Filipović_Ugrenović_2012_Organska_proizvodnja_i_biodiverzitet

I OTVORENI DANI BIODIVERZITETAPanevo, 29. jun 2011. godine

Organska proizvodnja

i biodiverzitet

Zbornik referata

Panevo, 2012.

Organska proizvodnja i biodiverzitet

Zbornik referata

Panevo, 2012.


Izdava: Institut Tami Panevo, Istraivako razvojni centar Novoseljanski put 33, 26000 Panevo, Srbija

Recenzenti: Dr Mirjana Miloevi redovni profesorDr Sneana Oljaa redovni profesorDr ore Glamolija redovni profesor

Tehnika priprema:ABC-copy biro SZR

Lektor:Maja Ugrenovi

Naslovna strana: Penica dvozrnac (Triticum dicoccum Schrank) na oglednog polja Instituta Tami u Panevu (foto: Ugrenovi).

tampa: ABC-copy biro SZR, Frukogorska 14, 21000 Novi Sad, Srbija

Tira:300 primeraka

CIP - ,

631.147(082)574.1(082)

(1 ; 2011 ; ) Organska proizvodnja i biodiverzitet : zbornik referata / I otvoreni dani biodiverziteta, Panevo, 29, jun 2011. godine ; [urednici Vladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi]. - Panevo : #Institut "Tami", #Istraivako razvojni centar, 2012 (Novi Sad : ABC-copy biro). - 69 str. : ilustr. ; 24 cm

Kor. nasl. - Tira 300. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts.

ISBN 978-86-908919-2-4

a) - b) - - COBISS.SR-ID 192298764

I OTVORENI DANI BIODIVERZITETAPanevo, 29. jun 2011. godine

Urednici:Dr Vladimir FilipoviVladan Ugrenovi, dipl. ing.

Programski odbor:Dr Branka Lazi profesor emeritusDr Jano Berenji redovni profesorDr Gvido HaasDr Radosav JevoviDr Vladimir FilipoviVladan Ugrenovi dipl. ing.

Organizacioni odbor:Vladan Ugrenovi dipl. ing.Dr Vladimir FilipoviDr Branka Lazi profesor emeritusIvana Simi MSc

Slika 1: I otvoreni dani biodiverziteta, organsko demo polje, Institut "Tami" Panevo (foto: Muli).

Sadraj

Predgovor ..................................................................................................................... 7

Stanje i okvir agrobiodiverziteta useva u EU - zakljuak i perspektive za SrbijuGuido Haas ..........................................................................................................................9

Meuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverzitetaBranka Lazi ................................................................................................................... 25

Organska demo-polja u funkciji ouvanja biodiverzitetaVladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi ..............................................................35

Doprinos alternativnih biljnih vrsta agrobiodiverzitetuJano Berenji ..............................................................................................................53

Content

Foreword....................................................................................................................... 7

The state and framework of crop agro-biodiversity in organic agriculture in the EU - conclusion and perspectives for SerbiaGuido Haas ................................................................................................................... 9

The interconnection between organic farming and biodiversityBranka Lazi ..............................................................................................................25

Organic demo-fields in the function of biodiversity conservationVladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi ..............................................................35

Contribution of alternative crops to agrobiodiversityJano Berenji ..............................................................................................................53

PREDGOVOR

Publikacija Organska proizvodnja i biodiverzitet je nastala kao rezultat dvaju projekata, projekta Zasnivanje demo-polja kao pod-sticaj razvoju organske proizvodnje, koji je sprovodilo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije preko kredita Meunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD - The World Bank) i Globalnog Fonda za zatitu ivotne sredine (GEF), a putem STAR projekta, Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji i projekta Integralnih i interdisciplinarnih istraivanja Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije Odriva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja stratekih ciljeva Republike Srbije u okviru Du-navskog regiona.

Pod naslovom Organska proizvodnja i biodiverzitet tampani su referati koji su prezentovani na tematskom skupu Otvoreni dani biodiverziteta, odranom 29. juna 2011. godine na oglednom po-lju Instituta Tami u Panevu. U etiri odabrana priloga, koji su u formi preglednih lanaka, autori su obradili zadate teme koriste-i najnovija saznanja i iskustva i ukazali na znaaj meusobne in-terakcije organske proizvodnje i biodiverziteta. Multidisciplinaran pristup organskoj proizvodnji i biodiverzitetu predstavlja obeleje ove knjige. Na praktian nain u njoj se prikazuju razliiti aspekti interakcije organske proizvodnje i biodiverziteta. Autori su nasto-jali da predstave sadanje stanje u ovim oblastima u naoj zemlji i Evropskoj uniji.

Ostajemo u nadi da e ova knjiga doprineti boljem razumevanju, vanosti organske proizvodnje i njene uloge u ouvanju biodiverzi-teta u vremenima koja dolaze, a da e proizvoai, struna, nauna javnost i graanstvo umeti da ouvaju i unaprede ono to je vekovi-ma stvarano.

U Panevu, 26.04.2012. godine Urednici

Vladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi

STANJE I OKVIR AGROBIODIVERZITETA USEVA U EU ZAKLJUAK I PERSPEKTIVE ZA SRBIJU 9

STANJE I OKVIR AGROBIODIVERZITETA USEVA U EU ZAKLJUAK I PERSPEKTIVE ZA SRBIJU

Guido Haas AgroEXPERTise, Bad Honnef, Nemaka

Apstrakt: Zajednika poljoprivredna politika Evropske unije (Common Sgricultural Policy - CAP) se pored odreivanja smernica razvoja poljoprivrede svojih lanica do 2020. bavi i subvencionisa-njem farmera. Ove subvencije se u sve veoj meri vezuju za poto-vanje propisa o zatiti ivotne sredine to farmeri moraju da dokau (unakrsna uslovljenost - Cross Compliance). Izmeu ostalog, biodi-verzitet obradivog zemljita treba da bude ouvan i uvean. Neke od direktiva i aktivnosti Evropske unije eksplicitno su fokusirane na biodiverzitet i agrobiodiverzitet.

Da bi se obezbedili pozitivni ekoloki uticaji, organska poljopri-vreda sledi pristup imanentan sistemu. Prirodni biodiverzitet je od velikog znaaja za stabilnost ekosistema i produktivnost. Visok nivo agrobiodiverziteta izuzetno je vaan zbog raznovrsnije rotacije use-va, gajenja mahunarki radi unosa azota, i potrebe za vrstama i sor-tama prilagoenim specifinim lokalitetima i sistemima, kao i onda kada se razmatraju specijalne marketinke strategije.

Sa organskim oplemenjivanjem, reprodukcijom semena i marke-tinkim inicijativama odavno se i sa uspehom zapoelo u Nemakoj i vajcarskoj. Takve institucije zahtevaju dugorono angaovanje i podrku. Najbolje funkcioniu kada je pokriven i integrisan itav vrednosni lanac, ukljuujui tu veleprodaju, maloprodaju i krajnjeg potroaa.

Kljune rei: organska poljoprivreda, agrobiodiverzitet, zajed-nika poljoprivredna politika Evropske unije

Uvod

Agrobiodiverzitet ima izuzetno veliki znaaj, zato to je oko 75% genetske raznovrsnosti poljoprivrednih useva irom sveta izgublje-no od 90-ih godina prolog veka (EC, 2011). U ovom radu poljopri-vreda je prikazana kao jedan od znaajnih inilaca sa velikim utica-jem na biodiverzitet i ivotnu sredinu.

Sledstveno tome, poljoprivredna politika Evropske unije tretira

10 Biodiverzitet jedna od ekolokih tema


biodiverzitet kao deo paketa mera za davanje subvencija u okviru postojeih zakonskih okvira. Cilj rada je da ukae na znaaj agro-biodiverziteta useva u organskoj poljoprivredi sa razliitih aspekata poljoprivredne politike i komparaciji odnosa drugih oblasti sa bio-diverzitetom. Da bi se obezbedile adaptirane sorte na spoljne uslove sredine, uspeno su pokrenute neke dugorone inicijative za organ-sko oplemenjivanje i reprodukciju semena. Predstavljeno je i oka-rakterisano nekoliko primera iz prakse.

Biodiverzitet jedna od ekolokih tema

Uticaj poljoprivrede na resurse u ivotnoj sredini i na prirodu uopte je viestruk. To naroito vai za njen uticaj na biodiverzitet a posebno na agrobiodiverzitet, gde je udeo poljoprivrede i do 100%. S druge strane, uticaj poljoprivrede na potronju primarne energije i na klimatske promene mnogo je manji (tabela 1).

Kategorija uticaja: Poljoprivreda u Nemakoj:

Biodiverzitet stanita i vrsta

kreira osnovno stanite za potencijalno bogat diverzitet vrsta na otvorenom zemljitu za vie vekova unapred,ali je bila kljuni vinovnik izumiranja vrsta od 1950,

Agro-biodiverzitet iskljuivo je odgovorna za biodiverzitet useva i vrsta stoke,

Izgled prirodnih predela i funkcije zemljita

obrauje 55% ukupne povrine zemljita (u EU oko 50%),esto prouzrokuje eroziju zemljita u brdovitim podrujima,prouzrokuje sabijanje zemljita usled upotrebe teke mehanizacije, iscrpljuje plodnost zemljita, naroito kada sniava nivo humusa,

Kvalitet (pijae) podzemnih voda

glavni je uzronik zagaenja mnogih izvora podzemnih voda, nitratima i pesticidima,

Eutrofikacija uzronik je 40% emisije azota u vazduh, 51% emisije azota u vodu i 43% emisije fosfora u vodu,

Acidifikacija uzrokuje 20% svih emisija,Globalno zagrevanje

isputa 13% klimatski relevantnih gasova u tragovima,

Korienje resursa koristi oko 3% primarne energije.

Tabela 1: Uticaj poljoprivrede na ivotnu sredinu u Nemakoj (Haas et al., 1995a/b; Haas et al., 2002; Haas et al., 2005; Haas, 2010)


Biodiverzitet kao deo procenjivanja procesnog kvaliteta 11

Biodiverzitet kao deo procenjivanja procesnog kvaliteta

Za potrebe poreenja uticaja poljoprivrednih sistema na ivotnu sredinu prilagoen je metod procenjivanja ivotnog ciklusa (Life-Cycle-Assessment LCA) usaglaen sa ISO 14040. Ovaj metod uzima u obzir specifine uslove u poljoprivredi (Geier et al., 1998; Geier & Koepke, 1998). Tipian LCA metod u industriji razmatra prevashodno abiotike faktore kao to su: energija, emisija gasova u tragovima, otpad i zagaenje. Ocenjivanje uticaja poljoprivrede mora da obu-hvati i biotike faktore i komponente ekosistema, kao to su plod-nost zemljita, stoarstvo i biodiverzitet (Haas et al., 2000).

Tamnosiva boja konvencionalni poljoprivredni sistem; Siva boja - nije doputena upotreba mineralnog azota; Svetlosiva boja - organski poljoprivredni sistem, blii spolj-

noj ivici, kao pozitivniji, manje negativan.

Slika 1: Procenjivanje uticaja poljoprivrednih sistema na ivotnu sredinu primer iz prakse: Procesno procenjivanje ivotnog ciklusa farme mlenih krava na panjacima u junoj Nemakoj (Haas et al., 2001).

Sistemi organske poljoprivrede pokazuju se kao superiorni, kada se procenjuje sveukupan uticaj na ivotnu sredinu (slika 1). Pored klasinog koncepta u kome se razmatra kvalitet proizvoda, uticaj na ivotnu sredinu, sagledava se i kroz procesni kvalitet proizvodnog sistema. Danas je potroaima veoma vaan kvalitet prerade. Odr-ivost poljoprivrede na optijem nivou, a takoe i svih privrednih delatnosti mora da uzima u obzir i pitanje kvaliteta prerade - korpo-rativna drutvena odgovornost (CSR).

12 Agroekoloka politika i zakonodavstvo Evropske unije


Agroekoloka politika i zakonodavstvo Evropske unije

Jedna od kljunih tema poljoprivredne politike EU je biodiverzi-tet i razvoj prirodnih poljoprivrednih sistema i tradicionalnih po-ljoprivrednih pejzaa (http://ec.europa.eu/ agriculture/envir/index_en.htm 2011). Farmerima se nude specifine agroekoloke eme i finansijska podrka da bi se dostigli vii standardi biodiverziteta.

Sa druge strane definisani su minimalni standardi. U sluaju da farmeri ne ispunjavaju takve minimalne standarde, odreeni deo EU subvencija mora biti vraen (EC, 2009a/b). Definicija, broj i nivo ovih minimalnih standarda sve je precizniji i vei. Meutim, proces po-litike klarifikacije veoma je spor i zahteva mnogo vremena. Osnov-na pokretaka snaga su potroai i glasai, predstavnici sve veeg dela drutva koji zahtevaju vie ekolokih pomaka od veoma visokih isplata Evropske unije farmama.

Strategija EU za ouvanje biodiverziteta do 2020.

Da bi zaustavila jo uvek prisutan gubitak biodiverziteta i degra-daciju ekosistema EU je 03.06.2011. objavila Strategiju EU za ou-vanje biodiverziteta do 2020. godine iji je cilj povraaj izgublje-nog biodiverziteta i ubrzavanje tranzicije EU prema resursno efika-snoj i zelenoj privredi. Samom formulacijom cilja te nove strategije indirektno se priznaje da su sve dosadanje aktivnosti i mere bile manje-vie neuspene http://europa.eu/rapid/pressReleases Action.do?reference=IP/11/526

Direktive EU o agrobiodiverzitetu

Fokusirajui se na agrobiodiverzitet, Evropska komisija usvojila je dve direktive koje imaju za cilj reavanje veeg broja pitanja koja se odnose na ovu oblast:

Direktiva 2008/62/EC iz juna 2008. o prihvatanju poljopri-vrednih lokalnih populacija i varijeteta koji su prirodno pri-lagoeni lokalnim i regionalnim uslovima i ugroeni genet-skom erozijom i o plasmanu na trite semena i semenskog krompira tih lokalnih populacija i varijeteta.

Direktiva 2009/145/EC od 26. novembra 2009. o prihvatanju lokalnih populacija i varijeteta povra koji se tradicionalno uzgajaju u odreenim lokalitetima i regijama i varijetetima


Biodiverzitet u organskoj poljoprivredi 13

bez sutinske vrednosti za komercijalnu proizvodnju useva ve se gaje u posebnim uslovima za potrebe stavljanja seme-na na trite.

Neke od inicijativa u oblasti organske poljoprivrede i zatite pri-rode mogle bi na dobar nain da iskoriste obe ove direktive, kada se one prenesu u nacionalni zakonodavni okvir i njemu prilagode. Osnovne aktivnosti su identifikacija, registracija i vraanje u upotre-bu lokalnih populacija i starih sorti.

Biodiverzitet u organskoj poljoprivredi

Od samog poetka razvijanja sistema organske poljoprivrede, bi-odiverzitet je smatran jednim od kljunih pitanja, koje je podjedna-ko vano kao i plodnost zemljita. Jezikom moderne terminologije, biodiverzitet u organskoj poljoprivredi fokusira se na dva pitanja. Jedno je uticaj poljoprivrede na procesni kvalitet razmatra pitanje dobrobiti za prirodu kao to je navedeno gore (slika 1), a drugo se odnosi na biodiverzitet i lepotu prirodnih ili divljih vrsta, stanita i biotopa, do nivoa izgleda prirodnih predela. Visok biodiverzitet sma-tra se rezultatom obraivanja agroekosistema metodama organske poljoprivrede.

Mnoge studije koje su se bavile poreenjem uticaja razliitih po-ljoprivrednih sistema jasno su pokazale pozitivan uticaj metoda or-ganske poljoprivrede na parametre biodiverziteta kao to su: razno-vrsniji taksoni, vee bogatstvo vrsta, vee izobilje (Bengtsson, 2005; Frieben & Koepke, 1996; Fuller et al., 2005; Hole et al., 2005; Norton et al., 2009; Wetterich & Haas, 2000).

Stabilnost agroekosistema kao resursa u poljoprivredi dovodi do indirektne kontrole tetoina to obezbeuje i poveava produktiv-nost. U nedavno izvrenoj studiji (Krauss et al., 2011), kada su upore-ena susedna konvencionalna i organska polja, dolo se do zakljuka da organska poljoprivreda poveava biodiverzitet, ukljuujui va-ne funkcionalne grupe kao to su biljke, polinatori i predatori koji poboljavaju prirodnu kontrolu tetoina. Preventivna aplikacija insekticida na konvencionalnim poljima ima samo kratkorone po-sledice po brojnost populacija lisnih vaiju, a dugorone negativne posledice po bioloku kontrolu tetoina.

14 Meusobni uticaj agrobiodiverziteta i organske poljoprivrede


Meusobni uticaj agrobiodiverziteta i organske poljoprivrede

Za razliku od konvencionalnih poljoprivrednih sistema koji su orijentisani ka kupovini inputa, organska farma fokusira se na sop-stvene inpute u kreiranju proizvodnih sistema prilagoenih svom lokalitetu. Organski poljoprivredni sistem organizuje se u skladu sa sistemom niskog nivoa korienja spoljanjih inputa, oslanjajui se na sopstvene resurse u najveoj moguoj meri.

Azot je hranljivi element koji namee najvea ogranienja u or-ganskoj proizvodnji. Budui da upotreba sintetiki proizvedenog azota nije dozvoljena u organskoj poljoprivredi, farmeri moraju da seju mahunarke. Korienjem simbiotiko-bioloke fiksacije azota koja je svojstvena mahunarkama obezbeuje se visok nivo plodnosti zemljita, kao i produktivnost i kvalitet sistema gajenja (Haas, 2001; Haas et al., 2002; Haas et al., 2007a/b/c). Isplativost gajenja mahunar-ki ak utie i na geografsku rasporeenost sistema organske poljo-privrede (Haas, 2005).

Postoji vie mogunosti za gajenje mahunarki u organskoj poljo-privredi:

Krmne biljke, kao to su lucerka ili crvena detelina u smei sa travom koje se mogu koristiti i kao zelenino ubrivo;

Soja i druge vrste mahunarki, graak, lupina u njivskoj pro-izvodnji;

Meuusevi kao sirovina za stonu hranu ili zelenino ubri-vo, tokom leta: grahorica i razliite vrste deteline, a tokom zime: maljava grahorica, detelina inkarnatka, ozimi stoni graak;

Mahunarke sa panjaka: bela detelina, grahorica i druge vr-ste deteline;

Azola na pirinanim poljima pod vodom; Leguminozno drvee u agroumarskim sistemima.

Suprotno tome, konvencionalnu poljoprivredu u mnogim zapad-nim zemljama ve vie od 60 godina, oigledno prati trend negajenja leguminoznih useva. U Nemakoj je udeo deteline, lucerke, stonog graka i boba u ishrani stoke znaajno opao, a u nekim sluajevima biljne vrste iz ove grupe su potpuno iskljuene iz proizvodnje. S druge strane udeo useva koji zahtevaju sintetiki azot, kao to je ku-kuruz se znaajno poveao (slika 2). Savremena stoarska proizvod-nja oslanja se u velikoj meri na ishranu stoke proizvodima od ita. Shodno tome, udeo jema i penice takoe se poveao, za razliku od rai i ovsa koji je ranije korien u ishrani konja.


Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta 15

Slika 2: Udeo useva u Nemakoj od 1950. do 1999. (Wetterich, 2004)

Danas, svega nekoliko useva dominira u konvencionalnom poljo-privrednom sistemu. U Nemakoj u oblastima u kojima se obavlja intenzivna poljoprivreda, slino kao u Vojvodini, farmeri esto gaje samo dve ili najvie tri vrste useva. Konvencionalni farmeri ne mo-raju da gaje leguminozne useve kao to su to inili pre vie decenija. Danas je mogue kupiti industrijski proizveden azot u dakovima, koji je jeftin i kojim se lako rukuje. U organskoj poljoprivredi takva intenzifikacija i specijalizacija setve nije mogua. Najmanje 1/4 do 1/3 useva moraju biti leguminozni usevi. Leguminoze i nelegumi-nozne biljke obino ne dozvoljavaju kratke periode plodosmene ili gajenje u monokulturi to je jo vie izraeno u organskoj poljo-privredi. Stoga je visok biodiverzitet useva neophodan u organskoj proizvodnji.

Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta

Osamdesetih godina prolog veka, u Nemakoj je posle viegodi-nje diskusije postalo jasno da su za organsku poljoprivredu potrebne specijalne sorte koje bi ispunile njene specifine potrebe (slika 3). Objavljene su prve na istraivanjima zasnovane definicije ideotipova (Haas & Friedt, 1990; Eisele & Koepke, 1997a/b; Drews et al., 2009).

16 Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta


Slika 3: Ciljevi u oplemenjivanju i selekciji sorta i morfoloka svojstva ideotipova penice za sisteme organske poljoprivrede

(Koepke, 1995; Eisele & Koepke, 1997)

Istraivake mree razmenjivale su ideje, razmatrale pristupe i ogranienja u organskom oplemenjivanju. Jedna od kljunih inici-jativa bila je EU-COST Akt 860: Odriva proizvodnja ita sa niskim inputom: zahtevane karakteristike varijeteta i biodiverzitet useva. Mree su bile dalje podeljene na radne grupe: genetika i opleme-njivanje, biostatistika, interakcija biljka-zemljite, interakcije biljka-biljka, kompleksi biljka-bolest i testiranje i sertifikacija varijeteta. Publikacije, izvetaji, prirunik i partneri za kontakt jo uvek su dostupni:

www.cost860.dk , www.cost860.dk/doc/Action860Brochure.pdf http://w3.cost.eu/fileadmin/domain_files/ABFS/Action_860/

poster/poster-860.pdf http://w3.cost.eu/fileadmin/domain_files/ABFS/Action_860/

final_report/final_report-860.pdf

Danas, kao i u svim ostalim sektorima, asocijacija oplemenjivaa EUCARPIA pokriva i oblast oplemenjivanja u organskoj poljoprivre-di, a jedna od sprovedenih aktivnosti je Konferencija EUCARPIA-je koja je odrana u Parizu, 1-3. decembar 2010. godine sa temom Oplemenjivanje na otpornost: jedna od strategija za organske i sisteme poljoprivrede sa niskim inputom (https://colloque.inra.fr/


Finansiranje organskog oplemenjivanja pomou specijalnih aktivnosti i marketinga 17

eucarpia2010_organic_li/Proceedings). Tom prilikom predstavljene su sorte koje su odavno razvili profesionalni oplemenjivai, izme-u ostalih prikazana je sorta kineskog kupusa Atsuko, kao primer biodinamikog oplemenjivanja u asocijaciji Kultursaat, Nemaka (www.kultursaat.org/pdf/fleck10b.pdf).

Finansiranje organskog oplemenjivanja pomou specijalnih aktivnosti i marketinga

Oko 1990. zapoete su veoma skromne inicijative za reprodukciju sorata pogodnih za gajenje u organskoj poljoprivredi. Neke od tih sorata ve su bile u upotrebi due vreme, ali vie nisu bile privlane za konvencionalnu intenzivnu poljoprivredu. Posle mnogo godina prevashodno privatnog doniranja sredstava, finansiranje ovakvih inicijativa dobro se ustalilo. Danas se na taj nain organski farmeri obezbeuju semenima i sortama odgovarajuim za organske proi-zvodne sisteme koje ispunjavaju oekivanja potroaa.

Ko je vlasnik semena? - Finansiranje takvih inicijativa za or-gansko oplemenjivanje i reprodukciju semena esto se razlikuje u odnosu na privatno konvencionalno semenarstvo. Poto se visok bi-odiverzitet useva i sorti smatra kulturnim nasleem i ciljem, ove sorte vie nisu u vlasnitvu privatnih lica ili kompanija. Pre bi se moglo rei da nevladina udruenja poseduju sorte jer ih ona zva-nino registruju. Meutim, reprodukcija, ienje, pakovanje, mar-keting i prodaja semena ostaju tipino poslovne aktivnosti u kojima se koriste privremene licence.

Organsko oplemenjivanje i primeri iz prakse u semenarstvu

Jedan od primera je semenarska kompanija Bingenheimer Saa-ten koja je specijalizovana za nehibridne sorte povra i ukrasnih biljaka, naroito za potrebe organskih farmi. Saraujui sa 80 par-tnerskih farmi na reprodukciji organskih semena, ova kompanija ima u svojoj trinoj ponudi oko 350 razliitih sorti (www.bingen-heimersaatgut.de).

Slino tome, vajcarski oplemenjiva Peter Kunz specijalizovao se za organska ita koja oplemenjuje od 80-ih godina prolog veka. Danas u vajcarskoj postoji mrea koju ine: organizacija koja je vla-snik semena, na elu sa oplemenjivaem Peter Kunzeom i kompani-

18 Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne populacije i sorte


ja za reprodukciju semena Rheinau (http://gz.peter-kunz.ch, www.sativa-rheinau.ch).

Neke od ovih specifinih sorata organskih ita i povra, pa i sam nain oplemenjivanja oznaavaju se na etiketama i reklamiraju u sklopu marketinkog predstavljanja finalnog proizvoda (npr. sok od argarepe, hleb). Na taj nain potroa postaje svestan ne samo i-njenice da je proizvod organski, ve i da je samo oplemenjivanje u potpunosti sledilo organski poljoprivredni pristup.

Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne populacije i sorte

vajcarska fondacija ProSpecieRara stara se o retkim i starim lo-kalnim populacijama i sortama. Ova fondacija opisuje vie od 1.500 vrsta, linija i lokalnih populacija (www.prospecierara.ch). Neke od ovih sorata koriste komercijalne (esto organske) farme i takve sorte se prodaju uz pomo specijalnog marketinkog principa u kome se naglaava regionalna proizvodnja i osobenost, npr. povra i voa. Potroai mogu da kupe takve proizvode u jednom od dva velika vajcarska COOP supermarketa (www.coop.ch).

Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne sorte paradaj-za - Istraivanja bi mogla da pokau da bi potroai bili voljni da plate viu cenu za stare sorte paradajza sa niskim prinosom ako bi se dokazalo da im preti izumiranje u lokalu, da su proizvedene u odre-enom regionu i da su veoma dobrog ukusa (Klein and Koepke, 2010).

Holandska kompanija Eosta, jedna od najveih veletrgovina po-vrem u Evropi specijalizovana za organsku poljoprivredu, upravo je zapoela proizvodnju i marketinku kampanju organske egzotine hrane, delikatesa i zaboravljenog povra u 2011-oj godini (www.eosta.com). Njihov udarni proizvod je meavina razliitih vrsta or-ganski proizvedenog eri paradajza, koji se prodaje u nemakim su-permarketima (slika 4).


Odnos i uticaj genetiki modifikovanih organizama na biodiverzitet 19

Slika 4: Organski cherry paradajz (foto: Haas).

Odnos i uticaj genetiki modifikovanih organizama na biodiverzitet

Suoena sa ogromnim razvojem biotehnikih i tehnologija za ge-

netsku modifikaciju, organska poljoprivreda morala je da definie mogue i neprihvatljive metode oplemenjivanja. Integrisan je onaj deo drutva koji ne eli genetski modifikovanu hranu i pokrenut izvestan broj akcionih kampanja. Neke od njih tesno su povezane sa organskim oplemenjivaima. Opti cilj je da se potroai ukljue u proizvodne teme od zajednikog interesa:

SOS Spasimo naa semena (Save Our Seeds) www.saveourseeds.org/en.html

Sejmo za budunost (Sowing the Future) www.aveniersem.ch anjimo diverzitet (Harvesting Diversity) www.seed-soverei-

gnty.org/EN

20 Finansiranje biodiverziteta u Srbiji


Finansiranje biodiverziteta u Srbiji

Nemaka organizacija za razvojnu saradnju koju predstavlja GIZ nudi razvojna partnerstva privatnom sektoru (Public Private Par-tnership - PPP). Biodiverzitet u poljoprivredi jedna je od primarnih tema ove inicijative. Privatne kompanije udrueno i uz podrku GIZ-a mogu da zaponu neke aktivnosti. Za vie informacija molimo kontaktirajte GIZ-ovu kancelariju za ACCESS projekat u Beogradu, g-u Stefanie Ruck, E-mail: [email protected].

Zakljuak

Postoji velika verovatnoa da e Srbija na putu intenzifikacije, u svojim nastojanjima da dostigne nivo poljoprivredne proizvodnje severozapadne Evrope, biti suoena sa znaajnim gubitkom biodi-verziteta i agrobiodiverziteta.

Meutim sa druge strane Srbija, a naroito njeni juni delovi, jo uvek imaju veoma visok i bogat biodiverzitet i agrobiodiverzitet. Na svakom pojedincu ostaje da sauva agrobiodiverzitet jo uvek bogate flore i faune, bez obzira na to da li je politiar, naunik, ople-menjiva, poljoprivrednik, preraiva, trgovac ili potroa. U Evropi su u toku mnoge uspene aktivnosti u koje se moete ukljuiti.

Literatura:

Bengtsson, J., Ahnstroem, J., Weibull, A.-C. (2005): The effects of orga-nic agriculture on biodiversity and abundance: a meta-analysis. J. Applied Ecology 42, 261269.

Drews, S., Neuhoff, D., Koepke, U. (2009) Weed suppression ability of three winter wheat varieties of different row spacing under orga-nic farming conditions. Weed Research 49, 526533.

EC (European Council) (2009a): Regulation No 73/2009 of 19 January 2009 establishing common rules for direct support schemes for farmers under the common agricultural policy and establishing certain support schemes for farmers.

EC (European Council) (2009b): Regulation No 1122/2009 of 30 No-vember 2009 laying down detailed rules for the implementation of Council Regulation (EC) No 73/2009 as regards cross-compli-ance, modulation and the integrated administration and control


Literatura: 21

system, under the direct support schemes for farmers provided for that Regulation.

EC (European Commission) (2011): Biodiversity Strategy 2020. Pu-blished 3 May 2011. Brussels.

Eisele, J.-A., Koepke, U. (1997a): Choice of cultivars in Organic Far-ming: New criteria for winter wheat ideotypes. Vol. I: Light con-ditions in stands of winter wheat affected by morphological fe-atures of different varieties. Zeitschrift fuer Pflanzenbauwissen-schaften 1, 19-25.

Eisele, J.-A., Koepke, U. (1997b): Choice of cultivars in Organic Far-ming: New criteria for winter wheat ideotypes. Vol.II: Weed com-petitiveness of morphologically different cultivars. Zeitschrift fuer Pflanzenbauwissenschaften 1, 84-89.

Frieben, B., Koepke, U. (1996): Effects of farming systems on biodi-versity. In: Isart, J., Llerena, J.J. (Eds.), Proceedings of ENOF (Eu-ropean Network on Research in Organic Farming) Workshop on Biodiversity and Land Use: The Role of Organic Farming, Bonn, Germany, 1121.

Fuller, R. J., Norton, L.R., Feber, R.E., et al. (2005). Benefits of organic farming to biodiversity vary among taxa. Biol. Lett. 1, 431-434.

Geier, U., Frieben, B., Haas, G., Molkenthin, V., Koepke, U. (1998): Oeko-bilanz Hamburger Landwirtschaft - Umweltrelevanz verschiede-ner Produktionsweisen, Handlungsfelder Hamburger Umweltpo-litik. Publisher Dr. Kster, Berlin, Germany.

Geier, U., Koepke, U. (1998): Comparison of conventional and organic farming by process-life cycle assessment - a case study of agri-culture in Hamburg. In: Ceuterick, D. (Ed.), Proceedings of the In-ternational Conference on Life Cycle Assessment in Agriculture, Agro-Industry and Forestry, Brussels, Belgium, 3138.

Haas, G. (2001): Organic Agriculture in ground water catchment are-as: performance and optimization of the agronomic nitrogen ma-nagement (in German). Post-doctorate-thesis, Verlag Dr. Koester, Berlin, 165.

Haas, G. (2005): Organic agriculture in North-Rhine-Westphalia: Empirical analysis of the heterogeneous geographical distribu-tion (Only abstract in German), Agrarwirtschaft 54/2, 119 - 127.

Haas, G. (2010): Wasserschutz im Oekologischen Landbau Leitfaden fr Land- und Wasserwirtschaft. Bundesprogramm Oekologis-cher Landbau FKZ 06OE175. 62 S.

Haas, G., Berg, M., Koepke (2002): Nitrate leaching: comparing conven-tional, integrated and organic agricultural production systems. In: Agricultural Effects on Ground and Surface Waters (Steen-

22 Literatura:


vorden, J., F. Claessen & J. Willems, eds.), Intern. Association of Hydrological Sciences, IAHS Publ. no. 273, Oxfordshire, UK, 131-136.

Haas, G., Bach, M., Zerger, C. (2005): Nitrogen and phosphorus sur-plus caused by agriculture - nutrient budgets of the districts in North-Rhine-Westphalia (in German). LOEBF-Mitteilungen, Lan-desanstalt fuer Oekologie, Bodenordnung und Forsten NRW, Rec-klinghausen, 2/05, 45-49.

Haas, G., Brand, H., Puente de la Vega, M., Koepke, U. (2007): Nitrogen from hairy vetch (Vicia villosa Roth) as winter green manure for white cabbage in organic horticulture. Biological Agriculture & Horticulture 25, 37-53.

Haas, G., Caspari, B., Koepke, U. (2002): Nutrient cycle on organic farms: stall balance of a suckler herd and beef bulls. Nutrient Cycling in Agroecosystems 64, 225-230.

Haas, G., Deittert, C., Koepke, U. (2007): Impact of feeding pattern and feed purchase on area- and cow-related dairy performance of or-ganic farms. Livestock Science 106, 132-144.

Haas, G., Deittert, C., Koepke, U. (2007): Farm gate nutrient balances of organic dairy farms at different intensity levels in Germany. Renewable Agriculture and Food Systems 22, 223 - 232.

Haas, G., Geier, U., Schulz, D. G., Koepke, U. (1995a): Comparing con-ventional and organic agriculture - part I: climate relevant carbon dioxide emission from the use of fossil energy use (only abstract in English). Berichte ueber Landwirtschaft 73, 401 - 415.

Haas, G., Geier, U., Schulz, D. G., Koepke, U. (1995b): The climatic rele-vance of the agricultural sector in the Federal Republic of Ger-many: reduction in carbon dioxide emission (only abstract in En-glish). Berichte ueber Landwirtschaft 73, 387 - 400.

Haas, G., Friedt, W. (1990): Objectives and options of breeding nutri-ent efficient crops . Arbeitstagung 1990 der Arbeitsgemeinschaft der Saatzuchtleiter, 20. - 22.11.1990, Bundesanstalt fuer alpen-laend. Landwirtschaft Gumpenstein, Irdning, Oesterreich, 21-37.

Haas, G., Wetterich, F., Geier, U. (2000): Life Cycle Assessment Fra-mework in Agriculture on the Farm Level. J. of Life Cycle Asse-ssment 5, 345348.

Haas, G., Wetterich, F., Koepke, U. (2001): Comparing intensive, exten-sified and organic grassland farming in southern Germany by process life cycle assessment. In: Agriculture, Ecosystems & Environment 83 (1-2): 43-53.

Hole, D.G., Perkins A.J., Wilson, J.D. Alexander, I.H. Grice, P.V. Evans A.D. (2005): Does organic farming benefit biodiversity? Biological


Literatura: 23

Conservation 122, 113130.Norton, L., Johnson, P., Joys, A., et al. (2009): Consequences of organic

and non-organic farming practices for field, farm and landscape complexity. Agric., Ecosystems and Environment 129, 221-227.

Klein, D., Gkisakis, V., Krumbein, A., Livieratos, I., Koepke, U. (2010): Old and endangered tomato cultivars under organic greenhouse pro-duction: effect of harvest time on flavour profile and consumer acceptance. Intern. J. Food Sci. and Techn. 45, 22502257.

Kraus, J., Gallenberger, I., Steffan-Dewenter, I. (2011): Decreased Functional Diversity and Biological Pest Control in Conventio-nal Compared to Organic Crop Fields. PLoS ONE 6(5): e19502. doi:10.1371/journal.pone.0019502.

Wetterich, F. (2004): Umweltindikatorensysteme: Entwicklung und Anwendung am Beispiel der Landwirtschaft. .Diss., Univ. Bonn, Ver-lag Dr. Koester, Berlin.

Wetterich, F., Haas, G. (2000): Agricultural life cycle assessment in the Allgaeu region: Impact categories landscape image and bio-diversity (in German). Natur und Landschaft 75/12, 474-480.

24 Literatura:


THE STATE AND FRAMEWORK OF CROP AGRO-BIODIVERSITY IN ORGANIC

AGRICULTURE IN THE EU - CONCLUSION AND PERSPECTIVES FOR SERBIA

Dr Guido HaasAgroEXPERTise, Bad Honnef, Germany

Abstract: The predominant part of the EU Common Agricultural Policy (CAP) of the European Union (EU) is about subsidising its farmers. These subsidies are more and more linked to environmen-tal benefits the farmers have to proof (Cross Compliance). Among others the biodiversity of the farmed area should be ensured and enhanced. In addition some EU directives and activities focus on biodiversity and agro-biodiversity explicitly.

To ensure positive environmental impacts organic farming follows a system-immanent approach. Natural biodiversity is of high relevance considering the ecosystem stability and producti-vity. A high level of agro-biodiversity is very important because of wider crop rotations, growing leguminous crops for the nitrogen input, and the need for specific site and system adapted species and cultivars, also when considering special marketing strategies.

Long-time organic breeding, seed reproduction and sales initia-tives have been successfully established in Germany and Switzer-land. Such organic institutions require long term engagement and support. It works best if covering and integrating the whole value chain including wholesalers, retailers, and consumer.

Key words: organic agriculture, agrobiodiversity, EU Common Agricultural Policy (CAP).


MEUZAVISNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE I BIODIVERZITETA 25

MEUZAVISNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE I BIODIVERZITETA

Branka Lazi Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

Apstrakt: Meuzavisnost organske proizvodnje i biodiverziteta lei u injenici da se u ovoj proizvodnji primenjuju ekoloki principi i agroekoloke mere radi oivljavanja prirodnih biolokih ciklusa, a potujui meuzavisnost ivog sveta. Holistiki pristup multifunkci-onalne organske proizvodnje nastale nadogradnjom poljoprivredne proizvodnje sa nepoljoprivrednim proizvodima i uslugama, isklju-uje primenu sintetikih hemijskih sredstava i GMO. Raznovrsnost proizvodnje izraena ve u obaveznom proirenom plodoredu, gaje-njem meuuseva, pokrovnih vrsta, vrsta za zelenino ubrenje kao i korisnih bioaktivnih biljaka i predatora, uz izbor otpornih, pre svega autohtonih sorti i rasa, ini ovu proizvodnju zavisnom od stanja bio-diverziteta. Istovremeno multifunkcionalna organska poljoprivreda doprinosi ouvanju genetikih resursa i ekosistemskog diverziteta, a mogunost veeg zapoljavanja i veeg profita stvara osnovu za kvalitetniji ivot i na selu.

Kljune rei: organska poljoprivreda, multifunkcionalnost, bio-diverzitet

Uvod

Meuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverziteta proistie iz osnovnih ekolokih principa kruenja materije i povezanosti i-vog sveta u prirodi, pretoenih preko agroekolokih principa i mera u tehnologije biljne i stoarske proizvodnje. Agroekologija je uvek osnova poljoprivrede, ali isticanje njene uloge (Oljaa, 2009) znaaja i primene menjala se sa rastom i razvojem sistema poljoprivrede. Tradicionalna poljoprivreda se i sada u visokom stepenu oslanjala na agroekologiju.

Konvencionalni (industrijski) naini poljoprivrede pored obezbe-enja dovoljno hrane i drugih proizvoda, izazvali su i niz negativnih posledica, ne samo ekolokih ve socijalnih i ekonomskih. Javljaju se brojne ekoloke bolesti: bolesti biotopa i bolesti biocenoze.

26 Organska poljoprivreda


Bolest biotopa ukljuuje: tetne emisije gasova u vazduhu i vodi; ostatke pesticida i tekih metala u vodi, zemljitu i vazduhu; de-gradaciju fizikih i hemijskih osobina zemljita (smanjenje sadraja humusa, zakiseljavanje), ali i naruen odnos i broj pojedinih grupa mikroorganizama; zagaenje povrinskih i podzemnih voda, gubitak poljoprivrednog zemljita urbanizacijom, erozijom i dr. Bolesti bio-cenoze ukljuuju: gubitak genetikih resursa gajenih i divljih biljaka i ivotinja, smanjenje i gubitak prirodnih neprijatelja tetnih inseka-ta i patogena, pojaan broj i intenzitet tetoina i njihova otpornost na pesticide, hemijsko zagaenje i unitavanje prirodnih mehaniza-ma kontrole. Najznaajnije pretnje ivotnoj sredini su procesi degra-dacije zemljita, ekstremni hidroloki dogaaji i nepovoljne prome-ne biohemijskog kruenja elemenata (Kovaevi i sar., 2011).

Kao odgovor takvom stanju razvijaju se brojni agroekoloki si-stemi proizvodnje (Lazi i Lazi, 2008), iji je cilj odrivost poljo-privrede odnosno ukupan odriv razvoj. U okviru tih sistema istie se organska poljoprivreda koja se u EU i smatra modelom odrive poljoprivrede.

Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane, sa integrisa-nim ekolokim (agroekolokim) principima i metodama konvencio-nalne ili tradicionalne poljoprivrede. Pritom, pristup poljoprivredi postaje celovit holistiki sistem, a ne jedan problem - jedno ree-nje. Time je organska proizvodnja usmerena ka kvalitetu proizvoda, potovanju ekolokih principa i prirodnih ciklusa uz visok stepen zatite ekosistema i ivotne sredine. Definicija istie da je organska poljoprivreda celovit sistem upravljanja proizvodnjom koja se bazira na ekolokim principima, visokom stepenu bioloke raznovrsnosti (biodiverzitet), ouvanju prirodnih resursa, primeni visokih standar-da o dobrobiti ivotinja i naina proizvodnje korienjem prirodnih supstanci i postupaka. Zato, organska proizvodnja nije samo, kako se esto govori, poljoprivreda koja ne primenjuje mineralna ubri-va, pesticide i druga sintetizovana hemijska sredstva. Ona je mnogo vie od toga. Sa izrazitim ekolokim principima ponekad je teko shvatljiva upravo zato to se mora razumeti, znati i primeniti celo-vit sistem (tehnologija) proizvodnje, a ne pojedinane agrotehnike mere.

Organska poljoprivreda se razvila od batenske proizvodnje, koja je i danas znaajna. Razvojem trita, organska proizvodnja posta-


Organska poljoprivreda 27

je robna proizvodnja (uvoenje standarda, sertifikata) sa vie po-ljoprivrednih proizvoda nego u konvencionalnoj proizvodnji, zbog primene proirenog plodoreda i drugih agrotehnikih mera (Lazi i eremi, 2010). Najznaajnija je proizvodnja u sistemu eko-farmi, razliite veliine, sa uravnoteenom biljnom i stoarskom proizvod-njom (Kavgi i Lazi., 1999). Danas se kod nas razvijaju svi oblici or-ganske proizvodnje. Uz proizvodnju veoma su zastupljeni organski sertifikovani proizvodi sakupljeni u prirodi (umsko voe, peurke, lekovite i zainske vrste).

Uloga organske poljoprivrede danas u uslovima evidentnih eko-lokih i klimatskih promena ima pun znaaj. Sigurno najznaajniji je doprinos organske poljoprivrede - proizvodnja kvalitetne, zdravstve-no bezbedne hrane i zatita biodiverziteta. Organska hrana je proi-zvod organske poljoprivrede i po svojim osnovnim biohemijskim ka-rakteristikama odgovara datoj vrsti i sorti. Primena ekolokih agro-tehnikih mera doprinosi ispoljavanju vrednijih komponenti hrane posebno iz grupe sekundarnih materija. Pravilan izbor vrste i sorte za dati region doprinosi vioj nutritivnoj vrednosti organske hrane. Organsko voe i povre kao deo svakodnevnog obroka, ima prirodan ukus, miris i boju karakteristinu za vrstu i sortu. Uz to vei je sadr-aj suve materije (za oko 25%), sadraj vitamina C (oko 28%) i beta karotena, zatim flavonoida (do 70%), kao i drugih biolokih aktivnih materija - antioksidanata. U povru je za oko 90% manje nitrata, veoma tetnih za oveka, a posebno za decu. U mleku je redukovan sadraj tetnih metala, mikotoksina, rezidua pesticida i glukoalka-loida. U mesu je vei sadraj nezasienih masnih kiselina, posebno omega 3 nezasiene masne kiseline. Biljke sadre vie prirodnih bi-otoksina, kao to je solanin u krompiru i tomatin u paradajzu, to poveava njihovu otpornost na bolesti i tetoine. Organska proi-zvodnja ostvaruje vei prinos u sunim godinama u odnosu na kon-vencionalnu proizvodnju, jer su biljke otpornije, sadre manje vode u elijama. Metode proizvodnje omoguuju smanjenje gubitaka ze-mljita erozijom za 20% do 40%. Hrana je bez ostataka pesticida, tekih metala, bez antibiotika, hormona rasta i aditiva, a zabranjeno je korienje genetskimodifikovanih sorti, rasa i dr, to sve zajedno poveava njenu nutritivnu i zdravstvenu vrednost. Organski proi-zvodi su sigurni jer se vre redovne kontrole proizvodnog procesa, a sertifikovana je proizvodnja transparentna, sledljiva, a dokumenti i logo (slika 5) su garancija da je to organski proizvedena hrana.

28 Multifunkcionalna organska poljoprivreda


Slika 5. Malo gajeno povre organski proizveden fizalis (foto: Lazi)

Organska proizvodnja vodi brigu o ivotinjama i one se uzgajaju u prirodnim uslovima to omoguuje ispoljavanje njihovih prirod-nih funkcija i ponaanja i kvalitetnije proizvode.

Multifunkcionalna organska poljoprivreda

Potreba breg razvoja porodinih farmi, uslovila je raznovrsno korienje i plasiranje proizvoda organske poljoprivredne proizvod-nje uz dodatne nepoljoprivredne proizvode i usluge, posebno one sa veom etnolokom odnosno tradicionalnom vrednou (Lazi i sar., 2006). Porodina organska poljoprivreda je kao i konvencionalna, raznovrsnija od usmerene robne proizvodnje na veim povrinama (slika 6). Tako je nastao i razvija se multifunkcionalni sistem organ-ske poljoprivrede (Vereijken, 2001).


Multifunkcionalna organska poljoprivreda 29

Slika 6. Raznovrsnost ponude organskog povra na Pijaci Moj sala (foto: Lazi).

Raznovrsna organska proizvodnja nastaje u okviru osnovnih principa organske poljoprivrede, a posebno plodoreda kao sistema proizvodnje, koji integrie sve organske, agrotehnike mere (bio-agrotehnike) i koji promovie gajenje meuuseva, useva za zeleni-no ubrivo, korisnih biljaka prijatelja (slika 7), predatora, uvoenje krmnih vrsta kao izvora hrane za domae ivotinje i tako proiruje ponudu proizvoda.

Slika 7. Biljke prijatelji povra ine biodiverzitet porodice Lelea (foto: Lazi).

30 Meuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta


Multifunkcionalna organska poljoprivreda, bazirajui se na vi-oj vrednosti sertifikovane organske hrane i drugih organskih pro-izvoda (tkanine, koa, biopesticidi, kozmetika, farmaceutska, drvna industrija i modna industrija) uspeno razvija dodatne profitabilne programe posebno vezane za razliite turistike programe (Babovi i Lazi, 2005). Povezujui tradiciju sa ekolokim vrednostima multi-funkcionalna organska proizvodnja otvara ansu za nove preduzet-nike, a posebno za razvoj porodinog gazdinstva (Lazi i sar., 2008). Na taj nain organska poljoprivreda otvara nove puteve razvoja van tradicionalnih, vezanih za seosku sredinu. To i jeste osnova neop-hodnog trenda vraanja ljudi iz grada u razvijeno, urbano selo.

Raznolikost geografskih, agroekolokih i tradicionalnih uslova Srbije uz dovoljno ekolokih istih povrina omoguuje veoma ra-zliite pravce razvoja multifunkcionalne organske proizvodnje. Or-ganska proizvodnja promovie razliitost i potovanje agroekolo-kih uslova u Srbiji. Sama injenica da je visoka zastupljenost malih poljoprivrednih, porodinih proizvoaa, upuuje na potrebu razvo-ja organske multifunkcionalne proizvodnje. Mogua je pojedinana ponuda putem sistema prodaje na kunom pragu farme. Meutim najefikasniji su udrueni multifunkcionalni proizvoai ueg ili i-reg podruja koji svoje proizvode i usluge realizuju kao agrobiotu-ristiku ponudu.

Meuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta

Za razvoj multifunkcionalne organske proizvodnje u okviru turi-stike ponude znaajno je ekoloko, hortikulturno i estetsko (u duhu tradicije) ureenje poljoprivrednih povrina, i farme uz neophodne dobre higijenske i sanitarne uslove (Lazi, 2010). To dopunjuje agro-turistiku ponudu koja se bazira i na potovanju tradicije, istorijskih i kulturnih vrednosti. Atraktivnost ponude hrane i namirnica tesno je vezana za ouvanje i gajenje starih vrsta, sorata i rasa koje daju specifinost proizvodima, a istovremeno postaju brend farmera ili regije, uz veliki doprinos ouvanju genetikih resursa, tog neproce-njivog bogatstva jedne nacije. Tako nastaje i novi pravac organske, posebno multifunkcionalne poljoprivrede koji sistemom uvanja autohtonih sorti - in situ, odnosno na farmi, uz njihovo racionalno korienje, povezuje brigu i ouvanje biodiverziteta, gradei meu-zavisnost organske poljoprivrede i biodiverziteta, kao prirodnu, ali


Meuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta 31

esto i izgubljenu vrednost (Lazi i sar., 2009). Organska multifunkcionalna poljoprivreda posebno istie zavi-

snost od ouvanosti biodiverziteta, od genetske razvnovrsnosti do biolokih ciklusa i procesa. Jer samo uz ouvan biodiverzitet, organ-ska proizvodnja ima mogunost njegovog racionalnog korienja, ali i njegovog ouvanja.

Biodiverzitet ine tri meuzavisna diverziteta: genetiki diverzi-tet koji predstavlja skup svih gena postojeih ivih bia, zatim spe-cijski diverzitet koga ine sve vrste na Zemlji (procenjuje se da ima 30.000.000 do 100.000.000 vrsta, a determinisano je oko 1.500.000) i ekosistemski diverzitet koji predstavlja skup svih ekosistema (dina-miki kompleks zajednice biljaka, gljiva, ivotinja i mikroorganiza-ma - agrobiocenoza i njihovog abiotikog okruenja). Biodiverzitet je danas znaajno ugroen. Vie od 770 ivotinjskih vrsta je pred istrebljenjem, ugroeno je preko 21% domaih rasa ivotinja i vie od 74% biljnih vrsta. Ogromna produkcija toksinih jedinjenja oz-biljno ugroava zemljite, vodu i vazduh i samim tim ivot na pla-neti, (Brindza i sar., 2010). Ugroenost biodiverziteta (Lakui i sar., 2001) ponovo istie potrebu da ovek i priroda moraju funkcionisati zajedno, biti u prijateljskim odnosima i tako osigurati budunost sledeim generacijama. U okviru toga znaajna je uloga organske poljoprivrede i zbog injenice da posebnu panju poklanja izua-vanju, gajenju i uvanju autohtonih vrsta, sorti i rasa. Oni imaju i posebnu vrednost u okviru multifunkcionalne ponude. Danas je uvanje ovih genetikih resursa razvijeno upravo na organskim far-mama. Takav primer je austrijsko-nemako udruenje Arche Noah, sa 6.000 lanova, koje ve vie od 15 godina prikuplja, izuava, umnoava i distribuira razliite tradicionalne vrste i sorte povra, voa, zrnenih i drugih retkih biljnih vrsta dajui tako novu viziju diverzitetu. Ocena je da diverzitet tradicionalnih biljnih vrsta i sorti cveta u kunim batama Evrope. Tako evropska organizacija Or-ganska bata sa 41.000 lanova prikuplja, uva i koristi veliki broj povrtarskih, vonih vrsta i tradicionalnih sorti. Slino tome rade i druge nevladine organizacije kao to je ProSpecieRara u vajcarskoj i Sesani u vedskoj.

Ekosistemski biodiverzitet funkcionie samo ako je ekosistem, to vai i za agroekosistem, u prirodnoj, dinamikoj ravnotei. Gu-bitak bilo kog lana biocenoze ili naruavanje biotopa onemoguava normalno odvijanje sloenih biohemijskih procesa u ekosistemu.

Organska poljoprivreda je primer dobre kombinacije zatite bio-diverziteta, ivotne sredine i poljoprivrede. Rezultati istraivanja u Evropi, Kanadi, SAD, pokazuju da organska poljoprivreda poveava

32 Literatura:


biodiverzitet na svim nivoima lanca ishrane od bakterija do sisa-ra. U 76 podruja meren je biodiverzitet i zakljueno da od 99 gru-pa organizama (bakterije, biljke, gliste, insekti, ptice i sisari) na 66 grupa organska poljoprivreda povoljno utie. The Soil Asociation, UK, je 2000. godine objavilo rezultate devet studija o stanju biodi-verziteta u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji: Na organskim poljima bilo je pet puta vie divljih vrsta (neke retke i ugroene), 57% vie gajenih vrsta, 25% vie ptica na obodu polja, 44% vie na polju u toku zime. U okviru organske poljoprivrede znaajno mesto imaju poljoprivredno-umski sistemi. Oni poveavaju kompleksnost agroekosistema poveavajui njegovu multifunkcionalnost. Upra-vo zato se danas razvijaju umske organske farme, pokazujui pun efekat meuzavisnosti multifunkcionalne organske poljoprivrede i biodiverziteta.

Danas je poznato da negativne promene biodiverziteta nastaju i zbog promene plodnosti zemljita i u okviru toga posebno je ugro-ena struktura zemljita i ivi svet zemljita. Pogoranje strukture zemljita e se posebno odraziti na smanjenje lukoviastih i kore-nastih vrsta u svetu. Gubitak biodiverziteta ugroava produktivnost poljoprivrede, ljudsko zdravlje pa i opstanak. Ekonomika ekosistema i biodiverziteta u EU predviaju ubrzano opadanje biodiverziteta. Predvianja su da e se do 2050. god. izgubiti 11% prirodnih obla-sti, a to je vrednost, na godinjem nivou 6% od globalnog nacio-nalnog bruto proizvoda do 2050. godine. Prema analizi strunjaka svaki uloeni dolar u zatitu biodiverziteta donosi 100 dolara dobiti od ouvanih prirodnih sistema (Miloevi i sar., 2010). Sve to je oz-biljno upozorenje. ansu biodiverzitetu daje organska poljoprivreda posebno multifunkcionalna, koja poveanim profitom omoguava i razvoj sistema ouvanja biodiverziteta.

Literatura:

Babovi, J., Lazi, B., Maleevi M., Gaji, . (2005): Agrobiznis u ekolokoj proizvodnji hrane. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Brindza, J., Grigorieva, O. (2010): Biodiverzitet i ekoloka poljopri-vreda. etvrti forum o organskoj proizvodnji. Centar za organsku proizvodnju, Selena, 36-38.

Kavgi, P., Lazi, B. (1999): Energetski autonomna i ekoloki ista farma (EAEF). Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.


Literatura: 33

Kovaevi, D., Lazi, B., Mili, V. (2011): Uticaj poljoprivrede na i-votnu sredinu. Meunarodi nauni skup agronoma Jahorina 2011, Jahorina.

Lakui, B. i saradnici (2001): Biodiverzitet i novi Milenijum. Dru-tvo ekologa i Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd.

Lazi, B. i saradnici (2006): Moj sala, prirunik za razvoj poljopri-vrede i salaa. Zelena mrea Vojvodine, Novi Sad.

Lazi, B., Dardi, M., Todorovi, V. (2008): Organska proizvodnja kao dio multifunkcionalnog ruralnog razvoja. Agroznanje br. 4., Banja Luka.

Lazi, B., Lazi, S. (2008): Organska poljoprivreda. U: Lazi, B., Ba-bovi, J. (ured.), Organska poljoprivreda. Institut za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad.

Lazi, B., Miloevi, M., Dragin, S. (2009): Uloga banke gena u ou-vanju i korienju genetikih resursa. Upravljanje genetikim re-sursima biljnih i ivotinjskih vrsta Srbije. Srpska Akademija nau-ka i umetnosti. Knjiga 3. Beograd.

Lazi, B. (2010): Multifunkcionalna organska poljoprivreda. Zbornik radova Ruralni razvoj i organska poljoprivreda, Beograd.

Lazi, B., eremei, S. (2010): Organska poljoprivreda - danas i su-tra. Savremena poljoprivreda, 59(5), Novi Sad, 522-529.

Miloevi, M., Dragin, S., Stegi, M. (2009): Biljni genetiki biodi-verzitet u poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Oljaa, S. (2009): Organska poljoprivreda i ouvanje biodiverziteta. U: Organska proizvodnja stanje i perspective, Tokovi, M. (ured.), Udruenje inenjera prehrambene struke Srbije.

Vereijken H.P. (2001): Evolution to multifunctional land use and Agriculture. Book of proceedings Food in the 21th century Su-botica, 2.

34 Literatura:


THE INTERCONNECTION BETWEEN ORGANIC FARMING AND BIODIVERSITY

Branka LaziFaculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia

Abstract: The interconnection between organic farming and bi-odiversity lies in the fact that this type of production entails the application of ecological principles and agro-ecological measures in order to revive natural biological cycles, while respecting the in-terconnection between living organisms. The holistic approach of multi-functional organic production, which has been created by the evolving of agriculture into an industry encompassing non-agri-cultural products and services as well, excludes the application of synthetic chemicals and GMOs. The diversity of this type of pro-duction, which is inherently evident in the obligatory wide crop rotation, the cultivation of intermediate crops, cover crops, green manure crops, and useful bioactive plants and predators, along with the selection of resilient, primarily autochthonous sorts and races, makes organic farming dependent upon the state of biodiversity. At the same time, multi-functional organic farming contributes to the conservation of genetic resources and ecosystem diversity, and its job-opening and profit increasing potential creates the foundation for a better quality of life in rural areas.

Key words: organic agriculture, multifunctionality, biodiversity.


ORGANSKA DEMO POLJA U FUNKCIJI OUVANJA BIODIVERZITETA 35

ORGANSKA DEMO POLJA U FUNKCIJI OUVANJA BIODIVERZITETA

Vladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi, Institut Tami, Panevo, Srbija

Apstrakt: Opasnost za svet danas predstavlja ubrzani gubitak bi-odiverziteta. Takvo stanje posledica je viedecenijskog inteziviranja poljoprivredne proizvodnje. Organska poljoprivreda kao jedan od odrivih sistema proizvodnje hrane ima zadatak da uva i unapreu-je biodiverzitet. Meutim nivo zastupljenosti organske proizvodnje u naoj zemlji je nedovoljan, u odnosu na okruenje je nekoliko puta manji, svega 0,4% od ukupnih obradivih povrina. Jedan od moguih naina njenog omasovljenja predstavlja istraivaki rad na takozva-nim pokaznim organskim demo-poljima. Zasnivanjem organskih demo-polja na razliitim lokalitetima Republike Srbije, stvorila bi se mrea polja ime bi se kroz primenjena istraivanja, na praktian nain vrila edukacija proizvoaa i ostalih zainteresovanih, a u ci-lju popularizacije i omasovljenja organske proizvodnje.

Kljune rei: organska demo-polja, zatita, ouvanje, unapree-nje, biodiverzitet.

Uvod

Razliite vrste ivota na zemlji, predstavljaju bioloki diverzitet, poznat kao biodiverzitet. Veliki broj biljaka, ivotinja i mikroorga-nizama, ine znaajan diverzitet gena, koji bi vrlo lako, ako se ne preduzmu hitne mere mogao nepovratno nestati. Slikovit primer, koji moe ukazati na narastajui problem nepovratnog gubitka jed-nog dela ivog sveta je sledei: na zemlji postoji 100.000.000 ra-zliitih vrsta, a proraunati nivo izumiranja je 0,01% godinje, to znai da svake godine izumre 10.000 razliitih vrsta (World Wild-life Fund, 2008). Ovako alarmantani podaci nas upozoravaju da se uzmemo u pamet i da svako u svom domenu radi na ouvanju i unapreenju zateene bioloke raznovrsnosti tj. biodiverziteta. Od-govarajue ouvanje postojeeg biodiverziteta i izrada dokumenata odrivog razvoja biodiverziteta, treba da budu osnov i sastavni deo svih razvojnih dokumenata. Strategije i ostali dokumenti o ouvanju biodiverziteta bile su predmet izrade velikog broja visokorazvije-

36 Organsko demo-polje Instituta Tami u Panevu


nih zemalja i zemalja u razvoju. Tako je i naa zemlja u toku 2011. godine donela Strategiju bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine (Slubeni glasnik RS, br. 13/11), ime se stvara osnova za ouvanje bogatstva bioloke raznovrsnosti zemlje. Jedan od ciljeva razvoja biodiverziteta je njegova integracija u okvir nacionalnog programa za organsku poljoprivredu. Stoga se namee potreba za kontinuiranim obukom u vezi ouvanja posto-jeeg biljnog i ivotinjskog geno fonda. Interdisciplinarnim pristu-pom bi se teilo ka viem nivou integracije biodiverziteta i organske proizvodnje. Time bi se adektatnim nainom uvanja odomaenih i autohtonih populacija biljaka i rasa ivotinja na razliitim nivoima unapreivao agrobiodiverzitet, genetiki resursi, proces oplemenji-vanja. Navedene aktivnosti bile bi sprovedene u okviru on farm i off farm ogleda, pri emu bi znaajnu ulogu imale sertifikovane farme i mala i srednja preduzea. Jedan od moguih naina uvoenja organske proizvodnje na veim povrinama je primena modela or-ganskih demo-polja. Na njima se na praktian nain vre primenjena istraivanja i edukacija proizvoaa pri usavravanju metoda i teh-nika organske proizvodnje i razvoja novih sposobnosti kroz prime-nu najnovijih naunih saznanja. Jedan od takvih modela predstavlja organsko demo-polje Instituta Tami u Panevu.

Organsko demo-polje Instituta Tami u Panevu

Postojanje demo-polja po metodama organske proizvodnje na oglednom polju Institutu Tami u Panevu (N 4456`, E 20 43`) dugorono treba da poslui za sprovoenje primenjenih istraivanja, sticanju novih znanja i na bazi toga davanje preporuka proizvoai-ma (Filipovi i Ugrenovi, 2009). Filipovi i Ugrenovi (2010b) istiu da je prema njihovom metodu savetodavnog rada postojanje organskih demo-polja, jedan od neophodnih inilaca uspenog ukljuivanja proizvoaa u organsku proizvodnju. Kao posledica ovakvog pristu-pa na podruju Junog Banata u periodu od 2008. godine, od kada postoji organsko demo-polje u organsku proizvodnju je ukljuen vei broj proizvoaa (Ugrenovi i Filipovi, 2010c).

Kako organski proizvoa ima uvek vie useva nego konvencio-nalni, za organsku proizvodnju mora se izvriti pravilan izbor vrsta i sorata bilja koje su prilagoene agroekolokim uslovima gajenja (Filipovi i Ugrenovi, 2010e). Iz tih razloga jedan od ciljeva naeg rada na organskom demo polju je ukljuivanje to veeg broja ratar-skih biljnih vrsta pogodnih za organsku proizvodnju. Do sada su u


Ouvanje biodiverziteta zemljita 37

makro i mikro ogledima gajene biljne vrste iz grupe alterativnih ita (krupnik, jednozrnac, dvozrnac, kamut, proso, sirak za zrno, heljda, kvinoja, tirovi) i manje gajene mahunarke (crna soja, crveni pasulj, crni pasulj, mungo i azuki pasulj, sastrica, bob). Na taj nain proi-zvoaima se skree panja na znaaj irenja plodoreda, a time i na unapreenje i ouvanje agrobiodiverziteta.

Ouvanje biodiverziteta zemljita

Zemljite je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda. Ono predstavlja neprocenjivo prirodno dobro, koje se stvara i obnavlja veoma sporo. Da bi se formirao sloj zemljista debeo 2 do 3 cm, potrebno je vie hiljada godina, u proseku od 1.500 do 7.000 godina (Duchaufour, 1968; Stevens and Walker, 1970). Naalost, kao i prema mnogim drugim prirodnim dobrima i prema zemlji-tu se ovek odnosi neodgovorno. Znaajan broj konvencionalnih poljoprivrednih proizvoaa radi poveanja profita, prilikom proi-zvodnje hrane, odnosi se nedomainski prema ouvanju plodnosti poljoprivrednog zemljita i zatiti postojeih agroekosistema (Fi-lipovi i sar., 2011b). U degradacione procese izazvane ovekovim uticajem izmeu ostalih spadaju: neadekvatna upotreba sintetikih materija (pesticidi, sintetika ubriva i druge), sabijanje zemljita tekom mehanizacijom, nedovoljna primena organskih ubriva i zeleninog ubrenja, iznoenje velikih koliina hranljivih materija visokoproduktivnim hibridima i sortama, neadekvatno raspolaganje biljnim ostatcima, upranjavanje monokulture, nepotovanje plodo-reda i drugi procesi. Poveana primena azotnih ubriva u mnogim zemljama, naroito u industrijski razvijenim, dovela je do niza no-vih problema meu kojima se posebno istie poveanje koncetracije nitrata u zemljitu, povrinskim i podzemnim vodama i u biljkama. Nakupljanje nitrata u prirodi, pored toga to izaziva niz ekolokih problema direktno ugroava zdravlje ljudi i ivotinja (Kastori, 1998).

Poljoprivredno zemljite je etvorofazni disperzni sistem sa-stavljen od vrste, tekue, gasovite faze i biofaze. Biofaza za svoje postojanje odnosno, rad zahteva organsku materiju kao izvor ener-gije (Rowell, 1994; Eljamal et al., 2011). Jedna od najee citiranih definicija biodiverziteta zemljita, data je na prvom ekolokom sa-mitu odranom u Rio de aneiru od 3. juna do 14. juna 1992., gde je biodiverzitet zemljita definisan kao razliite varijacije u ivotu zemljita, od gena do zajednica i varijacije stanita zemljita od mi-kroagregata do itavih pejzaa (Turb et al., 2010). Istraivanja grupe

38 Ouvanje biodiverziteta zemljita


autora (Mulvaney et al., 2009) koje se odnose na smanjenje biodi-verziteta zemljita, odnosno sadraja organske materije pokazala su da sintetiko azotno ubrivo, korieno kroz dui vremenski period, podstie razvoj mikroorganizama u zemljitu koji se hrane organ-skom materijom, ime se smanjuje njen sadraj u zemljitu. Razla-ganjem organske materije, sposobnost zemljita da zadri organski azot opada. Veliki deo azota u nitratnom obliku tada otie i zagauje nadzemne vode, dok jedan deo odlazi u atmosferu u obliku azotnog suboksida (N2O) koji kao gas stvara efekt staklene baste, a skoro 300 puta je opasniji od ugljendioksida (u pogledu zarobljavanja suneve toplote i poveavanja globalnog zagrevanja).

Smanjivanjem sadraja organske materije, zemljite postaje pod-lono sabijanju (stvrdnjavanju) ime se ograniava rast korena bi-ljaka. Takoe takvo zemljite ima sve manju sposobnost zadravanja vode, pa odvijanje biljne proizvodnje postaje sve vie zavisno od na-vodnjavanja. Istovremeno takvo zemljite postaje ranjivo na pada-vine (bujino oticanje vode) i podlono eroziji (Jankauskas et al., 2007).

Humus je organski deo zemljita, smee ili crne boje, koji se sa-stoji od delimino ili u potpunosti trulog biljnog i ivotinjskog ma-terijala, obezbeuje hranljive sastojke za biljke i poveava sposob-nost zemljita da zadri vodu, strukturu i toplotu, to prua optimal-ne uslove za biljku (Aiken et al., 1985). Smanjenjem sadraja humusa nastaje smanjenje prinosa gajenih biljnih vrsta (Dzhumalieva et al., 1993). Smanjenje sadraja humusa u AP Vojvodini je intenzivno, ali se i razlikuje od parcele do parcele, u zavisnosti od tipa zemljita i naina proizvodnje. Ustanovljeno je da je u naim zemljitima pad sadraja humusa od 0,5 do 1,0%, to predstavlja izuzetno visoko sma-njenje (Vasin, 2012). To potvruju rezultati vie od 200.000 analiza zemljita u Vojvodini koje je u poslednjih 20 godina uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Vui (1987) procenjuje da godinji gubitak humusa u zemljitima Vojvodine iznosi od 1.000 do 1.500 kg po hektaru. Zbog toga je potrebno godinje uneti 10,0-15,0 t ha-1 zgorelog stajnjaka, 16,5-25,0 t ha-1 slamastog stajnjaka ili 5,0-7,5 t ha-1 suve slame sa azotnim ubrivom (Molnar, 1995).

U poslednjih nekoliko decenija znatno je izmenjen i osiromaen sastav zemljinih mikroorganizama. Jedan od uzroka je promena tehnologije proizvodnje koja je uticala na smanjenje zemljinog biodiverziteta, u kome mikroorganizmi zauzimaju znaajno mesto (Stewart, 1991). Mikroorganizmi ine ivu komponentu zemljita. Zahvaljujui njihovim metabolikim procesima u zemljitu se od-vija kruenje materije, sinteza i mineralizacija humusa i ishrana bi-ljaka (Jarak i sar., 2005). Zahvaljujui svemu tome mikroorganizmi


Ouvanje biodiverziteta zemljita 39

predstavljaju jedan od pokazatelja plodnosti zemljita. Njihova broj-nost u zemljitima koja se eksploatiu u sistemu konvencionalne proizvodnje konstantno se smanjuje. Ovaj proces predstavlja erozi-ju poljoprivrednog biodiverziteta, koja se ogleda u gubitku gena i razliitih vrsta i unutar vrsta. Ova erozija izaziva gubitak plodno-sti poljoprivrednog zemljita, koju je mogue vratiti uvoenjem odrivih sistema poljoprivrede u koje spada organska proizvodnja (Arajo et al., 2009).

Poljoprivredno zemljite ima presudan znaaj za opstanak i ra-zvoj odreene zajednice. Zbog toga, svaka drava vodi posebnu bri-gu o zatiti, unapreenju, ureenju i racionalnijem korienju po-ljoprivrednog zemljita, vodei rauna o tekuim potrebama, ali i potrebama buduih generacija. Republika Srbija, takoe preduzima odgovarajue mere u tom pravcu (Kati i Simonovi, 2007). Jedan od ciljeva zatite ivotne sredine je ouvanje plodnosti poljoprivrednog zemljita kako je definisano Zakonom o poljoprivrednom zemljitu (Slubeni glasnik RS, br. 62/06). Ciljevi organske proizvodnje su odr-avanje i poveanje plodnosti zemljita, zatita prirodnih resursa od zagaenja, spreavanje erozije, ouvanje biolokog diverziteta i u najveoj meri iskljuivanje upotrebe inputa van farme. Primenom metoda organske proizvodnje, titi se, uva i poveava nivo plod-nosti poljoprivrednog zemljita kao resursa koji smo pozajmili od buduih generacija. Ovakav pristup zahteva neprekidno planiranje i multidisciplinarnost. Na gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom u odnosu na konvencionalnu proizvodnju u proseku ima za oko 30% vie leptira, mikroorganizama zemljita, kinih gli-sta, raznih insekata i manjih sisara (Bengtsson et al., 2005). Ovakvim pristupom titi se i unapreuje biodiverzitet, to je za proizvoaa koji proizvodi po metodama organske proizvodnje predstavlja logi-an i ekoloki jedino opravdan pristup. U tom sluaju se koristi sav biorazgradivi materijal, nita se ne baca, a malo se troi na skupe inpute proizvedene van farme. S tim u vezi dobijeni proizvod je ser-tifikovan, uglavnom skuplji i daleko bioloki vredniji (Filipovi i sar., 2010d).

Na organskom demo-polju Instituta Tami, gore navedena naela uspostavljena su primenom razliitih agrotehnikih mera. Od poetka zasnivanja ogledne parcele, vrena je redovna kontrola plodnosti, odreivan je sadraj mikroelemenata, a vrena je i kontro-la zemljita na ostatke opasnih i tetnih materija. U odgovarajuem plodoredu istraivan je uticaj sprovoenih mera na odravanje plod-nosti zemljita, mikrobioloke aktivnosti zemljita, smanjenje zako-rovljenosti, brojnosti tetoina i uzronika bolesti biljaka, a takoe

40 Izolacioni pojas


i odravanje populacija za prirodu i oveka korisnih vrsta. Obrada zemljita i ubrenje su vreni metodma koje propisuje vaei Zakon i Pravilnik o organskoj proizvodnji (Slubeni glasnik RS, br. 30/10 i Slubeni glasnik RS, br. 48/11). Na taj nain je delimino ostvaren planirani cilj da se odri ili povea sadraj organskih materija u ze-mljitu, povea stabilnost i biodiverzitet zemljita, kao i da se sprei sabijanje i erozija zemljita.

Izolacioni pojas

Organska biljna proizvodnja se sve vie odvija u njivskim uslo-vima gde je okruena intezivnom konvencionalnom proizvodnjom u kojoj se masovno koriste sintetika sredstva (mineralna ubriva, pesticidi i druga). U takvim uslovima moe doi do kontaminacije njiva sa organskom proizvodnjom. Jedno od osnovnih polazita or-ganske proizvodnje je zabrana primene sintetikih sredstava. Iz tog razloga Pravilnikom o organskoj proizvodnji (Slubeni glasnik RS, br. 48/11) je definisano da, ako proizvoa istovremeno primenjuje konvencionalnu proizvodnju i metode organske proizvodnje, duan je da obezbedi prostorno razgranienje izmeu povrina sa konven-cionalnom proizvodnjom i povrina sa organskom proizvodnjom, odnosno da postavi ivi pojas ili drugu fiziku prepreku kojom se obezbeuje razgranienje. Svrha ovakvog pojasa je da se sprei uti-caj primene sintetikih sredstava koja se koriste u okruenju organ-ske proizvodnje. U okviru prostornog razgranienja ivim pojasem proizvodnja se mora odvijati po organskim metodama.

Jedno od vanih naela organske proizvodnje je takoe ouva-nje i unapreenje biodiverziteta. Intenziviranje poljoprivredne pro-izvodnje je u poslednjim decenijama izrazito negativno uticalo na biodiverzitet (Prodanovi i urlan-Momirovi, 2006). Neprimerena upotreba pesticida i ostalih sintetikih sredstava uticala je na gu-bitak medonosnih pela i ostalih korisnih insekata. Gubitak prirod-nih opraivakih zajednica moe da izazove dramatine promene u ekosistemima i biodiverzitetima. Zasnivanjem prostornog razgrani-enja ivim pojasom u organskoj biljnoj proizvodnji moe se u odre-enoj meri poboljati stanje bioraznolikosti u postojeim agroekosi-stemima (Ugrenovi i sar., 2012).

Prilikom zasnivanja organskog demo polja na delu oglednog po-lja Instituta Tami Panevo za potrebu uspostavljanja razgranie-nja posejan je viegodinji mora (Foeniculum vulgare P. Mill.) (Ugre-novi i sar., 2010b). U godini zasnivanja (2009) i u narednoj godini


Izolacioni pojas 41

(2010) sprovedena su istraivanja iji cilj je bio: iznalaenje optimal-nog prostornog razgranienja ivim pojasom koji treba da obezbedi odvajanje povrina sa organskom proizvodnjom od konvencionalne proizvodnje i time sprei kontaminaciju sintetikim sredstvima, za-tita i obnavljanje biodiverziteta koje bi se manifestovalo povea-njem broja korisnih insekata, polinatora i predatora, to e uticati na efikasniju oplodnju, kao i podsticanje procesa biokontrole u agroe-kosistemima.

Slika 8. ivi pojas od moraa sa obe strane parcele sa usevom soje, organsko demo polje, Institut Tami (foto: Filipovi).

Prednosti postavljenog ivog pojasa moraem su u injenici da je on viegodinja biljka, tako da postoje trokovi osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve samo u prvoj godini, odnosno pri za-snivanju useva. Robusna nadzemna biomasa ini ovu biljnu vrstu jakim kompetitorom kada su u pitanju korovi. Stoga su mere nege u borbi protiv korova neophodne samo u godini zasnivanja useva. U narednim godinama biljke obrazuju nadzemna stabla rano u prole-e, a ve u drugoj dekadi aprila zatvaraju meuredni prostor i bujna nadzemna biomasa spreava rast korova izmeu redova (Ugrenovi i sar., 2012).

Mora cveta dugo, od jula do oktobra (Drai, 2004), a svojim u-tim cvetovima i karakteristinom aromom privlai veliki broj kori-snih insekata (Ugrenovi i sar., 2010b) (Sl. 8). Velikom produkcijom polena mora privlai medonosne pele, koje sakupljaju nektar ili

42 Organsko seme


polen. Ovo je naroito vano zato to pri kraju perioda cvetanja mo-raa postoji mali broj medonosnih biljaka (Ugrenovi i sar., 2012). Mora, takoe predstavlja pogodno stanite za predatore i parazit-ske ose (porodica Syrphidae) koje unitavaju lisne vai i gusenice (Maingay et al., 1991). Syrphidae su vrlo znaajne kao opraivai mnogih biljnih vrsta, ali i kao regulatori brojnosti tetnih insekata (Thompson & Rotheray, 1998). Zahvaljujui ovim osobinama mora doprinosi zatiti i obnavljanju biodiverziteta to se manifestuje po-veanjem broja korisnih insekata, polinatora i predatora. Upotrebom moraa u svrhu zasnivanja ivog pojasa utie se na efikasniju oplod-nju, a podstiu se i procesi biokontrole u agroekosistemima.

Mora je lekovita, aromatino-zainska i medonosna biljka koja se gaji zbog plodova bogatih etarskim uljima (2-6%) koja se kori-ste u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetikoj industriji (Krsti i sar., 1983). Tehnolokim postupkom iz biomase moraa dobija se biljni ekstrakt koji se koristi kao biopreparat u preventivnoj zatiti protiv pepelnice i pegavosti plodova paradajza (Biofa, Bio-Farming-Systems, 2010). Preparat izaziva induciranu otpornost biljaka na pa-togene, nema karencu i nije opasan za korisne insekte.

Odvajanje povrina sa organskom proizvodnjom zasadom vie-godinjeg moraa (slika 8) od povrina sa konvencionalnom proi-zvodnjom u cilju spreavanja kontaminacije sintetikim sredstvima u skladu je sa Pravilnikom o organskoj proizvodinji (Slubeni glasnik RS, br. 48/11). irina pojasa od 8,4 m obezbedila je razgranienje njive sa organskom proizvodnjom od konvencionalne i dovoljna je da sprei kontaminaciju sintetikim sredstvima iz okruenja. Sa in-tenzivnim porastom biljaka u ivom pojasu (ve od maja, sve do kasne jeseni) zatita useva u organskom sistemu gajenja je sve bolja (Ugrenovi i sar., 2012).

Organsko seme

Organska poljoprivreda predstavlja zatvoren sistem potpuno od-vojen od konvencionalne proizvodnje i u najveoj meri iskljuuje upotrebu inputa van farme. Ova vana naela odreuju i pitanje pro-izvodnje i upotrebe semena i sadnog materijala u organskoj proi-zvodnji. Prema vaeem Zakonu o organskoj proizvodnji (Slubeni glasnik RS, br. 30/10) materijal za reprodukciju (seme, rasad) u or-ganskoj proizvodnji mora biti proizveden po metodama organske proizvodnje. Iz tog razloga proizvodnja organskog semena znatno je skuplja i kompleksnija od proizvodnje konvencionalnog semena.


Organsko seme 43

U Republici Srbiji praktino ne postoji organsko oplemenjivanje biljaka i komercijalna proizvodnja organskog semena (Berenji, 2009). Ovakvo stanje usporava razvoj organske proizvodnje. U mnogobroj-nim kontaktima sa uesnicima u sistemu organske proizvodnje, do-lo se do saznanja da oni koriste seme iz lokalnih populacija (slika 9) i hemijski netretirano seme iz konvencionalne proizvodnje (Ugrenovi i sar., 2010a).

Proizvodnja semena organskim metodama zapoeta je 2008/2009. godine u okviru demo-polja na oglednom polju Instituta Tami u Panevu (Ugrenovi i sar., 2010a). U prvoj godini konverzije upotre-bljeno je konvencionalno hemijski netretirano seme soje (Glycine max L.) Merrill), sorte: Domaa crna, Dukat i Galeb, kategorija se-lekcionerovo seme (Selsem DOO, Beograd). U drugoj godini upo-trebljeno je seme krupnika (Triticum spelta L.), proizvedeno po me-todama organske proizvodnje sa statusom iz druge godine perioda konverzije, sorta Nirvana, kategorija selekcionerovo seme (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad). U treoj godini, na jednom delu parcele, proizvedeno je organsko seme soje (Glycine max L.), sorta Laura kategorija selekcionerovo seme (Institut za kukuruz, Zemun Polje). Iz navedenog se primeuje da su u prethodnom periodu pred-met proizvodnje bile domae sorte, ime se na odreeni nain uva i titi postojei autohotoni sortiment, a delom i ekonomska nezavi-snost.

Zbog nemogunosti primene hemijskih sredstava u toku proi-zvodnje postoji vei rizik od kontaminacije semena, korovima i pa-togenima (Groot et al., 2004). Berenji (2009) istie da je vanost ener-gije klijanja i klijavosti u organskoj proizvodnji vea nego u kon-vencionalnoj proizvodnji. Prema Jaleniku (1998) glavni uzrok manje klijavosti i energije klijanja semena je neujednaeno sazrevanje. Heterogenost lokalnih populacija esto dovodi do neujednaenog sazrevanja i o tome treba voditi rauna kada se odreuje momenat za berbu semena (Ugrenovi i sar., 2011).

44 Organsko seme


Slika 9. Lokalne populacije kukuruza koje odrava organski proizvoa Zoran Atanackovi iz Crepaje (foto: Ugrenovi).

Naelo ouvanja biodiverziteta u organskoj proizvodnji uslo-vilo je favorizovanje upotrebe lokalnih populacija. Proizvoai u organskoj poljoprivredi esto koriste seme iz lokalnih populacija, autohtone ili introdukovane sorte. Velika raznolikost gajenih lokal-nih biljnih materijala obogauje poljoprivredu i doprinosi lakem uspostavljanju organske proizvodnje. Lokalni usevi su posebno zna-ajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagoenosti na postojee ekoloke uslove (klima, zemljite), na biotike faktore (tetoine, uzronike bolesti) i na tehnologije organske proizvodnje (Prodanovi i urlan-Momirovi, 2006). Meutim, lokalni biljni mate-rijali esto nisu dostupni proizvoaima organske hrane (Ugrenovi i sar., 2010a), a konzervacija genetikih resursa na farmi je kom-pleksna i rizina zbog uticaja spoljanjih inilaca (Miloevi, 2009). Gazdinstva za proizvodnju organske hrane u naoj zemlji bi mogla biti povezana u grupaciju koja bi se bavila uvanjem i odravanjem lokalnih biljnih populacija i razmenom njihovog semena. Ovakav vid uvanja i odravanja se naziva in situ ili on-farm konzervacija i u svetu dobija sve vie na znaaju. Razvoj ovakvih programa mogao bi posluiti kao model za proizvodnju semenskog materijala, neophod-nog gazdinstvima za proizvodju organske hrane u Republici Srbiji (Filipovi i Ugrenovi, 2010c).


Eko-koridori 45

Eko-koridori

Prema definiciji FAO i Svetske zdravstvene organizacije, organ-ska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom, koji promovie ozdravljenje ekosistema ukljuujui biodiverzitet, biolo-ke cikluse i naglaava korienje metoda koje u najveoj meri isklju-uju upotrebu inputa van farme. Uvoenje eko-koridora i bioloki aktivnih biljaka - biljke prijatelji u organskoj proizvodnji u skladu je sa gore navedenim naelima, a njihova uloga u organskoj proi-zvodnji moe biti viestruka (Ugrenovi i sar., 2011). Naroito treba istai ulogu u biokontroli tetoina, repelentnim i atraktantnim de-lovanjem. Paljivim raspolaganjem mogunostima ovih biljaka i nji-hovom kombinacijom moe se uspeno vriti biokontrola u sistemu organske biljne proizvodnje. Na organskim poljima uloga eko-kori-dora moe se posmatrati i kao element ekolokog ureenja poljopri-vrednih povrina. Organska demo-polja mogu posluiti za vrenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i praenje njihove funkcije u procesu biokontrole (Filipovi i sar., 2011a).

Pri daljem razvoju bioagrotehnikih mera koje e se primenjivati u ekolokim sistemima proizvodnje, a pre svega u organskoj proi-zvodnji, razliiti eko-koridori imae poseban znaaj u zatiti odree-nih biljnih vrsta i agroekosistema. Masovno uvoenje eko-koridora na sertifikovanim parcelama moe biti efikasna metoda za ouvanje biodiverziteta (Ugrenovi i Filipovi, 2012). Polja pojedinih proizvo-aa u Srbiji su ispresecana eko-koridorima sa cvetnim vrstama, to predstavlja bioagrotehniku meru koje se primenjuje kako bi se stvorili povoljni uslovi za rast gajenih biljaka, ali i ouvao biodiver-zitet. U dosadanjoj praksi najee su koriene meavine jednogo-dinjih vrsta (miroija, neven, mak, kadifica, dragoljub, facelija, he-ljda, kamilica i dr.), dvogodinje i viegodinje vrste (lukovi, buva, maslaak, anis, mora (slika 10), korijander, hajduka trava, odoljen, deteline i dr.) (Filipovi i sar., 2010a). Svojim osobinama biljke koje ulaze u sastav eko-koridora predstavljaju utoite za korisne insekte (polinatore i predatore) (slika 10) pa i na taj nain doprinose zatiti i obnavljanju biodiverziteta (Ugrenovi i sar., 2012).

46 Otvoreni dani biodiverziteta


Slika 10. Insekti polinatori na cvastima moraa, organsko demo-polje Institut Tami (foto: Ugrenovi).

Zasnivanje eko-koridora zainskim biljem moe pored bioloke opravdanosti i ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Potra-nja za proizvodima od ovih biljaka u sveem i suvom stanju u stal-nom je porastu poslednjih petnaest godina, naroito otkada se ova proizvodnja u znaajnoj meri obavlja po principima organske proi-zvodnje. Najvea potranja je za perunom, bosiljkom, korijanderom, majinom duicom i timijanom (Filipovi i sar., 2010a).

Otvoreni dani biodiverziteta

Kao rezultat nae tenje da reavamo pitanje izbora vrsta i sorti bilja koje su prilagoene metodama organske proizvodnje, ali i lo-kalnim agroekolokim uslovima, nastala je ideja o odravanju vied-nevne manifestacije Otvoreni dani biodiverziteta koja ima za cilj promociju biodiverziteta putem istoimenog tematskog skupa i ve-eg broja radionica. Cilj manifestacije je da se proizvoaima, stru-noj javnosti i graanstvu ukae na znaaj ouvanja i unapreenja postojeeg biodiverziteta. Demonstracionim ogledima, teorijskim predavanjima i putem interaktivnih radionica, krajnjim korisnicima e svake godine biti predstavljane razliite oblasti organske proi-zvodnje i biodiverziteta.


Zakljuak 47

Zakljuak

Uvoenjem modela organskih demo-polja, stvorila bi se osnova za dalji razvoj i omasovljenje organske proizvodnje. Takvim pristu-pom kao jedan od prioritetnih zadataka bio bi ouvanje i unapree-nje postojeeg agrobiodiverziteta. Zasnivanjem organskih demo-po-lja u rad bi se ukljuili razliiti poljoprivredni i privredni subjekti. Podigao bi se nivo rada usavravanjem starih i uvoenjem novih metoda organske proizvodnje. Ovakvim pristupom, vrila bi se vie-godinja istraivanja i na osnovu njih struno-savetodavni rad. Mul-tilokacijskim pristupom vrilo bi se vrednovanje lokalnih useva koji su posebno znaajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagoenosti na postojee ekoloke uslove, na biotike faktore i na metode i tehnologije organske proizvodnje.

Uvoenjem veeg broja organskih demo-polja u Republici Srbiji bi se u znaajnoj meri pokrenula primenjena istraivanja. Metode i procedure za odrivu eksploataciju prirodnih resursa, rezistentne autohtone sorte, novorazvijeni varijeteti ivotinja, biljaka, plodore-da, primena stajnjaka i komposta, bioloka zatita, samo su neke od smernica za sprovoenje istraivanja koje su definisane u radnoj verziji Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji (2012-2017).

Literatura:

Aiken, G.R., McKnight, D.M., Wershaw, R.L., MacCarthy, P. (1985): Hu-mic Substances in Soil, Sediment and Water. Geochemistry, Iso-lation and Characterization. Wiley, New York.

Arajo, A., S., F., Leite, L., F., C., L., Santos, V., B., Carneiro, R., F., V. (2009): Soil Microbial Activity in Conventional and Organic Agricultural Systems. Sustainability 2009, 1, 268-276.

Bengtsson, J., Ahnstrm, J., Weibull, A. C. (2005): The effects of organic agriculture on biodiversity and abundance: a meta-analysis. Jour-nal of Applied Ecology, 42: 261269.

Berenji, J. (2009): Uloga sorte i sortnog semena u organskoj poljopri-vredi. Zbornik radova Naunog instituta za ratarstvo i povrtar-stvo Novi Sad, 46(I), 11-16.

Biofa, Bio-Farming-Systems (2010): Biofa published fenneloil extract HF-Pilzvorsorge for fungal prevention available at: http://www.biofa-profi.de/de/produkte/details/hf-pilzvorsorge_,41,2.

48 Literatura:


php (PDF date 26.01.2010), Mnsingen, Germany.Drai, S. (2004): Proizvodnja semena lekovitog i aromatinog bilja.

U: M Miri (ured.), Tehnologija proizvodnje semena. Drutvo se-lekcionera i semenara Republike Srbije, Beograd.

Duchaufour, P. (1968): Lvolution des sols. Essai sur la dynamique des Profi ls: Paris, Masson.

Dzhumalieva, D., Vassilev, A., Shopova, V., I. (1993): Cropping systems in intensive agriculture. New Delhi, M D Publications.

Eljamal, O., Perera, E. D. P., Jinno, K. (2011): Practice of Mass Tran-sport Model Application for Biogeochemical Redox Process in Aquifer, ISRN Ecology, vol. 2011, Article ID 345851, 15.

Filipovi, V., Glamolija, ., Radivojevi, S., Jaimovi, G. (2010a): The Demand for Fresh Spice Herbs in The World and in Serbia. 6rd Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast Euro-pean Countries, Antalya, Turkey, 120.

Filipovi, V., Radivojevi, S., Ugrenovi, V., Jaimovi, G., Branka Lazi, Subi, J. (2011a): The Eco corridor in Organic Agricultural Pro-duction. 22. Meunarodni simpozijum Proizvodnja zdravstveno bez-bedne hrane / 22. International symposium Safe food producti-on. Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 259 261.

Filipovi, V., Ugrenovi, V. (2009): Demo polje po metodama organ-ske proizvodnje na oglednom polju instituta Tami Panevo. IV Simpozijum sa meunarodnim ueem Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, Beograd, Srbia, 76 77.

Filipovi, V., Ugrenovi, V. (2010b): Implemented methods in exten-sion practice for new producers/farmers in organic production. International scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V) regional specificities. Economics of agri-culture, Belgrade, Serbia, 64 70.

Filipovi, V., Ugrenovi, V. (2010c): Bioloka raznolikost organske proizvodnje u funkciji ouvanja biodiverziteta. etvrti forum o organskoj proizvodnji. Centar za organsku proizvodnju, Selena, Srbia, 44-46.

Filipovi, V., Ugrenovi, V. (2010d): Savetodavni rad vezan za uvoe-nje GLOBALGAP standarda i metoda organske poljoprivrede. XV Meunarodno nauno struno savjetovanje agronoma Republi-ke Srpske Poljoprivreda i hrana izazovi XXI veka, Trebinje, Republika Srpska, 138.

Filipovi, V., Ugrenovi, V., Baji, N., Radivojevi S. (2011b): Organska proizvodnja kao mogunost podizanja nivoa plodnosti poljopri-vrednog zemljita. V simpozijum sa meunarodnim ueem Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji = V Symposium


Literatura: 49

with International Participation Innovations in Crop and Vegeta-ble Production, Beograd, Srbija, 45-46.

Filipovi, V., Ugrenovi, V., Ugrinovi, M., Jaimovi, G., Glamolija, ., Radivojevi, S. (2010e): Organska proizvodnja u funkciji zatite i unapreenja biodiverziteta. XV Meunarodno nauno struno savjetovanje agronoma Republike Srpske Poljoprivreda i hrana izazovi XXI veka, Trebinje, Republika Srpska, 171.

Groot, S.P.C., Van, Der, Wolf, J. M., Jalinik, H., Cees, J. Van, Der, Bulk, R. W. (2004): Challenges for the production of high quality organic seeds. ISTA News Bulletin, 127, 12-15.

Jalinik, H., R. Van, Der, Schoor, A., Frandas, J., G., Van, Pijulen, R., J. Bino (1998): Chlorophyll fluorescence of Brassica oleracea seeds as a non-destructive marker for seed maturity and seed performance. Seed Science Research 8, 437-443.

Jankauskas, B., Jankauskiene, G., Fullen, M.A. (2007): Relationships between soil organic matter content and soil erosion severity in Albeluvisols of the Zemaiciai Uplands, Ekologija. 53 (1), 21-28.

Jarak, M., Miloevi, N., Mili, V., Mrkovaki, N., uri, S., Marinkovi, J. (2005). Mikrobioloka aktivnost - pokazatelj plodnosti i degrada-cije zemljita. Ekonomika poljoprivrede, 52(4), 483-493.

Kati, B., Simonovi, Z. (2007): Briga o poljoprivrednom zemljitu u Srbiji - osvrt na novi Zakon o poljoprivrednom zemljitu. Ekono-mika, 53(1-2), 149-162.

Kastori, R. (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, Novi Sad.Krsti, N., Glamolija, ., Priji, Lj. (1983): Uticaj kalijuma, fosfora i

gustine useva na prinos i kvalitet moraa (Foeniculum vulgare P. Mill.). Agrohemija 3, 217-223.

Maingay, H.M., Robert, L. Bugg, Carlson, R.W., Davidson, N.A. (1991): Predatory and parasitic wasps (Hymenoptera) feeding at flowers of sweet fennel (Foeniculum vulgare Miller var. dulce Battandier & Trabut, Apiaceae) and spearmint (Mentha spicata L., Lamiaceae) in Massachusetts. Biological Agriculture and Horticulture 7, 363-383.

Miloevi, M., Dragin, S., Stegi, M. (2009): Biljni genetiki biodiverzi-tet u poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Molnar, I. (1995). Opte ratarstvo. Feljton, Novi Sad.Mulvaney, R., Khan, S., Ellsworth, T. (2009): Synthetic Nitrogen Fer-

tilizers Deplete Soil Nitrogen: A Global Dilemma for Sustaina-ble Cereal Production. Journal of Environmental Quality, 38(6), 2295-2314.

Prodanovi, S., urlan-Momirovi, G. (2006): Genetiki resursi biljaka za organsku poljoprivredu. Univerzitet u Beogradu Poljoprivred-

50 Literat

Documents

Filipović_Ugrenović_2012_Organska_proizvodnja_i_biodiverzitet