Visoka poslovna skola strukovnih studija

FAKTORI RAZVITKA LICNOSTI

Profesor: Radili:Mr Dragica Kulic Sandra Nedeljkovic Sanja Milenkovic Stefan Lukic Mirza Kapo Sadrzaj

1.Uvod 32.Pojam i definicija licnosti .. 43.Teorija razvoja licnosti .. 44.Nativisticka teorija .. 55.Empiristicka teorija . 56.Dinamicna shvatanja 67.Faktori razvoja licnosti . 68.Nasledje i bioloski faktori .... 79.Nerni sistem . 710.Endokrini sistem .. 711.Telesna konsultacija 812.Sredina i sredinski factor u razvoju licnosti .. 813.Literatura 10

Uvod

Pitanje mogucnosti, uslova, fakotra i puteva razvoja i formiranja ljudi, kao jedan od osnovnih problema pedagoske nauke, oduvek je bilo i danas je u sredistu paznje i zivog interesovanja ne samo uzih pedagoskih krugova nego i sire javnosti. To je i sasvim razumljivo, jer od toga kako se shvata ulogu pojedinih cinilaca u razvoju coveka zavisi kakav ce se znacaj i mesto pridavati ovim ili onom faktoru, pa prema tome i u kome ce se pravcu orjentisati i usmeriti vaspitana odnosno pedagoska aktivnost. Osnovini fakotri oko cijeg su mesta, uloge i znacaja u razvoju i formiranju ljudi razilazili i jos uvek se razilaze u shvatanjima ideolizi antagonistickih klasa ili socijalnih grupa jesu : nasledje, drustvena sredina i vaspitanje. U toku razvoja drustva razlicito je shavtana uloga ovih faktora i prema tome pridavan im je i razlicit znacaj u formiranju ljudi.

Pojam i definicija licnosti Definisati jednu licnost je veoma tezak zadatak.To najbolje pokazuje broj definicija, jer zapravo nijedna od njih nije potpuna. Kada govorimo o licnosti, govorimo o odredjenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u razlicitim oblicima ponasanja.Po nekim psiholozima smatra se da je svaki covek u izvesnom pogledu:kao svi drugi ljudi;kao neki drugi ljudi,kao nijedan drugi covek. Licnost se moze definisati kao za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. Medjutim, ni ova definicija nije tacna.Licnos je veoma slojevita i kada govorimo o njoj moramo dati odgovore na neka osnovna pitanja:koji su najvazniji momenti koje treba proucavati i prikazivati(struktura licnosti);sto pokrece ljude na aktivnost(dinamika licnosti);od kojih faktora zavise osobine ljudi i u kom stepenu se formiraju kod pojedinog coveka(razvitak licnosti). Izrazom licnosti mi oznacavamo relativnu doslednost, jedinstvo i osobenost ponasanja pojedinog coveka. Americki psiholog Gordon Olport prikupio je 50 grupa razlicitih odredjenja licnosti. Teorije razvoja licnostiPostoje razne teorije razvoja licnosti. Najvaznije su sledece tri: nativizam, empirizam i dinamicna shvatanja.

Nativisticka teorijaPristalice nativisticke teorije smatraju da je nasledje jedini, ili bar odlucujuci factor od kog zavisi razvoj licnosti. Oni smatraju da od nasledja zavise ne samo sposobnosti, temperament nego i sve druge osobine licnosti, npr. ambicioznost, marljivost i slicno.Prema nativistickom shvatanju u odgoju je najvaznije ustanoviti kakve su decije nasledne osobine. Znaci da li je dete nasledilo nadprosecne sposobnisti ili ima urodjenih nedostataka. Dakle, moze se razviti samo ono sto je detetu nasledjem dato.Ovo stanoviste bilo je narocito izrazeno tokom istorije u plemickim porodicama, koje su se zalagale iskljucivo za nasledna prava, Empiristicka teorija Krajem XVII i pocetkom XVIII veka nova gradjanka klasa pocinje se zalagati za prava sposobnih I talentovanih. Za njih je bilo vazno dokazati da sposobnosti nisu nasledjene, vec da su posledica delovanja okoline u kojoj svaki pojedinac zivi.Ovo stanoviste, po kom je licnost iskljucivo rezultat delovanja sredine, naziva se empirizam. Dakle, razlike izmedju pojedinih licnosti nastale su jedino kao posledica razlika u uslovima u kojima su pojedinci ziveli. Da su svi ziveli pod istim uslovima ne bi bilo razlike medju njihovim licnostima.

Dinamicna shvatanjaPolemika izmedju nativista i empirista danas se moze smatrati prevazidjenom. Mi zapravo ne smemo prihvatiti ni jenu krajnost ovih shvatanja, vec ih trebamo sjediniti u jedinstvenu celinu.Najbitnije je prihvatiti cinjenicu da ni jedna crta ili osobina nije iskljucivo nasledna ili rezultat spoljasnjih uslova sredine. Na primer za plave oci mi ne mozemo sa sigurnoscu reci da su nasledjene, jer je moguce da na ociju utice ishrana u najranijem detinstvu, medjutim boja se uopste ne bi pojavila da nije bilo roditelja I normalnog zaceca. Faktori razvoja licnostiKada govorimo o licnosti moramo uzeti u obzir jedan odlucujuci period zivota. To je, dakle, period razvoja pojedinca od zaceca, oplodjene jajne celije spermatozoidom, pa sve do momenta kada ta osoba postize polnu zrelost. Ovaj period je oznacen kao jedna generacija.Ikao vec od prvog dana zivota postoje odredjene razlike medju tek novorodjenom decom (u pokretljivost, zivosti)mi za novorodjence jedva mozemo reci da ima licnost. Potrebo je da se pre svega formiraju neke odredjene osobine da bi smo mogli govoriti o nekoj odredjenoj licnosti. Na razvoj normalne licnosti presudno uticu nasledje, sredina I aktivnost pojedinca. Veza izmedju nasledja, sredine I aktivnosti je neraskidiva. Jer ako neki pojedinac ne poseduje odredjenu osnovu za razvitak (npr. mentalno zaostale osobe) sredina i aktivnost nemaju skoro nikakav efekat.

Nasledje i bioloski faktori Razvoj i menjanje licnosti ostvaruje se delovanjem sredine na ono sto pojedinac putem nasledja donosi na svet. Zapravo, svaki pojedinac svojim urodjenim dispozicijama reaguje na sredinu. Nije doljno govoriti samo o ulozi nasledja. Potrebno je razmotriti bioloske faktore koji uticu na razvitak licnosti. Glavni bioloski faktori su: nervni sistemi, endokrini sistemi i telesna konstitucija. Nervni sistemNervni sistem posebno utice na razvitak licnosti, jer pre svega od njegove structure zavise nasledne dispozicije. Od structure nervnog sistema npr. zavise dispozicije za inteligenciju. Postoji autonomni i vegetativni nervni sistem. Funkcionisanje vegetativnog nernog sistema zajedno sa endokrinim sistemom posebno utice na osobine temperamenta. Endokrini sistemEndokrini sistem predstavlja sistem zlezda sa unutrasnjim lucenjem. Osnovna funkcija endokrinih zlezda je to sto oni luce svoje produkte, hormone, direkto u krv sto izaziva promene u ponasanju organizma. Npr. lucenje adrenalina dovodi do povecanje energije u organizmu.Najvaznije endokrine zlezde su: hipofiza(pituitarna zlezda), tireoidna(stitna), nadbubrezna(adrenalne) i polne zlezde(gonade). Hipofiza izlucuje hormone koji uticu na rad ostalih zlezda. Stitna zlezda(nalazi se u vratnom delu) luci tiroksin koji regulise aktivnost organizma. Adrenalne zlezde uticu na emocionalno reagovanje organizma. Polne zlezde uticu na seksualnu aktivnost I reproduktivno ponasanje u celini. Telesna konsultacijaTelesna konstitucija predstavlja gradju tela, odnosno razvijanost pojedinih delova tela, proporcije, njihova normalna ili nenormalna razvijenost. Kakve ce se osobine razviti zavisi u velikoj meri od toga kako pojedinac izgleda, sto dovodi do reakcije sredine. Naime, okolina razlicito reaguje na razlicitet izgled pojedinaca. Prema Lisenkovoj definiciji nasledje i nije nista drugo do svojstava zivota tela da za svoj zivot i razvoj trazi odredjene uslove i da na odredjen nacin reaguje na te uslove. Sredina i sredinski faktori u razvoju licnosti Izmedju faktora koji cine sredinu, a koji utice na razvoj licnosti najvazniji su socijalni faktori. Upravo pod uticajem socijalnih faktora razvija se prvenstveno i menja licnost. Zato se cesto opravdano naglasava da je licnost biosocijalna pojava, da je rezultat uticaja socijalnih faktora na bioloski datu osnovu, pri cemu su socijalni faktori odlucujuci za formiranje licnosti. Da socijalni factor imaju prvenstveni znacaj za razvoj licnosti pokazuju, izmedju ostalog i primeri o ponasanju dece odrasle u izolaciji od ljudi. Takav slucaj s decom odraslom medju vukovima u Indiji, zatim slucaj osobe poznate pod imenom Kaspar Hauzer koja je ostavljena sve do svoje 16 godine da zivi bez ikakvog kontakta sa ljudima u zatvorenoj celini. Pored ovih momenata dosta se cesto u literature naglasava da vazan uticaj na razvoj licnosti ima i polozaj deteta u porodici u odnosu na ostalu decu, da li je dete starije ili mladje, da li je jedinac ili nije. Navodi se da su starija deca, ako je u porodici vise dece, obicno ozbiljnija nego mladja, da ih vise privlaci ono sto interesuje odrasle, da su zatvorenija, manje druzeljubiva, manje vedra. Mladja deca su veselija, vedrija i bezbriznija. Ukazuje se na to da narocito jedinci pokazuje slabije prilagodjevanje sredini, manju sigurnost u sebi, slabiju emocionalnu uravnotezenost. Medjutim, danas se veoma ozbiljno sumja u ovakve postupke. Americki psiholog Terman je na osnovu izvrsenih ispitivanja pokazao da jedinci ne moraju imati negativnije osobine nego sto ih imaju dece koja nisu jedinci. Kakve ce osobine dete imati ne zavisi od toga da li je dete jedinac ili nije, vec od postupaka prema detetu i od njegovog vaspitanja.Najznacajniji socijalni faktori su kultura, klasna pripadnost i ekonomsko stanje.

Literatura

http:/www.wikipedia.org/Dr. Josip Milat, PedagogijaDr. Branko JovanovicDr. Miroslav Kuka.

4