I'RIVREDNAIZGRADNJA (2003) XLVI: 1-2, str. 73-110 · u zemljama u tranziciji, cija su finansijska trzista tek u razvoju. Banke su vazne institucija finansijskih trzista intermedijarnog

I'RIVREDNA IZGRADNJA (2003) XLVI: 1-2, str. 73-110

UDC 336.71 (73)Originalni naucni rad

Sinisa Ostojic"

APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA BANKEANALITICKI OKVIR JEDINSTVENOG BANKARSKOG IZVESTAJA

Uvod

Potreba kontinuiranog pracenja, kontrole ianalize poslovanja banakaje prisutna usvim finansijskirn sisternima, kako u onim sa razvijenim finansijskim trzistern, tako iu zemljama u tranziciji, cija su finansijska trzista tek u razvoju. Banke su vazneinstitucija finansijskih trzista intermedijarnog karaktera. Slicno drugim finansijskimposrednicima, kornercijalne banke olaksavaju priliv sredstava od stedno pozitivnihjedinica (stedisa) ka stedno deficitnim jedinicama (zajrnoprimcima). Primami posaokomercijalnih banaka je pribavljane sredstava iz depozita i uloga na stednju injihovo distrubuiranje ka zajmoprimcima, U zemljama u tranziciji, kao sto je Srbija,uloga banaka je jos znacajnija, imajuci u vidu da S1.l banke u ukupnoj finansijskojimovini uestvovale sa oko 80% u predtranzicionom periodu, i moze se reci da jebankarsko trziste bilo i ostalo kartelizirano. Tako su banke u finansijskom sisternuSrbije najvazniji i gotovo jedini posrednici finansijskog trzista, jer jos nisu osnovanesve institucije njegove infrastrukture, bolje receno nisu iygradjene konkurentnenedepozitne finansijske institucije.

U ovom radu se nastoji sagledati primenjena praksa finansijskogizvestavanja americkog bankarstva i kroz odredenu komparativnu analizusagledati sadasnje stanje finansijskog izvestavanja u domieilnom bankarskomsistemu, ali i lose strane njegovog finansijskog izvestavanja, buduci da su slaboraspolozive finansijske informacije 0 finansijskom stanju upravo pojedinacnihbanaka sto jc vrlo bitno za potencijalne dcponente i klijente banke buduci da subanke na sebe preuzele i platni promet pa deponenti nemaju sasvim jasnu slikukojoj banci da povere svoj novae na .upravljanje. Nairne, u SjedinjenimDrzavama je od 1984. godine do 1998. bankrotiralo 1336 banaka sirom drzave.Mnoge banke su uspele da se izvuku iz teske situacije jedino fuzijama(merdzevanjem) iii putern pornoci drzave. Poslednjih godine taj trend se smanjio. U1997. je oduzcta dozvola za rad samo jednoj, au 1998. godini ista sudbina zadesilaje samo dye banke l

. Pitanja koja se sama po sebi namecu su: "Da Ii postoji

, Docent. Ekonomski fakultct, Subotica,Radjc primljcn juna 2003.I Timothy W. Koch. S. Scott Maclionald. (2000) "Bank Management", Harcourt Brace &

Company. Orlando.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

mogucnost razlikovanja jakih i slabih banaka na osnovu prikazanih zarada ibilansnih elernenata? Da Ii objektivni posmatrac moze indentifikovati probleme kojimogu da dovedu do bankrota banke? Kako bi trebao da se meri rizik? Kako bitrebala da se posmatra klackalica (trade-off) izrnedju rizika i profitabilnosti? Ova islicna pitanja postaju sve znacajnija posebno u uslovirna restrukturiranja bankarskogsistema, zato sto se banke susrecu sa sve izrazenijom konkurencijorn sa jedne stranei sprernnoscu drzavnih institucija da zatvore banke duznike. U takvirn uslovirnaprikazivanja finansijskog stanja kao i modaliteti takvog prikazivanja dolaze u prviplan.

l. Analiza bankarskih performansi (ucinaka)

Osnovni finansijski izvestaji banaka su kao i kod ostalih privrednih organizacija(preduzeca) bilans stanja, bilnas uspeha i izvestaj 0 tokovima novcanih sredstavaNa bazi njih se ocenjuju perforrnanse (uspesnost) banke.

1.1 Bilans stanja

Bilans stanja (the balance sheet) je odraz finansijskog stanja banke na tacnoodredjeni dan. On pruza finansijske informacije 0 bancinoj imovini (vlasnistvu),obavezama i vlasnickorn interesu akcionara (kapitalu). Banka stice novcana sredstvapozajmljivanjern novcanih sredstava od drugih i formiranjern ostalih obaveza kaosto su depoziti. Banka ovaj izvor sredstava koristi za pribavljanje imovine, kao stosu hartije od vrednosti, zajmovi, oprema i dr. Iz ostvarenih prihoda po osnovuvlastitih investicija u efekte i datih zajmova, banka pokriva troskove po osnovuzaduzenja i ostvaruje izvestan profit (kao razliku izmesju datih prihoda i troskova aktivne i pasivne kamatne stope). Aktiva iskazuje vlasnistvo banke; obavezepredstavljaju bankarske dugove a kapital predstavlja vlasnicki interes ili kao sto semoze prikazati:

UKUPNA AKTIVA = UKUPNE OBAVEZE + KAPITAL

Elementi bilansa stanja se kalkulisu na tacno odredjeni dan i prema tomepredstavljaju vrednost zaliha (stock values). Osnovni elementi ukupne aktivebilansa stanja banke su: gotovina, rezerve, novcani elementi u procesu nap late,clepoziti kocl clrugih banaka, investicije u hartije u vrednosti, zajmovi i ostala aktiva(ria primer, fizicki kapital). Po procentualnom uclelu u ukupnoj aktivi elementi serangiraju ocl zajmova kao najvece stavke po velicini, preko efekata, gotovine cloostale aktive kao stavke najrnanje po velicini.

" Radojko Lukic. (1997) "Bankarsko racunovodstvo", Savremena adrninistracija, Beograd

74

BROJ 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI rINANSI.JSKO(J IZVESTAVANJA BANKE

Rezerve, novcani elementi u proeesu naplate i depoziti kod drugih banaka sucesto poznati i kao "novcani elementi" ili nekamatna gotovina (noninterest cash) iplacanje od banaka (duefrom banks).

Pocetnu stavku aktive svake banke cini .tekuci novae (vault cash) u blagajnibanke (papirni i kovani) koji se fizicki drzi u trezoru banke za potrebe manjih

gotovinskih isplata. Gotov novae u banei primarno funkcionice kao sredstvorazmene i sluzi radi ispunjavanja zakonske obaveze u pogledu obavezne rezerve.

U rezerve (deposits held at the Fed) spada deo izdvojenog depozita na racunu

kod Centralne banke (FED-a). Jedan deo rezervi (na primer, 10% od ukupnog

depozita) se drZi iz zakonskih razloga i on predstavlja obavezne rezerve. Ostale,dopunske rezerve, iIi tzv. visak rezervi, se drzi iz razloga sto su one likvidnaimovina, tako da se mogu koristiti za izmirenje dospelih obaveza, bilo direktno saracuna rezerve, bilo indirektno izdvajanjem ceka na teret ovog racuna.

Depoziti kod drugih banaka (deposits held at other financial institutions) iii

kontokorentni racuni su takvi depoziti koji se drze kod drugih ban aka. Uglavnomtakve racune drze male banke drze kod velikih banaka za potrebe pruzunja raznihusluga, kao sto su: obracun cekova, transakcije sa depozitima i pruzanje pornociprilikom kupovine efekata. Ovaj sistern je poznat i kao "korespodentno bankarstvo".

Najveca komponenta gotovinske imovine predstavlaju novcani elementi uprocesu naplate (cash items in process of collection) koji se pojavljuju u slucajukada se kod banka izdaje cek (na naplatu) na teret racuna koji se vodi kod drugebanke. Ovaj cek za nasu banku predstavlja imovinu. Banka ima potrazivanje od

clruge banke (po osnovu izdatog ceka na naplatu) koje ce biti naplaceno kroznekoliko dana.

Investicije II finansijske instrumente (investment securities) preclstavljajuznacajan cleo imovine bunke, oclnosno njen izvor prihoda. Finansijski instrumenti

sluze da bi se ostvarila zarada (profit), pornazu da se zaclovolje zahtevi likvidnosti,spekulisu na prornene kamatnih stopa i sluze kao den dilerske funkcije banke.Primarna privlacnost ulaganja u finansijske instrumente je ta da oni ostvarujukamatu a administrativni i transakeioni troskovi su mali. Banka se dakleusredsredjuje na kupovinu visoko kvalitetnih instrumenata koji imaju nizak rizikneplacanja.

Kupovinom finansijskih instumenata, banka moze postaviti eilj da finansijskeinstrumenate drzi do roka dospeca, sa njima trguje iii da ih stavi na raspolaganje zaprodaju. Kupovina finansijskih instrumenata racli njihovog drzanja do momentanap late (held-to-maturity securities) se vrsi sa ciljern ostvarivanja prihoda po osnovu

kamate. Takva aktiva se II bilansu stanja vodi po amortizovanim (stvarnim)troskovirna. Bankarska aktivnost kupovine i prodaje finansijskih instrumenata(trading account securities) usrnerena je na sspekulisanje prornenama kamatnihstopa i ostvarivanjem profita po osnovu promene cena finansijskih instrumenata.Ovi instrumenti se obicno drze u kracim vremenskim periodima, na primer nekoliko

75


dana. Banka ove finansijske instrumente knjigovodstveno vodi po trZisnoj vrednostiu bilansu stanja (zavisno od kretanja na trzistu finansijskih instrumenata) a daje iizvestaj 0 nerealizovanorn gubitku i dobiti u bilansu uspeha. Svi drugi investicionifinansijski instrumenti su klasifikovani kao raspolozivi za prodaju tavailahle-torsale securities) jer se menaddzment moze odluciti na prodaju ovih instrumenata i prekonacnog roka dospeca, Kao takvi, oni se knjize po trzisnoj vrednosti u bilansustanja sa korespodentnim promenama vlasnickog kapitala kao nerealizovanimdobicirna i gubicima na finansijske instrumente. Sa druge strane ne vrsi seizvestavanje dobitaka i gubitaka na ove instrumente u bilansu uspeha.

lnvesticije u finansijske instrumente se obicno klasifikuju na: drzavne efekte(obveznice), efekte lokalnih vlasti i ostale efekte, Drzavni efekti' (government hond)su obveznice s fiksnim prihodom koje izdaje i za njih garantuje drzzava (iii nekinjeni organi i agencije), pre svega radi finansiranja budzzetskog deficita iliodredjenih projekata. To su najsigurnije obveznice. Smatraju se prvorazrednimfinansijskim instrumentima s najmanjim rizikom, zbog cega se i nazivajuplasmanima s nultim rizikom. Garant ispunjenja obaveza po njima je drzava i iz tihrazloga su poznate i kao sekundarne rezerve. Radi obezbedjenja likvidnosti, bankeobicno drze ogromne kolicine kratkorocnih finansijskih instrumenata (short-termsecurities) koji se mogu lako prodati i obezbediti gotovina, Zbog njihovog malogrizika one nose manju kamatu nego sto se moze ostvariti na dugorocnimfinansijskirn instrumentima. Ove kratkorocne investicije u finansijske instrumenteobuhvataju kamatonosne balanse banke (depoziti kod drugih banaka), prodaja namedjubankarskorn trzistu, kupovina finansijskih instrumenata preko sporazuma a

rekupovini (repurchase agreements or RPs), drzavne obvezniee, garantovanelokalne (opstinske) obveznice. Oni imaju dospece rangirano od prekonocnog dojedne godine i nose prinos koji se veoma brzo menja sa promenom uslova i odnosana trzistu novca. Oni su izuzetno (ekstremno) likvidni, jer se mogu lako prodati poceni zatvaranja (price close) koju je na pocetku banka platila. Dugorocnoinvestiranje (long-term investment securities) u finansijske instrumente obuhvatasrednjorocne i dugorocne obveznica koje su iii oporezive iii oslobodjene od poreza.Obvezniee trezora (treasury securities) i obaveze federalnih agencija iohligations offederal agencies) kao na primer Poljoprivredno Kreditna Asocijacija (Farm CreditAssociation), cine vecinu oporezivih investicija. U oporezive finansijske instrumentespadaju i hipotekarne obveznice kao i strane i korporativne obveznica koje bankaposeduje u manjim iznosima. Vecina od njih nosi fiksnu kamatnu stopu sa rokomdospeca cak do 20 godina. Drzavne obveznice i efekti lokalnih vlasti (municipalsecurities) su pogodni za banku iz razloga sto naplacena karnata kao prihod nepodleze saveznom porezu na dobit. Sve do 1983. godine banke su u strukturi svoginvesticionog portfolia drzale drzavne i obveznice lokalnih vlasti vise nego ijedna

Dobrivojc Milojevic. (1996) "Lcksikon finansiskih trzista", Savremena administracija.Beograd

BROJ 1-2 APLIKAT1VNI ASPEKTI FINANSLISKOG IZVESTAVAN.lA BANKE

druga investiciona grupacija. Skorasnje promene u poreskom zakonodavstvu suucinile obveznice lokalnih vlasti manje atraktivnim. sto se tice akcija, bankegeneralno prema Glass-Steagallov-orn zakonu" iGlass-Steagall Act), ne mogukupovati korporativne akcije kao investicije, ali ih mogu posedovati pod dvauslova: ako je potrebno da budu zaloga za kredit, iii ako je banka clanica SistemaFederalnih Rezervi (Federal Reserve System).

Zajrnovi iii krediti 5 (loans) predstavljaju glavnu stavku imovine i glavni izvorprihoda banaka. Bankarska imovina je oko 60% u obliku zajmova. Po osnovu njihbanke ostvaruju oko 80% prihoda u vidu kamate. Zajam u osnovu predstavljakamatonosno potrazivanje. Oni su obicno manje likvidni od ostale imovine posto sene mogu konvertovati u gotovinu sve do roka dospe }a. U odnosu na ostalu imovinuzajmovi takodje imaju visoku verovatno} u rizika da ne}e biti napla }eni zajedno sapripadaju] om kamatom 0 roku dospe }a. Zbog tih karakteristika, niske likvidnosti ivisokog rizika, banke ostvaruju visoke prinose na odobrene kredite.

Spektar kredita je veoma sarenolik. Posmatrajuci kredite prema roku dospecarnozerno razlikovati od kredita naplativih pozivom na zahtev do stambenihhipotekarnih kredita koji se amortizuju preko 30 godina. sto se tice kamatne stope,ona se moze kretati od fiksne kamate tokom citavog veka kredita do veornapromenljive u zavisnosti od trzisnih promena kamatnih stopa,

Ukoliko se koristi kao kriterijum sudski postupak naplate, kredite mozernogrupisati u 6 kategorija: realni, komercijalni, pojedinacni, poljoprivredni, ostalikrediti domicilnim subjektima, krediti stranim subjektima.

Krediti za realnu imovinu tj. osnovna sredstva (real estate loans) su kreditiobezbedjeni realnorn imovinom i uopsteno obuhvataju imovinske krediteobezbedjene prvom hipotekom iii privremene gradjevinske kredite.

Komercijalni krediti (commercial loans) sastoje se od komercijalnih iindustrijskih kredita, kredita finansijskim institucijama, i obaveza (razlicitih odfinansijskih instrumentata) prema drzavi i politickim pododeljcima. Kornercijalnikrediti pojavljuju se u razlicitim oblicima ali obicno finansiraju poslovanjepreduzeca u vidu obrtnog kapitala, kupovinu opreme, razvoj (prosirenje fabrike).

4 Zakon jc doncscn u SAD-u 1993. god inc. kojim je poslovanjc investicionih banakaIinansiskim instrumcntima (njihovom emisijorn) odvojeno od kreditnih i dcpozitnih pos!ovakomcrcijalnih banaka Kojima se zabranjuje trgovina finansiskim instrumentima, Zakon prcciznoruzgrunicava funkcijc komercijalnih banaka (stavljenc su pod kontrolu centralnc bankc prekoobaveznih rczervi i prevcntivne kontrolc) i invcsticionih banka (kojc kontrolisc kornisija zaIinansiskc instrumente. i bcrza koja vrsi superviziju kapitala radi sto vece stabilnosti Iinansijskoglrzisla). sto jc bilo ozbiljna prepreka razvoju sckundarnog linansijskog lrzisla. Mcdutim, srcdinornosarndcsctih, posle brojnih zakonskih inicijativa i pojave mnogih inovativnih proizvoda(instrumcnata], pocola su da se gubc ostra razgraniccnja izmedu poslovanja invcsticionih ikorncrcijalnih banaka. Proces se i daljc nastavlja.

, Timothy W. Koch. S. Scott Maclionald. (2000) "Bank Mnnagement", l larcourt Brace &Company. Orlando.

77

PRIVREDNA IZGRADNJA C;ODINA XLVI

Ova kategorija isto tako obuhvata kredite drugim finansijskim institucijarna,

brokerskim i dilerskim kucarna,Kredlti pojedincima (loans to individuals) obuhvataju one kredite koji se

direktno ugovaraju sa pojedincima za kupovinu stanova iIi kuca, porodicne potrebe,i druge pojedinacne rashode, i one koji se odobravaju indirektno kroz maloprcdajni

racun, Krediti odobreni za kupovinu sredstava uz pornoc kreditne kartice i krediti zatrajna dobra ukljucuju najvece obime potrosackih kredita,

Poljoprivredni krediti (agricultural loans) pojavljuju se u mnogim oblicima.

Obicno se njima finansira poljoprivredna proizvodnja s tim da oni obuhvataju ikredite furrnerirna za druge potrebe.

Ostali krediti domicilnim preduzecima (other loans in domestic offices)obuhvataju sve ostale kredite date domacim firmarna kao i sve oblike lizingfinansiranja.

Medjunarodni krediti i Iizing finansiranje (loans and leases in foreign offices)obuhvataju kredite i lizing finansiranja stranih preduzeca, To su u osnovi poslovni

krediti i lizing odobreni stranim firmama iii krediti garantovani od stranih vlada.Mnoge velike banke u SAD bitno su povecale svoj iznos odobrenih kredita tokomz70 godina i pocetkom 80-tih godina prosloga veka, dok se nisu nasle u situaciji damnogu duznici nisu bili u stanju da servisiraju dugove. Takvim poslovanjem banke

su zabelezile velike gubitake tokom medjunarodne krize 1998. godine.Medjunarodni krediti zbog toga nose znacajan rizik koji je iznad normalnog rizika

naplacivanja. Na kraju, dolarski iznosi znacajnih Iizinga finansiranja su ukljuceni uukupne kredite zato sto je lizing finansiranje altemativa direktnim kreditima. LJostalu aktivu (other assets) spada fizicki kapital, kao sto su: zgrade, kompjuteri iostala oprerna.

Pasivu banke, kao drugi deo bilansa stanja, cine razliciti izvori finansiranju

irnovine, kao sto su: transakcioni depoziti, netransakcioni depoziti, zaduzenja ikapital. Ona pokazuje ukupne obaveze (po vrstama) i vlastiti kapital.

Bunkarski finansijski izvori se klasifikuju prerna oblicima duznickih instrurnenatui komponentama kapitala. Karakteristike razlicitih duznickih instrumenata razlikujuse u odnosu na: sposobnost (moe) potpisivanja ceka, visine karnate, rok dospeca,osiguranje FDIC-a, takodje da Ii se njirna moze trgovati na sekundarnom trzistukapitala. Posrnatrano istoriski banke su bile ogranicene u smisli visine karnate koje

su mogle platiti na razlicite obI ike depozita. Od 1986. godine sva ogranicenja upogledu limitiranja karnatnih stopa su bila ukinuta osirn za kamute na korporativnedepozite po vidjenju, Banke, prerna tome, od tada ulaze slobodno u konkurenciju za

depozite nudeci neogranicene kamatne stope na prakticno sve njihove obaveze.Vclike banke kao izvore sredstava koriste i podredjene rnenice i obveznice kojeprcdstavljaju dugorocni neosigurani dug. Komponente kapitala (obicni i preferirunikapiral) irnaju isto tako razlicite karakteristikc koje se mogu sagledari preko

raziicirih finansijskih stanja kao sto su emisija obicnih akc~ja, emisija preferiranihakcija, zadrzana dobit i sl.

BRO.J 1-2 APLlKATIVNI ASPEKTI FINANSLISKOG IZVESTAVANJA BANKE

Obaveze poslovnih banaka se najcesee dekornponuju na neupravljive obaveze(noncontrollable liabilities), koje obuhvataju sa jedne strane: depozite po vidjenju,NOW racune, ATS racune, MMDAs a sa druge strane stedne depozite i maleorocene depozite. Drugu kategoriju obaveza obuhvataju upravljive obaveze(controllable liabilities) koju cine: oroceni depoziti velike denorninacije, brokerskidepoziti, kupovina sredstava FED-a, dolarske obaveze koje, izdaju banke izvanSAD-a, prodaja RPs, diskontne operacije sa FED-om i trajni kapital koji predstavljavrednost imovine banke umanjene za obaveze iii neto vrednost banke".

Depoziti po vidjenju (demand deposits) su transakcioni racuni koje drzepojedinci, druge banke, korporacije i drzava na koje SE: ne placa kamata.Transakcioni depoziti Sll jeftin izvor sredstava za banku iz razloga sto njihovivlasnici zele da oni budu sto likvidniji kako bi mogli da koriste raspoloziva stredstvaII svakorn mornentu i po potrebi. Ranije, pre nego sto je usvojen Zakon 0 depozitniminstitucijama 1980. godine, oni su sluzili kao jedini zakonorn dozvoljeni transakcioniracuni koji Sll bili ponudeni od depozitnih institucija. Preduzeca danas imaju obimnepostojece depozite po videnju zato sto irn nije dozvoljeno da poseduju kamatnospeklliativne transakcione racune II banci.

Prenosivi nalozi za isplatu (NOW racuni), autornatski transfer iz stednje (ATSracuni) i depozitni racuni trzista novca (MMDAs racuni) predstavljaju karnatnospekulativne transakcione racune, Prenosivi nalozi za isplatu (Negotiable Orderts)of Withdrawal iii NOW racuni) i automatski transfer iz stednje (AutomaticTransfersfrom Savings iii ATS racuni) Sll racuni koji placaju kamatu II svakoj bancibez saveznih ogranicenja, NOW racuni" tj. racuni sa negocijabilnim nalogorn zaprenos sredstava, Sll stedni racuni koji donose kamatu i na osnovu kojih se moguernitovati cekovi. Banka cesto moze zahtevati minimum pokrica pre nego stodepodent ostvari kamatu, uvesti obavezu placanja provizije za usluge, i mozeograniciti broj cekova koje korisnik moze ispisati svakog meseca, ali ovi uslovicesto variraju izrnedu banaka. NOW racuni Sll na raspolaganju jedinonekomercijalnim korisnicima. ATS racuni predstavljaju kombinaciju stednih racuna(vlasnicirna donose karnatu) i tekucih racuna (vlasnicima ne donose kamatu), pricemu se sredstva autornatski transferisu sa racuna stednje na tekuci racun, kadpostoji prekoracenje raspolozivih sredstava na tekucern racunu, Depozitni racunitdista novca (Money Market Deposit Accounts iIi MMDAs racuni) slicno NOWracunima placaju kamatu, ali korisnik je ogranicen sa ne vise od 6 cekova iiiautornatskim transferom svakog meseca. Ovo ogranicenje oslobada banke oddrzanja neophodnih rezervi za MMDA posto su oni tehnicki stedni racuni. Tako,banke mogu placati vise karnatne stope na MMDA racune nego na NOW racune zaisti efektivni trosak.

(.Sinisa Ostojic. (2000) "Implcmcntacija trzista kapitala". Mlslvl-plas. Novi Sad.7 Najpre SLi uvedcni u drzavi Masacuscts 1972. godinc, a ozakonieni SLi sirorn Amcrike 198 I.

godinc. s rcgulacijom bankarskog sektora.

79


Stedni i oroceni depoziti (savings and time deposits) su u proslosti predstavljal ivecinu kamatnih obaveza za banku. Danas, MMDA i oroceni depoziti ispod100.000$ postaju obiman izvor kamatnih obaveza.

Stedni depoziti (savings deposits) su sve do nedavno predstavljali najvaznijuvrstu netransakcionih depozita. Oni su, tehnici posmatrano, ne plativi po videnju, alizbog medusobne konkurencije banke omogucuju njihovim vlasnicirna (ulagacima)da povuku sredstva sa svojih stednih racuna bez odlaganja. Sve prornene na stednornracunu (uplate, isplate, karnata) se unose u bankarsku stednu knjizicu. Stedneknjizice, su stedni depoziti rnalih denorninacija, koji nernaju odreden rok dospeca inemaju mogucnost emitovanja cekova,

Postoje 2 opste kategorije orocenih depozita (time deposits) sa denominacijornod 100.000$ izdvojene u posebne grupe. Oroceni depoziti od 100.000$ iii vise (timedeposits of $100.000 or more) su oznaceni kao veliki depozitni certifikati tjubmoCDs)s koji su prenosivi na dobro postavljenom sekundarnom trzistu. Svako ko kupijumbo CD moze ga lako prodati na sekundarnom trzistu kapitala ako banka izdavaocovih depozita ne trpi odredene probleme, Uobicajeno dospece ovih depozita jejedan, tri iii sest meseci sa tipicnorn velicinom od 1 milion dolara. Zbog lakeprenosivosti na sekundarnorn trzistu (slicno obveznicama) pre roka dospeca, vecinaCD-ova su u vlasnistvu nefinansijskih korporacija, lokalnih kolektiviteta i drugihfinansisikih institucija koje drze ove certifikatne depozite kao alternativnu imovinudrzavnim obveznicama i ostalirn kratkorocnirn obveznicama. Karakteristika malihorocenih depozita ispod 100.000$ (time deposits under $100.(00) je njihovanestandardizovanost. Banke i korisnici ugovaraju rok dospeca, kamatnu stopu idolarski iznos svakog depozita. Oroceni depoziti male vrednosti imaju fiksni rokdospeca od nekoliko rneseci do pet godina i nose mogucnost ranije isplate uzplacanje penala gde banke smanjuju efektivno placenu kamatu ako depodent povucefondove pre roka dospeca, Manje su likvidni za vlasnika od stednih depozita, i zbogtoga nose visoku kamatu i predstavljaju skuplji izvor sredstava. Mnoge banke danastrzisno standardizuju instrumente tako da se korisnici ne zbunjuju.

Brokerski depoziti tbrokered deposits) predstavljaju velike CD-ove koje bankapribavlja putern brokerskih kuca na trzistu CD-ova od njenih korisnika. Bankaprakticno ne kontaktira korisnika koji poseduje (drzi) ova] CD a u slucaju dakonkurencija ponudi visu kamatu, ovi fondovi brzo napustaju banku. U nekimslucajevima menadzment banke dizajnira druge bancine depozite kao brokerskedepozite u zavisnosti od kamatne stope koju placa svojim korisnicma. Na primer,ako bi banka placala kamatu vecu od trzisne, na primer 3% na NOW racune a u istovreme konkurenti placaju 2% na iste racune, menadzrnent rnoze odluciti da dizajniraNOW racune kao brokerske depozite zato sto to banka posmatra kao "kupovinuizvora finansiranja".

x Potvrda 0 vlasnistvu vclikog broja hartija od vrednosti (npr. milion akcija). Uglavnom scizdaju institucionalnim invcstitorima s vclikim uccscem u pojcdinim cmisijama.

80

BRO.l 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSIJSKOG lZVESTAVAN.lABANKE

Banke pribavljaju izvore sredstava i putem zaduzenja kod Centralne banke (FEOa), drugih banaka i korporaeija. One takode dnevne ("nocne") zaimove uzimaju natrzistu novea. Ostali izvori zajmova su: zajmovi od maticne kornpanije (bankeholding kompanije), aranzmani 0 rekupovini sredstava, zajrnovi od stranih banaka,izdavanje kornercijalnih papira itd.

Zaduzenja kod Centralne banke (Federal funds purchases) predstavljajuobezbedena potrazivanja od federalnog fonda. Ovi fondovi predstavljaju "nocne'zajmove na trzistu novea. Velike banke treba samo da ponude malo vecu naknadu

nad trenutnom kamatnorn stopom da bi dosla u posed ovih fondova.Depoziti drzani u stanim filijalama (deposits held in foreign offices) odnose se

na iste tipove dolarski-denorninovanih depozita po videnju i orocenih depozitaobjasnjenih malopre s tim da su ovi depoziti izdati od strane bancinog supsidijara(koji je u vlasnistvu holdinga banke) loeiranog izvan SAD-a. Prosecni strani depozitisu prilicno veliki. Nefinansijske korporacije koje su uposleneu medunarodnutrgovinu, kao i vladine jediniee poseduju vecinu ovih depozita.

Velike banke se isto tako oslanjaju i na druge kamatno-osetljiva potrazivanja kaosto su aranzmani 0 rekupovini sredstava. Aranzmani 0 rekupovini sredstva(agreement to repurchase iii RPs) predstavljaju prodaju finansijske aktive finansijskih instrumenata za novae uz obavezu prodavea da ih u odredenorn kratkornroku ponovo kupi po unapred dogovorenoj eeni. Banka obicno sklapa ovakveposlove u situacijama kada su joj trenutno neophodna likvidna sredstava iii kada senade u priliei da finansijska sredstava uposli po izuzetnim uslovirna. Drzavneobveznice, uglavnom karatkorocne, su uglavnom predrnet aranzrnana 0 rekupovinisredstava zbog njihovog niskog rizika.

Velike banke isto tako izdaju komercijalne papire (commercial papers) putemnjihovih holding kompanija. Ovi komereijalni papiri predstavljaju kartkorocneneosigurane korporativne duznicke hartije od vrednosti.

Podredene i obveznice sa fiksnom kamatom (subordinated notes and debentures) obuhvataju obvezniee sa rokom dospeca preko jedne godine. Obicno se koristekao bancin kapital za regulatorne svrhe. Za razliku od depozita, ove obvezniee nisudrzavno osigurane i potrazivanja vlasnika u slucaju bankrota banke ce bitinadoknadena posle nadoknade vlasnika depozitnih racuna".

Ukupne obicne i preferencijalne akcije (all common and pre/erred capital), iiivlasnicki kapital, predstavlja vlasnicki interes banke. Vlasnicki kapital banke jefinalni elemenat pasive bilansa stanja banke. On je poznat kao neto vrednost koja jejednaka razliei izmedu ukupne aktive i ukupnih obaveza. Ona se povecava saprodajorn novih akeija iIi putem zadrzavanja zarade. Obicne i preferirane akeije suknjizene po njihovoj norninalnoj vrcdnosti uz racun viska koji predstavlja racun nakoji se knjiii dobit od prodaje akeija na trzistu iznad nominalne vrednosti tj. kada je

" lJ poglcdu garanlnc funkcije, podrcdcnc ncosiguranc obvcznice smestcne su ncgdc izrncduprimaruog garantnog (sopstvcuog) kapitala i tudih srcdstava (koja nisu garantni kapital).

81


trzisna vrednost akcije veca od njene nominalne vrednosti. Zadrzana dobitpredstavlja bancinu kumuliranu neto dobit od trenutka kada je banka pocela saposlovanjem, umanjenu za sve gotovinske isplate vlasnicima (stockholders '),Kapital banke je donja granica dokle moze da padne vrednost njene imovine, gdeispod nje ona postaje nesolventna (kada je vrednost ukupne imovine banke ispodnjenih ukupnih obaveza ona bankrotira). Kapital banke je zastitna garancija zadeponente od eventualne mogucnosti njene nesolventnosti. Ostali kapital je mali iobicno reflektuje knjiznu vrednost imovine i agregiranih obaveza.

Vecina banaka pomno prati promene u njihovim stabilnim depozitima (coredeposits), koje obuhvataju depozite po videnju, NOW i ATS racune, MMDAs,stedne i druge stedne i orocene depozite ispod 100.000$. Stabilni depoziti se obicnone povlace u kratkom vremenskom periodu. Vlasnici depozita nisu visoko kamatnoosetIjivi iii elasticni, tako da je ustvari kamatni elasticitet ovih depozita mali.Deponenti nece pomerati svoje fondove, odnosno svoja depononovana sredstva udruge bankarske institucije koje placaju vece kamate. Stabilni depoziti su osetljivijina promenu eene usluga (proviziju), nivo pruzenih usluga iii lokaeiju banke.Stabilni depoziti predstavIjaju stalnu fondovsku osnovu, stalni izvor finansiranja, zarazliku od depozita velikih denorninacija, tj. nestabilnih obaveza. Varijabilne,odnosno nestabilne obaveze (noncore or volatile deposits) obuhvataju obavezekoje su visoko kamatno osetljive i ne predstavljaju stabilan izvor finansiranja,posebno u situacijama kada banka zapadne u probleme. Uobicajeno se izdaju kaoneosigurane denominacije gde depozitor snosi odredeni rizik nenaplativosti. Akobanka zapadne u probleme iii ako konkurencija ponudi vise kamate, korisnici ce vrlobrzo premestiti svoja deponovana sredstva iz jedne u drugu banku. Veliki orocenidepoziti (veci od 100.000$), depoziti drzani u stranim filijalama, kupovinafederal nih sredstava, aranzrnani 0 rekupovini sredstava, i druge obaveze sa rokomdospeca kracirn od jedne godina su grupisani u nestabilne obaveze (volatileliabilitess iii vruc novae (hot money). UPBR izvestaj, ove kao i brokerske depozitemanje od 100.000$ sa rokom dospeca kracirn od jedne godine, po definicijiobuhvata kao neto nestabilne obaveze.

U nastavku ce biti prikazan bilansa stanjaPNC banke!". PNC bankaje americkabanka u sastavu vel ike bankarske korporacije, PNC Bank Corporation. Strukturabilansa stanja PNC banke pruza nam uvid u standardne elemente i iznose imovine iobaveza ban aka u SAD-u.

10 Podaci Sli dobijeni putcm lnterneta.

82

BROJ 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI F1NANSIJSKOG IZVESTAVANJA BANKE

Bilans stanja PNC banke u %

63,6'65,5%0,0%

14,7%1,0'6

27,4'623,3%

5,2%0,0%

7,7

63.6';'

17.75';'

9.

4.8'i,

2 6,

2.0"',

4.5¥-;

4.4

3,67

54.7'1;

100,0'!i

5. 9 'Ii14.2';,

11,41.34\',

20.55'0,

Pasiva (~iabi~ites)

31. Decembar 2001.1. Depoziti po videnju2. NOW i ATS racuni3. MMDA racuni4. Ostali ~tedni

depoziti5. Oroteni depoziti

ispod 100.000$6. Stabilni (core)

depoziti (1+2+3+4+5)7. Oroceni depoziti

iznad 100.000$8. Depoziti stranih

banaka9.Ukupni depoziti

(6+7+8)10. Kupovina sredstava

FED-a i RPs11. Podredene obveznice12. Ostale obveznice sa

rokom dospeca kracimod jedne godine

13. Ostale obveznice sarokom dospeca duiimod jedne godine

14. Nestabilne (noncored)obaveze (7+8+10+11+12+13)15. Obitne i preferen

cijalne akcije16. Ukupna pasiva

(6+14+15)

13. Gotovina i potraiivanj aod banaka 6,6%

14. Zgrade i oprema 5,6%15. Ostala fizitka imovina 3,0%16. Ukupna aktiva (12+13+14+15 ) 100,0%

Aktiva (asset)31.Decembar 2001.1. Krediti za realnu imovinu2. Komercijalni krediti3. Krediti pojedincima4. Poljoprivredini krediti5. Lizing finansiranje6. Ukupno krediti i lizing

finansiranje(1+2+3+4+5)7. Driavne obveznice8. Obveznice lokalnih organa vlasti9. Ostale obveznice10. Prodaja sredstava FED-a i RPs11. Investiranje u finansijske

instrumente (7+8+9+10) 21, 2~;

12. Ukupna zaradivatka imovina(6+11)84,8%

1.2 Bilans uspeha

Bankarski bilans uspeha (the income statement) prikazuje finansijski uspehbanke. Bilans uspeha se, za razliku od bilansa stanja koji se sastavlja na odredenidan, sastavlja za odredeni vrernenski period. On pokazuje ostvarene pozitivne inegativne komponente periodicnog poslovnog rezultata - prihode i rashode i razlikuizmedu njih u vidu profita iii gubitka. Ako poslovni prihodi preovladuju nadrashodima inicira se poslovni rezultat u vidu profita. I obrnuto, veci rashodi nadprihodima vode negativnom poslovnorn rezultatu tj. gubitku.

Bilans uspeha banke se sastavlja na istovetan nacin kao i bilansi uspehapreduzeca (proizvodnih i trgovinskih) i ostalih finansijskih institucija. Ali razlika sejavlja u strukturi prihoda i rashoda, koja proizlazi iz karaktera posJovanja - kupovine

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVI

i prodaje novca po sto povoljnijim uslovima radi sticanja profita od kamata, kao iizvesne premije po osnovu pruzanja raznovrsnih finansijskih usluga komitentima.

Na prihodnoj strani bilansa uspeha banke nalaze se: kamate (aktivne),provizije i ostali prihodi, a na rashodnoj strani: kamate (pasivne), troskovinenaplacenog zajrna, plate i beneficije zaposlenima i ostali nekamatonosnitroskovi. Dve osnovne vrste prihoda banaka su: kamatonosni prihodi inekamatonsoni prihodi. U centru paznje bankarskog menadzrnenta je stopa netokamate, kao jednog od kljucnih pokazatelja profitabilnosti. Ovo, stoga, sto senajveci deo prihoda banke odnosi na kamatu (oko 90%). Stim da je znacajnoukazati na promene u strukturi ukupnog prihoda banke u proteklih 20 godina, usm islu da je 1981. godine 93% ukupnog prihoda cinio prihod po osnovu kamataa 1998. godine on cini oko 75% sto ukazuje na povecan znacaj nekamatnihprihoda. Trend udaljavanja prihoda po osnovu kamata prema nekamatnimprihodima imao je za uzrok promene u bankarskom upravljanju (menadzrnentu),

Kamatni prihodi (interes income) obuhvataju sumu svih kamata i provizija nacelokupnu bancinu imovinu ukljucujuci kredite, depozite koji se drze kod drugihban aka, drzavne obveznice, obveznice lokalnih kolektiviteta i ostale obveznice. Oviprihodi obuhvataju i rentu na lizing sredstava. Prihodi od kamata su poznati i kaoaktivne kamate koje korespondiraju sa kamatonosnom aktivom bilansa stanja. Sayprihod je oporeziv, izuzev za prihode po osnovu drzavnih finansijskih instrumenatai nekih prihoda po osnovu kredita i lizinga koji su izuzeti iz federalnog poreza nadobit. Procenjeno poresko oslobodenje (estimated tax benefit) na date kredite ilizinge finansiranja kao i prihode na neoporezive drzavne obveznice je procenjenaporeska korist za ne placene poreze na odredene kredite, lizinge i drzavneobveznice.

Procenjeno poresko oslobcdenje na lokalne finansijske instrurnente se mozeaproksimirati kao:

Procenjenoporesko oslobotenje-

Prihod na drzavnefinansijsle instrumentPrihod na drzavne fin. instr.

1- Marginalia poreska stopa banke

Na isti nacin se utvrduju i ostala oslobadjanja od poreza.Kamatni trosak (interest expense) je suma svih placenih kamata na sve

kamatonosne obaveze, ukljucujuci transakcione racune (NOW, ATS i MMDA),orocene i stedne depozite, kratkorocne nestabilne (noncore) obaveze i dugorocnazaduzenja. Oduzirnanjem bruto kamatnog troska od brute kamatnog prihodadobijamo velicinu neto kamatnog prihoda. Ovaj pokazatelj je znacajan zato stonjegova varijacija tokorn vremena pokazuje koliko dobro rnenadzrnent preduzecakontrolise kamatni rizik.

Nekamatni prihodi (non interest income) postaju sve znacajniji zbog cenovnogpritiska na neto kamatni prihod. Uglavnom se nalaze u porfoliju velikih banaka. Onise sastoje od tzv. potraznog prihoda koji obuhvata provizije i naknade za rukovanje

BRO.l 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSI.JSKOG IZVESTAVAN.lABANKE

depozitnim racunima (aktivnosti cekovnih racuna), brokerske usluge i mnoge drugetransakcije. Ove krajnje stavke bilansa uspeha obicno generisu vecinunekamatonosnog prihoda banke. Prihod od trgovanja finansijskim instrurnentima(trading revenues) reflektuje prihode iii dobiti od poslovanja sa racunornfinansijskih instrumenata. Banka na ovaj nacin stice prihode prodajorn finansijskihinstrurnenata na trzistu kapitala. Sa druge strane transakcije i ostali nekamatniprihodi (other foreign transactions and other noninterest incomes cine dobitke igubitke na sve ostale strane transakcije i say ostali proviziski prihod.

Nekamatni troskovi (noninterst expense) se sastoje pre svega od personalnihtroskova (personnel expense) koji obuhvataju plate i sitne benificije placenezaposlenima, troskove zakupa (occupancy expense) koji obuhvataju rentu iamortizaciju vrednosti opreme i zgrada, i druge operativne troskove (other operatingexpenses) ukljucujuci troskove tehnologije, sredstava i prernije za osiguranjedepozita. Nekamatni troskovi daleko vise prevazilaze nekamatne prihode u mnogimbankama i zato se tretiraju kao bankarski teret (bank burden). Smanjivanjem teretadolazi do povecanja profitabilnosti. Zato vecina banaka danas koja se susrece savelikim pritiskom da zadrzi neto kamatni prihod od smanjivanja, agresivnopokusavaju da povecaju prihod od usluga i smanje troskove u ciIju povecanjaprofita.

Provizija za gubitke na kredite i lizinge (provision/or loan and lease losses) jeodvajanje dela prihoda odnosno sredstava na racun rezervi za gubitke napozajmljene kredite i lizinge u bilansu stanja. Troskovi nenaplacenih kredita ilizinga su analogni "troskovima od nenaplativih dugova" u bilansu uspehanefinansijskih firmi. Oni su znatni u periodu recesije, i veci su kod rnanjih nego kodvecih banaka. Teoriski, menadzment preduzeca alocira deo prihoda na rezerve da bise obezbedio od potencijalnog kreditnog gubitka. To je negotovinski trosak ali kojipokazuje menadzmentovu percepciju kvaliteta bankarskih kredita i lizinga.

Realizovana dobit (gubitak) na finansijske instrumente (realized securitiesgains or losses) raste kada banka proda iste iz svog investicionog portfolija, po ceniiznad (iii ispod) inicijalnog troska banke. Svi takvi prihodi su prikazani i oporezivikao redovni prihodi. Prihodi na finansijske instrumente su general no gledanonepredvidivi i nestalni izvori prihoda zato sto je tesko predvideti kretanje kamatnihstopa i rnogucnosti banke da proda finansijske instrumente za prihod iii gubitak.Realizovani dobici (gubici) od hartija od vrednosti su knjizeni razlicito odfinansijskih insturmenata koje se drze do roka povracaja i onih koje su rasposloziveza prodaju. Uopsteno, kada banka drzi finansijske instrumente koje menjaju svojuvrednost sa prornenom kamatnih stopa, dobici i gubici po tim instumentima sunerealizovani - sto znaci da banka nije izvrsila prodaju finansijskih instrurnenata dabi ostarila prihod po osnovu prornene u vrednosti.

Ncto poslovni prihod pre oporezivanja (pretax net operating income ili TE) jejednak neto kamatnom prihodu uvecanorn za nekamatni prihod i realizovanu dobit(gubitak) na finansijske instrumente a umanjen za nekamatni trosak i provizije za

PRIVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVI

gubitke na kredite i lizinge. To predstavlja bancin poslovni portfolio pre poreza ivanrednih stavki. Neto prinos (net income) je neto operativni prihod umanjen za svefederalne, drzavne i lokalne poreze na prihod, kao i umanjen iii uvecan za bilo kojaracunovodstvena prilagodavanja i vanredne stavke . Prikazani iznosi poreza naprihod jednaki Sll procenjenirn porezima koji treba da budu placeni u odredenomvrernenu (aplikativni porezi na prihod), ali ne predstavljaju stvarna poreska placanja,Racunovodstvena podesavanja (accounting adjustments) uopsteno predstavljajuponovna utvrdivanja zarada koja proisticu iz razlicitog racunovodstvenog tretmanaodredenih transakcija. Kao dodatak prirnenjenom porezu na prihod, dye dodatneporeske stavke se oduzimaju od neto operativnog prihoda pre oporezivanja: sadasnjeporesko prilagodavanje (current tax equivalent adjustment) i druga poreskaprilagodavanja (other tax equivalent adustments]. Sadasnje poresko prilagodavanjeodnosi se na poresko oslobadanje koja obuhvataja kamatni prihod na odredenekredite i lizinge, kao i procenjeno poresko oslobadanje na prihode finansijskihinstrurnenata lokalnih zajednica. Druga poreska prilagodavanja odnose se na ostalaporeska oslobadanja. Na kraju, ukupan prihod (total revenue iii TR), iii ukupniposlovni prihod jednak je ukupnorn kamatnorn prihodu uvecanorn za nekamatniprihod i realizovane dobitke (gubitke) na finansijske instrumente, On je slican(kornpatibilan) neto prodaji nefinansijske firrne. Ukupni poslovni troskovi (totaloperating expense iii EX?) jednaki su sumi kamatnog troska, nekamatnog troska, iprovizijama za gubitke na kredite i Iizinge, i slican je troskovima proizvoda (robe)uvecane za druge poslovne troskove 1I nefinansijskoj firmi.

Bilans uspeha PNC banke u \',

l. Prihod od kamata na kredite 52, G':,

2. Prihod od lizinga finansiranla 4,8',',

3. Prihod na kredite i lizinge (1+2) 56,8);

4. Prihod od investiranja u finansijske 9,9':.

instrumente

5. Kamate na potraiivanja od banaka 0,1\',

6. Kamate na prodata FED-ova sredstva i RPs 0,2

7. Ukupni kamatni prihod (3+4+5+6) 67,0%

8. Kamata na depozite stranih banaka 0,9':',

9. Kamata na CD~ove preko lOG.GGG$ 2,6'!,

10. Kamata na ostale depozite 17,3':,

11. Kamata na kupovinu FED-ovih sredstava i 1,7RPs

12. Kamata na ostale obaveze 5,1':';

13 . Kamata na podredene obveznice 1,4"

II Vanrcdnc stavkc (extraordinary items) mogu ukljuciti prihode od prodaic realm; imovinc,prodaju supsidijara i druge transakcije koje se vrsc samo jedanput u odrcdenorn vrcmcnskornpcriodu. Veoma je vazno da analiticar odvoji ove stavkc od normalnih poslovnih prihoda itroskova. Ove transakcijc su neponovljive aktivnosti i uticu na bilans uspcha samo u periodu ukojem sc pojavljuju. Kao takav, prikazani neto prihod mozc prcmasiti pravi poslovni uspch.

86

BROJ 1-2 APLlKATlVNI ASPEKTI FINANSLISKOG IZVESTAVANJA BANKE

14. Ukupni kamatni troskovi (8+9+10+11+12+13) 29,0%

15. Neto kamatni prihod (7-14 ) 38,0\',

16. Ukupni nekamatni prihodi 30, C)¥,

17. Ukupni nekarnatni troskovi 42,4'1;

18. Bankarski teret (17-16) -11,5'1;

19. Provizije za gubitke na kredite i lizinge 15,6'1,t i n ansir ani a

20. Realizovani dobici (gubici) na 2,finansilske in,~trumente

2l. Neto poslovni prihod pre oporezivanja TE 13,1%(15-18-19+20)22. Porez na prihod (dobit) 4,8':;

23. Neto poslovni prihod (21-22) 8,3%

24. Neto vanredne stavke (J, 1i,

25. Neto dobit NI (23-24) 8,2%

Bilans uspeha PNC banke daje narn blizi prikaz nacina utvrdivanja neto dobitibankc, Sam obracun prihoda forrnalno pocinje sa prihodima od kamata od kojih seoduzimaju troskovi po osnovu kamata sto stvara (proizvodi) neto kamatni prihod.Kao sto je prethodno opisano, neto kamatni prihod mora biti dovoljno velik dapokrije bankarske troskove i porez, odnosno takav da prornene u neto kamatnornprihodu sustinski uticu na ukupnu agregiranu profitabilnost. Drugi vazan prihodbankarskih prihoda su nekamatni prihodi koji se pretezno sastoji od prihoda oddepozitnih usluga i prihoda od provizija. Nakon dodavanja nekamatnih prihodabanke oduzirnaju nekamatne troskove, koji predstavljaju opste troskove, Madabanke konstantno pokusavaju da povecaju svoje nekamatne prihode i smanjenekamatne troskove, ovi drugi (nekamatni troskovi) premasuju prethodne(nekamatnini prihodi) tako da je razlika oznacena kao bankarski teret (burden).Drugim recima, bankarski teret jednak je nekamatnirn troskovima urnanjenim zanekamatne prihode. Sledeci korak je oduzimanje provizija za gubitke na odobrenekredite i lizinge, koji predstavljaju procenu menadzmenta 0 potencijalnim gubicimaprihoda na osnovu losih kredita. Rezultirajuci iznosi u osnovi predstavljajuoperativni prihod pre obuhvatanja transakcija sa finansijskirn instrurnentima iporeza. Realizovani dobici i gubici od prodaje finansijskih instrurnenata se dodajuda bi se proizveo neto operativni prihod pre oporezivanja (TE). Oduzimanjemprimenjene stope poreza na dobit, poreskog prilagodavanja i bilo koje drugevanredne stavke dolazi se do neto dobiti (net income ili N/). Ako bi definisali da je:

II - ukupni kamatni prihod (total interest income);IE - ukupni kamatni trosak (total interest expense);01 - nekamatni prihod tnoninterest income);OE - nekarnatni trosak tnoninterest expense ili overhead expense);PL - provizije za gubitke na kredite tprovisionsfor loan losses);


SG - dobit/gubitak na finansijske instrumente (securities gains/losses);T - porezi, gde su ukljucena i racunovodstvena prilagodavanja i vanredne stavke

(taxes).ondaje:NIl = (II - IE) - neto kamatni prihod pre provizija (net interest income before

provisions),(01 - OE) - bankarski teret (bank's burden),Eff> OE/(Nfl + 01) - stopa etikasnosti banke (bank's efficiency ratio).

Bankarski neto dobitak moze se sagledati kroz medjusobni odnos 5 cinilaca: netokarnatnog prihoda, bankarskog tereta, provizija za gubitke na kredite i Iizinge,dobitaka/gubitaka po osnovu investiranja u finansijske instrumente i poreza.

Sledeca relacija pokazuje tu medjuzavisnost:

NI = Nll - Burden - PL + SG - T (1)

Iz jednacine se vidi da su izvori bankarskog prihoda kamatni prihod (II),nekamatni prihod (Ol), i dobici na finansisjkim instrumentima (pozitivni SG). Atroskovi banake se sastoje od nekamatnih troskova (OE), provizije za gubitke nalose kredite i lizinge (PL), gubitke na finansijskim instrumentima (negativni SG)i porezi (T). Stopa bankarske opterecenosti (burden) i stopa bankarskeefikasnosti pokazuju koliko se kontrolisu nekamatni troskovi u odnosu nanekamatne prihode i u odnosu na operativne prihode pre obracuna provizija iporeza.

1.3 Veza izmedu bilansa stanja i bilansa uspeha

Bancin bilans stanja i bilans uspeha su medjupovezani. Struktura imovine iobaveza i veza izmedju razlicitih kamatnih stopa odredjuje neto kamatni prihod.Miks korisnickih i komercijalnih depozita utice na vrstu usluge tako i na nivonekamatonosnog prihoda i nekamatonosnog troska. Vlasnistvo ne bancinih subsidijara povecava prihode od provizija ali cesto povecava i nekamatni trosak. Sledecaanaliza naglasava te medjuzavisnosti:

A, - dolarska velicina (nivo) jlh imovine (dollar magnitude ofthe /' asset);L, - dolarska velicina (nivo) /' obaveza (dollar magnitude ofthe]" liability);NW dolarska velicina (nivo) vlasnickog kapitala (dollar magnitude of

stockholders' equity);rj - prosecni prihod pre oporezivanja na ilh imovinu (average pretax yield on the

/' asset);. k . t v k -th b ( . f' I .tilCj - prosecni amatm rosa na J 0 aveze average interest cost 0 t 1C I

liability),

88

BRO.l 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTIFINANSIJSKOG IZVESTAVAN.IA BANKE

Gde je "n" jednako broju imovine i "m" jednako broju obaveza.Bilans stanja moze biti utvrden kao:

A=L+NW (2)

dok se neto kamatni prihod moze prikazati kao:n m

NIl = L:>;A; -LC)L/ (3)i=1 )=1

Kamata zaradena na svaku vrstu irnovine jednaka je proizvodu prosecnog prinosa(r.) i prosecne dolarske investicije (AD. Tako je ukupni kamatni prihod:

n

'" rA.~ I I

;=1

Slicno predhodnoj relaciji, kamata placena na svaku obavezu je proizvodprosecnog kamatnog troska (Cj) i prosecnih dolarskih fondova (Lj) iz tog izvora.Tako da je ukupni kamatni trosak jednak:

m

~ c. LL.. / //=1

Neto kamatni prihod (Nil) je jednak razlici.Ovo ponovno utvrdivanje Nil pokazuje koji faktori mogu prouzrokovati promenu

neto kamatnog prihoda tokom vremena iIi izmedu razlicitih institucija. Prvo, netokamatni prihod se menja kada se promeni struktura i nivo irnovine i obaveza banke.Posrnatrano u jednacini (3), kada se portfolio struktura promeni, u toj zavisnosti se iodredene pozicije imovine (A) i obaveza (L) promene u njihovoj velicini. Ovomenja neto kamatni prihod zato sto svaka imovina (A) i svaka obaveza (L) jemultiplikovana sa razlicitorn karnatnom stopom. Drugo, iako bi portfolio strukturabila nepromenjena, prosecan prihod na imovinu i kamatni troskovi mogu se povecatiiIi smanjiti u zavisnosti od promena kamatnih stopa i promena roka dospecanepokrivenih instumenata.

Analiza, na primer, generalno pravi razliku izmedu malih i velikih banaka uzavisnosti od ciljnog korisnika usluga banke. Tako male banke mozerno posmatratikao maloprodavce a vel ike banke kao veletrgovce. Svaki tip banke ima razlicitustrukturu bilansa stanja koja reflektuje preferencije njenih potrosaca. Maloprodajnebanke (retail banks) su one koje se fokusiraju na individualne potrosacke bankarskeodnose. Tako, individualni depoziti po videnju, stedni i oroceni depoziti cine vecinuobaveza dok potrosacki i mali poslovni krediti znacajnim pojedincima su znacajandeo kreditnog portfelja. Velikoprodajne banke (wholesale hanks) posluju pre svega


sa komercijalnim korisnicima tako da one obicno operisu sa nekoliko (manje)korisnickih depozita i vise nesigurnih (promenlj ivih) obaveza, i posedujeproporcionalno vise poslovnih kredita odobronihvelikim firmama. Ta razlika ustrukturi portfolija, nadalje, prouzrokuje razlicita primanja (prihode) na zaradivackuimovinu (r.) i troskove obaveza (c.).

Nekamatni prihod, nekamatni trosak, i provizije za gubitke na kredite indirektnoukazuju na istu (slicnu) strukturu bilansa stanja. Veci bankarski kreditni portfolioutice na povecane operativne opste troskove i provizije za gubitke na kredite. Slicnotome, banke koje naglasavaju potrosacke kredite operisu sa vecirn nekamatnimtroskovirna. One obicno investiraju u rastuce granske sisterne i oprernu da biprivukle korisnicke depozite i rukovale malim multi-platnim potrosackim kreditima.Banke holding kompanije sa nebankarskim subsidijarima, na drugoj strani,prikupljaju vise prihoda od provizija.

Bancin neto prihod tako varita sa velicinorn imovine i obaveza i sapovezanim tokovirna novca (cash/low):

n m

NI =L>;A; -IcjL; - Burden - PL+ SG - T (4);=1 j=l

Manja izdvajanja neto prihoda za dividende vlasnicima, povecavazadrzanu dobit i tako ukupan kapital.

1.4 Model prinosa na kapital banke

Americki ekonomista David Cole, 1972. godine je prikazao proceduru zavrednovanje bankarskih performansi nasuprot (via) ratio analizi 12 Ova proceduraonemogucava analiticara da vrednuje izvore i velicinu bankarskog profita nezavisnood preuzetog rizika. Ovaj rad prikazuje uticaj modela prinosa na kapital u analizibankarske profitabilnosti.

1.4.1 Uniform Bank Perfomance Report (UBPR)

Jednoobrazni izvestaj bankarskih performansi (UBPR) je sveobuhvatan analitickiinstrument namenjen za bankarsko nadgledanje (superviziju), ispitivanje i potrebemenadzenta, Eksplicitno pokazuje uticaj menadzerskih odluka i ekonornskih uslovana bankarske perforrnanse i kompoziciju bilansa banke. Podaci sadrzani u izvestajumogu se koristiti kao pomoc prlikom sagledavanja adekvatnosti kapitala, likvidnostibanke, imovine i obaveza banke, kao i upravljanje rastom banke. Pojedinci,koriscenjern izvestajadolaze do dodatnih saznanja 0 finansijskom stanju banke.

12 Slcdcca diskusijaje bazirana na "dul'ont" sisternu finansiske analize i adaptiranajc od straneDavida Cola '72 godine. Mnogo znacajnija definicija prinosa na kapital jc odnos neto prinosaumanjenog za dividendo na preferirane akcije prema obicnom vlasnickorn kapitalu, zato stopokazujc potcncijal prinosa na obicne akcije.

90

BROJ 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTIFINANSI.JSKOG IZVESTAVANJA BANKE

UBPR je kreiran od strane Federalne korporacije za osiguranje depozita (FederalDeposits Insurance Corporation ili FDIC) u okviru Saveznog FinansijskogInstitucionalnog Ispitnog Veca (Federal Financial Instituting Examination Councilili FFIEC) nazvanog lzvestaj za potrebe bankarske supervizije. Banke izvestaj mogupribaviti besplatno dok zainteresovani pojedinci mogu pribaviti izvestaj 0 bilo kojojbanci telefonskim pozivorn iIi pisrnenim obracanjern odeljenju FDIC-a u Vasingtonupo odredenoj ceni. Cenajednog izvestaja se krece oko 45 dolara.

Izvestaj se dobija kornpjuterskorn obradorn baza podataka dobijenih iz javnihizvora. On sadrzi podatke stare nekoliko godina koji se dopunjuje (update)kvartalno. Ovi podaci su prezentirani u formi odnosa (ratia), procentirna, i udolarskim iznosima pretezno obezbedeni iz Izvestaja 0 stanju i prihodirnapribavljenih ocl sarnih banaka. Svaki UBPR sadrzi i korespodentne prosecne poclatkeza bancinu prosecnu grupaciju i procentualne rangove za vecinu odnosa (ratia).UBPR zbog toga clozvoljava vrednovanje trenutnog stanja banke, trenclove ufinansijskim perforrnansama, i kornparacije perforrnansi sa drugim bankama u grupi.

UBPR sadrzi bogatstvo poclataka 0 profitabilnosti i riziku prezentovano ueksplicitnorn i jednoobraznom obliku. lako stanclardni UBPR izvestaji sadrze oko 18stranica, njihova preclnost nacl "tipicnim" finansijskirn izvestajima je njihovajeclnoobraznost u prezentaciji podataka. Jednom nauceno koriscenje UBPR izvestajamoze se lako prirneniti na vrednovanje bilo koje banke. Kao sto je vee receno,tipican UBPR na kraju godine sadrzi 18 stranica informacija 0 sukcesivnompetogodisnjem periodu (npr. 1994-1998 god.). lzvestaji koji se racle u toku goclineobezbeduju podatke 0 trenutnom kvartalu, istorn kvartalu u prosloj goclini iposlednja tri godisnja periocla. lako je snaga UBPR-a njena konzistentnost, nazalostpostoji nekoliko razlicitih verzija izvestaja, Verzija se obicno razlikuje jedino pokolicini obezbeclenih inforrnacija, Kod vecih banaka UBPR-ovi obicno obezbedujuvise podataka. Isto tako izvestaji se dopunjuje inforrnacijama (podacirna) skorosvake godine.

Podaci sadrzani u UBPR-u sastoje se od 3 bazicna tipa: nivo bankarskih oclnosa iclolarske vrednosti; proseci grupacija banaka, i bankarski procentualni rangovi. Nivobankarskih odnosa i dolarskih vrednosti (bank-level ratio and dollar values)sastoji se primarno ocl detaljih poclataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. Oclnosi(ratios) obezbec1uju podatke za skoro sve specificne aspekte bankarskeprofitabilnosti i rizika (BANK). Proseci grupacije banaka (peer group averages iliPEER) su klasifikovani u 25 razlicitih grupa banaka baziranih pre svega na velicinibanke i njene generalne lokacije. Procentualni rangovi (percentile rangs ili P(7)omogucavaju sveobuhvatniju analizu gcle se vrsi rangiranje svakog bancinog odnosa(ratia) u okviru pripadajuce grupacije banaka u rastucem reclosleclu od 0 clo 99.Svaki procentualni rang inclicira da Ii je posmatrani oclnos iznacl iii ispod prosekagrupacije.

UBPR format uopsteno sadrzi sledece stranice i sadrzaje:

91

PRIVREDNA IZGRADN.lA

.:. Naslovna strana (Report cover page)

GODINA XLVI

(strana (0))r Sadrzi osnovne deskriptivne informacije 0 banci, njenoj lokaciji,

karakteru poslovanja, kao i kratak opis proseka grupacije ukljucenih uizvestaj .

•:. Sumirani odnosi (Summary ratios)(strana (1)

)r Sadrzi osnovne zbirne informacije 0 banci ukljucujuci prinos naimovinu, kamatni i nekamatni prihod i troskove kao procenat odukupne imovine.

)r Sadzi i sumirane mere rizika na kreditni portfolio, likvidnost,kapitalizaciju, kao i stope rasta koje su takode ukljueene.

•:. Informacije 0 prihodima (Income information)Y Bilans uspeha - prihodi i rashodi (Income statement - revenues and

expenses) (strana (2)• Prikaz detaljnog bilansa uspeha iskazanog u 1,000 dolara.

Y Nekamatni prihodi i troskovi, i prinosi (Non interest income andexpenses and yieldsi (strana (3)

• Na ovoj stranici, FDIC kombinovano daje detalje 0 nekamatnomprihodu i nekamatnorn trosku u 1,000 dolara zajedno saprocentualnim odnosima (procentima od imovine) ovih istihbrojeva.

• Kao dodatak, dati su i prosecni odnosi prinosa na imovinutroskova na obaveze (u donjem delu stranice).

•:. Informacije iz bilansa stanja (Balance sheet information) obuhvataju:Y Bilans stanja - imovina, obaveze i kapital (Bilance sheet - assets,

liabilites & capital) (strana (4)• Uobicajni elementi bilansa stanja u 1,000 dolara.

Y Vanbilansne stavke (O/l- balance sheet items) (strana 05)• Podaci su dati i u dolarskim iznosima i kao procenat od ukupnih

vanbilansnih stavki.Y Izvedena analiza (derivatives analysisv (strana OSA)

• Daje dodatne podatke 0 stavkama sadrzanim na predhodnimstranama.

• Na ovoj strani daju se dolarski iznosi izvedenih stavki i procenti odukupnih odnosa.

'r Izvedena analiza (derivatives analysis) (strana OSB)Y Bilans stanja - procentualna struktura imovine i obaveza (Balance

sheet - percente composition ofassets and liahilites) (strana 06)• Uobicajne analize, standardnog obima.• Prikazivanje bilansa stanja je vrseno u procentima od ukupne

imovine.

BROJ 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA BANKE

(strana 11)

• Vrlo je pogodan za vrednovanje kombinacije imovine i obaveza.'r Analiza potrazivanja kredita i Iizinga finansijskih sredstava kao i

sagledavanje miksa kreditnog portfolia(Analysis ofloan and leaseallowance and loan mix) sadrzi (strana 07)• Saglcdavanje potrazivanja kredita i Iizinga sredstava (LN&LS)

u 1,000 dolara.• Odnose koji posmatraju provizije za gubitke po losim

kreditima, potrazivanja za zajmove i Iizinge sredstava, brutogubitke, povracaje, i neto gubitke po vrstama kredita,

'r Analiza potrazivanja kredita i Iizinga finansijskih sredstava kao isagledavanje miksa krcditnog portfolia (Analysis of loan andlease allowance and loan mix) sadrzi (strana 07)• Odnose koji detaljnije prikazuju strukturu kredita (svaka

katcgorija kredita je prikazana kao procenat od ukupnihkredita) kao i informacije 0 hipotekarnoj imovini.

'r Analiza proslih obaveza, neprinosnih i restruktuiranih kredita ilizinga (Analysis ofpast due, nonaccrual & restructured LN&LS)

(strana 08)• Sadrzi dolarske iznose proslih obaveza, neprinosnih i

restruktuiranih kredita i lizinge finansiranja, kao i ostalurealnu imovinu koju banka poseduje (OREO).

• Odnose koji detaljnije prikazuju procente proslih kredita povrsti, prosle obaveze i neprinosne zajmove.

'r Analiza proslih obaveza, neprinosnih i restruktuiranih zajmova ilizninga (Analysis of past due, nonaccrual & restructured LN&LS)(strana 08A)• Sadrzi informacije za podsecanje.• Dodatne detalje u procentima i dolarskim isnosima.

r Analiza rizika kamatnih stopa kao procenat od imovine (Interestrate risk analysis as a percent ofassets) (strana 09)• Pruza osnovne informacije 0 riziku kamatnih stopa.• Prikazuje ukupnu kamatonosnu imovinu i obaveze i neto

pozicije (GAP) za protekla tri meseca i poslednju godinu.Likvidni i investicioni portfolio (Liquidity and investment portfolios

(strana 10)• Prikazuje dolarske iznose kratkorocnih investicija u finansijske

instrumente, obveznice i visoko rizicne hartije od vrednostipokrivene hipotekom.

• Odnosi likvidnosti i struktura investicija u tinansijskeinstrumente (procentualni prikaz od ukupnih investicija utinansijske instrumente) su isto prikazani.

r Analiza kapitala (Capitalanalysi,\')

93


• Sagledava vlasnicku strukturu kapitala i prikaz ukupnogdolarskog iznosa komponenti kapitala.

• Prikaz kapitalnih odnosa, ukljucujuci prinos na kapital (ROE),isplacene dividende, i stope rasta komponenata kapitala

y Analiza adekvatnosti kapitala (Risk - based capital anaysisi (str. l1A)• Prikazani su dolarski iznosi kapitala i njegovih komonenti.• Prikazani su dolarski isnosi rizicne imovine i prilagodavanja

rizicne imovine.• Rizicni kapital i odnosi leveridza su isto tako prikazani.

y Analiza prihoda poslednja cetiri kvartala(Last - four quarters income analysis) (strana 12)• Strana sadzi zbirne podatke poslednja cetir! kvartala koji

kombinuju informacije sa strana 01 i 03 kao i prikaze dobiti itroskova na imovinu i obaveze,

y Trenutni prosecni pregled (State average summary) (STAVG)• Sumirani odnosi slicno kao na strani 01

2 Analiza profitabilnosti banke

Ako bismo pitali predsednika bankarske grupacije, iii predsednika upranogodbora iii generalnog direktora banke, da nam rezimira ucinak za prethodnu godinu,onda bi on svakako morao da navede prinos na kapital (ROE) iii prinos na imovinu(ROA) njegove banke. Ako su pokazatelji Yeti od proseka grane onda cemo dobitikvalifikaciju u smislu visokih performansi banke. Naravno, banka koja vrsi ovakvukvalifikaciju mora iii da preuzme Yeti rizik, da irna nizu cenu usluga i kvalitetnijeobaveze, iii da ukupne operativne troskove poslovanja drzi nize od proseka. Sledecaanaliza polazi od ovih agregiranih profitnih pokazatelja. Nakon toga se vrsidekompozicija prinosa na imovinu na kornponente ratia da bi odredilo zastoperformanse tj. ucinci banaka variraju od proseka.

Ukupna profitabilnost je generalno merena i poredena u odnosu na prinos nakapital (return on equity iii ROE) i prinos na irnovinu (return on assets iii ROA).Model prinosa na kapital jednostavno povezuje ROE sa ROA i finansijskirnleveridzorn, i vrsi dekompoziciju ROA na njegove sastavne delove. Po definicijiROE dobijamo kao:

ROE = Neto dobit / Ukupni Kapital

ROE je jednak neto dobiti podeljenoj sa ukupnirn kapitalorn i ovaj indikatorpokazuje procentualni prinos na svaki dolar akcijskog kapitala':'. To je ukupni(agregirani) prinos akcionarirna pre isplate dividende. Za banku je bolje da su ovi

I.1 Svi podaci hilansa stanja trehali hi da su uproscccni kada se koristc sa podacima hilans»uspcha. Ovo cc smanjiti porcmccajc prouzrokovane vanrednirn transakcijama II prikazanimizvcstajirna.

94

BROJ 1-2 APLlKATlVNI ASPEKTI FINANSI.JSKOG IZVESTAVANJA BANKE

prinosi sto veci, zato sto banka moze u toj situaciji vise izdvojiti na ime zadrzanedobiti i isplatiti vece dividende kada su profiti visi,

ROA = Neto Dobit/Ukupna Imovina

ROA je jednak kolicniku neto dobiti i ukupne imovine i na taj nacin merineto dobit po dolaru prosecne vlasnicke imovine posedovane tokom datog perioda.ROE je povezan sa ROA putem kapitalnog multiplikatora (EM), koji je jedanakukupnoj imovini podeljenoj sa ukupnim kapitalom.

EM = Ukupna Imovina / Ukupni Kapital

Pracenjem racunovodstvenih jednakosti dobijamo:

ROE = Neto Dobit (net income) x Prosecna Ukllpna lmovina(average tOlal assels)

Prosccna Ukupna Imovina (average total assets) Prosccni Ukupni Kapital (average total equity)

ROE= ROA X EM (5)

Bankarski kapitalni multiplikator poredi imovinu sa kapitalom tako da velikevrednosti ukazuju na velike iznose dugovnog finansiranja u odnosu na akcijskikapital. EM na taj nacin meri finansijski leveridz i prikazuje zajedno i meru profita irizika banke.

LJporedimo dye konkurentske banke od kojih svaka drzi 100 mil. $ imovine saindenticnorn kompozicijorn". Kvalitet irnovine je isti. .Jedna banka se finansira sa90 mil. $ zaduzivanjern i sa 10 mil. $ obicnim akcijama dok se druga finansira sa 95mil. $ zaduzivanjem a sa 5 mil. $ obicnirn akcijama. EM za prvu banku je lOa zadrugu 20.

EM, = 100$110$ = 10 % kapital banke od 10 mil. $EM2 =100$/5$ = 20 % kapital banke od 5 mil. $

Kapitalni multiplikator (EM) deluje na profit banke tako sto ima multiplikovaniuticaj na prinos na imovinu (ROA) a sto odrectuje bankarski prihod na kapital(ROE). U navedenorn primeru, ako obe banke zarade 1% na irnovinu, prva banka ceprikazati ROE od 10% (1% x 10), dok ce druga banka ostvariti ROE od 20%.Finansijski leveridz cini da banke iskoriste prednosti kada ostvare pozitivne zaradekao sto druga banka obezbectuje akcionarima prinos koji je 2 puta veci nego sto jekod njenog konkurenta. Ali ovde postoje dva lica finansijskog leveridza koji seispoIjava kada banka ostvari gubitak. Ako bi svaka banka izvestila negativan prinosna imovinu od 1%, druga banka ce imati ROE od -20% iii dvostruki gubitak od prvebanke. Iz jednacine (5) se vidi da veci ROE se moze ostvariti bilo povecanjern ROAiii povecanjem finansijskog leveridza.

14 Timothy W. Koch. S. Scott Maclionald, (2000) "Bank Management", Harcourt Brace &Company. Orlando.

9S

I'RIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

EM predstavlja meru rizika zato jer on reflektuje koliko imovine moze bitinenaplaceno pre nego sto banka postane nesolventna.

Razmotrirno nadalje, odnos ukupnog kapitala i ukupne imovine iIi I/EM,dakle reciprocnu vrednost kapitalnog multiplikatora. Ovaj odnos je jednak 10%za prvu banku i 5 % za drugu banku u navedenom primeru. lako obe banke drzeidentican iznos imovine, prva je u manje rizicnoj poziciji, zato sto dva putamanje njena imovina moze biti nenaplativa poredeci sa drugom bankom prenego sto bi postala nesolventna. Tako, visoki EM povecava ROE kada je netoprihod pozitivan, ali isto tako njegovi visoki iznosi ukazuju na visok kapitalnirizik iIi rizik solventno

Dekompozicija prinosa na kapital (ROE): Priroda bankarskog profita

BRO.l 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSLJSKOG IZVESTAVAN.!A BANKE

1. Odnos troskova i korisnost imovine

"DuPont" analiza je uspesno koriscena vise godina, a moze biti neznatnoizmenjena kako bi se koristila u finansijskim institucijama. UBPR (jednoobrazniizvestaj 0 ucincima banke) obezbeduje bogatstvo podataka koji su od pornoci uanalizi ucinaka banaka i stedionica. Osnovni prinos na ukupnu imovinu, ROA, jekomponovan (sastavljen) od dva vodeca deja: ostvarene dobiti i kontrolisanihtroskova (obuhvataiuci i placene poreze). Podsecanja radi, neto dobit (N!) se dobija:

Neto Dobit (NI) = Ukupan Prihod (TR) -- Ukupni poslovni troskovi (EXT) - Porczi (1') (7)

Ukupan prihod (total revenue iii TR) je slican neto prodaji uvecanoj za drugeprihode kod nefinansijskih kompanija i jednak je sumi prihoda od kamata,nekamatnih prihoda, i dobitaka (gubitaka) od realizacije finansijskih instrumenata"'.

Ukupni poslovni (operativni) troskovi (total operating expenses iii EXT)obuhvataju sumu kamatnih troskova, nekamatnih troskova i provizije na gubitke nakreditima i lizingu.

Deleci obe strane sa prosecnorn ukupnom imovinom (average total assets iii TA)vrsirno dekompoziciju ROA na njene komponente (cinioce)'":

ROA(NI)=TR_EXP _TaxesTA TA TA TA (8)

Tako je bankarski ROA komponovan od korisnosti imovine (AU), odnosatroskova (ER) i poreskog odnosa (TAX).

ROA=AU-ER-TAX (9)Gde je :AU = Ukupan prihod (TR) I Prosecna ukupna irnovina (TA)ER = Ukupni posJovni troskovi (EXP) I Prosecna ukupna imovina (TA)TAX = Porez na ostvareni prihod (T) I Prosecna ukupna imovina (TA)

IS Vanredni prihodi i troskovi su ukljuccni po definiciji u ukupne prihode i ukupne troskove.Ali kada sc vrsi vrednovanje poslovnih pcrformansi i uporedivanje kljucnih odnosa tokomvrcmena i u porcdenju sa grupom, ovc vanredne stavke bi trebale da se izuzrnu iz analize. Osnovnaprcdpostavka od koje sc polazi jc da su vanredni prihodi i vanredni troskovi relativno mali, ali akobi oni postali vcliki onda bi se zahtevalo njihovo izuzimanjc iz analize. Kao takav, neto prinos cebiti jednak neto prinosu pre vanrednih prihoda.

16 Standardna "dul'ont" analiza vrs: dekomponovanjc ROA kao proizvoda marginalnog profita(pro/it margin ili PM) i korisnosti imovine (asset utilization iii AU) u smislu da je ROA = PM x

AU. gde jc PM =, NI/TR a AU = TRITI\.Ovi odnosi nisu dircktno raspolozivi u UBPR izvcstaju. AU moze biti pronadeno u UBPR-u

dodavanjcm kamatnog prihoda ukupnoj prosecnoj imovini (TA) a pri tome izostavljaiucinekamatni prihod iz TA PM mozc biti indircktno utvrden deljenjcm ROA sa AU (PM =

ROA/AU).

97

PRIVREDNA IZGRADN.JA

Povecanje ROA se vrsi povecanjern AU i smanjenjem ER i TAX.

2. Dekompozicija troskova: komponente odnosa troskova (er)

GODINA XLVI

Razmotrimo prvo odnos troskova (expense ratio ili ER) koji su veoma intuitivnoanalizirani. Na primer, ER 7% ukazuje da su bankarski bruto operativni troskovijednaki 7% od ukupnih investieija; to jest ukupne imovine. To znaci da sto je manji(veer) ER veca (manja) ce biti efikasnost banke u kontroli troskova. Na primer,predpostavimo da dye banke imaju istu velicinu imovine, ali jedna izvestava da sunjeni troskovi dva puta veci od druge. Banka sa vecirn troskovima ima dva putaveci ER od druge banke.

Dekompozieija ER se pojavlja na vrhu grafikona. Tri dodatna odnosa izolujuutieaj specificnih oblika operativnih rashoda:

v Troskovi kamata (IE)Odnos troskova kamata (interest expense ratio) = 1

Prosecna ukupna imovina(TA) .

• v Nekamatni troskovi (OE)Odnos nekamatnih troskova (noninterest expense ratio) = ----------'----'-

Prosecna ukupna imovina (TA)

2.

. .. . Nakanada za gubitke po losima kreditima (PLL)Odnos naknadc za gubitke po odobrenim krcditima = "'-__'--- -'--_-'-

(provision/or loan lost) Prosecna ukupna imovina (TA)

Sume ovih odnosa jednake su odnosu ukupnih troskova (total expenseratlos":

ER( EXP ) _ IEAvrTA avrTA

OE PLL+ +---

avrTA avrTA(10)

Ako su svi drugi faktori jednaki, smanjivanjem svakog od ovih odnosa poveeacese profitabilnost banke. Vrednost svake mere poredene sa slicnirn odnosimagrupacije banaka pokazace koje specificne vrste troskova doprinose znacajnorndiferenciranju u perfomansama banaka. U situaciji kada se ratia razlikuju, analiticarbi trebao da ispita dodatne odnose koji bi ukazali na skrivene razloge i uzrokerazlikovanja.

17 Ova] odnosjc vcorna koristan zato sto se ER ne pojavljuje dircktno II UBPR izvestaiu. ER scmozc direktno dobiti iz UBPR na dva nacina, Prvo, on se moze direktno kalkulisati kao odnosukupnog operativnog troska / prosecne ukupnc imovine, Drugo, ER se 11l0J:C izracunati iz formule10.

BRO.! 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA BANKE

Kamatni i nekamatni troskovi trebali bi unapred da budu prouceni u zavisnostiod izvora koji ih prouzrokuje. Kamatni troskovi izmedu banaka se mogu razlikovatit]. varirati u zavisnosti od tri razloga:

1. Kamatne stope,2. Sastava (kompozicije) troskova,3. Obima (velicine) troskova,Efekti kamata (rate effects) sugerisu da kamatni troskovi po obavezama Cj iz

fonnule (3), koja pokazuje prosecne troskove finansiranja irnovine, se mogurazlikovati izrnedu banaka. Bruto kamatni troskovi svake obaveze mogu seizracunavati deljenjem troskova karnata u odnosu na pojedine obaveze sa prosecnimukupnirn dolarskirn iznosorn obaveze iz bilansa stanja".

- iol ( /'1' b'I') Kamatnitroskoviobaveza(interestexpcnsconliability)Troskovio oaveza cost 0 La I tty == -------------:'---------!--------"--'-, Prosecne bilansne obaveze (average balance0/ liability)

Razlike u kamatnim troskovirna proisticu delimicno i iz toga sto banke placajurazlicitu premiju rizika ukazujuci na nacin na koji trziste opaza kvalitet njihoveimovine i ukupno preuzeti rizik. Visok rizik znaci i visoke troskove obaveza. Banketakode vrerne "n" pozajmljivanja razlikuju u odnosu na cikluse kamatnih stopa. Akobanka pozajrni novcana sredstva u vrerne kada su kamatne stope niske, njen kamatnitrosak ce pasti nize u odnosu na banake koje emituju nov dug u vreme kada sukamate visoke. Konacno, banke koriste razlicita dospeca depozita i duga cimeplacaju razlicite kamatne stope u zavisnosti od krive prihoda u datorn perioduemitovanja. Obicno, depoziti sa dugirn rokorn dospeca nove vise kamatne stope uodnosu na kratkorocne depozite. Tako ce Cj biti razlicite velicine u bankarna upravoiz navedenih razloga.

• Efekat strukture (kompozicije) troskova (composition effects)ukuzuje da se miks obaveza moze razlikovati. Banke sa znacajnomvelicinom depozita po vidjenju placaju rnanje iznose kamata zato sto jerec 0 vrsti depozita koj i ne nosi kamatu. Banka koje emituje CD i kupujefederalna sredstva ce obicno placati vise prosecne kamatne stope negobanka sa vecom osnovom jeftinih depozita po videnju i malih orocenihdepozita, jer Sll ove obaveze (CD i FFRP) rizicnije. Ovo predstavljakljucnu prednost sigurnih (core) depozita nad promenljivim tj."nesigurnim" (noncore) depozitnim obavezama. Ovakav utica] strukture

18 Ovo je jcdno od podrucja razlicitosti troskova i prihoda kalkulisanih koriscenjem UBPRpodataka i troskova i prihoda prikazanih u UBPR izvestaju, Troskovi i prihodi su prikazani nastrani 03 UI3PR izvestaja korisccnjem kvartalnih proseka za individualnu vrcdnost imovine. Tako,izracunavanjc troskova i prihoda korisccnjem podataka dobijenih na kra]u godine mozc dovestido pogrcsnih zakljucaka.

99


troskova prikazan je obicnim odnosima standardne velicine koji meresvaku obavezu kao procenat od prosecne ukupne imovne,• Efekat obima (volume effects) ukazuje da banka moze platiti veceiii manje troskove kamata jednostavno zato sto posluju sa razlicitomvelicinorn duga i kapitala i tako placa razlicite kamate na razlicite iznoseobaveza. Bankarski relativni iznosi duga prema kapitalu su prikazaniputem kapitalnog multiplikatora. Kada je EM visok, karnatni troskovimogu biti visoki odrazavajuci proporcionalno visoke iznose dugovnogfinansiranja. Kada je EM nizak , kamatni trosak je obicno nizak. avo jetacno iako bi banka placala iste efektivne kamatne stope i irnala istuprocentualnu strukturu obaveza.• Nekamatni troskovi iIi opsti troskovi tnoninterest expense iiioverhead expense) mogu biti slicno dekomponovani. Troskovizaposlenih koji ukljucuju plate i benificije zaposlenirna, troskovizakupnine, i drugi operativni troskovi prikazani kao procenat odukupnih opstih troskova, pokazuje gde su troskovi efektivno realizovani,iIi gde je banka u poredenju sa drugim bankama u nepovoljnijempolozaju. Slicni odnosi su cesto konstruisani poredenjern ovih troskovasa prosecnom irnovinom dozvoljavajuci poredenja banaka razlicitihvelicina, Nekamatni troskovi mogu varirati izmedu banaka zavisno odkornpozicije obaveza. Banke sa vecim iznosima transakcionih depozita,na primer, imaju relativno vece opste troskove.

Dekompozicija prihoda: komponente koriscenja imovine (au)

Dekomponovanje AU pojavljuje se na dnu izlozenog grafickog prikaza. Ako jeodnos AU visok, visoka je i bankarska sposobnost da ostvari prihod iz imovine kojuposeduje. Odnos koriscenja (upotrebe) imovine (asset utilization ratio) je istoveoma intuitivno interpretiran. Na primer, ako je bancin AU jednak 10%, njen brutoprinos (pre odbitka troskova i poreza) na ukupnu imovinu bice 10%. Visoki iznosiAU pokazuju veci profit, uz predpostavku da je sve drugo konstantno. Ako istabanka ima ER 7% onda je bancin neto prinos na imovinu (investicije) preoporezivanja 3% (10% - 7%).

Ukupan prihod (TR), iIi ukupan operativni prihod, se moze podeliti na 3komponente:

Ukupni prihod (TR) = Kamatni prihod (II) + Nekamatni prihod (01) + Dobit(gubitak) od realizacije finanasijskih instrumenata (SO)

Deljenjem obe strane sa ukupnom prosecnom imovinorn (AvrTA)dobicemo l 9

:

19 AU nijc dircktono prikazan u lJBPR-u. ali sc mozc izracunati dodavanjcm komponcnli izjednacine II. koje su raspolozive u izvcstaju.

LOO

BRO.l 1-2 APLlKATIVNI ASPEKTI FINANSl.lSKOG IZVESTAVAN.lA BANKE

AU ( TR J== II + 01·avrTA avrT1\ avrTA

SG+--

avrTA(I I)

Ovo pokazujc koliko bankarskog bruto prihoda na imovinu rezultira IZ

kamatnog prihoda, nekamatnog prihoda i realizacije finanasijskih instrumenata,Kamatni prihod (in/crest income) moze varirati medu bankama iz ista tri

razloga koja su objasnjena kod troskova kamata, a to su: efekat karnata, efekatstrukure, i efekat obirna. Ispitivanje bruto prihoda po jedinici imovine preoporezivanja (r.), iz jednacine (3), ornogucuje banci da uporedi realizovane prinosesa prosecnim prinosima grupacije banaka. Razlike mogu odrazavati razlicitadospeca, vreme kupovine u odnosu na cikluse kamatnih stopa, iii razlicita strukturavlasnistva (dugovanja) u okviru svake kategorije imovine, Na primer, banka kojapretezno investira u uzgradnju novih stambenih objekata (gradevinske kredite) trebada zaradi veci bruto prihod na kamate, nego banka koja odobrava kreditekompanijama sa liste FORTUNA 500 (visoko likvidnim i profitabilnirnkornpanijama), zato sto su gradevinski krediti rizicniji. Razlike u prihodima poosnovu investiranja u finanasijske instrumente, u osnovi reflektuju razlike uprosecnosti rokova dospeca, gde investiranja u dugorocne finansijske instrumentenose visok karnatni prihod. Bruto dobit na imovinu moze se izracunavati na slicannacin kao troskovi obaveza, deljenjem kamatnog prihoda na pojedinacnu imovnu saprosecnirn dolarskim iznosom te imovne u bilansu stanja'",

1" 1 j . . . /d ) Kamatni prihod na imovinu (interest income on asset)n 10( na ImOVIl111 (Vie on asset = -----'----------'-----------'---

. Prosecna vrednost bilansne irnovinctoverag« balance of asset)

lako bi dye banke ostvarile istu dobit na svu imovinu, kamatni prihod ce biti veciu onoj banci koja proporcionalno vise investira u kredite sa visokim bruto prihodom.Tako struktura (kompozicija) imovine (asset composition) utice na AU. Merestrukture imovine mogu se obezbediti proucavanjem procentualnog odnosa svakeimovine u odnosu na ukupnu imovinu. Na kraju, pregled bancine zaradivackeosnove (earning base iii EB) uporeduje srazmerno investiranje u zaradivackuimovinu u odnosu na ukupnu irnovinu i tako pokazuje da Ii jedna banka ima vise iiimanje zaradene karnate na imovinu u odnosu na prosek grupacije banaka. Ovopokazuje isti nacin uticaja obima (volume effect) na kamatne prihode kao sto je topokazano i kod kamatnih troskova.

Z di V\ ( 'ng:I) Zaradivacka imovina (earning assets)ara ivac ill osnova earnings iase = -----------'------"-'---'---, Prosecna ukupna imovina (averogetotal assets)

zo Ovo jc .ins jcdna oblasl II kojoj dolazi do razlika izmedu dobiti izracunate putcm korisccnjaIiBl'R podatuka i dobiti prikazane u samorn UBI'R izvcstaju.

IOJ


Zaradivaeka imovina (earning assets) obuhvata celokupnu irnovinu koja stvaraeksplicitne kamatne prihode iIi prihode od iznajmljivanja (lizinga finansiranja). Onase obicno meri oduzirnanjem celokupne nezaradivacke imovine koja obuhvatanekamatnu gotovinu, isplate banaka (due from the banks), primanja, placanjeodrzavanja prostorija i druge imovine, od ukupne irnovine.

Nekamatani prihodi (noninterest income) mogu takode biti dekomponovani uskladu sa njihovim doprinosorn ukupnirn prihodima. Proucavanje strukuturenekamatnog prihoda sastavljenog od honorara (vanrednih prihoda), provizija odkorespodentskih banaka, prihoda od usluga deponovanja (depo poslovi), prihodi odtrgovine finansijskim instrumentirna, i ostali nekamatonosni prihodi a prikazanog uodnosu na ukupnu nekamatnu imovinu, pokazuje nam koje komponente najvisedoprinose formiranju AU i zasto odredene razlike postoje u odnosu na grupaciskiprosek. On isto indentifikuje da Ii ostali prihodi koji su u osnovi vanredni cineznacajan deo nekamatnih prihoda. Kada banka prijavi vanredne prihode, analiticar bitreba da ove prihode izopsti iz neto prihoda pre nego sto prede na izracunavanjeodnosa profitabilnosti. Ovo ciscenje od vanrednih prihoda daje istinitiju sliku 0

poslovnom ucinku u posmatranom periodu.Poslednji faktor koji utice na visinu ROA, je porez na dobit banke (tax

payments). Generalno, porez na dobit je podeljen sa prosecnorn ukupnorn imovinornu jednacini (9). U zbirnorn izrazu dobijamo utica] svih faktora na ROA:

ROE= [AU -ER-TAX] x EM ( 12)

Nekoliko ostalih mera ukupne profitabilnosti su isto tako cesto spominjane. Oneobuhvataju neto kamatnu rnarzu (NIM"), razliku (spread), bankarski teret (burden) iodnos efikasnosti (efficiency ratio).

N kv Neto kamatni prihod

eto amatna marza =-------'--Zaradivackaimovina

Rlik Kamatni prihod Kamatni troskoviaz I a =----~--- -------------

Zaradivacka imovina Obaveze na koje se placaju kamate

Neto kamatna marfa (net interest margin ili NIM") je sumirana mera netokamatnog prihoda na zaradivacku irnovinu.

Od-, . Nekamatni troskovi - Nekamatni prihodi

nos opterecenja = -------------'----Prosecna ukupna imovina

S fikasnosti Nekamatni troskovitopa e I asnosn =---------------Neto kamatni prihod + Nekarnatni prihod

102

BRO.J 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSI.JSKOG IZVESTAVAN.JA BANKE

Razlika (spread), koja je jednaka prosecnom prihodu na zaradivacku imovinuumanjenu za prosecne troskove kamata na obaveze, je mera kamatne razlike (sirine)izrnedu investicionih fondova i fondova obaveza. Ove dye mere su izuzetnoznacajne prilikom procenjivanja bancine sposobnosti da upravlja rizicima kamatnihstopa. Kako se kamatne stope promene, tako se i bankarski kamatni prihod ikamatni trosak menjaju. Na primer, ako bi se kamatne stope povecale, to bi dovelodo povecanja i kamatnog prihoda i kamatnog troska zato sto ce 'se odredena imovinai odredene obaveze vrednovati po visirn kamatnim stopama. Variranje NIM i razlikepokazuje da Ii je banka pozicionirala svoju imovinu i svoje obaveze tako da moze daiskoristi prednosti promena kamatnih stopa - odnosno da Ii banka ostvaruje profit iIigubitak kada dode do povecanja tj. smanjenja kamatnih stopa. Isto tako je vazno daNIM i razlika budu dovoljno veliki da pokriju teret, provizije za gubitke po losimkreditima, gubitke iz realizacije finansijskih instrumenata, i poreze, kako bi bankabila profitabilna.

Odnos opterecenosti (burden ratio) meri iznos nekamatnog troska pokrivenogprovizijama, cenom usluga, dobitakom od realizacije finansijskih instrumenata, iostalih prihoda kao razlomak prosecne ukupne imovne. Sto je ovaj odnos veci, visenekamatni troskovi prevazilaze nekamatne prihode iskazane u bilansu stanja. Zabanku je daleko bolje da je ovaj odnos sto nizi, i ceteris paribus.

Odnos efikasnosti (efficiency ratio) veoma popularan u poslednje vreme meribancinu sposobnost da kontrolise nekamatne troskove relativno u odnosu na netoposlovni prihod (NIl + nekamatni prihod). Teoriski, on pokazuje koliki sunekamatni troskovi banke na jedan dolar poslovnog prihoda. Bankarski analiticarocekuje da vece banke ova] odnos drze ispod 55%, odnosno 55 centi po dolaruoperativnog prihoda. Banka koristi ovaj odnos da izmeri uspeh preduzetih mera ukontroli nekamatnog troska. [to je ovaj odnos manji, veca je profitabilnost banke,ako su svi drugi cinioci ostali nepromenjeni.

2\d'2001bPNC b k dan a, ecem ar . go me

POKAZATEL.JI UBPR PEERI STRANA U

PROFITABILNOSTI UBPR IZVESTA.JU

ROE: NitrE 9,37% 13.68% II

ROA: NI/TA 0,77% 1,12% 1

AU: TRITA 9, 1O'Yo 8,27% I

EM: TAITE 12,12 11,88 6

EB: zaradivacka imovina/TA 85.13% 88,31% 6

NIM: ncto kamatna margina 3,95% 3,71% I

21 Prikazani podaci SlI dobijeni stavljanjcm 1I odnos podataka iz napred navedenog bilansastanja i bilansa uspcha I'NC banke. Prva kolona prikazuje pokazatelje 1I UBPR izvestaiu. Drugakolona daje pokazateljc srodnih grupacija, A treca pokazuje na kojim stanicama 1I izvesaju se tipokazatclj i nalaze.

103

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVI

Razlika (spread) 3,44% 3,31% 3

Odnos cfikasnosti 6l,15%, 59.51% I

Teret/TA -1,04% -1,22% I

Nekamatni prihod nckamatni 72,92% 61.39% I

trosak

ER: EXI'/TA 7,88% 6,54%, I

Ukupan kamatni trosak/TA 2,62%, 2.90% I

Nckamatni trosak/TA 3,84% 3,16% I

I'rovizija za gubitkc na 1,42(Yo O,4S% I

kreditima/TA

Porcz na dobit/TA 0,45% 0,61% I

3 Pocetna iskustva restrukturiranja bankarskog sistema Srbije

U proteklih dye godine bankarski sistemi u Srbiji i Crnoj Gori doziveli su krupnepromene, moze se slobodno reci gotovo neverovatne, posmatrano prema dubini isveobuhvatnosti sprovedenih institucionalnih reforrnskih resenja. Trziste kredita ifinansijska trZista bila su dovedena na ivicu kolapsa krajem devedesetih godina, pasu se programi restrukturiranja bankarskih sistema ovih zemalja nametnuli kaoprirodni nastavak nagomilanih problema sa ciljem da se obnovi poverenje ubankarski sistem na potpuno novoj institucionalnoj osnovi i da konacno bankcpostanu profitabilne dcpozitne finansijske institucijc u proccsu transfcra stednje.Nairne, banke su vazne depozitne finansijskc institucije intermcdijarnog karaktera nafinansijskim trZistima, tc slicno drugim finansijskim posrednicima, olaksavaju prilivsredstava od stedno suficitnih ekonomskih jedinica (stedisa) ka stedno deficitnimekonornskim jedinicarna (zajmoprimcirna).

Medjutim, prakticna iskustva iz prethodne decenije potvrdjuju cinjenicu da bankenisu funkcionisale kao nezavisne i profitno orjentisane depozitno-kreditneinstitucije, vee su najcesce predstavljale "protocni bojler" putern koga su vlade uvelikoj meri koristilc bankc u kvazifiskalnc svrhc, cime su banke najcescepredstavljale servis ministarstva finansija i politickog rukovodstva, sa ciljem dapotpornognu realizaciju kratkorocnih, cesto oportunih, politickih ciljeva i interesa,Zato su bilansi banaka bili optereceni kreditima odobrenim pod posebno povoljnimuslovima, a koji su usmeravani adrninistrativnom prinudom u posebne prioritetnesektore privredc. Te plasmane, na strani pasive svojom politikorn refinansiranjasnazno jc podrzavala i nekadasnja NBJ, kao i sredstva od inostranih kreditora kojasu nosila garanciju drZavc22

• Takva politika upravljanja domicilnim bankarstvom

22 "Vccina prcduzcca pocetkom clevedesetih godina pros log veka nijc mogla cia otplacujc svoJe

dcviznc clugove, a prcma tome banke nisu mogle da ispunjavaju svoje ohaveze prcrna spoljnirn

kredit iorima. Vlada je tada uvcla radikalnu mew zamrzavanja deviznih dcpozita u hankama...vluda SR.I jc davalu clr>.avnc garancijc pril ikom rcprograrniranja clugova poslovnih banaka i

104

I3RO.l 1-2 APLlKATlVNI ASPEKTI FINANSUSKOG IZVESTAVAN.lA BANKE

doprinela je da veliki broj banaka u proteklom periodu postanu institucije koje suupotpunjavale vise socijalni milje, pa cak i razmisljanje 0 likvidaranju nesolventnihbanaka bilo jc gotovo nernoguce. Radeci pod politickim pritiskom velike drzavnebunke su kumulirale gubitke topeci svoj kapital, sto se kao bumerang sada vracaporeskim obveznicima koji treba da saniraju nastale gu bitke u procesu

restrukturiranja bankarskog sistema.Isto tako, banke su, u jugoslovenskim uslovima bile cvrsto vezane organizaciono,

upravljacki i svojinski za svoje komitente. U svetu su takve spone, iii takvakohabitacija ban aka i komitenata, kao banakkarski holding, zabranjene i

nedopustive, jer ukidaju samostalnost banke. Nairne, autonomnost banke ogleda sekroz proces plasiranja svog kreditnog potencijala na najbolje investicionealternative, a ne da se ta sredstva vracaju kvazi vlasnicima banke. No, to su

institucionalna resenja koja su banke morale prihvatiti, kako to potvrdjuje i iskustvobanaka u Srbiji i Crnoj Gori. Vezanost banaka za svoje komitente manifestuje se nanajmanje dva nacina: (i) komitenti su pretezni vlasnici banaka, kroz uobicajene

vlasnicke organe (skupstinu akcionara, upravni i nadzorni odbor), te na taj nacinkomitenti su kontrolisali banku. Drugo, visoka kreditna aktivnost jugoslovenskihbanaka, posebno, visoka koncentracija kreditnih plasmana banaka njihovimakcionarima-duznicima. Na nivou pojedinacnih banaka angazovan je ogroman deofinansijskog potencijala banke, upravo u vidu kredita odobrenih jednorn tek vrlomalom broju privilegovanih komitenata (kvazi vlasnicima). I koncentracija kredita

je nedozvoljiva poslovna aktivnost, buduci da je rec 0 kreditiranju ekonomskih

subjekata koji u pojedinim bankama imaju pozamasne svojinske udele. Posledicatakvih institucionalnih resenja izmedju banaka i privrede, jeste da ta dva velikaekonomska segmenta dele istu sudbinu. Uloga banaka se svela na podrzavanjesvojih kornitenata kad se oni nadju u poteskocama (kreditno), a privredne

organizacije imaju "svoju banku" koja ih podrzava. U alokaciji kredita banke se nisurukovodile kriterijurnima: (i) likvidnosti, (ii) sigurnosti, (iii) profitabilnosti, vee seokrecu svojirn preduzecima, prate ih i dele zajednicku sudbinu, pre svegafinansijsku. Maksimiziranje dobiti je manje vazna ciljna funkcija, vee banke daklepruzaju nekakav finansijski servis pre svega svojim kvazi vlasnicima, Ne retko,pokazalo se da spasavajuci uzi krug svojih klijenata, kad to njihova krizna situacijazahteva i same banke potonu u ambis nelikvidnosti, a zatim nesolventnosti,

Prakticno svaki pokusaj osarnostaljivanja banke i preduzeca iz takvog jednogpovezanog sistema rezultirao je kolapsorn banke i snazno je uzdrrnan bankarskisistem u pojedinim tranzicionim privredama, Pojedine banke bile su posebnoosetljive na primenu kriterijuma adekvatnosti kapitala, jer se time pokazalo da su

banke bile dekapitalizovane, a da pored kapitala nisu imale i dovoljno iskustva i

drzavnog duga krajcm osamdesctih godina, Otlldajc kasnijc neispllnjavanjc tih prellzelih ohavezaod strane vlade poelrazumevalo lehnicko neispllnjavanje ohaveza oel strane samih banaka" OEeDEkol1olTlski pregledi (2002) "Savezna Repllblika JlIgoslavija" Ekonomski izvestaj, lEN Beograd,sir. '1:\7

LOS


znanja kako bi reorganizovale preduzeca kao ni poslovnu perspektivu za preduzecakoja su zavisila od njih samih'", Tako urnesto efikasnog finansijkog posredovanja ikontrole ponude novca zajedno sa centralnom bankom bankarski sistem je postajaosrediste krize i to na taj nacin da su se novcana sredstva: (i) alocirala gubitasirna

kvazi vlasnicima-cime se povecavao broj problematicnih plasmana u bankarna, (ii)nenaplativi krediti su se uvecavali i multiplikovali, (iii) uvecavali su se troskovibanaka pa onda prirodno banke su uvecavale cene svojih usluga, odnosno aktivne

kamatne stope kako bi nadoknadile gubitke, (iv) duznicki lobi postajao je takoizuzetno snazan, jer kada duznici nisu mogli da vrate odobrene kredite po nizim

kamatama kako ce ih onda vratiti sa uvecanim kamatnim stoparna, (v) na taj nacin sepogorsavala finansijska disciplina, (vi) raste neefikasnost, topi se kapital banaka, atime su se smanjivale mogucnosti da banke novim proizvodirna privuku nove

klijente i da se utice na razvoja ukupne ekonomije.Ukupni gubuci u bankarskom sisternu dostigli su nivo od 21,1 mlrd DEM iii oko

10 mlrd. EVRA (ukljucujuci i obaveze po osnovu stare devizne stednje i obaveze po

osnovu inostranih kredita garantovanih od strane vlade). Pocetkorn 2002. godineNBJ je procenila da je gotovo 70% ukupne aktive i pasive u drzavnim banakamazamrznuto van funkcije, dakle zaradjivacka osnova ovih banaka je bila vrlo

skromna, pa se zato u cetiri drzavne banke pokrenuo postupak stecaja i likvidacije, avise banaka stavilo pod kontrolu NBJ cime je predvidjeno da se drzavnapotrazivanja prerna bankama (vezano za Pariski i Londonski klub poverilaca) kojaodgovaraju iznosu zamrznutih deviznih depozita pretvore u akcije drzave,

Predvidjeno je da se razradi program za regulisanje dugova, pri cernu bi kratkorocnicilj bio otpisivanje i (delimicno) izdvajanje nenaplativih potrazivanja tih banaka akoje duguju preduzeca i koja preduzeca bi mogla biti privatizovana preko strateskogkupca. Avgusta 2002. godine NBJ je realizovala ovakvu konverziju duga u akcije u

14 banaka ito: Vojvodjanska banka, Kontinental banka, Jubanka, Privredna bankaPancevo, Kredi banka, Panonska banka, Niska banka, Novosadska banka, Borska

banka, Pirotska banka, postale su drzavne banke do otpocinjanja procesaprivatizacije tih banaka, ali drzava je postala i suvlasnik u 4 banke Agrobanka,Kapital banka, Cacanska banka i Kornercijalna banka, Prudencijalni propisi su

razumljivo strogi a najznacajnija razlika u odnosu na prethodnu bankarskuregulativu je sprovodjenje stroge regulative vezane za poslovanje banaka.

To je razumljivo buduci da se u novom trzisnom ambijentu banke izlazurazlicitim rizicima. Zato su Prudencijalni propisi razumljivo strogi". Pojedini odnjih su poostreni, narocito oni koji se odnose na rezervisanja po osnovu rizicnih

plasmana, ali ono sto. cini bitnu razliku u odnosu na prethodnu bonitetnu kontroluban aka je u realizaciji postojecih regulativnih pravila, U tome se za pojedine

23 Martin Brusis, Cornelius Ochmann, (1998) "Central and Eastern Europe on thc way into theEuropean Union", Bertclsmann Foundatgion Publishers, Gutcrsloh, str. 9-28

24 Mario I. Bleier, Marko Skrcb, (1999) "Financial Sector Transformation-Lessons fromEconomics in Transition", Cambrige University Press

roo

BROJ 1-2 APUKATIVNI ASPEKTI FINANSl.ISKOG IZVESTAVAN.lA BANKE

ekonomske subjekte i ogleda neverovatnost nastalih promena u bankarskom sistemu,jer po prvi put posle niza godina bahatog funkcionisanja banaka, banke kojeneispunjavaju normativne zahteve suocene su sa oduzimanjem dozvole otvaranjempostupka stecaja i likvidacije. jedna od vaznih nov ina je i da u Srbiji posluje osambanaka sa vecinskim stranim kapitalom, od .kojih je pet dobilo dozvolu za rad jos2001. godine. Tako strane banke postaju sve vazniji intermedijatori na finansijskom,posebno bankarskom trzistu, a procenjuje se da su te banke na dan 31. 12. 200 I.godine raspolagale sa gotovo 16% bankarskog kapitala i 13% aktive, a ako bi seiskljucile stare banke sa zamrznutim sredstvima ovi pokazatelji se gotovoudvostrucavaju odnosno 38% od ukupne aktive i 23% od ukupnog kapitala. Nopogledajmo neke surname pokazatelje bilansne, iz kojih se vee na prvi pogled mozevideti da je bankarski sektor znatno suzen u smislu finansijskog posredovanja, Takose prestalo sa starom praksom gotovo neogranicenog kreditiranja komitenata" cimese svelo ucesce kredita u ukupnim plasmanima kod starih banaka na samo 13%, audeo depozita u ukupnim izvorima sredstava na 17%. Ucesce nezamrznute aktive jei manji i sveo se na 25%. No, pogledajmo dosadasnje rezultate sa kraja 2000. godinei kraja 200 I. godine.

Tabela 1 Poslovne banke u Srbiji, odabrani bilansni pokazatelji

Sve bankc Nove Stare Uccsce Ucesce novih

bankc banke svih banaka u

banaka u bankarskom

BDP sektoru

ukupno

31.12.00 31.12.01 31.12.01 31.12.DI 31.12.01 31.12.01

Aktiva (u mil. din. ) 248957 291460 93324 198135 40.9 32.0

od ccga HCCSCC 1I (Yo

Gotovina i gotovinski 12.3 13.5 24.5 8.4 57.9

ckvivalcnti

Dcpoziti kod NBS+Krat 5.0 6.9 11.6 2.8 54.

HOY rcfinansiranc

Kratkorocni krcditi 13.8 22.8 43.4 13.4 9.3 60.2

od cega ncfinunsijskom 17.0 6.9

scktoru

Kratkorocne HOY 3.0 5.8 1.7 1.2 61.3

Dugorocne HOY 2.8 O.D 4.1 l.l D.I

Ostala i vanposlovna 8.4 4.7 4.8 4.7 1.9 32.4

srcdstva

25 Sinisa Ostojic (1998) "Ekonornsko ponasanje depozitnih institucija", u zborniku radova"Finansijski i bankarski menadiment u savrcmenim uslovima privredjivanja"

PRIVREDNA TZGRADNJA GODINA XLVI

Potrazi vanja od SRI po 3o.R 22.9 0.0 33.7 9.4 0.0

os. st. dev

Dugorocni krediti i 17.9 16.R 2.6 23.5 6.9 4.9

plasmani

lIccScc u kapitalu 1.7 I.R 2.7 1.3 0.7 49.0

Stalna sredstva 4.1 4.7 5.0 4.5 1.9 34.4

Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0

Yanbilansna evidcncija 30.4 12.1 39.1 12.5

(%aktivc)

I'asiva (u mil. din.) 248957 291460 93324 198135 40.9 32.0

od cega uCcSce u %

Depoziti po vidjenju 15.9 24.9 42.5 16.6 10.2 54.6

Obaveze prcma NBI 0.3 0.2 0.1 0.3 0.1 s.:Krarkorocni dcpoziti 7.1 II.I 5.2 2.9 50.0

Dugorocni depoziti 0.3 0.3 0.3 0.1 37.6

Kratkorocni krediti 1.6 1.3 1.3 1.3 0.5 32.7

Dugorocni krcditi IR.5 14.0 0.3 20.5 5.7 0.7

Krarkorocnc HOY 1.0 2.5 0.2 0.4 R4.4

Dugorocne HOY 0.4 0.0 0.6 0.2 OJ

Ostalo 6.2 2.7 4.1 2.0 1.1 4R.4

Obaveze po osnovu stare 37.1 24.0 D.O 35.3 9.g 0.0

devizne stednj

Dugorocna rezcrvisanja 2.R 8.3 3.8 10.4 3.4 14.7

Kapital 17.6 15.R 34.0 7.3 6.5 6g.7

Ukupno 100.0 100.0 100.D 100.0

Odahrani pokazatclji

Adekvatnost kapitala 23.95 21.95 40.6 10.3

lIccScc dospelih krcdita 23.1 26.1 17.0

u kratkoroc. krc

lIccsce klasifikovanih 8.3

srcdstnva u ukupnoj

imovini

Novcnni kapital (norma 467.9

mil. cvra)

Neto dobir/gubitak -10523 181 -10704

Izvor: "OECD ekonornski prcglcdi SR .lugoslavije-Ekonomski izvestaj" novcrnbar 2002. str. 92

lz bilansnih podataka vidi se da je najveci deo imovinskog portfelja banakakoncentrisan u novijim bankama, Ove banke su i aktivnije kao posrednici u odnosuna starije banke. Oslanjajuci se na mobilisane depozite koji u strukturi finansijskog

108

BRO.l 1-2 APLIKATIVNI ASPEKTI FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA BANKE

potencijala u novijim bankama iznosi oko 42,5%, dok u svim bankama posmatrajucisa aspekte kvalitetnih dugorocnih depozita iznosi i 37,5%, novije banke investirajugotovo 43% sredstava II kratkorocne kredite. No, medjutim llcesce svih kratkorocnihkredita banaka u Srbiji prema nefinansijskom sektoru iznosi svega 7% BDP sto je

rclativno malo imajuci II vidu uporedjenje sa vecinorn ostalih zemalja u tranziciji. Uisto vreme usled nadmocno preovladjujuce kratkorocnih depozita u odnosu na

dugorocne kredite, novi dugorocni krediti su izuzetno retki 1 iznose svega 2,6%.Losa rocna struktura depozita i stroga primena bonitetne kontrole banaka uticala jena veorna upadljivo smanjenje dugorocnih kredita, Letimican pogled na kreditne

portfelje banaka pokazuje da je oprezan stav prerna sirern odobravanju kredita odstane banaka razurnljiv i opravdan. Tako prema izvestajima na dan 31. 12. 200 I.god inc, kasnila je otplata kredita, odnosno 23% kratkorocnih kredita, s tim sto jeuCcSce dospelih a neotplacenih kredita veci u novijim bankama. Protivteza visokojlikvidnosti je to sto su koeficijenti adekvatnosti kapitala, dakle riziku prilagodjenaimovina u vecini aktivnih banaka dovoljna, pa cak i prernasuju regulativni minimumod 8(70. U novijim bankarna taj koeficijent iznosi cak 40,9% dok je u starijim

banakuma nesto visi od obaveznog minimuma od 8% i iznosi 10,3%. Ono sto je josuvek najvaznije je cinjenica da stare banke i dalje nastavljaju sa tradicijom

poslovanja sa gubicima koji sarno u starijim bankarna iznosi 10.705 mil dinura, doksu novije banke ostvarile neto dobit skrornnu od 181 mil. dinara.

Koriscena literatura

Dobrivoje Milojevic. (1996) "Lcksikon Iinansiskih trzista". Savremena adrninistracija, BeogradMario I. Blcjcr. Marko Skreb, (1999) "Financial Sector Transformation-Lessons from

Economics in Transition", Cambrige University PressMartin Brusis, Cornelius Ochmann, (1998) "Central and Eastern Europe on the way into the

European Union", Bertelsmann Foundatgion Publishers, GuterslohOECD Ekonomski prcglcdi (2002) "Savezna Republika Jugoslavija Ekonomski izvcsiu], lEN

BeogradRadojko Lukic, (1997) "Bankursko racunovodstvo", Savremena administracija, BeogradSinisa Ostojic (1998) "Ekonomsko ponasanjc depozitnih institucija", u zborniku radova

"Finansijski i bankarski mcnadzmcnt u savrcmenim uslovima privredjivanja"Timothy W. Koch, S. Scott Maclionald, (2000) "Bank Management". Harcourt Brace &

('ompany. OrlandoRoger LeRoy Miller, David D. Vunl-loosc, (1993) "Modern Money and Banking". Mct.iraw

Hill. NcwYnrkAlan Griffiths, Stuart Wall, (2001) "Apllicd Economics" Prentice Hall. LondonLawrence S. Ritter, William 1.. Silber, Gregory F. Udell, (1998) "Principles of Money. Banking

and Financial Markets", Addison Wesley, New YorkGraddy Duane, Spencer Austin, (1991) "Mcnagemcnt Comercial Banking" Prentice Hall,

Internatioanal EditionChiang C. Alpha. (1984) "lundamctal Methods of Mathematical Economics", Mctiraw-l lill,

New York

PRIVREDNA IZGRADNJA

Rezime

GODINA XLVI

U ovorn radu sc upoznajcmo sa finansijskim obrucunom komercijalnc bankc i predstavljen jcnacin za analizu profitabilnosti banke i rizicnosti banke koriscenjem iskustvcnih podataka. Samnacin obuhvata dekomponovanje ukupnog bruto profita na njegove kornponente uz identifikovanjekljucnih cinilaca koji deluju na date pcrforrnansc.

U radu je prcdsravljen nacin za analizu performasi bankc korisccnjern pcriodicnih rezultara izbilansa stanja i bilansa uspcha, Prikazane su komponentc finansijskog obracuna koji obezbcdjujuokvir za poredjenjc klackalice izmedju bankarskc profitabilnosri i rizika, a porcdjene su ipcrformanxc male obicne banke sa velikorn regional nom bankorn, U analizi prezentovani xupodaci prcma "Jedinstvcnorn izvcstaju 0 bankarskirn ucincima" UBPR iz praksc USA banaka.

Mnoge banke iskusilc su drarnaticne promcne u profirabilnosti iz perioda u period II odnosu nato sta ih ocekujc. U mnogim slucajcvirna profitabilnost jc hila manja jcr nisu prihvuccna vccarezervisanju za manje naplative kredire, U drugim slucajevima, profitabiinost banke jc bila visokazbog pre svcga izvanreclnog rasta nekarnatnih prihoda. Ono sto je kljucno jc cinjcnica da jc tcskoocenitit ucinke bcz jedinstvenih izvcStaja iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Neto dobit moze bitipod kontrolorn rnenadzera i vcoma cesto manipulisana jer to predstavlja oncla i problem.

U radu ja sam pokusao da occnirn kako banke kao najvazniji finansijski posrcdnici Iunkcionisukako bi ostvarilc visoke profile, kako i zasto one odobravaju krcditc, kako pribavaljaju svojafinansijska sredstva i kako upravljaju svojom irnovinorn i obavezarna i kako ostvarc svoju dobit,sto jc cilj njihovog poslovanja i kako sc ona jedinstveno rnoze obuhvatiti.

Summary

This paper introduces financial statements of commercial banks and presents a procedure foranalyzing bank profitability and risks using historical data. The procedure involves decomposingaggregate profit ratios into their components to help identify key factors that influenceperformance.

This paper presents a procedure for analyzing bank performance using periodic balance sheetand income statement data. It describes the components of financial statements, provides aframework lor comparing the trade-off between bank profitability and risk, and compares theperformance of a small community hank with that of a large super regional banking organization.It uses data presented in a banks Uniform Bank Performance Report (UBPR) to demonstrate theanalysis.

Many banks experience dramatic changes in profits from one period to the next or relative towhat stock analysts expect. In many cases, profits arc lower because of unanticipated loan losses.In other sascs, profits arc higher because of extraordinary growth in nonintercst income. A keypoint is that it is becoming increasingly difficult to evaluate performance by looking at reportedbalance sheet and income statement data. Net income can be managed, or manipulated, by bankmanagers to disguise potential problems.

In this paper I examine how banks, the most important of all the financial intermediaries,operate to earn the highest profits possible: how and why they make loans, how they acquire fundsand manage their assets and liabilities (debts), and how they earn income.

no

Documents

I'RIVREDNAIZGRADNJA (2003) XLVI: 1-2, str. 73-110 · u zemljama u tranziciji, cija su finansijska trzista tek u razvoju. Banke su vazne institucija finansijskih trzista intermedijarnog