Ритам. Филмска музика
Тип часа Обнављање, обрада
Циљ часа Препознавање карактеристичних ритмичких фигура у популарној и филмској музици
Образовни задаци Упознавање с карактеристикама новог музичког дела
Функционални задаци
Препознавање звука синкопе
Васпитни задаци Развијање аналитичког мишљења
Кључни појмови Ритмичке фигуре
Образовни стандарди
МК.1.2.1, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Вертикална – музичка култура шести разред • Дијагонална – ликовна култура осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 9
Припрема за час бр. 9
71
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(3 минута)
Одслушати Хабанеру из опере Кармен, која је обрађена на претходном часу. Следи подсећање: • Који се елементи музике издвајају у овој нумери? Мелодија и ритам хабанере. • Чему доприноси изразитост ритма? Играчком карактеру.
Главни део часа(30 минута)
Одслушати део теме из Ратова звезда, али претходно упутити ученике да обрате пажњу на ритам док истовремено откуцавају руком основни пулс.
• Да ли сте приметили да се понавља одређени ритмички шаблон?
Понавља се комбинација дугих тонова и три једнака тона на ударцу. Ученици гледају запис на 31. страни уџбеника и још једном слушају део, те раде задатак са исте стране. Важност упечатљивог ритма ученици уочавају на још једном примеру филмске музике – композицији The Entertainer Скота Џоплина. Требало би да препознају звук клавира или саму тему – веома је позната и вероватно су је многи већ чули. Одмах за првим следи друго слушање, када сви треба да тактирају на 4 у брзом темпу и да посебно обрате пажњу на мотив у којем мелодија има велики „скок” – наставник наглашава тај тренутак. • Да ли бисте могли да одредите ритам тог мотива? Очекује се да би неки ученици могли да уоче „непоклапање” ритма с покретом у тактирању (пулсом), те да препознају синкопу. Ученици тумаче нотни текст са 33. стране, а наставник додаје и да је синкопа изузетно честа у џез и популарним жанровима.Следи учење нотног текста композиције читањем нота у равномерним трајањима, затима парлато читањем, а онда и евентуалним певањем по нотном тексту, са свим тумачењима знакова за понављање, приме и секонде волте.
Завршни део часа(5 минута)
Ученици читају подсетник са 30. стране са задатком да осмисле питања за дате исказе. (Шта је ритам? итд.)
72
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење
Наставна јединица Игра сабљама – Арам Хачатурјан. Темпо
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Примењивање стеченог знања у непознатој композицији
Образовни задаци Упознавање с новим музичким делом
Функционални задаци
Препознавање карактеристика музичког дела слушањем
Васпитни задаци Развијање активног слушања музике
Кључни појмови Карактер
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 10
Припрема за час бр. 10
73
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(7 минута)
На почетку часа обновити композиције које су обрађене током ове школске године. Ученици треба да отворе уџбеник на 13. страни, како би пратили које детаље о композицији треба да познају.
Главни део часа(35 минута)
Наставник им усмерава пажњу питањима: • Која композиција је имала карактер извесне тромости? • Која композиција је имала изразито весели и шаљиви карактер? • Шта мислите, шта највише доприноси томе да доживимо такве контрастне утиске? Ритам, брзина – темпо музике.Одслушати композицију Игра сабљама Арама Хачатурјана, док ученици обраћају пажњу на извођачки састав и карактеристичне музичке елементе. Потребно је да ученици закључе да се овде издвајају упечатљив и изузетно брз темпо, уједначен ритам, форте динамика. Указати на издвајање појединих инструменталних деоница, а ученици треба да препознају звук инструмената (довољно је да чују контрасте удараљки, лимених дувачких и гудачких инструмената). На крају слушања, наставник наводи остале потребне информације о нумери – назив дела, име композитора и врсту музичког дела. Записује на табли, ученици преписују у своје свеске.Ученици читају подсетник са 34. стране, поново слушају Игру сабљама гледајући нотни запис основне теме, а затим слушају Сањарење Р. Шумана, те упоређују две композиције – према темпу, карактеру, извођачком саставу.
Завршни део часа(8 минута)
На крају часа ученици треба да поређају композиције које су слушали према темпу – од најспоријег ка најбржем. Могу се служити уџбеником као подсетником. Одговоре записују у свеске. Када заврше, по паровима мењају свеске и један другом прегледају. Наставник даје тачне одговоре с тумачењем ознака за темпо и карактер композиција.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Арам ХачатурјанБалет „Гајана”
Одломак „Игра сабљама”Јерменија, 20. век
Припрема за час бр. 10
74
ПРИЛОЗИ
Хачатурјанова дела укључују концерте за виолину, виолончело и клавир, концертне рапсодије за исте инструменте, три симфоније, од којих трећа садржи делове за петнаест додатних труба и оргуље, и балете Спартак и Гајане (адађо је коришћен у филму 2001: одисеја у свемиру Стенлија Кјубрика). У последњем чину другог балета налази се Хачатурјанов вероватно најпознатији став, Игра сабљама. Такође је писао музику за клавир као што је Две даме како оговарају, брза и живахна песма.Компоновао је и нешто филмске и сценске музике за представе као што је продукција Маскараде Михаила Љермонтова из 1941. Кинематографски квалитет његове музике за Спартака јасно се видео када је употребљена као тема за популарну драму телевизије BBC, The Onedin Line, током 70-их година. У филму The Hudsucker Proxy Џоела Коена такође се јавља музика из Спартака и Гајане (укључујући и Игру сабљама) помешана с оригиналним композицијама Картера Барвела. Такође је компоновао и државну химну Јерменске ССР. Врхунац другог става Спартака коришћен је у филму Ледено доба: отопљавање.извор: http://sr.wikipedia.org/sr
Припрема за час бр. 11
75
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење музике
Наставна јединица Буди имја Господње – Стеван Ст. Мокрањац – динамика; духовна музика
Тип часа Обнављање
Циљ часа Разумевање особина жанра духовне музике
Образовни задаци • Усвајање нове композиције • Упознавање с новим музичким жанром
Функционални задаци
Разликовање и употреба динамичких нијанси у музици
Васпитни задаци • Неговање односа према духовној музици • Развијање одговарајућег понашања током додира с духовном музиком • Развијање индивидуалности и креативности
Кључни појмови Литургија, духовна музика
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, рад на тексту, практичан рад
Наставна средства Музички уређај, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Вертикална – музичка култура пети и шести разред • Дијагонална – верска настава
Припрема за час бр. 11
Припрема за час бр. 11
76
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
Одслушати Игру сабљама. Ученици наводе назив дела, композитора, жанр, извођачки састав, карактеристике музичких елемената који се издвајају.
Главни део часа(35 минута)
Наставник пушта Буди имја Господње и тражи од ученика да препознају основне музичке елементе, те да примете контраст у односу на претходну композицију. • Какав је извођачки састав? • Какав је темпо и карактер? Можемо ли га упоредити с претходном композицијом? Ученици треба да, између осталог, уоче свечани карактер. • Каква је динамика? Која је разлика у односу на Игру сабљама? Овде се мења из тихог ка гласном, док је тамо све време гласно.Објаснити да је композиција одломак из Литургије Св. Јована Златоустог, а затим у дијалогу обновити основне информације о композитору које су научене током претходних разреда. Упознати ученике са особинама духовне музике и литургије. (Духовна музика је други назив за црквену музику; назив потиче од Светог духа и људске душе; у православној музици искључиво је вокална, док је у католичкој вокално-инструментална; карактер је смирен, а темпо и динамика углавном умерени јер је то нека врста певане молитве; литургија је облик богослужења у православној цркви који може бити пропраћен хорским певањем, свечаног је карактера; Мокрањац је један од оних композитора који су основни облик литургије обрадили/хармонизовали за хорско певање). Најважније информације наставник диктира, ученици записују у свеске. Још једном одслушати Мокрањчеву композицију, с гледањем у нотни текст са 37. стране и уз обраћање пажње на понављања која се јављају – три пута иста фраза с новим крајем. Наставник пита:
Припрема за час бр. 11
77
• Зашто се у последњем понављању пева гласније? Да би се подвукао ефекат краја.Ученици треба да прочитају подсетник са 36. стране да би наставник питањима проверио шта су запамтили. Следећа активност је обнављање песме Ајде, Јано с ритмичким импровизацијама и променама динамике, које наставник „диктира” изговарајући одговарајуће италијанске речи. А онда и обрада песме са солмизацијом и тактирањем на три.
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа, наставник поново пушта композицију Буди имја Господње, а ученици (свако за себе) „диригују” уз музику, покушавајући да покажу пијано, форте, крешендо, декрешендо (задатак 1+1, стр. 37).
ПРИЛОЗИ
Биографија Стевана Стојановића Мокрањца Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Зајечару, уписао се на Природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва. Уз помоћ друштва, 1879. отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији Стеван Сремац, а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем, оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име Мокрањац), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас Српска академија наука и уметности). Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније Светом Сави... Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније. Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.(преузето са http://sr.wikipedia.org/wiki/Стеван_Стојановић_Мокрањац)
78
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење музике; слушање музике
Наставна јединица Божићна арија – Жил Масне. Мелодија (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Разумевање и примена музичких појмова
Образовни задаци Упознавање с новим музичким делом
Функционални задаци
Препознавање и анализирање особина непознате композиције
Васпитни задаци • Развијање аналитичког мишљења • Развијање односа према оперском жанру
Кључни појмови Мелодија, карактер
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, практичан рад
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 12
Припрема за час бр. 12
79
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Час почиње певањем песме Ајде, Јано на два начина: прво по литерарном, а затим по нотном тексту. Након певања следи свирање на металофонима (упутити ученике да плочицу еф замене плочицом фис).
Главни део часа(30 минута)
Када не постоје речи у композицији, оно што остаје зове се мелодија. Појединци читају наглас један по један исказ из подсетника са 38. стране уџбеника, те на примеру песме Ајде, Јано приказују различите артикулације. Наставник додатно тумачи сваки исказ, дајући примере.Следи слушање примера Божићне арије из Маснеове опере Вертер, поступком који прати текст из уџбеника. Наставник такође указује на то да добро компонована мелодија поседује наизменичне узлазне и силазне покрете, скокове и поступност, понављања истих мелодијских и ритмичких мотива итд. Све се може чути у датом примеру и видети у нотном тексту на 39. страни уџбеника.Наставник даје основне информације о композитору, те о делу, жанру и језику. Најважније диктира, ученици записују у свеске.Следи певање обрађеног одломка, лирским текстом – уз звучни запис с пропратног компакт-диска. Поновити неколико пута док ученици не савладају текст.
Завршни део часа(5 минута)
Током последње активности ученици треба да наведу које су нумере из оперских дела слушали током досадашњих часова и да их поређају хронолошки, од најраније написане до најмодерније.
Припрема за час бр. 12
80
ПРИЛОЗИЖил Масне (фр. Jules Massenet, 12. мај 1842 – 13. август 1912) био је француски композитор. Најпознатији је по операма које су биле веома популарне крајем 19. и почетком 20. века; након тога су пале у заборав, али су имале периодичне препороде од средине седамдесетих година.Опера Вертер настала је према мотивима из Гетеовог романа Јади младога Вертера. Тренутно се изводи у Народном позоришту у Београду, а поједине нумере изводи и дечји оперски хор.
(извори: http://sr.wikipedia.org/wiki/Жил_Масне; http://fr.wikipedia.org/wiki/Werther_(opéra))
81
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење музике; слушање музике
Наставна јединица Живела музика – М. Преторијус – хомофонија и полифонија
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање сродних музичких појмова
Образовни задаци Упознавање с новим музичким појмовима
Функционални задаци
Развијање концентрације и интонативне стабилности
Васпитни задаци Осамостаљивање приликом учења новог градива
Кључни појмови Хомофонија, полифонија, канон
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, рад на тексту
Наставна средства Табла, уџбеник, инструмент, музички уређај
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 13
Припрема за час бр. 13
82
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
Час почиње питањем: • На који начин група људи или деце може певати неку песму – сетите се како смо заједно певали песму До, ре, ми? Једногласно или вишегласно. • Наведите особине једногласног и вишегласног певања.Песму потом отпевати на оба начина (као током 3. часа).
Главни део часа(30 минута)
Следи подсећање на песму Живела музика, ради упознавања с појавом и појмом хомофоније и полифоније. Методски поступак за обраду прати уџбеник (стр. 40–42) тако што се сваки пример прво слуша, а онда прати нотни текст и тумачи – читањем објашњења.Након упознавања са свим појавама, следи провера: • Којем типу вишегласја припада трогласно извођење песме До, ре, ми и зашто? То је полифонија, јер су сви гласови подједнако важни и истичу се. Чује се истовремено више мелодија које се лепо „уклапају”, тј. допуњују.Наставник указује на то да се појмови полифоније и хомофоније сусрећу у свим музичким жанровима, те да се некад мешају у оквиру исте композиције. Нагласити да је одслушани звучни пример химна, а затим обновити карактеристике тог жанра, у дијалогу.Следи обрада двогласне верзије Живела музика по слуху, где доњи глас треба да научи група ученика стабилнијег слуха.
Завршни део часа(10 минута)
Песма Живела музика изводи се једногласно, двогласно и као канон – у дуетима, мањим групама или колективно.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
хомофонија – мелодија + пратњаполифонија – више равноправних мелодија
канон – вишеструко извођење једне мелодије
83
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење музике; слушање музике
Наставна јединица Чујеш ли ме? – Боб Чилкот. Лествице (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа • Разумевање и употреба основних особина лествицe • Спознавање нових особина музичке уметности
Образовни задаци Упознавање с новом композицијом
Функционални задаци
Аналитички приступ новом музичком делу
Васпитни задаци Развијање толеранције и саосећајности
Кључни појмови
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.2.1, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, рад на тексту, практичан рад
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети и шести разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 14
Припрема за час бр. 14
84
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
Одслушати почетак песме Чујеш ли ме? (само прву фразу у којој се чује лествични низ). Поновити одломак, уз усмеравање пажње ученика на мелодију – какав је покрет и у ком правцу се креће. Ученици треба да примете да се мелодија креће навише поступно, а затим наставник сам свира и пева тај низ по нотном тексту да би ученици приметили да је у питању цела лествица, цео лествични низ.
Главни део часа(32 минута)
Показати слику лествице на табли, ученици преписују у свеске и обележавају важне појаве: ступњеве и полустепене. Помоћу цртежа клавијатуре, подсетити се у дијалогу како се може конструисати дурска лествица од било ког тона, поштујући распоред целих степена и полустепена.Након тога ученици слушају целу песму Чујеш ли ме?, са задатком да одреде све битне детаље (13. страна уџбеника): • Који је извођачки састав? • Да ли сте опазили строфе и рефрен? • Какав је темпо? Мелодија и ритам? • Какав утисак оставља ова песма? • Обратите пажњу на текст.Наставник или неко од ученика преводи речи песме (у прилогу), те ученици слушају док прате нотни запис на 45. страни уџбеника. Подсетити ученике на неке велике композиторе који су и поред оштећеног слуха наставили да компонују (Бетовен, Беджих Сметана), али и на наше савременике који се баве плесом мада не чују готово ништа.
Завршни део часа(8 минута)
Ученици набрајају песме које су им одраније познате, чији се почетак или неки други део састоји од лествичног низа. Сваку песму коју тачно одреде, отпевати уз пратњу инструмента.
Припрема за час бр. 14
85
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ПРИЛОЗИ
Чујеш ли ме?
Док растем, гледам око себе,Желим да поделим своје утиске.
Видим живот свом својом енергијом,градске улице, проток времена,Ово је мој свет, ту желим да будем,толико тога да се види, толико да се пронађе.
Понекад док седим и чекам, зрак сунца ме насмеје.Видиш ли га и ти?
Осећам живот свом својом енергијом,Радост буђења сваки дан,Ово је мој свет, ту желим да будем,Толико тога учинити, толико казати.
Понекад док седим осетим сунце,оно је ту да нас све греје.Осећаш ли га и ти?
Мој свет је у тишини, али је довољан,чујем кроз твоје руке, покрети ме ослобађају,али сигурно би било посебно чути твој глас који пева.Чујеш ли ме?
(превод: М. Добројевић)
Припрема за час бр. 15
86
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење, слушање
Наставна јединица Боже правде – Даворин Јенко; Тамо далеко – дур, мол, звучне разлике између њих (обнављање)
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Разумевање сврхе употребе дура или мола
Образовни задаци Упознавање нове композиције
Функционални задаци
Компарација
Васпитни задаци Развијање аналитичког мишљења
Кључни појмови Дур, мол
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.3.1, МК.2.2.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Вертикална – музичка култура за пети разред• Дијагонална – српски језик
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 15
Припрема за час бр. 15
87
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
На почетку часа одслушати песму Чујеш ли ме? обрађену током претходног часа. Повести дијалог о осећањима и утврдити које одлике музичког језика дају карактер композицији и чине да је доживимо на одређени начин. Ученици би требало да наведу: умерен темпо, распевана мелодија, равномеран ритам који је у складу с текстом. Наставник додаје да постоје још неке карактеристике које се лако препознају, а о којима ће се говорити на данашњем часу.
Главни део часа(34 минута)
Одслушати химну Србије Боже правде, а затим песму Тамо далеко. Након слушања обе композиције, ученици треба да их упореде у дијалогу који намеће наставник: • Шта је заједничко обема композицијама у смислу садржаја, карактера и доживљаја? И једна и друга су родољубиве, те тако буде доживљај поноса припадности народу. • Шта им је различито у том истом контексту? Химна је свечана, а песма Тамо далеко је нежна и изазива осећај туге. • Шта мислите да чини ту разлику поред текста, распеване мелодије друге песме и мирнијег ритма? (Очекује се да ће препознати да је једна у дуру, а друга у молу – уколико се то не деси, наставник даје одговор).Наставник свира и пева низове – лествице Еф-дура, а затим демола, а онда подсећа ученике на песму Чујеш ли ме? У којој је лествици та песма, дурској или молској? Молској.Увежбати певање песме Тамо далеко по слуху. Очекује се да је већини ученика позната одраније, те да ће брзо савладати задатак.Следи активност у којој се ученици самостално подсећају одлика дурске и молске лествице док читају информације о одслушаним песмама (стр. 46–49). У дијалогу обновити прочитано, а затим одслушати примере лествица, док ученици прате нотни запис (стр. 50). Током последње активности у овом делу часа, наставник пева (уз инструменталну пратњу) песму Зец копа репу (у прилогу), како би ученици чули јасну разлику између истоименог дура и мола. Одслушати примере лествица и прочитати текст са 51. стране.
Припрема за час бр. 15
88
Завршни део часа(6 минута)
Ученици имају задатак да систематизују, по сећању, композиције које су слушали од почетка године према тонском роду.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ТОНСКИ РОДОВИ – дур и мол
ПРИЛОЗИ
89
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење музике
Наставна јединица Тоналитет
Тип часа Обрада
Циљ часа Разумевање и употреба појаве функција
Образовни задаци Упознавање с новим музичким појмовима
Функционални задаци
Практична примена нових теоријских знања
Васпитни задаци Неговање сарадње током музицирања
Кључни појмови Тоналитет, хармонија, акорд, каденца
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.2.2.1, МК.3.1.1, МК.3.4.2.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, практичан рад, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 16
Припрема за час бр. 16
90
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(7 минута)
Час почиње слушањем и певањем композиција Тамо далеко и Боже правде. Ученици певају пратећи текст и нотни запис. Дијалогом обновити оно што је научено током претходних часова: • У којој лествици је једна, а у којој друга композиција? У де-молу, односно у Еф-дуру. • Како описујемо звучну разлику између дура и мола? Дур је светао, чврст, весео, свечан, док је мол његова супротност – мек, таман, тужан. • Како се та разлика „види” на клавијатури (или неком другом инструменту)? Према распореду целих степена и полустепена. • Како се може изводити једна композиција у односу на број гласова? Једногласно или вишегласно, хомофоно или полифоно.
Главни део часа(35 минута)
Наставник свира мелодијску линију песмице Ајде, Като без хармонске пратње, а ученици прате нотни текст на 53. страни. Поставити задатак: Откријте опсег мелодије у овој песми, тј. који је најдубљи тон који чујемо, а који је највиши? Ученици набрајају, а наставник записује на табли. Да ли можете да закључите у којој лествици је писана ова песма? У Це-дур лествици. Одслушати звучни запис исте песме, ученици треба да окарактеришу начин извођења: хомофони вишеглас (мелодија и пратња). • Када смо говорили о пратњи на једном од ранијих часова, рекли смо да та пратња има своје име? Хармонија.Наставник чита и додатно, уз звучне примере, тумачи текст на 52. и 53. страни. Најважније записати на табли, ученици преписују у свеске.Поставити питањa: • Да ли можете да препознате или осетите када се нека композиција ближи крају? Да! • Како то препознајете? Успорава се темпо, стишава се динамика. Тачно, али осим тога, оно што је најзначајније јесте редослед акорада који стварају атмосферу краја и који се налазе у највећем броју музичких дела. Такав редослед зове се каденца. Записати на табли, а затим прочитати текст из уџбеника, страна 54. Следи активност у којој ученици свирају Ајде, Като на следећи начин: једна група свира основну мелодију, а друга на наглашеним тактовим деловима свира акордски тон који одабере – а да се не налази у мелодији. Поновити неколико пута, док не увежбају.
Припрема за час бр. 16
91
Завршни део часа(3 минута)
Наставник даје дефиниције различитих појмова (лествица, дур, мол, полифонија, динамика, темпо...), а ученици одговарају који је појам у питању.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Хармонска пратња – тонови који звуче истовремено с мелодијом и допуњују јеАкорд – група од три или четири тона који истовремено звуче складно – најмањи део хармонске пратњеГлавни ступњеви – тоника, субдоминанта и доминантаКаденца – хармонски завршетак у музици
Припрема за час бр. 17
92
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Обнављање претходно обрађеног градива – слушање
Тип часа Обнављање
Циљ часа Разумевање и примена наученог
Образовни задаци Утврђивање наученог
Функционални задаци
Примена стеченог знања
Васпитни задаци Развијање самосталности
Кључни појмови
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.2.4, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.1.3, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна
Наставна средства Музички уређај, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 17
Припрема за час бр. 17
93
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(3 минута)
На почетку часа на ком ће бити обновљени музички примери обрађени током ове школске године, ученици треба да се подсете које детаље треба запамтити у вези с композицијом која се слуша: • Зашто је важно знати назив композиције и композитора? • Шта је музички жанр? • Каква композиција може бити у односу на извођачки састав? • Који све елементи чине музику препознатљивом?
Главни део часа(30 минута)
Наставник пушта композиције које су обрађене у току полугодишта, а ученици записују назив, композитора, земљу његовог порекла, век у којем је живео и стварао, жанр којем музика припада, начин извођења и важне појмове у вези с одслушаним примером (уколико постоје).
Завршни део часа(12 минута)
Када сви ученици предају радове, наставник поново поставља питања, ученици који се јаве дају одговоре. Уколико одговор буде нетачан, одговориће други ученик или наставник.
Припрема за час бр. 18
94
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење, стварање
Наставна јединица Систематизација градива првог полугодишта
Тип часа Обнављање
Циљ часа Разумевање и примена наученог
Образовни задаци Утврђивање наученог
Функционални задаци
Примена стеченог знања
Васпитни задаци Развијање самосталности
Кључни појмови
Образовни стандарди
МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.1.4.1, МК.1.4.2, МК.1.4.3, МК.1.4.4, МК.3.3.1, МК.3.4.1, МК.3.4.2, МК.3.4.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставне методе Вербална, практичан рад
Наставна средства Уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 18
Припрема за час бр. 18
95
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Питањима и одговорима обновити које су области обрађене током школске године, и које су њихове основне карактеристике. • Шта смо све учили, шта смо радили на часу музичке културе током школске године? Свирали, певали, слушали музику, анализирали музичка дела. • Шта смо ново научили у вези с елементима музичког језика? Мешовити – народни ритам. • Која је песма таквог ритма? Ајде, Јано. • Да ли смо научили нешто ново у вези с поделом музичких композиција? Научили смо појам жанра и његово значење... • Шта смо урадили на пољу уметничког изражавања? Изводили смо импровизоване ритмичке пратње, свирали на металофонима, изводили песме певањем по литерарном и нотном тексту. Стекли смо, дакле, нека нова теоријска и практична знања у области музичке културе.
Главни део часа(30 минута)
Након разговора, ученици појединачно или у паровима изводе композиције које су рађене од почетка школске године – певају их, свирају, изводе парлато, импровизују ритмичку пратњу на лицу места...
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа групно се пева/свира песма по избору већине ученика.
Припрема за час бр. 19
96
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање, извођење
Наставна јединица Настанак инструменталног звука
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функције инструменталне музике
Образовни задаци Упознавање са основним карактеристикама звука
Функционални задаци
Препознавање различитих типова звука и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Вибрација, резонаторска кутија, акустика
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Дијагонална – физика за шести разред • Вертикална – музичка култура за пети и шести разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 19
Припрема за час бр. 19
97
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(6 минута)
Упутити ученике да одаберу три песме различитог карактера које желе да певају на почетку часа. Након што направе одабир, наставник свира – без певања, док ученици треба да препознају сваку од песама. Очекује се да врло лако ураде задато, те следи певање.
Главни део часа(33 минута)
• Пре него што сте отпевали песме, прво сте морали да их препознате. На основу чега сте то успели, с обзиром на то да нисте чули текст, тј. није било гласа? На основу мелодије (музичке теме), односно различитих музичких фраза које сачињавају те песме. • А како сте чули те мелодије ако нису биле отпеване? Одсвиране су на инструменту! • Како се зове врста музике у којој се чују само инструменти, а која је њена супротност? Инструментална и вокална музика! • Дакле, инструменталну музику производе инструменти, а вокалну гласови, тј. вокали. Да ли сте некада размишљали о томе шта производи звук било у вокалној било у инструменталној музици? Очекује се да највећи број ученика не одговори тачно из првог покушаја. Објаснити једноставним примером: • Да ли сте некада случајно ударили кашиком о тањир? • Како се прекида звук који се тада чује (одзвања)? Додиривањем тањира. • Због чега, да ли нешто осећате под прстима када додирнете тањир да бисте прекинули звук? Треперење, вибрирање. То треперење је заправо извор звука! Ученици треба да наводе звукове које чују и да покушају да одреде шта је извор вибрације, тј. звука. Наставник помаже тачним одговорима уколико је то потребно. У дијалогу навести ученике да се подсете разлике између тона и шума: • Набројали сте различите звукове, да ли можете да одредите које две врсте звука постоје? • На пример, да ли постоји разлика између звука клавира и звука пуцкетања прстију? Обновити поделу звукова на тонове и шумове, те основне особине тона – такође дијалогом.Користећи се уџбеником (додатно) објаснити појмове: вибрација, звучни талас, резонаторска кутија. Након тога прочитати рубрику Занимљиво! са стране 56, и проверити да ли су сви ученици разумели. Уколико постоји потреба, додатно објаснити. Најважније појмове записати на табли, ученици преписују у свеске. Након ове активности ученици раде задатак 1+1, такође на страни 56.Укратко описати историјат развоја инструмената и карактеристике инструменталних састава, а затим
Припрема за час бр. 19
98
одслушати звучне примере, редом којим су наведени у уџбенику. Током слушања, ученици треба да покушају да препознају бар неке од инструмената који се чују (који су им одраније познати). Осим инструмената, треба да одреде и да ли се ради о солистичком извођењу, једнородном или разнородном оркестру. Поменуту активност раде уз помоћ наставника.Такође, треба да обрате пажњу на цртеж харфе (стр. 57) и да препознају инструмент. Последњи појам који треба да буде објашњен током часа јесте акустика. Поставити питање: • Да ли се звук подједнако добро распростире (тј. да ли се подједнако добро чује) у различитим просторијама – нпр. у цркви и у мањој тапацираној просторији? Објаснити да се квалитет распростирања звука у затвореним просторијама назива ниво акустике и да зависи од облика и величине просторије и од материјала од ког је направљена. Осим тога, акустика је и грана физике која проучава звук и њоме се баве научници вековима. Користећи се уџбеником упознати ученике с додатним информацијама из области акустике музике.
Завршни део часа(6 минута)
На крају часа, питањима и одговорима обновити знање стечено током часа, тако што ученици једни другима постављају питања. Принцип је да ученик који постави питање одреди који ће ученик дати одговор. Овакво обнављање укључује и слушање звучних примера, при чему ће асистирати и сам наставник.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
вибрација звучни талас слушни – рецептори – импулс – мозак – музика
акустика
99
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Подела инструмената; гудачки инструменти
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функције гудачких инструмената
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама гудачких инструмената • Утврђивање основне поделе уметничких инструмената • Утврђивање разлике између народних и уметничких инструмената
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Врсте инструмената, виолина, виола, виолончело, контрабас
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Дијагонална – физика за шести разред • Вертикална – музичка култура за пети и шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 20
Припрема за час бр. 20
100
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
Почети час тако што ученици препознају различите звукове и одређују да ли је у питању тон или шум (наставник тапше дланом о длан, лупка оловком о различите предмете, одсвира и отпева неколико тонова, превлачи графитном оловком преко папира...). Након препознавања, неко од ученика истиче дефиницију звука, тона и шума, а затим објашњава процес настанка звука. Обратити пажњу и на Панову фрулу, на распоред цеви и висину тонова коју свака цев производи.
Главни део часа(34 минута)
Слушати одломке звучних примера Хумореске и Болера у извођењу различитих инструмената, ученици треба да одреде шта је слично а шта различито. Очекује се да препознају да је сличност у музичкој теми, тј. музичком материјалу, а да је разлика у извођачком саставу, тј. инструменту. У дијалогу навести ученике да закључе да постоје различите врсте инструмената према томе шта је извор звука, а затим додати да се осећа разлика и када је исти извор звука, али се друкчије ствара вибрација (објаснити на примеру виолине, гитаре и клавира).Подсетите се: • Да ли су инструменти које смо сада слушали из групе народних или уметничких инструмената? • Која од те две групе је сложенија и за израду и за свирање? • Којој од те две групе припадају технички савршенији инструменти? • Од којих материјала се праве народни инструменти? • Да ли можете да претпоставите од којих материјала се праве уметнички инструменти? • Током петог разреда упознали сте се с карактеристикама народних инструмената, ове године ћете имати прилику да се детаљније упознате и с уметничким инструментима.Користећи се уџбеником (стр. 59–60) ученици се подсећају основне поделе инструмената, а затим и особина гудачких инструмената понаособ. Објаснити детаљније сваки инструмент по истом принципу: ученици одслушају звучнипример, затим у дијалогу описују карактеристике које су чули и на крају наставник допуњује информацијама
Припрема за час бр. 20
101
о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента, као и о називима извођача (виолиниста/виолинисткиња, виолиста/виолисткиња, виолончелиста/виолончелисткиња, контрабасиста/контрабасисткиња). Прочитати и рубрике Занимљиво! (стр. 60), и задатак 1+1 (стр. 61). Сумирати тако што неко од ученика треба да направи поређење сва четири гудачка инструмента – уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.
Завршни део часа(6 минута)
Слушати одломке звучних примера који су обрађени током петог и шестог разреда – ученици имају задатак да препознају моменте у којима се чује звук неког од гудачких инструмената, а затим да укратко објасне (у дијалогу) особине инструмента који су препознали.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
вибрација звучни талас слушни – рецептори – импулс – мозак – музика
акустика
102
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Подела инструмената; трзалачки инструменти
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функције трзалачких инструмената
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама трзалачких инструмената • Утврђивање основне поделе уметничких инструмената • Утврђивање разлике између народних и уметничких инструмената
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Харфа, гитара, тамбура, мандолина
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2. МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети и шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 21
Припрема за час бр. 21
103
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(8 минута)
Почети час тако што ученици препознају звук гудачких инструмената на звучним примерима који су обрађени током претходног часа. Након сваког препознавања, неко од ученика обнавља основне карактеристике. Поставити додатна питања: • Шта је извор звука код гудачких инструмената? Жица. • Дакле, гудачки инструменти су подгрупа које веће групе? Жичаних инструмената.
Главни део часа(28 минута)
Слушати тему Хумореске у извођењу харфе и гитаре, с пропратног компакт-диска; ученици треба да препознају композицију и извођачки састав. Очекује се да препознају композицију, али и инструменте. Уколико до тога ипак не дође, навести их сугестивним питањима да дођу до одговора.Објаснити детаљније сваки инструмент по истом принципу: ученици одслушају звучни пример, затим у дијалогу описују карактеристике које су чули и на крају наставник допуњује информацијама о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента, као и о називима извођача (харфиста/харфисткиња, гитариста/гитаристкиња, тамбураш/тамбурашица). Помоћу текста и илустрација у уџбенику (стр. 57, 61–62) детаљније објаснити особине и изглед сваког инструмента. Прочитати и рубрику Занимљиво! (стр. 62). Сумирати тако што неко од ученика треба да направи поређење сва четири трзалачка инструмента, као и поређење (сличности и разлике) гудачких и трзалачких инструмената. Уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.
Завршни део часа(9 минута)
Ученици пропитују једни друге, у форми квиза: појединац који се добровољно јави први поставља питање, тј. питалицу у којој описује особине инструмента, док се остали јављају да дају одговоре. Онај ко први тачно одговори, осмишљава следеће питање. Примери: • Свира се помоћу трзалице, шта је то? • Има седам педала, шта је то? • Паганинијев први инструмент, шта је то? итд.
104
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Подела инструмената; дрвени дувачки инструменти
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функцијe дувачких инструмената
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама дрвених дувачких инструмената • Утврђивање основне поделе дувачких инструмената • Истицање разлике између дувачких инструмената
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Дрвени дувачки инструменти, лимени дувачки инструменти; регистар; регистарске варијанте
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални; индивидуални
Наставне методе Вербална; демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 22
Припрема за час бр. 22
105
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(3 минута)
Почети час тако што ученици препознају звук трзалачких инструмената на звучним примерима који су обрађени током претходног часа. Након сваког препознавања, неко од ученика обнавља основне карактеристике. Поставити додатно питање: • Шта је извор звука код трзалачких инструмената? Жица. Дакле, жица вибрира и тако производи тон. • Трзалачки инструменти су подгрупа које веће групе? Жичаних инструмената. • Ако је у обе подгрупе извор тона жица, по чему се онда разликују? По начину добијања тона. Објасните. А како бисте описали разлику у звуку између трзалачких и гудачких инструмената, мада имају исти извор звука?
Главни део часа(35 минута)
Слушати Серенаду за дувачки оркестар с пропратног компакт-диска. Ученици треба да препознају или опишу звук инструмената које чују. Очекује се да препознају дувачке инструменте. Уколико до тога ипак не дође, навести их сугестивним питањима да дођу до одговора. Након тога следи дијалог: • Да ли можете да претпоставите шта је извор звука код дувачких инструмената? Шта производи вибрације? Ваздух, тј. ваздушни стуб. • Наведите ми неке од дувачких инструмената који су вам познати! • Да ли су разлике у њиховој звучној боји мале или велике? • Да ли постоји сличност у боји тона, на пример флауте и трубе? По чему се разликују? Труба има снажнији и праскавији тон, а флаута нежнији, мекши, пригушенији. • Размислите, ако је код оба наведена инструмента извор звука ваздушни стуб, због чега толико различито звуче? • Шта је све међу њима другачије што би могло да утиче на боју тона? Величина, облик... материјал од ког су направљени. Дакле, боја звука дувачких инструмената зависи од материјала од ког су направљени јер се у односу на то формира и кретање ваздушног стуба који вибрира. Упутити ученике на основну поделу дувачких инструмената на дрвене и лимене, те на разлику у звуку
Припрема за час бр. 22
106
(дрвени „упијају” звук, док код лимених звук „одзвања”). Записати поделу на табли, ученици преписују у свеске. Упоредити са жичаним инструментима код којих је подела настала на основу начина добијања тона, док је подела дувачких инструмената извршена на основу материјала од ког су направљени. Обновити појам регистра у музици (регистар, опсег или обим инструмента или гласа означава целокупан низ тонова које неки инструмент може да произведе, од најдубљег до највишег; исто тако, сваки опсег тонова неког инструмента, односно гласа, дели се на високи, средњи и дубоки), а затим нагласити да су дрвени дувачки инструменти специфични по томе што већина њих има свог сродника, тј. регистарску варијанту – инструмент који има идентичну боју, али другачији (виши или нижи) регистар тонова. На тај начин проширује се звучни опсегчитавог оркестра.Објаснити детаљније о сваком инструменту по истом принципу: ученици одслушају звучни пример, затим у дијалогу описују карактеристике које су чули и на крају наставник допуњује информацијама о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента, као и о називима извођача (флаутиста/флаутисткиња, кларинетиста/кларинетисткиња, обоиста/обоисткиња, саксофониста/ саксофонисткиња, фаготиста). Објаснити да регистарске варијанте може да изводи исти извођач јер је техника (начин) свирања иста. Помоћу текста и илустрација у уџбенику (стр. 62–64) детаљније објаснити особине и изглед сваког инструмента. Прочитати и рубрику Занимљиво! (стр. 63) и задатак 1+1 (стр. 64). Сумирати тако што неко од ученика треба да направи поређење свих дрвених дувачких инструмената, затим поређење међу регистарским варијантама инструмената и на крају поређење (сличности и разлике) дрвених и лимених дувачких инструмената. Уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.
Завршни део часа(7 минута)
Ученици пропитују једни друге, у форми квиза: појединац који се добровољно јави први поставља питање, тј. питалицу у којој описује особине инструмента, док се остали јављају да дају одговоре. Онај ко први тачно одговори, осмишљава следеће питање. Примери: • Његова регистарска варијанта је енглески рог, шта је то? • Ваздух јој се удувава директно у цев, шта је то? • Често се користи у џез музици, шта је то? итд.
Припрема за час бр. 22
107
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ
ДРВЕНИ ЛИМЕНИ
РЕГИСТАРСКЕ ВАРИЈАНТЕ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ РЕГИСТАР (ОПСЕГ, ОБИМ)
108
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Подела инструмената; лимени дувачки инструменти
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функцијe дувачких инструмената
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама лимених дувачких инструмената • Утврђивање основне поделе дувачких инструмената • Истицање разлике између дувачких инструмената
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Труба, хорна, тромбон, туба
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Хоризонтална – физика за седми разред • Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 23
Припрема за час бр. 23
109
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(8 минута)
Почети час тако што ученици препознају звук дрвених инструмената на звучним примерима који су обрађени током претходног часа. Након сваког препознавања, неко од ученика обнавља основне карактеристике. Обавезно нагласити постојање регистарских варијаната, порекло назива „дрвени”, као и особине боје тона, уопштено. Овај део часа завршити компарацијом дрвени – лимени дувачки инструменти.
Главни део часа(27 минута)
Предочити ученицима да постоје четири лимена дувачка инструмента, а затим их набројати уз опис величине – ученици треба да одреде који је, оквирно, регистар. Туба је највећи лимени дувачки инструмент, дакле, ком регистру припада? Дубоком!Објаснити детаљније сваки инструмент по истом принципу: ученици одслушају звучни пример, затим у дијалогу описују карактеристике које су чули и на крају наставник допуњује информацијама о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента. Нагласити да су извођачи готово увек мушкарци, осим код хорне, јер је потребна изузетно велика снага и капацитет плућа за свирање на овим инструментима (трубач, хорниста/хорнисткиња, тромбониста, тубиста). Помоћу текста и илустрација у уџбенику (стр. 64–65) подробније објаснити особине и изглед сваког инструмента. Прочитати и рубрику Занимљиво! (стр. 64). Сумирати тако што неко од ученика треба да направи поређење свих лимених дувачких инструмената. Уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.
Завршни део часа(10 минута)
Обновити у дијалогу карактеристике жичаних и дувачких инструмената. Кад год је могуће, треба правити поређења, тј. истицати различитости и сличности. У обнављање треба да буде укључено и препознавање звучних примера, тј. извођачких састава, те инструмената који се истичу.
110
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Подела инструмената; ударачки инструменти
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функцијe ударачких инструмената
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама ударачких инструмената • Утврђивање основне поделе ударачких инструмената • Истицање разлике између ударачких инструмената
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Перкусије; мелодијске удараљке; ритмичке удараљке
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Хоризонтална – физика за седми разред • Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 24
Припрема за час бр. 24
111
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
На почетку часа ученици самостално износе мишљење о инструментима који су помињани претходних часова, тако што: аргументовано образлажу који звук им се највише допада и због чега; који им звук најмање прија и зашто; набрајају комбинације инструмената чије се звучне боје уклапају, уз образложење; упоређују инструменте сличне по грађи: упоређују инструменте сличне по начину добијања тона.
Главни део часа(34 минута)
Одслушати звучни пример перкусионистичког ансамбла с пропратног компакт-диска, ученици треба да препознају удараљке, или бар поједине инструменте који се чују. Објаснити да се удараљке друкчије називају перкусије, и да то у ствари значи ударац. • Да ли су назив добиле по начину добијања тона, по извору звука или по материјалу од ког су направљене? По начину добијања тона.Предочити ученицима да постоје два начина поделе ударачких инструмената! Први начин је основни и говори о врсти звука који удараљке производе. • Које врсте звука постоје у музици? Тонови и шумови. Дакле, удараљке делимо на оне које производе тонове и оне које производе шумове, тј. на мелодијске и ритмичке. Други начин поделе говори о извору звука, тј. звучној боји (о материјалу од кога су направљене: дрвозвучне, металозвучне и опнозвучне перкусије). Најважније записати на табли, ученици преписују у свеске.Објаснити детаљније сваки инструмент из групе мелодијских удараљки, по истом принципу: ученици одслушају звучни пример, затим у дијалогу описују карактеристике које су чули и на крају наставник допуњује информацијама о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента. Извођач се зове перкусиониста/перкусионисткиња, ређе ударач.Помоћу текста и илустрација у уџбенику (стр. 65–67) подробније објаснити особине и изглед сваког инструмента. Прочитати и рубрику Занимљиво! (стр. 66). Сумирати тако што неко од ученика треба да направи поређење свих мелодијских ударачких инструмената. Уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.
Припрема за час бр. 24
112
Завршни део часа(6 минута)
Обновити у дијалогу карактеристике мелодијских удараљки. Ученик који се добровољно јави, поставља питања, остали одговарају. У обнављање је укључено и препознавање звучних примера.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ПЕРКУСИЈЕ = УДАРАЉКЕ
ПЕРКУСИЈА – УДАРАЦ
УДАРАЉКЕ
МЕЛОДИЈСКЕ РИТМИЧКЕ ДРВОЗВУЧНЕ ОПНОЗВУЧНЕ МЕТАЛОЗВУЧНЕ
113
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Подела инструмената; ритмички ударачки инструменти
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функцијe ударачких инструмената
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама ударачких инструмената • Утврђивање основне поделе ударачких инструмената • Истицање разлике између ударачких инструмената
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Перкусије; мелодијске удараљке; ритмичке удараљке
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Хоризонтална – физика за седми разред • Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 25
Припрема за час бр. 25
114
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(6 минута)
Час почиње тако што ученици тапшањем дланом о длан понављају ритмичке обрасце које им наставник задаје (четири осмине, синкопа и друго). Поновити поступак, али пуцкетањем прстију, а затим и лупкањем оловке о клупу. Успоставити дијалог: • Коју врсту звука чујемо? Шум, тј. звук неодређене висине. • Како се зову инструменти који производе шумове? Ритмичке удараљке, тј. перкусије. • Да ли постоји још нека врста удараљки? • По чему се разликује од ритмичких? Постоје мелодијске удараљке. Оне могу да произведу мелодију, тј. тонове. • Како су ови инструменти добили име? По начину добијања тона: перкусија значи ударац. • Како се зове извођач на удараљкама? Перкусиониста.
Главни део часа(32 минута)
Објаснити карактеристике ритмичких удараљки на исти начин као што су објашњене мелодијске: ученици одслушају звучни пример, затим у дијалогу описују карактеристике које су чули и на крају наставник допуњује информацијама о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента. Овог пута, ученици треба да препознају и извор звука, тј. којој подгрупи припадају инструменти: опнозвучној, дрвозвучној или металозвучној. Најважније записати на табли, ученици преписују у свеске.Помоћу текста и илустрација у уџбенику (стр. 67–68) подробније објаснити особине и изглед сваког инструмента. Прочитати и рубрику Занимљиво! (стр. 68). Сумирати тако што неко од ученика треба да направи поређење свих ритмичких ударачких инструмената. Уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.Последња активност у овом делу часа треба да буде израда задатка 1+1, страна 68.
Завршни део часа(7 минута)
Одслушати звучне примере ритмичких и мелодијских удараљки, преко реда. Ученици имају задатак да препознају инструмент и опишу његове карактеристике. Уколико је потребно, помоћи потпитањима.
Припрема за час бр. 25
115
ПРИЛОЗИ
Ивелин Глени је чувена шкотска перкусионисткиња чији је слух потпуно оштећен! Вибрације осећа телом, тако да увек наступа боса, на огољеном паркету. Својим талентом и вансеријским наступима сваки пут публику остави без даха. Неколико пута је наступала и у Београду.
116
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Инструменти с диркама
Тип часа Обрада
Циљ часа Разликовање звука и функцијe инструмената с диркама
Образовни задаци • Упознавање са основним карактеристикама инструмената с диркама • Истицање разлике између инструмената с диркама
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци Развијање самосталног и логичког закључивања
Кључни појмови Перкусије; мелодијске удараљке; ритмичке удараљке
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Хоризонтална – физика за седми разред • Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 26
Припрема за час бр. 26
117
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(2-3 минута)
У уводном делу часа ученици треба да се подсете шта све може да буде извор звука код инструмената и на који начин долази до настанка тог звука (вибрирање жице, ваздушног стуба, дрвета, метала, опне; окидање жице, превлачење гудала преко жице, ударање, удувавање ваздуха).
Главни део часа(37 минута)
Ученици имају задатак да размисле о томе шта знају о инструментима с диркама, а затим да то наведу усмено пред остатком одељења. Осим набрајања инструмената, треба да покушају да одреде и шта је извор звука, тј. који је начин добијања тона. Након те активности, ученици слушају звучне примере инструмената с диркама уз обавезно препознавање особина које су чули. Наставник допуњује информацијама о историјату, грађи (деловима) и употреби слушаног инструмента. Најважније записује на табли, ученици преписују у свеске.Помоћу текста и илустрација у уџбенику (стр. 69–70) и текста и линкова из прилога подробније објаснити особине и изглед сваког инструмента.
Завршни део часа(5-6 минута)
Одслушати почетке звучних примера за сваки од инструмената с диркама. Након сваког примера, неко од ученика треба да препозна инструмент и обнови његове особине. Уколико је потребно, допуњују остали ученици или наставник.На крају ученици гласају за пример (инструмент) који им се највише допада и свако усменим путем образлаже свој избор. Пример с највећим бројем гласова одслушати још једном.
Припрема за час бр. 26
118
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ИНСТРУМЕНТИ С ДИРКАМA: КЛАВИР ЧЕМБАЛО ОРГУЉЕ ХАРМОНИКА
ЖИЧАНИ ЖИЧАНИ ДУВАЧКИ ДУВАЧКИ
УДАРАЧКИ ТРЗАЛАЧКИ С ЦЕВИМА С МЕХОМ
КЛАСИЦИЗАМ БАРОК РЕНЕСАНСА РОМАНТИЗАМ
ПИЈАНИСТА ЧЕМБАЛИСТА ОРГУЉАШ ХАРМОНИКАШ
Звучни пример за чембало:Јохан Себастијан Бах:Концерт за чембало бр. 1, први став, де-мол.
ПРИЛОЗИ
Клавир је инструмент с диркама код којег се тон производи ударом дрвеног чекића о металну жицу. Чекић је обавезно пресвучен филцом. Због великих техничких и изражајних могућности клавир је један од инструмената с најбогатијом музичком литературом. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра A (2A) до c5. Музика за клавир најчешће се пише у два линијска система. Горњи систем се углавном изводи десном руком, и најчешће се записује у виолинском кључу, док се доњи систем углавном изводи левом руком и записује у бас кључу. Постоје три врсте клавира, концертни, полуконцертни и пијанино. Резонаторска кутија концертног клавира има облик положене харфе. Сматра се да је клавир настао у епохи класицизма.
Припрема за час бр. 26
119
Чембало је трзалачки инструмент с диркама. Код њега се тон добија тако што се жица окида пером, и то најчешће гаврановим – због његове чврсте структуре. Овај инструмент је био изузетно популаран у бароку и све док није настала његова унапређена верзија – клавир. Звук је сличан звуку који се добија окидањем жица гитаре трзалицом. Док се код клавира јачина тона контролише јачином самог ударца дирке, код чембала је јачина тона уједначена и постиже се додавањем регистара као код оргуља. Чембало може да има један или два мануала, и углавном један, два или три регистра, који свирају у истој октави или једној октави више.
За разлику од клавира, чембало нема педале – додатак који извођач притиска стопалима. Могу да постоје две или три педале и њихова улога је продужавање, стишавање или пригушивање тонова.
Осим хармонике с диркама (клавијатуром), постоји и хармоника с дугмићима – код нас позната као дугметара. Звук обе хармонике често се пореди са звуком оргуља.
Припрема за час бр. 26
120
Оргуље су импозантни инструмент који се налази у готово свим католичким црквама. Приликом израде оргуља посебна пажња се обраћа на њихов изглед, па многи од ових инструмената додатно улепшавају велике и чувене катедрале.
Педал код оргуља има много другачију улогу него код клавира – то је у ствари засебна клавијатура за стопала и помоћу ње се изводе најдубљи тонови. Оргуљаш због тога има посебну мекану обућу у којој свира.
121
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Инструменти
Тип часа Утврђивање
Циљ часа Препознавање и разликовање звука и функцијe инструмената
Образовни задаци Утврђивање разлике између инструмената (звук, грађа, историјат)
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци • Развијање самосталног и логичког закључивања • Aргументовано образлагање свог мишљења
Кључни појмови Инструменти; групе инструмената
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Хоризонтална – физика за седми разред • Вертикална – музичка култура за пети, шести и осми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 27
Припрема за час бр. 27
122
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5–6 минута)
На почетку часа ученици треба да наведу све народне или преисторијске инструменте које познају, а затим да покушају да што прецизније опишу њихове карактеристике и да одреде који су се класични инструменти развили од наведених инструмената.
Главни део часа(30 минута)
Обновити све научено о класичним инструментима у музичком квизу: ученици треба да препознају звук инструмента, а затим да што детаљније усмено опишу: грађу, историјат, примену и остале особине. Уколико одговоре треба допунити или ако треба подстаћи ученика који описује да то уради детаљније, то ради други ученик који се добровољно јави.Када су обновљене карактеристике свих инструмената појединачно, неко од ученика сумира тако што наведе и објасни основну поделу инструмената.
Завршни део часа(4–5 минута)
Оценити ученике који су усмено одговарали тако што се прво с целим одељењем води дијалог о томе на који начин је свако од ученика презентовао своје знање и да ли је било потребно то презентовање допунити (ако јесте, у коликој мери). Треба нагласити и колико су били активни током претходних часова. На крају одељење предлаже оцену. Наставник образлаже због чега је процена ученика тачна или нетачна.
123
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Музичке епохе – преисторија
Тип часа Обрада
Циљ часа Препознавање и разликовање звука и функцијe инструмената
Образовни задаци Утврђивање разлике између инструмената (звук, грађа, историјат)
Функционални задаци
Препознавање различитих звучних боја и њихових особина
Васпитни задаци • Развијање самосталног и логичког закључивања • Аргументовано образлагање свог мишљења
Кључни појмови Музичке епохе, преисторија
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Вертикална – музичка култура за осми разред • Дијагонална – историја за пети разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 28
Припрема за час бр. 28
124
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(4 минута)
У дијалогу обновити област настанка музике, а затим је упоредити с данашњом музичком сценом. • Да ли се данашња музика разликује од музике која је постојала у давним временима? • Да ли се разликује од музике која је настајала у Моцартово време? • Да ли би било чудно да у Моцартово време неко изгледа и свира као у давним временима, или да слуша нпр. хип-хоп музику и тако се облачи?
Главни део часа(38 минута)
Након закључивања да у различитим историјским раздобљима људи другачије изгледају, понашају се и стварају другачија уметничка дела, ученици треба да размисле због чега је тако, због ког разлога се све наведено мења из периода у период. Због константног развоја науке и технике, нових могућности које тај развој пружа и још важније, због непрестане жеље човека за променом и напредовањем. Очекује се да неће сви ученици моћи самостално да дођу до таквог закључка. Уколико је потребно, подстаћи их додатним сугестивним потпитањима. Након дијалога објаснити да се сваки период у коме уметници стварају на сличан начин (што значи да уметничка дела показују заједничке особине) назива уметничка епоха. Када је реч конкретно о музици, композиције у оквиру једне епохе имају сличан карактер, одабир инструмената, структуру итд. На табли записати назив, ученици преписују у свеске. Објаснити да се кроз историју уметности епохе смењују једна за другом, али да та смена никада није нагла, већ постепена. Због тога композиције које су настале у том међупериоду имају одлике и епохе која се завршава и епохе која настаје. • Шта мислите, због чега је тако? Јер се промене дешавају спонтано и индивидуално, из личне потребе за променом и напредовањем. Нагласити да су прве епохе трајале знатно дуже од млађих епоха, што је у складу с развојем технике и начина живота који се такође константно убрзава, па и до промена долази све брже и брже. Да би било јасније, објаснити на примеру моде – док је раније читав век бивао обележен неким одевним стилом, двадесети век доноси промене на
Припрема за час бр. 28
125
деценијском нивоу, а данас су у питању године.Најстарија уметничка епоха о којој историчари уметности имају сазнања јесте епоха преисторије. Користећи се уџбеником (72–75. страна) и музичким примерима с пропратног компакт-диска детаљније објаснити одлике ове епохе.Одслушати звучни пример песме племена Нага са североистока Индије. • Како бисте описали ову мелодију? Свега два тона. • Каква је то музика, чему служи, када се изводи? Сетите се како звуче наше народне песме које немају богату мелодију, већ више текста! Очекује се да ученици схвате да ова музика служи обреду и да није развијена у складу са степеном цивилизације. Прочитати занимљивост са 74. стране уз питање: • Да ли познајете неки обред у нашим крајевима? Очекује се да ученици знају нпр. за додоле.Објаснити да је музика неодвојив део човека, настала је упоредо с говором – прва музика је вокална! Човек је откривајући свет око себе спознао да различити предмети производе различите звуке – тако су настали први инструменти.Слуша се звук инструмента диџериду. • Какав је звук, какав је то инструмент? Користећи се уџбеником на 75. страни, предочити информације о овом инструменту.Најважније о епохи преисторије записати на табли, ученици преписују у свеске.
Завршни део часа(3 минута)
Ученици раде задатке 1+1 (страна 72 и страна 75).
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Музичке епохе
Преисторија: • Траје до настанка првих писама. • О њеним особинама сазнајемо помоћу археолошких ископина и пећинских цртежа. • Музика је била део магијских обреда. • Музика је била уско повезана са свакодневним животом.
Припрема за час бр. 28
126
ПРИЛОЗИ
И пећински људи су имали потребу за уметничким изражавањем и стварањем уметничких дела. Ово је фотографија преисторијске камене фигуре која приказује ни мање ни више него харфисту који свира. Археолози су утврдили да фигура датира из периода 2800–2000. године пре нове ере. То значи да је још у том периоду човек и свирао и вајао. На основу скулптуре можемо закључити да је уметнички израз тог периода већ достигао ступањ изражавања емоција и превазишао магијске обреде.
127
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање и упознавање музике
Наставна јединица Музика античких цивилизација
Тип часа Обрада
Циљ часа • Препознавање и разликовање одлика музике античких цивилизација • Разумевање улоге музике у друштвеном животу античких људи
Образовни задаци • Упознавање с карактеристичним лествицама и инструментима • Упознавање с карактеристикама музике античких цивилизација
Функционални задаци
• Оспособљавање ученика за слушање музике античких цивилизација • Препознавање звука различитих историјских/стилских епоха
Васпитни задаци • Развијање поштовања према уметничкој музици • Упућивање ученика на повезивање знања из различитих области и дисциплина • Приближавање музике удаљениих епоха
Кључни појмови Прве цивилизације, пентатоника, раге, музе, грчка трагедија
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, практичан рад
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Припрема за час бр. 29
Припрема за час бр. 29
128
Корелација Дијагонална – историја за пети разред, физика за седми разред
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(6 минута)
• Сетимо се, каква је улога музике у преисторијско време? Она је неодвојив део живота и рада, обреда.Следећа активност је активирање креативности ученика – задатком 1+1 са 74. стране (импровизовање мелодије на текст племена са Шри Ланке). Уколико желе, ученици се могу груписати да би „одглумили” цео ритуал.
Главни део часа(34 минута)
Потребно је да се ученици подсете шта су учили о античким цивилизцијама из историје, у дијалогу: • Које су прве цивилизације, шта појам цивилизације означава, о којем периоду говоримо, какво је друштвено уређење владало, познајете ли остатке древних цивилизација у свету? (Египатске пирамиде, атински Акропољ)... • Каква су религијска уверења тадашњих људи? Пошто се очекује да ученици знају за робовласничко уређење, даље се може говорити о улози музике у таквом друштву. У овом периоду, како је друштво класно подељено, тако је и музика подељена – на музику народних маса и на музику за владајућу класу. То значи и постојање првих професионалних музичара – извођача, али и градитеља инструмената, музичких теоретичара, учитеља итд. Начин уређења друштва заједнички је, с мањим разликама, за све древне цивилизације: Кину, Индију, Египат, Месопотамију, Грчку. Наставник дели разред на пет група – свака група има задатак да прочита из уџбеника о музици једне од набројаних цивилизација (онако како их наставник подели). Читајући, треба да одговоре на следећа питања: • Где је територија и који су народи дате цивилизације? • Како су музиколози дошли до сазнања о музици тог периода?
Припрема за час бр. 29
129
• Који су карактеристични инструменти? • Које су одлике музике – лествице, музички жанрови, извођачи? • Каква је улога музике – обредна, уметничка? За ову активност ученици имају десетак минута, да би онда ученици из сваке групе „испредавали” оно што су прочитали целом разреду. Наставник води активности потпитањима, те у одређеним моментима пушта звучне примере (кинеске, индијске и грчке музике). Такође, помаже ученицима да повежу нова сазнања с ранијим сазнањима (пентатонска лествица у јапанској песми Шушти, шушти бамбусов лист).
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа, дијалошком методом обновити научено: • У којој цивилизацији се свирало на ситру? • Како се зове прва лествица и где се све користила, а где се данас користи? • Ко су музе и одакле су? • Ко је рекао да „музика води унутрашњој хармонији”? • Ко је изводио прве експерименте из области акустике? • Где се све свирало на лири? • Где је музичар био највише цењен?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
АНТИЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕКИНАИНДИЈАЕГИПАТМЕСОПОТАМИЈАГРЧКАмузичари, инструменти, лествице, улога музике
130
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање музике и упознавање с њом
Наставна јединица Музика средњег века
Тип часа Oбрада
Циљ часа • Препознавање карактеристика музике средњег века • Разумевање појмова духовне и световне музике и њихове различите праксе
Образовни задаци • Упознавање с различитим примерима духовне и световне музике средњег века • Упознавање са основним карактеристикама музике средњег века
Функционални задаци
Препознавање различитих музичких жанрова
Васпитни задаци Неговање опште културе
Кључни појмови Осмогласник, литургија, грегоријански корал, миса, духовна и световна музика
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални; индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Дијагонална – историја за пети разред, верска настава (од првог до осмог разреда)
Припрема за час бр. 30
Припрема за час бр. 30
131
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(8 минута)
Обновити карактеристике музике преисторије и античког доба. Одслушати звучне примере који осликавају та два периода, и након њиховог препознавања успоставити дијалог: • Каква је улога музике у овим периодима? • Шта је значајно донело античко доба у односу на преисторију? • Које је друштвено уређење, а која су религијска веровања? Очекује се да ученици препознају функционални карактер музике у преисторији, те нову улогу музике у античким цивилизацијама – појаву музичких професионалаца, музицирање у славу богова, владара, обредно музицирање. Треба се нарочито задржати на античкој Грчкој, јер се у њој постављају корени средњовековне културе – музика се изводила у амфитеатрима, за огроман број људи у публици! Обратити пажњу и на фотографије и цртеже из уџбеника – ученици треба да објасне шта се налази на цртежима, односно фотографијама.
Главни део часа(30 минута)
• Који историјски период следи након античког доба и колико траје? Средњи век, од пада Западног римског царства у 5. веку до Колумбовог открића Америке крајем 15. века – читавих десет векова! Очекује се да ученици знају да је живот, самим тим и уметност овог периода, повезан с владајућом религијом – хришћанством. Нагласити да ће се на часовима музичке културе говорити пре свега о култури западноевропске цивилизације, чији смо и ми део, те нас највише интересује историја европских народа. • Шта знате о хришћанској цркви? • Када је дошло до расцепа на Православну и Католичку?Ученици треба да се подсете основних информација о подели Римског царства на Источно и Западно. Објаснити да се у овом периоду створила јасна разлика између музике која се изводи у цркви и оне која се изводи у народу – духовна и световна музика – и да та разлика
Припрема за час бр. 30
132
постоји до данас.Објаснити да назив духовна музика потиче од повезаности са Светим духом и с музицирањем из душе, те да је други назив за ту врсту музике – црквена музика. Одслушати пример Црквене химне Славословије Статије – ученици треба да препознају смирени карактер, једногласно певање, мали мелодијски распон (опсег мелодије), ритам који је у склопу с текстом (акценат на тексту). Следећи задатак је да покушају да објасне због чега духовна музика поседује баш те особине које су препознали: јер је то својеврстан вид певане молитве. Наставник објашњава да су поред химни, најважније песме у славу бога: литургија (богослужење), а онда постоје и тропари, стихире и ирмоси. Ови једногласни напеви писани су према узорима – моделима из Осмогласника. Ученици слушају исту химну, али у извођењу Дивне Љубојевић. • Има ли разлике? Суштина музике Православне цркве јесте у томе да је била искључиво вокална и једногласна, јер се сматрало да се једином Богу може певати само у један глас! • Да ли знате како је данас? Да ли се променио тај став цркве? Данас се може певати вишегласно, али у Православној цркви се и даље не користе инструменти, јер се сматра да обраћање Богу треба да буде директно, а не путем посредника (инструмената).У Католичкој цркви, с друге стране, налик Осмогласнику, постоји грегоријански корал – мелодије које је сакупио и одабрао папа Гргур Први. Те мелодије су се изводиле једногласно, без инструменталне пратње, на латинском – званичном језику цркве. • Шта је црква добила тиме што је прописала мелодије – правила како ће се певати у цркви? • Који је пандан православној литургији у Католичкој цркви? • Да ли се и данас у Католичкој цркви пева једногласно без пратње? Наставник објашњава одговоре на ова питања, уколико их ученици не знају.Грегоријански корал послужио је композиторима за компоновање комплексних дела која се данас изводе у катедралама, али и концертним салама. Одслушати Panis angelicus, обрађени напев из 13. века, који је приредио Сезар Франк, композитор који је живео и стварао у 19. веку. Наставник објашњава да у богослужењу (и једне и друге цркве) постоји моменат причешћа, те да се ова песма пева за ту прилику. Упоредо с духовном музиком, развијала се и световна музика (световна = народна; свет = народ). Одслушати пример из Кармине буране, из 13. века.
Припрема за час бр. 30
133
• Које су карактеристике ове музике? Упечатљива мелодија, изражен ритам, плесни карактер, народни језик – све оно што је у духовној музици забрањено. • Због чега је карактер световне музике толико другачији од карактера духовне? Има другачију намену и изражава другачију врсту осећања. Световна музика има улогу да забави, опусти и зближи слушаоце, односно извођаче. Наставник објашњава да су извођачи ове музике били путујући музичари – трубадури, трувери, минезенгери. По узору на песме из Кармине буране, најпознатије збирке песама из 13. века, немачки композитор из прошлог века Карл Орф компоновао је познато истоимено дело. Одслушати одломак О фортуна из Кармине буране Карла Орфа.
Завршни део часа(7 минута)
На крају часа, у дијалогу, проверити да ли су ученици усвојили представљено градиво. Упоредите музику Православне и Католичке цркве. • Да ли је средњовековна црква довела до застанка развоја музике, ако имамо на уму богатсво музичке праксе античких цивилизација, нарочито грчке? • Како се зове збирка напева Православне цркве и ко ју је сакупио? • Како се зове богослужење у Православној, а како у Католичкој цркви? • Које се још песме певају у Православној цркви у славу Бога? • Зашто се у Православној цркви не користе инструменти? • Када су почели да се користе инструменти у католичанству? • Који су делови мисе? • Ко је неговао световну музику и које су њене карактеристике? • Који је други назив за духовну, а који за световну музику? • Од којих речи су се развили називи ова два музичка правца? • Шта је антифоно певање? • Како се зову витезови музичари?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ДУХОВНА МУЗИКАОсмогласник, литургија, вокална музика Грегоријански корал, миса, вокално-инструментална музика
СВЕТОВНА МУЗИКАПовезана с плесом, вокална и вокално-инструментална музика
134
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање музике и упознавање с њом
Наставна јединица Музика ренесансе
Тип часа Обрада
Циљ часа • Разумевање и препознавање музичких одлика ренесансе • Развијање способности активног слушања и препознавања карактеристика стилског периода
Образовни задаци • Упознавање с појмом ренесансе у уметности • Упознавање с новим композицијама • Упознавање с одликама стилске епохе ренесансе
Функционални задаци
• Развијање осетљивости за музику различитих стилских епоха • Повезивање знања из различитих области
Васпитни задаци Развијање и неговање музичког укуса и опште културе
Кључни појмови Културни препород, грађанско друштво, кућно музицирање, ренесанса, хуманизам
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Дијагонална – историја за пети разред, верска настава • Вертикална – музичка култура за пети разред
Припрема за час бр. 31
Припрема за час бр. 31
135
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(4 минута)
Активност на почетку часа служи обнављању градива с претходних часова: наставник изговара различите музичке и музичкоисторијске појмове, а ученици се јављају да те појмове сместе у контекст, тј. објасне. Пример: Настанак духовне музике! Епоха која је трајала 10 векова! Обредна музика.
Главни део часа(34 минута)
Следећа активност је поновно подвлачење корелације са историјом: • Који су велики догађаји обележили крај 15. века и шта је до њих довело? Очекује се да ученици знају да наведу велика открића – напредак човечанства који је условио и промене у погледу на цркву. • Ако је црква почела да губи свој огроман утицај – до чега је то све довело? Навести ученике да закључе да уметност почиње да буја независно од цркве, да почиње да се развија световна уметност, нарочито музика. Објаснити: како се развија привреда, трговина и занатство, долази до стварања богатијег, грађанског слоја друштва, који може себи да обезбеди кућно музицирање – што представља повратак коренима, традицији свирања лире из античке Грчке.Следећа активност је поновно подвлачење корелације са историјом: • Који су велики догађаји обележили крај 15. века и шта је до њих довело? Очекује се да ученици знају да наведу велика открића – напредак човечанства који је условио и промене у погледу на цркву. Следећа активност је поновно подвлачење корелације са историјом: • Који су велики догађаји обележили крај 15. века и шта је до њих довело? Очекује се да ученици знају да наведу велика открића – напредак човечанства који је условио и промене у погледу на цркву. • Ако је црква почела да губи свој огроман утицај – до чега је то све довело? Навести ученике да закључе да уметност почиње да буја независно од цркве, да почиње да се развија световна уметност, нарочито музика.
Припрема за час бр. 31
136
Објаснити: како се развија привреда, трговина и занатство, долази до стварања богатијег, грађанског слоја друштва, који може себи да обезбеди кућно музицирање – што представља повратак коренима, традицији свирања лире из античке Грчке.Долази до великог напретка науке, а човек овог периода је универзални човек – има много интересовања. И данас се највећим умовима и уметницима свих времена сматрају Леонардо и Микеланђело, људи који су живели у ово доба. Овај културни препород прво се догодио у Италији, а онда се проширио на остатак Европе. Цео период назван је ренесанса – што значи поновно рођење.Одслушати звучни пример световне музике – Еко Орланда ди Ласа. Ученици анализирају и требало би да уоче да је у питању хорска композиција – мешовити хор, с карактеристичном структуром – свака фраза се пева два пута: једном гласно, други пут тихо, налик еху (по чему је композиција добила име). Композицију одслушати поново – ученици имају задатак да одреде која је врста вишегласја у питању: хомофона или полифона. Истаћи једноставност звука хомофоније као разлику у односу на средњовековну праксу (средњовековну музику смо дефинисали пре свега као једногласну, али тамо где постоји вишегласје, оно је полифоно). Сама концепција – постојање еха, затим имитација смеха, указују на хумор који је својствен искључиво световним композицијама. Ученици треба да размисле које су теме заступљене у световној музици: теме су разнолике и повезане су с ренесансном књижевношћу – има много љубавне, али и шаљиве тематике, појављује се све што је свакодневно, приземно, овоземаљско, а језик је народни (италијански овде).Ренесансни човек окренут је себи – цео период у уметности се због тога назива хуманизам и ренесанса.Подробније објаснити користећи се уџбеником, страна 86–87. Неко од ученика треба да прочита део о композитору Орланду ди Ласу.Следи слушање Глорије из Мисе бревис, Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине. Треба запазити латински језик, а затим објаснити текст и значење: Глорија је део богослужења – мисе (текст с преводом у прилогу). Очекује се да ученици препознају да је извођачки састав, као у претходној композицији, мешовити хор. Поново одслушати звучни пример уз задатак – опажање полифоније. Наставник скреће пажњу на крајеве одсека и промене фактуре на одређеним деловима, а у односу на текст (у прилогу су, поред латинског текста, курзивом обележени важни моменти).Следи слово о композитору – из уџбеника на 87. страни.Најважније записати на табли, ученици преписују у свеске.
Припрема за час бр. 31
137
Завршни део часа(7 минута)
Проверити шта је научено на овом часу и претходним часовима питањима и одговорима. • Како се зове служба у Католичкој цркви? Из којих се делова састоји? На којем се језику пева? • Како се зове служба у Православној цркви? Који музички инструменти се користе за пратњу у Православној цркви? • Како се зову музичари који су неговали световну музику у средњем веку? • Како се зове омиљена уметничка врста код старих Грка? Из којих се сегмената она састоји? • Који су најпознатији композитори ренесансне епохе? • Да ли познајете нека дела ренесансне уметности?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Развој грађанског друштва, привреде, науке, велика открића, смањење утицаја црквеКултурни препород – ренесанса, хуманизамСветовна музика – песме, плесови, свирање с певањемДуховна музика – миса, мотет
ПРИЛОЗИ
Gloria in excelsis DeoEt in terra pax hominibus bonae voluntatis.Laudamus Te, benedicimus Te, adoramus Te, glorificamus Te, (почиње полифонија)Gratias agimus tibi propter magnam gloriam tuam,Domine Deus, Rex coelestis, Deus Pater omnipotens.Domine Fili Unigenite, Jesu Christe,Domine Deus, Agnus Dei, Filius Patris: (крај одсека)Qui tollis peccata mundi miserere nobis; (од овог дела смирење)Qui tollis peccata mundi suscipe deprecationem nostram,Qui sedes ad dexteram Patris miserere nobis.Quoniam Tu solus Sanctus, Tu solus Dominus, Tu solus Altissimus, Jesu Christe, (одавде поновно убрзавање)Cum Sancto Spiritu in gloria Dei Patris. Amen
Превод:
Слава Богу на висини!И на земљи мир људима добре воље.Хвалимо те, благосиљамо те, клањамо ти се, славимо те.Захваљујемо ти ради велике славе Твоје.Господе Боже, Краљу небески, Боже Оче свемогући.Господе јединородни сине, Исусе Христе, Господе Боже, Јагње Божје, Сине Очев.Који узимаш на себе грехе света, смилуј нам се.Који узимаш на себе грехе света, прими нашу молитву.Који седиш Оцу с десне стране, смилуј нам се.Јер ти си једини Свети, Ти си једини Господ, Ти си једини Свевишњи, Исусе Христе,Са Светим Духом, у слави Бога Оца. Амен.
138
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање музике и упознавање с њом
Наставна јединица Музика барока
Тип часа Обрада
Циљ часа • Препознавање звука различитих инструмената и карактеристични звук барокне музике • Разумевање значаја опуса композитора епохе
Образовни задаци • Упознавање с одликама новог стила у музици и уметности уопште, његових историјских одлика • Упознавање с различитим композицијама барокне епохе
Функционални задаци
• Препознавање одлика музичког језика • Активно слушање музике • Упоређивање с другим уметностима • Повезивање знања из различитих дисциплина
Васпитни задаци Развијање интересовања за историју, уметност и уметничку музику
Кључни појмови Барок, опера, инструметнална музика, Бах, Хендл
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација • Дијагонална – историја • Вертикална – ликовна култура
Припрема за час бр. 32
Припрема за час бр. 32
139
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
• Које смо стилске периоде до данас упознали? • Које су најважније карактеристике ренесансне музике, који су најпознатији композитори и које смо композиције слушали? • Које су најважније одлике музике античке Грчке, с којим облицима музицирања смо се упознали?Очекује се да су ученици упознати с тим питањима пошто се обнављају и утврђују из часа у час. Циљ ове уводне активности јесте да ученици имају у виду најбитније детаље из којих ће директно проистећи карактеристике барокног периода. Да би ученици разумели на којим се темељима развијала барокна уметност, нарочито музика, треба нагласити два битна момента: у периоду од краја 16. века црква и двор су покушавали да врате, односно одрже своју моћ – производ те идеје јесте архитектура којом се наглашава величина, раскош и моћ владајућих, улива страхопоштовање (пратећи традицију средњовековних катедрала). Наставник треба да наведе ученике да сами закључе то подсећајући их на знања из историје и показујући им примере барокне архитектуре (видети прилог) на фотографијама. На примерима барокне архитектуре види се грандиозност, много детаља, украса, контраста (наставник записује на табли одлике архитектуре). Оваква уметност добила је назив барокна – од португалске речи barroco са значењем бисер неправилног облика. Назив треба да нагласи контраст у односу на чисте, јасне, правилне одлике ренесансне уметности и неку врсту претераног у новој уметности названој барок.Затим објаснити: с друге стране, група хуманиста, музичара, поета и интелектуалаца касне ренесансе из Фиренце, желела је да донесе нове трендове у уметности, налик античкој трагедији, која се неговала у Грчкој, а која би спајала музику и писмену реч, глуму и игру.
Припрема за час бр. 32
140
Главни део часа(35 минута)
Одслушати Орфејеву песму Клаудија Монтевердија. Ученици треба да препознају извођачки саастав – певач и пратња инструмента (навести ученике да препознају: oвај инструмент има дирке, претеча је клавира, а мекан звук је производ окидања пера о жицу) и да покушају да се сете да ли су скоро слушали пример сличног звука – упечатљива је сличност с примером Прве делфске химне Аполону (певање са статичном пратњом). Наставник записује на табли у две колоне одлике музике античке Грчке и одлике слушаног примера, да би истакао везу. Ученици преписују у свеске.Објаснити: нови жанр у музици добио је назив опера. Година 1597. симболично се узима као година почетка новог музичког стила јер је то година извођења прве опере (Дафне Јакопа Перија). Опера се развија у Фиренци, Риму и Венецији, а најпознатији оперски композитори тог времена су Клаудио Монтеверди и Кристоф Вилибалд Глук. Одслушати пример: Орфеј и Еуридика К. В. Глука. Ученици треба да препознају да је тематика преузета из грчке митологије (јер је узор првим операма грчка трагедија). Објаснити да су се опере тог периода бавиле и другом тематиком – фантастичном или свакодневном.Да би нагласили карактеристике барокне опере, наставник подсећа на нумеру из опере Кармен коју ученици познају одраније. Ученици треба да упореде звук – начин певања у оба примера, инструменте у пратњи, третман текста. Упоређивањем, запажа се да је у барокној опери пратња дискретна и на неки начин статична. Начин певања је такав да је акценат на разумевању текста, а не на приказивању певачевих способности. • Опишите употребу инструмента. • Када је почела да се израђује виолина? • Који смо инструмент чули као пратећи у Орфејевој песми?Одслушати Вивалдијеву Зиму из Четири годишња доба. Ученици препознају извођачки састав – соло виолину и оркестар – гудачке инструменте и чембало, што наставник означава као барокни оркестар и записује на табли. Употреба инструмената је знатно другачија него у претходном периоду – што је последица напретка у изради инструмената. У овом периоду већина инструмената, какве их данас знамо, добила је свој облик, а ученици ће се сетити да су у овом периоду (16. и 17. век) познати били градитељи виолина из Кремоне, чији су инструменти и данас непревазиђени. Тако је виолина била најзначајнији инструмент у солистичком музицирању.Осим наведених карактеристика, треба поменути да се у периоду барока развијала и духовна музика, камерна и оркестарска.
Припрема за час бр. 32
141
Одслушати следећа два примера: Кантату о кафи (увертиру) Ј. С. Баха и Алелују из ораторијума Месија Г. Ф. Хендла. Ученици препознају извођачки састав (оргуље су скоро искључиво барокна карактеристика), језик и тематику (посебно уочити и нагласити да дело духовне тематике Месије није на латинском, већ на енглеском језику), упоредити звук с примерима барокне опере и концерта, уочити да је звук богатији, напреднији, што ће наставник „оправдати” напретком музичког језика. Такође, у току слушања, наставник помаже сугестијама указујући на нове одсеке, хомофоне и полифоне (фуга) делове. Ово су дела највећих мајстора епохе, који су постали њен синоним – Бах и Хендл, композитори рођени у Немачкој исте године, крајем 17. века. О њима неко од ученика чита наглас са 91. стране уџбеника.
Завршни део часа(5 минута)
Утврђује се шта је научено на данашњем часу: • Који период обухвата овај стил? • Које смо инструменте слушали? • Који је први нови жанр? • Који су све начини музицирања карактеристични за овај период? • Како је назван овај период и како се препознаје у архитектури? • Размислите до следећег часа: како се одлике архитектуре препознају у музичким инсертима које смо данас слушали?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Архитектура – китњасто, грандиозно, пуно контраста, детаља
Античка Грчка Барокпевање с пратњом лире певање с пратњом чембалагрчка митологија грчка митологија грчка трагедија барокна опера
Гудачки инструменти, чембало – барокни оркестарБах и Хендл
Припрема за час бр. 32
142
ПРИЛОЗИ
143
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање музике и упознавање с њом
Наставна јединица Музика класицизма
Тип часа Обрада
Циљ часа Разумевање и препознавање карактеристика класицизма и околности у којима је настао
Образовни задаци • Упознавање с најзначајнијим композиторима класицизма и карактеристикама њиховог стваралаштва • Обрада појма класичног стила и музике • Упознавање с познатим композицијама бечке класике • Упознавање с одликама времена у којем су настале
Функционални задаци
• Активно слушање музике с препознавањем одлика музичког језика • Повезивање знања из различитих области
Васпитни задаци • Стварање или неговање интересовања за достигнућа музичке уметности • Развијање навике активног слушања музике
Кључни појмови Класична музика, епоха класицизма, бечка класика, цикличне форме, соната, симфонија, концерт, гудачки квартет
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Припрема за час бр. 33
Припрема за час бр. 33
144
Корелација • Вертикална – ликовна култура • Дијагонална – историја
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Час почиње питањем које је било у функцији задатка током претходног часа: како се одлике архитектуре препознају у музичким делима барокне музике које смо слушали на претходном часу? Поново показати фотографије барокне архитектуре, те одслушати део из Хендловог Месије – Алелуја. У композицији ученици уз навођење запажају: химничан карактер (Алелуја – слава Богу), полифонију, богат звук хора и оркестра. Подвући да су грандиозност, много слојева, помпезан карактер и раскош заједничке црте барокних грађевина и барокне музике.Наведене особине налазимо на врхунцу барокне уметности, међутим друштво очекују значајне промене! Ученици треба да се подсете шта знају из историје друге половине 18. века. Дух времена обележен је поновном потрагом за узорима из периода античке Грчке (сетимо се да то није први пут!), али и пробуђеном грађанском свести против претераности и раскоши цркве и аристократије (Који догађаји су обележили крај 18. века у Европи? Буржоаске револуције у Низоземској, па у Француској). Наставник као илустрацију узора антике показује фотографије – Партенон атинског Акропоља и врата у класичном стилу.
Главни део часа(30 минута)
Одслушати звучни пример: Хајднову Сонату за клавир у Де-дуру. Ученици имају задатак да анализирају композицију: препознају инструмент (што представља новину), хомофонију, (очекује се да јасно препознају однос мелодија – пратња), изражајност, динамичке контрасте – једноставност. Прочитати текст о општим одликама класичне епохе из уџбеника на 92. и 93. страни.Наставник додатно појашњава потребу за новим жанровима и формама: • Који су жанрови барокне музике? За разлику од великих барокних композитора који су имали могућност да компонују за велике ансамбле, ново време и публика захтевали су много музике.
Припрема за час бр. 33
145
Демократизација друштва води демократизацији музике – она треба да буде доступнија свима. Тако, с једне стране, композитори компонују много и нема времена за много увежбавања – те је музика једноставна, писана за мање ансамбле, а композитори стварају у складу са својим могућностима и условима. Чита се о Јозефу Хајдну – који је пример за управо речено – најдуже је стварао за дворски оркестар грофа Естерхазија, камерне саставе за самог грофа.Колико је важно место заузео клавир у новој епохи види се и у опусу Волфганга Амадеуса Моцарта. Одслушати Турски марш. Ученици препознају крајеве фраза, понављања, однос мелодије и пратње, динамичке контрасте. Затим прочитати о Моцарту из уџбеника.Следи слушање композиције За Елизу, Л. в. Бетовена коју су ученици слушали у 5. разреду и очекује се да је препознају. Овог пута имају задатак да у композицији препознају оно што су чули и у Турском маршу – понављања, контрасте, мелодију и пратњу. Чита се о Бетовену, те слуша Ода радости из Девете симфоније.Треба нагласити да се упоредо са световном музиком компонује и духовна, која је у неким сегментима задржала одлике барокног стила. • Шта мислите, због чега?
Завршни део часа(5 минута)
На крају, треба подвући – најважнији композитори, нови жанрови, стари жанрови, најважније одлике. Ученици говоре, а наставник записује на табли. Ученици имају задатак да размисле зашто се за уметничку музику каже „класична”.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
КЛАСИЦИЗАМ (бечки класичари)Хајдн, Моцарт, Бетовеннови жанрови – цикличне форме: соната, симфонија, концерт, гудачки квартетстари жанрови – опера, ораторијум
Припрема за час бр. 33
146
ПРИЛОЗИ
147
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање и разумевање музике
Наставна јединица Музика у Србији
Тип часа Обрада
Циљ часа Разумевање карактеристика музичке традиције у Србији у периоду до романтизма, звучно и теоријски
Образовни задаци • Упознавање са звучним примерима средњовековног појања • Упознавање с карактеристикама и функцијом средњовековног појања
Функционални задаци
Препознавање карактеристичности српске духовне музике
Васпитни задаци Развијање поштовања према традицији и култури сопственог народа
Кључни појмови Средњовековна музика, духовна, неуме, Кир Стефан Србин, Осмогласник, световна музика обредна и дворска
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална; демонстративна, рад на тексту, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација Дијагонална – историја
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 34
Припрема за час бр. 34
148
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
Питали смо се на прошлом часу шта је класична музика – постоји музика из периода класицизма (друга половина 18. века), али целокупна уметничка музика често се назива класичном. Очекује се да су ученици, учествујући на претходном часу и размишљајући након тога, разумели да се појам класично користи за неке стандардне, вечне вредности, те у том смислу уметничка музика представља такву вредност.Одслушати Црквену химну Статије коју су ученици слушали на часу обраде средњовековне музике. Који је назив ове композиције? Из ког времена она потиче? Ком жанру припада? Ученици препознају музику, а наставник објашњава да она представља прву музику за коју поуздано знамо како се изводи.
Главни део часа(31 минут)
Нагласити: иако имамо знања о првим, преисторијским цивилизацијама на нашем простору, не можемо знати каква је била музика тог времена. Можемо само да претпоставимо. Прочитати тест о култури Лепенског вира са 96. стране уџбеника. Враћамо се на пример средњовековне музике. На ком је језику? Слуша се божићни тропар. Какав је начин певања? На ком језику је текст? Који је жанр? Наставник појашњава остале детаље у вези са извођењем средњовековне духовне музике и чита из уџбеника са 96. и 97. стране. Пример се слуша још једном, али сада с праћењем нотног текста. Ученици ће приметити непостојање тактица и неких других ознака (за темпо, динамику) и пауза. Такође се чује и да певање није прецизно у односу на запис. Заправо, запис садржи основну мелодију с текстом, а певач може да додаје неке украсе, продужава неке тонове, прави мале паузе.Следећи пример који се слуша је Ниње Сили Кир Стефана Србина. Ученици ће запазити сличност с претходним примерима. Наставник треба да нагласи да је ово најстарији сачувани пример српског појања. Како су ученици видели нотни запис – то је запис данашњом нотацијом која се још није користила у средњем веку. Тада су се користили другачији симболи звани неуме.Поред духовне музике, музика се развијала и у народу.
Припрема за час бр. 34
149
Традиција се очувала нарочито у сеоским срединама, а ми данас имамо прилике да путем медија и носача звука чујемо и видимо каква је била музика много пре него што смо се ми родили. Одслушати или одгледати пример додолског обичаја (у прилогу интернет адреса). • Каква је песма у питању? • Како се изводи? Очекује се да ученици препознају да је у питању музика у вези с обичајем призивања кише. Прочитати текст са 98. стране уџбеника.Наредни пример који ученици слушају јесте музика Слободана Тркуље (интернет адреса у прилогу), нашег савременог музичара који спаја модерни звук с традиционалним духовним и народним и симфонијским звуком. Ученици треба да препознају инструменте, обрате пажњу на вокалне деонице, специфичан начин хомофоног двогласног певања. Овај пример је интересантан јер показује како се богат и квалитетан звук може добити када се као инспирација узме наша традиција и искористи на прави начин.Закључити да развој музике у Србији стагнира до периода романтизма. Због чега? Јер смо све до тог периода били под турском влашћу, па је стагнирао целокупни културни развој.Најважније записати на табли, ученици преписују у свеске.
Завршни део часа(4 минута)
На крају часа у дијалогу обновити карактеристике развоја музике у Србији.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Средњовековна музика Духовна Неуме Кир Стефан Србин Осмогласник Световна музика Обредна музика Дворска музика
ПРИЛОЗИ
http://youtu.be/X0BgBEtnK4s Додолски обичај из Македонијеhttp://youtu.be/HBxK3gsjCCc Слободан Тркуља – Призивање кише
150
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање и разумевање музике
Наставна јединица Музичке епохе
Тип часа Утврђивање
Циљ часа Употребљивост знања и информација стечених током претходних часова
Образовни задаци Утврђивање стеченог знања
Функционални задаци
Систематизација и употреба стечених знања
Васпитни задаци Неговање тимског рада – сарадње међу ученицима
Кључни појмови
Образовни стандарди
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Рад у групи, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна
Наставна средства Музички уређај, табла
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
Припрема за час бр. 35
Припрема за час бр. 35
151
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(10 минута)
На почетку часа ученици се деле у шест група – тимова, са задатком да креирају 56 питања за сваку од наставних јединица: музика преисторије, средњег века, ренесансе, барока, класицизма и српска музика. Свака група ће постављати питања преосталим групама. Упутити ученике да питања треба да обухвате најбитније црте, суштину.
Главни део часа(30 минута)
Група која је имала музику преисторије почиње прва да поставља питања, па тако редом. Уколико је потребно, наставник може да избаци одређено питање које сматра мање важним, или да дода своје питање. Осим што се оцењује активност и знање ученика да одговоре на питања, вреднује се и способност креирања питања. Када и последња група заврши, следи препознавање музичких примера композиција које су слушане, чије називе ученици уписују у табелу/упитник – према упутству (видети прилог).
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа, наставник оцењује ученике у складу с њиховом активношћу и нивоом приказаног знања.
ПРИЛОЗИ
Епоха Име композитора Назив композиције Извођачки састав Важне карактеристике
152
Школа: __________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Седми
Датум реализације: _______________________________________________
Наставник: _______________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Извођење, слушање, знање и разумевање
Наставна јединица Систематизација градива седмог разреда
Тип часа Утврђивање
Циљ часа Примена стечених знања
Образовни задаци Рекапитулација наученог
Функционални задаци
Употребљивост наученог
Васпитни задаци Неговање толеранције, упорности и стрпљивости
Кључни појмови
Образовни стандарди
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.2.4, МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.1.4.1, МК.1.4.2, МК.1.4.3, МК.1.4.4, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.1.3, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3, МК.3.3.1, МК.3.4.1, МК.3.4.2, МК.3.4.3.
Облици рада Рад у групи, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна
Наставна средства Музички уређај, табла
Место извођења наставе
Наставни кабинет за музичку културу
Корелација
Литература и додатни материјал
за наставнике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Литература и додатни материјал
за ученике
Александра Станковић, Музичка култура 7 – уџбеник за седми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Припрема за час бр. 36
Припрема за час бр. 36
153
Напомене
ТОК ЧАСА
Уводни део часа(5 минута)
На почетку часа обнавља се шта је све рађено у току школске године. Очекује се да ученици знају да су у првом полугодишту обнављали појмове музичког језика на нотним примерима и примерима који се слушају, затим су учили о музичким инструментима и на крају о музичким епохама. С обзиром на то да је током претходног часа обновљено градиво о музичким епохама, на данашњем часу ученици ће показати знање о музичким инструментима, те певати и свирати.
Главни део часа(35 минута)
Поделити ученике на четири једнаке групе, да би у виду радионица осмислили презентације о групама инструмената: с диркама, жичаним, дувачким и ударачким.Након што је завршена та активност, следи слушање музике (као на претходном часу, без обавезног обележавања епохе).
Завршни део часа(5 минута)
На крају часа ученици свирају и певају песме по жељи.
