РА Д Н И

У Џ Б Е Н И К

Географија

ГеографијаРадни уџбеник за 8. разред основне школе

Винко КовачевићРадојка Влајев

РА Д Н И

У Џ Б Е Н И К

ГеографијаГЕ

ОГ

РА

ФИ

ЈАЗ

А 8

. Р

АЗ

РЕ

Д О

СН

ОВ

НЕ

ШК

ОЛ

ЕР

АД

НИ

УЏ

БЕ

НИ

К

ISBN 978-86-7762-188-9

заразред основне школе

ЗА

8.

РА

ЗР

ЕД

ОС

НО

ВН

Е Ш

КО

ЛЕ

Винко Ковачевић

Радојка Влајев

10

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕГеографски положај

У шестом разреду изучавани су географски садржаји који су обухватали европски континент, његове регије и државе. У којој европској регији се налази Република Србија?

Шта је географска ширина, а шта географска дужина? Користећи наведене географске координате, објасни у којем се топлотном појасу и у којој часовној зони налази Србија. Како називамо земље кроз које протиче река Дунав, а како називамо оне које се налазе на Балканском полуострву?

Република Србија се налази у јужној Европи, њеном источном делу, између приближно 42° и 46° северне географске ширине и 19° и 23° источне географске дужине. Најкраће растојање између најјужније и најсеверније тачке износи 488 km, а између најзападније и најисточније тачке 449 km. Најсевернија тачка Србије је 10 km северно од Суботице, најјужнија је место Рестелица у области Гора, најзападнија је Бачки Брег код Сомбора, а најисточнија врх Сребрна глава на Старој планини. Преко територије Србије прелази 45. упоредник, линијом Рума-Пазова-Бела Црква, тако да се наша земља налази на средини северне хемисфере и скоро подједнако је удаљена од Северног пола и Екватора. Географске координате средишње тачке Србије су 44°N и 21°E.

У односу на велике регионалне целине Европе, Србија је балканска, панонска и средњоевропска земља. Око две трећине површине Србије налази се јужно од Саве и Дунава, на Балканском полуострву, а део северно од Саве и Дунава је на подручју Панонске низије, односно средње Европе. Преко Панонске низије, која је отворена за саобраћај у свим правцима, Србија је повезана са земљама средње и западне Европе.

На географској карти Србије прецизно одреди географску ширину, географску дужину и средишњу тачку Србије, па добијене географске координате упиши на немој карти у Радној свесци. Израчунај временску разлику између крајње западне и источне тачке Србије.

11

Саобраћајно-географски положај Србије је веома значајан и изузетно повољан. Река Дунав повезује десет европских земаља, а речно-каналски пловидбени пут Дунав–Мајна–Рајна тринаест земаља и Црно море са Северним морем и Атлантским океаном. Све важније копнене саобраћајнице, како друмског, тако и железничког саобраћаја, из северне, западне и средње Европе према југоистоку нашег континента и Азији, прелазе преко територије Републике Србије, Моравско-вардарском долином и Моравско-нишавском долином. Према томе, Србија има врло повољан географски положај за развијање економских односа и саобраћајно-трговинских веза са европским и ваневропским земљама, јер се налази на додиру јужне, средње и источне Европе, а у близини југозападне Азије и североисточне Африке.

У свом атласу погледај и пронађи на карти Европе најважније европске саобраћајнице. Обележи их жутом бојом на немој карти у Радној свесци. Црвеном бојом обележи оне које повезују нашу земљу са Јадранским, Средоземним и Црним морем. Плавом бојом обележи пловидбени пут реком Дунав и каналом Рајна–Мајна–Дунав, од Северног мора (Ротердам), до Црног мора (Констанца).

12

Границе Pепублике Cрбије

Након распада СФР Југославије, административне границе између њених тадашњих република прихваћене су као границе новонасталих држава. С обзиром на то да, као административне, ове границе нису никада биле обележене нити математички дефинисане, податке о укупној дужини државних граница Републике Србије треба условно прихватити.

Република Србија се граничи са осам држава. Укупна дужина граница наше државе износи 2397 km, од чега су три четвртине сувоземне (1717 km), а једну четвртину чине границе на рекама. Најдужу границу Република Србија има с Румунијом, а само с Македонијом и Албанијом границе су у целини сувоземне. Осим дуж река, Србија има природне границе и на местима где се гранична линија пружа дуж планина (Стара планина према Бугарској, Шар планина према Македонији). На целој својој дужини границе Србије нису етничке. То значи да у суседним државама с којима се Србија граничи, живи мањи или већи број Срба, а да у нашој држави живе припадници народа из суседних држава.

Посматрај географску карту Републике Србије и утврди где су њене границе природне, а где нису. На немој карти у Радној свесци, природне границе обој плавом, а остале црвеном бојом. Испиши називе суседних држава.

У време када је Србија била у саставу СФР Југославије, било је лако запамтити и набројати суседне државе. Довољно је било запамтити да се Југославија граничи са БРИГАМА (Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска, Аустрија).

13

Територија Републике Србије

Република Србија обухвата површину од 88.361 km2 и са том површином заузима дванаесто место у Европи (без европског дела Русије). Међутим, поједина неслагања збира површина по општинама и укупне површине Републике Србије постоје због тога што су званична премеравања појединачних административних целина у току.

Административним границама Република Србија је подељена на три целине. То су: централна Србија, Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија. Мање територијалне јединице које чине нашу државу су окрузи и општине.

ТЕРИТОРИЈА ПОВРШИНА

Централна Србија 55.968АП Војводина 21.506АП Косово и Метохија 10.887Република Србија 88.361

ТЕРИТОРИЈА ОКРУЗИ ОПШТИНЕ

Централна Србија 17 120АП Војводина 7 45АП Косово и Метохија 5 29Република Србија 29 194

АУТОНОМНА ПОКРАЈИНАВОЈВОДИНА

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

АУТОНОМНАПОКРАЈИНА

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Границе округа Границе општина

14

На немој карти у Радној свесци, различитим бојама обој општине и округе који припадају великим административним целинама Републике Србије. Жутом бојом обој и испиши назив округа у којем живиш, бројевима обележи општине у твом округу и испиши њихове називе на линијама поред карте.

Застава Републике Косово

Према одредбама Устава Републике Србије, усвојеног 2006. године, Косово и Метохија је саставни део Републике Србије (члан 182), а територија Србије је јединствена и недељива (Члан 8). Подручје Косова и Метохије је од 1999. године, резолуцијом 1244 Савета безбедности, под администрацијом Уједињених нација. Органи привремене самоуправе на Косову и Метохији су, 16. фебруара 2008, донели једнострану одлуку о проглашењу независности Републике Косово. Република Србија је одбацила ову декларацију и предала је предлог Генералној скупштини УН да се утврди њена легалност. Предлог је усвојен 8. октобра 2008. године резолуцијом А/63/Л.2, уз захтев за саветодавно мишљење Међународног суда правде. Независност Републике Косово до сада су признале свега 62 од 192 чланице Уједињених нација.

• Република Србија се налази у југоисточном делу Европе, између 42° и 46° северне географске ширине и 19° и 23° источне географске дужине. Географске координате средишње тачке Србије су 44°N и 21°E.

• По свом географском положају Србија има одлике балканске, панонске, подунавске и средњоевропске земље.

• Србија има врло повољан географски положај за развијање економских односа и саобраћајно-трговинских веза са европским и ваневропским земљама, јер се налази на додиру јужне, средње и источне Европе, а у близини југозападне Азије и североисточне Африке.

• Република Србија се граничи са осам држава. Укупна дужина граница наше државе износи 2397 km, од чега су три четвртине сувоземне (1717 km), а једну четвртину чине границе на рекама.

• Након распада СФР Југославије, административне границе између њених тадашњих република прихваћене су као границе новонасталих држава.

• Поред природних граница које се пружају дуж речних токова, Србија има природне границе и на местима где се гранична линија пружа дуж планина.

• Република Србија обухвата површину од 88.361 km2 и са том површином заузима дванаесто место у Европи (без европског дела Русије).

• Административним границама Република Србија је подељена на три целине. То су: централна Србија, Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија.

• Мање територијалне јединице које чине нашу државу су окрузи и општине.

15

Формирање рељефа јужне Европе

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ЦЕЛИНЕРЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Именуј географске елементе који одликују природу сваког простора. Покушај да објасниш узајамну повезаност свих елемената природне средине. Дефиниши рељеф и наведи силе које делују на стварање и обликовање рељефа.

По одликама, пре свега рељефа, али и по осталим одликама природне средине, у Србији се могу издвојити две велике природно-географске целине. То су панонска и планинска област, односно панонска и планинска Србија. У оквиру панонске области разликују се подручје Панонске низије и јужни обод Панонског басена, који представља прелаз ка планинској области.

Формирање рељефа на територији Републике Србије пролазило је кроз различите фазе тектонске активности и мировања, а на његово обликовање наизменично и упоредо делују унутрашње и спољашње силе. Основни, најкрупнији облици рељефа, велика узвишења и удубљења, планине и котлине, настали су деловањем унутрашњих сила – тектонским покретима.

Природне целине Србије, какве су данас, настале су у време алпске орогенезе, процеса набирања веначних планина у јужном делу Европе који и данас траје. Пре алпске орогенезе, на овом подручју су постојала два већа везана копна, Српско-македонска маса на југу и Панонска маса на северу. Српско-македонска маса је најстарије копно на Балканском полуострву и она чини његово језгро. Ове старе копнене масе биле су окружене са запада и истока водом праокеана Тетиса у на чијем дну су се таложиле велике наслаге кречњака. Снажним тектонским покретима, набирањем и издизањем Алпских, Динарских, Шарских и Карпатско-балканских планина, старо Панонско копно је спуштено и претворено у басен. Панонски басен испунила је вода праокена Тетиса и настало је Панонско море. Постепено, усецањем Ђердапске клисуре, Панонско море је отицало, због чега је претворено у језеро које је постојало све док вода из Панонског басена није у потпуности отекла према истоку. Истовремено, Српско-македонска маса била је раседањем испресецана бројним раседима између којих су се издизале планине и спуштале котлине.

23

Планинска област

Планинска област заузима највећи део површине Србије и простире се јужно од Западне и источно од Велике Мораве. По времену и начину настанка, облици рељефа планинске области се разликују, али су у основи обликовани у време алпске орогенезе.

Правцем северозапад–југоисток, југозападним делом Србије пружају се Динарске планине, које су у саставу западне зоне веначних планина. Проклетијска и копаоничка група планина одступају од основног правца пружања Динарских планина. Проклетијске планине се у основи пружају правцем југозапад–североисток, а копаоничке правцем север–југ. До овог одступања дошло је због контакта Динарских и Шарских планина и спуштања Метохијске котлине, као и контакта са старом Српско-македонском масом на истоку. Шарске планине налазе се на југу Србије и имају исти правац пружања као проклетијска група планина. Осим Метохијске котлине, између Динарских и Шарских планина, према Српско-македонској маси на истоку је спуштена и Косовска котлина.

Посматрај карту Србије и утврди у којем се делу наше земље налазе планине и како се оне пружају. На карти Србије издвој и ограничи планинске системе с веначним планинама и планинску масу с громадним планинама и котлинама.

На истоку Србије, у широком луку пружају се у Карпатско–балканске планине, које су део северне зоне набирања веначних планина у Европи. Простиру се између Панонског басена и старе Родопске масе на западу и Влашко-понтијског басена на истоку, чији се мали део налази у крајњем источном делу Србије. Иако чине јединствен планински низ, по својим одликама издвајају се Карпатске и Балканске планине. Карпатске планине се код нас пружају од Дунава до Зајечарске и Црноречке котлине, а Балканске планине се пружају уз бугарску границу до Заплањско-лужничке котлине и планине Руј на југу.

На подручју југоисточног дела Србије налазе се громадне планине одвојене бројним котлинама. С планинама у источној Македонији чине јединствену Српско-македонску масу. Осим у Србији и Македонији, громадне планине старогРодопског копна налазе се у југозападномделу Бугарске и у северној Грчкој.

24

Српско-македонска маса

Најстарији део копна у Србији, Српско-македонска маса, у време набирања веначних планина испресецана је раседима између којих су се издизале громадне планине и спуштале котлине. Оваква структура, где се смењују планине и котлине, назива се „шаховска структура рељефа“. Зона громадних планина у Србији простире се у уском појасу од Дунава, уз леву и десну обалу Велике Мораве, а затим се лепезасто шири источно и западно од композитне долине Јужне Мораве.

Планина српско македонске масе

Планине Српско-македонске масе

Снажним вертикалним покретима највише су издигнуте громадне планине у југозападној Бугарској и источној Македонији. У Србији су громадне планине средње висине, која опада од југа према северу. На прелазу у Панонски басен, планине се простиру углавном западно од Велике Мораве и ниже су од 1.000 m. Планине Српско-македонске масе изграђене су од старих стена (гнајс), које су испробијане магматским и метаморфним стенама (гранити, мермер). Ерозивним процесима врхови ових планина су снижени и уравњени.

Између долине Јужне Мораве и границе с Бугарском су планине Дукат (1.881 m), Бесна кобила (1.923 m), Варденик (1.874 m), Чемерник (1.638 m), Грамада (1.721 m), Руј (1.704 m) и Острозуб (1.546 m). Према северу, зона громадних планина се сужава, са појединачним планинама знатно мање надморске висине. То су Крушевица, Селичевица, Буковик и Ражањ.

Западно од долине Јужне Мораве, у уском појасу од Скопске Црне Горе на југу, истичу се Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача и Јастребац (1.491 m), а западно од долине Велике Мораве планина Јухор.

25

Пронађи на географској карти Србије планине, котлине и клисуре Српско-македонске масе. Утврди које су планине највише, а које котлине најпространије. Обој их картографским бојама на немој карти у Радној свесци и испиши њихова имена.

Поље у вранској котлини

клисура

котлина

Због „шаховске структуре“, реке имају сложене, композитне долине, посебно оне дуже. Композитна долина Јужне Мораве почиње Прешевском повијом на југу. Ова повија представља развође између црноморског и егејског слива, и раздваја Кумановску котлину у Македонији и Врањску котлину, прву већу котлину у долини Јужне Мораве. Врањска котлина се простире од Бујановца до Владичиног хана и издуженог је облика. Лесковачка котлина, која се налази северније од Врањске, спада међу највеће котлине у Србији. За разлику од Врањске котлине, овалног је облика, пречника око 50 km. Најсевернија котлина композитне долине Јужне Мораве је пространа Нишко-алексиначка котлина. Између Врањске и Лесковачке котлине налази се Грделичка клисура, дуга 30 километара и дубока до 550 метара. Лесковачку и Нишко-алексиначку котлину одваја Печењевачко сужење. Узводно од Нишко-алексиначке котлине је Сталаћка клисура, дуга 24 km, која одваја композитне долине Јужне и Велике Мораве. У сливу реке Топлице, леве притоке Јужне Мораве, издвајају се мања Куршумлијска и већа Топличка котлина. Старе и магматске стене које граде планине Српско-македонске масе богате су разноврсним рудама.Дна котлина које чине композитну долину Јужне Мораве прекривена су дебелим наслагама плодних језерских и речних седимената. Јужно поморавље као регионална целина има и велики саобраћајни значај.

26

• Српско-македонска маса је најстарије копно у Србији, у којем су вертикалним тектонским покретима настале громадне планине и котлине.

• Планине се простиру уз леву и десну обалу Јужне и Велике Мораве до Вршачких планина, а висина им опада од југа према северу. Ерозивним процесима врхови су им снижени и уравњени.

• Изграђене су од старих стена (гнајс) које су испробијане магматским и метаморфним стенама (гранити, мермер).

• Због „шаховске структуре рељефа“, реке Српско-македонске масе имају сложене, композитне долине, у којима се смењују котлине и клисуре.

• Веће котлине су Врањска, Лесковачка и Нишко-алексиначка, а клисуре Грделичка, Печењевачко сужење и Сталаћка.

• У сливу реке Топлице, леве притоке Јужне Мораве, издвајају се мања Куршумлијска и већа Топличка котлина.

• Планине Српско-македонске масе богате су разноврсним рудама, а дна котлина прекривена су плодним земљиштем.

• Јужно поморавље, захваљујући свом географском положају и геоморфолошкој структури има и велики саобраћајни значај.

Једну од највећих природних реткости Српско-македонске масе, и Србије у целини, представља Ђавоља Варош која је 2009. године кандидована за једно од нових седам светских чуда природе. Ђавоља Варош се налази на обронцима Радан планине у близини Куршумлије, а чини је преко две стотине земљаних стубова високих од 2 до 15 метара, са каменим „капама“ на врху. Ови земљани стубови називају се главуци и настали су ерозијом меког земљишта, осим у оном делу који је заштићен каменом.

27

Динарске планине

Како су настале Динарске планине? У чему је основна разлика између Динарских планина и планина које се налазе на подручју Српско-македоноске масе? Наведи правац пружања Динарида и имена држава на чијим се територијама они простиру.

Како настају крашки облици рељефа? Именуј и опиши површинске и подземне крашке облике. Наведи облике рељефа који настају ледничком ерозијом.

Велики број пећина настао је и у кречњацима Динарских планина. Северно од Ивањице је 400 метара дуга Хаџи-Проданова пећина. Састоји се од два нивоа ходника, при чему доњи, поред главног, има још два споредна ходника. У пећини су нађени трагови неандерталског човека и пећинског медведа, али пећина још није уређена за посете. Између Пожеге и Ужица, јужно од магистралног пута, налази се Потпећка пећина. Одликује се улазом високим 50 метара, иза кога су Горња и Доња пећина. Ходници Доње пећине су под водом и неприступачни. За туристичке посете уређена је Горња пећина или, како је другачије зову, „таван“. Према археолошким налазима, пећина је служила као склониште људима од најстаријих времена. Значајније су још Стопића пећина на Златибору иТубића пећина код Сјенице.

Стопића пећина

Динарске планине су најпространији и највиши планински систем у Србији и припадају западној зони веначних планина. Заузимају простор југозападног дела Србије, између Западне Мораве на северу, Српско-македонске масе на истоку, а на западу и југу до границе према Босни и Херцеговини, Црној Гори и Албанији. По својој грађи Динариди у Србији се значајно разликују од осталих Динарских планина. Преовлађују стари непропустљиви шкриљци и еруптивне стене, а кречњака је мање. Од крашких облика рељефа заступљене су једино пећине. Нема крашких поља и понорница.

28

На југоистоку, Динариди се завршавају својим највишим делом, Проклетијским низом планина, које се пружају потпуно супротним правцем у односу на остале Динарске планине. У овој групи нижу се од југозапада према североистоку Проклетије, Мокра планина, Хајла (2.403 m), Жљеб (2.381 m) и Мокра гора (2.154 m). На Проклетијским планинама је 16 врхова изнад 2000 m, а међу њима је највиши врх Србије, Ђеравица, са висином 2.656 m. Проклетије, као и остале Динарске планине на подручју Србије, изграђене су од старих шкриљаца, који су заступљенији од кречњака. Због висине, некада су биле под моћним ледницима који су обликовали данашњи рељеф Проклетијских планина.Ђеравица

Златибор

Основну целину Динарида у Србији чине Старовлашко-рашке планине и висоравни. Област Стари Влах се својим западним делом простире на територији Босне и Херцеговине (до Сарајевске котлине), а на територији Србије то су простране висоравни рашчлањене долинама река. Са ових висоравни уздижу се планине Тара (1.544 m), Златибор (1.496 m) и Чемерно (1.579 m). Планине Голија (1.833 m) и Радочело затварају са севера Новопазарску котлину, а на југиостоку је, у окуци Ибра, планина Рогозна. Ово је историјска област Рашка. Западно од Новопазарске котлине је пространа Пештерска висораван и Сјеничка котлина, коју окружују планине Гиљева, Јадовник (1.732 m), Златар (1.625 m) и Јавор. На северу је ниска планина Јелица, која од Западног поморавља одваја област Драгачево.

34

Ресавска пећина код Деспотовца у кречњацима Бељанице је прва пећина која је уређена за посете и уједно најпознатија и најпосећенија пећина у Србији. На северним обронцима Хомољских планина налази се кратка, али пећинским украсима богата пећина Церемошња. У непосредној близини Мајданпека налази се Рајкова пећина, која је име добила по чувеном хајдуку Рајку Војводи. У крајњем источном делу Кучајских планина налази се група од неколико пећина, познатих под заједничким именом Злотске пећине.То су Хајдучица, Верњикица, Мандина, Водена и Лазарева пећина. Верњикица и Лазарева пећина налазе се у веома атрактивном кањону Лазареве реке. Богате су прелепим пећинским накитом, а у Верњикици се налази највећа подземна дворана у Србији, „Колосеум“, пречника око 60 и висине 59 метара.У близини места Боговина, на северном ободу Црноречке котлине, налази се Боговинска пећина, која је са више од 6.000 метара истражених канала најдужа пећина у Србији.

Посматрај географску карту Србије, утврди положај и границе Карпатско-балканских планина и пронађи наведене планине сва три планинска низа и котлине које се између њих налазе.На немој карти у Радној свесци обој картографским бојама све наведене облике рељефа и испиши њихова имена.

Спољашњи низ планина од севера према југу чине планине Мироч, Велики Гребен, Дели Јован и Стара планина. Веће котлине у овом делу Карпатско-балканских планина су Зајечарска, Књажевачка и Пиротска. Стара планина (планина Балкан) је јединствен планински масив који се само делом налази у граничном подручју Србије и Бугарске. Протеже се лучно на укупној дужини од 530 km, све до Црног мора. Највиши врх нашег дела Старе планине је Миџор (2.169 m).

Ресавска пећина

Сува прераст

35

• Динарске планине припадају западној зони веначних планина, а основну целину чине Старовлашко-рашке планине и висоравни. Стари Влах обухвата простране висоравни рашчлањене долинама река с којих се уздижу планине средње висине.

• На југоистоку, Динариди се завршавају Проклетијским низом планина, који се пружа потпуно супротним правцем у односу на остале Динарске планине. Источно од реке Ибар, Динарске планине се завршавају Копаоничком групом планина.

• Планине су изграђене од старих непропустљивих шкриљаца и еруптивних стена, док су кречњаци мање заступљени.

• Шарске планине припадају јужном орогеном стаблу Средоземне зоне веначних планина, Динаридима. Највећа и највиша је Шар-планина, по којој је цела планинска група добила име.

• На контакту набирања Динарских планина на западу, Шарских планина на југу и раседања старе Српско-македонске масе на истоку, спуштене су највеће котлине на територији Србије, Косовска и Метохијска котлина.

• У дужем периоду геолошког развоја после спуштања, Косовска и Метохијска котлина су биле испуњене водом и претворене у велика повезана језера.

• Косовска котлина је по површини мања од Метохијске и издужена је правцем југоисток-северозапад, док је Метохијска котлина већа и има скоро овални облик.

• На истоку Србије пружа се јединствен Карпатско-балкански планински лук с три планинска низа који су међусобно одвојени и рашчлањени котлинама и речним долинама. Површински и подземни крашки облици рељефа су веома чести.

• У крајњем источном делу Србије налазе се Кључ и Неготинска крајина, две низијске области које чине јединствену целину.

Веома редак природни феномен крашких предела у источној Србији представљају камени мостови, настали урушавањем пећинских таваница на већој дужини. Ови камени мостови називају се прерасти. Најпознатије су прерасти на реци Вратни код Неготина и има их три: Велика, Мала и Сува прераст. Велика и Мала прераст се налазе код манастира Вратна и лако су приступачне, док се до Суве прерасти долази кањоном Вратне, вертикалних страна с водопадима. Највећа прераст у Србији је Велика прераст на реци Прераст код Мајданпека, с висином од 37 и дужином од 26 метара. Прерасти има и на реци Јелашници код Ниша.

Пронађи на географској карти Србије Кључ и Неготинску крајину и обој их картографским бојама на немој карти у Радној свесци.

У крајњем источном делу Србије налазе се две низијске области које чине јединствену целину. То су Кључ и Неготинска крајина, између Дунава, доњег Тимока и подгорине Мироча, Великог гребена и Дели Јована на западу. Кључ и Неготинска крајина представљају крајње западне делове Влашко-понтијског басена. На ушћу Тимока у Дунав налази се најнижа тачка Србије, на 28 метара надморске висине. Око Дунава и Тимока је ниска, делом мочварна равница, а изнад ње је речна тераса прекривена плодним седиментима. С побрђем у залеђу, ово је веома значајан виноградарски и воћарски рејон Србије.

36

КЛИМА СРБИЈЕКлиматски фактори

Клима је најважнији елеменат природне средине. Она утиче на формирање неких облика рељефа (флувијални, еолски, глацијални, итд.), на настанак и састав земљишта и на богатство вода на копну. Промене климе доводе до проширивања или сужавања распрострањености биљних и животињских врста. Од климе, у већој или мањој мери, зависи густина насељености, начин живота и исхране становништва, здравље људи, развој и размештај свих привредних делатности, а нарочито пољопривреде. Климу Србије одређују и на њу утичу разноврсни климатски фактори.

Основни фактори који утичу на климу Републике Србије су географска ширина, надморска висина, удаљеност појединих делова територије наше земље од мора, рељеф (облици рељефа, рашчлањеност, експозиција, нагиб падина), врста подлоге (вода, снег, лед, разни типови тла и стена, итд.), биљни покривач и делатност човека. Поред ових, основних климатских фактора, на климу наше земље утичу и велике географске целине Европе, као што су Атлантски океан, Арктик и Средоземље. Такође, у појединим периодима године, велики утицај имају и ваздушне масе које се формирају над подручјем Сибира и Северне Африке.

На карти Европе пронађи наведене географске целине. Покушај да опишеш њиховe природне одлике као и својстава ваздушних маса које се изнад њих формирају. Објасни како ваздушне масе које долазе из тих подручја утичу на време и климу у нашој земљи.

Посматрај географсу карту света и утврди у којем се топлотном појасу налази Србија. Одреди њену географску ширину и наведи најважније климатске факторе. Објасни како климатски фактори утичу на климу неког подручја.

37

Посматрај карту Србије или карту краја у којем живиш и покушај да утврдиш и објасниш факторе који утичу на климу тог дела Србије. Своја запажања запиши у Радну свеску.

Објасни на који начин Атлантски океан утиче на распоред и одлике климатских типова у Европи и како се то одражава на климу у нашој земљи.

Република Србија се целом својом површином налази у северном умереном топлотном појасу. Овакав положај утиче на то да су у нашој земљи заступљени умерени климатски типови (нема ни изразито топлих ни изразито хладних типова климе). Од најближих мора, Јадранског, Црног и Егејског, Србија је удаљена између 100 и 300 km, тако да климатски типови на нашем подручју имају континенталне одлике. Континенталност додатно појачава и то што високе планине својим правцем пружања спречавају утицаје са ових мора. Осим правцем пружања планина, облици рељефа утичу на климу Србије и распоредом и надморском висином. Пространа низија на северу омогућава продор хладних ваздушних маса из области северне и средње Европе, а највише планине наше земље налазе се у њеном јужном делу.Велики утицај на распоред климатских типова у Европи уопште, па и на климу у Србији, има Атлантски океан. Топле и влажне ваздушне масе ношене западним ветровима стижу и до територије Србије.

38

Климатски елементи

Највећа годишња количина падавина забележена је 1937. године, када је у Лозници забележено чак 1.324,5 mm падавина, а најсушнија ја била 2000. година, када је у Кикинди забележено само 223,1 mm падавина. Највећа месечна количина падавина од 308,9 mm забележена је јуна 1954. године у Сремској Митровици.

Од када се врше метеоролошка мерења до данас, на подручју Србије највиша температура од +44,9°С измерена је 24.07. 2007. године у Смедеревској Паланци, а најнижа од -39,5°С измерена је 13.01. 1985. године у Карајукића Бунарима на Пештерској висоравни.

Које се појаве и процеси дешавају у приземном слоју атмосфере (тропосфери)?Који елементи климе се свакодневно посматрају и евидентирају мрежом метеоролошких станица, а који од њих се, као најзначајнији показатељи, приказују клима-дијаграмима?

Значајани показатељи климе у нашој земљи су климатски елементи. Они представљају средње вредности временских, односно метеоролошких елемената. Климатски елементи се битно разликују по својим одликама у појединим деловима Србије. Разлике су последица деловања климатских фактора који под одређеним условима могу да промене средње вредности климе.

Просечна средња годишња температура ваздуха у Србији опада од севера према југу и у највећем делу Србије има вредност између 10 и 12°С. Осим низије на северу и подручја брда и ниских планина на ободу низије, то су области уз долину Велике и Јужне Мораве, као и подручје Метохије, где долином реке Дрим продиру топли утицаји с Јадранског мора. Најниже температуре имају високопланинска подручја на југозападу и југоистоку Србије.

С обзиром да подручју Европе где се налази наша држава падавине углавном доносе западни ветрови, просечна годишња количина падавина у Србији опада од запада према истоку. Такође, количина падавина се повећава с надморском висином, тако да највећу количину падавина примају планинска подручја на западу и југозападу наше земље. Најсушније су области на истоку Панонске низије.

44

Реке Србије припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора. Слив Црног мора обухвата 92,46% територије Републике Србије. Воде свих речних токова са ове територије сливају се у Дунав. Мањи део територије наше земље, или 5,36%, одводњава се према Јадранском мору. Овај слив обухвата Метохијску котлину и њен планински обод, на којима се развио речни систем Белог Дрима. Слив Егејског мора обухвата свега 2,18% територије Србије. Припадају му реке Пчиња и Драговиштица у југоисточном делу Србије и реке јужног Косова, Неродимка и Лепенац.

На планини Црнољеви у јужном делу Косова налази се хидрографски чвор Србије, где се стичу развођа три морска слива на једној коти. Од највишег врха Црнољеве (Дрманска глава, 1.364 m), према западу тече река Топлуга која се улива у Бели Дрим (слив Јадранског мора), ка северу отиче река Црнољева у Ситницу (слив Црног мора), а према југу тече река Неродимка (слив Егејског мора). Морско развође на планини Црнољеви убраја се у једно од највећих морских развођа у Европи.Дрманска глава

Река Неродимка се преко реке Лепенац улива у Вардар, односно припада сливу Егејског мора. Део воде Неродимке, каналом прокопаним за потребе воденице, отиче ка Ситници која се улива у Ибар и припада сливу Црног мора. Ова појава када воде једне реке отичу у два слива назива се бифуркација.Количина воде у коритима река, односно речни режим (режим водостаја и протицаја), зависи од положаја њихових изворишта и области кроз које реке теку до свог ушћа. Већина наших река има кишно-снежни режим, који непосредно зависи од количине падавина и отапања снега. На рекама кишно-снежног режима максимум водостаја јавља се у неком од пролећних месеци (март–мај), када се отапа снег и излучују падавине. Код река чија су изворишта на већој надморској висини и где се снег касније топи, максимум водостаја се јавља у каснијем периоду. Минимум водостаја се јавља у августу или септембру, због мање количине падавина и већег испаравања. Још један, секундарни максимум, појављује се у јесен, због повећане количине падавина, а секундарни минимум је у јануару, због мање количине падавина и задржавања снега.Познавање речних режима од посебног је значаја за искоришћавање река: пловност, хидроенергетски потенцијал, наводњавање као и за сузбијање штетног дејства – поплаве и слично.

Посматрај карту Србије, пронађи планину Црнољеву и на немој карти у Радној свесци означи испрекиданом линијом развође између морских сливова.

Водостај Дунава код Земуна

45

Реке слива Црног мора се, због предела кроз које теку, разликују по својим одликама. Панонске реке и доњи токови река које се спуштају ка Панонској низији имају широка и плитка корита и пловне су, односно имају одлике равничарских река. Реке у планинској области и горњи токови река обода Панонске низије имају одлике планинских река: брзе су, великог пада и имају велики хидроенергетски потенцијал.

Где извире Дунав и кроз колико европских држава протиче? Која два мора повезује? Размисли и објасни какав привредни значај има река Дунав за нашу земљу.

Клисура, односно теснац Госпођин вир, друго је по реду сужење сложене Ђердапске клисуре. Овај теснац дуг је 17 km, стрмих страна које се дижу и до 550 m висине, а речно корито Дунава се сужава на 220 m. Пре изградње хидроелектране Ђердап 1, ширина Дунава у клисури Госпођин вир била је 132 m. Овде је измерена највећа речна дубина у Европи. Пре изградње бране дубина Дунава је била 82 m (сада је 90 m) и налази се испод нивоа мора.

Река Дунав, друга по дужини река Европе, кроз Србију тече на дужини од 588,5 km. Делом тока кроз нашу земљу, Дунав је гранична река према Хрватској (138 km) и Румунији (227 km). Од улаза на територију Србије до Ђердапске клисуре, Дунав има одлике равничарске реке, односно има плитко и широко корито, излива се из корита, стварају се меандри, мртваје, рукавци и бројна речна острва. Просечна ширина корита Дунава је 600 m, а највећа је на улазу Дунава у Ђердапску клисуру, 2.000 m. Због велике количине воде коју носи и сужавања корита, Дунав у Ђердапској клисури има велики хидроенергетски потенцијал.Ђердапска клисура је највећа клисура у Србији. Дуга је 97 km и по својој структури је сложена. Чине је четири клисуре и три котлине. Оваква структура Ђердапске клисуре последица је различитих тектонских структура које су постојале у време њеног настанка. Ђердапска клисура

Ђердапска клисура

КлисураГоспођин вир

Доњомилановачкакотлина

КлисураКазан

Оршавскакотлина

Сипскаклисура

Голубачкаклисура Љупковска

котлина

46

Река Тиса је са укупном дужином од 966 km најдужа притока Дунава, а кроз Србију тече на дужини од 157 km. Извире на подручју северних Карпата, а у Дунав се улива јужно од Титела, код Старог Сланкамена. Тиса је река са изразитим равничарским одликама. Пре регулације тока, када су пробијени многи меандри, Тиса је била дужа за 452 km, изливала се и плавила пространу алувијалну раван. Пловна је на целој дужини кроз нашу земљу. Највећа притока Тисе је Бегеј.

Река Дрина (346 km), најдужа је, и по површини слива највећа и водом најбогатија притока Саве. Настаје спајањем Таре и Пиве код Шћепан поља (Црна Гора), а већим делом тока

је гранична река између Србије и Босне и Херцеговине. Дрина је по својим одликама планинска река. По водним снагама заузима прво место на Балканском полуострву. Велики хидроенергетски потенцијал Дрине искоришћен је за добијање електричне енергије изградњом брана. При ушћу у Саву, где се ток Дрине успорава, настала је велика макроплавина.

Сава настаје на територији Словеније, спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке. Укупна дужина Саве је 945 km, а кроз Србију је њена дужина 207 km. На територију Србије улази код сремског села Јамена и кратким делом тока, до ушћа Дрине, гранична је река према Босни и Херцеговини. У делу тока кроз нашу земљу, Сава има одлике равничарске реке: меандрира, мења корито и изазива поплаве. Бројне мртваје, настале у просеченим меандрима, претворене су у мочваре и баре, међу којима је најпознатија Обедска бара код Купинова у Срему. И поред спрудова и ада насталих због малог пада, река Сава је пловна на целој дужини кроз Србију.

Тиса

Дрина

Сава

Тамиш извире у Румунији и код Јаше Томића улази у нашу земљу. Тече кроз Банат и улива се у Дунав код Панчева. Он је најкраћа пловна (3 km) притока Дунава у Србији.

На основу археолошких налаза утврђено је да се пловидба на реци Сави у трговачке сврхе обављала пре приближно 3.000 година. Знатно касније, у доба владавине Римљана, на Сави се одвијао веома жив саобраћај. На њеним обалама настали су и развијали се утврђени градови: Siscia – Сисак, Marsonia – Славонски брод, Sirmium – Сремска Митровица, Singidunum – Београд, а крај пловне реке Љубљанице Emona - Љубљана.

47

Западна Морава настаје спајањем Голијске Моравице и Ђетиње. Од запада ка истоку тече композитном долином коју чине Пожешка, Чачанско-краљевачка и Крушевачка котлина. Ове котлине су повезане клисурама. Најизразитија је Овчарско-кабларска клисура, дуга око 20 km и дубока до 710 m. Највећа притока Западне Мораве је река Ибар.Западна Морава

Колубара (82 km) настаје од Обнице и Јабланице у близини Ваљева и последња је већа притока Саве, у коју се улива код Обреновца.

Наша најдужа река и последња већа притока Дунава у Србији је Велика Морава. Настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа. Долина Велике Мораве развила се на месту некадашњег пространог залива Панонског мора. Отприлике на средини свог тока усекла је Багрданску клисуру. Регулацијом тока, просецањем меандара, дужина Велике Мораве је са 245 скраћена на 118 km. При ушћу у Дунав настала је река Језава, као велик рукавац Велике Мораве.

Тимок је река у источној Србији. Настаје спајањем Црног и Белог Тимока код Зајечара. Бели Тимок настаје спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока код Књажевца, а Црни Тимок извире испод Кучаја. Тимок је дуж 16 km гранична река између Србије и Бугарске.

Јужна Морава је са 470 km дужа саставница Велике Мораве. Извире у северном делу Скопске Црне Горе као Биначка Морава, тече јужним делом Косова, и код Бујановца прима Прешевску Моравицу. Тече према северу композитном долином и прима бројне притоке, међу којима су највеће Нишава с десне и Топлица с леве стране.

Ибар је највећа притока Западне Мораве (277 km). Извире из јаког крашког врела испод северне падине Хајле. Улива се у Западну Мораву источно од Краљева.

Бели Дрим је главна река Метохијске котлине. Настаје од јаког врела понорнице између планина Жљеб и Мокре Горе. Све његове притоке, изузев Плавске реке, теку целом дужином кроз нашу земљу.

Пчиња настаје на југозападним падинама планине Дукат од неколико изворишних кракова. Недалеко од манастира Св. Прохор Пчињски тече ка Македонији и севорозападно од Велеса, на територији Македоније, улива се у Вардар.

Лепенац извире на северној страни Шар-планине, протиче кроз Сиринићку жупу и даље тече југоисточним ободом Косовске котлине. Између Шаре и Скопске Црне горе река је усекла Качаничку клисуру. Од места Ђенерал Јанковић, у дужини од 6 km представља границу између Македоније и Србије. Улива се у Вардар код места Ђорче Петров.

На стрмим одсецима који пресецају речне долине, на нашим рекама се често јављају водопади. Тешко је утврдити тачан број водопада, али је сигурно да они нису великих димензија. Највиши водопад у Србији налази се на малој речици која се спушта са североисточних падина Копаоника, а откривен је случајно тек 1989. године. То је водопад Јеловарник, укупне висине 71 m.

48

Посматрај карту Србије и пронађи главне реке сва три морска слива, њихове саставнице и веће притоке. Обележи их на немој карти у Радној свесци и правилно испиши њихова имена. Којем већем речном систему припада река у твом месту или крају. Обележи је на немој карти.

• Србија се убраја у групу европских земаља које су средње богате водама. • Реке Србије припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора. • На планини Црнољеви, у јужном делу Косова, налази се хидрографски чвор Србије,

где се стичу развођа три морска слива на једној коти (врх Дрманска глава, 1.364 m). • Већина наших река има кишно-снежни режим, који зависи од количине падавина

и отапања снега, с максимумом водостаја у неком од пролећних месеци (март–мај), а минимум се јавља у августу или септембру због мање количине падавина и већег испаравања.

• Познавање речних режима од посебног је значаја за искоришћавање пловности река, њиховог хидроенергетског потенцијала и наводњавања, као и за сузбијање штетног дејства од поплава.

• Панонске реке и доњи токови река које се спуштају ка Панонској низији имају широка и плитка корита и пловне су.

• Реке у планинској области и горњи токови река обода Панонске низије имају одлике планинских река. Брзе су, великог пада и имају велики хидроенергетски потенцијал.

• Сливу Црног мора припадају следеће веће реке, као и њихови речни системи: Дунав, Сава, Тиса, Дрина, Лим, Колубара, Тамиш, Велика Морава, Јужна Морава, Западна Морава, Млава, Пек и Тимок.

• Сливу Јадранског мора припада речни систем Белог Дрима са следећим притокама: Источка река, Клина, Пећка Бистрица, Мируша, Дечанска Бистрица, Топлуга, Призренска Бистрица и Плавска река.

• Реке слива Егејског мора су: Пчиња, Драговиштица и Лепенац.

Код Пријепоља, на истоименој речици, налазе се водопади Сопотнице. Ова речица на свом кратком току према реци Лим, у коју се улива, формира неколико водопада. Највиши од њих има 30 m висине. На реци Градашници, на планини Озрен код Сокобање, налази се водопад Рипаљка. Висок је 17,5 m, а лети, када река Градашница пресуши, водопад нестаје. На обронцима Старе планине, у близини села Топли До, налазе се два већа водопада и више мањих слапова. Први је Пиљски водопад висок 64 m, а други је Куртулски водопад висок 27 m. Водопад Велики бук настаје из крашког врела на југозападним падинама Бељанице. После кратког тока, вода пада са тридесетак метара висине у мало језеро дубоко пет метара. Река Врело дуга је 365 m, због чега је зову „реком дугом годину дана“. Улива се у Дрину код Бајине Баште, водопадом висине 10 m. Водопад Рипаљка

49

По начину постанка басена, језера се у нашој земљи деле на природна и вештачка. Има их у свим крајевима Србије, а налазе се и на различитим висинама. Нека су веома мала, али има и оних с већим димензијама, што зависи од начина постанка њихових басена.

Језера Србије

Природна језера у Србији нису велика по површини. Највише их је на подручју Војводине и на планинама. Језера у Војводини су по начину настанка еолска или речна, а планинска језера су углавном ледничка. Знатно већа по површини су вештачка језера, настала преграђивањем речних токова ради коришћења хидроенергије или за снабдевање градова и индустријских објеката водом.

На крајњем северу наше земље налази се седам еолских језера, међу којима је највеће Палићко језеро, настало као изданско у међудинском удубљењу. Заузима површину од 4,6 km2, а највећа дубина му је 3,5 m.

Речна језера су настала поред већих панонских река, на местима пресечених и напуштених меандара. Нека од њих су због великог испаравања заслањена, нека су претворена у баре и мочваре, а нека у рибњаке. Значајнија речна језера су Обедска бара, Засавица, Русанда, Царска бара, Бело језеро и др.

Језеро Русанда је настало у старом меандру Тисе. Вода језера је слана, а просечан салинитет је између 40 и 60 промила. Дно језера је прекривено слојем муља, чија је лековитост утврђена још средином 19. века.

Обедска бара је настала у напуштеном меандру Саве, због чега има изразит потковичасти облик. Са Савом је данас повезана каналом. Због веома специфичног биљног и животињског света, као феномен природе од изузетног значаја заштићена је још 1874. године, а од 1977. је на листи Унеска.

Који су основни елементи сваког језера? Како се деле језера према постанку њихових басена и према физичко-хемијским својствима воде? Која је спољашња сила утицала на постанак језера на нашим планинама?

Палићко језеро

Карта Обедске баре Обедска бара

50

На високим планинама, посебно на Проклетијама и Шар-планини, налази се већи број малих језера, насталих у цирковима некадашњих ледника. Због њихове лепоте називају их „горске очи“. Смештена су на већим надморским висинама, а међу њима најзначајнија су Ђеравичко језеро на Проклетијама (на 2.200 m н.в.) и Ливадичко језеро на Шар-планини (на 2.173 m н.в.). На Шар-планини је и језеро на највећој надморској висини у Србији. То је језеро Велики вир, на 2.360 m н.в.

Вештачка језера су не само највећа по површини, већ имају и велики економски значај. У периоду после Другог светског рата, електрификација је била основ обнове и изградње тадашње Југославије. До краја 20. века, изградњом хидроелектрана настала су бројна вештачка језера.

Стрбачко језеро

Метохијске плитвице

Kлисура реке Мируше

Језеро на Проклетијама

Посебан природни феномен представља 2 km дуга клисура реке Мируше, притоке Белог Дрима. У веома узаном кањонском делу клисуре налази се низ од 16 језера међусобно раздвојених водопадима, слаповима и брзацима. Висинска разлика између највишег и најнижег језера је 250 метара. Највеће језеро је пречника 50 m, а највиши водопад је висок 21 m. Због сличности са Плитвичким језерима, називају их „Метохијске Плитвице“.

51

Језеро Перућац

Од осталих вештачких језера значајнија су још Рибничко, Гружанско, Бованско и Борско језеро. Рибничко језеро на Златибору настало је преграђивањем реке Црни Рзав, а намењено је снабдевању водом околних насеља. Такође, за снабдевање водом града Крагујевца, преграђивањем реке Груже формирано је Гружанско језеро, које популарно називају „Шумадијско море“. Бованско језеро на Сокобањској Моравици је намењено наводњавању, а Борско језеро је створено преграђивањем Брестовачке реке, како би се добила акумулација за снабдевање водом рударско-индустријских постројења у Бору.

Посматрај карту Србије и пронађи сва вештачка и сва природна језера. Обележи их на немој карти у Радној свесци и испиши њихова имена.Ако се у твом крају или твом месту налази неко језеро, утврди којој групи језера припада према начину постанка његовог басена и обележи га на немој карти.

У западној Србији, на Дрини су то језеро Перућац (25 km2) и Зворничко језеро, Заовинско језеро (15 km2) на реци Бели Рзав, затим на реци Увац Сјеничко, Златарско и Радоињско језеро, на Лиму Потпећко језеро, и Међувршко језеро на Западној Морави. У југоисточној Србији су Власинско језеро (16 km2) на реци Власини и Завојско језеро на реци Височици.

Власинско језеро

Бованско језеро зими

Два највећа вештачка језера у Србији настала су на реци Дунав, изградњом хидроелектрана Ђердап 1 (површина језера 253 km2) и Ђердап 2 (92 km2). Међу већим вештачким језерима је и језеро Газиводе (12 km2) на реци Ибар, првенствено намењено наводњавању низије у северном делу Косова, али има и мању хидроелектрану.