FORVARD Forvard ili terminski ugovor je prosta izvedena hartija od vrednosti, odnosno ugovor o kupoprodaji odreene finansijske finansijske aktive po unapred definisanoj ceni, gde e se isporuka aktive i konano plaanje izvriti odreenog dana u budunosti. Ovi ugovori uglavnom nisu standardizovani, tj. uslovi realizacije transakcije se individualno ugovaraju izmeu kupca i prodavca, bez posrednika (ili klirinke kue), to ih razlikuje od fjuersa. Ugovor se uglavnom sklapa izmeu dve finansijske institucije ili izmeu finansijske institucije i jednog od njenih klijenata preduzea. Ovim ugovorom obino se ne trguje na berzi. Terminski ugovor je OTC instrument i oni se uglavnom izvravaju. Jedna od ugovornih strana u terminskom ugovoru prihvata dugu poziciju i saglasna je da kupi predmetnu aktivu na poznat i budui datum za poznatu i specificiranu buduu cenu. Druga strana prihvata kratku poziciju i saglasna je da proda aktivu istog dana po istoj ceni. Cena u terminskom ugovoru se naziva cena isporuke. Cena isporuke u vreme sklapanja ugovora je izabrana tako da je vrednost terminskog ugovora za obe strane jednaka nuli. To znai da nema trokova za stupanje u dugi ili kratku poziciju. Kasnije ta vrednost postaje pozitivna ili negativna u zavisnosti od kretanja cene osnovne aktive. Na primer, ako cena aktive naglo poraste nakon sklapanja ugovora, vrednost duge pozicije u terminskom ugovoru postaje pozitivna dok vrednost kratke pozicije postaje negativna. Dralac kratke pozicije u vreme dospelosti ugovora isporuuje aktivu draocu duge pozicije u zamenu za novani iznos ekvivalentan ceni isporuke. Kljuna varijabla koja odreuje vrednost terminskog ugovora jednaka je nuli u momentu njegovog sklapanja. Terminska cena predstavlja cenu isporuke, koja ini da ugovor ima nultu vrednost. Tokom vremena, terminska cena se menja, dok cena isporuke ostaje ista. Generalno posmatrano, terminska cena varira sa dospelou posmatranog ugovora. FJUERS Fjuers predstavlja obavezu da se kupi ili proda odreena roba ili finansijska aktiva kao to su npr. ito, zlato ili hartije od vrednosti odreenog dana, po unapred odreenoj ceni. Fjuers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum izmeu dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato budue vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog ugovora, fjuers ugovorom se normalno trguje ne berzi. Da bi se omoguila trgovina, berza postavlja izvesne standarde za fjuers ugovore. Poto dve strane u ugovoru ne moraju da se meusobno poznaju, berza utvruje i garantne mehanizme za izvrenje ugovora. Kod fjuersa obino nije specificiran taan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotina berza utvruje period unutar meseca kada se mora izvriti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je esto ceo mesec. Kod fjuers ugovora postoje dve pozicije. Kratka pozicija je pozicija prodavca koja ga obavezuje da o dospeu isporui osnovni instrument iz ugovora. Duga pozicija je pozicija kupca fjuers ugovora, koja ga obavezuje da preuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeu. Dralac kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke kada e izvriti isporuku. Obino ugovor ima nekoliko razliitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvruje taan iznos aktive koji mora biti isporuen po jednom ugovoru, kako e se kotirati budua cena i ogranienje iznosa do kojeg se moe kretati fjuers cena (u ugovoru) u toku jednog dana. Na primer, u momentu prodaje, ogranienje dnevnog kretanja cena za fjuers ugovor je 1 dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kae da je na donjem ogranienju. Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kae se da je na gornjoj granici. Kretanje cena u navedenim okvirima se oznaava kao kretanje u granicama. Cilj utvrivanja dnevnih ogranienja za kretanje cena je da se spee velike oscilacije zbog potencijalno pekulativnih ponaanja. Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjuersi se dele na robne i finansijske. U osnovi finansijskih fjuersa nalazi se neki finansijski instrument (kratkoroni i dugoroni), kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi. Cene fjuers ugovora se utvruju na berzi, mada jo uvek nisu identifikona vrste veze izmeu fundamentalnih ekonomskih kretanja i cena valutnih i indeksnih fjuersa. Kada je aktiva za fjuers ugovor berzanski proizvod mogue su varijacije u kvalitetu. Zbog toga je nakon izbora aktive vano da berza tano odredi stepen kvaliteta robe koji je prihvatljiv. Veliina ugovora utvruje iznos aktive koji se mora isporuiti u okviru datog ugovora. Ovo je vana odluka za berzu. Ako je ugovor isuvie veliki, mnogi investitori koji bi eleli da pokriju relativno malu izloenost ili koji bi eleli da steknu relativno malu pekulativnu poziciju, bili bi onemogueni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuvie mali, trgovina moe biti skupa, jer svaki ugovor podrazumeva odreene trokove.

OPCIJE Postoje hartije od vrednosti koje su po svojoj sutini posebne u odnosu na druge finansijske instrumente. One spadaju u grupu finansijskih derivata, odnosno izvedenih hartija od vrednosti, koje su na specifian nain povezani sa finansijskim instrumentima. Opcije predstavlju poseban tip finansijskih derivata. Organizovana trgovina opcijama poela je 1973 godine u

ikagu i od tada trgovanje opcijama doivljava veliki bum. Koreni se vezuju za zaetke terminskog trgovanja koji su postojali jo 30- ih godina XVII veka u Holandiji i Japanu. Opcija podrazumeva pravo, ali ne i obavezu, da se kupi odnosno proda odreena aktiva, po unapred ugovorenoj ceni u okviru odreenog vremenskog prerioda. Ova specifinost opcije, koja kupcu ostavlja mogunost ne realizovanja opcionog ugovora, svrstava je u kategoriju koja se oznaava pojmom uslovna prava. Cena opcije, koja se plaa da bi se ovo pravo steklo, naziva se premija. Odnosi prilikom emisije opcija se reguliu specifinim sporazumom (opcionim sporazumom), u kome se kupcu opcije daje pravo da zahteva od prodavca (emitenta) opcije, da na utvreni datum, proda ili kupi predmet opcije po ugovorenoj ceni opcije. Takoe, u zavisnosti od trine situacije, kupac ima pravo da na utvreni datum trai isplatu razlike izmeu trine cene predmeta opcije i ugovorene cene opcije. Treba napomenuti da je ugovorna cena opcije ugovorena cena aktive, odnosno cena po kojoj kupac kupuje ili prodaje odreenu aktivu (HoV, robu...) i ne treba je meati sa cenom opcije koja se naziv premija. Cena obveznice predstavlja odreenu premiju prodavca opcije za preuzeti rizik i isplauje se bez obzira da li e kupac realizovati pravo iz opcije. Rizik, koji u ovom sluaju snosi prodavac opcije, odnosno emitent, vezan je za bezuslovnu obavezu da uradi ono to kupac od njega trai, bez obzira na nepovoljnu trinu situaciju u tom momentu. Kupac kupovne opcije ima pravo da kupi, odreenu koliinu aktive po fiksnoj ceni u toku odreenog preioda vremena. Da li e on to pravo izvriti ili ne, zavisi od razlike izmeu tine ceni i ugovorene cene aktive, odnosno HoV, na koju se opcioni ugovor i odnosi. Ako predpostavi da e cena HoV navedene u opciji padati, on moe da proda opciju pre roka dospea ili ako je cena navedene HoV na tritu nia od ugovorene cene, odustati od kupovine od emitenta i kupovinu izvriti na tritu, ali u tom sluaju plaa dogovorenu premiju. U sluaju da je tina cena, navedene HoV, via od ugovorene, kupac e se odluiti da realizuje opciju, odnosno da HoV kupi od emitenta opcije, a ne na tritu. U ovoj situaciji, kupac opcije ostvaruje dobit u razlici izmeu trine i ugovorene cene HoV. Kupac prodajne opcije isto e, rukovoen inertesima uveanja dobit, reagovati u sluajevima razlikovanja trine cene od ugovorene i prodati ako je ugovorena cena via odnosno odustati od prodaje ugovorene koliine HoV ako je ugovorena cena nia, odnosno ako prodajom na titu moe da dobije vie. Takoe, opciju, moe u svakom trenutku prodati na sekundarnom tritu i time preneti prava iz opcije. Pored kupovne i prodajne opcije postoje i drugi kriterijumi za njihovo razlikovanje. Tako imamo opcije razliite po nainu njihovog iskorienja, odnosno Evropski, Ameriki i Egzotini tip. Evropski podrazumeva da vlasnik opcije, pravo iz opcije, moe iskoristiti samo na dan dospea, Ameriki predstavlja opciju, ije se pravo, moe iskoristiti bilo kada od momenta kupovine pa do roka dospea, a Egzotini predstavlja grupu opcija koje su novijeg datuma i koje su po svojoj strukturi kompleksnije i od evropslih i amerikijh, i kupovnih i prodajnih. Najea je podela opcija na osnovu tipa aktive na koje se odnose, odnosno na finansijske, robne i realne. Opcije predstavljaju najznaajniji instrument hedinga, pomou koga se investitori tite od razliitih vrsta rizika. Pomou opcija je mogue smanjiti, nekada i eliminisati rizik promena cena, trinih indeksa, kamatnih stopa, deviznih kurseva i time poveati sigurnost investitora na tritu.Opcije su standardizovani finansijski derivati kod kojih je jedino cena neizvesna. To su ugovori (opcijski ugovori) koji su visoko standardizovani i zato se njima moe trgovati. Standard podrazumeva da se mora znati:

na ega se opcija odnosi (akcija,roba kamatna stopa...), na koju koliinu osnovnog fin. instrumenta se odnosi, dospee, vreme i nain isporuke.

Kada se govori o: KOLIINI: jedan opcijski ugovor se odnosi na 100 akcija. VEKU TRAJANJA: to su finansijski ugovori koji imaju vek trajanja od 3 dana od datuma zakljuenja do maksimalno 18 meseci, mada postoje izuzeci a to su dugorone opcije leaps koje vae due od 18 meseci. DOSPEU: dospevaju treeg radnog petka u mesecu i to je poslednji dan kada se mogu kupiti, prodati i realizovati. POETKU REALIZACIJE: postoje dve vrste: amerika i evropska. Amerika se moe realizovati ve prvog narednog dana a evropska se moe realizovati tek mesec dana nakon isteka roka.

Opcije su kao finansijski instrumenti visoko standardizovani i jedino je cena neizvesna ali je zato rizik visok. KLIRING je zato jako vana karika koja omoguava da se sistem trgovanja opcijama ne urui. Kliring je posrednik kao "prodavev kupac" i "kupev prodavac". Kliring je organizacioni deo berze finansijskih derivata koji povezuje kupca i prodavca i trai i od kupca i od prodavca garancije da e ispuniti obaveze prihvaene u opcijskom ugovoru. Kliring pored garancije obezbeuje multilateralnost. Mulateralnost znai da se uvek moe nai opcijski ugovor i kupiti od bilo koga jer ima vie uesnika a ne samo od onoga kome smo prodali. Postoje dve vrste opcija:

1. 2.

CALL: daje pravo vlasniku da osnovni instrument kupi po odreenoj ceni. PUT: daje pravo vlasniku da osnovni instrument proda po odreenoj ceni.

Opcija nosi mnogo vei prinos na ulaganje ali su opcije rizinije jer imaju vei stepen leverida, to znai da je vee uee pozajmljenih sredstava. Vei je prinos ali i rizik je vei. Opcije uvek imaju pekulativnu vrednost i kod njih se gubi samo ono to je uloeno. Kod fjuersa gubitak moe znaajno premaiti uloeni iznos. Razlika izmeu fjuersa i opcija je u gubitku. Kod fjuersa se moe izgubiti znatno vie od onog to je uloeno dok se kod opcija gubi samo ono to je uloeno.

VARANTI I PRAVA Varanti (warrants) i prava (rights), kao i opcije, daju neka opciona prava investitorima. Varanti se najee emituju zajedno sa obveznicama i preferencijalnim akcijama i omoguuju njihovom imaocu da u odreenom periodu vremena kupi odreeni iznos akcija, po odreenoj ceni koja je, gotovo bez izuzetka, via od trenutne trine cene akcije. Oni mogu biti vezani za ove hartije, ali su ee odvojivi, sa mogunou nesmetanog slobodnog prometa. Iako su varanti veoma slini call opcijama, osnovna razlika lei u injenici da varante emituju korporacije, koje ujedno i garantuju za njih, dok kod opcija to nije sluaj. Takoe, rok dospea varanta najee se meri godinama, dok se kod opcija on meri u mesecima, a po izvrenju varanta, korporacija ga povlai iz opticaja i emituje novu akciju. Dakle, ona dobija novac, smanjuje broj varanta u opticaju i poveava broj svoji akcija to utie na njenu strukturu kapitala. O emitovanju dodatnih varanta odluuje samo korporacija, pa tako moe doi u situaciju da se izvrenjem svih varanta njihov broj svede na nulu. Opcije se, pak, praktino movu neogranieno ispisivati i mnogo ih je lake emitovati pa je krajnje teoretski sluaj da se njihov broj u prometu svede na nulu. Ako se to, pak, i desi, to nije rezultat odluke kompanije ija se akcija nalazi u osnovi opcije. Meutim, iako je varant finansijski instrument koji emituje korporacija i u funkciji je njenog prikupljanja kapitala, i promet njime utie na prihode korporacije, kao i na njenu sturkturu kapitala, sa aspekta investitora on ima karaktiristike kao call opcija. Varanti se u prometu nalaze kako na berzama, tako i na vanberzanskom tritu i njihove kotacije se nalaze meu kotacijama akcija na finansijskim stranicama dnevnih novina. Slino varantima, prava se, takoe, odnose na mogunost kupovine odreenih akcija po odreenim cenama u odreenom roku, ali su te cene, po pravilu, nie od trenutnih trinih cena, a rok je najee ogranien na dve ili etiri nedelje. Prava se, po pravilu, daju postojeim akcionarima, u proporciji sa njihovim dosadanjim vlasnitvom nad akcionarskim kapitalom, prilikom dodatne emisije akcija kompanije. Iako je u Srbiji esta praksa da se postojeim akcionarima ponude akcije iz nove emisije po niim cenama, prava, kao finansijski instrument i predmet trgovanja, ne postoji. Za razliku od nas, trgovanje ovih hartijama na razvijenim tritima veoma je razvijeno i esto se praktikuje. SVOPOVI I INVESTICIONE POLISE OSIGURANjA Svop (swap) je finansijski ugovor koji obavezuje jednu stranu da zameni (svopuje) skup isplata koje poseduje za drugi skup isplata koje poseduje druga strana. Svopovi se esto koriste kod hedinga, kako bi se umanjio odreeni rizik, na primer, kamatni rizik, a koriste se i u pekulativnim radnjama. Veinom svopova trguje se na vanberzanskom tritu, mada se odreeni tipovi svopova mogu nai i na trgovanju na tritima fjuersa. Postoje dve osnovne vrste svopova: valutni i kamatni svopovi. Dok se valutni svop svodi na zamenu skupa isplata u jednoj valuti za skup isplata u drugoj valiti, kamatni svopovi podrazumevaju zamenu jednog skupa kamatnih isplata za drugi skup kamatnih isplata. Kamatni svopovi javili su se poetkom 80ih godina u vreme rasta tranje za heding finansijskim instrumentima. Svopovi mogu da smanje troak upravljanja rizikom s obzirom na to da su jeftiniji od preureenja portfolio strukture. Sa druge strane, svopovi, kao ugovori, mogu trajati dugo vremena, na primer 10 i vie godina, to im daje izrazitu prednost u odnosu na kamatni heding sa drugim derivativnim hartijama od vrednosti. Trite kamatnih svopova, najee je organizovano i kontrolisano od strane velikih komercijalnih i investicionih banaka.

Valutni svop podrazumeva razmenu prediodinog skupa isplata u jednoj valuti, za periodini skup isplata u drugoj valuti. Osnovna varijanta ovog svopa podrazumeva razmenu glavnica u razliitim valutama i ponovna zamena glavnica po unapred odreenom deviznom kursu o dopseu posla. Mogu se koristiti kao mehanizam relaksiranja ogranienja u prometanju devizama. Investicioni finansijski instrumenti osiguranja su polise osiguravajuih kompanija koje imaju investicioni karakter. Najpoznatiji od ovih insturmenata je ganatovani investicioni ugovor (GIC), kreiran u praksi amerikih kompanija. Kod ovog instrumenta, investiciona kompanija je saglasna da plati odreeni dolarski iznos o roku dospea u zamenu za jednokratno uplaenu premiju. Iznos koji se isplauje jednak je premiji plus akumulisana kamata po ugovorom utvrenoj stopi. Po svojim karakteristikama, garantovani investicioni ugovor je, u stvari, dugorona obveznica bez kupona. On se emituje na rok dospea od 1 do 20 goina, a garantovana kamatna stopa zavisie o trinih uslova i rejtinga osiguravajue kompanije. Investitori su, ulgavnom, penzijski fondovi.

TA JE BERZA U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj razliitih definicija, miljenja i stavova po pitanju ta je to berza. Berza, najprostijim renikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tranja za tano odreenom robom, u tano odreeno vreme, na tano odreenom mestu. Moglo bi se rei da, kada je berza u pitanju, postoji mnogo toga tanog, to je istina jer to predstavlja njenu glavnu osobinu koja je razlikuje od svih drugih neformalnih, susretanja ponude i tranje U poecima berzanskog poslovanja ona se nalazila na mestima gde su se skupljali trgovci i poslovni ljudi jednoga grada i regiona. Poeci organizovane trgovine koja je liila na berzansku, vezani su za Flandriju i grad Bri, gde su se ljudi jo u XVI veku, okupljali u kui trgovca Van der Bursa radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka slina institucija i dobila ime. Berza danas predstavlja mesto gde se susreu ponuda i tranja za tano definisanim predmetima trgovine, pri emu taj predmet trgovine mora biti podloan tipizaciji i standardizaciji. Procesom standardizacije postie se da predmet trgovine po svojim osobinama bude poptuno identian u malim i u velikim koliinama. To je lako uiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teko. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na re, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo poverenje se institucionalizuje i biva zamenjeno mreom pravila po kojima se trguje. Mesto susretanja ponude i tranje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog trita, meusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omoguava da se trgovanje obavlja 24 asa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek poinje sa radom. S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne berze. Ako priamo o poecima berzanske trgovine HoV, lako se moe zamisliti da je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o buduoj naplati, koja je promenila vlasnika pre roka dospea. Za razliku od berzi HoV, preteom robnih berzi mogu se smatrati veliki sajmovi i vaari, na kojima se, izmeu ostalih stvari, prodavala i roba. Kljuna razlika izmeu sajmova i berzi lei u tome to se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta,dok se na berzi trguje na re. Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje ta je berza. Iz svega navedenog moemo zakljuiti da berza predstavlja organizovano mesto, gde u tano odreenom vremenu, dolazi do susretanja ponude i tranje standardizovanog berzanskog materijala, po tano odreenim pravilima od strane tano odreenih lica. Na pitanje koji su osnovni postulati berze moe se rei da su to poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.

POECI, NASTANAK I RAZVOJ BERZE

Razvoj berzi i trgovanja na njima posledica je razvoja konkretnog trita. Berza je nastala spontano, iz samog trita, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga nastanak, irenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa irenjem i osvajanjem novih trita, kako prostorno, tako i tehnoloki. Koreni prve trgovine iz koje je berza dobila ime, vezuju se za Flandriju, grad Bri i XVI vek. Meutim, dananje velike berze nastale su neto kasnije. Poeci Njujorke berze vezuju se za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i potpisalo Batonvudski sporazum, koji predstavlja osnivaki akt najvee svetske berze. Nekoliko godina kasnije, tanije 1801, osnovana je jo jedna velika berza Londonska. Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije akcija nastale polovinom XVI veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovake ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale potvrde (pretee akcija) i tako prikupljale novac za sprovoenje skupih putovanja. Time su kupci potvrda postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima akcija je ostalo da se nadaju oekujui dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lini dobitak. Razlozi nastanka institucije berze najbolje se mogu sagledati ako se isprati razvoj elemenata berzanskog poslovanja. Jedan od osnovnih jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi bitan element jeste premoavanje vremenskog perioda od ulaganja do profitiranja, to se esto u literaturi oznaava kao kapitalizacija oekivanja. Odnosno, mogunost prodaje Hov pre nego ona dospe na realizaciju. Terminske transakcije su zabeleene jo na glinenim ploicama, odnosno obaveza jedne strane da svoje dugovanje namiri odreenom robom u nekom buduem periodu. U trenutku kada je poverilac posednik dokumenta o buduoj isporuci robe, preprodao taj dokument da bi zaradio na razlici u ceni, dobili smo i prvi posao koji bi se mogao nazvati berzanskom pekulacijom. Kao ni elementi berzanskog poslovanja, tako ni sama pravila ponaanja u trgovini, kao krucijalan uslov berze, nisu morala ekati flamanske trgovce da bi bila izmiljena. U vidu obiajnog prava postojala su otkada i sama trgovina, ali su se prvi pisani dokazi pojavili u starom Rimu. Ustaljena praksa sastajanja na jednom mestu dozvolila je i da se formiraju prva pravila trgovanja, ali i prvi standardi robe. Pravila koja su nastala iz obiajnog trgovinskog prava, naslonjena i na pravila kojih su se pridravali antiki trgovci, a pre svega rimski, unose u organizovano trgovanje dva principa, koja su i danas nerazdvojna od razvoja institucije berze poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni uslovi berzanskog naina trgovanja, neto bez ega je ono nezamislivo. Dok su se svi elementi berzanskog poslovanja sklopili u jednu celinu i formirali berzu koju mi poznajemo, prolo je dosta vremena, a pria o berzi, kao nainu organizovanja i unoenja reda i pravila u trgovanje, mnogo je starija. Pojavom industrijske revolucije berza dobija sadanje konture: zgradu, pravila poslovanja, organe upravljanja, arbitrau itd. Drava se (1929-1933) umeala u ono to je do tada bilo autonomno berzansko pravo nastojei da povea sigurnost poslovanja a da pri tom ne ugrozi osetljivi berzanski mehanizam. Sedamdesetih godina XX veka dolazi do snanog razvoja berzi finansijskih derivata (fjuersa i opcija). Naglom kompjuterizacijom berzanskog poslovanja, mesto kao sastavni deo definicije berze gubi na znaaju. Sada se moe trgovati sa bilo kog mesta elektronskim putem gotovo kontinualno u vremenu .I pored ovih promena berza je zadrala svoje osnovne funkcije. ISTORIJA BEOGRADSKE BERZE

Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX veka. Osnivanje berze u ondanjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni znaaj. To je bilo vreme buenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrivale dobijeni status potpune samostalnosti i dravnosti Srbije. Realizacija ideje malo je potrajala, pa je Narodna skuptina tek 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim berzama. Tek posle osam godina od usvajanja Zakona, Beogradska berza je poela sa radom. Beogradska berza je pokuala da najpre razvije svoju aktivnost kao produktna berza da bi se cene poljoprivrednjih proizvoda formirale na domaem tristu. Poto je berzansko trgovanje postajalo sve uspenije i obimnije, izvreno je razdvajanje poslova: odeljenje za robu je ostalo u kafani Bosna na obali Save, kao Produktna berza, dok je

odeljenje za valute i efekte (Valutna berza) prelo u prostorije hotela Srpska Kruna, u Knez Mihailovoj ulici. Tu je Berza radila sve do poetka Prvog svetskog rata, do 1914. godine. Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i osnuju i druge berze na teritoriji nove drave. Velike razlike u strukturi privrede i nivou razvijenosti pojedinih delova zemlje uslovile su neujednaenost u obavljanju trgovanja pojedinih berzi koje su nastale u ovom razdoblju. Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme vei nego zajedno na svim drugim berzama u tadanjoj dravi. Tadanja Beogradska berza postigla je veliki ugled i svrstrala se meu vodee evropske berze tog doba. Ovakvi rezultati su zahtevali stalno usavravanje organizacije i poslovanja. Od 1921. Upravni odbor Berze je poeo da se bavi pitanjem izgradnje odgovarajueg zdanja Beogradske berze. Konano, tokom 1934. Beogradska berza je dobila sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u kojoj se danas nalazi Etnografski muzej. Odmah po izbijanju II svetskog rata u naoj zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je ugaena 1953. odlukom Vlade Srbije. Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata transformisana u federativnu dravu sa socijalistikim drutvenim i privrednim sistemom. Finansijsko trite kapitalistikog tipa proglaeno je nepoeljnom tvorevinom, a posebno sekundatno trite hartija od vrednosti, koje se u potpunosti pojednostavljuje. Zadatak banaka i drugih finansijskih institucija bio je da samo distribuiraju fianansijske izvore i usmeravaju ostvarenu akumulaciju u skladu sa dravnim planovima drutvenog i privrednog razvoja. Krajem osamdesetih godina prethodnog veka zapoeta je korenita drutvena i privredna reforma. Ubrzani razvoj finansijskih trita omoguen je usvajanjem velikog broja sistemskih zakona u ovoj oblasti. Na inicijativu Narodne banke Jugoslavije i Udruenja banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan je Odbor za pripremu osnivanja Trita novca i kratkoronih hartija od vrednosti u Beogradu. to se tie trita kapitala, odnosno berzi dugoronih hartija od vrednosti, u oktobru 1989, godine su odrani Osnivaki odbori u Beogradu i Ljubljani. Zatim je 27. decembra 1989. godine odrana Osnivaka skuptina Jugoslovenskog trita kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992. godine promenilo ime i dobilo naziv - Beogradska berza. Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko drutvo, pri emu su se kao osnivai nale banke, Potanska tedionica, osiguravajua drutva, Savezna drava i Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo uglavnom kratkoronim hartijama od vrednosti, tanije kratkoronim pozajmicama novca, kratkoronim dunikim instrumentima preduzea i, povremeno, dravnim obveznicama nevelikih vrednosti. Sekundarne trgovine akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu 2000. god. odrano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. Pravo berzansko trgovanje zapoinje tek 2001. godine kada poinje trgovanje akcijama izprocesa privatizacije BEOGRADSKA BERZA DANAS Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko drutvo, pri emu se najvei deo ostvarene dobiti reinvestira u razvoj kako same berze, tako i u obuku kadrova i unapreenje ukupne tehnologije trgovanja na finansijskom tritu. Beogradska berza je registrovana za obavljanje trgovine iralnim novcem, menicom, ekom, devizama, kratkoronim HoV, zlatom i drugim plemenitim metalima, HoV koje glase na stranu valutu, kapitalom, akcijama i drugim dugoronim HoV i finansijskim derivatima. Veinom ovih predmeta trgovanja do sada se nije trgovalo, pri emu se u zadnjih nekoliko godina trguje iskljuivo akcijama i dravnim obveznicama. Danas na Beogradskoj berzi uveliko dominira trgovanje akcijama preduzea iz procesa privatizacije i obim prometa svake godine belei veliki procenat rasta. Uprkos loem drugom polugoditu 2007. godine i negativnom trendu koji na Beogradskoj berzi traje jo od leta, obim prometa uvean je za 65% u odnosu na 2006. godinu.

Pregled prometa na Beogradskoj berzi (u dinarima) Sve do 2004. godine lanovi berze su dolazili u zgradu Berze, u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu, registrovali se i izdavali naloge za trgovanje. U martu te godine uvodi se sistem za daljinsko trgovanje, koje

omoguava brokersko dilerskim drutvima da iz svojih kancelarija, putem internet veze, unose svoje naloge i obavljaju berzansko trgovanje. Ovim potezom intezivira se promet na tritu, a kao direktna posledica jeste i uvoenje prvog indeksa BELEXfm, koji prati akcije kojima se trguje na slobodnom berzanskom tritu. Godinu dana kasnije objavljen je i indeks BELEX15 za akcije preduzea koje se nalaze na metodu kontinuiranog trgovanja. Naime, Beogradska berza ima nekoliko segmenata i podela trita. Postoje dva aspekta po kom se vri segmentiranje, pa je tako prva podela prema nainu trgovanja. Prvi segment po ovom kriterijumu jeste segment trita na kom se trguje metodom preovlaujue cene. Na njemu se nalaze akcije preko 1700 srpskih preduzea, meutim po obimu prometa veina njih je zanemarljiva. Drugi segment trita odnosi se na kontinuirano trgovanje, na kom se nalazi 43 najkvalitetnija preduzea ijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi. Kontinuirano trgovanje predstavlja cilj svake berze i opte je prihvaen metod trgovanja svim hartijama od vrednosti. Ovim se akcijama moe trgovati tokom celog radnog vremena berze i to po vie ostvarenih cena. Pored ove podele na kontinuirano i MPC trite, gde je za kriterijum uzet nain trgovanja datom hartijom, postoji i druga podela trita, prema kvalitetu kotiranog preduzea. Tako su nainjena tri segmenta A listing, B listing i vanberzansko trite. Za sada su kriterijume kotiranja na A listingu ispunila tek tri srpska preduzea, dok se ni jedno ne nalazi na B listingu. Sva ostala preduzea koja se kotiraju na Beogradskoj berzi i ijim se akcijama trguje, nalaze se na tzv. vanberzanskom tritu. Tek kada preduzee ispuni stroge uslove propisane od strane Berze, ono se moe nai na nekom od ova dva listinga. Trgovanje obveznicama Republike Srbije, koje je drava emitovala na ime izmirenja obaveza po osnovu stare devizne tednje, otpoelo je u septembru 2002. godine. Njima se i dalje trguje, u okviru A listinga, a poslednja godina u kojoj ove obveznice dospevaju jeste 2016. godina. U tek zapoetoj godini, Beogradsku berzu oekuje niz dogaaja koji e je znaajno unaprediti i ojaati. Oekuje se uvoenje novog sistema trgovanja, uz primenu meunarodnog FIX protokola, koji e omoguiti standardizovanu i automatsku elektronsku komunicikaciju informacionih sistema. Stupio je na snagu Zakon o besplatnoj podeli akcija, prema kojem e se na Beogradskoj berzi kotirati akcije najveih srpskih javnih preduzea, to e u mnogome produbiti trite i omoguiti investitorima ulaganja u visokokvalitetne akcije. Takoe je najavljena i inicijalna javna ponuda (IPO) akcija Telekoma Srbija, gde e se prvi put javnosti ponuditi akcije ove kompanije, koje e kasnije biti predmet sekundarnog trgovanja na Beogradskoj berzi. Po svemu sudei, 2008. godina predstavljae veoma znaajnu prekretnicu u razvoju Beogradske berze, a koliko e razvoj biti intezivan zavisi i od brojnih drugih faktora. I pored ovih pozitvinih tendencija, ostaju brojni probelmi koji su rezultat neodgovornosti i nezainteresovanosti menadmenta kotiranih kompanija da redovono javnosti dostavljaju izvetaje, rezultate, planove poslovanja i sline odluke. Bez osnovne transparentnosti i otvorenog poslovanja, nema ni fundamentalnih principa berzanskog poslovanja poverenja i sigurnosti. NAIN FUNKCIONISANjA, UESNICI I ODNOSI NA BERZI Beograska berza je organizovana kao zatvoreno akcionarsko drutvo, pri emu su vlasnici brojne domae banke, velika srpska preduzea, nekoliko brokersko dilerskih drutava, kao i Republika Srbija. Akcionari Berze mogu akcije Berze prodavati slobodno samo Berzi, a o ponudi za njihovu prodaju, odnosno sticanju sopstvenih akcija odluuje Skuptina Berze. U sekundarnom prometu akcija Berze, akcionari ih mogu sticati uz potovanje prava pree kupovine Berze. Na Berzi mogu da trguju samo njeni lanovi, odnosno brokersko dilerska drutva i banke, koja ispune odgovarajue uslove, kao i uplate iznos godinje lanarine Berzi. Trenutno je na Beogradskoj berzi registrovano i primljeno u lanstvo 88 brokersko dilerskih drutava i ovlaenih banaka i taj broj nije stalan. Sve firme koje ele ovo lanstvo moraju da imaju sedite u Srbiji i da dokau da lica koja zapoljavaju za obavljanje samog procesa trgovanja mogu da rade na poslovima sa HoV, odnosno da imaju odgovarajuu licencu brokera izdatu od strane Komisije za HoV. Na strani ponude i tranje nalaze se gotovo istoventni subjekti stanovnitvo, preduzea, finansijske institucije, institucionalni investitori i drava. Svaki od ovih subjekata moe se nalaziti i na strani ponude i na strani tranje, esto istovremeno. Meutim, svi ovi subjekti ne mogu samostalno izlaziti na Berzu i davati naloge, ve to moraju initi preko nekog od ovlaenih lanova Berze - brokera. Od 2004. godine ovaj proces je znatno olakan, jer sada brokeri ne moraju da dolaze u samu zgradu Beogradske berze, ve naloge mogu da daju iz svojih kancelarija, putem BELEX aplikacije za trgovanje. Da bi neko zapoeo trgovanje na Beogradskoj berzi,

potrebno je da u banci otvori namenski raun za trgovanje HoV. Potom klijent potpisuje ugovor sa brokerskom kuom o voenju vlasnikog rauna HoV, kao i ugovor o posredovanju u kupoprodaji. Na osnovu toga brokerska kua klijentu otvara raun u Centralnom registru, na kom e se nai akcije koje klijent ve poseduje ili e ih kasnije kupiti. Posle ovih koraka, klijentu ostaje samo da izda nalog svom brokeru o kupovini ili prodaji odreene akcije. Trgovanje nekom akcijom na Beogradskoj berzi ne moe se zakazati sve dok Berza ne dobije svu potrebnu dokumentaciju firme. Osnovni dokument, na osnovu kog se vri prijem na vanberzansko trite predstavlja prospekt, ali potrebni su jo i zahtev za ukljuivanje na trite, kao i neki drugi dokumenti. Prospekt sadri osnovne podatke o poslovanju preduzea i mora biti overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi samo preduzee. Deavalo se da uprava preduzea, iz straha od preuzimanja ili neeg drugog, jednostavno ne eli da dostavi prospekt Berzi. Tada postoji mogunost da minimum 10% akcionara preduzea dostavi zahtev za ukljuivanje akcija na vanberzansko trite bez prospekta i tada se trgovanje moe zakazati, uz napomenu da je u pitanju trgovanje bez prospekta. Za ukljuivanje akcija na neki od listinga Berze, potrebno je da preduzee ispuni i dodatne uslove predviene regulativom Berze, kao to su veliina preduzea, likvidnost akcija, broj akcionara...i ove karakteristike se, razumljivo, razlikuju za A listing i B listing. Sve podatke o trgovanju akcijama Beogradska berza publikuje kroz berzanske izvetaje, koji se zatim objavljuju na web-prezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i TV stanicama, specijalizovanim ekonomskim asopisima ili putem agencija za distribuciju podataka. Na investitoru je da ove podatke prati, predvia budua kretanja i da donosi ispravne odluke o kupovini i prodaji. UESNICI NA FINANSIJSKOM TRITU Jedna od osnovnih, ako ne i najbitnija, funkcija finansijskog trita jeste povezivanje onih subjekata privrednog i drutvenog ivota koji u odreenom trenutnku poseduju viak finansijskih sredstava sa onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju. Iz ove funkcije se vidi da skoro svi uesnici privrednog i drutvenog ivota mogu biti i uesnici na finansijskom tritu. U zavisnosti od razvijenosti samog finansijskog trita razlikuje se i broj uesnika na njemu. U praksi i teoriji se klasifikacije i grupisanje uesnika razlikuje, pa se tako oni mogu sagledati iz vie aspekata. Najjednostavnija i najobuhvatnija je verovatno podela na ue i ire shvatanje uesnika na tritu. iri koncept obuhvata sve subjekte drutvenog ivota, koji na razliite naine i u razliitim odnosima uestvuju na finansijskom tritu. Ove subjekte je mogue grupisati u etiri velika sektora javni sektor, sektor privrede, sektor stanovnitva, kao i sektor subjekata iz inostranstva. Svaki subjekt iz nekog od ova etiri sektora moe se nai kako na strani ponude, tako i na strani tranje na finansijskom tritu, u zavisnosti da li poseduje viak ili manjak finansijskih sredstava. Uloga javnog sektora, odnosno drave, dravnih institucija i javnih preduzea, na tritu je veoma velika, jer je on duboko povezan sa svim ostalim. Ukoliko se javni sektor nae na strani tranje za finansijskim sredstvima, to e najee uiniti putem emisije HoV organa centralne vlasti, lokalne vlasti ili dravnih preduzea. Privredni sektor obuhvata veliki broj privrednih organizacija, vrlo razliitih vlasnikih oblika, veliine i poslovne filozofije koje pripadaju najrazliitijim granama delatnosti. I ovaj sektor se na finansijskom tritu javlja i na strani ponude i na strani tranje za finansijskim sredstvima. Ukoliko se nau na strani ponude, privredni subjekti, u elji za profitom, investiraju vikove finansijskih sredstava, dok, kada su na strani tranje, emituju svoje hartije od vrednosti i tako dolaze do potrebnih sredstava za finansiranje svog poslovanja. Sektor stanovnitva je brojano najvei jer on okuplja veliki broj porodica, koje imaju mogunost tednje na bazi pozitivne razlike izmeu ostvarnih prihoda i tekue potronje. Stanovnitvo svoj viak finansijskih sredstava moe plasirati na finansijsko trite putem banaka, odnosno tradicionalnom tednjom, moe direktno ulagati u HoV, ali i indirektno, polaganjem sredstava u, na primer, investicione fondove. Pored ovako irokog pogleda na uesnike na finansijskom tritu, rekli smo da postoji i ue shvatanje. Prema tom shvatanju sve uesnike mogli bismo da podelimo u dve grupe, na nefinansijske i finansijske uesnike. Razlika izmeu ove dve grupe lei u osnovoj delatnosti samog uesnika, pa tako osnovna delatnost nefinansijskih uesnika nije povezana sa finansijskim tritem, ve se samo na njemu pojavljuju ukoliko imaju viak finansijskih sredstava ili im, pak, ona trebaju za finansiranje poslovanja. Finansijski uesnici imaju kljunu ulogu u povezivanju ponude i tranje na finansijskom tritu, bilo da to rade direktno (brokeri, dileri i investicione banke), bilo indirektno (banke, investicioni fondovi i druge finansijske institucije). Postoji jo jedna podela koju bismo mogli da nainimo, a to je podela uesnika na investitore i emitente. Ova podela moda jeste preiroka, ali najbolje oslikava samu sutinu finansijskog trita, koja lei u povezivanju ponude finansijskih sredstava sa tranjom za njima. Na strani ponude se nalaze investori, koji pak mogu biti

institucionalni, ali i individualni, dok su emitenti na strani tranje u potrazi za sredstvima, koja prikupljaju emisijom irokog spektra razliitih hartija od vrednosti. Koja god podela da se naini, nee se pogreiti, jer na finansijskom tritu uestvuju gotovo svi elementi privrednog i drutvenog ivota i samo je pitanje ugla iz kog se na sve njih gleda. Kako je ova pria o uesnicima na finansijskom tritu bila relativno opta, u nastavku e biti rei o konkretnim subjektima koji se na njemu pojavljuju. BANKE I DRUGI INSTITUCIONALNI INVESTITORI Bankarski sektor predstavlja jednu od kljunih komponenti savremenog finansijskog trita, to zbog obima sredstava koja poseduje, to zbog specifinosti same banke u prikupljanju i plasiranju sredstava. Posebnu ulogu na finansijskom tritu ima centralna banka, koja svojim merama kreditno-monetarne politike u mnogome utie na finansijska kretanja u jednoj zemlji. Putem eskontne politike i stope obaveznih rezervi, centralna banka na finansijsko trite utie posredno, poto se ove odluke tiu drugih uesnika, pre svega banaka. Operacijama na otvorenom tritu, odnosno kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, centralna banka najdirektnije mogue utie na finansijsko trite, a sve u cilju regulacije novane mase u prometu. Ova mera monetarne politike uobiajena je i dominira u zemljama sa razvijenim finansijskim tritem. U toku prole godine Narodna banka Srbije je emitovala blagajnike zapise u vrednosti od 600 milijardi dinara. Takoe, Narodna banka Srbije je, posle emisije dravnih obveznica Republike Srbije, postala njihov vlasnik, pa su tako one postale pogodan trini instrument za obavljanje repo transakcija, to pokazuje da ova mera i u Srbiji polako poinje da zauzima ozbiljnije mesto. Tradicionalna je podela banaka na depozitne, odnosno komercijalne, investicione i hipotekarne, meutim kao rezultat savremenih kretanja, najvei broj banaka je univerzalan. Objedinjavanjem vie tradicionalnih funkcija, banke koriste maksimalne efekte depozitnih i investicionih banaka, pa ogromnom finansijskom moi predstavljaju kljune igrae na finasijskom tritu. S obzirom na to da ukupna bilansna aktiva svih banaka u Srbiji iznosi 1.420 milijardi dinara, vie je nego oigledno koliko je njihova uloga znaajna. Meutim, ne ogleda se znaaj banaka samo kroz plasman svojih sredstava. Ve due vremena na Beogradskoj berzi dominiraju akcije banaka koje su predmet svakodnevnih transakcija, to je u mnogome doprinelo likvidnosti i rastu srpskog trita kapitala. Tokom prethodne godine istakle su se akcije AIK banke, poto su one inile ak 13,30% ukupnog trgovanja akcijama u 2007. godini, ostvarivi, pri tom, rast cene od 51,30%. to se uloge drugih institucionalnih investitora tie, moe se rei da glavnu ulogu na finansijskom tritu imaju penzioni i investicioni fondovi, kao i osiguravajua drutva. Svoja znaajna finansijska sredstva, pirkupljena, pre svega od stanovnitva, ove mone organizacije ulau u hartije od vrednosti i tako znaajno utiu na kretanja na finansijskom tritu. Kako e investicioni fondovi biti predmet prie neto kasnije, glavni fokus trebalo bi imati na dobrovoljnim penzionim fondovima. Dobrovoljni penzioni fondovi su u Srbiji relativno nova pojava, jer je prvi takav fond osnovan semtebra 2006. godine. Penzioni fondovi imaju obavezu da obezbede penzijski dohodak, pa su pod stalnom i strogom kontrolom drave. Obezbeenje sigurnog prihoda za penzionere veoma je sloeno, usled stalnog dejstva inflacije, promena starosne strukture zaposlenih, tj. odnosa radno aktivnog stanovnitva i penzionera, kao i kolebanje finansijskog trita. Penzioni fondovi mogu biti oslonjeni na tekui dohodak, to podrazumeva finansiranje penzija iz dohotka zaposlenih, to se popularno naziva pay-as-you-go princip, ili na utede zaposlenih u toku radnog perioda i investiranja utede na finansijskom tritu, koji se jo naziva princip kapitalizacije. Ovaj drugi princip, sa stanovita razvoja finansijskog trita, daleko je znaajniji. Poto su kod penzijskih fondova rokovi dospea pasive i aktive uglavnom poznati ili se prema zakonu verovatnoe, mogu lako utvrditi, portfolio struktura ovih fondova je, u teoriji, jednostavna. U njegovoj strukturi dominirae dugorone hartije od vrednosti sa viim prinosom, preteno akcije. Takoe, ako penzioni fondovi ulau u investicione fondove, oni e birati one fondove koji imaju agresivan rast ili e kombinovati dohodne i fondove rasta. Meutim, u praksi nije ba tako, jer se situacija znaajno komplikuje ukoliko je trite na kom posluje penzioni fond nerazvijeno, kao to je to sluaj sa finansijskim tritem u Srbiji. Odlukom Narodne banke Srbije propisano je da se imovina penzionih fondova moe ulagati maksimalno do visine od 20% u obveznice lokalne samouprave, do 20% u obveznice pravnih lica, do 30% u hipotekarne obveznice, do 20% u depozitne potvrde, do 40% u akcije sa A listinga Beogradske berze, ali samo do 10% imovine fonda u akcije van A listinga. U obveznice koje izdaju NBS i Republika Srbija moe se ulagati bez ogranienja, dok se sredstva mogu plasirati u inostranstvu samo do visine od 10% imovine fonda. Ukoliko sagledamo injenicu da se, na primer, na A listingu Beogradske berze nalaze tek tri akcije, vidimo koliko je teko penzionim fondovima da diversifikuju rizik i obezbede rast svojih jedinica. S obzirom na to da je sektor dobrovoljnih penzionih fondova relativno mlad i slabo razvijen, da se oekuje poetak grinfild investiranja u bankarstvu, kao i da predstoji dalji razvoj sektora osgiuranja, ostaje da se vidi

koliki e uticaj ova deavanja imati na srpsko finansijsko trite. Sudei da je ono jo uvek slabo razvijeno i podlono deijim bolestima, dalji razvoj ovih sektora je vie nego dobrodoao. INVESTICIONI FONDOVI Investicioni fondovi predstavljaju finansijske institucije, koje prikupljaju sredstva manjih individualnih investitora i ta sredstva plasiraju na finansijskom tritu. Investitor kupuje investicione jedinice, koje predstavljaju udeo u vlasnitvu samog fonda i tako posao kreiranja i voenja portfolia preputa strunjacima i menaderima investicionog fonda. Prikupljena sredstva, u skladu sa zacrtanom politikom investiranja i u najboljem interesu lanova, ulau se u odreeni portfolio hartija od vrednosti, koji pak zavisi od tipa samog investicionog fonda. Naime, postoje dve bitne podele investicionih fondova. Prva se tie same organizacije fonda, odnosno modela kupovine i prodaje udela u njemu. Prema toj podeli, postoje tri osnovne vrste investicionih fondova i to otvoreni, zatvoreni i privatni fond. Otvoreni fond posluje na principu prikupljanja novanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev lana fonda. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost njegove imovine se konstantno menjaju. Pri tom, vlasnici investicionih jedinica, odnosno lanovi fonda, mogu bilo kada prodati svoj udeo, dok, isto tako, novi investitori mogu bilo kada uloiti sredstva. Cilj otvorenih investicionih fondova je ouvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na dui vremenski period investiranjem na domaa i strana trita hartija od vrednosti, odnosno poveanje prinosa u odnosu na prinos oroene tednje, prinos novanih fondova ili onih koji ulau u obveznice. Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ogranien broj akcija. Zatvoreni fondovi ne vre otkup akcija od svojih lanova, ve ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tritu. Pored hartija od vrednosti u koje ulau otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi takoe mogu ulagati u nekretnine i privredna drutva kojima se ne trguje na organizovanom tritu, to ih ini rizinijim od otvorenih fondova. Privatni fondovi su organizovani kao drutvo sa ogranienom odgovornou i namenjeni su iskusnim investitorima, pri emu minimalan ulog iznosi 50.000 EUR. Druga podela tie se odabranog investicionog cilja, pa se tako otvoreni fondovi mogu podeliti na fond ouvanja vrednosti imovine, fond prihoda, balansirani fond i fond rasta vrednosti imovine. Fond ouvanja vrednosti ulae u kratkorone dunike hartije od vrednosti i novane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika i kao takvi ostvaruju najnie prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova. Prinosi ovakvih fondova su obino neto vei od inflacije i kamata na depozite kod banaka. Fond prihoda ulae najmanje 75% svoje imovine u dunike hartije od vrednosti, pa je ovaj fond prikladan za konzervativne investitore. Ulaganje u fond prihoda nosi neto vei rizik od ulaganja u fond ouvanja vrednosti imovine, a time i ostvaruje neto vee prihode. Balansirani fond ulae najmanje 85% imovine u vlasnike i dunike hartije, sa tim to u dunike hartije od vrednosti ulae najmanje 35% a najvie 65% ukupne imovine fonda. Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prihode. Fond rasta vrednosti imovine ulae najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasnike hartije od vrednosti. Ovakvi fondovi su najriziniji i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja. Investicioni fondovi su u Srbiji relativno nova stvar, poto je Zakon o investicionim fondovima donet polovinom 2006. godine, a tek poetkom 2007. prvi fond je poeo sa radom. Od tada do danas osnovano ih je jo pet, dok je najavljeno osnivanje jo nekoliko fondova u bliskoj budunosti. Kada se ovaj broj od est investicionih fondova uporedi sa zemljama regiona, evidentno je koliko Srbija kaska sa razvojem ove finansijske institucije. U Hrvatskoj trenutno posluje ak 112 fondova, pri emu su prvi otvoreni jo 2001. godine. U Bosni i Hercegovini ih ima 28, od ega 17 u Republici Srpskoj, a 11 u Federaciji BiH, dok u Makedoniji postoji 12 registrovanih investicionih fondova. U prilog injenici da je Srbija poprilino zaostala za zemljama regiona, govori i podatak o sumi neto aktive fondova u Hrvatskoj, koja u januaru 2008. iznosi oko 4,1 milijarde evra, dok suma neto aktive fondova u Srbiji iznosi tek neto manje od 50 miliona evra. Pojavom investicionih fondova, konano su i mali investitori dobili alternativu za ulaganje svojih vikova finansijskih sredstava. Ovaj vid investiranja je unosniji od oroene tenje, a, pri tom, i sigurniji od samostalnog ulaganja na tritu kapitala. Kako je finansijsko trite gladno za novim investicijama, realno je oekivati snaan razvoj ovog sektora u buduem periodu. KOMISIJA ZA HoV I CENTRALNI REGISTAR HoV U toku istorijskog razvoja finansijskog trita, usled nedostatka adekvatne regulative, javile su se malverzacije i prevare kao njegovi sastavni delovi. Takvo trite je funkcionisalo sve do sloma Njujorke berze 1929. godine i velike ekonomske krize poetkom tridesetih godina. Uvidevi potrebu za sveobuhvatnim regulatornim telom i dravnim organom, iji bi osnovni cilj bio zatita investitora, u SAD se 1934. godine osniva prva Komisija za hartije od vrednosti i donosi se niz zakona koji reguliu funkcionisanje finansijskog trita. Danas amerika Komisija za hartije od vrednosti ima bogato dugogodinje iskustvo regulacije i nadzora, pa stoga i neudi to su regulatorna tela, u velikom broju zemalja, organiziovana po uzoru na SAD.

Regulisanje finansijskog trita ima za cilj, pre svega, zatitu investitora, kroz obezbedjenje efikasnog, potenog i transparentnog trita i smanjenje sistemskog rizika. U naoj zemlji, Komisija za hartije od vrednosti je osnovana 16. februara 1990. godine. Ona je odgovorna za zakonito funkiconisanje trita hartija od vrednosti i u tom smislu, Komisija vri nadzor nad primenom Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o preuzimanju akcionarskih drutava i Zakona o investicionim fondovima. Komisija ima pet lanova, ukljuujui i predsednika Komisije, koje na predlog nadlenog radnog tela za poslove finansija Narodne Skuptine Republike Srbije, bira i razreava Narodna Skuptina Republike Srbije. Komisija za HoV je od maja 2002. godine redovni lan Meunarodne organizacije komisija za HoV (IOSCO), koju ine nacionalne komisije za HoV brojnih zemalja, berze i druge samoregulatorne i finansijske organizacije na finansijskom tritu. IOSCO je osnovana sa ciljem da njeni lanovi sarauju kako bi promovisali visoke standarde regulacije u nameri da odravaju efikasna i stabilna trita HoV, ali i da razmenjuju informacije o iskustvima, ujedinjuju napore u cilju uspostavljanja standarda i pruaju uzajamnu pomo radi promovisanja integriteta trita HoV rigoroznom primenom standarda i efektivnim akcijama protiv prekrilaca zakona. lanstvo u IOSCO-u je naroito bitno sa aspekta razvoja domaeg trita, jer IOSCO u okviru svojih radnih tela razmatra pojedine pojave i probleme i daje instrukcije zemljama u cilju razvoja domaeg trita i poboljanja regulative Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV) predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca HoV i evidenciju o pravima iz tih hartija. CRHoV obavlja i poslove kliringa i saldiranja transakcija zakljuenih sa HoV, odnosno vri prenos vlasnitva, istovremeno sa plaanjem, tako da ne moe da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartije od vrednosti i ne dobije novac. Kliring predstavlja utvrivanje obaveza i potraivanja po osnovu HoV i novanih sredstava izmeu uesnika na finansijskom tritu, dok saldiranje predstavlja konkretno izvrenje obaveza nastalih tokom trgovanja, odnosno sam prenos HoV i novanih sredstava. U Srbiji je CRHoV zapoeo sa poslovanjem novembra 2001. godine i od tada vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih HoV koje su emitovane u dravi. U skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti, prava vlasnika iz HoV nastaju u trenutku upisa tih hartija na njihov raun koji se vodi u CRHoV, pa je vie nego oigledno koliko je CRHoV bitan za funkcionisanje finansijskog trita. Zahtev za upis hartija od vrednosti u CRHoV moe podneti svako zainteresovano lice, s tim to pre toga mora imati zakljuen ugovor sa nekim od 100 lanova Centralnog registra hartija od vredosti, koji e za njega obaviti tu proceduru. Trenutno je u CRHoV upisano skoro 2.500 razliitih HoV izdatih na teritoriji Republike Srbije, pri emu najvei deo, odnosno skoro 2.400, predstavljaju akcije preduzea. Pri tom, ukupna vrednost upisanih HoV iznosi 19,5 milijardi evra, dok je broj akcionara na kraju prole godine bio vei od 900.000. Najvei broj ovih akcionara, odnosno ak 99,5%, predstavljaju mali akcionari, sa manje od 5% vlasnitva u preduzeu. Gotovo polovina akcionara predstavljaju pravna lica, dok se 20% akcija nalazi u vlasnitvu fizikih lica. Samo tokom prole godine, u Centralnom registru, registrovano je preko 130.000 novih klijenata, kao i 350 novih izdavalaca HoV. U 2008. godini CRHoV oekuje obiman i zahtevan posao, poto e se, kao posledica donoenja Zakona o pravu na besplatne akcije, u evidenciju CRHoV unositi milioni graana Srbije. BROKERSKO DILERSKA DRUTVA Brokersko dilerska drutva predstavljaju pravna lica osnovana za poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednoti na berzi i, kao takve, jedne od kljunih aktera na finansijskom tritu. Brokersko dilersko drutvo se, kao berzanski posrednik, u javnosti najee identifikuje terminom brokerska kua, meutim postoje razlike izmeu brokera i dilera. Dok su brokeri samo posrednici u trgovanju, odnosno u svoje ime, a za raun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, dileri trguju u svoje ime i za svoj raun. Za svoje usluge broker naplauje proviziju, dok diler zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije i tako snosi odreeni rizik gubitka. Pored ove dve osnovne uloge brokersko dilerskih drutava, oni jo mogu obavljati i poslove portfolio menadera, odnosno upravljanja portfoliom hartija od vrednosti svojih klijenata. Takoe, oni mogu biti i investicioni savetnici i da klijentima pruaju savetodavne usluge za poslovanje sa hartijama od vrednosti. Da bi pravno lice dobilo dozvolu za rad, potrebno je da ispuni stroge uslove propisane Zakonom o tritu hartijama od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ali i brojnim drugim aktima. Licencu za rad brokersko dilerskog drutva izdaje Komisija za hartije od vrednosti, dok ona, takoe, izdaje i diplome kojima fiziko lice moe stei zvanje brokera. Bez brokerske diplome pojedinac ne moe obavljati proces trgovanja na berzi, a bez zaposlenog brokera brokersko dilersko drutvo se ne moe ni registrovati. U Srbiji je kod Komisije za hartije od vrednosti trenutno registrovano 74 brokersko dilerska drutva, dok je registrovano jo 20 ovlaenih banaka, koje takoe obavljaju brokersko dilerske poslove na Beogradskoj berzi. Od njih ukupno 94, 88 je dobilo status lana Beogradske berze i kao takvi mogu obavljati sam proces trgovanja. Od marta 2004. godine otpoeo je sa radom sistem za daljinsko trgovanje, pa tako brokeri ne moraju da dolaze u

samu zgradu berze, ve proces trogvanja obavljaju iz svojih kancelarija, putem raunara. U Beogradu je 1996. godine osnovano Poslovno udruenje berzi i berzanskih posrednika i za sada broji 50 lanova. Ovo Udruenje donelo je svoj Etiki kodeks, pa je kao jedan od zacrtanih ciljeva i rad na usavravanju pravila ponaanja utvrenih tim kodeksom sa ciljem unapreenja profesionalizma i poslovnog ponaanja, a tako i jaanja principa sigurnosti i odgovornosti i konkurencije zasnovane na ekonomskim i trinim principima. Da bi klijent prodao ili kupio hartije od vrednosti, on mora da sklopi ugovor o posredovanju u kupoprodaji sa brokerskom kuom. Potrebno je jo da potpie ugovor o otvaranju i voenju vlasnikog rauna hartija od vrednosti Takoe, klijent mora da ima otvoren namenski raun u banci, na koji e lei novac od prodaje, odnosno sa kog e se sredstva skinuti po obavljenoj kupovini hartija. Jedino se preko brokera moe vriti prodaja ili kupovina hartija na Beogradskoj berzi, pa tako on mora da prui osnovne i opte poznate infomarcije klijentu. Broker ne sme klijentu da sugerie cenu koju e uneti u nalog za prodaju ili kupovinu, ve ona mora biti slobodna volja klijenta i on je donosi na bazi informacija koje poseduje, bilo da ih je prikupio sam ili dobio od brokera.

U toku 2007. godine, najvee uee u trgovanju na Beogradskoj berzi imala je novosadska brokerska kua M&V Investments, iji je udeo iznosio 8,57%, odnosno 14,1 milijardi dinara. Iza nje se nalaze Sinteza Invest Group iz Beograda sa ueem od 7,27%, odnosno 12 milijardi, kao i Hypo Alpe-Adria-Securities, sa udelom u prometu od 6,90%, to iznosi 11,4 milijardi dinara. S obzirom da svi investitori svoja sredstva plasiraju preko brokerskih kua i posredstvom njih realizuju svoje investicije, vie je nego oigledno koliki ja znaaj brokersko dilerskih drutava u berzanskom trgovanju.

BERZANSKI POSREDNICI Berzanski posrednici predstavljaju izuzetno znaajnu i heterogenu grupu uesnika na finansijkom tritu. Iako u svetu postoji vie vrsta, u Srbiji se oni grubo mogu svrstati u dve osnovne kategorije, pri emu se kao kriterijum za podelu uzima oblik organizovanja pravnog lica. Pa tako razlikujemo brokersko dilerska drutva i ovlaene banke. Dok su brokersko dilerska drutva organizovana kao posebno pravno lice, ovlaene banke dobijaju status berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u sklopu banke. Pored samog postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u poslovnim knjigama, kao i da bude tehniki i kadrovski opremljena za obavljanje osnovne delatnosti. Brokersko dilerska drutva mogu obavljati razliite forme poslova zavisno od kategorije po kojoj su registrovani. Tako je, prema Zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, mogue osnivanje brokersko dilerskog drutva koji e obaljvati poslove brokera, dilera, market mejkera, portfolio menadera, agenta emisije, pokrovitelja emisije i investicionog savetnika. Osnovna razlika izmeu brokera i dilera lei u injenici da brokeri u svoje ime, a za raun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, dok dileri trguju u svoje ime i za svoj raun. Za svoje usluge broker naplauje proviziju, dok diler zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije. Posao market mejkera predstavlja specifian vid dilera, s obzirom na to da on ima obavezu da otkupljuje ili prodaje hartije od vrednosti po ceni koju je unapred javno naveo. Market mejker, pored sopstvenog interesa, uva i interes celog trita, poto nekad, ak i na sopstvenu tetu, on kupuje ili prodaje hartije kako bi odrao njihovu likvidnost i spreio drastiije oscilacije u ceni. Prema pomenutom Zakonu, propisan je minimalni osnovni kapital brokersko dilerskog drutva. Da bi brokersko dilersko drutvo obavljalo brokerske poslove i poslove investicionog savetnika, mora imati minimum 50.000 evra osnovnog kapitala, dok je za obavljanje dilerskih poslova i poslova agenta emisije taj iznos duplo vei. Ukoliko, pak, drutvo eli posao market makera Beogradske berze ili portfolio savetnika, minimalni kapital iznosi 200.000 evra. Najvei iznos od 300.000 evra potreban je ukoliko drutvo eli da se bavi i poslovima pokrovitelja emisije hartija od vrednosti. Takoe, prema Zakonu, brokersko dilersko drutvo moe obavljati delatnosti brokera ukoliko ima barem jedno lice zaposleno na neodreeno vreme, sa dozvolom za obavljanje poslova brokera. Ovu dozvolu izdaje Komisija za hartije od vrednosti poto lice odslua brokerski kurs i poloi odgovarajui ispit. S obzirom na rizik kojem je brokersko dilersko drutvo izloeno u svom poslovanju, Zakonom je propisano da kapital drutva mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je potreban da bi se obezbedilo pokrie moguih gubitaka. Iznos ovog kapitala, kao i metodologiju za njegovo izraunavanje, propisala je Komisija za HoV. Takoe, da bi se umanjio rizik iz poslovanja, propisano je da izloenost riziku, odnosno zbir svih potraivanja prema nekom licu, vrednost ulaganja u hartije tog lica, kao i vrednost udela kapitala brokersko dilerskog drutva

u tom licu ne sme biti vea od 25%. Ovi propisi nastali su sa ciljem da se minimizira rizik i tako umanji opasnost da e investitori i drui uesnici na finansijskom tritu biti drastio oteeni ukoliko brokersko dilersko drutvo doivi poslovnu smrt. U Srbiji je kod Komisije za hartije od vrednosti trenutno registrovano 74 brokersko dilerska drutva, dok je registrovano jo 20 ovlaenih banaka, koje takoe obavljaju brokersko dilerske poslove na Beogradskoj berzi. Od njih ukupno 94, 88 je ima status lana Beogradske berze i kao takvi mogu obavljati sam proces trgovanja. ORGANIZACIJA BROKERSKO DILERSKOG DRUTVA Organizacija brokersko dilerskih drutava zavisi od njihove veliine, kao i od broja i vrsta usluga koje obavljaju. Kako je poznato da brokersko dilerska drutva mogu obavljati poslove brokera, dilera, market mejkera, investicionog savetnika, portfolio menadera, agenta emisije i pokrovitelja emisije, tako e i sama organizacija zavisiti od broja ovih funkcija koje obavlja jedna kua. Ukoliko se drutvo odlui da e im u njihovoj aktivnosti brokersko dilerski poslovi biti dominantni, onda e svakako najbitnije i najrazvijenije biti odeljenje za trgovanje. U okviru njega se nalaze brokeri, koji u svoje ime i za tu raun trguju na berzi, kao i dileri, trgujui u svoje ime i za svoj raun. Osnovni proces unutar ovog odeljenje predstavlja primanje i izvrenje naloga klijenata. Naime, klijent lino ili nekim sredstvom komunikacije (telefon, faks, elektronski...) izdaje nalog svom brokeru, koji ga potom unosi u sistem berze. Na osnovu ralizacije naloga, broker naplauje proviziju, koja se ogleda u odreenom procentu od vrednosti trgovanja, pri emu se on najee kree od 0,5 do 2%. Kako provizija predstavlja osnovni vid zarade brokera, zato je vie nego jasno da je ovo odeljenje, u kom se zarada stvara, jedno od najvanijih, ako ne i najvanije u brokersko dilerskom drutvu. Odeljenje za trgovanje, najee prati i odeljenje za istraivanje, odnosno analizu. Ono posmatra i analizira trine trendove, istrauje budue investicione mogunosti i, kao rezultat svega toga, daje izvetaje koje koriste kako zaposleni u brokerskoj kui, tako i klijenti i mediji. Od kvaliteta informacija koje dolaze iz ovog odeljenja u najveoj meri zavisi poslovanje brokerske kue, jer ukoliko klijent vidi da su analize i procene kvalitetne i da se na osnovu njih moe zaraditi, vrlo je verovatno da e svoje poslovanje usmeriti na tu kuu. Izvetaji ovog odeljenja ukljuuju analizu lokalnih kompanija, privrednih sektora, kao i ekonomije u celini. Veina brokersko dilerskih drutava poseduju korporativno odeljenje, manje ili vie razvijeno, u zavisnoti od broja i obima usluga koje pruaju svojim klijentima. U ovom sektoru dominiraju poslovi korporativne agenture, odnosno voenje administrativnih poslova za emitenta, koji proizilaze iz zakonskih obaveza, a tiu se objavljivanja prospekta, evidencije hartija u Centralnom registru, obavetavanja javnosti o odravanju skuptina akcionara, itd. Pored toga, u korporativnom odeljenju javljaju se i usluge investicionog, pravnog i finansijskog konsaltinga, kojima strunjaci ovog odeljenja nastoje da klijentima ponude to povoljnije alternative za uspeno poslovanje. Takoe, ukoliko se brokersko dilersko drutvo registruje za obavljanje poslova agenta i/ili pokrovitelja emisije hartija od vrednosti, tim aktivnostima bavie se zaposleni unutar korporativnog odeljenja. Pored ovih, takorei, osnovnih sektora, u brokersko dilerskim drutvima javljaju se pratea odeljenja, koja ne doprinose direktno stvaranju dobitka, ve imaju za cilj siguran i kvalitetan proces poslovanja, kao i ostvarivanje kontakata sa orkuenjem. Naime, veina brokerskih kua poseduje zasebno odeljenje koje se bavi internom kontrolom, odnosno proverom ispravnosti poslovanja sa aspekta zakonskih propisa. Poseban akcenat se stavlja na kontrolu insajderske trgovine, koja je u uslovima kada brokerska kua trguje i za svoj i za klijentov raun, veoma mogua, i zato veoma strogo sankcionisana. Ovo odeljnje slui upravo da se sprei pojava svih nepravilnosti koje bi mogle biti sankcionisane od strane Komisije za hartije od vrednosti. Takoe, istie se i odeljenje marketinga, zajedno sa odljenjem za odnose sa javnou, koje, u skladu sa sve veim znaajem ovih funkcija u savrenemin poslovnim odnosima, i kod brokerskih kua ima bitnu ulogu. Ova odeljenja treba javnosti da prikau brokersku kuu na takav nain da se to lake privue ciljna grupa klijenata. Svaka od ovih celina obavlja odreen skup aktivnosti, koji zajedno doprinose kvalitetnom i efikasnom radu celog brokersko dilerskog drutva. U zavisnosti kakve ciljeve ispred sebe drutvo postavi, tako e organizovati svoje poslovanje i sektore. USLUGE BROKERSKO DILERSKOG DRUTVA Brokerske kue mogu obavljati vei broj usluga. Prema vrsti poslova koji se obavljaju, u okviru brokerske kue se formiraju odeljenja. Organizacija brokerskih kua i struktura odeljenja razlikuje se u zavisnosti od vrste usluga koju brokerska kua prua. Ve je istaknuto da se unutar brokerskih kua formiraju sledea odeljenja brokersko odeljenje, odeljenje istraivanja, korporativno odeljenje i odeljenje optih poslova, pa e fokus biti na same aktivnost i poslove unutar ovih odeljenja.

Osim rutinskih brokerskih poslova, koji sadre otvaranje i voenje vlasnikih rauna hartija od vrednosti kod Centralnog registra, otvaranje i voenje trgovakog, zalonog, repo rauna hartija od vrednosti, prijem i iznoenje na Berzu naloga za prodaju/kupovinu akcija i obveznica ili otvaranje rauna za deponovanje hartija od vrednosti, na raspolaganju je i potpuna pomo brokerskog tima u izboru strategije investiranja. Pomo se ogleda u izboru trenutka kupovine i prodaje akcija uz kompletnu analizu finansijskih pokazatelja kompanije ije akcije kupujete kroz portfolio investiranje. Unutar odeljenja analize odvijaju se procesi praenja i analiziranja trinih kretanja, na bazi kojih e se donositi odluke o investiranju ili, pak, suzdravanju od njega. Takozvani, servis-brokeri koji klijentima pruaju kompletan servis, imaju brojne istraivake timove, iji rad omoguuje da se klijentima, koji to ele dobro da plate, obezbede najkvalitetnije informacije. Od kvaliteta informacija koje dolaze iz ovog odeljenja u najveoj meri zavisi poslovanje brokerske kue. Pri donoenju odluka o rejtingu pojedinih hartija i preporuke o daljem zadravanju tih hartija, njihovoj kupovini ili prodaji, odeljenje analize koriste sve dostupne i manje dostupne izvore informacija. Poev od Januara 2004. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti vodi jedinstvenu evidenciju o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i svako akcinarsko drutvo ima obavezu njihovog uknjiavanja u Centralni registar HoV. Kontakt izmeu akcionarskog drutva i Centralnog registra ostvaruje se preko lana Centralnog registra sa kojim emitent potpisuje Ugovor o korporativnoj agenturi. Ugovorom o pruanju usluga u procesu vrenja korporativnih radnji brokerske kue, kao korporativni agenti, obavljaju za klijenta itav niz administrativnih i savetodavnih poslova. Tako brokerske kue, kao korporativni agenti, vre usaglaavanje knjige akcionara sa bazom podataka Centralnog ragistra, sve poslove vezane za listing i trgovanje na Beogradskoj berzi, kao i javno oglaavanje prospekta i svih bitnijih pokazatelja poslovanja i drugih deavanja koja mogu bitnije uticati na cenu akcija na Berzi. Na zantev klijenta agent obavlja kupovinu i prodaju sopstvenih akcija, vri konsalting usluge u postupku novih emisija HoV klijenta, a takoe i obavetava Centralni registar o odranju skuptine akcionara. Korporativni agent, takoe, vri isplate dividende preko Centralnog registra u hartijama od vrednosti ili novcu, kao i konsalting usluge u vezi sa dokapitalizacijom preduzea ili promena pravne forme. U odeljenju optih poslova vre se poslovi koje obavlja i niz drugih preduzea, razliitih sekotra i aktivnosti. U ovo odeljenje spadaju pravni poslovi, raunovodstvo, administracija, IT, PR i marketing aktivnosti, pri emu je bitno je istai da svako od prateih odeljenja koja moe imati brokerska kua ima svoju znaajnu ulogu u ukupnom poslovanju. RAD SA KLIJENTIMA Klijent trgovanje na Beogradskoj berzi moe da obavi preko brokerske kue koja je njen lan i lan Centralnog registra hartija od vrednosti. Klijent, pri prvom dolasku u brokersku kuu, potpisuje sa brokerom Ugovor o otvaranju i voenju rauna hartija od vrednosti na osnovu koga broker otvara vlasniki raun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti. Zatim je potrebno da klijent otvori namenski dinarski i/ili devizni raun za prodaju i kupovinu akcija u banci koja je lan Centralnog registra i potpisuje Ugovor o posredovanju u kupoprodaji hartija od vrednosti. Sva dokumetacija se pribavlja u brokerskoj kui, osim namenskog novanog rauna za trgovanje hartijama od vrednosti, koji klijent mora lino da otvori na alteru banke. Namenski novani raun se otvara samo u banci koja je lan Centralnog registra i procedura otvaranja rauna je razliita za fizika i pravana lica sa jedne i rezidente i ne rezidente nae zemlje sa druge strane. Brokerska kua je duna da svakog klijenta upozna sa pravilnikom i tarifnikom poslovanja, kao i da mu predoi nain svog poslovanja. Po potpisivanju navedenih ugovora, broker klijenta upuuje u stanje na tritu, kretanje cena, odnos ponude i tranje i druge relevantne, svima dostupne, informacije vezane za odreenu hartiju. Meutim, brokeru je zabranjeno da savetuje klijenta kad i u koje hartije da ulae, jer posao brokera je iskljuivo posredniki, dok se poslovima savetovanja bave investicioni savetnici. Kada se dobiju neophodne informacije vezane za kretanje cena, nain trgovanja i trokove pristupa se potpisivanju naloga za prodaju ili kupovinu hartija, u kome se precizno definie cena i koliina hartija koje se prodaju, odnosno kupuju, to predstavlja pismeno ispostavljanje naloga. U praksi se odvija jo jedan nain izdavanja naloga, gde klijent telefonom daje instrukcije brokeru, koje se pri tom snimaju i tako predstavljaju dokaz o izdatom nalogu. Pre samog procesa trgovanja i izdavanja naloga, prodavci moraju imati pokrivenost naloga do trenutka ispostavljanja naloga u sistem trgovanja Beogradske berze, to znai da moraju imati raspoloive hartije od vrednosti na svom vlasnikom raunu. Sa druge strane, kupci moraju obezbediti pokrivenost naloga kupovine u celosti do trenutka ispostave naloga kupovine u sistem, odnosno da na svom namenskom raunu poseduju

novana sredstva dovoljna za pokrie celokupne trine vrednosti uveane za predviene trokove, tanije provizije brokera, Berze, Centralnog registra i banke. Ukoliko doe do realizacije naloga, brokeri isti ili sledei dan alju obavetenje o realizaciji naloga na kunu adresu klijenta. Nakon tri radna dana od trenutka realizacije naloga vri se saldiranje transakcija, to u praksi znai da prodavac dobija novac na svoj namenski novani raun, a kupac dobija hartije od vrednosti na svoj vlasniki raun za hartije od vrednosti. Sve podatke o trgovanju Beogradska berza publikuje kroz berzanske izvetaje, koji se zatim objavljuju na webprezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i TV stanicama, specijalizovanim ekonomskim asopisima ili putem agencija za distribuciju podataka. Na investitoru je da ove podatke prati, predvia budua kretanja i da donosi ispravne odluke o kupovini i prodaji. ETIKA I ODGOVORNOST Da bi jedna brokerska kua dobila dozvolu za rad na beogradskoj berzi i samim tim postala njen lan, neophodno je da ima potpisan Etiki kodeks sa strukovnim udruenjem, pri emu takvo strukovno udruenje u Srbiji predstavlja Poslovno udruenje Berzi i Berzanskih posrednika. Etiki kodeks donet je usled potreba unapreenja profesionalizma i poslovnog ponaanja, jaanja principa sigurnosti i odgovornosti, kao i pospeivanje zdrave konkurencije zasnovane na ekonomskim i trinim principima. Takoe, imajui u vidu da su berzanski posrednici duni da svoj posao obavljaju profesionalno, poteno, sa dunom panjom i ulivajui poverenje. Pridravajui se naela Etikog kodeksa, Brokerske kue jaaju ugled struke kao i poverenje investitora i drutva u celini u rad ovlaenih uesnika na tritu hartija od vrednosti. Berzanski posrednici sami meu sobom se moraju starati za ispunjenje tih naela i za potovanje discipline u svojim redovima. Etiki kodeks predstavlja skup osnovnih moralnih naela i pravila po kojima se upravljaju posrednici na finansijskom tritu, njihovi organi i zaposleni prilikom obavljanja poslova sa hartijama od vrednosti, odnosno u poslovanju sa klijentima, drugim ovlaenim uesnicima na tritu hartija od vrednosti, te drugim institucijama na finansijskom tritu i u poslovnom okruenju. U osnovna naela profesionalne etike moglo bi se svrstati sledee - zatita ugleda struke, staranje o unapreenju struke. Takoe, tu su jo i naela postupanja sa panjom dobrog strunjaka, jednakog tretmana svih klijenata, osiguranja prava i interesa klijenata, obavetavanja klijenata, kao i naelo poverenja. Ovim kodeksom se regulie i ponaanje lanova na tritu HoV. Neka od nedozvoljenih radnji su da lanovi ne smeju na tritu da nastupaju u suprotnosti sa dobrim poslovnim obiajima i ne smeju da vre radnje koje prouzrokuju ili bi mogle da prouzrokuju tetu drugim uesnicima na tritu. Ne smeju ni na koji nain da ire ili objavljuju netane informacije koje bi mogle da prouzrokuju promene cena hartija od vrednosti na tritu. Ne smeju da obavljaju fiktivne poslove sa namerom da kod investitora stvore pogrean utisak u pogledu kretanja cena hartija od vrednosti. Ne smeju neposredno ili posredno da obavljaju manipulacija cenama. Ne smeju da formiraju, odnosno da podstiu formiranje grupa u cilju vrenja uticaja na formiranje cena hartija od vrednosti, niti smeju da uestvuju u takvim grupama, obezbeuju im sredstva ili od njih primaju naloge ili sredstva. Svojim internim aktima ureuje na koji nain i pod kojim uslovima moe da zakljuuje posao sa hartijama od vrednosti za svoj raun i ne sme da ugrozi interese klijenta, ili drugog ovlaenog uesnika. Ko ima pristup privilegovanim, odnosno insajd, informacijama, ne sme da zakljuuje poslove sa hartijama od vrednosti na osnovu tih informacija. Nadzor nad sprovoenjem ovog Kodeksa je pravo i obaveza svakog lana Udruenja i svih drugih ovlaenih uesnika na tritu hartija od vrednosti. O krenju ovog Kodeksa obavetavaju se nadleni organi Udruenja utvreni Kodeksom i Statutom Udruenja, a za utvrivanje odgovornosti zbog krenja Kodeksa i za izricanje mera nadlean je Sud asti pri Udruenju. Tehnika i fundamentalna analiza U zemljama sa razvijenim tritem i velikom berzanskom tradicijom, trgovina hartijama od vrednosti predstavlja atraktivnu delatnost. Tanije, bezbroj ulagaa pokuava da pobedi trite predvianjem dogaaja u budunosti. Na osnovu oekivanih promena cena, vri se prodaja ili kupovina berzanskih instrumenata. Pri tome se koriste razliit pristupi a cilj je isti: prodati kada je skuplje kupiti kada su cene najnie. ta zapravo traimo? U optem sluaju traimo kvalitetnu hartiju od vrednosti, likvidnu hartiju od vrednosti, hartiju od vrednosti sa to manjim rizikom, sa visokim prinosom i po mogustvu u atraktivnoj industriji. Vaa investiciona strategija odluujue utie na izbor hartije od vrednosti u koju elite da investirate. Od ega zavise cene hartija od vrednosti? Da li je mogue utvrditi stepen i smer cenovnih promena na berzi? Mogu li se kontrolisati promene cena? Ovo su samo neka od pitanja koja se nameu svima koji nameravaju da

investiraju na berzi. Prognoze vetih analitiara se esto koriste pri formulisanju strategije ulagaa. Pri tome se koriste principi fundamentalne ili tehnike analize. Fundamentalna analiza predstavlja pristup istraivanju cena akcija koji objanjava promene u njihovom kretanju na bazi dejstva fundamentalnih faktora (faktori iz ekonomskog, politikog, pravnog okruenja). Pojedinano ili zajedno, ovi faktori utiu na budue kretanje cena akcija pa je njihovo otkrivanje i analiziranje sutina predvianja cena akcija. Sve te teorijske koncepcije se mogu svrstati u dva osnovna pravca. Klasina teorija, koja predstavlja jedan od pravaca fundamentalne analize, kao najvaniji parametar u odreivanju berzanskih cena uzima zarade koje ostvaruju akcionarska drutva. im se na tritu nagovesti pojava faktora koji mogu uticati na zaradu kompanije, sektora ili, pak, ekonomije u celini doie do promena cena akcija koje e se desiti i pre nego najavljeni faktori izvre uticaj na zarade. Ukoliko investitori ne reaguju odmah, anticipirajui pozitivan ili negativan uticaj fundamentalnih faktora na zarade, bie kasno jer trite ve unapred u cene ugradi oekivane efekte. Teorija poverenja predstavlja drugi pravac razmiljanja pristalica fundamentalne analize. Ova teorija nudi objanjenje za mnoge situacije na tritu gde se striktno pridravanje kvantitativnih principa klasine teorije pokazalo nemonim. Ova teorija se moe formulisati na sledei nain: osnovni faktor u kretanju cena akcija predstavlja porast ili pad poverenja izmeu trgovaca i investitora u buduem kretanju cena akcija, zarada i dividendi. U velikom broju sluajeva trite je pokazivalo dobro stanje fundamentalnih faktora, a cene akcija su jednostavno ile nanie. Takoe je bilo primera kada su nepovoljni fundamentalni faktori dovodili do rastueg trita akcija. Tehnika analiza stie sve veu popularnost. Razlozi su, naizgled, sasvim ubedljivi: na osnovu kretanja cena hartija od vrednosti u prolosti, formulie se stav o buduim tokovima. Samim tim ,na osnovu valjane tehnike analize koja e obuhvatiti prethodni period, mogu se izvui pouzdani zakljuci o kretanju cena na finansijskim tritima u budunosti. Postoje tri premise na kojima se zasniva tehnika analiza: trite svodi sve na pravu meru, cene se kreu u trendovima i istorija se ponavlja. BERZANSKI INDEKSI Najee korienu grupu indikatora trita predstavljaju berzanski indeksi koji svojim cenovnim kretanjem treba da daju odgovor na osnovno pitanje: ta se deava na finansijskom tritu? Indeks predstavlja imaginarni portfolio hartija od vrednosti koji reprezentuje odreeno trite ili jedan njegov segment, npr. pojedinu granu ili pojedinu vrstu hartija od vrednosti. Svaki indeks ima svoju metodologiju izraunavanja, pri emu svaki od njih polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti koja se, po pravilu, indeksira sa 1, 10, 100 ili 1.000. Prate se promene vrednosti indeksa, pri emu je daleko korisnija procentualna od apsolutno promene. Pri izradi berzanskog indeksa mora se voditi rauna o nekoliko bitnih stvari. Veliina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno moe reprezentovati trini segment koji se eli aproksimirati. Mali uzorci mogu dovesti do nepreciznosti, a veliki mogu proizvesti neekonominost i komplikovanost izraunavanja. Jo jedna bitna stvar koja odreuje kvalitet indeksa jeste odreivanje pondera. Ponderisanje odreuje znaaj pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Najee se za pondere uzima broj koji odraava uee kapitalizacije date akcije u kapitalizaciji skupa, odnosno trinog segmenta koji se eli aproksimirati. Najpopularniji i najpoznatiji svetski berzanski indeksi su svakako ameriki Dow Jones Industrial Average (DJIA) i Standard & Poor's 500 Stocks Composite Average (S&P500). DJIA indeks jedan je od najstarijih indeksa poto je kreiran jo u XIX veku. Kreiran kao skup 30 najkvalitetnijih amerikih kompanija, svakodnevno se objavljuje u Vol Strit urnalu i predstavlja prosek cena akcija pomenutih 30 kompanija. S&P500 predstavlja indeks od 500 visoko kvalitetnih kompanija, mahom sa seditem u SAD. Indeks je komercijalni, koji je, zajedno sa ostalim indeksima koje izrauje Standard&Poors's, dostupan svima koji se na njega pretplate. Ovaj indeks je kreiran 1957. godine, s tim da je prvi S&P indeks nastao jo 1923, koji je obuhvatao 90 kompanija. U svetu se rauna na stotine berzanskih indeksa, a neki od najvanijih su indeksi Lonodnske berze FT-SE 100, Tokijske Nikkei 225, Frankfurtske DAX, Pariske CAC, i drugi. Beogradska berza svakodnevno objavljuje dva indeksa Belex15 i BelexLine. Belex15 predstavlja indeks najlikvidnijih srpskih akcija kojima se trguje na kontinuiranom segmentu Beogradske berze. Ovaj indeks je prevashodno namenjen unapreenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog trita kapitala, kao i kroz mogunost uporeivanja potencijalnih investicionih strategija prema indeksu. Belex15 je ponderisan iskljuivo trinom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu. Free float faktor je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu i koji je javno dostupan potencijalnim investitorima i dobija se kada se od ukupnog broja akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu. Belex15 se meri od 4.oktobra 2005. godine kada je imao baznu vrednost 1.000 indeksnih poena, pri emu je u narednih 28 meseci (4.2.2008.) porastao na 2.346,24 poena. Kontinuirano analizirajui razvoj i performanse akcija kojima se trguje na tritima Beogradske berze, a u cilju to preciznijeg predstavljanja kretanja na domaem tritu kapitala, Beogradska berza poela je sa izraunavanjem novog opteg trinog indeksa BelexLine, koji je zamenio dotadanji opti indeks BelexFM.

Osnovna razlika izmeu ova dva pokazatelja je u tome to BelexLine predstavlja kretanja cena reprezentativnog uzorka hartija kojima se trguje, u odnosu na metodologiju BelexFM koji je davao prikaz kretanja cena svih hartija koje su zakljuile najmanje jednu transakciju. Jedan od osnovnih razloga koji je inicirao zamenu postojeeg indeksa novim, je injenica da je enorman rast cena akcija i uopte trinih aktivnosti neadekvatno predstavljen prethodnim pokazateljem opteg kretanja, odnosno indeksom BelexFM. Indeks BelexLine je dizajniran kao osnovni benchmark za praanje kretanja cena na srpskom tritu kapitala. Sa druge strane, BelexLine je dizajniran na nain koji najblie mogue opisuje ukupna trina kretanja i koji moe sluiti kao podloga za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivata na domaem I inostranom tritu. Od njega se oekuje da bude analitika altatka kako za portfolio menadere, profesionalne analitiare, strunu javnost, investitore, tako i sve druge koji prouavaju dinamiku kretanja cena na srpskom tritu. RACIO ANALIZA Racio analiza se bavi istraivanjem i kvanitificiranjem odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija jednog preduzea, sa ciljem da se omogui verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Ona predstavlja alat koju analitiar koristi kako bi doao do brojanog prikaza stanja u kojoj se preduzee nalazi, kao i da tu informaciju uporedi sa prethodnim periodom, drugim preduzeem, privrednom granom ili pak privredom u celini. Iznos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen u prostoj matematikoj formuli, naziva se racio. Znaaj racio brojeva lei u injenici da apsolutni brojevi najee sami za sebe ne govore puno, kao i da je meusobno teko ili nemogue uporeivati dva subjekta ukoliko ne postoji meusobno uporediva veliina. Postoji niz racio brojeva koji se mogu izraunavati iz bilansnih pokazatelja, a odnose se na performanse, akitvnost, finansije ili livkvidnost preduzea. Najee se racio brojevi dele u nekoliko grupa prema tome kakve bilansne pozicije obrauju i kakve informacije pruaju. Tako postoje raciji likvidnosti, aktivnosti, profitabilnosti, trini racijii i raciji duga, odnosno raciji finansijske strukture. Racio brojevi likvidnosti imaju za cilj da pokau kakva je sposobnost preduzea da plaa dospele obaveze, uz odravanje potrebnog obima i sturkture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta preduzea. Za ocenu likvidnosti najee se uporeuju obrtna sredstva i kratkorone obaveze (opti racio likvidnosti), ili pak gotovina i njeni supstituti i kratkorone obaveze (rigorozni racio likvidnosti). Sposobnost kompanije da isplauje kratkorone obaveze, bilo gotovinom, bilo unovavanjem obrtnih sredstava, je od najvee vanosti za jedno preduzee, pa je stoga analiza likvidnosti jedna od najee korienih. Racio analiza akitvnosti meri sposobnost firme da u prihode konvertuje razliite pozicije bilansa stanja i bilansa uspeha. Razume se da kompanije nastoje da ovo konvertovanje obave to je bre mogue, jer to dovodi od veeg prometa i veeg obrta sredstava. Najee korieni raciji aktivnosti su prosean period naplate potraivanja i period prodaje zaliha. Raciji prfitabilnosti su, verovatno, najbrojniji racio brojevi, poto posmatraju sposobnost preduzea da stvara profit, uporeujui ga sa relevantnim trokovima nastalim u odreenom periodu vremena. Profitabilnost preduzea najee se iskazuje odnosom neto dobitka i neto prihoda od prodaje, to predstavlja profitnu maru. Takoe, znaajni su jo i pokazatelji ROA (stopa prinosa na ukupna sredstva) i ROE (stopa prinosa na sopstvena sredstva), koji uporeuju neto prihode sa jedne strane i ukupno angaovana sredstva, odnosno sopstvena sredstva preduzea sa druge strane. Odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih sredstava jednog preduzea predstavlja njegovu finansijsku strukturu i tie se pasive bilansa stanja. Analizom odgovarajuih bilansnih pozicija pasive dobijaju se racio pokazatelji finansijske strukture, kojima je cilj merenje sposobnosti preduzea da otplauje svoje dugove. Najee korien i, verovatno, najkorisniji jeste racio pozajmljenih prema sopstvenim sredstvima. Kada je ovaj racio visok, genralno to znai da je kompanija prezaduena, poto je veliki deo svog rasta finansirala zaduivanjem, to moe da prouzrokuje pad profita usled dodatnih trokova na ime kamata. Zbog osetljivosti i vanosti pitanja zaduenosti preduzea ovaj racio je veoma koristan, a poto se lako se izraunava, veoma esto se u praksi i upotrebljava. Bitno je istai da ovaj racio varira u zavisnosti od grane privrede u kojoj se preduzee nalazi, pa je tako, na primer, za preduzea iz kapitalno intenzivnih grana, poput auto-industrije, optimalan racio oko 2, dok je, na primer, za proizvoae raunara on optimalan na nivou od 0,5. Za investitore na berzi verovatno su najznaajniji trini racio brojevi, karakteristini za akcionarska drutva, poto u razliite odnose stavljaju trine i knjigovodstvene cene akcija, kao i prihode koje one donose. Na sajtu Beogradske berze, uz podatke o preduzeima nalaze se podaci o EPS i P/E racijima, kao najbitnijim racio brojevima ove grupe, pa e o njima detaljnije biti rei u sledeem nastavku. EPS i P/E racio Finansijski pokazatelj od izuzetne vanosti je dobit po akciji (earnings per share EPS). On se ustvari dobija iz odnosa neto dobiti i ukupnog broja emitovanih akcija. Ovaj pokazatelj je vaan zbog izraunavanja P/E racija.

Korienje EPS moe biti suoeno i sa odreenim problemima i ogranienjima. Jedan meu najznaajnijim problemima je taj to izraunavanje EPS moe biti pod uticajem raunovodstvenih standarda. Drugi je taj to EPS ignorie vremensku vrednost novca, pa treba izbegavati odluivanje na bazi njegovih dugoronih projekcija. Problem je i taj to ne uzima u obzir ni poslovni ni finansijski rizik. Takoe je bitno napomenuti da EPS moe rasti sa poveanjem nivoa duga u preduzeu. To moe stvoriti pogrenu sliku u sluaju da je stopa prinosa preduzea manja od trokova kapitala. U tom sluaju e EPS rasti, iako je vrednost preduzea, a time i blagostanje vlasnika smanjuju. Kompanija na kraju svakog kvartala objavljuje EPS na osnovu generalno prihvaih raunovodstvenih principa (ovaj izvetaj sa pravi na zahtev Komisije za hartije od vrednosti). Takoe, postoji pro forma EPS koji prilikom izraunavanja izuzima neke prihode i rashodne stavke koje su jednokratnog karaktera pa on pokazuje ustvari dugoroni trend ostvarenja zarada. Postoji i gotovinski EPS koji koristi operativni gotovinski tok (operativni ke flou) za izraunavanje EPS. Takoe, postoji i EPS koji se za poznatije kompanije citira veoma esto u agencijskim i specijalizovanim poslovnim vestima. Investitori moraju biti oprezni prilikom primanja informacija o zaradama kompanije jer u zavisnosti na koji nain su one interpretirane (odnosno izraunate) zavisie i odluka da li e se odluiti za kupovinu neke akciju ili ne. Pokazatelj odnosa cene akcije i zarade kompanije je najstariji i najee korien parametar kada se vrednuju akcije i oznaava se sa P/E (price/earnings cena/zarada po akciji). P/E racio predstavlja jedan od najvanijih finansijskih pokazatelja vezanih za investiranje u akcije. Re je proporciji, to jest odnosu trine cene (P-price) i dobiti po akciji (E-earnings per share EPS). EPS se obino uzima iz poslednja etiri kvartala ali ponekad moe biti dat i kao procena zarada koje se oekuju u naredna etiri kvartala (projektovani ili napredni P/E). Trea varijacija ovog pokazatelja je suma poslednja dva kvartala i procena budua dva. Ne postoji velika razlika izmeu ovih varijacija. Vano je shvatiti da se u prvom sluaju koriste istorijski podaci za izraunavanje dok su druga dva sluaja bazirani na analitikim procenama koje nisu uvek perfektne i precizne. Ovaj pokazatelj je izuzetno znaajan poto omoguava poreenje jedne kompanije sa drugom, pogotovo u okviru iste grane, ali i sa odreenim prosecima. Pored toga, on se moe koristiti i za praenje jedne kompanije tokom vremena od na primer par godina. P/E racio pojedini autori nazivaju i pojmom multiplikator dobiti. Taj naziv je dobio poto P/E pokazuje koliki je broj puta dobit preduzea izraena u tekuoj trinoj ceni akcija. Prema tome, slobodno se moe konstatovati da P/E racio odraava oekivanja investitora u pogledu potencijala rasta i razvoja kompanije. On se zato i vezuje za razvojne mogunosti preduzea, poto odraava optimizam ili pesimizam investitora. Drugim reima, P/E odslikava spremnost kupaca akcija da plate odreenu cenu na tritu kako bi ostvarili odgovarajui prihod od posedovanja akcija. P/E ima izuzetno veliki znaaj. Pre svega, on se koristi u analizi investicionih alternativa. Sagledavanje njegove visine moe biti jedan od relevantnih pokazatelja kako bi se donele to pravilnije investicione odluke. Drugi finansijski pokazatelji Prinos je osnovni faktor zbog koga se investitori odluuju da investiraju svoj kapital. On predstavlja neku vrstu nagrade za preuzeti rizik. Pri odluivanju izmeu razliitih investicionih alternativa se korstimo mnogim finansijskim pokazateljima koji nam govore o visini ove nagrade. Prinos na akcijski kapital (ROE-return of equity), predstavlja jednu od najvanijih mera prinosa vlasnika akcija. Njegova vrednost nam govori kako preduzee koristi akcijski kapital, odnosno koliko je dobiti ostvarila sa ti