2014.Anatomija nervnog sistemaBioloka psihologija

Nadeda Nedeljkovi (nnedel@bio.bg.ac.rs)

etvrtkom, 8:30-11:00 h , AmfiteatarPredavanja nee biti 27.02. ; 27.03.; 24.04.24.02; 31.03.;21.04.; 28.04. (ponedeljak) predavanja e se odrati 8-9:30 h, uionica 103.

Test Neuroanatomija 10.04. u 8:30h.

Neuroanatomija test(obavezan)30 poenaSeminarski rad10 poenaPisani ispit60 poena

Teme za seminarski rad:Poremaaj ponaanja vezanog za unos hraneNeurobioloke osnove autizmaRodni identitet uticaj genetikih i sredinskih faktoraStrukturne i funkcijske promene nervnog sistema tokom starenja

Bioloka psihologija, Nadeda Nedeljkovi (autorizovana skripta )

Prezentacije sa predavanja

Biological psychology (Rosenzweig, Bredlove, Watson)

Ravni preseka

Koronalna ravan deli telo na prednji i zadnji deo.Horizontalna ravan deli telo na gornju i donji polovinuSagitalna ravan deli telo na levu i desnu polovinu.

Terminologija - oznaavanje relativnog poloajaMedijalno - prema srediniLateralno - na stranu Anteriorno, rostralno - prema glavi Posteriorno, kaudalno - prema repu Proksimalno - prema poetku ili blie taki gledanjaDistalno - prema periferiji, krajuDorzalno - prema leima, pozadiVentralno - prema napred

Razvie nervnog sistema

Oploenje - fertilizacijaEmbrion

Embrionalno razvie mozga

Nastanak modanih mehurovaPrimarni mekoviSekundarni mekovi

Sudbina sekundarnih mehurova70. dana intrauterinog razvia mozak oveka sastoji se od 5 delova

Ventrikularni sistem mozga

Razvie mozga na elijskom nivouNeurogenezaMigracijaDiferencijacijaSinaptogenezaelijska smrtRearaniranje sinapsi

Neurogeneza

Migracija

DiferencijacijaFaktori koji kontroliu diferencijaciju: - unutranji faktori uslovljavaju proces diferencijacije na elijski autonoman nain. - spoljanji faktori uslovljavaju diferencijaciju procesom indukcije.Kora velikog mozgaKora malog mozga

Neuriti izrastaju konusima rasta (filopodije i lamelipodije).Proces izrastanja usmeravaju signalni faktori: Hemoatraktanti Hemorepelanti Semaforini

Izrastanje neurita i sinaptogeneza

Izrastanje neurita i diferencijacija kortikalnih oblasti Izrastanje aksona ganglijskih neurona mrenjae

elijska smrtTipovi elijske smrti:

- Apopotoza - proces kontrolisane smrti

- Nekroza nekontrolisana elijska smrt koja se javlja usled povrede, kontuzije ili ishemije.

U nekim delovima mozga pre roenja broj neurona opadne na 20%.

Preureivanje sinapsi

Embrionalno razvie kimene modineNastaje od kaudalnog dela nervne cevi.Tokom 6. nedelje postoje dve grupacije nezrelih nervnih elija:Alarna ploa nastaju interneuroniBazalna ploa nastaju motoneuroniMaterijal nervne kreste formira spinalne ganglije (ganglije dorzalnog korena)

Centralni nervni sistem (CNS):MozakKimena modina

Periferni nervni sistem (PNS):Somatski deoAutonomni deoCrevni nervni sistem

Kosa, koa i lobanjaModane ovojnice - meningeDura materArachnoideaPia materVentrikularni sistem mozga sistem komora i kanala ispunjen cerebrospinalnom tenouCerebrospinalna tenostProizvode je elije horoidnog pleksusaIspunjava komore leptomeningealniprostorTeni jastuk na kome pluta mozakRazmena materijaKrvno-modana barijeraine je specijalizovane vrste veze izmeu endotelnih elija krvnih sudova koje ne dozvoljavaju slobodnu razmenu materija izmeu krvi i modanog parenhimaPerivaskularna stopala astrocitaU delovima mozga van krvno-modane barijere, specijalizovani astrociti, tanicite.

Dve hemisfere delimino razdvojene uzdunom brazdom (fissura longitudinalis cerebri); unutar brazde nabor tvrde ovojnice (falx cerebri);

Povrina je izbrazdana uzvienja vijuge (gyrus), uvrati brazde (sulcus);

Hemisfere spojene debelim snopom aksona uljevito telo (Corpus callosum)

eoni reanj (Lobus frontalis) Temeni reanj (Lobus parietalis) Slepooni reanj (Lobus temporalis) Potiljani reanj (Lobus occipitalis)

Pojasna vijuga (gyrus cingulatus)Parahipokampalna vijuga (gyrus parahippocampus)Hipokampalna formacija (formatio hippocampi)HippocampusSubiculumGyrus dentatusSukalozna vijuga (gyrus subcallosus)Parolfaktorna vijuga (gyrus parolfactorius)Precentralna vijuga (gyrus preterminalis)Forniks (fornix)

Tri vrste snopova bele mase: projekciona vlakna asocijativna vlakna komisuralna vlaknaProjekciona vlakna:Zrakasti snop (corona radiata)Granina aura (capsula extrema)Spoljanja aura (capsula externa)Unutranja aura (capsula interna)

Asocijativna vlakna:Kukasti snop (fasciculus uncinatus )Longitudinalni snop (fasciculus longitudinalis )Luni snop (fasciculus arcuatus)Cingulum

Komisuralna vlakna:uljevito telo (corpus callosum)Prednja komisura (commissura anterior)Zadnja komisura (commussura posterior)Hipokampalna komisura (commissura hippocampi fornix)

uljevito teloHvataljke (forceps):Prednje (forceps anterior)Zadnje (forceps posterior)Tepih (tapetum)

Striatum Repato jedro (nu caudatus) Ljuska (putamen) Bledo jedro (pallidum)Naslonjeno jedro (nu. accumbens)

Subtalamiko jedro (nu. subthalamicus)Crna materija (supstantia nigra)

Bazalne ganglije obuhvataju:

Kompleks tri grupe jedara:Bazolateralna jedralateralno jedro, bazalno jedro pomono bazalno jedro. Kortikomedijalna jedrakortikalno medijalno jedroCentralno jedro

Strukture smetene oko III modane komore:

Talamus (Thalamus) Subtalamus (Subthalamus) Epitalamus (Epithalamus) Hipotalamus (Hypothalamus)

Drica (habenula)Habenularno jedro(nucleus habenulae)

Trougao drice (trigonium habenuale)

Pinealna lezda (Glandual pinealis; Epiphysis)

Medularna brazda (stria medullaris)Dorzo-kaudalni zid III modane komore.

Smeten ispod talamusa i dorzo-kaudalno od hipotalamusa. Subtalamiko jedro (nu. subthalamicus)

Bedem (clasutrum)

Nepoznata oblast (zona incerta)

Forelova polja

Smeten na bazi mozga, anterio-ventralno od talamusa.

Preko drke (infundibulum) povezan sahipofizom.

Sainjava ga nekoliko desetina jedara grupisanih u tri grupacije: Anteriorna Medijalna Posteriorna

Smeten oko IV modane komore. Dve ovoidne polovine talamusa spojene su komisurom masa intermedija (masa intermedia).

Specifina (relejna jedra) - smetena uz unutranju medularnu laminu:AnteriornaMedijalnaVentrolateralnaPosteriornaNespecifina jedra

Retikularno jedro

Smeten na zadnjem delu mozga ispod potiljanog renja. ini krov IV modane komore. Sa modanim stablom je povezan preko tri para noica (pedunculi cerebelli).

Dve hemisfere povezane crvuljkom (vermis);Svaka hemisfera ima tri renja:Flokulo-nodusniPrednjiZadnji

Troslojna kora: Molekulski slojDendriti Purkinje neurona, zvezdaste, korpaste i Goldi elije Purkinje slojJedan sloj Purkinje neurona Granularni slojOgroman broj granularnih neurona

Dva tipa aferentnih vlakana:Mahovinasta Puzea

Zubato jedro (nu. dentatus) Umetnuto jedro (nu. interpositus) Okruglasto jedro (nu. globosus) epoliko jedro (nu. emboliformis) Vrno jedro (nu. fastigi)

Spinocerebelum (prednji reanj i umetnuta jedra) Vestibulocerebelum (flokulo-nodusni reanj i vrna jedra) Cerebelocerebelum (zadnji reanj i zubato jedro)

Sitna struktura smetena oko Silvijevog kanala. Na ventralnoj strani dva para kvrica (corpora quadrigemina) Gornje krvice (coliculli superior) deo vizuelnog sistema. Donje kvrice (coliculli inferior) deo auditivnog sistema. Na ventralnoj strani modane drke (pedunculi cerebri).

Dorzalna strana krov (tectum).Dva para kvrica Pokrov (tegmentum) Silvijev kanalPeriakvaduktalna siva masa Crveno jedro (nu. rubrum) jedra III i IV kranijalnog nerva Crna materija (supstantia nigra) Ushodni i nishodni putevi bele mase Ventralna stranaModane drke (pedunculi cerebri)

Granica izmeu srednjeg mozga i mosta gornja pontinska brazda. dorzalni deo pokrov mosta (tegmentum pontis)Ventralni deo baza mosta (pars basilaris pontis)

Pokrov mostaLocus coeruleus jedra kranijalnih nerava (VII, VI, V par) Rubna jedra (nu. raphe) Baza mostaUshodna, nishodna i poprena vlakna

Prua se od donje pontinske brazde do kimene modine. Sa dorzalne strane vidljiva ispupenja klinastog i gracilnog jedra; sa ventralne strane medularne piramide; Mesto oslobaanja XII, XI, X, IX, VIII para kranijalnih nerava.

Rostralni deo produene modine:Dorzalno i ventralno kohearno jedro; gornja maslinasta jedra (Nu. olivaris superior) filogenetski stara jedra retikularne formacije (Nuclei raphe).

Sredinji deo produene modine,:Proiren centralni kanal, poetak IV komore;Vestibularno jedro, gustatorno jedro;Motorna jedra XII, XI, X, IX, i VIII para kranijalnih nerava;Retikularna formacija;Donja maslinasta jedra (Nu. olivaris inferior)Kranijalni nervi XII-VIII

Kaudalni deo produene modine:- Nu. gracilis, Nu. cuneatus ; Siva masa oko centralnog kanala;Medijalni lemniskusPiramide

*