Farmaceutski otpad, jedan od najvecih ekoloških problema SrbijeProblem sanacije opasnog otpada, u koji spada i farmaceutski, koji čini samo 3-5 odstoukupnog otpada (procenjene količine na oko 200 t), trebalo bi, kako se očekuje, da buderešen do 2015. godine. Njegovo poreklo je pre svega proizvodnja, ali i neselektivni uvoz,pošiljke humanitarne pomoći, putem kojih su stizale ogromne količine lekova sa isteklimrokom upotrebe. Najviše farmaceutskog otpada generišu fabrike lekova. Vršački«Hemofarm», u dve protekle godine izvezao je na spaljivanje u inostranstvo 20 tonaotpada, leskovačko «Zdravlje» oko 120 tona, u aprilu ove godine ova fabrika bi trebaloda izveze i ostatak od 80 tona. Zemunska «Galenika» deo svog otpada uništava u svojimpostrojenjima, a procenjuje se da ona ima lagerovano još oko 50 t. Kod ostalihproizvođača, u veledrogerijama, apotekama i kliničkim centrima, procenjuje se da ima jošoko 120 tona farmaceutskog otpada. Kuda sa opasnim materijama? - Jedna od mera zauništavanje farmaceutskog otpada, obzirom da nemamo odgovarajuća postrojenja, alagerovanje je skupo, jeste izvoz i uništavnje u nekoj od evropskih spaljivaonica, kaže zanaš list, diplomirani inženjer tehnolog, Miodrag Mitrović, direktor preduzeća «MitEko-UNIWAB», firme koja izvozi ovaj opasni otpad. Najveću saradnju ova firma ostvarila jesa «Hemofarmom» i «Zdravljem», dok je «Galenika», zbog problema vlasničkestrukture, zasad, odustala od izvoza i krenula da deo otpada sama eliminiše. PremaMitrovićevim rečima, «Hemofarm» je 2004. izvezao otpad od oko 20 tona. Problemselekcionisanja tih materija rešen je u saradnji sa stručnjacima Gradskog zavoda zazaštitu zdravlja Beograda. Otpad je razvrstan u pet grupa, upakovan prema strogimstandardima, i transportovan, takođe prema propisima, u inostranstvo na uništavanje,objašnjava naš sagovornik. - Stručnjaci «Hemofarma» su to veoma dobro odradili. Reč jeo pilot projektu, ova firma je dobila i sertifikat da primenjuje evropske ekološkestandarde, kaže Mitrović i dodaje da je vršačka Kompanija istovremeno uradila i projekatupravljanja otpadom koji se tokom procesa proizvodnje stalno iznova generiše. Prematom projektu, on se tokom samog procesa proizvodnje selekcioniše i krajem godineodvozi na uništavanje. - Lekovačko «Zdravlje», sada u sastavu grupe «Actavis» (bivšiPharmacos), imalo je veliki problem lagerovanog farmaceutskog otpada iz prethodnihgodina. U prvom trenutku on je bio procenjen na oko 50 tona, međutim, ispostavilo se daje to daleko veća količina, oko 200 tona, podseća Mitrović. Od toga je, dodaje on,izvezeno 120 tona, i ostalo je da se izveze oko 80 tona, što bi, prema planovima, trebaloda se realizuje do kraja aprila ove godine. Napravljen je svobuhvatan projekat, tako da senastali otpad kontinuirano odlaže, pakuje i izvozi. Taj projekat se sprovodi na nivouKompanije «Actavis». U njega su uključene sve fabrike u sastavu te kompanije, naIslandu, u Turskoj, Bugarskoj, Malti... Mitrović podseća da je «Zdravlje» godinamaunazad imalo iznajmljen magacin u centru grada, za koji je plaćalo najam od 500.000dinara mesečno. Godišnje ta suma dostizala je 100.000 evra, za deset godina, ukipan cehbio bi MILION evra, plus – stalni rizik po okolinu! - Novo rukovodstvo «Zdravlja» brzoje shvatilo da mora hitno da reaguje i u rekordnom roku otpad je selekcioniran, upakovan,uklonjen i uništen, ističe Mitrović. Zavisno od vrste i liste materijala koji se izvoze,«MitEko-UNIWAB»., farmaceutski otpad uništava u spaljivaonicama svoja dva partnera,firme «Valorek», kod Bazela (Švajcarska) i «Ferwarme», kod Beča (Austrija). «Valorek»je privatna kompanija, u vlasništvu poznate francuske firme «Violije», dok je«Fervarme», državna firma, ona ima nekoliko spaljivaonica, ova sa kojom sarađuje našafirma, vlasništvo je grada Beča. Lekovi iz donacija godinama čekaju na uništavanje Drugi

  

generator farmaceutskog otpada su lekovi sa isteklim rokom trajanja, koji su godinamastizali putem donacija. Ti preparati često nisu imali ni deklaraciju, bez naznake o rokutrajanja, nisu čuvani u odgovarajućim uslovima i danas su veliki problem. - Svuda uEvropi zakon oabvezuje generatora otpada da plaća njegovo uklanjanje i uništavanje. Uovom slučaju, generator otpada je država, koja je često «kumovala» tome daveledrogerije i zdravstene ustanove prime lekove iz donacije. Tu spada i sporna velikadonacija kineskih lekova, koja je i najveći problem, podseća Mitrović. Takvog otpada,lekova sa isteklim rokom, prema njegovim rečima, procenjuje se da ima oko 100 - 150tona. Kod ove vrste farmaceutskog otpada, objašnjava naš sagovornik, lekovi bi moralida se raspakuju, kako se ne bi izvozile kartonske kutije, takođe, neophodno je uništiti tuambalažu, kako bi se sprečila moguća zloupotreba. Za razliku od fabričkog, ovaj otpad seviše ne generiše, jer donacija više nema, ističe Mitrović i dodaje da niko više ne ugovarakupovinu bilo kog leka kojem je polovina roka upotrebe istekla. Šta sa ovim otpadom izbivših vremena, trenutno, niko nema jasan odgovor. U međuvremenu, opametili smo se,pa niko taj otpad ne baca. - Na nivou veledrogerija i kliničkih centara, gde takvog otpadaima najviše, trebalo bi lekove prepakovati, razvrstati po grupama (4-5), a potom takopripremljen otpad transportovati u inostranstvo na uništavanje, prema proceduri koja seprimenjuje u razvijenim evropskim zemljama, ukazuje Mitrović. On napominje da postojimogućnost da se farmaceutski otpad uništava i kod nas, ukoliko se nađe tehnološo rešenjeza emisiju gasova nastalih tokom spaljivanja. Moguća mesta za spaljivanje lekova sucementare, termoelektrane, visoke peći u fabrikama... Cementara u Novom Popovcu, naprimer, već ima dozvolu za spaljivanje auto guma i ta firma razmišlja o investiranju uposebne uređaje za spaljivanje farmaceutskog otpada. Ishod tih planova zavisi odstrategije države, ističe naš sagovornik. Zakonodavstvo kasni «MitEko-UNIWAB» radina komercijalnoj osnovi, posao je, kako kaže prvi čovek te firme – «isplativ, ali nijenaročito profitabilan, jer zahteva stalno ulaganje u znanje i ljude.» To je i jedan odrazloga što ovakvih firmi ima samo par, dok ih, na primer, u Sloveniji, sa višestrukomank0om teritorijom i brojem stanovnika, ima - PET. Zakonodavstvo i strategijaupravljanja otpadom, koja je Vlada usvojila krajem prošle godine, nedorečena je -nedostaje osnovni zakonski akt, Zakon o otpadu, kao i prateća regulativa, ukazuje našsagovornik i dodaje da su trenutno na snazi samo dva pravilnika, jedan je otransportovanju opasnog otpada, a drugi o pratećoj dokumentaciji za izvoz opasnogotpada. - Oslanjamo se na to što imamo, uz Bazelsku konvenciju, donetu 1992. godine,koja je kod nas ratifikovana 1999., to je minimalni pravni okvir koji nam je narasploganju, ističe Mitrović. Deo otpada (komunalni, medicinski, mulj, opasan iindustrijski, gde spadaju hemijski i farmaceutski, mogao bi i ovde da se destruira.Medicinski otpad, podseća Mitrović, zahteva poseban tretman. Reč je o otpadu kojisadrži infektivni materijal, delove, tela, šriceve, krv, zagađenu gazu, vatu, niz drugihmaterijala. Kod nas postoje firme koje mogu da obezbede spaljivanje medicinskogotpada. Međutim, takav otpad zahteva poseban trtamn u pogledu kontrole, selekcije,razvrstavanja, pakovanja... U svetu se primenjuju mali kanisteri za jednokratnu upotrebu(5-10-50 l), namenjeni su ambulantama, apotekama, privatnim ordinacijama, kada senapune, idu na spaljivanje zajedno sa sadržajem. Za b velike ustanove postoje kontejneriod 400 l, projektovani tako da ne mogu ni životinje ni ljudi da dođu do njegovogsadržaja. Oni se hermetički zatvaraju, idu na pražnjenje, otpad se spaljuje, a kontejneriispiraju hemijsko-dezinfekcionim sredstvima i vraćaju na dalju upotrebu. Laboratorijski

otpad je takođe problem, ukazuje Mitrović, precizirajući da je tu reč o raznorodnimmaterijama, malih količina, različitih svojstava, od neutralnih do visoko toksičnih. Kodnjega je najveći posao razvrstavanje i pakovanje, zavisno od vrste, u plastičnu ili metalnuambalažu. Zorica Marković ( za 

«Glas osiguranika»)http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10948.htmlLekovi sa isteklim rokom trajanja, odbačene šarže, kontaminirane sirovine ilineodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom.Suštinu upravljanja farmaceutskim otpadom predstavlja adekvatna segregacija tokovaotpada i odabir i pakovanje u odgovarajuću UN sertifikovanu ambalažu. Sortiranelekove/proizvode treba pažljivo upakovati u metalnu burad, kontejnere ili čvrstekartonske kutije, vodeći posebno računa o zaštiti na radu naročito kada se rukuje sacitostaticima, antibioticima i sl.Obeležavanje kontejnera mora da bude vidljivo i sadržaj jasno deklarisan.Najčešće primenjivana tehnika odlaganja ove vrste otpada jeste visokotemperaturnadestrukcija - insineracija.Pakovanje i transport opasnog otpadaAmbalaža za transport opasnog otpada mora imati odobrenje (UN code) zainternacionalni transport opasnih materija, i zadovoljavati sledeće kriterijume:dovoljno jaka da izdrži udare, utovar, pomeranje sa paleta ili iznošenje iz over-pack ambalaže, pogodna za ručno ili mehaničko rukovanje,napravljena i zatvara se tako da onemogući gubitak sadržaja tokom pripreme za transport,transporta, usled vibracija ili promene temperature, pritiska, vlažnosti vazduha (npr. zbogpromene nadmorske visine),zatvara se prema uputstvu proizvođača tako da se onemogući pojava otpada vanambalaže. Ovo pravilo se primenjuje kako na novu, tako i na ponovo korišćenu irepariranu ambalažu.Ambalaža za prevoz, skladištenje i transport opasnih materija odabira se u skladu sazahtevima ADR propisa (Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasne robe udrumskom saobraćaju), koji istovremeno definiše i način obeležavanja ambalaže icelokupnog transporta.Domaćinstva „proizvode“ farmaceutski otpadAutor: J. D. TomaševićBeograd - Čak 90 odsto farmaceutskog otpada, kako se procenjuje, nastaje udomaćinstvima. Iako je u pitanju potencijalno toksični otpad, čije uništavanje zahtevaposebne procedure, neupotrebljivi lekovi iz kućnih apoteka često završavaju nakomunalnoj deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, a nekad i na buvljak

Bezbedno skladištenje i uništavanje lekova u Srbiji nije moguće, jer nema adekvatnespalionice. Farmaceutske kompanije, veledrogerije i apoteke uglavnom se pridržavajustrogih propisa. Kada je reč o sakupljanju lekova sa isteklim rokom u apotekama, ideja je,bez sumnje, dobra, ali još neostvariva. Jer, nedostaju podzakonska akta koja bi regulisalapostupanje apoteke, ali i ko snosi nemale troškove izvoza i uništavanja.Najveća mreža državnih apoteka, Apoteka Beograd, rešila je višedecenijski problemnagomilanih neispravnih lekova - u svojoj kući. Bilo je tu od hemikalija i lekova isteklogroka, do humanitarnih donacija, a raščišćeno je sve što je godinama „čamilo“ poobjektima. Sada u toj ustanovi postoje ne samo procedure upravljanja otpadom, nego injegove prevencije.Sistemsko rešenje - ne postoji. Ima mišljenja da bi pokretanje akcija i motivisanjestanovništva bilo najbolji način da se isprazne kućne zalihe koje bi se prikupljale,skladištile i uništavale po propisu. Za uspeh takve akcije neophodno je uključivanjeresornih ministarstava, zdravlja i ekologije, kao i proizvođača lekova.Stručnjaci upozoravaju da čak i neznatne koncentracije određenih supstanci u lekovimamogu da imaju štetni uticaj na kvalitet vode, ali i zdravlje građana.Farmaceut Vukica Stevanović iz udruženja Farmaceutsko jezgro kaže da apoteke samaržom od 12 odsto sigurno ne mogu da finansiraju zbrinjavanje farmaceutskog otpadaod građanstva. Zemlje EU, sa kojima mi težimo da harmonizujemo propise u ovoj oblasti,to su regulisale tako što u apotekama postoje kontejneri za lekove sa isteklim rokom iposebno za one koji su još „u roku važenja“, ali ih pacijenti ne koriste.- I kod nas bi trebalo uvesti nešto slično praksi u EU - smatra Stevanovićeva. Ona dodajeda čak i kada budu postojali svi akti, oni će imati smisla ako se bude više pažnje posvetiloedukaciji stanovništva, kako bi se iskorenila opasna navika da lekove bacamo nadeponiju ili kanalizaciju. Isti problem postoji i kod 

odlaganja bajatih dijetetskihproizvoda.Neupotrebljivi lekovi iz Srbije uglavnom se izvoze i uništavaju u spalionicama u Austrijii Mađarskoj. Pre toga, valja obezbediti dozvole za tranzit, kao i za postupak uništavanja,a kompletna procedura traje od tri do šest meseci. Cena uništavanja farmaceutskogotpada je oko 1,5 do dva evra po kilogramu

  

U Srbiji ne postoji spalionica farmaceutskog otpada, pa su mnoge ustanove dužne daplaćaju veliki svote novca da bi medikamente sa isteklim rokom trajanja ili one koji supovučeni iz prometa izvezle i uništile u inostranstvu. Iako je svojevremeno najavljivanoda bi takvo postrojenje, koje ne ispušta štetne gasove, naša zemlja uskoro trebalo dadobije, to neće biti moguće u narednih pet godina, saznaje „Politika”.Jedan broj zdravstvenih ustanova, apoteka, proizvođača lekova i farmaceutskih kuća imaveliki problem sa nagomilanim zalihama medikamenata i potrošnog materijala dobijenihiz humanitarne pomoći proteklih decenija. Istovremeno, zalihe se gomilaju i u stanovimagrađana, koji nabavljaju lekove „za ne daj Bože”, a onda ih kada istekne rok bacaju ukanalizaciju, kontejnere, na đubrišta ne razmišljajući o posledicama. Dešava se da nekiljudi medikamente bacaju u kotlove i da ih spaljuju zajedno sa ugljem i drvima, štopredstavlja atak na zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer se mešanjem plastične mase bočicasa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh.Prema rečima Elizabet Paunović, pomoćnika ministra zdravlja i predstavnice Srbije zaživotnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ova oblast će konačno bitidefinisana usvajanjem pravilnika o upravljanju infektivnim i farmaceutskim otpadom, nakojem su radili zajedno sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.– Izgradnja spalionice ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kao što neki misle.Novim propisima biće definisani uslovi čuvanja farmaceutskog otpada. Upoznati smo satim da postoje ogromne količine nagomilanog otpada, što je glavobolja za obaministarstva. Dosta toga je stiglo iz humanitarne pomoći, ali je ispala, kako narod kaže,„skuplja dara nego mera” – istakla je Paunovićeva.Na naše pitanje, da li moguće da u nekoj od starih kotlarnica ložači u kotao ubacuju iplastične boce za infuziju, špriceve i lekove, Paunovićeva tvrdi da se sada to ne događa,ali nadležni poseduju fotografije na kojima se vidi da je to ranije rađeno.– Nije spaljivanje leka opasno, koliko jeste ambalaža u kojoj se nalazi. Nažalost,zdravstveni sistem nema novca da plati izvoz ovog otpada. Dok se ne pronađe način da seizmesti iz ustanova, važno je da se čuva na pravilan način, na nedostupnom mestu, gdenema prodora vode – objašnjava naša sagovornica.Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja,objašnjava za „Politiku” da je planirano da se polovinom ove godine u apotekamapostave specijalni kontejneri, gde će građani moći da donose stare medikamente, a zatimće sve to biti odnošeno u neko od pet skladišta, gde će čekati izgradnju spalionice ilitransport u inostranstvo.– Opasno je bacanje lekova u kontejnere, jer se to vozi do deponija, dospeva u podzemnevode, i kroz zemlju i vodu nam se svima vraća kao bumerang – kaže Vesić.Neke ustanove nisu htele da sačekaju da država reši problem nagomilanog farmaceutskogotpada, pa su same odvojile sredstva da se reše ove muke. Tako se Klinički centar Srbije

u decembru prošle godine „otarasio” tereta starih medikamenata teškog 11 tona – tako štoje platio 16.500 evra da se izveze u Austriju.Po kilogramu su platili 1,5 evra. Dr Milena Grubor, iz ove zdravstvene ustanove,napominje da će tražiti od Svetske zdravstvene organizacije refundaciju dela troškova, jer imaju informaciju da ova institucija može da vrati novac za uništavanje medikamenata 

zakoje postoje dokazi da su stigli iz humanitarne pomoći. Starih zaliha nedavno su seoslobodili i u Apoteci „Beograd”, jer su magacini ove ustanove bili preplavljenimedikamentima i hemikalijama kojima je istekao rok trajanja. U planu je izrada predlogamera za smanjenje, ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, kaže mr Olivera Gordić,direktorka ove kuće.– U izradi su dokumenta za kontrolu kretanja farmaceutskog otpada, drugog opasnog ineopasnog otpada od prikupljanja, skladištenja, do predaje na konačno uništenje ilireciklažu – istakla je Gordićeva.Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere iuništavati na visokim temperaturama. U Srbiji postoje posebne kompanije koje se baveprikupljanjem, prevozom i izvozom opasnog otpada, a Miodrag Mitrović, direktor firme„Miteko sistem”, objašnjava da se cene za tretman otpada razlikuju u zavisnosti odotpada.– Ako je reč o najopasnijem otpadu, to košta tri evra po kilogramu, a u nižoj klasiopasnosti 1,5 do dva evra po kilogramu. Najčešće ga vozimo u Austriju, Švajcarsku iNemačku – dodao je Mitrović.Prema nekim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede 460.000 tona opasnog otpada, ukoji se ubraja i medicinski, aprocenjuje se da se iz zdravstvenih ustanova uBeogradugodišnje „odstrani”2.314 tona medicinskog otpada. U razvijenim zemljama,koje imaju uređen sistem upravljanja otpadom, dnevno sepo bolničkoj postelji registruje0,35 kilograma medicinskog otpada, a kod nas je ta količina nešto niža od 0,70kilograma.Gordana Velovan, pi-ar menadžer kompanije „Hemofarm”, kaže da je ubeđena da bi senašoj zemlji isplatila izgradnja postrojenja za uništavanje otpada, jer i njih kaoproizvođača lekova mnogo košta izvoz starih medikamenata i nekvalitetnih sirovima.Izgradnja spalionice bi donela velike uštede ustanovama i državi, jer se ne bi plaćaleprekogranične dozvole, osiguranja, transport, carinjenje...Danijela Davidov-Kesar -----------------------------------------------------------Otrovi iz deponija idu u zemlju i vodu

Prema rečima Milana Đurića, iz Centra za razvoj ekološke svesti „Izvor”, dešava se da selekovi spremni za uništavanje redovno kradu, jer nisu obezbeđeni ni popisani, niti senaknadno kontroliše broj i stanje, a samim tim nema ni onih koji su odgovarali za to.Svako može da kupi gotovo bilo koji opasan lek i baci ga bilo gde, jer i pored novogzakona nema kontejnera za opasan otpad.– O zalihama lekova sa isteklim rokom upotrebe u stanovima, za koje neki tvrde dasu veće od onih u bolnicama, da i ne govorimo. Sreća je što su još u stanovima,jer naše deponije nemaju hidronepropusnu membranu, pa tako svi otrovi izdeponija idu u zemlju i vodu – objašnjava naš sagovornik.http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-josh-bez-spalionice-farmaceutskog-otpada.lt.htmlFarmaceutski otpad uključuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti,pripremljeni a neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe, ili se moraju odbaciti iz bilokojeg razloga.Proizvođač i vlasnik farmaceutskog otpada dužan je da sa farmaceutskim otpadompostupa kao sa opasnim otpadom.Apoteke i zdravstvene ustanove dužne su da neupotrebljive lekove (lekovi sa isteklimrokom trajanja, rasuti lekovi, neispravni lekovi u pogledu kvaliteta i dr.) vrateproizvođaču, uvozniku ili distributeru radi bezbednog tretmana kad god je to moguće,naročito citostatike i narkotike. U slučaju da to nije moguće, ovaj otpad se dostavljaapotekama koje su dužne da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana.Apoteke i zdravstvene ustanove vode i čuvaju evidenciju o farmaceutskom otpadu ipodatke dostavljaju Agenciji, u skladu sa propisom kojim se uređuje integralni katastar zagađivača.Ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar bliže propisuju način upravljanjafarmaceutskim otpadom i listu apoteka koje su dužne da preuzimaju neupotrebljivelekove od građana.http://www.reciklaza.in.rs/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=32:upravljanje-farmaceutskim-otpadoNe bacajte lijekove u smećeObjavljeno 4.9.2009 u 10:50Piše: Tarik Čatić, mr.ph.

Farmaceutski otpad najčešće zbrinjavamo nepravilno, bacajući ga u kantu za smeće ili ukanalizaciju. Nepravilno uništavanje farmaceutskog otpada za posljedicu ima zagađivanjeokoliša, što svakako utječe na ekosistem.Lijekovi kojima je istekao rok trajanja, kao i oni koje više ne koristimo, najčešće ostajudio naših kućnih apoteka.Bilo da se radi o lijekovima koje je propisao liječnik ili OTC preparatima (lijekovi koje jemoguće kupiti bez recepta), oni mogu predstavljati opasne, potencijalno toksičnesupstance u našim domovima.Farmaceutski otpad podrazumijeva sve farmaceutske proizvode, lijekove i hemikalijekojima je istekao rok trajanja ili se trebaju baciti iz bilo kojeg razloga.Takve lijekove najčešće zbrinjavamo nepravilno bacajući ih u kantu za smeće (kaokomunalni otpad) ili u kanalizaciju. Ovakav vid "zbrinjavanja" farmaceutskog otpadanajčešće je posljedica neznanja i neinformiranosti o tome šta uraditi sa takvimlijekovima.Opasne posljediceNepravilno uništavanje farmaceutskog otpada za posljedicu ima zagađivanje okoliša, štosvakako utječe na ekosistem. Brojne studije i istraživanja identificirala su prisustvolijekova ili njihovih metabolita u površinskim i podzemnim vodama, kao i u tlu.Rezidue nekih lijekova pronađene su čak i u vodi za piće, s obzirom da postojeći sistemiprečišćavanja i pripreme vode u postrojenjima za distribuciju nisu opremljeni iprilagođeni za ovu vrstu polutanata.Briga o utjecaju toksičnih supstanci na okoliš stavljena je u legalne okvire osamdesetihgodina prošlog stoljeća, kada su uvedeni sistemi za kontrolu kao i procjene rizika zaokoliš za pojedine supstance. Problem lijekova i utjecaja na okoliš posebno postajepopularan početkom devedestih godina.Kada posmatramo pojedine grupe lijekova i njihov negativni utjecaj na okoliš i živeorganizme, dokazano je da fluoksetin iz grupe antidepresiva najopasniji po organizme uvodi, a pronađen je u tkivima riba (npr. šaran). Sličnu toksičnost za žive organizme uvodi pokazuje i diazepam.S obzirom da su nesteroidni antiinflamatorni lijekovi (NSA1D) često korišteni lijekovi ida se mogu dobiti bez recepta, jasno je da usljed česte i velike upotrebe mogu biti nađenii u okolišu. Tako je utvrđeno da diklofenak ima veliki toksični učinak na alge. UPakistanu i Indiji potvrđeno je da je diklofenak iz površinskih voda jedan od glavnihuzroka uginuća različitih vrsta ptica grabljivica, s obzirom da uzrokuje nefrotoksičnost.

  

Beta blokatori propranolol i metoprolol, koji predstavljaju membranske stabilizatore,nađeni u površinskim vodama, pokazuju toksični efekat na planktonsku vrstu Daphniamagna koja često predstavlja bioindikator zagađenja voda.Prisustvo antibiotika u okolišu uzrok je rezistencije, pa je već potvrđena rezistencijabakterija koje naseljavaju potoke i rijeke u SAD-u na antibiotike poput imipenema,ampicilin i ceftazidim.Različiti sintetski estrogeni su pronađeni u vodama i to u biološki aktivnimkoncentracijama. Ove supstance se koriste kao oralni kontraceptivi, a takav efekatpokazuju i na ribama, što je potvrđeno kroz smanjenje reproduktivne fukcije zebra-ribaza 56 posto.Šta sa starim lijekovima?S obzirom na sve veću svjesnost i naučno utemeljene dokaze o utjecaju lijekova naokoliš, od velike je važnosti pravilno postupanje sa farmaceutskim otpadom.U mnogim zemljama provode se programi koji stanovništvu omogućuju povratneiskorištenih lijekova i lijekova kojima je istekao rok trajanja.Najčešće se ovi programi provode kroz apoteke, koje predstavljaju mjesta na kojima setakvi lijekovi mogu odložiti bez naknade. Praksa se je da se prilikom povrata lijekovavodi registar koji za cilj ima evidentirati koji lijekovi se vraćaju (prema ATC kodu),razlog povrata (neiskorišteni lijekovi ili lijekovi kojima je istekao rok trajanja), statusvraćenog lijeka (Rp/BRp), te u konačnici finansijska vrijednost.Mnoge vlade su preko nadležnih organa razvile informativne letke o tome na koji načinupravljati kućnim farmaceutskim otpadom. Tako se za čvrste oblike preporučuje da seizvade iz 

originalnog pakovanja i spreme u posudu od čvrste plastike.Neki programi preporučuju da se takvi lijekovi rastvore sa malo vode kako bi seprevenirala njihova zloupotreba ili doda neka praškasta supstanca (brašno i si.) te da seposuda zatvori i poklopac zalijepi te tako odloži u komunalni otpad.Kada su u pitanju tečni ljekoviti oblici, potrebno ih je iz originalnog pakovanja prebacitiu posudu od čvrste plastike te postupiti kao u slučaju čvrstih oblika.Kada se lijekovi nalaze u blisterima (što je najčešće slučaj na našem tržištu) takvi selijekovi moraju vratiti u originalnom pakovanju. Originalno pakovanje mora se zatvoritiljepljivom trakom i spremiti u posudu od čvrste plastike te dalje postupiti na prethodnoopisan način.Svakako da je najsigurniji i najefikasniji vid upravljanja farmaceutskim otpadom povratlijekova u ruke stručnjacima koji će dalje na najbolji način rukovati istim.

Uloga savremenog farmaceuta se ogleda i u ovom segmentu farmaceutske brige teapoteke predstavljaju sabirna mjesta za kućni farmaceutski otpad.I u našoj zemlji donesen je niz zakona i pravilnika koji tretiraju farmaceutski otpad,direktno ili indirektno, te je neophodno pridržavati se takvih propisa.Prikupljeni lijekovi se dalje predaju na brigu kompanijama ovlaštenim za rukovanjeopasnim otpadom, prema striktno utvrđenim procedurama. Najčešća metoda uništavanjalijekova je spaljivanje u incineratorima.S obzirom da je JU "Apoteke Sarajevo" po prvi put pokrenula projekat prikupljanjafarmaceutskog otpada, približavajući se trendovima u razvijenim zemljama zapada, ovuizuzetnu priliku svi trebamo iskoristiti i na pravilan način odložiti farmaceutski otpad iznaših domova.Farmaceutski otpad najčešće zbrinjavamo nepravilno, bacajući ga u kantu za smeće ili ukanalizaciju. Nepravilno uništavanje farmaceutskog otpada za posljedicu ima zagađivanjeokoliša, što svakako utječe na ekosistem