FILANTROPIJA BEZ DRŽAVE - vreme.com · Na samom početku razgovora Marija Mitrović je pokušala bliže da objasni šta sve spada pod termin “fi - lantropija” – koji je njen

www.vremesolidarnosti.rs

Dodatak nedeljnika Vreme br. 1455 od 22. novembra 2018.

FILANTROPIJA BEZ DRŽAVENovi broj “Vremena solidarnosti” započinjemo detaljnim izveštajem sa tribine pod nazivom “Filantropija

u Srbiji – od humanosti do solidarnosti”, na kojoj su predstavnici naših istaknutih fondacija govorili o

fi lantropiji i motivaciji, o korporativnoj fi lantropiji, o potrebi za udruživanjem i donošenjem neophodnih

sistemskih rešenja. U intervjuu, Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa produbljuje temu o odnosu

države prema civilnom sektoru i fi lantropima, govoreći o mehanizmima poreskih olakšica i uopšte

o državnim podsticajima koji izostaju. Predstavljamo i jedinstvenu akciju – DrumoDom, autobus

koji će od narednog meseca početi da pruža pomoć najugroženijim ljudima Beograda, beskućnicima.

Bavimo se i najbogatijima i odgovaramo na pitanje ko su današnji zadužbinari odnosno ktitori.

DodaDodataktak nedenedeljniljnika Vka Vremereme brbr 1451455 od5 od 2222 novnovembrembra 20a 201818

wwwwwwwww vr.vr.vremeemeemesolsolsolidaidaidarnornornostististi rs.rs.rs

SOLIDARNOSTI ( 4 )

TRIBINA: “FILANTROPIJA U SRBIJI – OD HUMANOSTI DO SOLIDARNOSTI”

Sve je veća potreba za sistemskim rešenjimaŠta podrazumeva pojam fi lantropija? Zašto se preduzeća i kompanije uključuju u fi lantropski rad, koji je njihov motiv? Da li je povoljno društveno okruženje za takve vrste aktivnosti i da li su povoljni uslovi koje propisuju zakoni? Koja je uloga Saveta za fi lantropiju? Šta je to što država ne prepoznaje u svojim novim, predloženim zakonskim rešenjima?

Razgovor o fi lantropskom radu fondacija u Srbiji, na tribini nedeljnika “Vreme” pod na-

zivom “Od humanosti do solidarno-sti” dao je značajne uvide u odnose na relaciji država i fi lantropija. Svo-ja razmatranja i iskustva izneli su predstavnici istaknutih fondacija: Marija Mitrović iz “Fondacije Trag”, Vanja Knežević iz “Delta fondacije”, Uroš Delić iz “Fondacije Ana i Vla-de Divac” i Nebojša Glišić iz “Fonda B92”. Tribina je održana u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbi-ji, kao sastavni deo projekta “Država i solidarnost – pogled uprt u evrop-sko pravo”.

šta je to filantropija?

Na samom početku razgovora Marija Mitrović je pokušala bliže da objasni šta sve spada pod termin “fi -lantropija” – koji je njen značaj i za koje ciljeve se zalaže. “Uvek ‘vodim bitku’ sa time da li termin ‘fi lantro-pija’ treba ili ne treba da zaživi u dis-kursu. To je zato što za tu pojavu ko-ristimo različitu terminologiju: do-

bročinstvo, solidarnost, ljubav pre-ma drugima... Kao što znamo, Srbi-ja ima veliku fi lantropsku tradiciju koja datira još iz XIX veka i to su neke vrednosti za koje verujem da još uvek žive u našem društvu, u smislu toga da naši ljudi vole i žele da pomognu drugima – što su naša istraživanja i pokazala. Imamo različite vidove fi -lantropije. Najpre, postoji individual-na fi lantropija. Dalje, imamo korpo-rativnu fi lantropiju koja je aktuelna kako u svetu velikih kompanija, tako i u svetu malih i srednjih preduzeća, a to posebno naglašavam, jer mi mala i srednja preduzeća trenutno sma-tramo najvećim darodavcima u Srbi-ji”, istakla je M. Mitrović. Termin “fi -lantropija”, kako je dalje objasnila, ne podrazumeva samo darivanje u nov-cu i u materijalnim dobrima, već po-drazumeva i davanje slobodnog vre-mena, kao i darivanje znanja. Posto-je, kako je rekla, i razni drugi tipovi fi lantropije koje možda i ne možemo precizno izmeriti, ali koji su vrlo pri-sutni u našem društvu.

Na pitanje zašto se kompanije uključuju u fi lantropski rad kada to

suštinski predstavlja negativne eko-nomske efekte za njih, ako se podra-zumeva da je osnovni cilj svake fi rme da stekne što veći profi t, Uroš Delić je rekao: “Fondacija Divac mnogo radi sa kompanijama i moram da ista-knem da imamo dugogodišnju sa-radnju, kako sa svetskim, tako i sa domaćim. Jedan od osnovnih razloga za fi lantropiju jeste taj što kompanije žele da vrate deo profi ta u zajednicu. Smatram da lideri velikih kompani-ja shvataju da je to nešto što dopri-nosi kako imidžu kompanije, tako i njenom prepoznavanju u zajednici i to je, na kraju, i način da se kompa-nija na izvestan način zahvali svojim zaposlenima.”

Nebojša Glišić se nadovezao: “Uko-liko su u pitanju multinacionalne kompanije, fi lantropija je najčešće njihova praksa u ostalim zemlja-ma koja im je davala dobre rezulta-te, pa su odlučili da je primenjuju i u Srbiji. Međutim, moram da napo-menem da je mnogo interesantnija praksa kod malih i srednjih predu-zeća. Mi smo sada imali projekat u kojem smo pokušali da angažujemo

22

VREME REME SOLIDARNIOSTINOVEMBAR 2018

→

mala i srednja preduzeća sa lokala da pomognu lokalnim osnovnim ško-lama. Tu je i motiv drugačiji, jer svi vole da budu prepoznatljiviji u svo-joj zajednici. Znači, naravno, posto-ji i potreba da se nešto dâ, ali je isto tako pitanje i ugleda i prepoznatlji-vosti, kao i to, kod onih koji malo više gledaju u budućnost, da žele da rade za obrazovane ljude u svojim lokal-nim zajednicama.” Glišić je naveo i da su ljudi iz lokalnih malih i sred-njih preduzeća svesni kako je nuž-no da investiraju u lokalnu zajedni-cu ukoliko žele da lokalna zajednica bude “njihov klijent”.

Marija Mitrović je dodatno obja-snila da iako naizgled deluje suprot-no logici profi ta, fi lantropija u praksi podstiče bolje poslovanje kompanije. “Kompanije koje su prepoznate kao fi lantropske prvenstveno imaju bolji imidž u javnosti, ljudi se sve više traj-no vezuju za njih. Takođe, fi lantropi-ja podstiče veću lojalnost zaposlenih, zato što su i zaposleni motivisani da rade u kompaniji koja se odgovorno ponaša. Istraživanja u koja smo ima-li uvid pokazuju da fi lantropija daje

pozitivan efekat na profi t kompani-ja”, zaključuje ona.

Šta su korporativne fondacije? Ko-liko ih ima i kako one posluju u Sr-biji – pitanja su na koja je odgovore dala Vanja Knežević. “Šest korpora-tivnih fondacija je uključeno u Srp-ski fi lantropski forum, a tu je i ‘Del-ta fondacija’. Međutim, i dalje u Srbi-ji veće kompanije obavljaju svoje hu-manitarne aktivnosti preko sektora za ljudske resurse, preko marketing sektora, sektora za društvenu odgo-vornost. Tako da, iako nemaju for-malno osnovanu fondaciju, i te kako se bave i društveno odgovornim i hu-manitarnim aktivnostima. Ono što je razlika kada kompanija ima korpo-rativnu fondaciju, jeste u tome što se onda može ozbiljnije i strateški ba-viti fi lantropskim aktivnostima. Jer, fondacija se i osniva da bi napravi-la humanitarni boljitak u zajednici, a kompanija u tom smislu posluje onda kada se rade neke ad hoc akci-je ili jednokratna davanja”, ističe V. Knežević. Takođe, kako je rekla, fon-dacije sistematičnije pristupaju tom poslu, pa je i dobrobit za kompani-

ju veći. Jer, pored prepoznatljivosti i ugleda u lokalnoj zajednici, navela je i činjenicu da inostrani partneri ve-oma pozitivno gledaju na slučaj kada neka kompanija ima svoju fondaciju koja se bavi društveno odgovornim delovanjem, i to takođe predstavlja motiv za kompanije da ih osnivaju.

kako odrediti kome treba pomoći

Nebojša Glišić pojašnjava da se iz-bor kome i kako treba pomoći ne-kada desi sasvim spontano. “Kada je pokrenuta naša prva akcija, ‘Bit-ka za bebe’, na osnovu uvida u sta-nje u bolnicama došlo se do sazna-nja da u mnogima fali inkubator. Tu smo videli da su porodilišta, nažalost, u katastrofalnom stanju, te smo na-kon ‘Bitke za bebe’ počeli, a u sušti-ni nastavili, da radimo ‘Bitku za po-rodilišta’. U ovom primeru sam uvid u stanje stvari bio nam je dovoljan da shvatimo da bi trebalo raditi na tome. U nekim drugim situacijama, zbog prethodnih naših akcija, pre-poznati smo od inostranih partne-ra kao njihov potencijalni partner u

33


Srbiji, za sprovođenje akcija koje su oni već sproveli u nekoj od zemalja regiona. Tako je bilo sa poslednjom akcijom koju smo radili, ‘Bitka za znanje’, koja je na isti način bila po-krenuta i sprovedena u Hrvatskoj – partneri su nas pitali da li bismo i mi želeli da sprovedemo tu akciju u Srbiji. Zaključili su da imamo kapa-citet da tako nešto sprovedemo ovde i samo su nas pitali – da li hoćemo. Naveo sam dva potencijalna primera, ali u drugim situacijama to može da funkcioniše na drugačiji način. Re-cimo, za sigurne kuće bio je druga-čiji motiv.

Međutim, imamo i primere gde zajednica nije prepoznala akciju na pravi način. Kod akcije ‘65+’ ima-li smo, ja bih rekao, odličnu kam-panju, kao i sjajnu medijsku podrš-ku, ali nismo uspeli da postignemo očekivani rezultat. Naprosto, zajed-nica nije prepoznala probleme sta-rih i meni je jako žao zbog toga”, na-vodi Glišić. Prema njegovim rečima, Fond B92 se izuzetno trudi da stekne što više donatora, a i praksa Fonda je takva da nikada ne radi samo sa jed-nim donatorom. “Interesantno, i po-red svih modifi kacija modela rada, akcija ‘65+’ ipak nije uspela i to je pri-mer na osnovu koga možemo vide-ti da ne uspeva sve, i da, iako posto-je jake indicije koje nam ukazuju da će se neka akcija okončati uspešno, to ne mora da bude tako. Da zaklju-čim: izbor kome treba pomoći menja se od slučaja do slučaja i inspiracije dolaze na različite načine.”

Uroš Delić je istakao da je “Fon-dacija Ana i Vlade Divac” od samog osnivanja izabrala svoju ciljnu gru-pu. “To su izbegla i raseljena lica koja i dalje žive u kolektivnim centrima. Naša fondacija se ovim problemom bavi 11 godina i moram da kažem da je jako tužno videti ljude koji i na-kon jedne decenije nemaju svoj krov nad glavom, nego žive u kolektivnim centrima u kojima uslovi nisu sjaj-ni. Međutim, kako se situacija sa iz-beglim i raseljenim licima menjala na bolje, mi smo, na osnovu situaci-je na terenu, kreirali nove planove. Svesni smo da nijedna fondacija ne

može da se bavi baš svima i da rešava širok dijapazon problema koji, naža-lost, postoji. S vremenom smo raši-rili polje našeg rada i sada mogu da kažem da imamo mnogo projekata u kojima se bavimo podrškom deci i mladima. Za primer, naveo bih infra-strukturne projekte – obnove škola i vrtića, posebno u manjim mestima. Takođe, imamo projekte koji se tiču preduzetništva, ali i one koji imaju regionalni karakter.” Pored tih pro-jekata koji traju već duži vremenski period, Delić je rekao da “Fondacija Ana i Vlade Divac” ima mogućnost i za sprovođenje pojedinačnih ad hoc akcija, a kao primer uzima pomaga-nje ugroženim porodicama. “Da re-zimiram: iako znamo da su potre-be ogromne, trudimo se da strateš-ki postavimo svoje ciljeve i da se na osnovu njih fokusiramo na teme za koje smatramo da u njima možemo ostvariti najveći uticaj i najpozitiv-niju promenu u našem društvu”, za-ključuje on.

Vanja Knežević je istakla da je “Del-ta” korporativna fondacija i razlikuje se od drugih po tome što se fi nansi-ra od prihoda kompanije. “Zbog toga smo u obavezi da napravimo peto-godišnju strategiju, koja se mora uskladiti sa strategijom kompanije. Cilj nam je da ulažemo tamo gde naj-više možemo da damo, koristeći sve

raspoložive resurse. Mi smo samim osnivanjem fondacije defi nisali cilj-ne grupe za koje smo smatrali da im je pomoć najpotrebnija i uvek teži-mo ka tome da projekti koje radimo budu usmereni na veću grupu kori-snika. Kao primer, navela bih izgrad-nju centra za lica sa invaliditetom na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Centar ima kapacitet za prijem 132 deteta sa invaliditetom za dnevni boravak. Delta fondacija je ovaj centar donira-la Gradu Beogradu i on je samim tim ušao u sistem socijalne zaštite, čime su roditelji dece sa invaliditetom do-bili mogućnost da rade, jer u radno vreme o njihovoj deci može brinu-ti neko drugi ko je za to stručan i ko ima uslova da pomogne. Istakla bih da smo time rešili jedan društveni problem sa kojim su se susretali lju-di koji imaju decu sa invaliditetom. Naša fondacija je i osnovana sa ciljem da se prvenstveno bavi zadužbinar-stvom i to je bio glavni motiv našeg drugog projekta. Druga zadužbina nam je centar za sport i rehabilita-ciju osoba sa invaliditetom u Kragu-jevcu, koja se zove ‘Iskra’. Time smo rešili problem koji su imali naši spor-tisti sa invaliditetom jer sada ima-ju mesto na koje mogu doći na reha-bilitaciju, kao i na pripreme za tak-mičenja.” Navela je i projekat koji se zove “Treći roditelj”. “U ovom projek-

44


→

tu brinemo o pedeset jednom detetu iz socijalno ugroženih porodica. Tu radimo na jačanju porodice, jer ne pomažemo samo fi nansijski nego po-kušavamo i da preko socijalnih rad-nika rešimo neke druge probleme koje ove porodice imaju, na primer kad vade dokumenta poput lične karte ili zdravstvene knjižice.” Pošto se, po njenim rečima, “Delta fondaci-ja” trudi da trajno reši neki problem, kao dobar primer Vanja Knežević je istakla saradnju među fondacijama “Delta” i “Trag”. “Zajedno sa našim partnerima iz ‘Trag fondacije’ radi-mo na projektu koji se zove ‘Zasad za budućnost’. U okviru ovog projekta stupili smo u saradnju sa četrnaest organizacija koje se bave poljopri-vrednom proizvodnjom po princi-pu socijalnog preduzetništva. Da-kle, što se tiče izbora kome pomoći, vodimo računa da ne budemo skroz vođeni empatijom nego se trudimo da postavimo neke objektivne kri-terijume na osnovu kojih možemo odrediti gde bismo najviše pomogli”.

Marija Mitrović je rekla da je “Trag fondacija” na samom početku rada defi nisala da je pomaganje lokalnim zajednicama primarni cilj fondaci-je. “Pitanje motivacije ciljnih grupa i korisnika i tema koje će neko podrža-ti zaista se razlikuju između pojedi-naca, kompanija i organizacija civil-nog društva. Mi podržavamo razne organizacije civilnog društva, kao i neke neformalne grupe koje deluju u svojim lokalnim zajednicama, naj-češće pomoću fi nansijskih sredstava. Kada je u pitanju odluka koji proje-kat podržati, vodimo računa o razli-čitim kriterijumima. Recimo, najvaž-

nije nam je da ustanovimo koliko je taj problem relevantan za zajednicu i da li su predložene aktivnosti u skla-du sa projektovanim rešenjem, kao i da li organizacija koja to predlaže ima kapaciteta da to iznese do kra-ja”. Naglašava takođe da je “Trag fon-dacija” do sada podržala više od 1300 različitih inicijativa sa više od trina-est miliona dolara. “Trag” je, kako je rekla, pre nepun mesec završio veli-ko istraživanje javnog mnjenja čija je centralna tema bila fi lantropija, a rezultati su veoma zanimljivi. “Ako pogledamo donatore pojedince, oni će najčešće biti rukovođeni svojim emocijama pri izboru kome će do-nirati novac. Dok, recimo, organi-zacije civilnog društva uz to imaju i želju da razviju zajednicu. Žele da na neki način motivišu svoje sugra-đane”, zaključuje ona.

pozitivno pravo srbije –

stanje i perspektive

“Naš zakonodavni okvir je takozva-ni work in progress. Zato što neka za-konodavna rešenja imamo, a neka još uvek nemamo”, odgovara Marija Mi-trović na pitanje o kvalitetu zakono-davnog okvira Srbije u kojem delu-ju fondacije i zadužbine. “Međutim, čak i za stvari koje su propisane na-šim pozitivnim pravom, veoma če-sto nedostaje element implementa-cije. Znači, možda bi pitanje treba-lo da glasi: na koji način se prime-njuju ova zakonodavna rešenja i da li se uopšte primenjuju? Kada pričamo o zadužbinama i fondacijama, ima-mo Zakon o zadužbinama i fondaci-jama koji je donesen 2010. godine i

koji je prilično korektan pravni okvir za rad. Ali, recimo, kada govorimo o razvoju fi lantropije i tome šta bi bilo podsticajno za razvoj fi lantro-pije, tu u najvećoj meri govorimo o poreskim zakonima. Ono što je jako dobro jeste to da imamo više pore-skih zakona koji propisuju poreske olakšice za pojedince ili kompanije koje daju donaciju. Ono što, nažalost, nedostaje jeste sistem u kojem će se ti poreski okviri implementirati, od-nosno, taj mehanizam nije dovoljno razvijen u praksi i na različite nači-ne se primenjuje u različitim pore-skim upravama u zavisnosti od toga gde vi podnesete zahtev za poresku olakšicu. To vidimo na osnovu činje-nice da veliki broj kompanija uopšte ne koristi ove poreske olakšice zato što im je nejasna procedura po ko-joj se one mogu potraživati. Takođe, u poreskim upravama ne postoji je-dan koherentan način primene tih poreskih olakšica. Tako se desi da u jednoj poreskoj upravi dobijete jedan savet, a u nekoj drugoj sasvim dru-gačiji”. Ona kaže da “Trag” zajedno sa fondacijama i organizacijama koje su u “Koaliciji za dobročinstvo” radi na tome da se usvoji jedno obavezu-juće uputstvo Ministarstva fi nansija koje će dovesti do toga da ove pore-ske olakšice primenjuju na dosledan način sve poreske uprave, kao i da postoji jasna i transparentna proce-dura njihove primene. Podvlači da je Srbija, pored Bosne i Hercegovine, je-dina zemlja u regionu koja nema ni-kakve poreske olakšice za pojedince i da je to problem protiv koga se mora brzo delovati. “Bez obzira na to da li su poreske olakšice motiv pojedin-cima da doniraju ili ne, svakako su vrsta podsticaja i naša želja je da na-pravimo takav sistem koji će uvećati mogućnosti davanja, ali i da omogući nekakvu vrstu kontrole nad tokovi-ma novca i nad upotrebom tih dona-cija. Svakako, u našem sistemu nekih stvari ima, a nekih nema. Mi se tru-dimo da animiramo donosioce od-luka u tom pogledu. Moram da ista-knem jednu pozitivnu stvar. Nedav-no je formiran Savet za fi lantropi-ju u okviru kancelarije predsednice

▸ Socijalna preduzeća su i do sada poslovala u

dosta nepovoljnim okolnostima. Problem je u

tome što ne postoji zakon koji takvo preduzeće

prepoznaje kao socijalno preduzeće, a ono je

takmac na tržištu kao i bilo ko drugi. Novi predlog

Zakona o socijalnom preduzetništvu, po našem

mišljenju, stavlja ih u još gori položaj. Bolje je

nemati nikakav zakonski okvir, nego imati loš i

restriktivan – Marija Mitrović, “Fondacija Trag”

55


Vlade. Taj Savet čine predstavnici vlasti, ali i predstavnici kompani-ja i civilnog sektora. Očekujem do-sta od delovanja Saveta i nadam se da će članovi Saveta kroz svoje rad-ne grupe raditi na daljem unapređe-nju postavljenih ciljeva.”

Uroš Delić je objasnio kako je doš-lo do osnivanja Saveta za fi lantropi-ju, kao i šta se može očekivati od nje-govog rada. “Postoji puno nekih ne-doslednosti u našem zakonodavstvu, i nažalost, ne postoji podsticajan si-stem prema donatorima i prema da-vanju generalno, bilo da su u pitanju građani ili kompanije. Zbog toga smo se okupili u ‘Koaliciju za dobročin-stvo’, koju je USAID podržao i sada imamo priliku da se sistemski bavi-mo tim rešenjem i da našoj državi ponudimo analize pravnih okvira iz nekih drugih država. Ovde ne pričam o rešenjima koja postoje u Sjedinje-nim Američkim Državama ili Veli-koj Britaniji, zato što se one preko sto godina bave ovom temom; ovde pri-čamo o državama sa kojima se mo-žemo uporediti. Naš primarni cilj je da predložimo zakonska rešenja koja mogu da se implementiraju. I tu nam je prva stvar podizanje nivoa neopo-rezivog dela za stipendije. To je tema koja je jako bitna; kako za samu dr-žavu koja daje veliki broj stipendi-ja učenicima i studentima, tako i za fondacije i kompanije koje se time bave. Donatori se često pitaju zbog čega kad nekom daješ stipendiju i time podržavaš njegovo obrazova-nje i usavršavanje, zbog čega moraš da plaćaš porez na to? Svakako da po-reske olakšice nisu osnovni motiv za donacije, ali jesu nešto što je izvesna vrsta prepoznavanja donatora i pozi-tivne reakcije prema njima”, rekao je Delić. Dalje je istakao da je ovo tema kojom će se “Fondacija Ana i Vlade Divac” baviti u narednom periodu, posebno stoga što zakon već postoji, samo je potrebno napraviti sistem u kojem će on moći da se realizuje. “Da-kle, odlična je informacija da je drža-va prepoznala ovu temu, da je osno-van savet pri kabinetu premijerke i da postoji dobra volja da zajedno ra-dimo na rešavanju ovog problema.

Mislim da je to dobar put, jer su orga-nizacije civilnog društva tu da budu konstruktivan partner u tom proce-su i da daju svoje predloge. Ipak, dr-žava je ta koja je dužna da stvori si-stem u kojem će takav mehanizam da postoji. I, osim olakšica, vrlo je važ-no pitanje transparentnosti. Ranijih godina imali smo problema i sa do-nacijama koje su išle ka državi, ali i od države ka civilnom društvu. To je nešto što kod donatora izaziva rezer-visanost, jer ljudi ne žele da učestvu-ju u nečemu a da ne znaju šta se de-šava sa njihovim novcem. Tako da je ‘izveštavanje’ donatora nešto čemu posvećujemo veliku pažnju i što do-natore zadržava oko nas”. Zaključio je da ima još stvari u kojima država može i mora da pomogne: “U pitanju je promocija dobrih primera. Potreb-no je da se više priča o pozitivnim primerima, kojih je svakako mnogo više nego onih negativnih. To bi po-moglo ljudima da promene percep-ciju o fondacijama i doprinelo da se više podrške obezbedi za one kojima je podrška najpotrebnija.”

Nebojša Glišić se nadovezao da je dobra stvar što je Savet prepoznao kako je hitno potreban stimulativ-ni zakonski okvir za volontiranje jer trenutni okvir više destimuliše vo-lontiranje. “Sam zakonski okvir po-drazumeva čak i kazne za volonti-ranje. To je jasno s aspekta radnog zakonodavstva i jasno nam je da se time želi sprečiti rad na crno, ali mora se pronaći drugačiji okvir. Dr-žava tu mora postaviti jasne barije-re i mora stimulisati volontiranje, a pogotovo kompanijsko. Uzeću jedan primer: za vreme poplava, naša orga-nizacija je zaustavila rad u potpuno-sti. Zaustavili smo rad na svim pro-jektima i sve naše resurse usmerili smo na poplave. Tu smo imali dra-stičan rast donacija. Što unutar dr-žave, što iz inostranstva. Tako se i naš stav promenio. Počeli smo da razmi-šljamo o potencijalnim situacijama sličnim poplavama koje mogu da nas zadese, i o odgovorima koje bismo u takvim situacijama kreirali. Poenta priče je da svi mi radimo po nekim strategijama, ali i ad hoc kad se do-

godi situacija koju na neki način ni-smo planirali”. Glišić je naglasio da je bitna stvar koju je Savet predsta-vio – razvijanje strateških donacija. “U smislu da se pojedine kompanije opredele u koju oblast žele, uslovno rečeno, da investiraju. Npr. u Majkro-soft u imate sistem da svaki zaposle-ni od svoje plate odvaja neki proce-nat i onda svako ponaosob zaokru-ži u šta želi da ‘uloži’ ovog meseca. Svakako je pohvalno i za zaposlene i za kompaniju što postoji ta moguć-nost. Problem je što mi, na primer, ne možemo da računamo svakog me-seca na donaciju Majkrosoft a, jer je moguće da se ljudi odluče da inve-stiraju u nešto drugo.” Glišić smatra da je veoma važno da postoji sistem i uređen način kako se baviti fi lan-tropijom, a da sama količina novca koja se donira nije primarna. “Bitno je da se svaki zaposleni oseća dobro jer je tog meseca uradio nešto lepo. I to je razlog zašto svi mi, ja bar tako mislim, radimo u ovom sektoru. Rad u ovom sektoru podrazumeva da sa osmehom idete na posao i da se naj-češće sa tim istim osmehom vraća-te sa posla. Kažem ‘najčešće’, jer ćete verovatno biti tužni ako neka akcija ne bude uspela.” Zaključio je da drža-va ima najveći interes da uredi ovu oblast zato što je još uvek najveći pri-malac donacija.

Na pitanje zašto ova oblast nije re-gulisana i pre stvaranja Saveta, Ne-bojša Glišić je odgovorio: “Poznato vam je koliko je država kompleksan aparat. Na primer, vi morate anga-žovati četiri eksperta za neku akciju. Ukoliko napravite savet i angažujete organizacije, te organizacije će vam dati usluge svojih eksperata besplat-no. Suština je da se sa Savetom olak-šava i ubrzava proces i čini mi se da je država tu prepoznala svoj interes i da se aktivno uključila u rešavanje tog problema. Savet naprosto ima tu svoje logično mesto – i zbog onoga zbog čega je formiran i zbog toga šta bi trebalo da radi. Nažalost, i u mno-gim drugim oblastima su formirani saveti i različite kancelarije koje su se bavile određenim temama, pa ipak nismo uspeli da dođemo do rešenja.”

66


→

“Definitivno je da se uspešnost nekog projekta ne meri utrošenim sredstvima”, rekla je u svom izlaga-nju Vanja Knežević odgovarajući na pitanje kako korporativna fonda-cija ocenjuje uspešnost svog rada. “Prvo, na osnovu strategije radimo akcione planove, a nakon toga ima-mo izveštavanje. Radimo evaluaci-ju projekta, pa onda monitoring po-sete, uvek gledamo gde smo bili na početku, a gde smo na kraju projek-ta. Takođe, iako smo mi korporativ-na fondacija, dužni smo da donatori-ma dostavljamo izveštaje gde su otiš-la sredstva i da li je rešen neki pro-blem koji smo postavili sebi za cilj”. I zaključuje: “Slično kao i organiza-

cije civilnog društva, mi imamo oba-vezu da izveštavamo i da pokažemo gde su otišla sredstva. S obzirom na to da su naši projekti većinom autor-ski, radimo prema biznis planu koji predamo kompaniji – nije se desilo da projekti ne budu uspešni u smislu da kompanija nije zadovoljna time, jer je to uvek u skladu sa strategijom cele kompanije”.

socijalno preduzetništvo

“Socijalno preduzetništvo podra-zumeva”, objašnjava Nebojša Glišić, “da se ‘ja’ bavim privrednom delatno-šću kao svako drugo pravno lice, ali da imam CSR (Corporate Social Res-

ponsibility) element inkorporiran u samo preduzeće. To će u praktičnom smislu značiti da ako imam firmu koja se bavi proizvodnjom jastučni-ca – ja upošljavam socijalno ugrože-ne kategorije ljudi ili jedan deo pro-fi ta odvajam kako bih pomogao re-šenje nekog problema u svojoj zajed-nici”. I dodaje: “Recimo da su to dva osnovna modela: ili uključujem so-cijalno ugrožene kategorije u samo poslovanje ili jedan deo profi ta od-vajam za neku određenu oblast koja je problematična. Ono što je proble-matično u našoj državi jeste to da iako postoje socijalno odgovorna preduzeća, država ih nije prepozna-la dovoljno dobro i napravila prav-ni okvir u kojem bi takva preduze-ća imala neke benefi cije, bilo pore-ske olakšice ili nešto drugo”. A soci-jalna preduzeća su, smatra on, odli-čan okvir u kojem ugrožene grupe ljudi mogu obavljati dostojanstvene poslove, kako bi postali koliko-toli-ko samostalni i kako bi sebi mogli da obezbede egzistenciju.

“Socijalna preduzeća su i do sada, u nepostojećem okviru, poslovala u do-sta nepovoljnim okolnostima”, nado-vezala se Marija Mitrović. “Problem je u tome što ne postoji zakon koji ta-kvo preduzeće prepoznaje kao soci-jalno preduzeće, a ono je takmac na tržištu kao i bilo ko drugi. Novi pred-log Zakona o socijalnom preduzetniš-tvu, po našem mišljenju, stavlja ih u još gori položaj. Bolje je nemati ni-kakav okvir nego imati loš i restrik-tivan. Ovaj predlog zakona će biti u javnoj raspravi veoma kratko, do 23. novembra, što nikome ne ostavlja do-voljno vremena da se na adekvatan način pripremi i odgovori na pred-log. Taj predlog pomenutog zakona predviđa i prepoznaje samo kompo-nentu ‘radne integracije’ za socijalna preduzeća, što znači da zanemaruje sve ostale komponente koje ova pre-duzeća sa sobom nose”. Marija Mi-trović je dalje navela da je vrlo pro-blematično i to što ovim predlogom zakona organizacije civilnog društva apsolutno nisu prepoznate kao po-tencijalni osnivači socijalnih predu-zeća, jer to ukida čitavu komponentu

▸ Primarni cilj Saveta za fi lantropiju je da predloži

zakonska rešenja koja mogu da se implementiraju.

Na primer, donatori se često pitaju zbog čega

kad nekom daješ stipendiju i time podržavaš

njegovo obrazovanje i usavršavanje, zbog čega

moraš da plaćaš porez na to? Svakako da poreske

olakšice nisu osnovni motiv za donacije, ali

jesu nešto što je izvesna vrsta prepoznavanja

donatora i pozitivne reakcije prema njima –

Uroš Delić, “Fondacija Ana i Vlade Divac”

77


njihovog potencijalnog fi nansiranja. “Takođe, problematično je da se lo-kalne samouprave i autonomne po-krajine pojavljuju kao potencijalni osnivači socijalnih preduzeća jer su to privatne inicijative, i trebalo bi tako i da ostane. I u ranijim predlo-zima zakona fi gurirao je takav pred-log, pa ostaje nejasno zbog čega po-stoji toliko insistiranje da samo lo-kalne samouprave i autonomne po-krajine mogu biti pokretači socijal-nih preduzeća, a ta ideja, sasvim si-gurno, provejava već pet-šest godi-na”. Naime, prema njenim rečima, nosioci ove aktivnosti dolaze uglav-nom iz civilnog sektora i ta činjenica nije vidljiva u ovom predlogu. “Zbog svega navedenog, verujem da će se tražiti povlačenje predloga ovog za-kona jer on jednostavno nije adekva-tan i ne prepoznaje ono što se zapra-vo dešava u realnosti i na tržištu.”

Kao poseban problem M. Mitro-vić je izdvojila i taj što se utvrđeni prioriteti Saveta ne dotiču teme so-cijalnog preduzetništva. “Organiza-cije koje smatraju da ovakav pred-log zakona treba da se povuče, ima-će razgovor sa relevantnim predstav-nicima institucija. Mislimo da treba skrenuti pažnju svim saveznicima, kao i onima koji elementarno pozna-ju naš rad, koliko je ovakav zakon po-guban za ovu oblast.”

istraživanja javnog mnjenja

Uroš Delić je istakao da još uvek nije rešen problem koji se tiče pra-ćenja toka novca koji dolazi iz fon-dacija. “Imamo podatke da je u proš-loj godini nešto više od dvadeset se-dam miliona evra donirano od stra-ne građana i kompanija. Što se tiče dijaspore, prvi put je rađeno istraži-vanje o njihovim stavovima prema davanju. ‘Fondacija Ana i Vlade Di-vac’ već dugo sarađuje sa ljudima iz naše dijaspore i ovo je bila odlična prilika da saznamo šta oni misle o tome. Više od 5.000 ljudi iz 83 države odgovorilo je na pitanja iz ankete. Tu smo saznali da su stavovi naših ljudi iz dijaspore slični stavovima građana Srbije. Oni takođe reaguju emotivno

na ljudske priče, smatraju da treba donirati novac za pomoć bolesnom detetu ili kad je potrebno sanirati po-sledice neke prirodne katastrofe”. Međutim, Delić izdvaja i interesan-tno saznanje iz drugog istraživanja: “Imamo jedan zanimljiv podatak o ljudima koji su se strateški opredelili da doniraju, koji su dugogodišnji do-natori. U tom istraživanju je učestvo-valo 529 ljudi iz 16 i oni su poslali jed-nu sasvim drugačiju sliku. To su lju-di koji su dominantno visoko obra-zovani i uspešni u svom poslu, ali oni imaju sasvim drugačiji pogled na fi -lantropiju. Zapravo, oni imaju stra-teški pristup davanju i ne žele toliko da se bave pojedinačnim rešenjima, nego žele da utiču na sistemska re-šenja. Osnovne dve teme koje ove lju-de interesuju jesu obrazovanje i ra-

zvoj preduzetništva i mi imamo do-sta iskustva sa takvim donatorima. Naravno, oni žele da pomognu, i po-mažu kada su neke krizne situacije u pitanju. Ali, u redovnim okolnostima žele da se bave sistemskim stvarima. Najviše ulažu u obrazovanje koje di-rektno doprinosi zapošljavanju. Po-menuću jedan primer iz prakse gde je grupa naših donatora iz SAD odlu-čila da pokrene sopstveni projekat. Projekat se odnosi na IT školu za pre-kvalifi kaciju kadrova na bazične po-slove u IT sektoru. Projekat je otpo-čeo u maju ove godine, pedeset ljudi je prošlo kroz dva ciklusa edukacije, a njih devetoro je već našlo stalan po-sao što je fantastičan rezultat”. Kako je Delić napomenuo, donatori koji su pokrenuli ovaj program i koji ga fi -nansiraju nisu stali na tome, nego se

▸ Samim osnivanjem fondacije defi nisali smo

ciljne grupe za koje smo smatrali da im je

pomoć najpotrebnija i uvek težimo ka tome

da trajno rešimo njihov problem. Dakle, što se

tiče izbora kome pomoći, vodimo računa da

ne budemo vođeni samo empatijom, nego se

trudimo da postavimo objektivne kriterijume

– Vanja Knežević, “Delta fondacija”

88


trude da preko svojih kontakata uče-stvuju u povezivanju ovih ljudi sa po-slodavcima: “Verujemo i nadamo se da će ovakvih primera biti sve više. Kao još jedan odličan primer, naveo bih inicijativu koju je pokrenuo Srp-ski fi lantropski forum, koja se odnosi na uvođenje posebnog dana, Nacio-nalnog dana davanja, čiji je cilj da se celokupna zajednica okupi oko teme za koju ustanovimo da je važna i da se fokus donatora usmeri kako bi se realizacijom ovakvog projekta rešio neki problem. Budući da je ovaj pro-jekat krenuo u aprilu ove godine, ni-smo imali puno vremena za sveobu-hvatnu kampanju, ali smo odabrali da ove godine tema bude obrazova-nje i obrazovanje talenata. Konkret-no, odlučili smo da pomognemo Pet-nici da napravi jedan uređaj koji im je jako važan za rad. Svi članovi Foru-ma su se posebno potrudili da privu-ku donatore, tako da imam zadovolj-stvo da saopštim da je gotovo tri če-tvrtine novca sakupljeno”. Svoje izla-ganje Delić je zaključio rečima kako je u planu da se do kraja godine sa-kupi potreban novac, da se Petnici obezbedi pomenuti uređaj i da se na taj način simbolično pokaže kako je moguće rešavati ozbiljne stvari uko-liko se svi okupe oko istog cilja.

Marija Mitrović je navela podatke iz još jednog istraživanja: “Imali smo uvid u jedno istraživanje i ono što nas u njemu jako raduje jeste činjenica da je davanje u kontinuiranom porastu poslednjih nekoliko godina. Kako u smislu broja zabeleženih akcija, tako i u količini novca koja je donirana.” Ona je istakla da su građani kroz ma-sovna doniranja podržali veliki broj akcija i da su time postali glavni do-natori. “Naravno, korporativni sektor i dalje izdvaja najveću količinu nov-ca. Takođe, ono što je konstanta jesu i oblasti u koje se ulaže: zdravstvo, podrška marginalizovanim grupa-ma, smanjenje siromaštva, obrazo-vanje – teme koje se pojavljuju već dugi niz godina unazad. Raduje i či-njenica da se povećava balans izme-đu jednokratnih donacija, koje i dalje dominiraju i onih dugoročnih. Ima-li smo podatke “Katalista” i bilo nam

je interesantno da sprovedemo jed-no istraživanje javnog mnjenja. Istra-živali smo kakva je percepcija gra-đana o tome ko su najveći donatori. Naši građani smatraju da su najve-ći donatori imućni pojedinci, pa na-kon toga građani kao mali donatori. Iznenađujuće je da tek pet odsto ispi-tanika smatra da su kompanije veli-ki donatori i da uopšte ne prepoznaju korporativne donacije”, navodi ona. Takođe, M. Mitrović je naglasila da je na osnovu iskustva “Trag fonda-cije” uloga medija izuzetno važna. “Ne samo u smislu promocije fi lan-tropije, nego u smislu nekoga ko pra-ti čitav proces, ko edukuje građane, ko prati rezultate. Iako svi znaju da je situacija u medijima teška, mediji su ipak saveznici u celoj ovoj priči i apelovala bih da nastave da sarađu-ju sa nama u tom kontekstu. I drago

mi je što se broj novinskih izveštaja i tekstova o fi lantropiji uvećava, ali takođe nadam se i da sa tim trendom nećemo prestati.”

Na kraju, Marija Mitrović je izne-la i podatke pomenutog istraživanja, koje je “Fondacija trag” radila sa “Ka-talistom”: “Više od 60 odsto donira-nog novca u 2017. godini – donira-le su kompanije. Da razložim: gra-đani su kroz masovna davanja dali 31,6 odsto, poslovni sektor 39,5 odsto, pojedinci (imenovani pojedinci) 4,6 odsto, mešoviti darodavci 15,1 odsto, privatne fondacije 9 odsto i ostalo 0,2 odsto. Ovo je izveštaj koji su sastavili ‘Katalist’ i ‘Trag’, odnosi se na pret-hodnu godinu i obuhvata ovako ka-tegorizovane tipove darodavaca. Na-žalost, nemamo kredibilne podatke o tome koliko daje država i jedinice lokalne samouprave.” ¶

▸ Zakonski okvir podrazumeva čak i kazne za

volontiranje. To je jasno s aspekta radnog

zakonodavstva i jasno nam je da se time želi

sprečiti rad na crno, ali mora se pronaći drugačiji

okvir. Država mora postaviti jasne barijere

i mora stimulisati volontiranje, a pogotovo

kompanijsko – Nebojša Glišić, “Fond B92”

99


INTERVJU: BOJANA SELAKOVIĆ, GRAĐANSKE INICIJATIVE

Podsticaj je zadatak države“Razvoj fi lantropije vezan je za odnos države prema civilnom društvu i kao takav prati se u okviru političkih kriterijuma u EU pregovorima. U odnosu na zemlje regiona, Srbija u ovoj oblasti stoji jako loše”

Programska menadžerka Gra-đanskih inicijativa Bojana Se-laković godinama se bavi te-

mama kao što su građanska partici-pacija i reforma javnih politika. Kako fi lantropija delom potpada pod ove dve teme, razgovaramo o načinu na koji je ona shvaćena i koji su glav-ni izazovi kada je reč o fi lantropiji u Srbiji: “U Srbiji se fi lantropija i da-lje ne prepoznaje kao sistemska ak-tivnost davanja odnosno dobročin-stva usmerena na opšte dobro, već više kao ad hoc humanitarna reakci-ja prema bolesnima, siromašnima ili pripadnicima drugih ranjivih druš-tvenih grupa”, kaže Bojana Selaković na početku razgovora za “Vreme so-lidarnosti”: “Rezultat toga je, sa jedne strane, neodgovarajući pravni okvir koji ne defi niše jasno fi lantropiju, fi -lantropske mehanizme, kao ni pod-sticaje za istu, a sa druge, nedovolj-no razumevanje građana-pojedina-ca i kompanija o tome šta bi trebalo da bude svrha fi lantropije i zašto bi oni trebalo da učestvuju u fi lantrop-skim aktivnostima.”

“VREME SOLIDARNOSTI”: Šta

su, po vašem mišljenju, glav-

ni problemi koji se odnose na fi -

lantropiju u Srbiji?

BOJANA SELAKOVIĆ: Posmatrano u brojkama, u Srbiji se u dobrotvorne svrhe u poslednje četiri godine do-nirala ne mala suma novca. Među-tim, kada pogledamo strukturu tih davanja, videćemo da najveći proce-nat novca odlazi na zadovoljavanje onih potreba i rešavanje onih proble-ma kojima bi trebalo da se bavi dr-

žava. Najveći broj donacija u Srbiji se daje za različite potrebe fi zičkih lica (najčešće za lečenje) kao i za insti-tucije javnog sektora (školstvo, soci-jalna zaštita, zdravstvo). Svrha fi lan-tropskih aktivnosti dugoročno treba da bude usmerena na sistemsku do-brobit jedne zajednice, a ne na ur-gentno reagovanje i gašenje požara, onda kada zakažu svi drugi instituci-onalni mehanizmi. Dodatni problem predstavlja generalno nizak nivo po-verenja u neprofitne organizacije (organizacije civilnog društva) koje bi u jednom društvu trebalo da budu glavni nosilac aktivnosti za opšte do-bro, izvan javnog sektora.

Vlada Srbije formirala je Sa-

vet za fi lantropiju u kom su go-

tovo sve organizacije koje se

bave ovom oblašću. Kako vi-

dite taj Savet, kao koristan ili

nepotreban?

U takvim okolnostima, ovakvo telo je svakako dobrodošlo ukoliko posto-ji istinska volja donosilaca odluka da se, sa jedne strane, urade neophodne intervencije u pravnom okviru, a sa druge da se podigne svest, kako da-valaca, tako i primalaca donacija o značaju i potrebi fi lantropije u jed-nom društvu. Organizacije civilnog društva su do sada radile ovaj dru-gi deo posla kroz svoje aktivnosti, ali svakako nedovoljno da imamo vid-ljive promene. Ovo je posebno važno i u kontekstu pridruživanja Evrop-skoj uniji, s obzirom na to da je ra-zvoj fi lantropije vezan za odnos drža-ve prema civilnom društvu i kao ta-kav, prati se u okviru političkih kri-

terijuma. U odnosu na zemlje regio-na, Srbija u ovoj oblasti stoji jako loše.

Šta je, po vašem mišljenju, mo-

tivacija Vlade Srbije za ovaj

potez?

Savet Vlade RS za fi lantropiju for-miran je na inicijativu nekoliko do-maćih fondacija i organizacija, podr-žanih od strane Američke agencije za razvoj (USAID). Sve one su već dugo godina aktivne u razvoju i promoci-ji fi lantropije, mapiranju problema i izazova u fi lantropskom okviru. Me-đutim, s obzirom na događaje koji su obeležili sam početak rada Saveta, lično mi za sada deluje da istinska volja za suštinskim promenama ne postoji, te da je jedina svrha Saveta, uostalom, kao i mnogih drugih slič-nih tela, samo deklarativna, odnosno usmerena na regulisanje imidža kod eksternih aktera (USAID, EU). Savet je morao da ima reakciju prema jav-nosti u situaciji kada su se i neki po-jedinci iz same Vlade, drugi visoki funkcioneri vladajuće stranke, kao i tabloidi obrušili na pojedine huma-nitarne organizacije, stavljajući nji-hov rad u politički kontekst. Time se ne dovodi u pitanje kredibilitet samo tih organizacija, već poverenje u fi -lantropiju uopšte. Ako se Savet nije oglasio tada, licemerna je bilo koja druga aktivnost koja će podsticati i promovisati fi lantropiju.

Kako tumačiti to što posto-

ji Savet, a ne postoje pore-

ske niti bilo kakve olakšice za

fi lantrope?

Upravo bi Savet trebalo da bude taj koji će defi nisati okvir za pore-

1010


ske olakšice za davanja, odnosno fi -lantropiju. U uporednoj praksi, po-reske olakšice smatraju se glavnim sredstvom u podsticanju i razvoju fi lantropije. One se razlikuju u zavi-snosti od toga da li se radi o korpo-rativnim ili individualnim donato-rima. Individualni donatori su pri-vatna lica (građani), a u korporativ-ne ubrajamo različite forme pravnih lica (preduzetnici, kompanije). Sušti-na poreskih olakšica jeste motivacija koja podrazumeva različita umanje-nja, najčešće poreza na dobit za deo koji je doniran u fi lantropske svrhe. Na taj način, ne izdvajaju se dodat-na sredstva, već se praktično drža-va odriče jednog dela svojih prihoda u korist opšteg dobra. Da bi to funk-cionisalo, moraju se jasno defi nisa-ti oblasti u kojima se ostvaruje op-šte dobro, korisnici i sami mehaniz-mi poreskih olakšica u praksi. Tre-nutno je u Srbiji prepoznata olakši-ca samo za davanja pravnih lica koja su osnovana radi obavljanja delatno-sti u cilju sticanja dobiti (privredno društvo, preduzeće, zadruga, odno-sno drugo pravno lice osnovano radi

sticanja dobiti). Zakonom nisu pro-pisane nikakve olakšice za davanja fizičkih lica-poreskih obveznika i preduzetnika.

Pravna lica koja ostvaruju dobit imaju pravo na poresko umanjenje u visini do pet odsto ukupnog pri-hoda u jednoj godini za izdvajanja u oblastima zdravstva, kulture, socijal-ne zaštite, obrazovanja, nauke, spor-ta, za humanitarne i verske namene i zaštitu životne sredine. Davanja u druge svrhe koje nisu izričito propi-sana u odgovarajućem poreskom za-konu (na primer, zaštita i promocija ljudskih i manjinskih prava, održivi razvoj, zaštita životinja, borba pro-tiv korupcije, jačanje demokratije i pravne države) ne priznaju se kao poreski rashod, čak i onda kada se radi o namenama koje su Zakonom o udruženjima ili Zakonom o zaduž-binama i fondacijama izričito pred-viđene kao opšte dobro (na primer, borba protiv korupcije). Tako u Srbiji imamo vrlo neusklađen pravni okvir, neusaglašenost između poreskih za-kona i onih koji se bave organizacija-ma koje sprovode aktivnosti za opšte

dobro. Dodatni problem predstavlja i neujednačena praksa poreskih or-gana u samom postupku umanjenja za pravna lica i različito obračuna-vanje procenta umanjenja. Sve su to problemi kojima bi trebalo da se bavi Savet Vlade Republike Srbije.

Istraživanja pokazuju da je fi -

lantropija, naročito korpora-

tivna, u stalnom rastu u Srbiji.

Čemu treba da zahvalimo za to?

Srbija ima dugu tradiciju dobro-činstva. Još u 19. veku su se osnivale fondacije i zadužbine, a tokom razli-čitih humanitarnih kriza građani su često iskazivali visok stepen solidar-nosti. Nagla ekspanzija davanja de-sila se 2014. godine, tokom poplava. Trenutno su građani kao pojedinci takođe vrlo angažovani u različitim humanitarnim aktivnostima, najče-šće za potrebe lečenja pojedinaca u inostranstvu. Razvoj upotrebe druš-tvenih mreža u tom smislu veoma je uticao na porast individualne fi lan-tropije, iako, kako je već rečeno, ne postoje nikakve poreske olakšice za fi zička l ica. Međutim, pokušaji nekih organizacija civilnog društva da pu-tem fi lantropije obezbede sredstva za aktivnosti kojima će se vršiti priti-sak na državu da sistemski rešava, na primer, probleme u zdravstvu, nisu naišli na istovetne reakcije. To upravo još jednom potvrđuje nizak nivo svesti građana, ali dosta govo-ri i o poverenju u korisnike davanja, na čemu se, uz transparentnost utro-šenih sredstava, takođe mora raditi.

Kada govorimo o korporativnoj fi -lantropiji, u poslednje vreme prisu-tan je trend da se ona vrlo često ko-risti kao sredstvo društveno-odgo-vornog poslovanja, pa naročito ve-like inostrane kompanije razvijaju i čitave strategije svojih fi lantropskih aktivnosti. Ono što može da bude za-mka jeste da ni fi lantropija, niti for-malno iskazani principi društveno odgovornog poslovanja ne mogu da budu zamena za suštinski neodgo-vorno poslovanje kompanije u bilo kom segmentu. Zato je potrebno ra-zvijati i svest kod korisnika davanja i u tom pravcu. ¶

JOVANA GLIGORIJEVIĆ

▸ Razvoj upotrebe društvenih mreža veoma je

uticao na porast individualne fi lantropije, iako,

kako je već rečeno, ne postoje nikakve poreske

olakšice za fi zička lica — Bojana Selaković

1111


DRUMODOM

Pomoć za beskućnikeDo kraja godine, humanitarna organizacija Adra počeće sa akcijom pružanja osnovnih higijenskih i drugih usluga za ljude koji žive na ulicama u ekstremnom obliku siromaštva, socijalne isključenosti i marginalizacije

Nakon što je prije pet godina u svom komšiluku u San Fran-cisku prisustvovala prinud-

nom iseljenju tri starija gospodina u osamdesetim godinama iz svo-jih kuća, preduzetnica i aktivistki-nja Donis Sandoval počela je više da obraća pažnju na ljude koji žive i spa-vaju na ulici. Svi su živjeli na mar-ginama društva i imali probleme sa održavanjem higijene. Uskoro je sa-znala i da na jednoj kvadratnoj mi-lji u njenom gradu živi 107 milione-ra i 170 beskućnika. Potresena ogro-mnim razlikama u bogatstvu, osno-vala je organizaciju Lava Mae (Ope-ri me) i dotrajale gradske autobuse počela da pretvara u mobilne jedi-nice za tuširanje kako bi bar na neki način pokušala da vrati dostojanstvo ljudima sa ulice.

U Beogradu je sa istim id ejama po-krenuta jedinstvena akcija za naš re-gion – DrumoDom, koja će do kraja godine početi da pruža ovakve us-luge za tri do pet hiljada ljudi koji žive na ulicama u ekstremnom obli-ku siromaštva, socijalne isključenosti i marginalizacije. DrumoDom je po-sebno opremljeno vozilo u kojem će beskućnici moći da se okupaju, ko-riste toalet, da se ošišaju, operu veš, ali i da se posavjetuju sa socijalnim radnikom, kako bi dobili dugoročni-

ju podršku ka pronalaženju stambe-nog rješenja ili zaposlenja. Cilj je da se građanima koji žive na taj način olakšaju životni uslovi i pruže mo-gućnosti i podrška da stanu na svo-je noge. Jedan od potencijalnih kori-snika ovih usluga je 56-godišnji Zo-ran, diplomirani tehnolog i majstor šaha, koji spava na napuštenom gra-dilištu. “Tamo ne postoje ni minimal-ni uslovi za održavanje higijene. Ne-mam gde da se umijem, a kamoli da se okupam”, rekao je aktivistima koji su pokrenuli pomenutu akciju.

Igor Mitrović, direktor humanitar-ne organizacije Adra, koja je pokre-nula ovu akciju, za “Vreme” kaže da se na ulicu dospije mnogo lakše nego što mislimo. “Iz onog što mi znamo, u tim životnim pričama se mogu pro-naći filmski zapleti, uticaj faktora koje ljudi ne mogu da kontrolišu, ali i tragični spletovi spoljnih okolnosti i sopstvenog nesnalaženja i pogrešnih odluka, ponekad katastrofalnih. Kako mogu dospeti na ulicu? Na primer, možda sam čovek koji je završio ško-lu, osnovao porodicu, počeo da radi i negde iznajmio neki stan. Dogodi se da izgubim posao, ne snađem se, iz-gubim sve drugo, krenem da padam sve niže, nemam ‘plan B’ i – završim na ulici. Ili sam mlada osoba bez ro-diteljskog staranja, čitav život se dr-

žava brinula za mene, sa osamnaest sam primoran da izađem iz sistema socijalne zaštite i jednostavno se ne snađem. Ili sam duševni bolesnik, bez pravog kruga podrške ili bez ičeg, i – ne snađem se. Ili sam imao dovolj-no, ali sam sve prokockao u nekom tragičnom vrtlogu odluka i ličnih promašaja”, rekao je o iskustvima sa terena. Iako je beskućništvo mogu-će pratiti i mjeriti, kao što je slučaj sa Danskom gde je izmjereno da je u poslednjih osam godina broj mladih na ulici povećan za čak 105 odsto, be-skućništvo nije defi nisano u doma-ćem sistemu pa ne možemo ni govo-riti o zvaničnoj statistici. Procijenjuje se da u Beogradu u situaciji beskuć-ništva živi pet hiljada ljudi, a jedi-na specijalizovana ustanova u Srbi-ji koja zbrinjava one koji se nađu na ulici ovu zimu dočekuje sa malim ka-pacitetom – pod krovom prihvatilišta ima mjesta za svega 104 osobe. Potre-be ljudi koji žive na ulici daleko pre-vazilaze ove kapacitete. Oni spavaju na otvorenom ili žive u napuštenim, hladnim i nebezbjednim zgradama, fabrikama, halama, bez struje i vode, bez osnovnih uslova za život, neki u izrazito nehumanim uslovima.

Humanitarna organizacija Adra je kupila autobus i sada dovršava njego-vu adaptaciju kako bi DrumoDom po-

1212


čeo da radi u decembru ove godine. Zbog toga su na crowdfunding plat-formi Indigogo pokrenuli kampanju za koju se nadaju da će pomoći da se obezbijedi dovoljno sredstava kako bi DrumoDom neometano nastavio da radi i cijele naredne, 2019. godine. Ideja je da tokom kampanje pozovu što veći broj pojedinaca i kompani-ja da izdvajanjem malih priloga po-mognu prikupljanje novca u budžet za narednu godinu. U prva dva dana kampanje prikupljena je trećina po-trebnih sredstava, a očekuje se da će u mjesec dana trajanja kampanje cilj od 13.800 dolara biti nadmašen. To znači da će najmanje tridesetoro ljudi dnevno i oko četiri hiljade to-kom naredne godine moći da kori-sti dvije vrste usluga koje DrumoDom pruža. “DrumoDom će ujutru odlazi-ti na unapred dogovorena mesta i u određeno vreme”, objasnio je Mitro-vić. “Dnevno će biti na dve do tri lo-kacije i tamo, stacionarno, nuditi us-luge. Usluge će biti dvostruke. Prvo, one koje se tiču neposrednih potre-ba: tuširanje sa upotrebom toaleta, šišanje, pranje veša, i razgovori koji će biti obični, ljudski ili savetodavne prirode. Drugi deo podrške će se do-goditi kada gosti DrumoDoma, nazo-vimo ih tako, budu tu podršku žele-li: pomoć u povezivanju sa sistemom, uključivanje u društvo i sve ostalo što spada pod ‘stati ponovo na noge ili prvi put stati na noge’”.

DrumoDom tim činiće psiholog, specijalni pedagog i medicinski teh-

ničar, vozač, troje volontera i logisti-čar. Taj tim će na terenu imati podrš-ku šireg Adrinog tima, koji će se bri-nuti o administrativnoj i logističkoj podršci. Dok traje kampanja i adap-tacija autobusa, ovaj tim vrijeme ko-risti za redovne razgovore sa onima kojima su usluge DrumoDoma po-trebne kako bi bili sigurni u njiho-va očekivanja, kao i da bi podijelili informacije o planovima i načinu rada. “Smatram da će ti ne-posredni kontakti biti pre-sudni”, rekao je Mitrović. “Glas i informacija se brzo prošire zajednicom lju-di koji žive na ulici. Drugi način će biti informisanje preko centara za socijalni rad, koji imaju redovne kontakte sa nekima iz ove zajednice. Treći će biti preko organizacija civilnog društva koje rade sa njima. Biće važno stvo-riti rutinu i držati se nje, nekog ras-poreda koji će biti pouzdan”.

Kako bi omogućila sve pomenute usluge, Adra je ostvarila saradnju i razvila široku mrežu podrške sa lo-kalnom samoupravom, ustanovama socijalne zaštite, javnim preduzeći-ma i srodnim udruženjima građa-na te DrumoDom logistički trenut-no podržavaju lokalna samouprava opštine Palilula i Javno komunalno preduzeće “Vodovod i kanalizacija”. U dogovoru sa njima biće određene adekvatne lokacije na kojima će se DrumoDom zadržavati, a koje će biti odgovarajuće i za građane kojima su usluge namjenjene.

Slična situacija je i u mnogim gra-dovima u Srbiji. Lokalne zajednice ne

uspjevaju da pomognu svim ljudima koji se nađu u situaciji beskućništva, a u Adri kažu da ne prođe sedmica da ljudi iz drugih gradova ne pita-ju kada će DrumoDom doći kod njih. Objašnjavajući situaciju ljudi kojima je njihova pomoć namijenjena, kažu: “Kada se nađe tamo na ulici, čovek se prvo neko vreme bori da se išču-pa iz tog gliba. Posle nekog vremena on ili ona se često pomire sa situaci-

jom i čak je proglase svojim izborom. To, makar u tehnič-kom smislu, i jeste njegov i njen izbor. Osoba odluči da je to – to, živeće tako. Vero-vatno mi, ljudi, na taj način proglasimo da i dalje kon-trolišemo svoju sudbinu. U

svakom slučaju, to nije život dosto-jan čoveka”. Nadaju se da će Drumo-Dom stvoriti okruženje gde dosto-janstvo i nada mogu da počnu da se obnavljaju kroz usluge i ljudski kon-takt, a zatim da će se obnavljati i vo-lja pojedinca kojom će se on boriti za život dostojniji čovjeka. “Kakav god da je scenario iza pojedinačnih pri-ča”, zaključuje Mitrović, “voleo bih da nas kao pojedince i kao društvo pro-ganja pitanje – šta sad sa tim ljudi-ma? Da ih prepustimo toj spirali na-dole ili ćemo imati na umu da smo to mogli biti mi i učiniti ono što bih vo-leo da učine meni da se nađem tamo. Solidarnost je dragocena, ali i veoma osetljiva biljka. Ona opstaje samo u pojedincima i u društvima u kojima je doživljaj ljudskog života i njegovog dostojanstva, kao nečeg svetog, zasa-đen dovoljno duboko.” ¶

JOVANA PREŠIĆ

PRED POČETAK AKCĲ E:

DrumoDom u pripremi

Foto: Adra

1313


ZADUŽBINARSTVO U SRBIJI

Ko su današnji ktitoriNekad su se zadužbine uveliko osnivale u cilju zaštite ugroženih osoba ili da se pomogne razvoj kulture i prosvete. U društvu tranzicije i pada moralnosti, zadužbinarstvo kao “dug Bogu i narodu” nije uspelo u većoj meri da oživi

Kroz istoriju gledano, pojava za-dužbinarstva je po pravilu do-minantna u onim razdobljima

u kojima dobrotvori i darodavci naj-više veruju u jačanje svoje države ili nacije. Ta “velika i duboka smislena potreba čoveka da učini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da se oduži Bogu i narodu”, kako zadužbinarstvo opisuje Slavko Vejinović, autor knji-ge o zadužbinarstvu, moglo bi se reći ujedno je mera uspona i pada srp-skog državnog i nacionalnog bića, kao i mera njegove ekonomske sna-ge, kulturne i obrazovne.

Danas, u poređenju sa vremenom Nemanjića ili vremenom velikih za-dužbinara Kolarca, Igumanova, Spa-sića u doba nacionalnog romantiz-ma, očito je da u Srbiji nema mno-go fi lantropa. Objašnjenje za odsu-stvo te vrste društvene solidarnosti, s jedne strane, traži se u društvu tran-zicije i njegovom materijalističkom egocentrizmu odnosno bespoštednoj borbi za sebe i svoje pozicije. S dru-ge strane, razlozi se nalaze u načinu na koji su se najbogatiji ljudi oboga-tili. Društveni analitičari pre svega smatraju da bogataš koji je novac ste-kao na sumnjiv način naprosto nema razvijen interes da ulaže u fi lantro-piju. Neretko ističu i to da se u op-štem padu moralnosti i empatije u srpskom društvu, najbogatiji sloje-vi uglavnom bave time kako još više

svoje bogatstvo da uvećaju, a ne da ga kroz zadužbinarstvo umanjuju, pa i kada pokažu neku vrstu fi lantro-pije, ona bude više motivisana oslo-bađanjem od poreza, što im zakon i omogućava.

Po defi niciji, zadužbina ili zaduš-bina (“za dušu”), kako se nekad pi-salo i govorilo, odnosi se na zgradu ili ustanovu izgrađenu dobrovoljnim prilogom jedne ili više uticajnih oso-ba, čiju namenu određuje sam zaduž-binar. Zadužbine su najčešće osniva-ne za zaštitu ugroženih osoba ili za razvoj kulture i prosvete. Po savre-menim tumačenjima, zadužbina je “sve ono što je neko darivao svom na-rodu, državi, rodnom kraju ili zavi-čaju, za ostvarivanje društveno kori-snih ciljeva”. A u “Srpskom rječniku” Vuka Karadžića iz 1818, čijih se 200 godina postojanja obeležava upravo ovih dana, piše: “Najveća je zadužbi-na načiniti manastir ili crkvu, kao što su srpski carevi i kraljevi gradili; potom je zadužbina načiniti ćupriju na kakvoj vodi ili preko bare; kaldr-mu po rđavom putu; vodu dovesti i načiniti blizu puta (i to se kaže gradi-ti i načiniti – sebi – zadužbinu); usa-diti ili nakalemiti voćku blizu puta, gladnog naraniti, žednog napojiti, golog odjesti (no ovo se kaže činiti i učiniti zadužbinu)”.

Vladarska dinastija Nemanjića prva je podigla zadužbine u Srbiji,

što se vremenski poklapa sa stvara-njem i rastom srpske srednjovekov-ne države. Kao zlatno doba zadužbi-narstva računaju se XII, XIII i XIV vek tokom kojih su tadašnji srpski vlada-ri, od Stefana Nemanje i Svetog Save do cara Dušana i kralja Milutina, iz-gradili mnoge znamenite građevine. Manastiri Studenica, Žiča, Pećka pa-trijaršija, Mileševa, Sopoćani, Grača-nica i Visoki Dečani samo su deo za-dužbina tadašnjih vladara, i to onaj deo sa najvišim dometima u građe-vinarstvu, freskoslikarstvu i duhov-nosti uopšte.

S vremenom su prvobitni motivi darivanja i zadužbinarstva postaja-li raznovrsniji, pa su Nemanjići gra-dili i mostove i bolnice. Prve srpske bolnice osnivane su takođe po ma-nastirima, u Hilandaru i Studenici. Uz njih, osnivane su i gradske apo-teke, gradske bolnice, kao i sirotišta za napuštenu decu.

U srednjovekovnoj Srbiji zadužbi-nari su najčešće bili vladari, imuć-na vlastela i visoki crkveni dosto-janstvenici, a današnji, koji se sada zovu ktitori, uglavnom su političari i biznismeni. Imitirajući srednjove-kovne srpske kraljeve i careve, poli-tičari danas na opštu polzu i dobro-bit naroda najčešće grade crkve po svojim rodnim selima. Tako je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom izgradio crkvu

1414


u rodnom selu Bajčetina, a ta izgradnja koštala ih je oko milion evra. Do da-nas nije u potpunosti ra-zjašnjeno odakle Nikoli-ćima novac za takvo do-bročinstvo. Lider stranke Jedinstvena Srbija, Dra-gan Marković Palma, iz-gradio je takođe po ugle-du na srednjovekovne vladare crkvu u rodnom selu Končarevo kod Jago-dine, a sadašnji direktor BIA i nekadašnji ministar i biznismen Bratislav Ga-šić ktitor je crkve na brdu

Bagdala iznad rodnog Kruševca. Tim povodom dao je da se njegov lik i lik njegovog brata nađu odmah pored lika sveca. Bolnice, škole, biblioteke, narodne kuhinje, ustanove za pomoć ugroženima nisu u prvom redu inte-resovanja današnjih ktitora-političa-ra. Umesto njih, crkvena zdanja po zavičajima ostaju da veličaju njihovu tradicionalnu ktitorsku čast ili, pak, njihovo versko pokajanje, što je tako-đe kroz istoriju uočeno kao jedan od motiva zadužbinarstva.

Buđenjem nacionalne svesti, u pr-voj polovini XIX veka kada je poče-la borba za oslobođenje od Turaka, dolazi do obnove zadužbinarstva. Najveći procvat bio je između 1840. i 1940. godine, a zadužbinari su bili ljudi iz svih društvenih slojeva – us-pešni veletrgovci i industrijalci, mi-nistri, profesori, ofi ciri, vladike, po-litičari. Među najznačajnijima bio je Sava Popović Tekelija, plemić, trgo-vac, pravnik, filantrop, prvi Srbin doktor prava, predsednik Matice srp-ske, koji je uočio da je budućnost Sr-bije u uzdizanju tada nepostojeće in-telektualne elite. U Pešti je osnovao Zavod za školovanje srpskih stude-nata – Fondaciju “Tekelijanum”, ko-joj je poklonio bogatu biblioteku, a Matici srpskoj poverio starateljstvo.

U Beogradu je nekolicina trgova-ca izgradila otmena i raskošna ar-hitektonska zdanja, na primer, Ve-liku Igumanovu palatu na Terazija-ma, preko puta koje je neobarokna palata braće Krsmanović, u kojoj je

1918. proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ilija Milosavlje-vić Kolarac testamentom je zaveštao Fond za univerzitet Ilije M. Kolarca i palatu na Studentskom trgu. Najpo-znatiji dobrotvor Beogradskog uni-verziteta je trgovac solju kapetan Miša Anastasijević, koji je poklonio “svom otečestvu” palatu na Student-skom trgu poznatu kao Kapetan Mi-šino zdanje, u kojoj je danas Rekto-rat Beogradskog univerziteta. Trgo-vac Luka Ćelović – Trebinjac, nauč-nik Mihajlo Pupin, predsednik Beo-gradske berze Nikola Spasić, kralje-vi Milan Obrenović i Aleksandar Ka-rađorđević, ali i inostrani donatori, kao što je bio Endrju Karnegi, ame-rički industrijalac, iz čijeg je fonda podignuta zgrada Univerzitetske bi-blioteke “Svetozar Marković”, samo su neka imena velikog broja zaduž-binara u srpskoj prestonici. Među velikim dobrotvorima tog vremena posebno mesto zauzima i Vladimir Matijević, trgovac sa Korduna, osni-vač najznačajnijih organizacija Srba u Hrvatskoj, koji je na samom kraju XIX veka svoju imovinu ostavio Srp-skom privrednom društvu “Privred-nik” za školovanje i pomaganje siro-mašne srpske dece iz pasivnih kraje-va. U Novom Sadu su Jovan i Marija Trandafi li celokupnu imovinu osta-vili Matici srpskoj i crkvenoj opšti-ni, od čega je 1913. podignuta današ-nja zgrada Matice srpske. No, zaduž-binarstvo koje je već sto godina bilo u zaletu i procvatu ponovo je zamrlo posle Drugog svetskog rata. Naime, imovina zadužbina, legata i fondova došla je pod udar zakona o ekspro-prijaciji i nacionalizaciji.

Do ponovnog obnavljanja zaduž-binarstva dolazi nakon pada soci-jalizma i ratova devedesetih. Osim zadužbina i zaostavština značajnih srpskih prosvetitelja, pisaca, slikara i drugih umetnika, među prve zaduž-bine u Beogradu, u najužem smislu reči, ubraja se zdanje Madlenianum, osnovano 1998. godine. Prvu privat-nu operu “podigla” je Madlena Cep-ter, supruga biznismena Filipa Cepte-ra, kako se smatra, jednog od najbo-gatijih Srba u svetu. Od mnogih Mad-

leninih ulaganja u kulturu, izdvaja se i ustanovljena književna nagrada “Žensko pero”, kao i nagrada “Dobri-čin prsten”, koja se dodeljuje pozo-rišnim glumcima. Kompanija “Del-ta Holding” je 2012. izgradila Dnev-ni boravak “Sunce”, namenjen deci s invaliditetom, i predala ga na uprav-ljanje Gradu, pa su ta dva objekta naj-češće pominjani savremeni zadužbi-narski poduhvati u glavnom gradu. Poslednjih godina kao zadužbinari pojavili su se i bogati srpski iseljeni-ci. Svoj novac najviše su ulagali u iz-gradnju crkvi i manastira, dobro je poznat i slučaj izgradnje mosta (no, potom i naplate prelaza), ali u naj-širem smislu, u dobrotvorne svrhe, pomažu razne organizacije u obla-sti zdravstva i smanjenja siromaštva.

Kao jedinstven primer angažova-nja intelektualca u filantropskom radu i primer razumevanja potreba ovog društva, i sada se često pomi-nje prošlogodišnji potez akademika i profesora međunarodnog prava Ti-bora Varadija. Naime, on je ustanovio program “Stipendija izuzetnosti” za studente master i doktorskih studija i u fond priložio sopstvena sredstva u iznosu od 100.000 dolara. Tom prili-kom je rekao da pokušava da pomo-gne drugima onako kako je njemu pomognuto u životu. Od tog trenut-ka, često se u javnosti postavlja pita-nje: zbog čega fi lantropija kod nas ne postoji i u većoj meri?

A da bi se zadužbina, u klasičnom smislu reči, odnosno zdanje ili usta-nova izgradili i trajno poklonili, “za dušu” ili da bi se odužilo narodu, kao prvo, uticajni, bogati vlasnik novca trebalo bi da je i sam elementarno moralna osoba, kulturna, pa i pro-duhovljena. Kao drugo, podsticaji od strane države morali bi biti dovoljno veliki, ali isto tako i poverenje u nje-nu moć, i u moć njenih institucija. Danas, kada se pogledaju dugotrajni problemi u vezi sa procesom restitu-cije, jasno je da i postojeće, stare za-dužbine zbog administrativnih kom-plikacija, nebrige nadležnih i otima-nja o njihovo vlasništvo, veoma često trpe veliku štetu. ¶

IVANA MILANOVIĆ HRAŠOVEC

1515


Urednica dodatka: Jovana Gligorĳ ević, Novinarke: Biljana Vasić, Ivana Milanović Hrašovec, Dokumentacĳ a: Dragoslav Grujić, Urednik fotografi je: Milovan Milenković, Fotografi je: agencĳ a FoNet i Milovan Milenković, Grafi čko oblikovanje: Ivan Hrašovec, Slog: Tanja Stanković, Lektura: Živana Rašković, Korektura: Stanica Milošević

Dodatak je objavljen u nedeljniku Vreme u okviru projekta “Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo” koji fi nansira Evropska unĳ a (preko Delegacĳ e EU u Srbĳ i) kroz medĳ ski program. Objavljivanje ovog dodatka omogućeno je uz fi nansĳ sku pomoć Evropske Unĳ e. Sadržaj dodatka odgovornost je isključivo nedeljnika Vreme i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unĳ e.

Iz istraživanja NSPMtelefonska anketa, februar 2018, reprezentativni uzorak: 1300 ispitanika DA LI MOŽETE DA SE SETITE NEKE AKCIJE SOLIDARNOSTI

KOJA JE ORGANIZOVANA U SKORIJE VREME?

pomoć putem SMS-a - fondacije i specijalizovane emisije (bolesnima, deci, deci bez roditeljskog staranja, ugroženima, unesrećenima)

21.2%

donacije putem uplate na žiro račun, akcije preko društvenih mreža, prikupljanje pomoći u lokalnoj zajednici, u radnim organizacijama, od kuće do kuće, „humanitarne kutije“

21.0%

televizijske emisije humanitarnog karaktera („S Tamarom u akciji“, „Kuća od srca“ i sl.)

7.9%

Crveni krst, doniranje odeće, obuće, hrane za bolesne, ugrožene i unesrećene

2.8%

različiti oblici pomoći Srbima na Kosovu 2.5%

ostalo (dobrovoljno davanje krvi, humanitarni koncerti, „čep za hendikep“, teleton, pomoć fi zičkim angažovanjem, pomoć za životinje)

5.2%

ne mogu da se setim nijedne konkretne akcije 39.5%

DA LI STE UČESTVOVALI U NEKOJ AKCIJI SOLIDARNOSTI I KOJOJ?

Donacije putem uplate na žiro račun, akcije preko društvenih mreža, prikupljanje pomoći u lokalnoj zajednici, u radnim organizacijama, od kuće do kuće, “humanitarne kutije”

32.4%

Pomoć putem SMS-a – fondacije i specijalizovane emisije 30.4%

Crveni krst, doniranje odeće, obuće, hrane za bolesne, ugrožene i unesrećene

6.0%

Različiti oblici pomoći Srbima na Kosovu 1.1%

ostalo (dobrovoljno davanje krvi, humanitarni koncerti, “čep za hendikep”, teleton, pomoć fi zičkim angažovanjem, pomoć za životinje)

7.3%

nisam, ne mogu da se setim nijedne akcije u kojoj sam učestvovao 22.8%

U KOJU OBLAST BI, PREMA VAŠEM MIŠLJENJU, SRBIJA TREBALO NAJVIŠE DA ULAŽE?

zdravstvo 37.7%

obrazovanje 32.3%

jačanje nacionalne svesti 15.5%

odbranu i bezbednost 10.1%

ne znam / nemam stav 4.4%

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Documents

FILANTROPIJA BEZ DRŽAVE - vreme.com · Na samom početku razgovora Marija Mitrović je pokušala bliže da objasni šta sve spada pod termin “fi - lantropija” – koji je njen