Finalni izveštaj projekta - Istrazivanje trzista usluga.pdfNaime, nije više dovoljno samo poznavanje potreba korisnika, već se mora vršiti kontinuarno i kompleksno istraživanje

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Finalni izveštaj projekta :

’’Istraživanje tržišta usluga Instituta za javno zdravlje Kragujevac saprojekcijom promena tržišnih uslova poslovanja za period od

2010-2015 godine’’.

Kragujevac, februar 2010.

SADRŽAJ

I UVOD..............................................................................................................................................1

1. Geneza i vlasnička struktura Instituta....................................................................11.1. Nužnost promena........................................................................................11.2. Specifičnot promena u zdravstvu.............................................................21.3. Zašto se radi projekat..................................................................................21.4. Očekivani rezultati......................................................................................3

2. PRIMENJENA METODOLOGIJA I REALIZOVANE AKTIVNOSTI...............................4

2.1. Realizovane aktivnosti konsultanta..............................................................4

II. NORMATIVNA I STATUSNA AKTA INSTITUTA ............................................................8

1. Registracija....................................................................................................................82. Statut..............................................................................................................................93. Organizacija.................................................................................................................104. Nagrađivanje................................................................................................................11

III. TRŽIŠNA POZICIJA..................................................................................................................12

1. Osnov sticanja prihoda.............................................................................................122. Poslovne aktivnosti...................................................................................................12

2.1. Saradnja Instituta sa institucijama u zdravstvu......................................122.2. Saradnja sa institucijama van zdravstva..................................................132.3. Saradnja sa preduzećima............................................................................13

3. Struktura ostvarnih prihoda...................................................................................133.1. Prihodi od institucija u zdravstva.............................................................143.2. Prihodi od institucija van zdravstva.........................................................153.3. Usluge preduzećima....................................................................................163.4. Usluge stanovništvu....................................................................................16

IV. FAKTORI OKRUŽENJA.........................................................................................................17

1. Legistativni okvir.....................................................................................................171.1. Zakonske obaveze za korisnike usluga......................................................171.2. Zakoni i propisi za davaoca usluga.............................................................19

2. Ekonomski trendovi.................................................................................................192.1. Nacionalni prihodi i rashodi.........................................................................192.2 Ekonomska kretanja i izgledi..........................................................................21

2.3. Privredna aktivnost.........................................................................................222.4. Sektorsko učešće delatnosti od značaja za usluge Instituta.......................222.5. Cene na malo...................................................................................................242.6. Izvozni potencijal Regiona.............................................................................24

3. Načini prikupljanja sredstava za finansiranje zdravstva...................................253.1. Porezi................................................................................................................253.2. Zdravstveno osiguranje.................................................................................253.3. Privatno osiguranje.........................................................................................263.4. Finansiranje od strane lokalne zajednice.....................................................263.5. Poslodavci........................................................................................................273.6. Plaćanje direktno „iz džepa“........................................................................27

4. Načini plaćanja davaocima usluga.........................................................................284.1. Ministarstvo zdravlja.....................................................................................294.2. Republički zavod za zdravstveno osiguranje...........................................31

5. Položaj Instituta u sitemu finansiranja javnog interesa u zdravstvu...............336. Izveštaji o specijalnim kretanjima.........................................................................33

6.1. Populacioni trendovi .....................................................................................346.2. Ekonomska obeležja…………………………………………………….......35

Aktivnost stanovništva...................................................................................36Zarade i penzije..................................................................................................37

V. KONKURENCIJA.....................................................................................................................40

1. Konkurentske usluge u delatnosti........................................................................402. Prednosti i slabosti Instituta..................................................................................403. Cenovna konkurentnost usluga............................................................................434. Veličina apsorpcionog potencijala tržišta............................................................445. Vrsta poslovne transakcije.....................................................................................46

VI. RESURSI INSTITUTA.............................................................................................................48

1. Kadrovski kapacitet.................................................................................................482. Tehnološki................................................................................................................50

Laboratorijska opremljenost........................................................................50Sertifikati........................................................................................................51Akreditacije....................................................................................................51Računarska tehnologija................................................................................52Transportna i komunikaciona sredstva.....................................................533. Finansijski potencijal..............................................................................................53

Ostvareni prihodi po strukturi (Izvori) za 2008 i I-IX 2009....................53

Ostvareni rashodi po strukturi za 2008 i I-IX 2009...................................544. Prostorno – tehnički uslovi....................................................................................55

VII. PROJEKCIJA RAZVOJNOG KONCEPTA..........................................................................56

1. Otklanjanje slabosti.................................................................................................571.1. Definisanje misije,vizije i ciljeva....................................................................571.2. Utvrđivanje marketing strategije...................................................................611.3. Motivacija zaposlenih......................................................................................671.4. Unapređenje organizacione strukture..........................................................681.5. Korišćenje informacionih tehnologija...........................................................711.6. Obezbeđenje materijalnih uslova rada.........................................................72

2. Proširivanje šansi iz okruženja..............................................................................732.1 Liderstvo-imidž,poverenje.............................................................................732.2 Sposobnost kretanja ka profitnim grupama.................................................732.3 Mogućnost proširenja tržišnog uticaja..........................................................762.4 Promene uslova poslovanja............................................................................772.5 Izgradnja nove strukture društva..................................................................812.6 Decentralizacija vlasti......................................................................................822.7 Zaštita i unapređenje životne sredine...........................................................842.8 Ishrana i stilovi života.....................................................................................852.9 Osiguravajuće ustanove..................................................................................86

3. Definisanj opasnosti i odgovor na izazove..........................................................873.1 Promena modela prihoda...............................................................................88

3.1.1. Postojeći budžetski prihodi..................................................................883.1.2. Programsko finansiranje.......................................................................903.1.3. Inovativni programi...............................................................................913.1.4. Podrška i saradnja lokalne zajenice.....................................................92

4. Kreiranje okoline za podršku................................................................................935. Razvoj javno-privatnog partnerstva.....................................................................946. Stvaranje eksternih snaga......................................................................................957. Organizacija prodajne snage.................................................................................95

VIII. MAPA PUTA..........................................................................................................................97

IX. PRILOZI..................................................................................................................................99

1 . Predlog Inovativnih programa...............................................................................992. Model programa zdravsvene zaštite za nivo grada ........................................1023. Ostvareni prihodi-rashodi u 2009 po organizacionim jedinicama.................107

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Radni tim za izradu studije 1

I UVOD

1. GENEZA I VLASNIČKA STRUKTURA INSTITUTA

Institut za Javno zdravlje Kragujevac (IZJZK), kao ustanova Javno zdravstvenedelatnosti, ima dugu i poznatu tradiciju, u kojoj je više puta menjao osnivača,pravno-formalni status, organizacionu strukturu, i ime. Higijenskoepidemiološka stanica Kragujevac osnovana je 1922. godine, a kasnije prerasta uZavod za zaštitu zdravlja Kragujevac. Zavod za zaštitu zdravlja Kragujevacprerasta u Institut za javno zdravlje 1999. godine.

Navedeni procesi su beležili različite trendove razvoja, funkcionisanja,osposobljenosti, uslove rada i standarda zaposlenih, i uvodenjem novihlaboratorijskih i drugih metoda i standarda kvaliteta.

IZJZK ka zdravstvena ustanova osnovan je sredstvima u državnoj svojini uskladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova, koji donosi Vlada RepublikeSrbije.

Današnji oblik i status IZJZK je utvrđen 2007 godine.

Unutrašnja dinamika i brze promene spoljnih faktora zahtevaju od postojećegoblika organizovanja da se blagovremeno prilagođava, što je od vitalnoginteresa za osnivača i zaposlene.

1.1. Nužnost promena

Održavanje uzlaznog trenda razvoja IZJZK, obezbeđivanje uslova za održivofinansiranje, unapređenje kvaliteta i efikasnosti svih aktivnosti u domenujavnog zdravlja, razvoj promocije zdravlja, prevencije bolesti i zaštite životnesredine, očuvanje i unapređivanje zdravlja, i redukovanje fona najvažnijihfaktora rizika, imperativ je vremena.

Informaciono društvo, globalna ekonomija, otvorena tržišta, novi korisniciproizvoda i usluga, kao i potpuno novi uslovi i način poslovanja, nesumnjivo sudoveli do nove uloge i u skladu sa tim potpuno novog koncepta tržišta usluga.Savremeni korisnik usluga je sve više “meta” oštre međunarodne i globalnekonkurencije, umesto nekadašnje lokalne i nacionalne.Sada je neophodnoprimenjivati novi, sasvim drugačiji koncept koji podrazumeva „upravljanjeodnosima sa korisnicima“. Naime, nije više dovoljno samo poznavanje potrebakorisnika, već se mora vršiti kontinuarno i kompleksno istraživanje koje daje

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


podatke o očekivanjima korisnika usluga u realnom vremenu, kao i o vrednostikoju korisnik „vidi“ u ponuđenoj usluzi.

Polazeći od toga, kontinualno istraživanje i sagledavanje specifičnih zahtevakorisnika, predstavlja izuzetan profesionalni napor i svojevrstan izazov upogledu definisanja efikasne strategije poslovanja na specifičnom tržištuzdravstvenih usluga.

1.2. Specifičnost promena u zdravstvu

Zdravstvo, kao jedna od najosetljivijih delatnosti ljudskog društva, uvek jeimalo i socijalnu funkciju, pa značajne promene u takvoj oblasti imaju šireimplikacije na društvo u celini. Dok u nekim drugim oblastima ljudskogdelovanja tranzicioni period tokom sprovođenja reformi može proteći tiho,postepenim uvođenjem sistematskih promena, u zdravstvu je situacija dalekokompleksnija. Postoji više faktora koji utiču na to – pre svega složenostzdravstvenih sistema u gotovo svim društvima, manje ili više razvijenim, kao iposebno mesto zdravstva kao delatnosti.

Reforme u zdravstvu su postale svetski fenomen u poslednjih dvadeset godinaprethodnog veka. Socioekonomske promene na globalnom nivou, uticaj medija,pristup informacijama, kao i opšta svest ljudi su samo neki od činilaca koji suimali i imaju značajnog udela u menjanju slike o ulozi zdravstva, odlučivanju,kao i načinu korišćenja zdravstvenih usluga.

Ministarstvo zdravlja Srbije je u svom reformskom dokumentu “Bolje zdravljeza sve u trećem milenijumu”, 3 februara 2003. godine definisalo strateškesmernice kojima će se rukovoditi reforma zdravstvenog sistema u Srbiji.Predvidjeno je, da reforma obuhvati sve nivoe zdravstvene zaštite kao izaposlene u zdravstvu.

1.3. Zašto se radi projekat

Polazeći od lične svesti i odgovornosti za ostvarivanje svoje uloge kao instiucijeod posebnog društvenog značaja i zahteva za unapređenje poslovanja krozpriznavanje nužnosti promena, rukovodstvo Instituta je odlučno da inteziviraaktivnosti na osposbljavanju IJZK uočenim trendovima koji će obeležavatiposlovni ambijent u narednim godinama.

Da nebi dolazilo do dodatnih funkcionalnih i poslovnih gubitaka unutarinstitucije, do demoralisanja zaposlenih, poremećene komunikacije, narušavanja

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


ugleda u javnosti, povećanja tenzije, odlaska kvalitetnih radnika i dr.planiranim aktivnostima će se pristupiti na organizovan način.Identifikacijomsistuacije i tržišnog položaja u javo-zdravstvenoj delatnosti, analiziratiorganizacione, tehničke, finansijske karateristike, na bazi kojih će se planiratibuduće mere unapređenja funkcionisanja i nadolazećih strategija.

Međutim, s obzirom na starenje stanovništva, savremeni način života, iproširenost činioca rizika za najširu populaciju stanovništva, Institut, kaoustanova od posebnog državnog interesa, očuvanja zdravlja populacije, teosećanje socijalne sigurnosti, je pozvana da radi na razvoju politike i planova zapodršku aktivnostima pojedinaca i društva u vezi sa zdravljem.

1.4. Očekivani rezultati

Ovaj projekat, treba da na bazi ekspertske ocene, indetifikuje mapu puta zaosposobljavanje Instituta da bude institucija koja je liderska, koordinativna i sapromotivnom javno-zdravstvenom ulogom, bez određenja na njen regionalnikarakter i usmerenost ka lokalnoj samoupravi, i koja istovremeno razvijaposlove i zadatke koji nisu budžetskog karaktera, a stručno i finansijskidoprinose uspešnom poslovanju.

Rad na studiji, treba da pokrene proces promene razmišljanja i pristupazaposlenih u Institutu, koji su najveći razvojni potencijal.Pokretanje procesasagledavanja tržišne pozicije Instituta i tendecija tržišnih uslova poslovnja 2010-2015 godine,promeniće atmosferu privremenosti, koja obeshrabruje zaposlene,nisu aktivni činioci, već su u iščekivanju događanja,

Tri su očekivanja rezultata studije :a) da menadžment i zaposleni dobiju sopstvenu poslovnu sliku,b) da se izgradi i razvije kreativan tim Instituta,c) postaviti osnove za funkcionalni sistem kvaliteta,

Preduzete aktivnosti predstavljaće proces prilagođavanja zatečenog stanjainstitucionalnim i faktičkim promenama u pravcu:

1. Identifikovanju potrebnih promena za jačanje kapaciteta u okvirudelatnosti,

2. Da se organizacione promene postave konceptualno,3. Prepoznaju elementi razvojne strategije,4. Da se ukaže na način pretvaranja koncepta u praksu.

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


2. PRIMENJENA METODOLOGIJA I REALIZOVANE AKTIVNOSTI

Istraživanje tržišta u oblasti Javno-zdravstvenih usluga zahteva angažovanjevelikog broja resursa i precizno definisanje aspekta predmetnih usluga koje seanaliziraju. Istraživanje tržišta mora uzeti u obzir specifičnosti ove usluge: onaje izraz sistema masovnog opsluživanja, a istovremeno je okarakterisanavisokim stepenom individualnosti u zahtevima korisnika.

Proces prikupljanja podataka potrebnih za analizu zahteva precizno definisanjeindividualnih grupa korisnika.U cilju sagledavanja postojećeg statusnog stanja,organizacije i funkcionisanja, poslovnog profila, upravljanja, prikupiće seosnovna faktografija kroz izveštaje pripremljene od strane Instituta i razgovorasa ovlašćenim predstavnicima. Prikupljene informacije su potom analizirane,sistematizovane i izvedeni su odgovarajući zaključci

Istraživanja, analize i projektovanja se odvijaju istovremeno i uz učešće svihčlanova projektantskog tima, simultani pristup u projektovanju:

Ocena stanja se prezentira u vidu Finalnog izveštaja, koji se dostavlja uštampanom i elektronskom formatu.

Istorijski periodi koji će bili predmet rada obuhvataju 2008. i 2009. godinu.

2.1. Realizovane aktivnosti konsultanta

U okviru realizacije projekta konsultant je obavio sledeće aktivnosti:1. Prva poseta Institutu za javno zdravlje Kragujevac, 20. 11.2009, gde je

domaćin posete bio direktor Instituta prof.dr Dragoljub Đokić. Poseta jesprovedena sa ciljem da se konsultant upozna sa članovima radnog timaInstituta, te dogovori metodologija i način rada. Sastanku suprisustvovali članovi radnog tima: Dr. Nebojša Ranković, kordinator,Marija Karajović - Zogović, poverenik za sistem kvaliteta, proizvodila,Dragan Milanović - Trša, informatika, Dr Jelka Ranković, lekar-šefodeljenja higijene i s.ekologije,na doktrorant, Milun Tubić, ekonomista,sa menadžerskim iskustvom, Dr Delić Predrag–epidemiolog, MirjanaMilosavljević- Mima, Doc. dr Baskić Dejan , bivši direktor Instituta.Na sastanku je dogovorena dinamika aktivnosti: Prvi materijal do krajadecembra, u januaru se vrši analiza dokumentaije, februar finanlnastudija. Ocenjeno je da postoje realni uslovi, da se produži angažovanjezbog obimnosti i ozbiljnosti posla,

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


2. Druga poseta IZJZK, 4.12.2009 god,gde je domaćin posete bio Dr NebojšaRanković, kordinator radnog tima IZJZK, a prisustvovali su Dr JelkaRanković, Marija Karajović – Zogović, Dragan Milanović, Milun Tubić.Tokom razgovora, obavljeni su razgovori o stepenu pripremljenostiinformacija i podataka, i dogovoreni tematki blokovi po izvršiocima, zaprikupljanje i obradu podataka i informacija.Dogovorena je dinamikadaljih aktivnosti.Taj dan je obavljena i poseta regionalnoj Privrednoj komori Kragujevac, iodražan radni astanak sa predsednikom Dušanom Puača, koji je daopodršku izradi studije i najavio uključenje komorinih kapaciteta upripremi analitičko – dokumetacionog materijala.

3. Treća poseta IZJZK, obavljena 14.12.2009, gde je domaćin posete bio Dr.Nebojša Ranković, kordinator radnog tima, a učesnici Dr Jelka Ranković,Marija Karajović-Zogović, Dragan Milanović, Milun Tubić. Za vremerazgovora i posete analizirano je dosadašnje izvršnje planiranihaktivnosti i obaveza, i dogovoreni naredni zadaci. Posebno je ocenjeno,da na bazi uočenih nedostataka u toku pripreme podataka ofunkcionisanju tržišne funkcije Institutaza, se predloži direktoru Institutaunapređenje postojećeg stanja, ne čekajući finalnu verziju studije.

Posebno je obavljena konsultacija za sekretarom Instituta, BiljanomUskoković, u vezi upoznavanja sa otvorenim problemom saposedovanjem i korišćenjem postojećeg poslovnog prostora Instituta, ipokrenutim inicijativana prema Ministarstvu zdravlja.Dogovorena sledeća poseta za petak 18 decembar.

4. Četvrta poseta IZJZK, obavljena je 18 decembra, gde je domaćin posetebio Dr Nebojša Ranković, kordinator radnog tima, a učesnici Dr JelkaRanković, Marija Karajović-Zogović, Dragan Milanović, Milun Tubić.Tokom posete, usaglašeni u pristupi oko grupisanja grupe kupacaInstituta i predog za organizacione poslovne celine Instituta koje moguimati samostalnu ulogu i obračun poslovanja.Tkođe, usaglašeni susadržaji pojedinih separata, i dogovoren sledeći susret za ponedeljak 28decembar, kada će biti kompletirana radna verzija sudije.Dogovoreno je,da nakon analize analitičko-dokumentacionog materijala, nastavi se rad,sredinom januara meseca 2010 g., na definisanju separata studije,razvojne i strategijske koncepcije, i potom izrada finalne verzije.

5. Peta poseta IZJZK, obavljena je 28 decembra, gde je domaćin posete bioDr Nebojša Ranković, kordinator radnog tima, a učesnici Dr JelkaRanković, Marija Karajović-Zogović, Dragan Milanović, Milun Tubić.

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


Tom prilikom je članovima radnog tima uručena radna verzija separatastudije: 1.Uvodni deo, 2.Normativna i statusna akta Instituta, 3.Tržišnapozicija, 4.Elementi okruženja, 5.Konkurencija, 6.ResursiInstituta.Dogovoreno je, da se analitičko-dokumentacioni materijalprouči, daju predlozi za dopune i korekcije, i da se nakon toga nastavirad na završnim separatima studije, sredinom januara meseca.

6. Šesta poseta IZJZK, obavljena je 22.01.2010, gde je domaćin posete bio DrNebojša Ranković, kordinator radnog tima, a učesnici Marija Karajović-Zogović, Dragan Milanović, Milun Tubić. Predmet razgovora je biopristup i sadržaj završnih separata Studije: 7. Projekcija razvojnogkoncepta, 8. Završne prepotuke. Učesnici razgovora nisu izneli predlogeili sugestije za izmene i dopune analitičko-dokumentacionog materijalaprehodnih separata.Na sastanku je dogovoreno, da se u formulisanjezavršnih separata uključe i načelnici centara kao i saradnici koji suusmereni ka tržišnim aktivnostima IZJZK, i da se istima dostavianalitičko-informativni materijal, kao podloga za projekciju mera iaktivnosti u završnim separatima projekta.Kordinator radnog tima IZJZK, Dr. Nebojša Ranković je preuzeoobavezu da u delu razvojnog koncepta, izloži svoja viđenja kao osnov zarazgovor.Takođe, dgovoreno j, da će Dr Nebojša Ranković i Dagan Milanović,obezediti jedan godišnji izveštaj o posovanju Zavda za javno zdravlje uSrbiji.Planirana je sledeća poseta za petak 29 januar 2010.

7. Radna verzija meterijala za potrebe projekta "Istraživanje tržišta uslugaInstituta za javno zdravlje Kragujevac sa projekcijom promena tržišnihuslova poslovanja za period od 2010 – 2015 god’’, dostavljena 18.02.2010kordinatoru radnog tima IZJZK, Dr Nebojši Ranković u elektronskojformi radi dostavljanja članovima radnog tima i sardnicima koji sukonsultovani u toku rada na projektu.Dogovoreno je, da se učesnici uizradi studije upoznaju sa radnom verzijom preko vikenda, i da utorak23 februara se održi radni sastanak na kome će se usaglasiti finalni deoizveštaja za projekat.

8. Sedma poseta IZJZK, obavljena je 23.02.2010, gde je domaćin posete bioDr. Nebojša Ranković, kordinator radnog tima, a učenici: prof.dr VesnaPantović, prof.dr Nela Đonović, Dr Violeta Ninković, Silvija Janićijević,Marija Karajović-Zogović, Milun Tubić. Predmet razgovora je biousaglašavanje finalnog dokumenta projekta.Rezultat sastanka je, usaglašena finalna verzija, čiju konačnu redakciju ćeizvršiti Vojislav Simanović, na bazi sugestija koje su date od strane

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


učenika sastanka, i finalnu verziju dostaviti koordinatoru radnog timaIZJZK u elektronskoj formi, da bi se štampala pisana verzija.

Svi učesnici sastanka su izrazili svoju rezervu u pogledu finansijskihpodataka po organizacionim jedinicama-centrima IZJZK, koji su iskazaniu tabelarnom pregledu za poslovnu 2009 god, i potvrdili potrebu, da jenužno definisanje principa iskazivanja, evidentiranja i obračuna učinakai troškova za naredni period.

I Uvod---------------------------------------------------------------------------------------------------------


II Normativna i statusna akta Instituta---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Radni tim za izradu studije---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

8

II. NORMATVNA I STATUSNA AKTA INSTITUTA

1. Registracija,

Institut za javno zdravlje je zdravstvena ustanova sa svojstvom pravnog lica, gdeprava i dužnost osnivača Instituta, kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti obezbeđuje uskladu sa zakonom o zdavtvenoj zaštiti,Vlada Republike Srbije.

Pod javnim zdravljem, u smislu Zakona, podrazumeva se ostvarivanje javnoginteresa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništva putem organizovanihsveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkogzdravlja, odnosno očuvanje životne sredine, kao i sprečavanje nastanka faktorarizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvaruje primenom zdravstvenihtehnologija i merama namenjenih promociji zdravlja, prevenciji bolesti ipoboljšanju kvaliteta života.

Pun naziv Institut za javno zdravlje Kragujevac

Adresa Kragujevac, Nikole Pašića br.1

Datum osnivanja

Broj rešenja upisa u sudski registar 5-250-00

Matični broj 07150369

PIB 102135344

Šifra delatnosti 85142

Osnovna delatnost Zdravstvena zaštita

Oblik organizovanja Javna ustanova

Osoba za kontakt Prof.dr Dragoljub Đokić

Telefon

Faks

E – mail [email protected]

U skladu sa Planom mreže Zavoda za javno zdravlje, Institut je kao zdravstvenaustanova osnovan za teritoriju više opština Šumadijskog okruga: Kragujevac,Aranđelovac, Batočina, Knić, Lapovo, Rača, Topola,



9

Osnovni podaciPoložaj Središnja SrijaSedište okruga KragujevacPovršina 2.387 km2Stanovništvo 298.775Indeks naseljenosti 125,2 st/km2

IZJZK je osnovan i obavlja obavlja visoko specijalizovanu delatnost iz oblastipromocije zdravlja, socijalno-medicinsku, higijensko-ekološku, epidemiološku imikrobiološku.Institut obavlja obrazovnu i naučno istraživačku delatnost u skladu sa Zakonom.

2. Statut.

Delatnost,unutrašnja organizacija,upravljanje,poslovanje,uslovi za izbori iimenovanje rukovodstva, unutrašnji organi, kao i druga pitanja od značaja za rad ifunkcionisanje Instituta, utvrđeni su Statutom.Statusne promene IZJZK, kao i promene i proširenje delatnosti, podležu odobrenjui saglanosti onivača,Vlade Republike Srbije.



10

Statut IZJZK je na pravnoj snazi od 18.05.2007 god, na bazi date saglasnostirešenjem b.110-2268/2007 od 10.05.2007 god.

3. Organizacija.

Unutrašnja organizacija IZJZK obrazovana je prema delatnostima čije suorganizacione jedinice Centre, koji u svom sastavu obrazuju uže organizacioneoblike. Organizacija zdravstvene ustanove je uslovljena, pored vrste delatnosti,broja zaposlenih i odredbama Zakona.Na odredbe statuta zdravstvene ustanove u državnoj svojini u delu kojim seuređuje oblast zdravstvene zaštite, odnosno specijalnosti iz kojih ona obavljazdravstvenu delatnost, unutrašnja organizacija, prethodno se pribavlja mišljenjeMinistarstva zdravlja.

Centar za higijenu ihumanu ekologiju

Centar za mikrobiologiju

Upravni odbor

Direktor

Nadzorni odbor

Centar za kontrolu iprevenciju bolesti

Služba za ekonomskofinansijske poslove

Služba zapravne,tehničke i

opšte poslove

Centar za promocijuzdravlja

Centar zaanalizu,planiranje i

organizaciju zdravstvenezaštite

Centar za biostatistiku,informatiku i kvalitet u

zdravstvu



11

4. Nagrađivanje.

Politika utvrđivanja zarada zaposlenih u Institutu, proizilazi iz statusa Instituta kaojavne državne institucije, gde se oblast sticanja i namenske upotrebe sredstavauređuje odlukama Vade Republike Srbije. Pravilnik o radu, je akt kojim se utvrđujevisina i način obračuna zarada zaposlenih u Institutu .Onovicu za obračun zaradačine :

1. Fiksni deo - osnovna zarada, na bazi koeficijenata za za obračun i isplatuzarada koji se utvrđuje Uredbom vlade Republike Srbije za institucije koje sefinansiraju iz budžeta, vreme provedeno na radu, koje se potvrđuje radnimlistama.

2. Varijabilni deo, na osnovu radnih učinaka doprinosu ostvarenja prihoda, do30 % osnovne zarade,

3. Stimulativni deo, (bonusi,nagrade) za doprinos zaposlenog poslovnomuspehu Instituta, koja se isplaćuje u jednokratnom iznosu.

III Tržišna pozicija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


III. TRŽIŠNA POZICIJA

1. Osnov sticanja prihoda

Specifičnost delatnosti i tržište na kome posluje Institut, da su Javno zdravlje izaštita životne sredine vodeće oblasti zdrvastvene politike i mera zaštite zdravljapopulacije, ukazuju na postajenje širokog asortimana usluga i visok stepenindividualnih zahteva korisnika, koji se moraju precizno definisati i sagledati.Zakon o zdravstvenoj zaštiti (član 159 ) predvideo je, da zdravstvene ustanove,mogu sticati sredstva za rad od:

1) organizacije zdravstvenog osiguranja;2) budžeta;3) prodaje usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi sa zdravstvenom

delatnošću zdravstvene ustanove;4) obavljanja naučnoistraživačke i obrazovne delatnosti;5) izdavanja u zakup slobodnog kapaciteta;6) legata;7) poklona;8) zaveštanja.

2. Poslovne aktivnosti

2.1. Saradnja Instituta sa institucijama u zdravstvu

Saradnja IZJZK sa institucijama u zdravstvu, sprovodi se trenutno, kroz rad saDomovima zdravlja, preko Ugovora sa RZZO, za usluge kliničke mikrobiologije,privatnim lekarskim ordinacijama, koje poseduju Ugovore za usluge kliničkemikrobiologije, sanitarnih pregleda i kontrolu higijensko sanitarnih uslova rada.Saradnja sa zavodima/institutima u mreži,uspostavljena je sa Ugovorima oposlovno tehničkoj saradnji (Čačak i Ćuprija).U ovom trenutku, minimizirana jesaradnja sa Kliničkim Centrom Kragujevac (prekid saradnje pružanja uslugakliničke mikrobiologije od jula mesca 2008).

Sa Zdravstvenim Centrom u Aranđelovcu saradnja po pitanju pružanja tržišnihusluga, je zanamarljiva.Ustanove za negu, tipa Gerontološki centar i Zavod zazbrinjavanje odraslih poseduju Ugovore u kojima Institut pruža usluge za koje jeregistrovan u dobrom obimu.



2.2. Saradnja sa institucijama van zdravstva

Uspostavljen nivo saradnje sa inspekcijskim organima (sanitarna, tržišna iveterinarska inspekciija) je zadovoljavajuća, po pitanju oblasti saradnje, dokznačajno zaostaje, po pitanju kvantiteta. U ukupnom obimu pruženih uluga natržištu, korisnicima iz oblasti nadzora navedenih inspekcija, ostvaruje se nanivou, od oko 10-15% učešća.

Aktivnost IZJZK na tržišnim programima i oblasti usluga, sa srodnim granamafakulteta, do sada je bila praktično nerazvijena. Saradnja sa Institutima(veterinarski, tehnologiju mesa, mleka i dr.) nije postojala na tržišnim osnovama,pre svega, jer se radi o ustanovama koje su prepoznate kao konkurentske.

Saradnja sa komunalnim preduzećima posebno na području šumadijskogokruga, postoji i zadovoljavajuća je u posmatranju tržišnog aspekta radaInstituta.

Rad sa lokalnim samoupravama je dobra na području Grada Kragujevca, i izgodine u godinu pokazuje tendenciju rasta, dok sa ostalim opštinama okruga išireg regiona, je povremena i na niskom nivou, pre svega zbog nedostatkanovčanih sredstava za razoj poslova iz oblasti delovanja IZJZK.Saradnja sa udruženjima građana je minimalna i po njihovom zahtevu.

2.3. Saradnja sa preduzećimaPostoji prepoznatljiva saradnja na području Šumadijskog upravnog okruga, sapreduzećima i preduzetnicima, u vidu poslovnih ugovora i poslova po zahtevunaručioca. Procena je, da se najveći deo poslova iz oblasti poslovanja kojepokriva IZJZK, preduzeća i preuzetnici ostvaruju u IZJZK.

3. Struktura ostvarenih prihoda

Na bazi ostvarenih sredstava za rad, struktura prihoda Instituta na dan31.10.2009.god. ostvaruje se od sledećih korisnika usluga:

1. Institucije u zdravstvu 7.242.880,07 5,7 %2. Institucije van zdravstva 70.612.621,11 55,1 %3. Preduzeća 35.519.231,03 27,7 %4. Usluge građanima 14.800.000,00 11,5 %

Ukupno : 128.174.732,21 100 %



3.1 Prihodi od institucija u zdravstvu

Grupa korisnika Naplaćeno31.10.2009

Br.Koris.

Vrsta usluge Instituta

1. Domovi zdravlja699.358 6

a) ocena higijensko-sanitarnog stanja putemvlažnih briseva,

b) kontrola higijenske ispravnosti vode za piće useoskim ambulantama,

2. KBC klinike(opšte-specijalizova)

3.512.137 3

a) ocena higijensko-sanitarnog stanja putemvlažnih briseva

b) kontrola sterilizacije,c) kontrola vode sa hemodijalized) provera efikasnosti dezinficijensa,e) zdravstvena ispravnost životnih namirnica u

kuhinjama,f) kontrola stanja higijene vlažnim brisevima,g) sanitarni pregledi,

3. Ostali državni zavodi641.650 5


b) zdravstvena ispravnost životnih namirnica ukuhinjama,

c) kontrola stanja higijene vlažnim brisevimad) sanitarni pregledi

4. Ustanove za hitnu pomoć 11.965 1 a) kontrola stanja higijene vlažnim brisevima,

5. Ustanove za negu1.079.640 2


b) zdravstvena ispravnost životnih namirnica ukuhinjama,

c) kontrola stanja higijene vlažnim brisevima,d) sanitarni pregledi,

6. Priv.lekars.ordinacije555.935 14 a) ocena higijensko-sanitarnog stanja putem

vlažnih briseva,

7. Apoteke742.194 18 a) higijenska ispravnost destilovane vode,

b) zdravstvena ispravnost predmeta opšteupotrebe,

Ukupno 7.242.880 49



3.2. Prihodi od institucija van zdravstva


Br.koris.


1. R.Z.Z Oiguranje 37.014.926 a) projektno finansirnje Fonda ,

2. Ministarstvo zdravlja 26.154.006 a) projektno finansiranje - bužet,

3. Ministarstva 80.680 2 a) rad po nalogu sanitarne inspekcije,4. Instituti 83.600 2 a) rad po nalogu sanitarne inspekcije,

5. Fakulteti 3.100 2 a) rad po nalogu sanitarne inspekcije,

6.

Lokalna uprava

2.734.455

a) aerozagađenjeb) kontrola higijenske ispravnosti vode za piće

javnih česamac) kontrola kvaliteta zemljištad) merenje komunalne bukee) merenje polenaf) otpadne vodeg) voda za piće u seoskim školamah) higijenizacija sela

7. Uduženja građana 210.008 19 a) kontrola životnih namirnica po selu,

8. Škole

1.609.394 58 a) sanitarni pregledi osoba koje rade u kuhinji,b) kontrola zdravstvene ispravnosti životnih

namirnica,c) ocena higijensko-sanitarnog stanja putem

vlažnih briseva,d) DDD,

9. Vrtići

1.937.207 9 a) sanitarni pregledi svih radnika,b) kontrola zdravstvene ispravnosti životnihnamirnica,c) ocena higijensko-sanitarnog stanja putemvlažnih briseva,d) DDD,

10. Ostala vanprivreda785.244 77 a) aerozagađenje,

b) DDD,c) otpadne vode,

Ukupno 70.612.621 180



3. 3. Usluge preduzećima


Br.koris.


1. Komunalna delatnost 6.045.684 17 a) kontrola higijenske ispravnosti vode za piće,b) sirove vode,c) otpadne vode,d) sanitarni pregledi za osoblje koje radi savodom,e) kontrola pijačnih namirnica,

2. Energetika 951.801 1 a) aerozagađenje,b) otpadne vode,

3. Ind. (neprehrambena) 1.441.143 31 a) otpadne vode,b) DDD,c) aerozagađenjed) sanitarni pregledi osoba koje rade u kuhinji,e) ocena higijensko-sanitarnog stanja putemvlažnih briseva,f) voda za piće,

4. Ind.(prehrambena) 9.922.780 244 a) sanitarni pregledi svih radnika,b) DDD,c) kontrola životnih namirnica,d) kontrola briseva,e) voda za piće,f) otpadne vode,g) aerozagađenje,

5. Trgovina i ugostiteljstvo 17.000.693 1.150 a) DDD,b) sanitarni pregledi svih radnika,c) kontrola životnih namirnica,d) kontrola briseva,e) voda za piće,

6. Transport 157.130 2 a) DDD,Ukupno 35.519.231 1.445

3.4. Usluge stanovništvu


Br.koris.


1. Građani 14.800 1.676 a) kontrola vode za pićeb) kontrola životnih namirnicac) sanitarni pregledi,d) mikrobiološke usluge,

Ukupno 14.800 1.676



IV Faktori okruženja


IV. FAKTORI OKRUŽENJA

1. Legistativni okvir

IZJZ Kragujevac, kao zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost na više nivoazdravstvene zaštite, zadire u sve pore društvene zajednice, prema pojedincu ilistanovništvu. U približavanju svojih usluga krajnjim korisnicima, IZJZK imaograničenje u zabrani reklamiranje zdravstvenih usluga, u sredstvima javnoginformisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka koje su uređene zakonomkojim se reguliše oblast oglašavanja (reklamiranja). Dozvoljeno je, samooglašavanje naziva zdravstvene ustanove, sedišta, delatnosti koja je utvrđenarešenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i radnogvremena.

1.1. Zakonske obaveze za korisnike usluga

U ostvarivanju svog javnog interesa, IZJZK ima ispred sebe ponašanje i pozicijukorisnika usluga koja su regulisana zakonima, kao obavezne norme za očuvanjezdravlja, životne sredine, kao i sprečavanja nastanka faktora rizika zabolesti.Takva pozicija, omogućava precizno definisanje ciljnih– korisničkihgrupa.

U planiranju svojih aktivnosti, nameće se potreba da se dostupnost korisnicima usvakoj delatnosti, posebno tretira, odnosno, pristup i efekti usluga, gde je teškorazdvojiti opšte i ekonomske indikatore.

Pregled najvažnijih društvenih normi, definisanih putem donošenja zakonskihpropisa, koji utiču na pružanje usluga grupama korisnika, kao tržištazdravstvene delatnosti, date su u sledećoj tabeli.



VRSTA DELATNOSTI ZAKONSKE OBAVEZE

1 ZDRAVSTEVNA DELATNOST

1.Sanitarni pregeledi za radnike koji rade sživotnim namirnicama,2.Kontrola hig. ispravnostivode za piće poseoskim ambulantama,3.DDD,4.Emisija dimnih gasova (ako posedujusopostvenu kotlarnicu),5.Kontrola kavliteta otpadnih voda (kl.. centar),

2 OBRAZOVNA DELATNOST

1. Sanitarni pregeledi za sve radnike, koji su ukontaktu s decom( odnosi se na vrtiće), a uškolama, samo za radnike koji rade s životnimnamirnicama,2. Kontrola hig. ispravnosti vode za piće poseoskim školama,3. DDD,

3 SOCIJALNA DELATNOST1.Sanitarni pregeledi za radnike koji rade sživotnim namirnicama,

4 KOMUNALNA DELATNOST

1.Kontrola higijenske ispravnosti vode za piće,2.DDD,3.Emisija dimnih gasova (ako posedujusopostvenu kotlarnicu),4.Kontrola kavliteta otpadnih voda,

5 UGOSTITELJSKA DELATNOST

1.Sanitarni pregeledi za radnike koji rade sživotnim namirnicama,2.Kontrola hig. ispravnostivode za piće (ako nisuna centr. vod.),3.DDD,4.Emisija dimnih gasova (ako posedujusopostvenu kotlarnicu),5.Kontrola kavliteta otpadnih voda (kl.. centar),

6 TRGOVINA1. Sanitarni pregeledi za radnike koji rade sživotnim namirnicama2. DDD

7 PROIZVODNJA ŽIVOTNIHNAMIRNICA

1.Sanitarni pregeledi za radnike koji rade sživotnim namirnicama,2.Kontrola hig. ispravnostivode za piće (ako nisuna centr. vod.),3. DDD,4.Emisija dimnih gasova (ako posedujusopostvenu kotlarnicu)5.Kontrola kavliteta otpadnih voda,6. Kontrola gotovih proizvoda,



7.Kontrola kritičnih tački u proizvodnji,

8 OSTALA PROIZVODNJA1.Emisija dimnih gasova (ako posedujusopostvenu kotlarnicu),2.Kontrola kavliteta otpadnih voda (kl.. centar),3.Kontrola zdrav. ispravnosti POP

9 UPRAVNA DELATNOST 1. Komunalna buka,2.Deratizacija,

OSTALO

1.2. Zakoni i propisi za davaoca usluga

Prema evidenciji propisa, koje centri IZJZK primenjuju u svom radu, na dan25.11. 2009 godine, postoji 185 različitih dokumenata u 12 formi:

Zakoni 39 Spisak 2Pravilnici 117 Strategija 2Uredbe 9 Konvencija 1Odluke 5 Metode 2Upustva 3 Rešenja 1Naredbe 3 Liste 1

2. Ekonomski trendovi

2.1. Nacionalni prihodi i rashodi

Makroekonomskom analizom su obuhvaćeni dostupni podaci o ekonomskim isocijalnim kretanjima u Republici Srbiji. Analiza makroekonomskih kretanja jeposebno relevantna, sa stanovišta uticaja tih promena na nivo zarada, kupovnumoć stanovništva, kretanje tokova zaposlenosti i nezaposlenosti.Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije u periodu januar-novembar 2009.godine za sve izvore finansiranja, na bazi podataka Ministarstva finansija,prikazani su u sledećoj tabeli:



dinaraPrimanja i izdaci iz bužeta Program sa MMF Ukupno

I PRIMANJA BUDŽETA 672.358.000.000,0 585.338.000.000,71. Poreski prihodi 586.258.000.000,0 519.623.000.000,5- Porez na dohodak gradjana 81.397.000.000,4 63.956.000.000,6- Porez na dobit preduzeća 34.968.000.000,1 27.280.000.000,5- Porez na dodatu vrednost 302.475.000.000,1 272.016.000.000,0- Akcize 117.300.000.000,0 105.040.000.000,8- Carine 42.588.000.000,9 43.363.000.000,7- Ostali poreski prihodi 7.528.000.000,5 7.965.000.000,92.Neporeski prihodi 86.100.000.000,0 64.591.000.000,13.Donacije 0.0 1.124.000.000,1

Nacionalni računi, primanja i izdataka iz budžeta, po svojoj prirodi pokazujustrukturu nacionalne ekonomije, uspeh mera ekonomske politike i održivostiekonomskog modela. Oni opredeljuju međunarodni imidž, poverenje i kreditnirejting države. Ocena ekonomkih analitičara je, da je zbog nereformisanog javnogsektora, najvće učešće svega onoga šo se u našoj zemlji proizvede za godinudana, a samim tim, i u primanjima budžeta, imao sektor usluga, što se uuslovima globalne krize pokazalo, nepovoljnim.

Ostvareni budžetski deficit, pokazuje da nemože da funkcioniše modelravnoteže, u kome potrošnja raste brže od BDP. To će zahtevati, ozbiljnu štednjui odricanje, kako bi se, deficit delimično smanjio. Suočene sa tendncijamabudžetskih deficita, Vlade po pravilu, pribegavaju planovima reformi javnogsektora i državnih institucija, smanjenje rashoda, i redukciju i potrošnju na svimnivoima budžetskih korisnika.Ta mera je brže izvodljivija, nego povećanjeizvornih prihoda u budžetu.

Za projekciju koncepta razvoja IZJZK, veoma je važna najava Vlade, da ćepripremiti srednjoročni plan reforme kompletnog javnog sektora, počev od 2010.godine, kao i zakonsku regulativu za sprovođenje racionalizacije državnihinstitucija, gde se ističe : Na srednji rok, ključne su strukturne reforme u oblastidržavne uprave, zdravstva, obrazovanja, penzija i socijalnih davanja, kojima ćese značajno smanjiti finansijski transferi iz budžeta Republike za finansiranjepenzionog fonda i smanjiti ukupna javna potrošnja u odnosu na njen nivo iz2009. godine’’



Program sa MMF Ukupno

II IZDACI BUDŽETA 746.854.000.000,1 663.634.000.000,31.Tekući rashodi 695.964.000.000,9 630.340.000.000,1- Rashodi za zaposlene 190.290.000.000,4 167.803.000.000,6- Rashodi za kupovinu roba i usluga 41.967.000.000,1 43.012.000.000,3- Rashodi po osnovu otplate kamata 30.482.000.000,6 18.408.000.000,2- Subvencije 39.402.000.000,1 37.358.000.000,6- Dotacije medjunarodnimorganizacijama

524.000.000,6 379.000.000,2

- Transferi ostalim nivoima vlasti 57.077.000.000,2 53.356.000.000,3- Transferi organizacijamaobaveznog socijalnog osiguranja

236.900.000.000,2 237.324.000.000,4

- Socijalna zaštita iz budzeta 92.669.000.000,7 65.939.000.000,4- Ostali tekući rashodi 6.651.000.000,0 6.758.000.000,12. Kapitalni izdaci 33.787.000.000,9 20.254.000.000,1- Kapitalni izdaci 21.382.000.000,0 14.877.000.000,0- Nacionalni investicioni plan 12.405.000.000,9 5.377.000.000,03.Neto budžetske pozajmice 17.101.000.000,4 13.040.000.000,1

III REZULTATI (I-II) -74.496.000.000,1 -78.295.000.000,6

2.2 Ekonomska kretanja i izgledi

Nepovoljne tendencije u privredi, formirane u drugom delu 2008. godine,nastavljene su u 2009. godini. Privredna aktivnost i spoljnotrgovinska razmena uprvih devet meseci 2009. godine su drastično smanjene zbog velikog smanjenjadomaće i izvozne tražnje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnostipreduzeća usled globalne ekonomske krize.Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike recesione tendencijefinansijskog i realnog sektora su zaustavljene, s tim što je neizvestan početakoporavka privrede Srbije i njegovo trajanje.



Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar‐oktobar 2009. godine

I‐X 2009I‐X 2008

Stope, %Bruto domaći proizvod, realni rast¹ ‐4,1Industrijska proizvodnja, fizički obim ‐14,0Prerađivačka industrija ‐18,1Realni promet u trgovini na malo ‐10,7Turizam, noćenja ‐5,0Potrošačke cene, kraj perioda 6,0Potrošačke cene, prosek perioda 8,5Izvoz robe izražen u evrima ‐22,4Uvoz robe izražen u evrima ‐30,7Prosečna neto zarada, ukupno, realni rast 1,2Ukupan broj zaposlenih kod pravnih lica, prosekperioda

‐2,1

Aktivno nezaposlena lica ‐1,6Januar‐oktobar

Milioni EURSpoljnotrgovinski deficit ‐4.213,7Deficit tekućeg računa, bez donacija2 ‐1.381,4Neto priliv stranih direktnih investicija2 1.006,5Prihodi od privatizacije društvenih preduzeća 79,6Devizne rezerve NBS, kraj perioda 9.726,1Devizna štednja stanovništva, kraj perioda 5.373,4

Izvor: RZS, NBS, NSZ¹ Podatak se odnosi na prvo polugodište 2009. godine 2 Podatak se odnosi na periodjanuar‐septembar 2009. godine.

2.3. Privredna aktivnost

U realnom sektoru u periodu januar-oktobar 2009. godine ostvarena su negativnakretanja. Fizički obim industrijske proizvodnje, promet u trgovini na malo ituristički promet bili su znatno manji nego u istom periodu 2008. godine.

Bruto domaći proizvod u prvom polugodištu 2009. godine je smanjen za 4,1% uodnosu na isti period prethodne godine. Međugodišnji pad BDP u prvomkvartalu 2009. godine iznosio je 4,2%, a u drugom kvartalu 4%. Posmatrano poaktivnostima, najveći pad u prvom polugodištu je zabeležen u sektoruprerađivačke industrije (‐20,5%), građevinarstvu (‐15,0%) i sektoru vađenje rude i



kamena (‐8,1%). Rast je zabeležen u sektoru saobraćaja 5,9%, sektoru finansijskogposredovanja 6,0% i sektoru ostalih usluga 2%.

Desezonirani indeksi industrijske proizvodnje

2.4. Sektorsko učešće delatnoti od značaja za usluge Instituta

Industrijska proizvodnja u Šumadiji i Pomoravlju u periodu januar-oktobar 2009.godine manja je za 28,4% u poređenju sa istim periodom 2008. godine.U odnosu na ostvareno kretanje proizvodnje u Republici Srbiji, beleže senepovoljniji rezultati:

Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje

I-X 2009I-X 2008

X 2009X 2008

Srbija 86 94,2Šumadija i Pomoravlje 71,6 72,7

Izvor: Republički zavod za statistiku

Posmatrano po sektorima, pad fizičkog obima proizvodnje u poređenju sa istimperiodom 2008. godine, ostvaren je u svim sektorima:

Indeksi industrijske proizvodnje po sektorima



I-X 2009I-X 2008

X 2009X 2008

Vađenje rude i kamena 60,2 78,3Prerađivačka industr. 71,9 71,4Proizv.,distrib.elek.energije, gasa i vode

83,7 84,4

Извор: Републички завод за статистику

Pad proizvodnje, u odnosu na 2008. godinu beleži 19 industrijskih grana:

Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje po granama

IndeksI-X 2009 / I-X 2008

Sakupljanje, prečišćavanje i distribucija vode 97,6Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 92,3Proizvodnja električnih mašina i aparata 84,6Vađenje i briketiranje uglja 84,1Proizvodnja i distribucija elekt. energije, gasa, tople vode 81,9Proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata 77,6Proizvodi od nemetalnih minerala 77,3Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 72,1Proizvodi od gume i plastike 68,9Proizvododnja metalnih proizvoda, osim mašina 59,6Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće 59,1Vađenje ruda nemetala i kamena 58,4Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja 54,5Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda 52,1Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 38,3Reciklaža 37,0Proizvodnja osnovnih metala 34,6Proizvodnja celuloze, papira i prerade papira 32,0Proizvodnja odevnih predmeta i krzna 18,6


2.5. Cene na malo

Ukupna inflacija u prvih deset meseci 2009. godine, merena potrošačkim cenama,iznosila je 6,0% (oktobar 2009/decembar 2008) i najvećim delom rezultat je rastaregulisanih cena. U ovom periodu zabeležen je visok rast potrošačkih cena uprvom kvartalu (3,8%) i blago usporavanje njihovog rasta u drugom kvartalu(3,0%). Izdvajaju se januar i maj, sa rastom od po 2,1%. U junu je zabeleženanulta inflacija, a u julu, avgustu i oktobru deflacija (‐0,9%, ‐0,1% i ‐0,2%,respektivno).



2.6. Izvozni potencijal Regiona

Izvoz i uvoz robe u prvih deset meseci 2009. godine pratili su kretanjeekonomske aktivnosti. U ovom periodu registrovan je veliki pad izvoza i uvozarobe, uz veliko smanjenje deficita spoljne trgovine. Smanjenje tekućeg deficitaprvenstveno je posledica smanjenja uvoza zbog smanjenja domaće tražnje iproizvodnje. U prvih deset meseci 2009. godine izvoz robe izražen u evrima jesmanjen za 22,4%, a uvoz robe za 30,7%. Spoljnotrgovinski deficit na krajuoktobra 2009. godine iznosio je 4,2 mlrd evra. Na smanjenje izvoza u prvih desetmeseci 2009. godine najviše je uticalo smanjenje izvoza intermedijarnihproizvoda za 41%. Izvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju je smanjen za9,6%, a kapitalnih proizvoda za 17,2%, dok je izvoz energije povećan za 2,8%.

Najvažniji izvozni i uvozni proizvodi Regiona

I z v o z%

ukup.izvoza

U v o z% ukup.

uvoza

Žica,kablovi,provodnici 9,8 Delovi i pribor za motorna vozila 9,8

Cevi,creva i pribor od plastičnih masa 8,0Mašine i mehanički uređaji sa posebnimfunkcijama 4,9

Nameštaj i delovi 7,6Mašine za dizanje, manipulaciju, istovar-utovar 4,1

Sedišta 4,7 Putnički automobili 4,1

Voda,bez dodatka šećera 4,2 Insekticidi, fungicidi,herbicidi 3,7

Delovi i pribor za mašine 2,9Mašine i uređ. za obradu mat. promenomtemperat. 2,5

Kitovi,smolni malteri,punila zamolerske radove i sl. 2,9 Polimeri etilena u primarnim oblicima 2,1

Rafinisani bakar i legure bakra 2,7Polimeri vinilhlorida i sl. u primarnimoblicima 1,9

Oružje 2,2 Pumpe za tečnosti i elevatori tečnosti 1,8Ostali proizvodi od gvožđa ili čelika 2,1 Sedišta 1,8

Izvoz prvih deset proizvoda čini 47,1% ukupnog izvoza Regiona, dok je učešćeuvoznih proizvoda 36,7%.

3. Načini prikupljanja sredstava za finansiranje zdravstva

3.1. Porezi



Vlada dobija svoj prihod za budžet iz različitih poreza i naplata, kao što je porezna dohodak, porez na dohodak preduzeća, porez na dodatu vrednost, itd. Takavsistem finansiranja stvara više resursa za zdravstvo, ako se nacionalna ekonomijavremenom razvija.

Međutim, sakupljanje dohotka takođe može da poraste ili opadne na kraći rok,tokom poslovnih ciklusa. U opštem porezu, ceo dohodak od poreza se koristi zafinansiranje niza vladinih aktivnosti. Tako zdravstveni sistem mora da senadmeće za finansijska sredstva sa svim drugim programima i sektorima kojeVlada finansira, poput odbrane,policije, obrazovanja, itd.

3.2. Zdravstveno osiguranje

Pojam zdravstvene zaštite obuhvata organizovanu i sveobuhvatnu delatnostdruštva u cilju očuvanja zdravlja građana. Pored zdravstvenih usluga ovaj pojamuključuje i područje upravljanja i finansiranja u svim segmentima društva koji suznačajni za socijalnu sigurnost i zaštitu stanovništva. Zdravstveno osiguranjepredstavlja posebni oblik društvene organizovanosti pri kojoj se pacijentiosiguravaju od rizika oboljevanja i povređivanja, posredstvom ustanovazdravstvenog osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe nadoknađujući štetuosiguraniku u slučaju odštetnog zahteva.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju obavezno je zdravstveno osiguranje, čija seprava, obaveze i prukupljanja sredstava ostvaruju preko Republičkog zavoda zazdravstveno osiguranje, kao pravnog lica sa statusom organizacije obaveznogzdravstvenog osiguranje.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju (''Službeni glasnik RS'', br. 107/05 i 109/05 –ispravka,), uređena su prava iz zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugihgrađana obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, organizacijazdravstvenog osiguranja i finansiranje tog osiguranja.Utvrđeno je da suzaposleni i drugi građani, obavezno zdravstveno osigurani (osiguranici) i da timosiguranjem obezbeđuju sebi i članovima svojih porodica (osigurana lica) pravona zdravstvenu zaštitu, pravo na naknade i druga prava utvrđena Zakonom.Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranjaobezbeđuju osiguranici i poslodavci plaćanjem doprinosa organizacijizdravstvenog osiguranja.



Sredstva za zdravstvenu zaštitu penzionera i lica koja primaju naknadu prekonacionalne službe za zapošljavanje obezbeđuju se transferom od Republičkogfonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.Sredstva za zdravstvenu zaštitu lica koja se smatraju osiguranicima po članu 22.Zakona se obezbeđuju u budžetu Republike, na osnovicu i po stopi doprinosa zaobavezno zdravstveno osiguranje koje su propisane Zakonom.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, stiče sredstva za rad odorganizacije zdravstvenog osiguranja zaključivanjem ugovora o pružanjuzdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvenoosiguranje.

3.3. Privatno osiguranje

Mobilizacija dodtnih sredstava za funkcionisanje zdravstvenog sistema ostvarujese i putem privatnog osiguranja, što znači, da ljudi dobrovoljno odlučuju da li ćekupiti zdravstveno osiguranje, kako bi se da ljudi mogu da biraju koji će planosiguranja da uzmu,obezbedili u slučaju bolesti. Kupovina ovog osiguranja može da se obavi naindividualnoj ili grupnoj osnovi.

Privatno osiguranje ima potencijal da sakupi novac od onih koji ga imaju i kojisu spremni da se osiguraju. Samim tim, da ljudi mogu da biraju koji će planosiguranja da uzmu, oni podstiču konkurenciju, i vrše pritisak na poboljšanjeefikasnosti u pružanju usluga, razvoju novih usluga i snižavanju cenazdravstvene zaštite.

3.4. Finansiranje od strane lokalne zajednice

Zajednica organizuje i kontroliše delatnost primarne zdravstvene zaštite,obezbeđivanjem sredstava za vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenimustanovama čiji je osnivač u skladu sa zakonom i Planom mreže zdravstvenihustanova. Pod okriljem finansijskih planova zajednice, sjedinjuju se finansiranje ipružanje usluga u zdravstvenoj zaštiti, a koje obuhvata izgradnju, održavanje iopremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tekuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznihsredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema,kao i za druge obaveze određene zakonom i aktom o osnivanju.

Jedna od najjačih strana finansiranja iz lokalne zajednice jeste odgovornost.Međutim, finansiranje od strane lokalne zajednice ima ograničene kapacitete



kada je u pitanju sakupljanje veće sume novca, ali može efikasno da se koristi usmislu ostvarivanja bitnih rezultata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i ponegde ubolničkoj nezi.

3.5. Poslodavci

U obezbeđivanju društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, poslodavacorganizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radistvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja naradnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje: lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu

poslodavca,

sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti,bolesti u vezi sa radom i sprečavanje povreda na radu,

preventivne preglede zaposlenih, kao i pojavu profesionalnih bolesti,povreda na radu i hroničnih bolesti,

preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zaštite životne i radnesredine, radi zaštite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima,

obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova)u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima seobavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim seuređuje oblast sanitarnog nadzora, dr

Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa pružana zahtev poslodavca na teret sredstava poslodavca, naplaćuju se po cenama kojeutvrdi upravni odbor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse.

3.6. Plaćanje direktno „iz džepa“

Ovaj metod finansiranja omogućuje da individualni korisnici usluga zdravstvenezaštite direktno plaćaju davaocu zdravstvenih usluga iz svog «džepa» zamaterijal i usluge koje su dobili. Ovi troškovi, po pravilu, ne mogu da budurefundirani od treće strane, recimo od osiguranja.

Korist za zajednicu od ovakvog načina je, da se koriste zdravstvene usluge ondakad je ljudima to zaista potrebno, i da neće koristiti nepotrebne uslugezdravstvene zaštite, zato što moraju da plate za njih.

Participacija predstavlja jedan od načina organizovanja ove vrste finansiranja.Novije studije kažu, da postoji spremnost i mogućnost ljudi, da novac koji dolazi



direktno „iz džepa“, za neformalan način plaćanja, može biti značajan izvorsredstava za plaćanje zdravstvenih usluga, pogotovo za ambulatnu delatnost.

Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa pružagrađanima na njihov zahtev, kao i zdravstvene usluge koje nisu obuhvaćenezdravstvenim osiguranjem, naplaćuju se od građana, po cenama koje utvrdiupravni odbor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse.

4. Načini plaćanja davaocima usluga

Postoje različiti načini finansiranja davaoca zdravstvenih usluga i programa.Razlike su prouzrukovane karakteristikima sistema, kao i organizacijomzdravstvene službe, tradicijama, razvijenošću kapaciteta, materijalnimmogućnostima društva, ciljevima sistema, itd.

Način plaćanja davaoca usluga ima veliki uticaj na celokupne troškove državnezdravstvene zaštite, odnosno nosioca osiguranja. Iz tog razloga, pored načinaplaćanja značajni su i standardi i normativi, na osnovu kojih se može realnoplanirati obim i vrsta zdravstvenih usluga i elementi za vrednovanje programausluga i njihovih cena.

Bez obzira na način plaćanja usluga, preovladava prospektivni pristup, što značida je davaocu usluga za njegov rad unapred određen i poznat obim usluga isuma novca, koju će primiti za ostvarenje svog programa.

Retrospektivni pristupi su prisutni jedino kod plaćanja apotekarske delatnosti.

Najjednostavniji oblik plaćanja rada zdravstvenih ustanova, ili radnika jestepaušal. To je pristup, po kojem se davaocu usluga odredi godišnji iznos novca, sakojim mora ostvariti program rada. Glavni cilj platioca je zadržavanje troškovazdravstvene zaštite u okvirima njegovih prihoda.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije ( u šest domova zdravlja) utoku je testiranje i provera modela kapitacije, po kojoj je lekar (i njegov tim)odnosno zdravstvena ustanova, plaćena prema broju opredeljenih lica. Za svakoregistrovano lice lekar (zdravstvena ustanova) dobija izvestan iznos sa kojimmora obezbediti i pružiti osiguranicima sve usluge iz svoje delatnosti.

4.1. Ministarstvo zdravlja



Republika Srbija, preko Ministarstva zdravlja, obezbeđuje sredstva zaostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti, u budžetu Republike.

Obezbeđivanje sredstava, za zdravstvene ustanove u državnoj svojini čiji jeosnivač Republika, obuhvata: izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova,investiciono ulaganje, investiciono - tekuće održavanje prostorija, medicinske inemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opremanje u oblasti integrisanogzdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeđivanje sredstava za drugeobaveze određene zakonom i aktom o osnivanju.

Finansiranje funkcije opšteg interesa u zdravstvu uređeno je Zakonom obudžetu, programskim delom za Ministarstvo zdravlja, i to kroz finansiranjeGlavnog programa, pod nazivom ’’Preventivna zdravstvena zaštita’’.Ministarzdravlja, na onovu svojih ovlašćenja donosi ’’Instrukciju o kriterijumima imerilima za rasporđivanje sredstava i ugovaranje poslova od opšteg interesa uzdravstvenoj zaštiti sa zavodima i institutima ua javno zdravlje u 2009 g.

Date intrukcije čine osnov za zaključivanje pojedinačnih ugovora o sprovođenju ifinansiranju Programa ’’Sprovođenje funkcija opšteg interesa u zdravstvu’’ u2009 g,Ministarstva zdravlja sa zavodima i institutima za javno zdravlje.programsprovode 24 zavoda i instituta za javno zdravlje,čiji rad koordinira Institut zajavno zdravlje Srbije’’ Dr.Milan Jovanović Batut’’ kao referentna zdravtvenaustanova.

Finansijska sredstva opredeljena Zakonom o budžetu repulike Srbije za 2009 g,za finansiranje, navedenog programa, iznose:

Br. AKTIVNOST IZNOS %



1. Praćenje i analiziranje zdravstvenog stanjastanovništva

136.271.000,00 17,3

2. Razvoj zdravstvenog informacionog sistema 65.515.000,00 8,3

3. Praćnje kvaliteta rada zdr.ustanova i organizacija 63.202.000,00 8

4. Aktivnosti na promociji zdravlja 115.614.000,00 14,7

5. Prevencija i kontrola zdravstvenih bolesti 147.678.000,00 18,8

6. Evidencija i praćenje epidemiologije vodećihhroničnih nezaraznih bolesti

60.429.000,00 7,7

7. Praćenje faktora rizika u životnoj sredini 85.632.000,00 10,9

8. Mikrobiologija javnog zdravlja 41.390.000,00 5,3

9. Organizacija spremnosti za vanredno stanje 42.160.000,00 5,4

ZAVODI I INSTITUTI 757.891.000,00 96,5

10. Posebne aktivnosti Instituta Batut 12.872.000,000 1,6

11. Rad republičke stručne komisije 15.000.000,00 1,9

UKUPNO 785.763.000,00 100

U saradnji a Institutom za javno zdravlje ’’Dr.Milan Jovanović Batut’’ određujuse kriterijumi za raspodelu sredstava po nosiocima aktivnosti (zavodi i institutiza javno zdravlje) iz Programa za 2009 g., i to:

1. Vrsta programa sa aktivnostima,2. Demografski pokazatelji(broj stanovnika, broj rođenih, umrlih, obolelih od

hroničnih nezaraznih bolesti),3. Broj i vrsta zdravstvenih ustanova koje pokriva odrđeni zavod,odnosno

institut (primarna i sekundarna zdravstvena zaštita),4. Broj i vrta zdravstvenih ustanova (primarna, sekundarna i tercijalna

zdravstvena zašita) koje pokrivaju teritoriju sa više od 150.000 stanovnik,5. Broj opština koje pokriva određeni zavod,odnosno institut,6. Broj i vrsta pruženih laboratorijskih usluga zavoda,onosno instituta,7. Kadar angažovan na sprovođenju definisanih programskih akivnosti.



ZavodiTroškovi

rada NadzorDirektnitroškovi

Materijalnitroškovi

Troškovi radaadmin.osoblja Ukupno

Subotica 12.673.660 190.786 390.926 970.660 874.921 15.100.963Zrenjanin 15.526.408 290.369 373.286 1.256.578 1.130.454 18.577.095Kikinda 16.205.672 276.135 329.391 1.347.994 1.213.827 19.373.019Pančevo 22.464.880 291.950 562.099 1.801.946 1.622.696 26.743.571Sombor 13.434.424 269.079 366.33 1.064.40 56.061 16.091.67Novi Sad 47.794.032 512.919 1.159.192 3.821.744 3.441.383 56.729.270S.Mitrovica 20.697.984 152.497 604.808 1.607.287 1.449.249 24.511.824Beograd 85.555.976 660.573 2.803.333 6.884.624 6..202.160 102.106.666Šabac 21.360.208 269.548 604.442 1.687.697 1.520.562 25.442.456Valjevo 14.535.512 188.216 369.029 1.173.996 1.058.875 17.325.628Požarevac 27.834.456 373.576 698.289 2.10.703 1.812.624 32.729.647Kragujevac 23.080.496 450.217 566.126 1.824.086 1.643.358 27.564.283Ćuprija 16.806.064 263.173 392.326 1.342.422 1.208.932 20.012.917Zaječar 23.923.392 287.686 555.281 1.980.089 1.783.952 28.530.400Užice 24.046.760 349.429 556.629 1.955.413 1.760.419 28.668.649Čačak 14.771.944 252.752 412.429 1.164.125 1.048.753 17.650.003Kraljevo 19.884.288 280.160 546.858 1.570.101 1.415.015 23.696.423Kruševac 16.749.848 275.961 482.845 1.319.480 1.190.095 20.018.229Niš 39.983.392 529.203 944.297 3.239.144 2.918.419 47.614.455Pirot 10.589.928 247.320 200.343 878.274 792.084 12.707.948Leskovac 16.259.264 320.634 445.966 1.280.500 1.153.485 19.459.850Vranje 19.178.469 214.687 437.874 1.564.010 1.409.774 22.804.815UKUPNO 523.357.057 6.946.879 13.802.101 41.745.363 37.407.098 623.459.978K.Mitrovica 20.338.976 419.139 1.567.630 1.413.368 23.739.113Inst.Batut 81.395.768 2.935.000 8.069.213 7.080.504 6.377.601 105.858.086UKUPNO 625.091.81 9.881.879 22.290.453 50.393.497 45.198.067 753.057.177

Iznos opredeljenih sredsatva za institute i zavode za javno zdravlje manji je zaiznos od 17.705.823,00 din. koliko je smanjeno rebalnsom bužeta za 2009 , što ćese definisati preko Aneksa Ugovra sa zavodima i institutima za javno zdravlje.

4.2. Republički zavod za zdravstveno osiguranje

Sredstva Zavoda mogu se koristiti samo za namene određene Zakonom, i to zaostvarivanje prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, zaunapređivanje sistema zdravstvenog osiguranja, za ostvarivanje pravaosiguranih lica iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje isprovodi Zavod, za podmirivanje troškova sprovođenja zdravstvenog osiguranjakao i za druge rashode u skladu sa zakonom.



Upravni odbor Zavoda donosi Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima zazaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanjenaknade za njihov rad za svaku kalendarsku godinu, kojim je opredeljenakonačna naknada davaocima zdravstvenih usluga za tekuću godinu.Na bazinavedenog akta, zdravstvene ustanove donose svoje planove i u skladu saodredbama Zakona o javnim nabavkama i planovima, obezbeđuju racionalnunabavku lekova, sanitetskog materijala, ugradnih materijala i drugih inputapotrebnih za pružanje usluga u skladu s Zakonom.

U finansijskom planu RZ za zdravstveno osiguranje za 2009 god.,opšti deofinansijskog plana, činili su planirani prihodi, a ostvareno je:

I PRIHODI

br. NAZIV PRIHODAFinansijki plan

za 2009 gOstvareno

01.01 -31.10.2009Indeks

1. Od doprinosa 125.200.000,000 100.217.684.725 80.052. Transferi od budžeta 1.198.384.000 972.379.052 81.143. Transferi od organizacija

obaveznog socijalnogosiguranja

52..043.725.000 41.754.551.92980.23

4. Ostali prihodi 1.270.571.000 1.167.284.601 91.87SVEGA PRIHODI 179.712.680.000 44.111.900.307 80.19

Ukoliko se u 2009. godini prihodi po osnovu doprinosa za obavezno zdravstvenoosiguranje ostvaruju u većem iznosu od iznosa utvrđenog u stavu 1. ovog člana,odlukom Upravnog odbora, na koju Vlada daje saglasnost, mogu se rasporeditina rashode za prava iz socijalnog osiguranja, izuzimajući plate.

Ukoliko se u 2009. godini prihodi po osnovu doprinosa za obavezno zdravstvenoosiguranje ostvaruju u manjem iznosu od iznosa utvrđenog u stavu 1. ovogčlana, odlukom Upravnog odbora, na koju Vlada daje saglasnost, mogu seumanjiti rashodi za prava iz socijalnog osiguranja.

Prema zaključnim ugovorima sa davaocima zdravstvenih usluga, ostvarene susledeće isplate u toku 2009 godine:

I RASHODIR

br. NAZIV RASHODAIsplaćeno za

01.01. – 31.10. 2008 gIsplaćeno za

01.01 -31.10.2009Indeks



1. Naknade osiguranicima 6.735.060.248 7.613.571.698 113.042.3. Troškovi zdravstvene zaštite 123.442.359.874 131.367.123.620 106.42a) lekovi na recept 17.096.301.334 19.447.790.620 113.75b) usluge zdravstvene zaštite 106.346.058.540 111.919.333.000 105.24c) od čega:- ustanove za specij. rehabilitaciju 1.849.249.916 2.001.525.880 108.23- instituti i zavodi za zaštitu zdravlja 668.516.662 814.928.990 121.90- ustanove socijalne zaštite 607.308.385 706.725.556 116.37- ustanove van mreže 161.839.093 204.724.169 126.50

SVEGA RASHODI 179.712.680.000 144.111.900.307 80.19

5. Položaj Instituta u sitemu finansiranja javnog interesa u zdravstvu

Posmatrano sa aspekta Republike Srbije, iznos sredstava doznačenih od nosilacafinansiranja opšteg interesa u zdravstvu, opredeljen je zarađivačkomsposobnošću nacionalne ekonomije. Ukupno isplaćena sredstva zavodima iinstitutima za javno zdravlje, od strane Ministarstva zdravlja i Republičkogzavoda za zdravstvenu zaštitu, iznose 1.567.986.167 dinara do 31.10.2009 godine,(16.505.117 €, po kursu 1 €/95 dinara).

Učešće Instituta za javno zdravlje Kragujevac u ukupno transferisanimsredstvima Zavodima/Institutima za javno zdravlje, Ministarstva zdravlja zaProgram ’’Sprovođenje funkcija opšteg interesa u zdravstvu’’, i uslugaRepubličkog zavoda za zdravstveno oiguranje, iznosi 4,1 %.

Isplaćeno zavodima i Institutima UčešćeInstituta Kragujevac

Ministarstvo zdravlja 753.057.177 27.564.283 3,7 %RZZ osiguranja 814.928.990 37.014.926 4,5 %

Ukupno : 1.567.986.167 64.579.209 4,1 %

6. Izveštaji o specijalnim kretanjima

Stanovništvo predstavlja osnovni izvor proizvodnih snaga jedne nacionalneprivrede. Ekonomske vrednosti u privredi stvaraju se radom radnog delastanovništva i one će biti veće, ukoliko je ovaj deo stanovništva veći. Podelaukupnog stanovništva se vrši, na aktivno i neaktivno, izvršena je na osnovu toga



da li ono učestvuje ili ne u procesu rada. Aktivno stanovništvo je sinonim radnesnage. Učešće u društvenom radu priznaje se samo onima koji obavljajudruštveno koristan rad iz koga dobijaju sredstva za život. Sva druga lica smatrajuse neaktivnim. Udeo aktivnog u ukupnom stanovništvu opredeljuje opštuekonomsku i drugu aktivnost zemlje, gde svako povećanje tog udela znači i novumobilizaciju proizvodnih snaga zemlje.

Glavni faktor boljeg kvaliteta života je ekonomska međuzavisnot ukupnograzvoja i rasta prihoda po stanovniku. Jedan od pokazatelja kvaliteta života,određene teritorije, i međuzavisnosti između ekonomskog i socijalnog razvoja, jeIndeks humanog razvoja, koji uključuje tri osnovne dimenzije: mogućnost da seživi dug i zdrav život; nivo obrazovanosti i ekonomsko blagostanje izraženuproizvodnjom, odnosno društvenim proizvodom teritorije.

Za potrebe ove studije, u delu specijanih kretanja, posebno je važno,:

1. Dobiti sliku populacionih promena, da li su pretnja za mnoge industrijskegrane koje posluju na osnovu populacionog rasta,

2. Sagledati ekonomska obeležja stanovništva,3. Aktivnost stanovništva,4. Primanja po osnovu rada.

6.1. Populacioni trendovi

Kretanje stanovništva: poslednji popis stanovništva je sproveden 2002. godinena teritoriji Centralne Srbije i Vojvodine. Srbija je 2008. godine imala ukupno7.350.222 stanovnika, što je manje za 190.179 stanovnika, nego, pre deset godina(1999. godine). Ukupno stanovništvo smanjeno je u periodu 1991-2006., u njenomcentralnom delu - za preko 206.000 ili 3,7%, dok je stanovništvo Vojvodinepovećavano za 23,7 hiljada, samo zbog prisilnog raseljavanja u periodu 1991-1996., na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

U Šumadijskom okrugu se, od 1991. do 2008. godine beleži konstantan pad brojastanovnika. U 2008. godini procenjen broj stanovnika za Šumadijski okrugiznosio je 290.806, što predstavlja pad od 2,7% u odnosu na broj stanovnika izposlednje popisne godine 298.778 (2002. godina). Indeks porasta u istom periodupoprima negativnu vrednost: za Šumadiju -4,6, a za Srbiju -3,4.

Dok je kretanje ukupnog stanovništva bilo u znatno većoj meri nego ranijihdecenija pod uticajem spoljnih migracija (intenzivnog doseljavanja, ali iiseljavanja), u prirodnom kretanju stanovništva uočljivo je nastavljanje



dugoročne tendencije opadanja fertiliteta i produženja očekivanog trajanjaživota.

Starosna i polna struktura: na teritoriji Šumadijskog okruga prosečna staroststanovništva je od 1998. godine porasla sa 39,2 na 41,4 godina u 2008. godini. Nanivou Republike prosečna starost stanovništva je porasla sa 39,3 godine (38,3muškarci i 40,3 žene) u 1998. godini na 41,1 godinu (39,7 muškarci i 42,4 žene) u2008. godini. U našem okrugu u 2007. godini zabeležena je nešto veća prosečnastarost stanovništva (41,4 godine) u odnosu na teritroriju Republike Srbije (41,1godine).

Očekivano trajanje života na rođenju u Republici Srbiji, i za muški i ženski pol,pokazuje blagu tendenciju porasta. U 2007. godini očekivano trajanje života uRepublici Srbiji iznosilo je 70,7 godina za muškarce i 76,2 godine za žene, dok je u1997. godini iznosilo 69,6 godina za muškarce i 74,6 godina za žene. UŠumadijskom okrugu je slična situacija.

Rezultati Popisa 2002. godine o starosno-polnom sastavu stanovništva ukazujuda je u ukupnom stanovništvu nastavljeno povećanje udela žena, zatimsmanjenje udela mladih uz istovremeno povećanje udela starih. Međutim, onošto je posebno primetno, to je izrazito ubrzanje intenziteta navedenih promena.Značajan porast udela dobne grupe sa 65 i više godina u populaciji RepublikeSrbije, od 11,8% u 1991. godini, do 16,5% u 2002. godini, a na račun smanjenjaudela najmlađeg dela populacije, u uzrastu 0-14 godina, koji je u 1991. godiniiznosio 19,2%, dok je u 2002. godini iznosio 15,7%.

U dugom životu prednjače žene, te je danas odnos žena i muškaraca starijih od65 godina 60 prema 40 odsto.

Obrazovni kapacitet: razlike u nivou znanja, predstavljaju danas, osnovu podelena razvijene i nerazvijene. Smanjivanje broja nepismenih i porast brojaškolovanih nastavljeno je i u periodu između dva poslednja popisa stanovništva,od 1991. do 2002. godine. U tom periodu u Srbiji broj nepismenih smanjen je za186.000 ili za 44%, dok je broj školovanih, koji su završili srednju, višu ili visokuškolu (fakultet), povećan za 707.000 ili za 27%. Pismenost (definicija: sa 15 i višegodine, zna da čita i piše) u ukupnom stanovništvu bila je 96,4%, kod muškaraca– 98,9%, a kod žena – 94,1%.

6.2. Ekonomska obeležja



Poput promena u ostalim demografskim obeležjima, u periodu od 1991.,ekonomska obeležja stanovništva Srbije su pretrpela velike promene. Osnovnipečat, transformaciji socio-ekonomskih struktura stanovništva, dalo jesmanjivanje poljoprivrednog stanovništva u periodu 1991-2002., za 37%, tako daje njegov udeo u ukupnom stanovništvu u 2002. godini iznosio, oko 11%.Smanjen je, i udeo aktivnog i izdržavanog stanovništva, a povećan udeo lica saličnim prihodom.

Promene u ekonomskoj strukturi stanovništva tokom poslednjih decenijaočitavaju se u skoro, istom učešću, gradskog i poljoprivrednog stanovništva uukupnoj populaciji. Podaci poslednjeg popisa stanovništva i domaćinstva Srbije,iz 2002, pokazuju da se po osobinama domaćinstava i porodica, Srbija približiladržavama Centralne i Istočne Evrope, koje su u poodmaklim fazama post-socijalističke transformacije i evropskih integracija. Zajedničko im je, opadanjeuniverzalnosti i popularnosti braka, odlaganje rađanja u kasnije godine, dalji padnataliteta i nastavak ranijih tendencija starenja stanovništva. Ti procesi su uticalina porast samačkih, staračkih, kao i porodica sa jednim roditeljem.

Aktivnost stanovništva

Ljudski resursi i tržište radne snage mogu se posmatrati višestruko kroz prizmuzaposlenosti i nezaposlenosti. Radni kontigent stanovništva, kao izraz starosnestrukture i aktivno stanovništvo (radna snaga) kao izraz ekonomske strukturestanovništva su kvantitativni pokazatelji.

Prosečan broj zaposlenih kod pravnih lica, prema podacima Republičkog zavoda zastatistiku, u prvih deset meseci 2009. godine iznosio je 1.415 hiljada, što je manje za 2,1%u odnosu na isti period prethodne godine. Pored toga, zabeležen je veliki pad brojaprivatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih, najvećim delom zbog ažuriranja evidencijeRZZO iz marta 2009. godine. U ovom periodu zaposlenost u javnom sektoru se nijeznačajnije menjala. Broj aktivno nezaposlenih lica u periodu januar‐oktobar 2009. godineiznosio je 751 hiljadu, što je manje za 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Odpočetka godine ovaj broj se povećavao svakog meseca sve do maja od kada se beležismanjenje. Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti povećana je sa 14,4% u2008. godini na 16,4% u aprilu 2009. godine.

Stopa nezaposlenosti lica koja aktivno traže zaposlenje, prema podacima NSZ, useptembru 2009. godine iznosila je 28,7% (bez poljoprivrednih osiguranika).



Prema poslednje, objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku(podaci izvedeni kao prosečni na bazi snimanja 31.mart 2009. godine) na regionuŠumadije i Pomoravlja prosečno je bilo zaposleno ukupno 112.299 lica (privreda,neprivreda, privatni preduzetnici i zaposleni kod njih) ili 6,0% od ukupnozaposlenih u Republici Srbiji.

Kretanje zaposlenosti Šumadijskog i Pomoravskog okruga:

Sektor privrede2008 2009 Index %

1 2 2/1Privreda 60.826 55.430 91,1Vanprivreda 24.667 25.122 101,8Preuzetnici 24.667 31.765 128,8Ukupno 129.039 112.299 87


Istovremeno, prema podacima Nacionalne agencije za zapošljavanje, na područjuŠumadije i Pomoravlja, krajem oktobra 2009 godine, evidentirano je 62.546nezaposlena lica.



Pregled nezaposlenosti po okruzima:

Okrug 2008 2009 Index %1 2 2/1

Šumadijski okrug 35.350 36.013 101,9Pomoravski 26.304 26.533 100,9

Ukupno 61.654 62.546 101,4Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijale: Kragujevac, Jagodina

Posmatrano po opštinama, najveći broj nezaposlenih beleže Grad Kragujevac(24.102), Jagodina (10.124) i Paraćin (7.963).

Zarade i penzije

Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u oktobru 2009. godine, iznosi44.147 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u septembru 2009.godine, nominalno je veća za 1,3%, a realno je veća za 1,5%.Prosečno isplaćena zarada u privredi iznosila je 40.637 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u oktobru2009. godine, iznosi 31.734 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza idoprinosa isplaćenu u septembru 2009. godine, nominalno je veća za 1,3%, arealno za 1,5%.

Prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Šumadiji i Pomoravlju, u oktobrumesecu 2009.godine, niže su od isplaćenih u Republici Srbiji:

Zarade bez poreza i dop. u din. –oktobar 2009:

Srbija Šumadijski okrug Pomoravski okrugUkupno 31.734 28.661 27.084Privreda 29.331 25.296 23.651


Prosečno isplaćene zarade u Šumadijskom okrugu niže su za 9,7% a uPomoravskom za 14,7%, u odnosu na isplaćene u Republici Srbiji.

U svim opštinama Šumadije i Pomoravlja oktobarske zarade su niže od prosečnoisplaćenih u Republici Srbiji, osim Despotovca (108,9%)

Zarade bez poreza i dop. u din. –oktobar 2009 po opštinama:



Ukupno- Oktobar Oktobar/Septembar

Republika Srbija 31.734 101,33Aranđelovac 27.125 104,83Batočina 24.503 108,52Despotovac 34.560 110,98Jagodina 26.547 102,15Knić 25.778 108,59Kragujevac 30.563 105,42Lapovo 21.463 92,69Paraćin 27.186 99,58Rača 21.262 130,35Rekovac 23.404 111,27Svilajnac 24.090 100,93Topola 20.658 95,79Ćuprija 25.414 101,29

Prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Šumadiji i Pomoravlju, u oktobrumesecu 2009.godine, niže su od isplaćenih u Republici Srbiji:

Zarade bez poreza i doprinosa u dinarima:

Srbija Šumadijski okrug Pomoravski okrugUkupno 31.734 28.661 27.084Privreda 29.331 25.296 23.651


Prosečno isplaćene zarade u Šumadijskom okrugu niže su za 9,7% a uPomoravskom za 14,7%, u odnosu na isplaćene u Republici Srbiji.

U svim opštinama Šumadije i Pomoravlja oktobarske zarade su niže od prosečnoisplaćenih u Republici Srbiji, osim Despotovca (108,9%)

Kretanje penzija



Prosečno isplaćena penzija u periodu januar‐oktobar 2009. godine iznosila je19.785 dinara i realno je povećana za 6,3% u odnosu na isti period 2008. godine.Odnos prosečne penzije i prosečne neto zarade u periodu januar‐oktobar 2009.godine iznosio je 63,3%.

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


V. KONKURENCIJA

1. Konkurentske usluge u delatnosti

Po definiciji, sa Planom mreže zdravstvenih ustanova, Institut za javno zdravljeKragujevac, je regionalno profilisan za teritoriju Šumadijskog okruga, sa oko300.000 stanovnika, dok u životu, osim za sanitarne preglede, to može biti,teritorija Republike Srbije.

Primarnu konkurenciju IZJZK čine na području Šumadijskog okruga, srodnelaboratorije, pre svega, u oblasti ispitivanja životnih namirnica, kao što je„Jugoinspekt“, i Soja protein“ sa najvećim potencijalom. Na ovom području,njihov obim rada, po slobodnoj proceni ljudi iz Instituta, ne prelazi 10-15%uzoraka koje na godišnjem nivou analiziraju laboratorije IZJZK. Postoji uverenje,da je pristup korisnicima usluga konkurenskih laboratorija, podržan, od straneRepubličke poljoprivredne inspekcije, a po nalogu iz nadležnog ministarstva.

Objektivne, poslovne karakteristike konkurentskih laboratorija, nisu na takvomnivou, da mogu, pod ravnopravnim uslovima, iskazati konkurenske prednosti uispunjavanju odgovarajućih zahteva potenijalnih korinika na otvorenom tržištu.U poređenju sa kapacitetima IZJZK, one ne iskazuju, ni bolju poslovnost,kvalitet, ekspeditivnost, a po pitanju politike cena, zaostaju sa istim u okviruIZJZK.

U budućem konkurentskom okruženju, za očekivati je, da će se pojmovi „granicasa datim ovlašćenjima“ ukinuti, ali, da to otvara mogućnost, da se u naredne dve,do tri godine, formira, još nekoliko sličnih institucija sa sličnim delatnostima.Tamogućnost, ozbiljno će ugroziti postojeću poziciju IZJZK, ako se ne preduzmuorganzovane aktivnosti za osposobljavanje IZJZK, da bude institucija koja jeliderska, koordinativna i sa promotivnom javno-zdravstvenom ulogom, bezodređenja na njen regionalni karakter.

2. Prednosti i slabosti Instituta

Da bi se procenili faktori koji imaju najviše uticaja na tžišni položaj IZJZK, primenjenje metod SWOT analize.Kao i većina analiza u oblasti menadžmenta, SWOT analizane daje nikakve specifične odgovore. Ali, ona predstavlja način efikasne organizacijeinformacija i osetljivih karakteristika kao baza za izgradnju poslovne strategije ioperativnih planova. Ona je relativno brza, jasna i efektivna.

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


SWOT analiza je metod kvalitativne analize kojom se identifikuju osnovne: snage(eng. strenghts) i slabosti (weaknesses), kao i mogućnosti (opportunities) ipretnje (threats) sa kojima se sreće u okruženju.SWOT analizom se sa jedne strane identifikuju ključni interni faktori koji seispoljavaju kao snage i slabosti, a sa druge strane ključni eksterni faktori kojipredstavljaju pretnje i mogućnosti iz okruženja u kojem se posluje.Osnovni smisao SWOT analize je da omogući izbor marketing strategije kojom bise :

o maksimizirale prednosti,o iskoristile šanse,o minimizirale slabosti, io izbegle pretnje.

Cilj urađene SWOT analize, jeste, da identifikuje kritične tačke u svakoj situaciji iorganizuje ih u pravac koji će se uklopiti s strategijom Instituta, koji plnira da radi nasledećem:

o izgradnja i jačanje jakih strana Instituta,o minimilizacija slabosti,o proširivanje šansi okruženja,o definisanje opasnosti i izgradnja strategije za odbranu.

Do navedenih ocena u SWOT analizi, došlo se izvođenjem zaključaka, na bazipromišljanja članova radnog tima Instituta,11.09.2009, u pravcu :

o kako iskoristiti jake strane Instituta za korišćenje šansi okruženja?o kako iskoristiti jake strane Instituta za odbranu od opasnosti

okruženja?o kako slabosti mogu uticati na korišćenje šansi okruženja?o kako slabosti Instituta mogu da utiču na odbranu od opasnosti

okruženja?

Najveća opasnost posle vršenja SWOT analize jeste nepreduzimanje ništa što bipromenilo zatečene karakteristike i osobine. Mnogi izvrše analizu svog biznisa, alikasnije nisu u mogućnosti, ili nemaju sredstava, da bilo šta promene u svomposlovanju i poziciji na tržištu. SWOT analiza pre može da se definiše kaosveobuhvatan opis karakteristika, nego što je analiza u pravom smislu te reči. Onamože da bude deo analitičkog odlučivanja.

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


SWOT analizaInstitut za javno zdravlje Kragujevac

Strenghts Weaknessessnage slabosti

dobra likvidnost

ne postoji marketing i reklamnipropagandni materijal

5

dugogodišnje iskustvo nemotivisanost zaposlenih 5 visok kvalitet usluga

slaba iskorišćenost informacionih

tehnologija5

veliki kapacitet loša organizaciona struktura 4 razvijena saradnja i komunikacija sa korisnicima zastarela oprema 4 renome na tržištu nema vizije, ciljeva, strategije 4 konkurentske veštine na nivou konkurencije nizak asortiman usluga 3 prisutnost lidera nizak stepen iskorišćenja kapaciteta 3 niske cene u odnosu na konkurenciju slaba inovacija usluga 3 kvalifikovan menadžment tim slab trend istraživanja i razvoja 3

Opportunities Threatsšanse pretnje

otvoreno tržište za posebne usluge (otpad)

nedostatak sredstava za opremu,usavršavanje, nove tehnologije (od stranedržave)

5

oživljavanje privredne aktivnosti, jačanje kupovnesnage stanovništva

damping cene5

promene propisa

nove konkurencije na postojeća,sopstvena tržišta i postojanje nelojalnekonkurencije

5

dobar geografski položaj promena propisa 5 proširivanje komplementarnih usluga nepovoljna politicko-ekonomska situacija 4 sposobnost kretanja ka boljim i profitabilnijim

granama nelikvidnost korisnika 4

nisu adekvatni finansijski izvori 4 nepovljni status Institut i zavoda 3

Legenda: - najveća snaga/slabost/šansa/pretnja - ocena 5- najmanja snaga/slabost/šansa/pretnja - ocena 1

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Razlika između dva subjekta, od kojih jedan primenjuje, a drugi ne primenjujeSWOT analizu, može da se posmatra kao razlika između onoga, ko proaktivno, iko pasivno posmatra i prilagođava se promenama.

3. Cenovna konkurentnost usluga

Ukupni poslovni prihodi koje IZJZK ostvaruje prodajom usluga predstavljatržišnu vrednost koja ima količinsku, i svoju cenovnu komponentu.Utvrđivanje irealizacija politike prodajnih cena predstavlja jedno od najvažnijih područjaaktivnosti menadžmenta IZJZK.

Odluke o prodajnim cenama, mogu da se donose, na bazi intuicije i iskustva, aliprevashodno na osnovu adekvatne informacione podrške. Najvažniji faktori kojideterminišu prodajne cene, tražnja, ponuda, mere ekonomske politike, iTROŠKOVI.

Bez obzira, dali se prodajna cena, kao i njihovi jedinični prihodi utvrđuju naosnovu cena ostalih ponuđača, ili do njih treba doći, na bazi sagledavanjatroškova po nosiocima, potrebne su objektivne kalkulacije. Ostali faktori kojiimaju uticaj na formiranje cene su,vrsta usluge, stil upravljanja, javni ugled,akcije konkurenata, tip tržišta, i drugi.

Na osnovu važećeg cenovnika usluga Instituta, može se zaključiti, da Institutsvoje poslovne ciljeve, na tržištu usluga ostvaruje sa 610, jediničnih proizvoda (uformi usluga), koje se ne ugovaraju sa RZZO. Takva disperzija usluga, stvarapraktične probleme u formiranju paketa ponude ciljnim grupama korisnika,evidentiranja usluga u fakturama, praćnje i obračun stvarnih troškova davalacausluga u okviru orgnizacionih celina Instituta.

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Rb. Organizaciona celina-davalac usluga Broj usluga/jedinične cene/

1. Mikrobiologija 332. Epidemiologija 173. Higijena-analize: 410

- voda za piće- površinske,otpadne,sirove vode,- aerozagađenje,- sanitarno-higijensko stanje objekta- bolničke infekcije,- predmeti opšte upotrebe,- namirnice,- aditivi,baze,- ostale uluge,

33151612432834117

4. Usluge građanima 565. Analize alergije 94

Ukupno : 610

Upoređivanjem cena dve najčešće, i finansijski najisplativije usluge u poslovnimgodinama 2007 / 2009.

2007 2009 %o sanitarni pun 1.100 1.450 din + 32,o bris radne površine 500 620 din + 24

može se zaključiti, da porast cena usluga, nije bio linearan povećanju brojausluga.

Jula 2008. godine, izgubljen je najveći pojedinačni kupac, KC Kragujevac sagodišnjim prometom 12-13.000.000. dinara, po cenama iz 2007/2008 godine

4. Veličina apsorpcionog potencijala tržišta

Svojim prodajnim aktivnostima IZJZK je dominantno prisutan na sledećimtržištima, sa navedenim brojem privrednih subjekata i delatnosti:

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


DELATNOST Kragujevac Aranđelovac Topola Knić Rača Batočina Lapovo Broj

ŠUMADIJSK OKRUG 1.384 388 154 62 61 52 35 2.136

1 Poljoprivreda 47 10 14 9 10 5 1 1762 Ribarstvo 1 53 Ruda i kamena 5 14 2 2 1 374 Prerađ.industrija 317 123 39 16 11 11 11 5285 Energetika 7 2 1 1 1 1 2 156 Građevina 91 23 5 5 4 3 1 1337 Trgovina 545 123 64 18 20 16 18 7948 Hoteli-restorani 29 9 4 1 1 1 449 Saobraćaj 100 31 8 5 4 7 4 15910 Finansije 6 1 1 811 Nekretnine 169 31 11 3 6 4 3 22712 Obrazovnje 34 6 2 3 2 4713 Zdrav. i socijal. 8 7 2 3 1 1 2214 Komunalna 27 7 1 1 2 38

Tržišni potencijal za širenje prodajnih akivnosti IZJZK je administrativnoteitorijalno područje Pomoravskog okruga na koji je prirodno usmeren:

POMORAV. OKRUGJagodina Paraćin Ćuprija Despotovac Svilajnac Rekovac

670 598 76 152 239 8 2.0731 Poljoprivreda 30 11 14 17 5 802 Ribarstvo 2 1 1 43 Ruda i kamena 2 1 4 33 134 Prerađ.industrija 179 133 73 32 48 13 4785 Energetika 3 1 1 1 2 1 96 Građevina 40 17 12 9 11 897 Trgovina 268 315 186 52 128 9 9588 Hoteli-restora. 8 12 6 7 4 1 389 Saobraćaj 59 58 36 14 12 6 18510 Finansije 2 2 411 Nekretnine 45 35 23 6 12 3 1212 Obrazovnje 10 6 6 4 4 3013 Zdrav. i socijal. 5 2 4 3 3 1 1814 Komunalna 17 15 10 4 6 1 43

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Sagledavanjem ukupnog potencijala dva prirodno povezana administrativno–teritorijalna okgruga Šumadijski i Pomoravski, može se utvrditi ozbijan kapacitettražnje za razvoj i plasman usluga IZJZK. Pojedinačnom analizom i projekcijomza svaku grupu korisnika usluga, kao i pojedinačne korisnike, utvrdila bi sepojedinačna opcija koja bi zadovoljila očekivanja korisnika i potrebe IZJZK.

Pored nominlnog broja preduzeća od 4.209 koja posluju u 14 delatnosti, posebantržišni segment i ciljna grupa su i 13 jedinica Lokalne samouprave-opštine.

DELATNOST ŠUMADIJSKIOKRUG

POMORAVSKIOKRUG

UKUPNODELATNOST

1 Poljoprivreda 96 80 1762 Ribarstvo 1 4 53 Ruda i kamena 24 13 374 Prerađ.industrija 528 478 1.0065 Energetika 15 9 246 Građevina 133 89 2227 Trgovina 794 958 1.7528 Hoteli-restora. 44 38 829 Saobraćaj 159 185 34410 Finansije 8 4 211 Nekretnine 227 124 35112 Obrazovnje 47 30 7713 Zdrav. i socijal. 22 18 4014 Komunalna 38 43 81

UKUPNO 2.136 2.073 4.209

5. Vrsta poslovne transakcije

Podaci o vrsti poslovnog odnosa koje Institut uspostavlja sa korisnikom,

poslovno-tehnička saradnja, godišnji, višegodišnji ugovori, pokazuju kredibilitet

i poslovni imidž, kao bazu poverenja od strane korisnika usluga.Istovremeno,

V. Konkurencija------------------------------------------------------------------------------------------------------------


podaci o stalnim poslovima, povremenim, ili po zahtevim naručioca, mogu da

pruže sliku o efektima ostvarenja markenting koncepta i prodajne strategije.

Prema podacima o sticanju prihoda u oku 2009 goin, Institut ima prihode od

korisnika, pravnih lica :

1. Institucija u zdravstvu 492. Institucija van zdravstva 1803. Preduzeća 1.445

Kao ilustracija odnosa koji se uspostavlju sa korisnicima, mogu poslužiti podacio broju ugovora prema delatnostima korisnika Centra za higijenu i humanuekologiju, na dan 21.12. 2009 god.

VRSTA DELATNOSTI Broj ugovora Brojkorisnika usluga

1. ZDRAVSTVENE USTANOVE 37 31

2. OBRAZOVNE USTANOVE 53 62

3. SOCIJALNA USTANOVE 5

4. JAVNA PREDUZEĆA 10

5. UGOSTITELJSKI OBJEKTI 1361.150

6. TRGOVINA 2

7. PROIZVODNJA ŽIVOTNIHNAMIRNICA 136 244

8 OSTALA PROIZVODNJA 47

9. UPRAVNA DELATNOST 8

10. OSTALO 2

UKUPNO 436

VI. Resursi Instituta----------------------------------------------------------------------------------------------------------------


VI. RESURSI INSTITUTA

1. Kadrovski kapacitet

Ključ uspeha i razvoja Instituta su njegovi zaposleni. Zaposleni su najveća vrednostustanove i bez obzira kolika je efikasnost korišćenja zdravstvene tehnologije, nemože zameniti efektivnost zaposlenih u jednoj ustanovi.

Pokretačka sila IZJZK, koja pravi da se stvari dešavaju u najkompleksnijoj inajosetljivijoj ljudskoj delatnosti, kao što je zdravstvo, od izuzetne je važnosti zabudućnost pružanja kvalitetne i efikasne, svakom dostupne zdravstvene zaštite.

Zakonom je propisano da za vršenje zdravstvene delatnosti, zdravstveni radnici,odnosno zdravstveni saradnici, moraju za određene poslove imati i odgovarajućuspecijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju, u skladu sa odredbama zakona.

VSS VS SS VKV Kv Pk UkupnoZdravstveni radnici 25 12 29 66Zdravstveni saradnici 8 1 13 22Administrativno tehničko osoblje 6 3 10 1 3 8 31Stalno zaposleni 39 16 52 1 3 8 119Na određeno vreme 3 2 3 8UKUPNO 42 16 54 11 127

Zdravstveni radnici

Zdravstveni radnici su lica koja imaju završen medicinski, odnosno farmaceutskifakultet, kao i lica sa završenom drugom školom zdravstvene struke, a kojaneposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenimustanovama, pod uslovima propisanim zakonom.



Kvalifikacija VSS VS SS 66Lekari specijalistispecijalista higijene 6specijalista mikrobiologije 5Specijalista kliničke imunoligije 1specijalista pedijatrije 1specijalista epidemioloije 6specijalista socijalne medicine 6sanitarani ekološki inženjer 1viši medecinski tehničar 1viši. laborat. thničar 1viši dijetetki nutricionist 1viši sanitarni tehničar 8laboratorijski tehničar 11sanitarni teničar 11medecinski tehničar 6Ginekološko akušerska sestra 1UKUPNO 25 12 29 66

Zdravstveni saradnici

Kvalifikacija VSS VS SSspecijalista sanitarne hemije 3specijalista toksikološke hemije 1diplomiran hemičar 3dipl.ing. zašt.živ.sredine 1inženjer ehnolog 1hemijski tehničar 12veterinarski tehničar 1UKUPNO 8 1 13 22

Zdravstveni saradnik jeste lice sa srednjom, višom, odnosno visokom stručnomspremom, koje obavlja određene poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenojustanovi.



Administrativno tehničko osoblje

Kvalifikacija VSS VS SS VkV Kv Nkdiplomiran pravnik 1diplomiran ekonomista 2Profesor informatike 1dipl.mašinki inženjer 1dipl. fizičar 1pravnik 1ekonomista 2ekonomski tehničar 5tehn. za upravne poslove 2pravni tehničar 1turistički tehničar 1gimnazija 1radnik 1vozač 3higijeničari 8

UKUPNO 6 3 10 1 3 8 31

2. Tehnološki

Na savremenom tržištu se pojavljuje sve veći broj proizvoda i usluga. Kupci suzadovoljni tom činjenicom, ali su istovremeno suočeni sa problemom kako napravitipravi izbor.Ubrzan razvoj tehnologija i njihov snažan uticaj na sve sfere života, kao ipromene koje karakterišu širu ekonomsku scenu, stvaraju sve strožije usloveokruženja u kome posluju davaoci usluga.

Složene usluge zasnovane na savremenim tehnologijama dovode do tržišnihpromena, jer nove usluge mogu da se plasiraju kod novih korisnika, da podržepostojeća korisnike.

Laboratorijska opremljenost,

Uspešnost i kvalitet pružanja usluga, naročito, ispitivanja neke laboratorije na tržištuzavisi u velikoj meri od njene opremljenosti i načina organizovanosti. Da bilaboratorija imala uspeh i opstala na tržištu, mora da ima rejting pouzdane i



proverene organizacije, koja svojim radom i profesionalnošću obezbeđuje poverenjeu kvalitet pruženih usluga.

Samo profesionalnost u pružanju usluga, uređenost i težnja za daljim poboljšanjimau pružanju usluga obezbeđuju joj bolji rejting, i bolji položaj na tržištu, u odnosu nakonkurenciju.

Vrednost laboratorijske opreme

Knjigovodstvenavrednost

Otpisanavrednost

Sadašnjavrednost

Služba hemije i higijene 27.407.511,23 18.816.223,10 8.591.288,13Služba epidemiologije 310.140,79 190.742,65 119.398,14Služba mikrobiologije 22.389.273,86 11.928.840,64 10.460.433,22IZJZ Kragujevac 50.106.925,88 30.935.806,39 19.171.119,49

Prosečna sadašnja vrednost, jednog aparata je 84.827,96 dinara.

IZJZKposeduje u korišćenju opremu, aparate, koji nemaju sadašnjuvrednost:

Ukupno aparata Broj aparataSlužba hemije i higijene 113 69Služba epidemiologije 3 1Služba mikrobiologije 100 43IZJZ Kragujevac 226 113

Snaga laboratorije je u modernoj opremi, kvalitetu i stručnoj osposobljenosti radnikakoji nude brža i pre svega pouzdana ispitivanja. U nameri, da proveri svojutehnološku osposobljenost, i mogućnost proširenja akreditacije za nove klasejedinjenja, Institut je angažovao Dr.Brčevskog za ekspersku ocenu (18.09.2009),prema čijem zapažanju, nekoiiko skupih uredjaja, potpuno, ili delimicno novih, nisuu funkciji.

Sertifikati,

Zahtev za visoko profesionalnim odnosom u organizovanju svih aktivnosti IZJZK,uputio je na uvođenje sistema menadžmenta kvalitetom (Quality ManagementSystem – QMS) u skladu sa zahevima standarda SRPS ISO 9001.



U februaru 2005. godine IZJZK ispunio je sve zahteve standarda SRPS ISO 9001 kojise odnosi na ceo Institut za delatnost preventivne zdravstvene zaštite (higijensko-epidemiološka, mikrobiološka i socijalno-medicinska zdravstvena delatnost). To jepotvrđeno dobijanjem sertifikata (reg. br. Q-0144) od strane ocenjivačke kuće JUQS,koja ima međunarodnu akreditaciju i član je međunarodnog udruženja IQNet.

Ocenjivači JUQS svake godine sprovode redovni nadzor nad primenom standardaSRPS ISO 9001.

Akreditacije,

U avgustu 2006. godine IZJZK ispunio je sve zahteve standarda SRPS ISO/IEC 17025koji se odnosi na ispitne laboratorije.

Nakon provere od strane državnog ovlašćenog tela, Akreditaciono telo Srbije doneloje rešenje kojim se IZJZK potvrđuje kompetentnost za uzorkovanje i ispitivanjenamirnica, voda, otpadnih voda, predmeta opšte upotrebe i vazduha u skladu sazahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025 i obimom akreditacije koji obuhvata 16metoda uzorkovanja i 165 metoda ispitivanja. Akreditacioni broj je 01-169.

Ocenjivači, Akreditacionog tela Srbije, svake godine sprovode redovni nadzor nadprimenom standarda SRPS ISO/IEC 17025.

Navedena ispitivanja Institut za javno zdravlje Kragujevac priznata i od straneMinistarstva zdravlja Republike Srbije.

IZJZK je referentna laboratorija za ispitivanje namirnica od strane Ministarstvapoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a jedan od uslova konkursa, bilo je,posedovanje sertifikata za SRPS ISO/IEC 17025.

Koristi od akreditacije imaju:

građani Kragujevca i Šumadijskog okruga, kojima Institut za javno zdravljeKragujevac nudi sigurnost i pouzdanost u rezultate ispitivanja, što je u ciljuboljeg i celovitijeg praćenja zdravstvenog stanja stanovništva, a radi očuvanjai popravljanja već postojećeg zdravlja;

proizvođači životnih namirnica koji stavljaju u promet proizvode na našemtržištu, mogu po svom zahtevu, ili prema nalogu inspekcijskih organa, da svaispitivanja izvrše na jednom mestu, što će za njih značiti objedinjeni izveštaj,uštedu u vremenu i novcu.



IZJZK, jedina je zdravstvena ustanova u Šumadijskom okrugu, koja zadovoljavazahteve standarda SRPS ISO 9001 i SRPS ISO/IEC 17025, i na ovaj način se uključujeu evropske integracione tokove.

Računarska tehnologija,

IZJZK poseduje 62 računara, od toga 52 računara Pentium IV, a ostali su starijegtipa, i predloženi su za zamenu. Knjigovodstvena vrednost računarske opreme je3.563.094,75 dinara, a sadašnja vrednost je 1.065.369,04 dinara. Od štampača IZJZposeduje 30 laserski štampača (1 u boji), 7 matričnih (1 A3). U celom Institutu jerazvijena 1 Gbit mreža, na koju su priključeni svi računari.

Transportna i komunikaciona sredstva.

IZJZK poseduje 14 službenih automobila, čija knjigovodstvena vrednost je5.186.745,74dinara, a sadašnja 3.424.434,84. Iz datih podataka se može zaključiti, dasu vozila novije proizvodnje, i u dobrom stanju. Najstarije vozilo je staro 8 godina.

Od komunikacionih sredstava, IZJZK ima telefonsku centralnu (primarni ISDN) sa100 lokala, od koji se koristi 30-tak. Postoji mobilna mreža Biznet 50 kod Telekoma,sa 40 međusobno umreženih telefona.

3. Finansijski potencijal

3.1. Ostvareni prihodi po strukturi(Izvori) za I-XII 2008. i I-IX 2009. god.

u 000 din.IZVORI

Min.zdravlja

FondZ.O.

Opšt.(grad)

Donacije Tržište UkupnoVišak

prih. nadrashodima

Manjakprih. nad

rashodima

I-XII2008.

28.082 44.691 1.630 182 74.487 149.072 1.512

18,8 % 29,9 % 1 % 0,4 % 49,9 % 100 %

I-IX2009.

21.643 32.500 316 858 57.500 113.238 8.110

19 % 39 % 0,2 % 0,8 % 51 % 100 %



U prvoj tabeli, dati su prihodi po izvorima sticanja istih, za periode I-XII 2008. god., iI-IX 2009. god. Zbog različitih perioda iskazivanja učinaka-prihoda, uporednaanaliza ostvarenih prihoda ne prikazuje realnu poziciju, ali ukazuje na strukturu itrendove kretanja uslova za pružanje usluga. Iz date tabele, može se zaključiti,sledeće:

U ukupno ostvarenim prihodima za 2008. godinu, učešće prihoda odusluga koje su pružane korisnicima na tržištu su 49,9 %, sredstva od FondaZ.O. 29,9 %, Ministarstva zdravlja 18,8 %, a ostali prihodi 1,4 %,

U ostvarenim prihodima za I-IX 2009. godine, učešće prihoda od uslugakorisnicima na tržištu je 50,8 %, sredstva od Fonda Z.O. 28,7%, Ministarstvazdravlja 19,1 %, a ostali prihodi 3,4 %.

Nameće se zaključak, da je korišćenje budžetskih sredstava za finansiranje IZJZK ublagom padu, te je imperativ, dalje strategije, politika finansiranja IZJZK,podizanjem kapaciteta za pružanje usluga na komercijalnom tržištu. To, dalje,potvrđuje značaj strateškog opredeljenja, da se podiže nivo opremljenosti ipotencijala IZJZK, kako u tehničkom, tako i u kadrovskom smislu.Pozicioniranje natržištu specifičnih usluga, sa liderskom vizijom, koja izlazi izvan teritorijeŠumadijskog okruga.

3.2. Ostvareni rashodi po strukturi za I-XII 2008. i I-IX 2009. god.(dinara)

RASHODI PO STRUKTURIPERIOD

2008 2009I. Primanja zaposlenih 113.819 81.791

- neto zarade- doprinosi na teret poslodavca- doprinosi na teret zaposlenih- naknade za zaposlene- nagrade

92.81616.6112.2411.787

364

67.60612.089

6531.443

0II Troškovi robe i usluga 30.491 21.342

- energenti, komunalne usluge i osiguranje- putovanja- stručne i dr.usluge- obrazovanje i dr.usluge- popravka i održavanje- materijal (medicinski i laboratorijski)

5.926354

5.065913938

17.295

4.208270

3.712456

12.076III Amortizacija(oprema i mašine) 6.274 1.995

- amortizacija- nabavka mašina i opreme- ostalo

2.7033.437

1341.879

116UKUPNO 150.584 105.128



Iz datih podataka,prikazanih u gornjoj tabeli, rashodi po strukturi i mestima zaperiode I-XII 2008. god., kao i za prvih devet meseci, I-IX 2009., mož se uočitisledeće:

Učešće rashoda za zaposlene (neto zarada, doprinosa za penzijsko isocijalno osiguranje, i dr.) u ukupnim rashodima je 75,6 %,

Tzv. rashodi za robe i usluge (energenti, komunalne usluge, medicinski ilaboratorijski materijal, stručne i obrazovne usluge) u ukupnim rashodimaučestvuju sa 20,2 %,

Učešće ostalih troškova (amortizacija, nabavka opreme, i dr.) u ukupnimrashodima je 4,2%,

Za period I-IX 2009. god. učešće rashoda za zaposlene (neto zarade idoprinosi) u ukupnim rashodima je 77,8 %,

Za period I-IX 2009. god. učešće rashoda za robe i usluge (energenti,komunalne usluge, troškovi medicinskog i laboratorijskog materijala,stručne i obrazovne usluge) u ukupnim rashodima je 20,3 %,

Učešće ostalih troškova (amortizacija, nabavka opreme, i dr.) u ukupnimrashodima je 1,9%.

Sa stanovišta procene potencijala IZJZK za dalje širenje svog poslovnog portfolija nadruge usluge i potencijalna tržišta, indikativna je visina iskazane amortizacije, kao iučešće investicija u razvoju, od samo 2,3 % (opreme i tehnologije) u ukupnimrashodima.To ukazuje, da je prinosna vrednost opreme niska i de je neophonoulaganje u modernizaciju, što daje bolje pozicioniranje, i konkurentnost, u odnosuna druge Zavode i Institute.

Navedeni podaci o postojećim izvorima sredstava, ostvarenim troškovima, iraspoloživim likvidnin sredstvima i gotovinom, ukazuju, da IZJZK ima ograničenpotencijal, za samostalan, tehničko - tehnološki i institucionalni razvoj poslovnihresursa.

4. Prostorno – tehnički uslovi

IZJZK, nema trajno rešene prostorno-tehničke uslove za obavljanje svoje delatnosti ivršenje funkcije od opšeg interesa.Iako, ima status javne,državne ustanove, Vlada jedonela Zaključak 05 Broj 70-2066/2006-8, na sednici održanoj 19 oktobra 2006 godine,a kojim se saglasila da se izvrši prenos prava korišćenja nepokretnosti u državnojsvojini koju čini objekat u Kragujevcu, u ul. Nikole Pašić br.1, neto površine 2.100m2, postojeći na KP broj 2252 KO Kragujevac, površine 18 a 5 m2, upisan u ZKUL



broj 5372, bez naknade, sa dosadašnjeg nosioca prava korišćenja Instituta za zaštituzdravlja Kragujevac, na Republiku Srbiju-Ministarstvo pravde, a za potrebe smeštajaApelacionog suda u Kragujevcu.

VII. Projekcija razvojnog koncepta


VII. PROJEKCIJA RAZVOJNOG KONCEPTA

Polazeći od lične svesti i odgovornosti za ostvarivanje svoje uloge kao institucijeod posebnog društvenog značaja i zahteva za unapređenje poslovanja krozpriznavanje nužnosti promena, IZJZK mora sam brinuti o svom razvoju i morashvatiti da nema razvoja koji se dešava sam po sebi, ili, kako se to „naučno” kaže,snagom tržišta. Razvoj se mora planirati, njime se mora upravljati, mora postojatijasna strategija, i mora postojati odgovorno rukovodstvo koje se time bavi.

Zdravstvene organizacije i ustanove se danas suočavaju sa snažnim pritiskom zapromenama i to suštinskim. Teško je doneti prave strateške odluke, jer one u sebiuvek nose potencijalni rizik. Mnogi ljudi promene doživljavaju kao pretnju i težeda im se odupru. Strahuju za svoje poslove, ili su zabrinuti, da njihovi kvalitetineće biti dovoljni za nove zadatke koji se pred njih postavljaju. Osećanjenesigurnosti postaje snažnije.

Usled niza faktora, a pre svega, zbog sve učestalije potrebe za poboljšanjemkvaliteta usluga, zdravstvo i pružaoci zdravstvenih usluga postaju svesnineophodnosti uvođenja korenitih promena, a pravila će postavljati i država, i toisključivo, u skladu sa svojim potrebama i prioritetima.

Analizom situacije i tržišnog položaja IZJZK u javnozdravstvenoj delatnosti,analizirane organizacione, tehničke, finansijske karakteristike, preciznodefinisane individualne grupe korisnika, identifikovani su interni i eksternifaktori koji imaju najviše uticaja na tržišni položaj IZJZK, i na bazi kojih je nužnoplanirati buduće mere unapređenja funkcionisanja i nadolazećih strategija. Naosnovu SWOT analize, definisani su ključni interni i eksterni faktori koji seispoljavaju kao najveće slabosti, kao i pretnje i mogućnosti iz okruženja u kojemse posluje, na bazi kojih se u operativnom sprovođenju zasniva projekcijarazvojnog koncepta:

1. Otklanjanje slabosti,

2. Proširivanje šansi okruženja,

3. Definisanje opasnosti i odgovor na izazove.



1. OTKLANJANJE SLABOSTI

1.1. Definisanje misije, vizije i ciljeva

Misija

Svaka organizacija ima svrhu svog postojanja. Svrha se može menjati tokomvremena, ali suština je, da korisnici razumeju razlog postojanja organizacije, a toje njena misija. Misija IZJZK je formalno definisana, specifičnom javnomfunkcijom, kojom se identifikuje područje organizacionih operacija i njihoveponude različitim zainteresovanim stranama. Misija daje identitet organizaciji, iodražava razlog postojanja.

Polazeći od svoje uloge kao instiucije od posebnog društvenog značaja i zahtevaza unapređenje poslovanja kroz priznavanje nužnosti promena, može sedefinisati projekcija : ’’Misija Instituta je da bude vodeća stručna ustanova uoblasti javnog zdravlja, koja ima poverenje stanovništva i koja je u stanjuidentifikovati i zadovoljiti potrebe svojih korisnika iz oblasti zaštite iunapređenja zdravlja građana, kroz visokostručnu specijalističku delatnostoslonjenu na najnovija saznanja i mogućnosti savremene nauke i tehnologije’’.

Vizija

Poput misije, i vizija, kao slika kako IZJZK može da izgleda u budućnosti, trebada se zasniva na izvorima i sposobnostima IZJZK i usklađenosti sa njegovomsredinom.Vizija je stav o željenoj budućnosti Instituta, u okviru područijaposlovanja, koje je definisano misijom.

S obzirom, da je zasnovana na uverenju da se na budućnost može uticati i da onanije predodređena prošlošću, vizija omogućava IZJZK da se iz sadašnjeg, pomeriu buduće željeno stanje.

U skladu sa svojim specifičnostima, koje omogućavaju IZJZK suočavanje saokruženjem u kojem se nalazi, on se mora osposobljavati da bude institucija kojaje liderska, koordinativna i sa promotivnom javno-zdravstvenom ulogom, bezodređenja na njen regionalni karakter i usmerenost ka lokalnoj samoupravi, ikoja istovremeno razvija poslove i zadatke koji nisu budžetskog karaktera, astručno i finansijski doprinose uspešnom poslovanju. S toga se može formulisativizija razvoja IZJZK, kao razumna slika budućnosti : ’’biti liderska institucija napolju inovativnosti, prepoznavanja i zadovoljavanja potreba korisnika, vlasti i



građana u domenu prevencije, zaštite i unapređenja zdravlja, kao i zaštitekorisnika od rizika u vezi sa zdravljem njihovih potrošača’’.

Ovakva vizija će se postići kroz:

Permanentnu inovaciju znanja zdravstvenih radnika i saradnika, Plansko preventivno delovanje, posebno u pogledu suzbijanja određenih

zdravstvenih pojava i oboljenja, Savremenu specijalističku delatnost oslonjenu na najnovija saznanja i

mogućnosti savremene dijagnostičke tehnologije, Obezbeđivanje uslova za održivo finansiranje, unapređenje kvaliteta i

efikasnosti svih aktivnosti u domenu javnog zdravlja, Razvoj novih ideja kao permanentnu aktivnost u Institutu, Otvorenost za intenzivnu saradnja sa vodećim, referentim zdravstvenim

ustanovama i kadrovima u zemlji i inostranstvu, Podršku korisnicima na uočavanju i rešavanju njihovih potreba u vezi

zdravstvene ispravnosti i bezbednosti proizvoda i usluga, Uspostavljanje kvalitetnog, efektivnog i efikasnog upravljanja rizicima, Razvijanje paketa usluga na bazi know-how.

Dobra vizija, treba da bude: imaginativna, poželjna, izvodljiva, fokusirana,fleksibilna kao i da se lako može objasniti. Jer, u procesu promena, strategijskavizija treba da razjašnjava glavni smer promena, da motiviše ljude da preduzmuakcije u pravom smeru i da pomaže da se koordinira akcija velikog broja ljudi nabrz i jednostavan način.

Ciljevi

Ciljevi su nameravana stanja, ili situacije kojima se stremi na osnovu preduzeteposlovne akcije. Ciljevi treba da pokazuju uslove koji će postojati, kada se željeniishodi ostvare, vremenski period u kome će se ostvariti i izvore koje ćeorganizacija koristiti u ostvarenju željenih ishoda.

Ako se ciljevi ne ostvaruju kako se očekuje, ukoliko je moguće, treba izvršitikorekciju u poslovanju, ukoliko nije moguće treba iste poslovne aktivnostinapustiti. Ukoliko je ostvarenje cillja zadovoljavajuće treba pojačati podrškupostojećim poslovnim područijima.

Na osnovu analize mogućnosti i opasnosti, kao i sposobnosti i slabosti svakaorganizaciona jedinica mora da sagleda svoj doprinos ostvarivanju ciljeva.



Zaposleni treba da veruju u ciljeve, jer njihovo učešće u procesu formulisanjadoprinosi racionalnosti i ostvarljivosti ciljeva. Klasifikacija ciljeva po prioritetuznačajna je za onoga ko želi na racionalan način da alocira svoje izvore (što jepreduslov za stvaranje konkurentske prednosti).

U procesu stvaranja mogućih ciljeva isti su formulisani na način koji bistimulisao, a ne ograničavao alternativne načine njihovog ostvarenje. Oni trebada budu realni i ostvarljivi i međusobno usklađeni i komplementarni.

Opšti ciljevi razvoja Instituta u budućem periodu:

Obezbeđivanje uslova za održivo finansiranje, Održavanje uzlaznog trenda razvoja:

- Razvoj promocije zdravlja, prevencije bolesti i zaštite životnesredine za očuvanje i unapređivanje zdravlja stanovništvaŠumadijskog okruga,

- Smanjenje incidence i prevalence najznačajnijih oboljenja istanja, i redukovanje uticaja najvažnijih faktora rizika,

- Unapređenje kvaliteta i efikasnosti svih aktivnosti u domenujavnog zdravlja.

Specifični ciljevi razvoja Institta u budućem periodu, koji se odnose na višeoblasti:

Ciljevi usmereni na korisnike:

Unapređenje praćenja, evidencije i analize zdravstvenog stanjastanovništva, i to, kako uopšte, tako i po pojedinim problemima ilipopulacionim grupama,

Razvijanje elemenata upravljanja rizicima i pretnjama po zdravljestanovništva, kao i rizicima poslovanja korisnika u oblasti u kojoj im sepružaju usluge,

Promovisanje zdravlja, Razvoj partnerskih odnosa sa lokalnom zajednicom u domenu zaštite i

unapređenja zdravlja građana, Nastavak sa razvijanjem i ponudom paketa tržišnih poslova, kako bi se

obezbedili stabilni vanbudžetski izvori finansiranja, Podizanje svesti i sposobnosti za harmoniziranje odnosa prirodne okoline,

održivog razvoja i javnog zdravlja.



Organizacioni ciljevi:

Razvijati adekvatnu organizacionu strukturu Instituta, koja bi doprinelaostvarivanju ciljeva pri svim izazovima,

Promovisanje organizacije u čijoj su osnovi Centri kao organizacionejedinice,

Uspostavljanje multisektorskog i multidiscipliranog rada na nivouorganizacionih jedinica i IZJZK u celini, uz poštovanje opšte hijerarhijskeorganizacione strukture.

Kadrovski i stručni ciljevi:

Izrada i realizacija plana školovanja, edukacije i stručnog usavršavanjaradnika (Godišnji plan),

Izrada plana ucešca stručnjaka Instituta na savetovanjima, stručnimskupovima, simpozijumima i dr. (Godišnji plan);

Angažovanje spoljnih saradnika, stručnjaka ili institucije, na uskospecijalistickim poslovima koji se ne mogu u celosti realizovati u Institutu,

Upravljanje ljudskim resursima u skladu sa zahtevima ISO standarda,akreditacijskih standarda za zdravstvene ustanove kao i dobrom praksomkoja proizilazi iz najnovijih istraživanja u menadžmentu humanih resursa,

Razvoj ljudskih resursa u pravcu potreba društva znanja (dominacijaradnika znanja),

Održavati broj zaposlenih u skladu sa potrebama posla i finansijskimmogućnostima,

Ekonomski ciljevi:

Ostvarenje prosečnog relativnog rasta ukupnog prihoda od 10-15%godišnje,

Obezbediti realan rast zarada zaposlenih iznad rasta cena na malo,procentualno za 5-10%,

Održavanje učešća bruto zarada u ukupnom prihodu IZJZK na nivou75%,

Rast učešća prihoda od usluga koje se prodaju na tržištu u ukupnomprihodu IZJZK,

Povećanje prihoda od programskog i projektnog finansiranja,

Investicioni ciljevi:



Očuvanje i unapređenje stanja prostora i infrastrukture saglasnopotrebama,( NOVE ZGRADE ili konačno rešenje),

Unapređivanje uslova rada, uz potpuno obezbjeđenje zaštite na radu, Očuvanje postojeće i nabavka nove opreme za laboratorijski rad,

uzorkovanje i transport uzoraka, Akreditacija metoda i dobijanje ovlašćenja za rad od strane nadležnih

ministarstava.

Ciljevi iz domena društvene odgovornosti:

Razviti društveno odgovorno ponašanje kroz stručnu, tehničku ioperativnu podršku lokalnoj zajednici, društvenim organizacijama,udruženjima i nevladinim organizacijama u ispunjenju njihovih ciljeva,

Dizajnirati vlastite aktivnosti tako da se što više uključe lokalne strukture,preduzetnici, srodne institucije, društvene organizacije, forumi i nevladineorganizacije u aktivnosti Instituta,

Slediti strategiju i koncept održivog razvoja (ekonomski ciljevi,socijalnadimenzija i zaštita okoline).

1.2. Utvrđivanje marketing strategije

Mnoge organizacje koje su uključene u usluge razlikuju se po svom poreskomstatusu kao profitne, ili neprofitne organizacije. Kao suprotnost profitnimorganizacijama, viškovi u prihodima nad rashodima neprofitnih organizacija sene oporezuju i ne distribuiraju akcionarima.

Takve organizacje u prošlosti nisu koristile marketing taktike, u verovanju da suone neadekvatne. Poslednjih godina, međutim, pritisak konkurencije uokruženju primorao je i ove organizacije da preispitaju svoje strategije. Uspešneuslužne organizacije, kao uspešne proizvodno orjentisane kompanije, moraju darazumeju kako korisnik vidi uslugu i na koji način može da prezentuje različiteprednosti u odnosu na konkurentske ponude.

Usluge u zdravstvu predstavljaju specifičan oblik roba i usluga na tržištu pastoga, kao svaka druga industrija, ako želi ostvariti rezultat, primenjuje konceptmarketinga kako bi u tom smislu bila što efikasnija. Kontinualno istraživanje isagledavanje specifičnih zahteva korisnika, u pogledu definisanja efikasnestrategije poslovanja na specifičnom tržištu zdravstvenih usluga, poredmedicinskog znanja i savremene opreme, traži prisustvo profesionalnih znanja iveština iz oblasti marketinga i menadžmenta



Odgovor na izazove savremenog okruženja, zdravstvene ustanove pronalaze uprimeni marketinške orijentacije u poslovanju. Mogućnosti za njenu primenu uzdravstvu Republike Srbije su ograničene, usled specifičnosti tržištazdravstvenih usluga koje se ogleda u ekonomski neravnopravnim akterima nastrani ponude i na strani tražnje. U tome je ključni razlog zbog kojeg zdravstveneustanove u Republici Srbiji otežano primenjuju marketinšku orijentaciju uposlovanju i na čije poslovanje ima uticaj država, zabranom oglašavanja,odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga koje se obavljaju u zdravstvenojustanovi, u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnihporuka koje su uređene zakonom kojim se reguliše oblast oglašavanja(reklamiranja).

I pored tog ograničenja, IZJZK kao zdravstvena ustanova koja prodaje usluga iproizvoda koji su u neposrednoj vezi sa delatnošću, upućen je na primenumarketinga zdravstvenih usluga (od istraživanja tržišta do kontroleprofitabilnosti) koje se moraju primeniti na svim nivoima, sa ciljem da sezadovolje potrebe korisnika zdravstvenih usluga i ostvari odgovarajuća vrednost(profit, dobar imidž, zadovoljstvo zaposlenih). Marketing je usmeren nakorisnika-pojedinca, u smislu promene ponašanja i stila života.

Osnovna svrha marketinga u zdravstvu je:

Efikasnije zadovoljavanje potreba korisnika zdravstvenih usluga i profita-bilno poslovanje,

Podizanje nivoa kvaliteta zdravstvene zaštite i kvaliteta života, Povezivanje učesnika sistema zdravstvene zaštite radi obezbeđivanja

preventivnih mera zaštite, Određivanje prioriteta razvoja sistema zdravstvenih usluga, Racionalizacija poslovanja, i Ekonomičnije korišćenje raspoloživih resursa.

Do nesklada između ponude i tražnje na tržištu zdravstvenih usluga, inezadovoljstva strana u razmeni, uvek dolazi kada zdravstvene ustanove nerazvijaju marketinške strategije i ne optimiziraju marketinške taktike na baziprethodno obavljenog istraživanja i analize marketinških mogućnosti. U tokurada na sagledavanju tržišta usluga koje pruža IZJZK i postignutog kapaciteta nadosadašnjem tržištu usluga i određivanje njegovog potencijala, uočen jenedostatak baznih polazišta marketing koncepta:

definisanje ciljnih – korisničkih grupa, tržišne segmentacije,



jasno defnisane baze poslovnih partnera i korisinika usluga, odsustvo «trošak-beneficija» orjentacije u selekciji usluga koje se nude,

Efikasna strategija poslovanja i planovi za budućnost IZJZK, moraju počivati na:Upravljanje poslovnim odnosima, sticanje što više lojalnih korisnika usluga,informacijama o korisnicima,

Da bi se to postiglo, u radu sa stanovništvom, IZJZK treba da primenjuje uoblasti javnog interesa pristup, poznat kao «socijalni marketing». Po definiciji,socijalni marketing je proces u kome se koncept i tehnike marketinga primenjujuna društvena pitanja i uzroke, a ne na proizvode i usluge. Na ovaj način ljudi seosposobljavaju da prihvate odgovornost za sopstveno zdravlje i blagostanje. Toje proces, putem kojeg se predlažu novi ili inovirani načini za rešavanjezdravstvenih i socijalnih problema, sa ciljem da korist stekne ciljna populacija ilidruštvo u celini. Socijalni marketing pokušava da utiče na način čovekovograzmišljanja i smatra se sveobuhvatnom strategijom za postizanje društvenihpromena u širokom obimu. Takav način oglašavanja javnih aktivnosti, doprinosipodizanju imidža Instituta kao zdravstvene ustanove, i preporučuje korišćenjeusluga od strane drugih institucija i komercijalnih korisnika usluga.

Tajna uspeha leži u postavljanju imperativa IZJZK – pružanje usluga u kratkomroku, i u skladu sa svim zahtevima relevantnih standarda. Unapređenje prodajeusluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi sa delatnošću zdravstveneustanove, sa druge strane, zahteva primenu strategija koje će doprineti dazdravstvena ustanova na tržištu stiče prihode i posluje profitabilno. Da bi se ovajcilj ostvario, organizacija marketing funkcije treba, da:

Identifikuje, prouči i analizira potrebe, zahteve, želje i kupovnu moćkorisnika usluga,

Identifikuje promene u okruženju, prati konkurenciju i drugezainteresovane učesnike na tržištu i ponudu usluga,

Proceni značaj tržišta (dimenzije i dinamiku promena) sa aspektaresursnih mogućnosti IZJZK,

Napravi plan marketinga kako bi se identifikovane potrebe zadovoljile naracionalan način, i

Analizira raspoložive resurse organizacije

Jedna od najzastupljenijih marketing strategija koja za osnovu ima povezivanjesa korisnicima, što predstavlja ključ svih savremenih marketing procesa jeUpravljanje odnosima sa korisnicima – CRM koncept (Customer Relationship



Management). Naime, nije više dovoljno samo poznavanje potreba korisnika, većse mora vršiti kontinuarno i kompleksno istraživanje koje daje podatke oočekivanjima korisnika usluga u realnom vremenu, kao i o vrednosti kojukorisnik „vidi“ u ponuđenoj usluzi.

Treba napomenuti, da se za organizacije koje pružaju usluge, u teorijimarketinga, posebno naglašava značaj 3 elementa marketing-miksa:

• Ljudi (People) – odnosno kadrovi i korisnici,

• Proces (Process) – obuhvata politiku, procedure, zadatke zaposlenih,

uključenost korisnka, tok, odnosno redosled aktivnosti, i sl. i

• Fizička sredina u okviru koje se pruža usluga (Physical evidence),

Stavljajući korisnike usluga u centar svog interesovanja i razvijajući usluge „koje

dodaju vrednost", potrebno je da IZJZK unapredi svoju organizacionu strukturu

sa marketing funkcijom i timovima koji, između ostalog, mogu da pruže :

organizaciju edukativnih i marketinških predavanja,

istraživanje i praćenje tržišta,

Pisanje i izrada publikacija, reklamnog i propagandnog materijala,

Pripremu i organizacija promotivnih aktivnosti na skupovima,

seminarima i kongresima,

Organizacija stručnih seminara ( škola ),

Izradu i održavanje funkcionalnijeg sajta,

tržišno istraživanje

usmerenost na korisnika podrazumeva da prvo pitate korisnika,pa tek onda da uposlite svoje resurse

KORISNIKPROIZVOD

USLUGA



Indikatori preko kojih se mere rezultati, mogu biti:

a) Kvantitativni: obim usluga, ostvareni prihodi, učešće na tržištu, broj novih

korisnika usluga,

b) Kvalitativni: imidž, stav korisnika prema ustanovi, zadovoljstvo

zaposlenih.

Presudan značaj za uspešnu realizaciju marketing strategije, ima segmentacija

tržišta.Nije dovoljno samo opisno podeliti tržište, već treba naći šta je zjedničko

za one koji čine segment, da bismo znali, kakve su njihove posebne potrebe i

kako da ih zadovoljimo uspešnije od konkurencije.

Pri izboru osnove za segmentaciju tržišta usluga IZJZK, polazište je u funkcijama

koje obavlja IZJZK, zdravstvene i socijalne ustanove, privredne subjekte u

raznim delatnostima, neposredni korisnici,građani,udruženja,dr. Nije dovoljno

izabrati neki segment samo zato što nam se čimi najisplativijim, potrebno je da

tim korisnicima možemo da ponudimo usluge koje su za njih korisne i da

budemo sposobni da sačuvamao prednosti koje imamo u tom segmentu.

Grupe korisnika sa kojima IZJZK može da ostvari kontakt, pored toga što treba

da je predvidljiv, stabilan i merljiv, čime se olakšava predviđanje i postupak

kontrole, korisno je da bude :

Dovoljno veliki: da bi se isplatio markentiški trud,

Poseban: da se jasno razlikuje od ostalih delova tržišta,

Odgovarajući: u odnou na ciljeve i mogućnosti organizacije,

Pristupačan: da radnici u marketingu mogu da ga prepoznaju i da u njega

dopru.

Segmeni koji se nalaze u ovim kriterijumima i prema kojim IZJZK može daponudi odgovarajuću korist, može se pozicionirati kroz sledeće grupe korisnika:



1. ZDRAVSTVENE USTANOVE1.1. Klinički centar1.2. Dom zdravlja1.3. Zavodi ( Stomatologija , Hitna)1.4. Apoteke1.5 Privatne ordinacije1.6 Ustanove za spe. rehabilitaciju

2. OBRAZOVNE USTANOVEPredškolske ustanoveOsnovne školeSrednje školeFakultetiInternati i domoviDečija odmarališta

3. SOCIJALNE USTANOVEZavodi za zbrinjavanje( starih, dece bez

roditelja itd.)

4. JAVNA PREDUZEĆA4.1.Javna komunalna preduzeća4.2.Gradska tržnica4.3. Ostala javna preduzeća

5.UGOSTITELJSKI OBJEKTI5.1.Hoteli, moteli5.2. Restorani , kafane , picerije5.3. Objekti brze hrane5.4 Kafići

6.TRGOVINA

7.PROIZVODNJA Ž. NAMIRNICA7.1. Proizvodnja mlečnih proizvoda7.2. Proizvodnja, pšenice, brašna7.3. Proizvodnja hleba, peciva itd.7.4.Proizvodnja konditorskih proizvoda7.5.Proizvodnja sokova7.6 Proizvodnja kafe7.7 proizvodnja torti i kolača7.8. Proizvodnja mesa i mes. prerađevina7.9 . Ostalo

8. NEPREHRAMB. PROIZVODNJA8.1. Proizvodnja predmeta op. upotrebe8.2. Energane8.3 .Ostala proizvodnja

9.UPRAVNA DELATNOST9.1 Ministarstva9.2. Republičke inspekcije9.3. Grad Kragujevac9.4.Opštine9.5 Mesne zajednice

10.OSTALO10.1 Lične uplate10.2. Udruženja građana10.3 Sportski centar10.4. Ostalo

Tokom procesa planiranja i utvrđivanja radnih ciljeva, za izabrane grupekorinika, potrebno je obezbediti operativne podatke koji uključuju pokazatelje zasvakog pojedinačnog korisnika:

1. Delatnost, 5. Vremenki period,2. Oblast, 6. Usluga,vrsta usluge,3. Korisnik, 7. Cena usluge,4. Sedište korisnika (mesto,opština), 8. Ugovorene usluge,5. Vremenski period, 9. Usluge po zahtevu.



1.3. Motivacija zaposlenih

U našem društvu za kratko vreme nastale su brojne promene. Menja se društvenisistem, a sa njim i suštinski odnosi u društvu. Menja se organizacija zdravstva ipoložaj zdravstvenih radnika, njihov socijalni položaj, umanjenje društvenogugleda i slaba motivisanost za rad. U novim uslovima, za koje nemamosopstvenog iskustva, upućeni smo na tuđa. Društvo propisuje pravila ponašanjasvih učesnika u zdravstvenom sistemu i predviđa sankcije za sva ogrešenja.

Sve do sada opisane strategije, mogu se realizovati samo pod uslovom, da su svizaposleni stalno angažovani i obuhvaćeni. S jedne strane, od vitalnog značaja zaorganizaciju je, da ovakav koncept realizacije bude podržan od svih zaposlenih, asa druge strane, organizaciona struktura organizacije mora da obezbedi i osigurada navedene strategije postanu permanentna karakteristika koja se svakodnevnoprimenjuje u praksi. Isto tako, potrebno je upoznati i razjasniti zaposlenima,neminovnost poslovanja u novim uslovima, pružanje usluga na tržištu, i da je upraksi IZJZK sve manje, ili više nije budžetska ustanova.

Dosadašnji način organizacije IZJZK po delatnostima, i transfer budžetskihsredstava za programe iz tih delatnosti, može stvoriti privid o doprinosuizvršioca u tom organizacinom delu obezbeđenju sredstava i sticanju prava naraspodelu istih.

U uslovima promena i uloga menadžera se nužno menja, naročito u onimsistemima i organizacijama gde postoji izražen hijerarhijski model upravljanja.Sistemski način mišljenja postaje neophodan za ostvarenje kompleksnihinteraktivnih odnosa između različitih delova organizacije i njenog okruženja.

Inovacije i adaptabilnost postaju ključ uspeha kod organizacija koje se brzoprestrojavaju zahtevima tržišta koje se menja. U takvim uslovima, ključno jeotpore promenama usmeriti i pretvoriti u podršku. Zadatak menadžmenta je, presvega, da kreira atmosferu timskog rada i lojalnosti organizaciji, i tako stvoripotrebu za poboljšanjem usluga u smislu postizanja povećane efikasnosti ikvaliteta istih, da bi rad profesionalaca bio transparentniji.

Ključ uspeha i razvoja IZJZK je u shvatanju njegovih zaposlenih:

da su najveća vrednost ustanove,



da usvoje marketing strategiju «customerize», što znači, da su svizaposleni odgovorni kako prema sadašnjim korisnicima usluga, tako iprema budućim koje tek treba privući,

da su oni aktivni činioci i time otklone mogućnost stvaranja atmosfereprivremenosti (koja obeshrabruje), u iščekivanju događanja.

I ako se oblast sticanja i namenske upotrebe sredstava IZJZK, uređuje odlukamaVlade Republike Srbije, a Pravilnikom o radu visina i način obračuna zaradazaposlenih, dodatna motivisanost se može obezbediti obračunom rezultata poorganizacionim celinama-centrima, i doprinosu izvršioca ostvarenim radnimučincima.

Mogućnost usavršavanja i doedukacije, pored visine zarada, daju motivacionipodsticaj zaposlenim sa svim stepenima obrazovanja.

1.4. Unapređenje organizacione strukture

Povod za preispitivanje organizacije i organizacione promene su, novi poslovniciljevi i okviri, povezani sa neophodnošću da se poveća efikasnost.Organizaciona struktura ustanove (ili preduzeća) odraz je poslovne i razvojnestrategije i treba da omoguće funkcionisanje i ostvarivanje planiranih ciljeva nanajbolji mogući način. Ona nije jednom zauvek data struktura, i može postatiprepreka za uspešno poslovanje, ako se ne prilagođava rastu i razvoju dateinstitucije. U fazi sprovođenja organizacionih promena postoje veći izgledi nauspeh, kada su zaposleni o njima informisani i kada u njima dovoljno učestvuju.

Po pravilu, rezultat organizovanja predstavlja optimalnu kombinaciju i logičkustrukturu svih potrebnih resursa, poslova i zadataka, autoriteta i odgovornostiradnih mesta i organizacionih celina, informacionih i komunikacionih kanala, isl. Povezuje sve ljudske i fizičke resurse u skladnu celinu, koja omogućavafunkcionisanje na najbolji način, što se postiže:

pravilnim određivanjem uloge pojedinaca, tačno definisanim i dodeljenim zadacima, propisanim načinom izvršenja zadataka, jasno definisanim ovlašćenjima i odgovornostima, i sl.

Pri dizajniranju organizacione strukture, mora se poći od činjenica da je sadašnjaunutrašnja organizacija IZJZK, na izvestan način, bila uslovljena, zbog



ostvarivanja javnog interesa u oblasti zdravlja, pored delatnosti, brojazaposlenih, i :

1. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, po kome se prethodno pribavlja mišljenjeMinistarstva zdravlja u vezi organizacije, i

2. Pravilnikom o uslovima i načinu unutrašnje organizacije Zdravstvenihustnova ("Sl. Glasnik RS", br. 43/06).

Novim Zakonom o javnom zdravlju (član 7,8) koji je definisao, da delatnost uoblasti javnog zdravlja obavljaju Zavodi za javno zdravlje, otvara se mogućnostda se inovira organizaciona struktura za funkcionisnje IZJZK u okviru navedenihoblasti:

1) fizičko, mentalno i socijalno zdravlje stanovništva;2) promocija zdravlja;3) životna sredina i zdravlje stanovništva;4) radna okolina i zdravlje stanovništva;5) zdravstveni menadžment, kvalitet i efikasnost zdravstvenog

sistema;6) integrisani informacioni sistem javnog zdravlja za praćenje,

procenu i analizu zdravstvenog stanja stanovništva i izveštavanjenadležnih organa i javnosti;

7) javno zdravlje u elementarnim i drugim većim nepogodama ivanrednim prilikama.

U svakom slučaju, u organizacionoj strukturi IZJZK, postoje organizacione celine(centri) koji svojim zadacima, aktivnostima, kompentencijama i odgovornošću,ostvaruju zakonom definisane poslove. Kako su organizacione oblasti podsistemiu okviru IZJZK, između kojih postoji funkcionalna veza, to omogućavastruktuiranje internih procesa, kao i odnosa prema okruženju. Predlogunapređenja organizacione strukture ide u pravcu, uvođenje sistema upravljanjaprihodima i učincima na nivo organizacionih celina, koje imaju nezavisnu uloguu IZJZK, kontrolišu određene resurse, može im se postaviti plan, i iskazatiobračun poslovanja, na:

1. Nosioce uspeha, i2. Centre opštih interesa.

Podela je uslovna, zbog karaktera IZJZK, kao zdravstvene ustanove, koji obavljadelatnosti na više nivoa zdravstvene zaštite, i stiče prihode od Institucija iz



oblasti javnog zdravlja, naučno-istraživčkog rada, i prodajom usluga na tržišu.Istovremeno, ovakva podela opredeljuje budući pravac svih organizacionihdelova, smanjuje zavisnost finansiranja i opstanak IZJZK iz budžetskih izvorasticanja sredstava, i povećava sticanja finansijskih prihoda od pružanja uslugatržišnim korisnicima.

Prilikom dodeljivanja zadataka organizacionim jedinicama – centrima, važnuulogu igraju prenošenje kompetencije (delegiranje), standardizacija radnihprocesa i regulisanje podele rada. Oni su u tom slučaju knjigovodstveno, i upogledu poslovnog rezultata jasno razgraničeni, raspolažu ovlašćenjima uoblikovanju tržišnih aktivnosti i u stanju su da preuzmu odgovornost zaposlovni rezultat u svojoj oblasti.

Sa definisanjem obračunskih organizacionih celina, mesta troškova, radnih mestai broja izvršioca, neophodno je utvrditi normative i standarde za osnovnekategorije poslova koje traže upotrebu materijalnih sredstva, čime se stvarajupreduslovi za formiranje kalkulacija cena usluga i upravljanje procesima rada.Takodje, postoji mogućnost raznih finih podešavanja procesa, bolje kontrole itd.,što će se popraviti dogradnjom informacionog sistema i budžetirenjem,mesečnim praćenjem ostvarenja po sistemu profitnih i troškovnih centara, kao iupotrebom sistema standardnih planskih cena za standrani paket usluga.



Od značaja, su isto tako, grupe mesta i putevi povezivanja vrednosti indirektnihtroškova. Oni su nezaobilazni, i predstavljaju značajan deo ukupnih troškova,koji se obično iskazuju kroz formu zajedničkih službi. Pri tom se radi otroškovima koji se ne mogu direktno pripisati pojedinim uslugama koje seprodaju. U analizi vrednosti zajedničkih troškova, analiziraju se aktivnosti, sastanovišta njihovog doprinosa stvaranju vrednosti, i po određenom ključu seraspoređuju. U pogledu organizacije i posebno u oblasti uprave, mogu seidentifikovati i eliminisati procesi, koje ne dovode do povećanja vrednosti i kojisu neproduktivni.

Moderan oblik organizacionih struktura je stvaranje odeljenja logistike icontrollinga, koja upravljaju celokupnim lancem stvaranja vrednosti nekogposlovnog subjekta, ustanove.

Prednost ovakvog oblika organizacije je fleksibilnost, mogućnost donošenjastručnih timskih odluka i definisanje dobro opisanih oblasti zadataka.

Po prirodi svog delovanja i funkcionisanja IZJZK, u specijalnim slučajevima, sajasno opisanim zadacima, moguća je i primena organizacione forme sa(delimično) autonomnim radnim grupama, čijim aktivnostima rukovodstvoInstituta generalno upravlja pomoću instrumenata planiranja i controllinga.Nasuprot tome, stvarna, a u velikoj meri i formalna odgovornost rukovođenjapripada grupi, koja je nadležna za ispunjenje zajedničkog zadatka. Unutar grupezaposleni deluju kao tim ravnopravnih pojedinaca, u okviru svojih stručnihkompetencija. Oni su zajednički odgovorni za organizaciju svog posla i zasuštinski rezultat svoje aktivnosti. Za njihov rad i za ocenu realizacije ciljamerodavni su parametri i okvirni uslovi njihovog zadatka.

Pri oceni postojeće i dizajniranju nove organizacione strukture, zaslužuje pažnju iocena iz Strategije razvoja javnog zdravlja u Srbiji, da je, jedna od grupaproblema proistekla iz nedovoljno osavremenjenog modela organizacije, presvega ustanova Javnog zdravlja i primarne zdravstvene zaštite, kao bazičnihdelova sistema Javnog zdravlja. i preporuka, da u Zavodima za javno zdravljetreba razvijati interdisciplinarni i intersektorski pristup rešavanju problemazajednice.

1.5. Korišćenost informacionih tehnologija

Poslovna misija IZJZK, obim događaja, kratko vreme za donošenje odluka ipotreba da se u svakoj situaciji donese najbolje moguće rešenje, povećavaju



značaj i podstiču primenu informacionih tehnologija. Za prognoziranje uslova ukojima će se Institut naći u budućnosti potrebne su velike količine informacija,da svedu rizik na najmanju moguću meru da će se donositi pogrešne odluke.

Ocena iskazana kroz Swot analizu za slabo korišćenje informacionog sistema,ukazuje na nedovoljno korišćenje podataka u svakodnevnom upravljanju. Takavodnos zahteva, organizovanu aktivnost na unapređenju informacione podrške sapratećim odgovarajućim softverom. Mogući set mera ide u pravcu :

1. povećati nivo poznavanja informacionih tehnologija od stranezaposlenih kroz sistem obuke,

2. napraviti softversku podršku upravljanju uzorcima u centru za higijenu(i u delu fakturisanja),

3. napraviti programe i za druge poslovne procese u Institutu (upravljanjekadrovima, upravljanje opremom...),

1.6. Obezbeđenje materijalnih uslova rada

Poznato je da Institut za javno zdravlje Kragujevac, nema trajno rešeneprostorno-tehničke uslove za obavljanje svoje delatnosti i vršenje funkcije odopšeg interesa, koja mu je oduzeta odlukom osnivača Vlade Republike Srbije. Zaočekivati je, da ćaj problem biti trajno rešen.

Radni uslovi su važne determinante koje u velikoj meri utiču na radnoponašanje. Mogu se razlikovati uslovi na koje organizacija ili utanova može dautiče, od onih na koje ono ne može da utiče. Ovde je tema onaj deo radnih uslovana koji organizacija ili utanova može da utiče. Reč je kako o faktorima kojidefinišu individualnu radnu sposobnost, tako i o eksternim uslovima kojiomogućavaju efikasno obavljanje zadataka. Iz željenog profila opažanjaodređenih zadataka proističe po pravilu čitav niz konsekvenci za oblikovanjeradnih uslova. To se, pre svega, odnosi na radne procedure i upustva,organizaciju radnih grupa, regulisanje radnog vremena, kao i na opremanjeradnih mesta i radnih prostorija. Važni zadaci, pri tom, su poboljšanjeproduktivnosti radnih procesa, što je moguće efikasnije tehničko i ekonomskooblikovanje radnih uslova, kao i izbegavanje nepotrebnih individualnihopterećenja i naprezanja.



2. PROŠIRIVANJE ŠANSI IZ OKRUŽENJA

IZJZ Kragujevac su, pre svega, ljudi koji svojim obrazovanjem, pojedinačnimambicijama, idejama, kvalitetnom komunikacijom i željom za radom, trebazajedno na naprave ambijent u kom se postižu najbolji mogući rezultati.

Uspostavljanjem trajne saradnje sa korisnicima usluga iz privrede, zdravstva,lokalne samouprave, obrazovnih institucija, nevladinog sektora, i dr, da u okvirusvoje delatnosti doprinosi ostvarenju zajedničkog cilja – očuvanja i unapređenjazdravlja populacije, je put podrške aktivnostima pojedinaca i društva u vezi sazdravljem, a stručno i finansijski doprinosi uspešnom poslovanju.

2.1. LIDERSTVO – IMIDŽ, POVERENJE

Uspešnost i kvalitet pružanja usluga na tržištu zavisi u velikoj meri od imidžainstitucije, načina njene organizovanosti da ima rejting pouzdane i provereneorganizacije, koja svojim radom i profesionalnošću obezbeđuje poverenje ukvalitet pruženih usluga. Samo profesionalnost u pružanju usluga, uređenost itežnja za daljim poboljšanjima u pružanju usluga obezbeđuju joj bolji rejting ibolji položaj na tržištu u odnosu na konkurenciju.

Postojeća sistemska rešenja o Zdravstvenoj zaštiti i Javnom zdravlju, kojaznačajno mesto daje poslovima i zadacima od opšteg intresa i uloziZavoda/Instituta za javno zdravlje, veliko iskustvo, efikasnost, poštovanjenaučne i stručne javnosti, dosadašnji (postignuti) rezultati, sposobnostfunkcionisanja i snalaženja u situacijama kada nedostaju sredstva i sistemskarešenja, najveća su baza poverenja IZJZK i konkurentska snaga.

Potrebno je da svojim ukupnim aktivnostima IZJZK da mogućnost korisnicimausluga da u njemu prepoznaju sigurnog partnera koji može da obezbedikvalitetno i kontinuirano ispunjenje očekivanja svojih korisnika i brzo odreagujena zahteve i promene, ovog veoma dinamičnog tržišta.

2.2. SPOSOBNOST KRETANJA KA PROFITNIM GRUPAMA

Razlika između uspešnih i neuspešnih je, pre svega, u razumevanju tržišnesituacije u Republici i regionu, i implementaciji novih znanja, veština isavremenih koncepata poslovanja u celokupni biznis proces. Uspešni su shvatilineophodnost ulaganja u promene. Promene su, u vreme tranzicije privrednog



sistema i liberalizacije tržišta – jedina konstanta razvoja svakog poslovnogsubjekta.

Prelazak sa tradicionalnog načina poslovanja (budžetskog, zadovoljenje javnoginteresa, na bazi odziva korisnicima), zahteva planirane aktivnosti i programeunapređenja i promene načina poslovanja, primenom savremenog, integrisanogmarketing koncepta, ili biznis koncept poslovanja. U savremenim tržišnimuslovima ovo je jedini opravdan, i jedini mogući način ostvarenja strategijezaokreta u poslovanju.

Savremeni integrisani biznis proces ima tri neizostavna, međusobno uslovljena,segmenta. Prvi je-analiza biznis mogućnosti, drugi je-definisanje biznis strategijei planiranje biznis programa, treći je-organizovanje, primena i kontrola biznisaktivnosti.

Dostignuti kapacitet pružanja usluga

Primarno tržište usluga IZJZK je teritorijalno usmereno na šumadijski okrug, saoko 300.000 stanovnika, dok u realnim uslovima, osim za sanitarne preglede,nepostoje ograničenja. Usluge su potrebne državnim ustanovama, lokalnimsamoupravama, realnom sektoru (preduzetnicima i preduzećima), stanovništvu,organizacijama, udruženjima, i drugim oblicima organizovanja građana..

Specifičnost sektora i tržišta na kome posluje IZJZK čine njegov prepoznatljivimidž u obavljanju visoko specijalizovanih poslova iz oblasti promocije zdravljasocijalno-medicinske, higijensko-ekološke, epidemiološke i mikrobiološkedelatnosti.Institut obavlja obrazovnu i naučno istraživačku delatnost u skladu sa Zakonom.

U približavanju svojih usluga krajnjim korisnicima IZJZK svoju poslovnu snagutreba da zasniva na definisanju ciljnih korisnika po osnovu primene obaveznihzakonskih normi i propisa za očuvanje zdravlja, životne sredine, kao isprečavanja nastanka faktora rizika za bolesti. Sagledavanjem navedenih uslova,ciljne grupe korisnika mogu se segmentirati u okviru 9 delatnosti: Zdravstvena,Obrazovna, Socijalna, Komunalna, Ugostiteljska, Trgovinska, Prehranbena,Neprehranbena, Upravna.



U okviru zadovoljenja potreba korisnika iz navedenih delatnosti IZJZK stičeprihode i sredstva kroz četri kanala prometa usluga:

Institucije u zdravstvu

Institucije u zdravstvu, koje su korisnici usluga, predstvaljaju grupciju od 17ustanova, sa 49 korisnika. Učešće prihoda od usluga ustanovama u zdravstvuučestvuje u ukupnim sredstvima IZJZK, oko 6 %.

Postignut kapacitet zadovoljenja potreba, umanjen je prekidom saradnje saKliničkim Centrom Kragujevac (prekid saradnje pružanja usluga kliničkemikrobiologije od jula meseca 2008. godine umanjio je prihode 12-13.000.000.dinara, po cenama iz 2007/2008. godine). Sa Zdravstvenim Centrom uAranđelovcu saradnja po pitanju pružanja tržišnih usluga, je zanamarljiva.Promene koje bi uspostavile aktivan odnos i saradnju sa ovim ustanovamaznačajno podižu kapacitet IZJZK i finansijsku snagu.

Institucije van zdravstva

Kada se iz ove grupacije isključe prihodi po osnovu transfera sredstavaMinistarstva zdravlja i RZZ Osiguranje, ustanove van zdravstva, kao korisniciusluga učestvuju sa oko 6 % u strukturi prihoda IZJZK. Uspostavljeni oblicisaradnje i pružanja usluga grupama korisnika iz ovog tržišnog segmenta, dajuprostor za podizanje nivoa i obima korišćenih usluga u narednom periodu,naročito, u prvom krugu, sa lokalnim upravama u opštinama šumadijskogokruga.

Realni sektor

Pojedinačno, najveća grupa korisnika, po broju i visini prihoda, koje ostvarujeIZJZK. Perspektivno sa najvećim obećavajućim potencijalom za razvoj i plasmanusluga, po svim oblastima. Trenuno je u privrednom registru evidentirano 2.136pravnih lica na teritoriji Šumadijskog okruga, gde je učešće preduzeća koja suregistrovana u Kragujevcu 1.384, ili 65 % od ukupnog broja.

Sam pregled registrovanih preduzeća nedaje realnu sliku o potencijalu tražnje,zbog različitog poslovnog statusa i obima aktivnosti svakog pojedinačnogsubjekta. Pojedinačna analiza svakog registrovanog preduzeća, delatnost, granaposlovanja, finansijski položaj, poslovni profil i razvojna orjentacija, nivo i vrsta



potrebnih usluga, dr, omogućiće definisanje poslovne strategije i programausluga koje može da pruži IZJZK, za svako pojedinačno preduzeće.

Iz pregleda broja preduzeća po najvažnijim delatnostima koja su korinici uslugaIZJZK, i broja registrovanih preduzeća iz tih delatnosti u šumadijskom okrugu,može se videti obećavajući potencijal za razvoj tražnje za uslugama IZJZK.

Grupa korisnika Uluge IZJZK Registrovano okrug1. Komunalna delatnost 17 382. Energetika 1 153. Ind. (neprehrambena) 31 3294. Ind.(prehrambena) 244 5285. Trgovina i ugostiteljstvo 1.150* 8386. Transport 2 159

Ukupno 1.445 2.136* uključuje radnje i restorane

Usluge građanima

Razvoj lične svesti, odgovornosti za sopstveno zdravlje, zahtevi za pogodnostimau ishrani, očuvanje i unapređenje životne sredine, i dr, svrstavaju ovu grupacijukorisnika usluga sa najvećim potencijalom za rast obima pruženih usluga iostvarenih finansijskih sredstava.

Prema rapoloživim podacima, poverenje IZJZK za 11 meseci 2009. godine, suukazali 1.676 građanina, u oblasti kontrole vode za piće, sanitarnih pregleda,kontrole životnih namirnica, mikrobioloških usluga.

2.3. MOGUĆNOST PROŠIRENJA TRŽIŠNOG UTICAJA

U skladu sa Planom mreže Zavoda za javno zdravlje, IZJZ Kragujevac je kaozdravstvena ustanova osnovan za teritoriju više opština Šumadijskog okruga:Kragujevac, Aranđelovac, Batočina, Knić, Lapovo, Rača, Topola. Ukonkurenskom okruženju, koje se intezivno razvija u sektoru usluga koje natržištu pruža IZJZK, za očekivati je, da će se teritorijano usmerenje zadržati zaprograme koji se finansiraju od strane Ministarstva zdravlja i RZZ Osiguranja. Topraktično znači, da IZJZK može da preduzme organizovane aktivnosti beznjenog određenja na regionalni karakter.



U strategiji širenja svog tržišnog učešća u prodaji specifičnih zdravstvenihproizvoda i usluga, moguće je primeniti teritorijanu i funkcionalnu strategiju.

Kod primene teritorijalne strategije, proces širenja teritorijalnog uticaja, treba dase zasniva na principu ekcentričnih krugova, polazeći od matičnog sedištaKragujevac, pa opštine u sastavu Šumadijskog okruga. Prirodna upućenostIZJZK je i tržište administrativne teritorije Pomoravskog okruga. Ove dveteritorijalne jedinice imaju kapacitet od 4.209 registrovanih pravnih lica u 14delatnosti, u kojima IZJZK može da pruži svoje usluge.

Planiranje funkcionalne strategije uključuje segmentiranje značajnih korisnikausluga, bez teritorijalnog ograničenja, pre svega, uspešnih kompanija, sa kojimase može uspostaviti dugoročna poslovna saradnja. Dugorčna poslovna saradnjaje osnov, da pored jednokratnih usluga, mogu se odvijati i druge aktivnosti odobostranog interesa, koje bi pod vođstvom IZJZK kao naučne ustanove, imaleistraživački karakter, a time i beneficije za korisnike, ( npr. poreske olakšice).

Stvaranje veze sa korisnicima, znači zasnivanje dugoročnih poslova u smislupomoći koju će im IZJZK pružiti da reše svoje probleme. Lojalnost koja mu sepokazuje može biti vrednija od trentnog prihoda, računajući činjenicu, dazadovoljan korisnik može dati preporuke za nove korisnike.

2.4. PROMENA USLOVA POSLOVANJA

Spoljne promene nisu pod našom kontrolom, ali imaju uticaj na naše poslovanje.I povoljnosti i opasnosti se javljaju kao rezultat promena u okruženju. Promene uokruženju menjaju direktno sudbinu poslovne organizacije/ustanove. Spoljničinioci koje treba pratiti, mogu da se podele u pet kategorija:

Politički i zakonski, Ekonomski i demografski, Društveni i kulturni, Tehnološki, Konkurencija.

Uticaj svake od izložnih stavki može se odnositi na funkcionisanje i poslovanjeIZJZK. Prvi korak u razumevanju uticaja navedenih kategorija je ustanovljenjesistema praćenja i razmatranja uticaja na IZJZK, kao svoju stalnu aktivnost.



Na srednji rok, za IZJK ključne su, najavljene strukturne reforme u oblastidržavne uprave, zdravstva, obrazovanja, penzija i socijalnih davanja, kojimaće se značajno smanjiti finansijski transferi iz budžeta Republike zafinansiranje penzionog fonda i smanjiti ukupna javna potrošnja u odnosu nanjen nivo iz 2009. godine. Povratak održivim javnim finansijamapodrazumeva značajno fiskalno prilagođavanje u 2010. godini i naredne dvegodine, pre svega kroz smanjenje troškova javnog sektora, a ukoliko jepotrebno i kroz odgovarajuće poresko prilagođavanje. Prilagođavanjeprihodovanja IZJZK, da se glavnica prihodovanja oslanja na tržište, a svemanje od države, je izbor koji se nemože dovesti u pitanje.

Dva strateška pravca razvoja Republike Srbije su, posebno važna za razumevanjeuticaja spoljnih promena na posolvanje IZJK, i prepoznavanje šansi iz okruženja:

Kretanje ka EU, Prelazni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Sve studije makroekonomskih, budžetskih i finansijskih efekata, odnosnoanaliza, ističu da Srbija na duži rok neće moći da gradi prespektivu van EU. Naosnovu rezultata istraživanja tima stručnjaka iz 26 različitih institucija koje je, naprojektu „Efekti integracije Srbije u EU”, okupio Fakultet za ekonomiju, finansijei administraciju iz Beograda, potvrđeno je, da će Srbiju ulazak u Evropsku uniju,odnosno reforme koje ionako mora da sprovede – koštati, ali će dobit biti veća odtroškova.

Rast privrede dobijanjem zvaničnog statusa kandidata, stvorilo bi osnovu zaotvaranje oko 250.000 novih radnih mesta u narednih pet godina. A kad je reč ocenama, one su sada na 59 odsto proseka EU, i procenjuje se, da će rasti brže zaoko tri odsto u odnosu na evropski prosek, ali da zbog toga Srbija u narednimgodinama ne bi trebalo da ima ozbiljniji cenovni pritisak. Što se kursa tiče, ocenaje da bi priključenje pozitivno uticalo na njegovu stabilizaciju zbog povećanogpriliva deviza

Već u pretpristupnom periodu, do 2014, Srbija bi mogla da očekuje pozitivanneto finansijski efekat od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda i pretpristupnupomoć, koja sada iznosi prosečno oko 200 miliona evra godišnje. Reč je o znatnimsredstvima – oko 650 miliona evra.

U prvim godinama, kao i kod drugih zemalja pristupnica, budžet će doživetiudar, pre svega zbog gubitka carinskih prihoda i prihoda po osnovu PDV-a na



uvoz, što će zahtevati znatnije uštede na rashodima. U kasnijim godinamapritisak na javne finansije će se smanjivati, tako da se celokupan efekatprocenjuje na oko jedan odsto BDP-a godišnje, pre svega kao rezultat višegprivrednog rasta. Jer članstvo doprinosi privrednom rastu dva-tri procenta, a rastBDP-a od oko jedan odsto poboljšanju fiskalnog rezultata od oko 0,4 odsto,ukazuju makroekonomske računice iz ove studije.

Postojanje mnoštva različitih fondova i instrumenata pomoći, ’’Predpristupnapomoć EU’’, mogućnosti, uslovi pod kojim se oni mogu koristiti, daje šansuIZJZK da u okviru svojih planova, izvrši pripreme za različite procedureapliciranja za programe. Posebno su interesantni programi iz dve oblasti :

razvoj civilnog društva, socijalno uključivanje.



Efikasno korišćenje sredstava iz narednog budžetskog perioda EU, izmeđuostalog, ima za pretpostavku dobro urađeno programiranje od strane zemaljapotencijalnih korisnica tih fondova. Programi treba da sadrže ciljeve kojima seteži, oblasti na koje će biti usmerene aktivnosti, očekivane rezultate, procedureupravljanja i ukupnu sumu planiranih finansija. Oni treba da sadrže i sumarniopis tipa operacija koje treba finansirati, da ukazuje na sumu koja je predviđenaza svaku pojedinačnu operaciju i indikativni vremenski okvir implementacije.Ciljevi treba da budu specifični, relevantni i merljivi i da imaju jasno određenevremenske okvire.

Prelazni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji reguliše obaveze zemaljabudućih kandidata za članstvo u EU je stupio na snagu 1 februara 2010 god.(Srbija je jednostrano počela da primenjuje Sporazum 30. januara 2009, a 1.januara ove godine smanjila je carine u skladu s drugom godinom primeneSporazuma). Isti, prvenstveno reguliše obaveze u pogledu donošenja određenihzakona i njihovu implemetaciju kao i ispunjenje određenih standarda u domenukvaliteta državne uprave i kapaciteta institucija.

Za poziciju IZJZK bitne su i odredbe po kojima EU sa svoje strane znatnoolakšava pristup svojem tržištu kompanijama iz zemlje potpisnice, pružatehničku i finansijsku podršku iz pristupnih fondova. Kao i ekonomskikriterijumi za zemlju potpisnicu, da mora postojati održiva i funkcionalna tržišnaprivreda sposobna da izdrži konkurenciju na evropskom tržištu.

Olakšanje pristupu stranim tržištima, nije samo tehnološko i cenovno pitanje, većzahteva ispunjenje veoma strogih standrada. Naglasak u pripremi kompanija zaispunjenje uslova za izvoz na ino tržišta uglavnom se daje na tehničko-tehnološke standarde HACCP. Jedna funkcija privatnog sektora, se nedovoljnoističe, društvena i socijalna odgovornost. Kompanije iz zemalja koje imaju visokorazvijenu svest i odgovornost za navedenu oblast, zahtevaće od svojihpotencijalnih partnera iz Srbije i dokaze o ispunjenju tih uslova. To nisu samotehnički standardi sa certifikatima, već odnos prema uticaju na zdravlje, radnusredinu (buka, emisija gasova, dr), socijalni polažaj zaposlenih (određenekategorije), odnos prema društvenoj zajednici u pogledu podrške ekonomskog isocijalnog razvoja kroz učešće u programima. IZJZK je pozvan, da ponudisaradnju i partnerstvo kompanijama koje su izvozno orjentisane, po pitanjupodrške u ispunjavanju standarda kvaliteta i pripreme za ostvarivanje društvenei socijalne misije. S druge strane, dolazak stranih kompanija, pre svega uKragujevac i Šumadijski okrug, daje šansu IZJZK da im se ponudi saradnja i



partenrstvo u oblasti koje oni prepoznaju iz matičnih kompanija i svojimzemljama.

Neki od promera, partnerstva između kompanija i organizacija i civilnog sektoramogu pokazati raznolikost pitanja i oblasti saradnje i mehanizama koji su dosada korišćeni u Srbiji:

1. Carlsberg Srbija: Podrška ekološkim projektima,2. Ball Packaging – Recan Fond: Reciklaža smanjuje siromaštvo,3. Erste Banka i Balkanski fond za lokalne inicijative: Centrifuga,4. Coca Cola HBC: Klub volontera,5. Holcim Fondacija za održivu izgradnju.

2.5. IZGRADNJA NOVE STRUKTURE DRUŠTVA

Poslednjih godina, suočeni smo sa terminologijom, često nepoznatom poslovnomsvetu, javnosti, koja determiniše novu strukturu društva. Nepoznanica sezapravo odnosi, na podelu na tri sektora, ili segmenta društva, ili društvenogorganizovanja – a to su javni (kao „prvi“), poslovni (kao „drugi“) i civilni sektor(vrlo često nazivan „trećim“ ili „nevladinim“ sektorom).

I. javni sektorII. privatni sektorIII.NVO/civilni sktor

Iako odvojeni, ovi sektori stupaju u međusobne odnose, to jest preklapaju se. Usvetu je sada potpuno jasno, da jednosektorski pristup nije dovoljan. Siromaštvo,neravnomeran razvoj i ugrožavanje životne sredine toliko su veliki problemi danijedan sektor nije u stanju sam da ih reši – nema dovoljno kapaciteta, resursa i,konačno, ne može sam da snosi odgovornost.



S druge strane, sve više sazreva svest da svi moramo biti društveno odgovorni–donosioci odluka, građani i njihova udruženja, kompanije. Sve više korporacijauviđa potrebu za dugoročnom stabilnošću i potrebu da se „oduže“ zajednici ukojoj posluju. Postoje brojni načini da se ta društvena odgovornost javno ispolji.Partnerstva su samo jedan od načina na koji recimo poslovni sektor možepokazati svoju odgovornost prema zajednici u kojoj posluje.

S obzirom da civilno društvo predstavlja neku vrstu veze između sfere privatnog(društva) i sfere javnog (države), a javlja se u vidu interesnih grupa, nevladinihorganizacija, društvenih pokreta... ono što bi pre svega bilo od značaja za IZJZKje, da kroz ovaj mehanizam saradnja sa organizacijama civilnog sektora(definisanje politika, implementacija programa, praćenje i izveštavanje) povećavakredibilitet i vidljivosti javne posvećenosti poslovima kojima se bavi Institut,mogućnost da iskaže svoju društvenu odgovornost, dobija marketinšku iinfrastrukturna podrška organizacija civilnog sektora, veće šanse da se utiče nalokalnu politiku iz domena svog delovanja, pristup novim resursima (finansijskei nefinansijske).

2.6. DECENTRALIZACIJA VLASTI

Procesi decentralizacije, teritorijalne i funkcionalna, su državna strategijastvaranja decentralizovanog sistema vlasti, u kojem će jedinice lokalnesamouprave postati sposobne da samostalno definišu i ostvaruju svojekratkoročne i dugoročne strateške ciljeve razvoja, da prepoznaju potrebe građanai brzo i efikasno rešavaju njihove svakodnevne probleme. Lokalna javnaadministracija treba da postane efikasan, jeftin i kvalitetan servis građana, dastvori uslove za veće neposredno učešće građana u procesu donošenja odluka injihovom sprovođenju, da poveća uticaj organizacija građanskog društva, dastvara bolju investicionu klimu, da bude otvorena prema građanima, što biomogućilo jačanje osećaja pripadnosti lokalnoj zajednici i veće odgovornostiprema njoj. Jačanjem uloge privatnog sektora ili javno-privatnog partnerstva uobavljanju javnih poslova lokalna javna administracija treba da omogućigrađanima jeftinije usluge, a povećanjem sopstvenih prihoda i rasterećenjemlokalnih budžeta, kvalitetniju infrastrukturu i komunalne usluge, bolju socijalnui zdravstvenu zaštitu, veća ulaganja u predškolske ustanove i obrazovanje,potrebe mladih i ekologiju i bolju kulturnu, sportsku i rekreativnu ponudu.

Stepen razvoja (bogatstvo) decentralizovane zajednice zavisi od kreativnosti,sposobnosti, i produktivnosti njenih građana, dok se politički i ekonomski



odgovorna vlast i administracija, vrednuju prema efikasnosti gazdovanja javnimprihodima i troškovima, kao i prema realizaciji strateških planskih aktivnosti.Decentralizacija i regionalizacija države predstavljati podsticaj za opštinsku,regionalnu saradnju.

Sistemskim promenama društvenog sistema, perspektivno se otvara novi prostorza učešca teritorijalnih jedinica u finansiranju aktivnosti Instituta, s obzirom dase obaveze u domenu opšteg interesa, (član 13. Zakona) spuštaju na nivo:„društvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, opštine, odnosnograda, obuhvata mere za obezbedivanje i sprovodenje zdravstvene zaštite odinteresa za građane na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno grada, i to: praćenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe na

svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovođenju utvrdenih prioriteta uzdravstvenoj zaštiti,

stvaranje uslova za pristupačnost i ujednačenost korišćenja primarnezdravstvene zaštite na svojoj teritoriji,

koordiniranje, podsticanje, organizacija i usmeravanje sprovođenjazdravstvene zaštite koja se ostvaruje delatnošću organa jedinica lokalnesamouprave, građana, preduzeća, socijalnih, obrazovnih i drugihustanova i drugih organizacija,

planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za očuvanje i zaštituzdravlja od zagađene životne sredine što je prouzrokovano štetnim iopasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnihmaterija, opasnih hemikalija, izvorima jonizujućih i nejonizujućih zračenja,bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vršenjem sistematskihispitivanja životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe, mineralnih vodaza pice, voda za piće i drugih voda koje služe za proizvodnju i preraduživotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radiutvrđivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanogkvaliteta,

obezbeđivanje sredstava za vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenimustanovama čiji je osnivač sa zakonom i Planom mreže zdravstvenihustanova, a koje obuhvata izgradnju, održavanje i opremanjezdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono -tekuće održavanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme iprevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenoginformacionog sistema, kao i za druge obaveze određene zakonom iaktom o osnivanju,

saradnja sa humanitarnim i stručnim organizacijama, savezima iudruženjima, na poslovima razvoja zdravstvene zaštite.



Obećavajuća strategija IZJZK, treba da se fokusira u pravcu ponudepartnerstva,saradnje i zastupanja za deo obaveza na lokalnom nivou, koje se poZakonu delegiraju jedinicama lokalne samouprave u navedenim oblastima.

2.7. ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE

U globalnoj strategiji Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje i ekologiju(WHO Global Strategy for Health and Environment, WHO, Geneva, 1993)naglašene su zdravstvene posledice interakcije štetnih fizičkih, hemijskih ibioloških faktora, te negativnih socijalnih faktora na zdravlje stanovništva. U tojse strategiji naglašava nedostatak odgovarajućih kadrova i potencira potrebajačanja nacionalnih kapaciteta u razvoju kadrova sposobnih za razvoj iupravljanje odnosa prirodne okoline, održivog razvoja i javnog zdravlja. Kaoposledica donošenja Globalne strategije Svetske zdravstvene organizacije,donešen je evropski Akcioni plan za okolinu (Environment Action Plan forEurope,WHO/EURO and CEC,Copenhagen,1995). Kao jedan od evropskih ciljevau ovoj oblasti izdvojen je razvoj obrazovanja kadrova za „okolinsko zdravlje“, aposebno “sanitarnih inženjera „(„environmental health officar“, „environmentalhealth enginear“ , „sanitary enginear“).

Prema stavovima Svetske zdravstvene organizacij, primarni sadržaj „sanitarnoginženjeringa “ su inženjerske aktivnosti na zaštiti, prevenciji i sanaciji problema uoblasti javnog zdravstva u čemu se ove delatnosti delimično preklapaju sadelatnostima zdravstvene zaštite, ali obzirom da je sanitarni inženjeringfokusiran na ove oblasti, to je i efikasniji u rešavanju javnozdravstvenihproblema od užestručnih medicinskih delatnosti.

Kao specifični faktori okoline koji bitno utiču na javno zdravlje izdvajaju se:poboljšanje kvaliteta vode za piće, upravljanje otpadom i zaštita tla od zagađenja,zdravstveno obezbeđenje hrane i prehrambenih namirnica, sprečavanjezagađenja vazduha uključujući smanjenje emisije polutanata, ali i pušenja, brigaza zdravlje na radnom mestu i poboljšanje uslova stanovanja i života u naseljimai lokalnim zajednicama. Ova interakcija okoline i javnog zivota upućuje nakompleksnost problema za čije rešavanje su neophodni adekvatno osposobljenieksperti.

Studijska grupa za harmonizaciju akivnosti zaštite prirodne okoline i održivograzvoja, koja treba da postane regionalni katalizator znanja i svesti o zaštiti iupravljanju prirodnom sredinom, ovom javnom-zdravstvenom aspektu može



dati potrebnu važnost, da programi Instituta sadrže tu komponentu i imaju opštiuvid u sektorske aktivnosti.

Eksperti za upravljanje prirodnom okolinom i upravljanje samoodrživimharmonizovanim razvojem su „nedostajuća karika“ u evoluciji svesti oprirodnom, socijalnom, kulturološkom, informacionom i medicinskom okruženjukoje je „ prijateljski orjentisano“ i humano profilisano u odnosu na potrebelokalnih i regionalnih zajednica, ali i perspektivno u odnosu na buduće potrebepotomstva tih zajednica.

2.8. ISHRANA I STILOVI ŽIVOTA

Obezbeđenje visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, zaštita interesapotrošača, uključujući načelo poštenja i savesnosti u prometu hranom, kao izaštite životne sredine, civilizacijske su vrednosti kojima se meri nivo razvojajedne zajednice.

Očekuje se, da Zakon o bezbednosti hrane reši podelu nadležnosti u kontrolihrane i u proizvodnji i u prodaji. Osnovni principi novog zakona su “jedanobjekat- jedan inspektor” i potpuno praćenje hrane od njive do trpeze da bigrađani tačno znali šta i od koga kupuju. Tu se podrazumeva i sledljivost hrane“od njive, odnosno farme do trpeze”. Zakon predviđa i da se na istom uzorkuproverava i bezbednost i kvalitet hrane i hrane za životinje, a uzorkovanje će seobavljati u skladu sa analizom rizika, prema planu kontrole i monitoringa nagodišnjem nivou. Sprovodiće ga Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvozdravlja.

U svakom slučaju, ovaj zakon ima za cilj da obezbedi visok nivo zaštite života izdravlja ljudi i interesa potrošača, pri čemu se uzima u obzir efikasnofunkcionisanje unutrašnjeg prometa. Novim konceptom obuhvaćeni su sviaspekti lanca hrane i nakon primarne proizvodnje, uključujući i proizvodnjuhrane za životinje. To znači, da će biti kontrolisano i ono što se prodaje, odnosnovodiće se računa i o snabdevanju potrošača, tako da sistem bezbednosti hranepostaje sveoobuhvatan, integrisan. Predviđeno je i osnivanje Stručnog saveta,kao nezavisnog i naučnog tela za procenu rizika, a biće uspostavljen i Sistembrzog obaveštavanja i uzbunjivanja. Njime će se unaprediti razmena informacijao rizicima vezanim za hranu i hranu za životinje, a inspekcijske službe radiće pojedinstveno propisanim procedurama, kako se radi u EU. Zakon će se istovetnoprimenjivati bez obzira da li se radi o hrani ili hrani za životinje u unutrašnjem ilimeđunarodnom prometu.



Saradnja sa nadležnim organima odgovornim za vršenje službenih kontrola uoblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, podrška subjekima u poslovanjuhranom za ispunjavanje obaveza i odgovornosti, primena opštih obaveza priuvozu i izvozu hrane, osposobljavanje lica odgovarajuće stručne spreme ustalnom radnom odnosu kod subjekata u proizvodnji, preradi i distribuciji hraneza sprovođenje HACCP, član 48 stav 2 Zakona, akreditacija laboratorije, samo suneke tačke koje otvaraju novi prostor za angažovanje kapaciteta i resusrsa IZJZK.( Izdavanje certifikata IZJZK o osposobljenosti za sprovođenje HACCP-a,učvršćuje i prijateljske veze sa subjektima gde u polaznici zaposleni, za pružanjei drugih usluga od strane Instituta).

Isto tako, aktivnosti koje su usmereni na podizanja glasa i promovisanje zdravihstilova života, su važna oblast planiranja i ostvarivanja aktivnosti IZJZK. Cilj jepodizanje svesti stanovništva o bolestima prljavih ruku, pravilnoj ishrani,higijeni i fizičkoj aktivnosti. Hronične masovne nezarazne bolesti vodeći suuzroci oboljevanja i smrtnosti u svetu i pokazuju trend stalnog rasta, (srčanaoboljenja, šlog, dijabetes i maligni tumori). Dijabetes je krajem 2006. godine,izglasavanjem u generalnoj skupštini UN proglašen svetskom epidemijom. To jeprva nezarazna bolest kojoj je dat toliki značaj i sve zemlje članice obavezale suse da daju svoj doprinos rešavanju ovog problema.

Posebna usmerenost su faktori rizika koji se mogu korigovati, jer su uzrokovaninezdravim stilom života: pušenje, nezdrava ishrana, manjak fizičke aktivnosti,dr. Pitanjima usvajanja zdravih stilova života u građanstvu bave se, kakozdravstvene službe, ustanove, već i organizacija koje se bave prevencijomnezaraznih oboljenja, prosvete, lokalnih zajednica i društva u celini.

Promotivne aktivnosti, vođenje zdravstvenih radionica, edukovanje osoba kojesu u riziku ili su već obolele, pilot istraživanje za područja opštine-grada,kampanja za zdrav stil života u školama, nastupi u lokalnim medijima irazličitim manifestacijama, sekcije za promociju zdravih stilova života čiji je ciljda edukuje edukatore zdravog života, mogu da angažuju potncijal IZJZK kako bise ostvario napredak i promena.

2.9. OSIGURAVAJUĆE USTANOVE

Osiguravajuća kompanija je jedna od specifičnih oblika finansijskih organizacijau svakom društvu. Njena posebna osobina je mogućnost specifične disperzijeljudskog, materijalnog i finansijskog rizika u vremenu i prostoru.



Motiv osiguranja je potreba za ekonomskom zaštitom od rizika, od štetnihdogađaja koji moraju biti budući, neizvesni i nazavisni od volje ugovorenihstrana. Potreba za smanjenjem i eleminisanjem rizika koji se nije mogao izbeći,motivisala je delatnost za materijalnu nadoknadu za štete od posledica onihdogađaja koji se nisu mogli izbeći niti sprečiti.

Osiguranje ima funkciju brze i efikasne posredne, ili neposredne zaštite. Ono imafinansijsko–akumulacionu i društveno–socijalnu funkciju, a počiva nauzajamnosti i solidarnosti. Poslovi osiguranja imaju ulogu osiguranja odeventualnih štetnih događaja koji mogu biti štetni po zdravlje čoveka i njegovuimovinu, osiguranjem obezbeđuje se finansijska i duševna sigurnost jednoggrađanina i društva

Osiguravajuće kompanije prepoznaju potrebu korišćenja sistema predviđanjafaktora rizika na zdravlje, uticaja pojedinih zdravstvenih faktora i bolesti nakategorije osiguranika i visine osiguravajućih premija, a i same finansijskeanalize potencijalnog osiguranika .Usluge IZJZK, mogu dati analitičke procene idokumentacionu osnovu čime bi se rukovodio menažment osiguravajućih kuća uplaniranju i sprovođenju poslovne politike.

3. DEFINISANJE OPASNOSTI I ODGOVOR NA IZAZOVE

Spoljni uslovi koji se dinamično menjaju i koje rukovodstvo ne može dakontroliše, nameću sve veću ponudu u oblasti delovanja IZJZK. Zbog promenadrušvenog sistema, političkih odluka kojima se otvaraju tržišta za novekonkurente, zahtevaju neophodne promene stavova, usmerenost i poslovnufilozofiju. Blagovremeno prilagođavanje je od vitalnog interesa za zaposlene irukovodstvo IZJZK.

Zaposleni i rukovodstvo IZJZK se nalaze pred stalnim izazovom, da promenesebe i prihvate saznanje, da javni status IZJZK kao ustanove od posebnogdruštvenog značaja, državom kao osnivačem, zdravstvenom delatnošću kaoopštim interesom, nemaju zagarantovan status postojanja. Donošenje odlukeVlade Srbije 2006 g. o oduzimanju prava korišćenja poslovnog objekta Institutu, atime i osnovnog uslova za opstanak i postojanje, najbolje govori o sudbiniInstituticija koje imaju državu za osnivača i upravljača.

Uočeni trendovi u oblasti redefinisanja zdravstvenog sistema sve višedeterminišu sa stanovišta razvoja tržišta proizvoda i usluga IZJZK, dva



podsistema, zdravstvena zaštita i Javno zdravstvena delatnost. Sama definicijadelatnosti, naglašava budućnost u oblasti javnog zdravstva, kao bazu za razvojna preduzenoj osnovi, busniess.

Za izbor i donošenje odluka o daljem razvoju treba imati u vidu i proceskandidovanja Srbije za članstvo u EU. Da bi savet ministara dao mišljenje i timeotvorio vrata pregovorima o članstvu, Evropska komisija prethodno šalje okočetiri hiljade detaljnih pitanja i potpitanja u 35 oblasti o kojima se kasnijepregovara za članstvo. Za Institut je posebno važno poglavnje 27, ne samo zbogstrukture pitanja koja se obrađuju, već i zbog samog naziva oblasti:‘’Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača’’

U koncipiranju strategije za odbranu (dalji razvoj i opstanak IZJZK) uspeh će bitimoguć ako zaposleni i rukovodstvo nađu način da kombinuju ograničeneresurse koji mogu biti pod njihovom kontrolom, tako da:

1. da se zadovolji društveni interes,2. da se ne nase šteta zajednici i opštem interesu,3. da se zadovolje uočene potrebe korisnika,4. da se postigne cilj organizacije.

Kriza je izraz cikličnih kretanja sa promenljivim intezitetom i pojavnim oblicima izato se mora pravovremeno delovati, sposobnost rukovodstva se ogleda, dapredviđa kretanja, i preduzima mere za ublažavanje iste.

3. 1. PROMENA MODELA PRIHODA

3.1.1. Postojeći budžetski prihodi

Postojeći sistem sticanja prihoda po osnovu ostvarivanja javnog interesa uzdravstvu, može se kvalifikovati u kategoriju nestabilnih izvora. U Izveštaju oposlovanju i razvoju Instituta navedeno je, da nešto više od polovine prihodaInstitut ostvaruje na tržištu. Istovremeno, najveći broj drugih zdravstvenihustanova dobija budžetska sredstva u visini plata zaposlenih i za materijalnetroškove, a samo Zavodi/Instituti za javno zdravlje ugovaraju na početku godinesa RZZO-Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje usluge(mikrobiološke) i poslove i zadatke (socijalna medicina i epidemiologija).Procentualna zastupljenost sredstava zdravstvenog osiguranja u ukupnomprihodu Instituta je oko 29%. Iako će perspektivno finansiranje svih zdravstvenihustanova u Srbiji biti na osnovu izvršenih usluga, jedino Zavodi/Instituti od 2002.



godine trpe posledice nedorečenog i neusaglašenog sistema finansiranja pouslugama, poslovima i zadacima, iz sledećih razloga: Ugovaraju se usluge iposlovi do nivoa sredstava koje paušalno određuje Republički zavod zazdravstveno osiguranje (RZZO); RZZO ne finansira sve mikrobiološke usluge(npr. Institut je sa mesecom novembrom 2009. godine ispunio Plan kada jemikrobiologija u pitanju, tako da ova ustanova sopstvenim sredstvima dvameseca finansira zdravstvo Okruga -7.500.000,00 dinara); Poslovi i zadaci koji seugovaraju samo jednim delom obuhvataju potrebe za preventivnim uslugamakoje prema Zakonu RZZO mora da obezbedi osiguranicima; Ne postoje uslovi zaaneksiranje Ugovora i povećanje cena usluga tokom godine.

Finansiranje projekata iz budžeta preko Ministarstva zdravlja je boljeorganizovano, s tim da se isplata sredstava vrši na kraju svakog kvartala. TakoZavodi/Instituti praktično avansiraju poslove od opšteg interesa. Učešce ovihsredstava u ukupnom prihodu je oko 20%.

Budžetski programi, kao zbir sredstava koja pristižu iz RZZO i Ministarstvazdravlja, imaju tendenciji stalnog smanjivanja finasijskih sredstava.Najverovatnije, da će se taj negativni trend nastaviti. Vlada je najavila, da ćepripremiti srednjoročni plan reforme kompletnog javnog sektora, počev od 2010.godine, kao i zakonsku regulativu za sprovođenje racionalizacije državnihinstitucija u oblasti državne uprave, zdravstva, obrazovanja, penzija i socijalnihdavanja, kojima će se značajno smanjiti finansijski transferi iz budžeta Republikeu odnosu na njen nivo iz 2009. godine’’

Prostor za aktivan odnos u nastupu prema nosiocima obezbeđenja sredstava zaostvarivanje opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti, može se naći, u:

a) aktivnim prisustvom u RZZO, braniti opravdanost visine sredstavaopredeljenih u protekloj godini, predstavljajući argumente u ciljuopravdanosti daljeg ulaganja, sa idejom, da se proba proširenje paleteusluga koje da sada nije priznavao RZZO,

b) za programe iz oblasti opšteg interesa, na nivou Ministarstva zdravlja,samostalno ili sa grupom direktora „iz mreže“ zastupati intereseopravdanosti postojećih programa, i u okviru „mreže“ zavoda iInstituta, brani procenat raspodele finansijskih sredstava sopstvenojkući.



3.1.2. Programsko finansiranje

Jedna od reformskih promena u finansiranju javnih funkcija iz budžetarepublike, je i programsko budžetiranje, umesto linearnog. To uslovnopretpostavlja, da bi resorna ministarstva svojim programima konkurisala zabudžetska prava i sredstva kod Vlade.

Uvođenje programskog budžeta zahteva promenu poslovne kulture većinebudžetskih korisnika, u koje spada i IZJZK, od one, koja se bavi administriranjemi kontrolom, u onu koja upravlja učinkom, tj. onu koja je orjentisana karezultatima u smislu uticaja koji program ima. To je ujedno, i znatno složenijaforma budžetiranja.

Programsko budžetiranje podrazumeva da se sredstva korisnika budžetaraspoređuju po programima i potprogramima. Program predstavlja skupnezavisnih, ali, blisko povezanih aktivnosti potrošačke jedinice usmerenih naostvarenju jednog ili više zajedničkih ciljeva. Potprogram predstavlja način,odnosno metode pomoću kojih se ostvaruju ciljevi programa potrošačke jedinice.

S obzirom, da će programsko finansiranje predstvaljati osnovni model boljeguključivanja svih zainteresovanih strana u ostvarivanju budžetskih prava,neophodno je, da IZJZK izvrši dokumentacionu pripremu za rad naprogramskom finansiranju (priručnik o metodologiji programskog budžeta,priručnik za formulisanje ciljeva, zadataka i merljivih indikatora, priručnik zamonitoring i evluaciju programa).

Dok se dokumentacija za podršku programskom finasiranju ne formira,neophodno je u Institutu napraviti osnove, sa kojima bi moglo brzo da seodgovori na zahteve programskog budžetiranja. U tom smislu, korisno jeoformiti radne timove na nivou centara Instituta koji bi:

pripremili nacrte programa sa ciljem, pripremili nacrte podprograma sa strateškim ciljem i merljivim

indikatorima, pripremili elemente i zadatke i merljive indikatore, uzeli u obzir i finansijske pokazatelje, ostvarili izvesne kontakte sa opštinskoom upravom, javnim i

komunalnim preduzećima, zdravstvenim ustanovama, sa ciljem da seostvari zajednički nastup za sredstva programskog budžeta,



s obzirom na delatnost Instituta, pripremali predloge za sredstvaprogramskog budžeta od većeg broja ministarstava.

Trenuno pet ministarstava ima programki budžet, a obaveza Srbije je, da do 2015godine, svi budžetski korisnici imaju takve godišnje planove.

Progamskim budžetom, ministarstva konkurišu za sredsva svojim programima,što otvara mogućnost uključivnja u planiranje (građani, javnost, poslanici,institucija) i kontrolu budžeta na svim nivoima, a ne samo u završnoj kada semogu preraspodeljivati planirani rashodi.

Ministarstvo zdravlja je počelo da izrađuje GOP – godišnji operativni plan iprogramski budžet. Sve zaintersovane strane iz oblasti odgovornostiministarstva, imaju mogućnost da predlože svoje programa do kraja juna tekućegodine. Poželjno je da IZJZK utiče na proširenje programa, kao i na sredstva zafinansiranje programa.

3.1.3. Inovativni programi

Inovativnost podrazumeva promenu, potrebu da se radi drugačije, da se istraženove mogućnosti. Inovaciji ne pogoduje sredina koja je zatvorena, već sredinamaotvorenim za saradnju i dinamičnim odnosima.

Inovativni projekti su u osnovi neizvesni, a razlog tome ponekad leži unedostatku podrške za projekte. Uspeh ili neuspeh svakog projekta leži u delusnage inovativnog tima, sistematičnog prikupljanja podataka, snabdevanječlanova tima akcionim planovima. Osnovni cilj inovativnih napora je poboljšanjeposlovanja i stvaranje konkurentske prednosti.

Inovativni programi se planiraju. Razvoj inovativnih programa polazi odsagledavanja potreba korisnika na tržištu proizvoda i usluga. Posle toga, seunutar Instituta prave tehnološki uslovi koji će da razviju uslugu koja se traži,akredituje se i dobije rešenja nadležnih ministarstava.

KAKAV TREBA DA JE MOJ PROJEKAT?

Ja sam institucija sa iskustvom u oblastima koje pokriva projekat, Imam jasno definisan problem / situaciju, Imam jasno definisane ciljeve projekta, Planiram aktivnosti koje odgovaraju ciljevima,



Rezultati logično izlaze iz aktivnosti, Projekat ima dugoročnu perspektivu i održivost, Troškovi su realni i odgovaraju obimu aktivnosti.

Mogući inovativni programi na nivou ideje članova radne grupe, koje traže daljurazradu sa potencijalnim korisnicima :

oblast mikrobiologije (razvoj virusološke dijagnostike, PCR tehnologije,biohemijske analize),

oblast epidemiologije (u okviru DDD zaštite razvoj metode fumigacije), oblast higijene (razvoj u pravcu ekologije otpadne vode, vazduh,

kategorizacija otpada, uklanjanje medicinskog otpada), oblast socijalne medicine (sistemska paleta programa istraživanja u ovoj

oblasti – potencijalni korisnici, domovi zdravlja, opštinske uprave...)

U prilogu studije, dati su, mogući predlozi inovativnih programa.

3.1.4. Podrška i saradnja lokalne zajednice

Vrlo je niska informisanost javnosti o radu i potencijalnim programimaregionalne i lokalne zajednice. Promocija zdravlja, sprečavanje i lečenje bolesti ukontekstu poznatih socijalnih vrednosti jedan je od temelja rada regionalne ilokalne zajednice. Udruživanje ideja i resursa na organizovani način radipostizanja najboljih inicijativa za unapređenje zdravlja stanovništva za određenulokalnu/regionalnu zajednicu, može da bude inicijativa IZJZK koja daje pozicijuza sticanje dugoročne vrednosti.

Identifikacija pitanja od interesa za lokalnu zajednicu, shvatanja ljudi za kvalitetživota i resurse koje ima lokalna sredina, ispitivanje kapaciteta i aktivnostilokalnog zdravstvenog sistema-organizacije i činioce koji doprinose za zdravljeljudi, merenje, procena zdravstvenog stanja, kvaliteta života, i rizičnih faktora,određivanje specificnih grupacija i populacija pod rizikom koje ce posebno bititargetirane (stope prevalencije), predstavljaju brigu zajednice na tom području.

Svrha postojanja lokalne strategije jeste prepoznavanje zdravstvenih problema,njihovih uzroka i posledica, sagledavanje prioriteta i mobilizacija zajednice unjihovom rešavanju uz sagledavanje specifičnosti sredine za koju se donosi idefinisanje operativnih ciljeva i aktivnosti za sprovodjenje iste.



Pristup treba biti intersektorski, sa aktivnim učešćem svih relevantnih sektora isredstava za komunikacije, medijske promocije i grupne edukacije,organizacionih jediica lokalnih organa uprave (životna sredina, socijalna i dečijazašita, zdravstvo, školstvo, omladina, sport, dr.). (U Strategiji JZ R.Srbijenavedeno je da treba razvijati interdisciplinarni i intersektorski princip rešavanjaproblema zajednice).

Pripremanje kompleksnog programa aktivnosti, da podržavaju stvaranje trajneinicijative koje vode ka sveobuhvatnom poboljšanju zdravlja, pored identifikacijasnaga koje će biti nosioci promena t.j. koji mogu uticati na stanovništvo i na javnozdravstveni sistem u lokalnoj zajednici, zahteva od Instituta planirane aktivnostipodizanja svesti kroz predavanja, konferencije, propagandne materijale i dr.Krajnji rezultat, tih akivnosti su projekti: Zdravlje zajednice-razvoj iimplemetacija lokalnih strategija javnog zdravlja. (Uprilogu je dat modeljednog programa, kao forma za razumevanje i pripremu projekata).

4. KREIRANJE OKOLINE ZA PODRŠKU

Jačanje socijalne mreže, podrške i kohezije u lokalnoj zajednici kroz specifičneprograme i treninge pojedinih socijalnih grupa, potencijalnih "mentora", self-helpgrupe, i uključivanje "prirodnih pomagača" i *lokalnih lidera*, jačanjepovezivanja relevantnih sektora za zdravlje i svih faktora i učesnika u lokalnojzajednici (lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, lokalne vlasti, sektoriobrazovanja i socijalne zaštite, NVO, medije, potencijalni donatori itd.), podstičuuslove za obezbedjivanje resursa za sprovodjenje akcija u zajednici ifunkcionisanje javnog zdravlja.

Pronalaženje partnera je najvažniji korak. Pronaći subjekta čiji ciljevi pomažuInstitutu da postigne svoje ciljeve. Objavljivanje poziva za saradnju NVO,udruženja, društva, ustanove (iz oblasti zdravstva), organizacije, stiče se širokraspon partnera, ujedno i mogućnost formiranje ’’svoje mreže’’. Poziv, obuka,organizacija, su radnje koje formalizuju uslove za pristup potencijalnim izvorimafinansiranja, koji imaju precizno određenu strukturu, potrebnih učesnika ipartnera.

Nedostatak tehničkih i materijalnih resursa, edukovani kadar, može senadomestiti angažovanjem postojećih kadrovskih i fizičkih potencijala Instituta.Moguće je uključiti, pre svega, javno zdravstvene stručnjake i zdravstvenihradnika u javnom i privatnom sektoru, zaposlene u oblasti zdravstvenog sistema,kao i njihova udruženja, na lokalnom i višim nivoima, za kreiranje u procese



formulisanja i implementacije projekata i programa zdravstvene politike i javnozdravstvenih delatnosti.

5. RAZVOJ JAVNO - PRIVATNOG PARTNERSTVA

Iniciranje, razvoj i jačanje partnerstva između državnog, privatnog i civilnogsektora u jedinicama lokalne samouprave. Da bi partnerstva zaista postalapraksa u određenoj sredini, neophodno je na pravi način promovisati idejupartnerstava i rezultate koje taj pristup donosi.

Nijedan sektor ne može samostalno da se izbori s ključnim društvenim,ekonomskim i ekološkim izazovima. Nijedan od sektora – bilo da je u pitanjunaizgled svemoćna država, dinamičan i snažan biznis, ili angažovan i glasancivilni sektor – pojedinačno nema ni dovoljno resursa i kapaciteta, ni znanja imogućnosti da se samostalno uhvati u koštac s problemima siromaštva,ekonomskog razvoja, tranzicije, nezaposlenosti i zaštite zdravlja i životnesredine,dr. Iz toga proizlazi da se razvijeno, moderno i prosperitetno društvomože stvarati isključivo ukoliko svaki od tri sektora (javni, privatni i civilni) imasvoje trajno mesto i jasno definisanu ulogu u izgradnji tog društva.

Svako partnerstvo počiva na odgovornosti, ravnopravnosti, toleranciji,solidarnosti i otvorenosti. To su vrednosti koje nisu dovoljno prepoznate u Srbiji.Nedostaje nam i sama svest o tome koliko je važno i potrebno uspostavljatipartnerstva, pa treba očekivati nerazumevanja u početnim periodima.

U partnerstvu se može postići više, do rezultata se stiže brže, a efekti su mnogobolji, zahvaljujuću udruženom znanju, resursima i ekspertizi različitih aktera. Dabi se jedan odnos mogao nazvati partnerstvom, potrebno je da postoji: zajedničkiCILJ, zajedničko ANGAŽOVANJE, i PODELA rizika, odgovornosti,sposobnosti, resursa i, konačno, koristi.

Javno-privatna partnerstva odnose se na oblike saradnje između javnih ustanovai privatnog sektora, koji imaju za cilj obezbeđivanje finansiranja, izgradnje,obnove, upravljanja, delovanja i/ili održavanja infrastrukture i/ili pružanjausluga.

Sva javno–privatna partnerstva uključuju neki oblik podele rizika između javnogi privatnog sektora u pružanju usluga. Dodeljivanje rizika privatnom partneru jeključna determinanta u razlikovanju između javno-privatnog partnerstvo itradicionalnijeg modela pružanja javnih usluga.



Javno-privatno partnerstvo se definiše ugovorom između javnog i privatnogsektora, koji se odnosi na privatno pružanje javnih usluga. IZJZK ovakvu vrstupartnerstva nije u mogućnosti da ostvari, ali može partnerstvo sa privatnimsektorom da se ostvari na sledeći način: da privatne laboratorije na teritoriji van grada Kragujevca zastupaju

interese Instituta u cilju povećanja tržišnog udela, (neka vrsta franšize), da sa proizvođačima i distributerima hrane konkurišemo za podsticajna

sredstva za podršku HACCP sistemima, da ostvari saradnju sa Regionalnom agencijom za mala i srednja

preduzeća, i na taj način prati projekte koje finansira Evropska agencija zarekonstrukciju i razvoj u zajedničkom nastupu sa privatnim sektorom.

6. STVARANJE EKSTERNIH SNAGA

Potojeći pravni sistem u Srbiji ne poznaje koncept iz većine evropskih zemaljagde postoje zakoni i propisi koji regulišu učešće građana-javnosti u donošenjuodluka, obaveza konsultovanja javnosti, propisi o lobiranju i institucio-nalizovanom pregovaranju. Učešće građana, uključivanje javnosti u odabirprioriteta nije nigde naglašeno kao takvo, mada se uočava praksa, da se sve višepredvidja na institucionalnom i opštinskom nivou u okviru uloge lokalnesamouprave.

Programi IZJZK koji doprinose razvoju efikasnih praksi javnog zdravlja nalokalnom nivou, jačanje kapaciteta zajednice i pojedinaca da razumeju smisao iznačaj politike za zdravlje, kontekst u kome se politika razvija kao i mogućeoblike, da građani razumeju ulogu koju mogu da imaju u procesu kreiranjapolitike, uz prepoznavanje lokalnih zdravstvenih potreba, važan je elemenatkojim:

IZJZK dobija pouzdane informacije o problemu u čije rešavanje može dase uključuje,

Obezbeđuje se podrška obezbeđenju finansijskih sredstava za realizacijiplaniranih aktivnosti iz sredstava na nivou lokalne zajednice.

7. ORGANIZACIJA PRODAJNE SNAGE

Prema koncepciji marketinga, ključ za postizanje ciljeva organizacije sastoji se ustvaranju i isporuci vrednosti za ciljne potrošače efektniji u odnosu nakonkurente.



Proizvod i usluga koji se plasira na tržište zavisi od lojalnosti kupaca i korisnika,iveoma je bitno, da sa postojećim i potencijalnim kupcima, ostvari bliska iefektivna komunikacija. Aktivnosti vezane za ostvarivanje ovog cilja, moraju sepredvideti biznis planom.

Za uspešnost prodaje specifičnih proizvoda i usluga IZJZK, na komercijalnomtržištu, komuniciranje je ključni faktor uspešnosti prodaje,

Lična komunikacija - “neposredna interakcija sa jednim ili višepotencijalnih korisnika radi prezentiranja, odgovaranja na pitanja iuzimanja porudžbina.”

Deo ponude – odgovorna je za satisfakciju korisnika, Pomaže korisniku u definisanju problema i ukazuje na načine rešavanja

problema, Pruža usluge korisnicima, Definiše parametre usluge, cenu i uslove, rokove, Praćenje izvršenja ugovora, Odgovorna je za poziciju i imidž IZJZK.

Model organizacije prodajne snage IZJZK, može se definisati kao Usluga-Korisnik. Uvažava specifičnosti pojedinačnog korisnika, ili grupe korisnika,zahteva specifična znanja i pružanje pomoću kupcima-korisnicima.

Uspešnost prodaje zdravstvenih proizvoda i usluga moguće je ostvaritiuspostavljanjem povišenog nivoa saradnje i kvaliteta komunikacija sa prodajnimsnagama koje bi se formirale na teritorijalnom pincipu, po opštinama, zapojedine oblasti. Regionalni predstavnici, ’’menadžeri prodaje’’ mogu da buduautorizovani od strane IZJZK, sa odgovarajućom obukom i treningom, (ouslugama, programima, organizaciji, konkurenciji, tržištu, tehnikama prodaje ikomunikacije,dr). Imali bi, radno pravni status angažovanja na određeno vreme,ugovorni odnos, koji se potvrđuje rezultatima, kao i nagrađivanje.

VIII. Mapa puta------------------------------------------------------------------------------------------------------------


VIII . MAPA PUTA

Viziju nije lako realizovati. Svaka vizija, medutim, bez obzira na svojprospektivni karakter i intenciju da probije prostor i vreme za koje se radi, imabrojna ogranicenja koja se u domenu javnog zdravlja najviše ogledaju usledećem: nizak nivo društveno-ekonomskog razvoja, ograničavajuća poreskapolitika kada je deo usluga IZJZK u pitanju, stanje u zdravstvu u celini, pozicijazdravstvenog osiguranja,), nerazvijena javno-zdravstvena svest na lokalnomnivou i nepostojanje konsenzusa oko kljucnih pitanja, posebno izvorafinansiranja.

Vizija, inače mora da sadrži elemente koji se mogu realizovati (izvesti), što unajcešce nije lako, s obzirom na promenljiv karakter okruženja i uslova u kojimaradimo.

I. PRIPREMNA FORMA

1. Stvaranje kreativne i prijateljske atmosfere : na prikladan način upoznatinosioce poslova i zaposlene sa planiranim aktivnostima,

II VERIFIKACIJA PLANIRANE KONCEPCIJE

1. Prezentacija i usvajanje od strane Upravnog odbora IZJZK

III UNAPREĐENJE ORGANIZACIONE STRUKTURE

1. Progresivan i stepenast proces uspostavljanja sistema upravljanjatroškovima, samostalnog obračuna po organizacionim jedinicama,nagrađivanja po učinku,

Izrada metodologije i donošenje Pravilnika o obračunu troškova iučinaka, Definisanje normativa i standarda za kategorije poslova koji traže

upotrebu materijalnih sredstava, Uspostavljanje potrebne knjigovodstvene i računovodstvene

evidencije, Primena sistema upravljanja troškovima i procesima rada,

2. Organizacija funkcije marketinga i prodaje,(istraživanje-tržišta, korsinika,usluga, cena,konkurencije,planiranje prodaje, prodaja, analiza, promocija),

VIII. Mapa puta------------------------------------------------------------------------------------------------------------


3. Formiranje projektnih timova–jedinica za razvoj i upravljanje projektima:

a) Programsko budžetiranje :- Ministarstvo zdravlja,- RZZ Osiguranje,

b) Projektno finansiranje :- Predpristupni fondovi EU,- Razvojni fondovi,- Lokalna uprava i civilno društvo,- Podrška kompanijama.

IV. DONOŠENJE MARKETING STRATEGIJE

- zadržavanje potojećih klijenata i korinika,- povratiti ranije korisnike,- pridobijanje novih klijenata i korisnika,- glavni tržišni segment,

V. IZRADA MARKETING PLANA

- obim prodaje usluga- učešće na tržištu,- broj,vrsta usluga,- grupe korisnika,- ciljna tžišta,- promocija.

VI RAZVOJ JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA

1. Privilegovano partnerstvo, sa sličnim institucijama, laboratorijama,2. Razvoj partnerskih odnosa sa lokalnim zajednica.

VII INOVATIVNI PROGRAMI

1. Selekcija i odabir programa,2. Definisanje nosioca razvoja programa.

Documents

Finalni izveštaj projekta - Istrazivanje trzista usluga.pdfNaime, nije više dovoljno samo poznavanje potreba korisnika, već se mora vršiti kontinuarno i kompleksno istraživanje