FUNKCIONALNA ANATOMIJA BAKTERIJA

Graa bakterijske elijeBakterije, kao i svi prokarioti, imaju jednostavniju grau u odnosu na eukariotske elije, sa izuzetkom elijskog zida koji je kod bakterija kompleksnije grae.

OVOJNICE BAKTERIJSKE ELIJE KAPSULA I GLIKOKALIKS Sastavljene su od ekstracelularnih polimera polisaharida, sa izuzetkom Bacillus anthracis koji je sastavljen od poli-D-glutaminske kiseline. Kapsula predstavlja dobro definisanu mukoidnu strukturu koja nalee uz elijski zid inkapsuliranih bakterija. Vidi se svetlosnim mikroskopom. Kapsulu mogu da poseduju i Gram pozitivne i Gram negativne bakterije, ali ona nije neophodna za njihov ivot.. Osnovna funkcija kapsule je zatita bakterijske elije (patogene bakt. je stvaraju kada su u organizmu domaina, a gube je na vetakim hranilitima). Njene antifagocitne osobine mogu da budu faktor virulencije za neke patogene bakterije. Neke bakterije imaju umesto kapsule sluzavu ovojnicu. Glikokaliks ini splet polisaharidnih fibrila koji okruuju bakterijsku eliju. Teko se vidi i elektronskim mikroskopom. Ima ulogu u adherenciji bakterija za elije domaina .Kod bakterija koje ive u prirodnim uslovima u biofilmu, glikokaliks slui kao zatita bakterije od sasuenja, koncentrie hranljivi materijal i ini bakterije otpornim na dejstvo antiseptika, dezinficijenasa i antibiotika.

ELIJSKI ZID To je rigidni, vieslojni omota koji daje oblik bakterijskoj eliji i obezbeuje joj integritet. Poseduju ga sve bakterije izuzev roda Mollicutes (Mycoplasma). Graa elijskog zida

PEPTIDOGLIKAN, GRAA I FUNKCIJA Peptidoglikan (murein, mukopeptid) je heteropolimer kompleksne grae, koji se nalazi samo kod prokariotskih organizama. Skelet peptidoglikana se sastoji iz naizmenino poreanih molekula N-acetilglukozamina i Nacetilmuraminske kiseline, koji su spojeni glikozidnim vezama. Za svaki molekul N-acetilmuraminske kiseline vezan je tetrapeptid, koji ine razliite aminokiseline (znaajne su dve: diaminopimelinska kiselina i D-alanin). Tetrapeptidi sadre D-izomere ak, za razliku od proteina koji sadre L-izomere.

Graa, debljina i hemijski sastav elijskog zida razlikuje se kod Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija. ELIJSKI ZID GRAM POZITIVNIH BAKTERIJA elijski zid Gram pozitivnih bakterija je debeo, kompaktan i sastavljen najveim delom od peptidoglikana (60-100%). Pored peptidoglikana u elijskom zidu Gram pozitivnih bakterija nalaze se i:

teihoine kiseline, polimeri glicerol ili ribitol fosfata (kovalentno vezane za peptidoglikan, ulogafaktor virulencije) lipoteihoina kiselina (kovalentno vezana za elijsku membranu, uloga- faktor virulencije i adherencija za epitelne elije domaina) polisaharidi (manoza, arabinoza, ramnoza, galaktoza, uloga- identifikacija bakerija) proteini (kovalentno vezani za peptidoglikan ili citoplazmatsku membranu, uloga- faktor virulencije ili za identifikaciju bakterija). ELIJSKI ZID GRAM NEGATIVNIH BAKTERIJA

elijski zid Gram negativnih bakterija je tanji, manje kompaktan, ali znatno kompleksnijeg hemijskog sastava. Sastavljen je od dvoslojne spoljanje membrane ispod koje se nalazi tanak sloj peptidoglikana (unutranja membrana). U sastavu spoljanje membane nalaze se: lipoproteini fosfolipidi porini- proteinski trimeri (kanalii kroz koje u bakterijsku eliju ulaze esencijalne komponente: vitamini, minerali, eeri, ak) neporinski proteini (vezuju spoljanju membranu za peptidoglikan, slue kao receptori za neke bakteriofage) lipopolisaharid (LPS), koji se sastoji iz tri jedinice: 1) fosfolipida ili ilipida A (toksian efekat) 2) unutranjih polisaharida (sastavljenih od pet eera vezanih za lipid A) 3) spoljanjih polisaharida (sastavljenih od pet eera koji se ponavljaju do 25puta, predstavljaju znaajan somatski ili O antigen koji se koristi u serotipizaciji za identifikaciju Gn. bakterija kao grupno specifian antigen). . LPS je vrsto vezan za povrinu bakterijske elije i oslobaa se samo kada doe do lize, raspadanja bakterije. ELIJSKI ZID MYCOBACTERIACEAE To su Gram pozitivne bakterije, koje imaju specifinu grau elijskog zida. Sadre znatnu koliinu peptidoglikana, koji je pokriven lipidima (predstavljaju spoljanju membranu elijskog zida, ine 60% elijskog zida bakterije). Najznaajniji lipidi su mikolina kiselina i voskovi A, B, C i D. Lipidi omoguavaju otpornost mikobakterija u spoljnoj sredini, njihovu acido-alkoholnu rezistentnost (boje se po Ziehl-Neelsenu) i osetljivost na antibiotike koji su razliiti od onih koji deluju na Gram pozitivne bakterije.

PERIPLAZMATSKI PROSTOR Nalazi se izmeu elijskog zida i citoplazmatske membrane. Izraeniji je kod Gram negativnih bakterija. Ispunjen je gelom od proteina, ukljuujui i vezujue proteine za specifine supstrate (vitamine, minerale, aere, ak). U periplazmatskom prostoru nalaze se i hidrolitiki enzimi i detoksikujui enzimi (beta laktamaze i amino-glikozid-fosforilaze) koji inaktiviraju neke antibiotike. BOJENJE PO GRAMU Ovim bojenjem vri se identifikacija Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija. To je sloeno bojenje koje ima 4 faze: 1) Tanak, osuen i fiksiran razmaz prelije se filtriranim rastvorom gencijana ljubiastim pri emu se sve bakterije oboje ljubiasto ili tamno plavo, 2) Razmaz se prelije Lugolovim rastvorom; sve bakterije zadravaju boju, 3) Razmaz se odbojava nekim organskim rastvaraem (alkoholom ili acetonom). Iz elijskog zida G.n bakterija (bogatog lipidima) ekstrahuje se boja. Gram pozitivne ostaju ljubiaste ili tamno plave, a Gram negativne se oezbojavaju, 4) Razmaz se boji karbol fuksinom, koji neobojene Gram negativne bakterije boji crveno.