Биљана Поповић Ивана Цмиљановић-Косовац

ПРИРОДA И ДРУШТВO

за четврти разред основне школе

ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ

СВЕТ СРБИЈЕ

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

УПОЗНАЈМО ПРОШЛОСТ

МОЈА ДОМОВИНА

ЧОВЕК – ТО САМ ЈА

ГЕРУНДИЈУМ

Recenzenti

Spomenka Kosanovi} pedagog u O[ „Drinka Pavlovi}ß, BeogradDejan Bo{kovi} profesor u O[ „Ivo Andri}ß i O[ „France Pre{ernß, BeogradIvan Paunovi} profesor razredne nastave u O[ „Ru|er Bo{kovi}ß, Beograd

Za izdava~a

Milka Je{i}

Predmetni urednik

Aleksandra Mali}

Министар просвете Републике Србије, решењем брoj 650-02-00103/2008-06 од 23. јуна 2008. год., одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом разреду основне школе

ISBN 978-86-87715-10-3

Драги четвртаци,

Добро дошли у свет науке! Уџбеник Природа и друштво помоћи ће вам да:

– упознате своју домовину, њену прошлост и њена богатства;

– научите колико је богат биљни и животињски свет Србије и како да чувате природу;

– сазнате колико смо ми, људи, различити, а ипак слични; – кроз огледе и игру истражујете природне појаве.

Да би вам учење било забавније, у свакој лекцији су предвиђене разноврсне активности. Те активности обележене су знацима:

Уради задатак

ПОДСЕТИ СЕ…

Изведи оглед

Прочитај у Радним листовима

ЗАНИМЉИВОСТИ

Уколико желиш да сазнаш више, прочитај

Човек – то сам ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Моје тело . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Живим здраво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Ја живим… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Моја домовина Република Србија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Београд – главни град Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Становници Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Србија у међународним организацијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Рељеф Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Клима у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Воде у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Природна богатства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Извори енергије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Сачувајмо природу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Делатности људи у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Царства живих бића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Биљни свет Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Животињско царство Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Жива бића се прилагођавају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Национални паркови Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Трагови прошлости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Велика открића и проналасци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Наше познате и знамените личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Прва српска држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Српска држава у доба Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Како се живело у доба Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Турско освајање Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Срби у доба турске владавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Устанци против Турака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Први светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Други светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Србија после Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

Падање, клизање, котрљање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Кретање калтна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Промене материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Материјали који могу да се наелектришу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Материјали који проводе електричну струју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Дејство магнета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Сенка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Растварање чврстих, течних и гасовитих материјала у води . . . . . 84 Смеше . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

6

ПОДСЕТИ СЕ... Жива бића су _________________________, _______________________

и човек. За живот су им неопходни сунчева ___________________________ и

________________________, _______________________, ____________и земљиште.

Човек је биће које се рађа, дише, храни се и узима воду, расте и развија се, избацује непотребно, креће се, има потомство, стари и умире.

Човек је део природе. Из природе узима кисеоник, воду, храну биљног и животињског порекла. Храна му омогућава раст, развој, кретање, рад и живот. Непотребне и штетне материје избацује. Човек хода усправно, рукама обавља различите послове.

Сва бића утичу на природу и мењају је, али једино човек то чини свесно и са циљем.

Градећи путеве човек крчи шуме, исушује мочваре, пробија тунеле кроз брда и планине, земљиште прекрива асфалтом.

7

Човек је одувек имао потре бу да живи у дру штву с другим људима. Зајед ница му је омогу ћавала да опстане и преживи у природи.

Породица је основна људска за јед ница, у којој чланови брину једни о другима и међусобно се помажу. О деци која не живе у породици брину васпитачи у домовима.

Човек размишља о себи и својим поступцима. Труди се да има правилан однос према члановима своје породице, вршњацима, старим и болесним лицима.

На које начине помажеш старијим особама?

_________________________________________

_________________________________________

_________________________________________

_________________________________________

Са нама живе и људи који не виде, не чују, не могу да говоре или ходају. Неки су тако рођени, а неки су доживели несрећу или прележали неку болест. Они уче и труде се да буду самостални у животу. Понекад им је потребна наша помоћ.

Човек размишља, памти, говори, осећа, ствара... Знања која је стекао преноси другим људима и потомцима. Нове генерације учењем проширују и обогаћују своја знања. Научна и техничка открића олакшавају живот људима.

Никола Тесла у својој лабораторији

ју

Први мобилни телефон

стр. 5

ребна наша помо

Брајево писмостр. 5

8

Први људи хранили су се само плодовима које су могли да пронађу у природи. Живели су у пећинама. Зависили су од природе исто колико и све животиње.

Касније, почели су да користе камен и дрво као оружје* и оруђе* (алатке). Сакупљали су плодове, ловили дивљач и рибу. Тако су долазили до хране.

Временом, људи су почели да запажају, размишљају и схватају како да олакшају себи живот. Правили су боља оружја и оруђа, припитомљавали и гајили животиње и биљке. Градили су сојенице и земунице*, а касније колибе у којима су живели.

Тако се човек, радећи и свесно правећи себи оруђе, оружје, склоништа, издвојио од животиња и побољшао услове свог живота у природи.

Сојенице су куће уз обале река и језера, подигнуте на деблима ради заштите од поплава, не пријатеља или дивљих жи-вотиња.

Прво оруђе било је од камена или дрвета

У прилогу

пронађи налепнице које одговарају

описима деце и залепи их на одговарајуће

место.

девојчица риђе косе

девојчица дуге плаве

косе

Људи су природна, мисаона и друштвена бића која радом побољшавају и модернизују свој живот. Осим сличности, постоје и разлике међу људима. Најлакше се уочавају разлике у боји коже и косе, боји и облику очију, висини. Људи се разликују и по особинама, интересовањима и способностима.

дечак светле косе и плавих

очију

девојчица косих очију

дечак дуге црне косе

дечак тамне коже, кратке

косе и тамних очију

ППППППП

9

ПОДСЕТИ СЕ… Посматрај слике и именуј делове тела.

*

Уочили сте делове тела које има сваки човек. Ипак, људи се међу собом разликују по полу. Разликујемо женски и мушки пол.

Можда већ примећујеш да се твоје тело мења.

Дечаци расту у висину. Глас им постаје дубљи. На појединим деловима тела појављују се маље*.

Девојчицама се развијају груди. Бокови им постају облији. На појединим деловима тела расту им маље.

Период развоја када се дешавају ове промене тела код девојчица и дечака назива се пубертет.

Постоје симболи за мушки и женски пол. Обој симбол свог пола.

женски п

ол

муш

ки пол

10

Пери руке и тело сваког дана.

Одржавај чистоћу свог дома заједно са родитељима!

Носи чисту одећу и удобну обућу!

Проветравај простор у коме боравиш!

Не остављај отпатке за собом!

Да бисмо били здрави и снажни, треба да једемо разноврсну храну. Светска здравствена организација израдила је пирамиду исхране.

Oна ти показује како би требало да се храниш:

• једи најмање шећера, соли и уља;

• мало месних прерађевина;

• умерено млека, млечних производа и јаја;

• једи много воћа и поврћа;

• највише једи житарицe;

• пиј много течности, највише воде.

Телу је потребна разноврсна

хранастр. 5

Зашто се знојимо?

стр. 4

Редовним одржавањем хигијене, здравом исхраном и свакодневном физичком активношћу човек чува своје здравље.

110

•• једи

•• ммало м

••умее

•• једи

••

11

Док седиш и ходаш, нека ти леђа буду усправна!

Здравље људи угрожавају бактерије* и вируси*, који изазивају болести. У борби против њих помажу нам лекови и лековите биљке. Лекове нам преписују лекари.

Пушење и боравак у задимљеним просторијама веома су штетни по здравље. Пушење оштећује плућа, срце, мозак и скраћује живот. Алкохол је такође веома штетан. Људи који пију алкохолна пића отежано говоре, мењају расположења и често су насилни према другима. Алкохол оштећује мозак, плућа, јетру* и доводи до смрти. Дрога оштећује цело тело. Људи који је узимају умиру веома млади.

УПУТСТВО ЗА ОДМОР

После боравка и рада у школи осећаш се уморно. Уместо да легнеш и укључиш ТВ или

компјутер, разбуди се неком активношћу. Шетај, трчи, борави у природи, на чистом ваздуху! Дан заврши најбољим одмором – десет сати ноћног

сна. На овај начин ћеш се добро одморити и припремити за нови дан.

Пери зубе после сваког јела.

Редовно иди на систематске прегледе код лекара!

Контролиши здравље својих зуба код зубара!

усправна!

Ноћу спавај 8–10 сати!

Обавезно се бави неким спортом!

сати!

На часовима физичког васпитања учествуј у свим активностима!

Једна од највећих опасности по твоје

здравље је дрога. Она може бити у

различитим облицима. Зато немој

ни од кога узимати непознате

предмете!

Дрога и овако може да изгледа.Једна од највећих опасности по твоје

здравље је дрога. Она може бити у

различитим облицима. Зато немој

ни од кога узимати непознате

предмете!

Дрога и овако може да изгледа.

Напиши ко чини твоју породицу.

________________________

________________________

________________________

ПОДСЕТИ СЕ…

… У ПОРОДИЦИ

Напиши назив своје улице и кућни број.

________________________

________________________

… У УЛИЦИ

_

_

У ком насељу живиш?

______________________________

______________________________

Мој крај је ______________________________

Познат је по _____________________________

________________________

________________________

… У НАСЕЉУ

… У КРАЈУ

__

__

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

___

___

12

... НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Држава у којој живимо је Република Србија.

То је наша домовина.

Србија се налази у југоисточном делу Европе, на

Балканском полуострву.

...У ДРЖАВИ

... У ЕВРОПИ

... У СВЕТУ

Србија је део света.

Копно на планети Земљи подељено је на седам великих целина које се називају

континенти. Континент на коме се налази наша држава назива се Европа.

1. ANDORA 2. MONAKO 3. LUKSEMBURG 4. BELGIJA 5. HOLANDIJA 6. LIHTEN[TAJN 7. [VAJCARSKA 8. VATIKAN 9. SAN MARINO10. MALTA11. SLOVENIJA12. HRVATSKA13. BOSNA I HERCEGOVINA14. CRNA GORA15. MAKEDONIJA16. ALBANIJA17. MOLDAVIJA18. SLOVA^KA19. LITVANIJA20. LETONIJA21. ESTONIJA

SRBIJA

[V

ED

SK

A

NO

RV

E[

KA

F I N S K A

BELORUSIJA

Rus.F.

U K R A J I N A

BUGARSKA

G R ^ K A

P O Q S K A N E M A ^ K A

F R A N C U S K A

[ P A N I J A

PO

RTU

GAL

IT

AL

IJ

A

VEL. BRITANIJAI SEV. IRSKA

IRSKA DANSKA

KIPAR

I S L A N D

SRBIJA

R U M U N I J A

AUSTRIJA MA\ARSKA

^ E [ K A

R U S K A F E D E R A C I J A

A F R I K A

A

Z

I

T U R S K A

E V R O P A

1 2

3

4

5

6

8

9

10

11 12

13

14

1516

17

18

19

20

7

21

Zap. Morava

Mlava P

ek

DunavDri

na Sava

Uvac

Lim Iba

r

Tami{

Tisa

V. M

ora v a

Ibar

Ni{ava

Timok

Dunav

Tisa

Kol

ubar

a

Be li D

rim

P~iwa

Sitnica

Tara

Fru{ka gora

R u d n i k

G o li jaJast re ba c

H OM

O Q S K E P L .

R t a w

Suv a p l .

ST

AR

A

PL

AN

I

NA

Ko

pa

on

ik

Avala

Vr{a~kepl.

Zlatibor

Mi

ro

~Maqen

PROKLETIJE

Ozren

Ku

ka

vi

ca

[A

R P

LANINA

Zlatar

V O J V O D I N A

TIM

O^KA

KRAJIN

A

MA

^V

A

PO

DR

IW

E KO

L

UB

AR

A

PO

MO

RA

VQ

E

СРБИЈА

13

A Z I J A

A F R I K A

J U @ N A A M E R I K A

S E V E R N A A M E R I K A

AUSTRALIJA

E V R O P A

T I H I

O K E A N

AT

LA

NT

SK

I

OK

EA

N

S E V E R N I L E D E N I O K E A N

I N D I J S K I

O K E A N

T I H I

O K E A N

14

Свака држава има свој назив, територију и границе, становнике, устав, симболе, главни град и свој новац.

Свака држава има своју територију. То је простор који јој припада. Територије држава одвојене су границама. На географским картама државне границе представљене су линијом, која је најчешће црвене боје.

У карту унеси називе држава са којима се граничи Србија користећи податке са паус-папира бр. 1.

L EG EN D A

granica entiteta

dr`avna granica

pok rajinska granica

15

У празна поља на карти упиши ознаке за главне и споредне стране света. Oдреди са којим се државама Србија граничи на:

северу ______________________________________________________________;

истоку ______________________________________________________________;

североистоку ________________________________________________________;

југу ______________________________ и _______________________________;

југозападу ___________________________________________________________;

западу ____________________________ и ________________________________.

Свака држава има своје симболе – заставу, грб и химну.Када се обележава државни празник, док спортисти

примају медаље, приликом доласка страних делегација и у другим свечаним приликама истиче се застава.

Застава Републике Србије је тробојка коју чине три водоравна поља црвене, плаве и беле боје. На њој је и грб.

Грб Републике Србије је црвени штит на коме је двоглави орао. Изнад штита се налази златна круна.

Песма која се изводи у свечаним тренуцима у част домовине назива се химна. Химна Републике Србије је „Боже правде’’. Настала је према тексту Јована Ђорђевића. Музику је компоновао Даворин Јенко.

Људи широм света поштују своју заставу, грб и химну, али и симболе других држава. Зато извођење химне и истицање заставе свечано поздрављају устајањем.

чаСрЈовДа

Боже правде, ти што спасеод пропасти досад нас,чуј и одсад наше гласеи од сад нам буди спас.

Моћном руком води, бранибудућности српске брод,Боже спаси, Боже храни,српске земље, српски род!

. . . .

___________

Мађарска

стр. 11

Застава

стр. 10Боже правде

16

Брежуљкасто земљиште богато шумама, изворима и рекама, на којем се простире Београд, пружало је добре услове за живот људима још у давна времена. Зато су се за њега борили многи наро-ди, освајали га, рушили и поново градили.

Међу првим становницима овог подручја били су Синги. Подигли су насеље на брежуљку изнад ушћа Саве у Дунав, на данашњем Калемегдану. Насељавали су га и Келти, Римљани, Готи, Авари и други народи. Преци Срба, Словени, населили су га у VII веку.

Изглед Београда у XV веку Црква Ружица и црква Св. Петке на Калемегдану

Београд је први пут постао престоница* српске државе у XV веку, а од XIX века до данас је главни град Србије.

ДАНАС ЈЕ БЕОГРАД … … седиште Народне скупштине и Владе Републике Србије.

Римски војник

Дом Народне скупштине Републике Србије у коме посланици* доносе важне одлуке за грађане Србије.

Сингидунум

стр. 10

Грб Београда

Ушће Саве у Дунав код Београда

Грб Београда

Зграда Владе Републике Србије.Владу чине премијер и министри који управљају државом.

17

... образовни центар Србије. У њему се налазе многе основне и средње школе и факултети.

...здравствени центар Србије. У бројним домовима здравља, болницама и медицинским центрима* лече се људи из целе Србије. У њему се налази највеће породилиште у Србији.

... седиште културних установа: позоришта, музеја, галерија, биоскопа, библиотека и исто ријских и културних спо меника.

… раскрсница путева који повезују Србију и Европу.

Београд је важна речна саобраћајница, јер Дунав повезује источну и западну Европу.

Београдски аеродром „Никола Тесла’’, центар ваздушног саобраћаја Србије.

Друмски и железничкисаобраћај у Београду.

Клиничко–болнички центар Србије

У згради Народног позоришта налази се неколико позоришних сцена, балет и опера...

Библиотека са највећим бројем књига у Србији је Народна библиотека.

У капетан-Мишином здању биле су смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији - Министарство просвете, Велика школа, Прва београдска гимназија, Народни музеј, Галерија слика и Библиотека. Данас је у њему Ректорат Београдског

универзитета и делови Филолошког факултета.

18

Србија је држава Срба и свих других народа који у њој живе: Црногораца, Мађара, Бошњака, Албанаца, Јевреја, Рома, Хрвата, Македонаца, Румуна, Бугара, Турака, Русина, Словака и других.

Права и обавезе становника Србије одређени су Уставом. Устав је највиши закон једне државе. Сви грађани Србије су равноправни и обавезни да поштују закон. Имају право да слободно износе своје мишљење и гласају о ономе што је за њих важно. Једна од најважнијих обавеза свих нас је да поштујемо права других и помогнемо људима којима је помоћ потребна.

Према последњем попису из 2002. године, Србија има 7 893 125 становника.

Грађани Србије имају право да живе у било ком њеном делу.

Од средине XX века ста-новништво се у великом броју преселило из селау градове. Тако су велики градови и њихова околи-на постали најгушће насе-љени.

Мање становника живи у селима. Најслабије су насељени планински краје-ви, где су нека села готово пуста.

Из године у годину у Србији је све мање становника. Рађа се све мање деце. Многи одлазе у друге земље због школовања, пoсла или бољих услова за живот.

Погледај карту и напиши који су градови најгушће насељени.

_____________________________________________________________________

LEGENDA

najgu{}a naseqenost

sredwa naseqenost

gusta naseqenost vrlo retka naseqenost

retka naseqenost

Kragujevac

PRI[TINA

NI[

Subotica

NOVI SAD

BEOGRAD

19

Службени језик у Србији је српски језик, а службено писмо ћирилица. Користи се и латинично писмо. Сви грађани Србије имају право на школовање.

Народи који живе у Србији имају право да говоре својим језиком, пишу својим писмом и да се школују на свом језику.

Становништво Републике Србије подељено је на старосне групе:

младо становништво – до 15 година; становништво способно за рад – од 15 до 65 година; старо становништво – од 65 година и више.

Погледај графички приказ и напиши колико у Србији има: младог становништва – ___________;

радно способног – _______________;

старог становништва – ____________.

У радним листовима уради задатак на стр. 16 – Графикон образованости становника.

Грађани Србије имају право на своју веру.Већина становника су православци. Има и католика, муслимана, протестаната,

Јевреја и других. Широм Србије можеш да видиш више цркава, катедрала, џамија.

Храм Светог Саве у Београду – највећа православна црква на Балкану. Катедрала у Вршцу

– највећа католичка црква у Србији.

Синан-пашина џамија у Призрену саграђена је 1615. године од материјала из манастира Св. Арханђела.

У Радним листовима, стр. 17, направи листу права и обавеза грађана.

5.288.394

1.262.900

1.341.831

20

У Другом светском рату страдао је велики број људи и деце. Порушени су многи градови и села, уништени бројни споменици културе. Након рата, 1945. године,

представници педесет земаља основали су Организацију уједињених нација (OUN). Њен циљ је да очува мир у свету, развија пријатељске односе међу народима и да обезбеди права човека и његову слободу.

Један од важнијих задатака данас је и очување животне средине.

Уједињене нације имају 191 чланицу, међу којима је и Република Србија.

После годину дана рада, 1946. године, Организација уједињених нација основала је Међународни фонд

Уједињених нација за помоћ деци (UNICEF).

Ова организација пружа помоћ сиромашној, гладној, болесној деци и деци из ратом опустошених земаља. Обезбеђује им храну, лечење и лекове, одећу, обућу, школски прибор и играчке.

Унеско (UNESCO) је организација Уједињених нација за просвету, науку и културу. Задатак јој је да допринесе миру у свету ширењем знања и културе међу народима.

у

Зграда Уједињених нација у Њујорку где се одржавају састанци представника држава чланица

Уједињене нације су на дан оснивања имале педесет држава чланица, а 1982.

године 157. Данас су у овој организацији скоро све земље света.

нарооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддима.

Радост

Европе

стр. 11

21

Деца захтевају посебну пажњу и заштиту. Зато је 1989. године Организација уједињених нација усвојила Конвенцију* о правима детета, која се односи на сву децу света. Примењује се као закон у Србији и другим земљама чланицама Уједињених нација.

ПОДСЕТИ СЕ... Погледај фотографије и у празна поља упиши своја права.

У Радним листовима, на страни 19, прочитај Конвенцију о правима детета. Изабери два члана Конвенције и објасни их својим речима.

Члан ____: ___________________________________________________________

___________________________________________________________

Члан ____: ___________________________________________________________

___________________________________________________________

Школа без

насиља

стр. 11

Zap. Morava

Mlava P

ek

DunavDri

na Sava

Uvac

Lim Iba

r

Tami{

Tisa

V. M

ora v a

Ibar

Ni{ava

Timok

Dunav

Tisa

Kol

ubar

a

Be li D

rim

P~iwa

Sitnica

Tara

Fru{ka gora

R u d n i k

G o li jaJast re ba c

H OM

O Q S K E P L .

R t a w

Suv a p l .

ST

AR

A

PL

AN

I

NA

Ko

pa

on

ik

Avala

Vr{a~kepl.

Zlatibor

Mi

ro

~

Maqen

PROKLETIJE

Ozren

Ku

ka

vi

ca

[A

R P

LANINA

Zlatar

V O J V O D I N A

TIM

O^KA

KRAJIN

A

MA

^V

A

PO

DR

IW

E KO

L

UB

AR

A

PO

MO

RA

VQ

E

Који облик рељефа постоји у северном делу Србије и поред великих река?

Какви су облици рељефа у осталим деловима Србије?

ПОДСЕТИ СЕ…

• Напиши које облике рељефа на географској карти приказују картографске

боје: плава ___________________ ; зелена ______________________;

светлобраон _________________ ; тамнобраон _________________ .

22

Наша највећа равница је Војводина. Она је део Панонске низије, која се простире и у околним земљама.

Допуни реченице користећи податке са карте.Реке су у својим долинама направиле равнице.

Између Дрине и Саве је _____________________________________________.

Поред реке Колубаре је истоимена равница _____________________________.

Дуж Велике Мораве је ________________________________________________.

Уз Дрину се простире ________________________________________________.

У долини Тимока је ________________________________________________.

Део рељефа Србије чине и простране равнице између планина. То су котлине. Многи су градови смештени у котлинама: у Пожешкој котлини налази се Пожега, у Врањској Врање, у Нишко-алексиначкој Ниш и Алексинац, у Лесковачкој Лесковац…

У Војводини се налазе ниске планине. Погледај карту и напиши њихове називе.

_________________________________ и _________________________________.

Јужно од Саве и Дунава простире се брдско-пла нински предео Србије.

Погледај карту и напиши називе две планине које се налазе:

на западу: __________________________ ,

_____________________________________;

на истоку: __________________________ ,

_____________________________________;

на југу: _____________________________ ,

_____________________________________;

у централном делу Србије:

_____________________________________ ,

_____________________________________.Копаоник

Војвођанска равница

23

Zap. Morava

Mlava P

ek

DunavDri

na Sava

Uvac

Lim Iba

r

Tami{

T

V. M

ora v a

Ibar

Ni{ava

Timok

Dun v

Tisa

Kol

ubar

a

Be li D

rim

P~iwa

Sitnica

Fru{ka gora

R u d n i k

G o li jaJast re ba c

H OM

O Q S K E P L .

R t a w

Suv a p l .

ST

AR

A

PL

AN

I

NA

Ko

pa

on

ik

Avala

Vr{a~kepl.

atibor

Mi

ro

~

Maqen

PROKLETIJE

Ozren

Ku

ka

vi

ca

[A

R P

LANINA

Zlatar

V O J V O D I N A

TIM

O^KA

KRAJIN

A

MA

^V

A

IW

E KO

L

UB

AR

A

PO

MO

RA

VQ

E

Климу неке територије одређују временске прилике: број сунчаних дана у току године, температура ваздуха, количина падавина и ветрови који дувају.

Најважнија одлика климе у нашој земљи је смена четири годишња доба.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWW

EEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE

T

DuDD n v

a

V O J V O D I NDO J V O D I NO J V O D I N A

УУ У севевернрнрнннномомомо ,, , рараавнв ичарском делу Сррбибиијејеје м делунм, еверном рбије ичар м длеетатата с су у у у дудуууууууггагагг ии ттоопла, са доста сунчаних данана. . сунчлтдд чаних на. а доста сунчанихсунЗимими ј јје е е вевев омома хладно, дувају кошава и ошадеоими је кооша ими је веома хладно, дувају кошаошсевераацц. С Снег се дуго задржава. дудунеерац. Снег се дуго за ржжажавае дуеверац. Снег се дуго задржава зее аа. Пролеће и јееесен кррратко трају. Кише највивиишешешеше ишератПролеће и јесен кратко тттра ше ше Пролеће и јесен кратко тр ишеV O J V O D I NV O J V O D I NDDO J V O D I NO J V O D IO J VO J V AAпадају крајем пррролоо ећа и почетком лета.лета.ећпадају крајем пролећа и почетком лета.падају крајем пролећа и почетком лета.лета.TT

DDDD

Nii{{avaa

Sitnicaca

J

Suv a pp l .

NI

NA

ik

uk

av

ic

aa

ЛеЛеЛеЛеЛеЛЛеЛ тотототтттто у у ууу р р р ррррррававнининиииин циццицициицици ра ици

ЗиЗимама н наа плпппплплплпплллаааааанаанананнанааааааннаааааа иинини иииииииииииииииини илла и

У брдским и планинским крајевима лета су свежа и кратко трају. Чести су пљускови праћени грмљавином. Зиме су дуге и хладне, са доста снега. Пролеће и јесен кратко трају. Тада киша највише пада.

24

Највећи број магловитих дана у Србији има Пожешка котлина.

II Највиша температура забележена је у Нишу 43°С

jj Сјеница је најхладније место у Србији.

Једне зиме је измерено чак -38°С.

Наша земља је богата водом. Красе је широке равничарске и брзе планинске реке и потоци. Поред природних и вештачких језера и бара, у Србији има много бања са минералном и лековитом водом.

На карти Србије напиши називе река користећи податке са паус

папира бр. 2.

ЛЕГЕНДА

25

26

Погледај карту и напиши које реке теку кроз северни део Србије.

______________________, __________________, __________________,

______________________, __________________.

Ове реке протичу кроз равницу. То су равничарске реке, које теку споро и имају широка корита.

У пролеће, када се на планинама топи снег, ниво воде у овим рекама се повећава.Тада се реке изливају из корита и долази до поплава.

Напиши називе већих река које протичу кроз брдско-планински део Србије.

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

Наведене реке су планинске реке. У горњем току су брзе, хладне и бистре. У доњем теку кроз равнице и котлине, па су спорије, топлије и мутније.

Снага воде ових река користи се за производ њу електричне енергије у хидроелектранама.

Дунав је најдужа река која протиче кроз Србију, а по дужини је друга у Европи. Плован је целим током кроз Србију.

Велика Морава је најдужа река која целим својим током протиче кроз Србију. Настаје

спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа.

орита и долази

Река Тиса

стр. 20

Равничарске реке споро теку и носе шљунак, песак и муљ, који се таложе. Тако се стварају многобројна речна острва – АДЕ.

В М ј ј ј

27

Територија са које вода отиче у неку реку, језеро или море назива се слив. Погледај карту и напиши:

леве притоке Дунава: __________________________________________

десне притоке Дунава: __________________________________________

Дунав и његове притоке уливају се у Црно море, па припадају Црноморском

сливу. Територија Црноморског слива на карти је приказана жутом бојом.

Зеленом бојом је обојена територија Егејског слива, чије реке Лепенац и Пчиња

отичу у Егејско море.

Територија Јадранског слива

приказана је црвеном бојом. У Јадранско море отиче река Бели

Дрим.

Неродимка је река у јужном делу Косова. Извире на Шар-планини, а подизањем бране подељена је на две речице. Једна се улива у Лепенац и припада сливу Егејског мора. Друга, мања, улива се у Ситницу, притоку Ибра који припада Црноморском сливу. Тако Неродимка отиче у два мора.

ПОДСЕТИ СЕ…Шта су језера? _________________________________________________

_____________________________________________________________

Упиши називе језера и бара на карти користећи податке са паус папира бр. 2.

ЛЕГЕНДА

28

По начину настанка језера могу бити природна и вештачка.

Природна језера постала су на различите начине. На високим планинама језера су настала отапањем леда, тако што је вода испунила удубљења у земљи.

Планинска језера су мала, дубока, са бистром и хладном водом. Због лепоте и плаво-зелене боје народ их назива „горске очи’’. Највише их има на Шар-планини и Проклетијама.

Изливањем равничарских река настала су језера која су обично плитка и претворена у баре. Најпознатије су Обедска и Царска бара.

Језера настају и када ветар подиже песак са песковитог тла. У земљи настаје удубљење које испуни вода. На овај начин настали су Лудошко и Палићко језеро.

У Србији има више вештачких језера. Направ-љена су тако што су реке преграђиване бранама*, најчешће приликом изградње хидроелектрана*. Праве се и ради снабдевања насеља и фабрика во дом, за наводњавање поља, гајење рибе, ради спречавања поплава. Највеће вештачко језеро у Србији је Ђердапско.

Погледај карту и напиши која су вештачка језера настала преграђивањем река:

Дунав: ___________________________________________________________

Дрина: ___________________________ и ______________________________

Расина: ___________________________________________________________

Ибар: ___________________________________________________________

Увац: __________________________________________________________

Гружа: _________________________________________________________

Језеро Ливари на Проклетијама

Палићко језеро је наше највеће природно језеро.

Рибничко језеро на Златибору

Царска бара је станиште многих врста птица.

29

ЛЕГЕНДА

Бање су купалишта и лечилишта са водом која је богата минералима*. Неке бање имају изворе топле воде, а неке хладне.

На карти упиши називе бања користећи податке са паус папира бр. 2.

Изввор минералне воде уу Баањи Ковиљачи

Врњачка Бања је наша најпосећенија бања.

зе У Врањској бањи наладасе извори у којима водчакдостиже температуру

92ºC.

Вода из неких бања је чиста и здрава. Да би била доступна свима, сипа се у флаше и продаје. То су, на пример, „Аqua viva“ са извора Буковичке бање, „Вода вода“ из Бање Врујци, „Пролом вода“ из Пролом бање, „Врњци“ из Врњачке и друге.

пппппппппааа аа сесесеес ууу у уу уу мемемемемеемееерр,рр,р,р,р,р,р,рр,р,рр,р,рр,р,р кккккккккккккккккккееееееееееееее ееееејјјјјјјјцицицицицицицицициицицицициииииицицииииицииицицииииццициициццциииииииицццццццццццц , , ,,,,

30

31

Природу чине сунце, вода, ваздух, земљиште, биљни и животињски свет, рудно благо и природне лепоте. Они су човеку неопходни за живот и рад и представљају природна богатства једне земље.

На земљишту људи гаје биљке којима се хране. Биљке боље успевају на земљишту које је плодно и зато је плодно земљиште природно богатство једне земље. Његова плодност повећава се ђубрењем и наводњавањем.Целокупан биљни и животињски свет, национални паркови и резервати природе су такође природно богатство једне земље.

Шуме су посебно значајне као произвођачи кисеоника. Пошто човек од дрвета праве многе предмете, неопходно је да правилно користи и сече дрвеће шуме.

Сунчеву светлост и топлоту, снагу воде и

ветра, угаљ, нафту и природни гас човек користи за добијање енергије.

Руде су стене које се налазе у земљи. Њиховом прерадом добијају се метали: гвожђе, олово, бакар, сребро, злато и други. Од метала се праве разни предмети и машине. Зато је рудно благо значајно природно богатство.

Реке, језера, шуме, планине, ливаде су природне лепоте које човеку пружају место за одмор и рекреацију.

Четинарска шума на Златибору

Хидроелектрана у Бајиној Башти

Плодна равница у Војводини

Река Моравица

32

IZVORI

За сваки покрет који направи (корак, трептај, окрет...) и рад који обавља (писање, трчање, копање...) човек користи енергију својих мишића. Извор енергије за човека је храна.

И апаратима (усисивач, миксер), уређајима (телевизор, компјутер) и машинама (бушилица, аутомобил) потребна је енергија да би радили. Добијају је из различитих извора. Извори енергије који се данас најчешће користе су: угаљ, нафта, природни гас, сунце, вода и ветар.

Угаљ се налази у земљи, а ископава у рудницима. При саго ревању ствара топлоту. Користи се за за гревање домова и добијање електри чне енергије у термо електранама*.Приликом саго ревања угља стварају се дим и пепео, који загађују животну сре дину.

Нафта је црна, густа, масна течност. Прерађује се и користи за покретање аутомобила, авиона, бродова, разних машина и загревање домова.

Природни гас налази се на изворима нафте. Цевима се доводи до домаћинстава и фабрика. Користи се за загревање домова и покретање неких машина. При сагоревању загађује ваздух.

Угаљ, нафту и природни гас људи користе већ дуго. Због велике потрошње има их све мање. Једног дана ћемо их потпуно потрошити, јер су то извори енергије који се не обнављају.

Рудник Колубара у којем се ископава угаљ

Нафтна бушотина* у БанатуНафта се налази дубоко у земљи, најчешће под морем. До ње се долази бушењем земље, а снажне пумпе је извлаче на површину.

разних машина и

Како су

настали угаљ

и нафта

стр. 21

Гасовод

33

Ветар је извор енергије који не загађује околину, али се још увек недовољно користи. У прошлости је снага ветра коришћена за покретање једрењака и млевење житарица у ветрењачама. Данас се у модерним ветрењачама (генераторима на ветар) производи електрична енергија.

Снага воде од давнина се користи за покретање воденица. Данас су на нашим рекама изграђене бројне хидроелектране које прои зводе струју.

Вода као извор енергије такође не загађује природну средину.

Највећи извор енергије је Сунце.

Сунчева енергија долази на Земљу у облику светлости и топлоте. Користи се за производњу електри ч не струје и загревање воде у домаћинствима.

Сунце је још један извор енергије који не загађује околину и није довољно искоришћен.

Извори енергије сунце, ветар и вода у будућности ће се све више користити, јер се њихова енергија не може потрошити, она се обнавља.

У табелу разврстај изворе енергије.

НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

Хидроелектрана Ђердап

Генератор на ветар

Соларне плоче на крову куће прикупљају сунчеву енергију која се чува за каснију употребу

НОВИ НАЧИНИ КОРИШЋЕЊА ЕНЕРГИЈЕ

У грађевинарству се користе специјална стакла која упијају сунчеву топлоту.

На тај начин се енергија Сунца користи за загревање просторија.

34

ДИДИДДИДДДИДИДДИДДИДДИИИИИИИИИМ М И БР МАМАМАМАЋИЋИЋЋ НСНССНССССССТТАТАТАТТАТАТАТАТ ВАВАВАВААВАВАВАВАВААВАААВАИ ГААСОСОВИВВИИИИИ ИИ И И ИЗ З ФАФ БРИКИККА А ИИИ ИИ ДОДОДОДОДДОДД ММ И ГААСОС ВИ ИИЗЗ ФАФ БРИКА И ДДОММ

КАНАЛИЗАЦИЈА

ДЕПОНИЈА

ИЗДУВНИ ГАСОВИ

ОТПАДНЕ ВОДЕ

ИЗ ФАБРИКЕ

НАФТА

Човек загађује природу на много начина. Због развијене индустрије, саобраћаја, загревања домова, начина производње хране и паковања производа стварају се гасови који загађују ваздух и друге врсте отпада које загађују воду и земљиште.

35

ЗАГАЂИВАЧИ ВАЗДУХА

дим и гасови из фабрика издувни гасови из камиона, аутомобила, авиона дим и гасови из термоелектрана* који настају

спаљивањем угља и нафте.

КАКО ДО ЧИСТИЈЕГ ВАЗДУХА

У димњаке фабрика и термоелектрана уграђују се филтери* који пречишћавају дим и штетне гасове. Новији аутомобили имају погон на безоловни бензин, који мање загађује ваздух, и уграђене филтере који пречишћавају издувне гасове.

ЗАГАЂИВАЧИ ВОДА

прљава и загађена вода из насеља ( канализација*) прљава вода и хемикалије* из фабрика нафта коју испуштају мотори бродова и чамаца

КАКО ДО ЧИСТИЈИХ ВОДА

У одводне цеви постављају се филтери који пречишћавају прљаву и загађену воду пре него што се излије у реку или језеро.

ЗАГАЂИВАЧИ ТЛА

Вештачко ђубриво садржи штетне хемикалије које остају у земљишту. Када пада киша, један део хемикалија слива се кроз земљу и загађује подземне изворе питке воде. Средства којима се гајене биљке прскају да би се

заштитиле од инсеката и болести садрже отровне хемикалије које са кишом доспевају у тло. Отпад који настаје у индустрији и домаћинствима

одлаже се на депоније*. Са њих се спирају отрови који се задржавају у земљишту и доспевају у подземне воде.

КАКО ДО ЧИСТИЈЕГ ТЛА

Уместо вештачког ђубрива користи се природно ђубриво (гнојиво и течно ђубриво које се прави од неких биљака). Хемикалије којима се биљке прскају требало би користити што мање. Депоније се праве на местима која нису ветровита, да ветар не би разносио отпад. Не смеју бити на узвишењима, како киша не би спирала отрове у долине.

Градска депонија

Загађивање реке

Дим и гасови из фабрике

36

ПОДСЕТИ СЕ… Делатности су послови које људи обављају. Објасни зашто су пољопривреда, индустрија и занатство производне

делатности.___________________________________________________________________

Наведи непроизводне делатности:___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

Живот и делатности људи зависе од рељефа, климе и природних богатстава краја у коме живе. Поред природних услова, за обављање одређених делатности потребно је и знање које се стиче образовањем.

Помоћу географске карте на 22. страни подсети се где се простиру равнице у Србији.

Земљиште у равничарским крајевима је плодно, а клима погодна за гајење биљака. Зими их снег штити од мразева и јаких ветрова. Пролећне кише дају биљкама воду када им је најпотребнија, а топла лета утичу на сазревање. Зато је најразвијенија делатност у равничарским крајевима пољопривреда, посебно земљорадња.

Највише се гаје житарице, индустријско биље и поврће. Веома је развијено и сточарство. На великим фармама гаје се говеда, свиње и живина. Брежуљци су погодни за гајење винове лозе и воћа.

Вршачки виногради Фарма кокошака у Српској Црњи

37

У равничарским крајевима људи се баве и индустријом. У фабрикама се прерађује храна, производе лекови, папир, обућа, тканине, средства за хигијену. Производи се и грађевински материјал: цигла, цреп, керамичке плочице и друго.

Најбогатији рудници угља налазе се у долини Колубаре и код Костолца. У Банату има и мањих налазишта нафте и земног гаса.

Равно земљиште је погодно за изград-њу путева и пруга. Реке Дунав, Сава, Тиса и Бегеј пловне су целим током кроз Србију. Зато је у равничарским крајевима развијен друмски, железнички и речни саобраћај.

Развијена пољопри вреда, индустрија и много бројни путеви омогућавају великом броју људи да се бави трговином.

Лепоте река, бара, језера, бања, салаша* и национални парк Фрушка гора привлаче туристе. Манастири, градови, културно-историјски споменици и бројна културна догађања занимљиви су туристима. Смештај и забаву пружају им хотели и ресторани. На тај начин туризам и угоститељство постају све значајније делатности у равничарским крајевима.

Термоелектрана Костолац, у близини рудника угља

Савремени супермаркет у Новом Саду

Производња уља у сомборској фабрици

Дунавом свакодневно плове путнички и теретни бродови

Једрилица на Палићком језеру

38

Помоћу географске карте на страни 22 подсети се где се простире брдско--планински део Србије.

Због разноликости рељефа, климатских услова и природних богатстава живот и делатности људи који насељавају брда, планине или котлине су различити.

Људи у котлинама и брдским крајевима баве се пољопривредом. Гаје кукуруз, поврће, воће и винову лозу. Развијено је и сточарство. Гаје се говеда, свиње и живина. У вишим планинским пределима простиру се пашњаци, где се гаје овце и козе.

У брдско-планинским преде лима разви јене су разли чите врсте индустрије. У рудницима се вади угаљ и руде од којих се добијају метали. Брда и планине богати су шумама, па је развијена индустрија за прераду дрвета.

На брзим планинским рекама изграђене су хидроелектране у којима се снага воде користи за добијање електричне енергије.

У пределима богатим шумама фабрике користе дрво као сировину* за израду наме штаја и папира. Вуна је главна сировина за производњу текстила и тепиха. Прерађује се и храна – воће, поврће, месо, млеко. У фабрикама се производе пољо привредне алатке и машине, возила, електрични уређаји и друго.

У брдско-планинским кра јевима оте жана је изградња саобра ћајница. При изградњи путева и пруга прокопавају се многи тунели, а на прелазима преко река граде мостови. Зато је у овим крајевима саобраћај мање развијен него у равничарском пределима.

Косидба на Рајцу

Стадо говеда на Златибору Овце на падинама Старе планине, тридесетак километара од Пирота

Посечена стабла која ће се прерађивати из шуме се реком

преносе до фабрике

39

Велики број људи бави се продајом производа, па је развијена трговина.

Шуме и ливаде наших планина привлаче туристе. Велика количина снега који се дуго задржава омогућава бављење зимским спортовима. Најпознатији зимски туристички центри су Копаоник и Златибор.

Туристи посећују бање, културно-историјске споменике и националне пар кове. Последњих година развија се и сеоски туризам.

У туристичким центрима изграђени су хотели, ресторани, спортски терени и базени. Туризам и угоститељство су важне делатности људи у брдско-планинским пределима.

Ски-стаза на Гочу

Железничка пруга на Мокрој гори, популарна „Шарганска осмица“

су Копаоник и

Шарганска

осмица

стр. 21

Плакат којим се популарише кампања* полиције европских земаља за већу

безбедност у саобраћају

РЕКЛАМА

Реклама је начин на који се произвођачи обраћају купцима да би их заинтересовали за своју робу. Они то раде на различите начине: огласима у новинама, на радију и телевизији, плакатима, кратким филмовима и слично.

Произвођачи рекламирају своје производе истичући њихов квалитет и користи које ће купци од њих имати.

Вук, голуб и храст су жива бића и имају неке заједничке карактеристике. Наведи их:

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

Разврстај у табелу понуђене карактеристике живих бића.

•• креће се•• причвршћен је за земљу

•• има кору•• кожа прекривена длаком •• кожа прекривена перјем

•• храни се другим живим бићима•• сам ствара храну

вук голуб храст

Погледај попуњену табелу и напиши која два жива бића имају сличне карак-

теристике:

_______________________________ и ___________________________________.

Због сличних карактеристика вук и голуб припадају истом царству живих бића – царству животиња. Храст се по својим карактеристикама разликује од животиња и припада царству биљака.

вук

голубхраст

40

Печурке

Буђ

Папрат

Сунцокрет

Па

БИЉКЕ

ГЉИВЕ

Рак Веверица

ЖИВОТИЊЕ

Животиње се хране биљкама, жи-вотињама и другим живим бићима.

Крећу се у потрази за храном и партнером* за размножавање. У томе им помажу чуло вида, слуха, мириса, укуса и додира.

Царству животиња припада и човек.

Биљке саме стварају храну, уз помоћ сунчеве светлости и топлоте. Тада ослобађају кисеоник који је свим живим бићима неопходан за дисање. Причвршћене су за подлогу, па је тешко уочити њихово кретање. Да се биљке заиста крећу, видимо по сунцокрету који је добио име по томе што свој цвет окреће ка сунцу.

Гљиве су печурке, квасци и буђи. Живе на влажним местима. Неке се хране угинулим организмима* и тада их разграђују*. На тај начин ђубре земљи -ште и обезбеђују биљкама да се хране. Постоје гљиве које човек користи у исхрани и за производњу лекова.

Жива бића груписали смо у пет царстава.

Пријатељске

бактерије

стр. 34

Два велика царства живих бића чине организми толико ситни да их не можете видети голим оком. То су бактерије и протисти.

БАКТЕРИЈЕ живе свуда – у води, ваздуху, земљишту, свим живим бићима и у угинулим организмима. Има их и у нашем телу и на нашој кожи. Неке од њих изазивају болести.

ПРОТИСТИ живе у води и на влажним местима. Хране се бактеријама и другим про-тистима.

умм

АмебаБацили

у уууу

41

42

Маслачак препознајемо по жутим цветовима. Плодови су беле боје и личе на мале падобране које ветар расејава*.

Детелина је биљка која најчешће има три листа, а понекад и четири. Цветови су јој беле или црвене боје.

Биљке су у природи највећи произвођачи кисеоника, који је основни услов за живот већине живих бића. Неке гљиве, животиње и човек се њима хране. Биљке и биљне заједнице као што су шума и ливада су станишта животиња. Својим корењем спречавају одрон земљишта, а лишће има важну улогу у пречишћавању загађеног ваздуха.

По броју биљних врста Србија је једна од најбогатијих земаља Европе.

Упознај неке од најчешћих врста зељастих и дрвенастих биљака које можемо да видимо у равници, на брдима и планинама наше земље.

ЗЕЉАСТЕ БИЉКЕ

Боквица је коровска биљка. У народу је позната по лековитости – њени листови стављају се на ране да би брже зацелиле.

М ј

Љубичица успева само на Балканском полуострву. Цвета у пролеће. У шуми расту бела и плава љубичица, а на ливади љубичица дан и ноћ.

43

Храст је листопадно дрво са разгранатом, густом крошњом у којој живе многобројни инсекти и друге животиње.

Бор је четинарска биљка. У Србији расту црни и бели бор. Иглице црног бора дуже су него код белог. Њихове шишарке изгледају као да седе на гранама.

Купина је жбунаста биљка. Њени плодови су богати витаминима и врло хранљиви.

Буква је најрас-прострањеније дрво у шумама Србије.

Маслачак, купина, храст и друге биљке живе на различитим стаништима. Међутим, постоје биљке које могу да опстану* само у посебним условима, који владају на малим просторима. Због тога их можемо видети само на тим просторима и нигде више на свету. Ове ретке биљке чине биљни свет једне земље посебним.

Српски котрљан

расте у појединим подручјима западне и јужне Србије.Када се створи семе, гране се савијају ка унутра и биљка добија облик лопте. Ветрови је котрљају и семе опада. Зато котрљан живи само на просторима где дувају јаки ветрови.

Рамонда

краљице

Наталије расте на заклоњеним и сеновитим местима Суве планине. Живи у пукотинама стена.

ДРВЕНАСТЕ БИЉКЕ

44

Gajene biqke

Човек гаји биљке јер се њима храни, прехрањује домаће животиње и украшава простор.

Напиши по три биљке за сваку од наведених врста.

житарицеиндустријско

и крмно биљевоће поврће

украсне

биљке

Појединим биљкама прети нестанак због промењених услова живота у стаништима. Највећи кривац за промене животних услова је човек, који крчи шуме, загађује ваздух, воду и земљиште. Да би сачувао угрожене биљке, човек их је заштитио законом. Забрањено је брати их и сећи. И научници својим активностима доприносе очувању угрожених врста.

Панчићева

оморика расте на падинама планина Таре и Звезде. Проглашена је најлепшим четинаром Европе.

Банатски божур расте само у Делиблатској пешчари. Да би очували ову биљку, научници је пресађују на места где има довољно сунца и прате њен даљи опстанак.

45

ЈОСИФ ПАНЧИЋ био је научник и велики љубитељ природе. Неуморно је истраживао и проучавао биљке Србије. Открићем оморике стекао је светску славу. Открио је још много нових врста биљака. На фотографијама су неке од њих.

Шишарка оморике

Српска рамонда

Јагорчевина

Звончић

Српски ирис

Италијански пуцавац

Београдска ружа

Рамонда краљице Наталије

Љубичица

ССС

46

Свака животиња у природи има своју улогу. Инсекти, птице и друге ситне живо-

тиње помажу биљкама у размножавању. Кишне глисте, кртице и остале животиње које живе у земљишту повећавају његову плодност. По броју животињских врста Србија је једна од богатијих земаља Европе.

Упознајте неке од најчешћих врста животиња код нас.

Виноградарски

пуж се храни лишћем. Има кућицу од које не може да се одвоји и у коју улази да би се заштитио од грабљиваца. На глави има два пара пипака: први му служи као чуло додира, а други као чуло вида.

Мрав је инсект који живи у заједници. Заједнице мрава граде мравињаке у којима чувају храну за зиму и одгајају потомство.

Шаран насељава доње токове река у Србији. То је плашљива и спора риба која живи у малим јатима. Скрива се у растињу на дну реке.

Зеленог гуштера можете видети у свим крајевима наше земље. Храни се инсектима. Уколико га нека животиња ухвати за реп, он „отпусти’’ реп и побегне, а касније му израсте нови.

Веверица живи у шумама и парковима. Храни се лешницима, орасима, жиром, а у пролеће, кад нема хране, једе пупољке и младе гранчице. Врло је живахна и лако се пење уз дрвеће.

Сеница живи у жбуњу купина, трњина или дрена. Храни се њиховим плодовима и инсектима. Ова птица певачица има пријатан цвркут.

жтд

47

Као и биљкама, и појединим животињама прети нестанак. Људи их истребљују ловом и уништавају њихова станишта. Данас су ретке и угрожене врсте животиња код нас заштићене законом.

Белоглави

суп је највећа птица наших крајева. Храни се угинулим животињама. Да би

га спасли од нестанка, људи су направили хранилишта за ове птице, па се њихов број повећао.

Мрки медвед је највећа животиња у Србији. Живи у шуми и храни се биљкама и животињама. То је снажна и опасна животиња која може да нападне и човека.

Још у давна времена човек је припитомио животиње да би их гајио за своје потребе.

Зашто човек гаји домаће животиње? У табелу упиши знак + на одговарајуће место.

месо млеко јаја кожа вуна перје длака

крава

коњ

овца

коза

свиња

живина

48

Жива бића су се својим изгледом и понашањем прилагодила животним услови-ма. Погледајте како је сваки део руже и сваки део тела лисице значајан за њихов опстанак.

Напиши на који начин се зец изгледом и понашањем прилагодио животним условима.

______________________________________________

______________________________________________

______________________________________________

______________________________________________

______________________________________________

Трн штити ружу од животиња којима је она

храна.

Лист је зелене боје и уз помоћ сунчеве светлости ствара храну.

Цвет руже је црвене боје и пријатног мириса да би привукао

инсекте који јој помажу у размножавању.

Кроз стабло вода долази до лишћа

и цвета.

Корен упија воду и минералне материје из земље

и причвршћује биљку за тло.

Лисица има добар вид и лако уочава

плен.

Зуби су јој оштри јер се храни

животињама које лови.

Слух јој је развијен како би чула непријатеља који се прикрада.

Крзно штити лисицу од хладноће.

Канџама хвата плен и копа своју јазбину.

Ноге јој служе за брзо кретање.

49

Сва жива бића су своје кретање, изглед, исхрану, понашање, размножавање и друго прилагодила условима живота у стаништима у којима живе. То ћеш лако уочити на следећим примерима.

ЛИСИЦАКРЕТАЊЕ: Има ноге којима се креће по тлу.ИЗГЛЕД: Тело јој је прекривено крзном сиве или браон боје. Боја крзна омогућава јој да се сакрије од непријатеља и буде неприметна за животиње које лови. Крзно је зими штити од хладноће. Лети се крзно стањи јер део длаке отпадне да би лакше поднела врућину.ИСХРАНА: Има оштре зубе и канџе јер лови ситне животиње.ПОТОМСТВО: Рађа четири до седам младунаца о којима брине. Они се у почетку хране мајчиним млеком, а касније пленом који им мајка доноси.

ДЕТЛИЋКРЕТАЊЕ: Има крила која му омогућавају да лети и да у високим крошњама дрвећа гради гнездо.ИЗГЛЕД: Тело му је прекривено перјем јарких боја које привлачи партнера за размножавање. Зими га перје штити од хладноће, а лети делом отпадне како би лакше поднео врућине.ИСХРАНА: Има шиљат кљун којим пробија кору дрвета, одакле извлачи инсекте којима се храни.ПОТОМСТВО: Полаже пет јаја. Женка лежи на њима и греје их телом. Кад се птићи излегу, мајка их храни уловљеним инсектима и црвима. Учи их да лете.

ДЕВЕРИКА

КРЕТАЊЕ: Има пераја којима плива. Тело јој је пљоснато како би се брзо кретала кроз воду.ИЗГЛЕД: Тело јој је прекривено чврстим плочицама - крљуштима. Оне су зеленкасте боје, што деверику чини неприметном међу алгама.ИСХРАНА: У устима нема зубе јер гута алге и ситне речне животиње.ПОТОМСТВО: У воду испушта око 300 000 малих јаја – икру, о којима не брине. Много их је, лак су плен грабљивцима, па мало њих преживи.

те.

јојјјјјјјјјјјјјјјјј јје

Селице

стр. 34

Младунци лисице

Велики детлић

Деверика

50

NACIONALNI PARKOVI SRBIJE

Човек својом делатношћу мења услове живота у природи и често угрожава опстанак живог света у стаништима. Поједине те риторије са очуваном природом, на којима живе ретке и угрожене врсте биљака и животиња, држава је заштитила законима. То су национални паркови и резервати природе. На тим подручјима забрањена је сеча шума, лов, риболов, изградња фабрика и рудника.

У Србији има пет националних паркова: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар планина.

Национални парк Фрушка гора најстарији је на територији Србије. Његово највеће богатство су очуване листопадне шуме храста, граба и букве. Ту живе јелен, муфлон, дивља свиња, лисица и друге животиње.

На Фрушкој гори налази се шеснаест православних манастира који су саграђени у XV и XVI веку.

Највећи национални парк у Србији је Ђердап. Обухвата Ђердапску клисуру, део Дунава и Ђердапско језеро. Богат је шумама букве и ретких врста ораха и леске, а красе га шибљаци* јоргована.

Дунав је станиште ретких врста риба – јесетре и моруне.

У Ђердапској клисури налази се Лепенски вир, насеље из праисторијског доба.

МуфлониМуфлони

Манастир Ново Хопово

Јоргован

Камена фигура, једна од многих које су пронађене у Лепенском виру, направљена је пре седам хиљада година.

51

Царска бара Обедска бара Делиблатска пешчара

Осим националних паркова, законом су заштићена станишта* која су уточиште ретким и угроженим биљкама и животињама.

То су резервати природе.

Национални парк Тара познат је по Панчићевој оморики, ретком четинару који расте само у овом делу света. На Тари су очуване шуме Панчићеве оморике и старе шуме букве, јеле и смрче. У њима живе мрки медвед, дивокоза, сури орао и друге животиње.

Национални парк Копаоник је најмањи по површини. Богат је четинарским и мешовитим шумама смрче, јеле, букве и јавора. На вишим деловима Копаоника расту патуљаста смрча и полегла клека. У шумама Копаоника живе медвед, вук, тетреб и друге животиње.

Национални парк Шар-планина

значајан је због шума старих и ретких врста четинара мунике и молике. Листопадне шуме су станиште једне врсте дивље мачке, балканског риса. Шар планина обилује потоцима, речицама и језерима.

Шума смрче на Тари

Дивокоза

Полегла клека

Муника

Балкански рис

Тетреб

Д

52

Јуче, пре неколико недеља, месеци, година или векова - све је то време које је

протекло и назива се прошлост. Сви догађаји који су се тада десили припадају прошлости. Прошлост може бити ближа, даља и далека.

Које време обухвата ближа прошлост?

__________________________________________________________________

Које време обухвата даља прошлост?

__________________________________________________________________

Сви догађаји који су се десили пре стотину и више година припадају далекој

прошлости.

ПОДСЕТИ СЕ…

Српска кућа из 18. века

Зграда банке у Београду Народна банка

с почетка 20. века у БеоградуС ћ 18 З б Б Н б

О животу и раду наших предака, култури и обичајима сазнајемо проучавајући старе грађевине, предмете, књиге, читајући народне приче, песме, легенде.

Лукина прабаба рођена је у ХІХ веку.

Лукина мама је рођена Лука је пре три месеца

у другој половини ХХ века. прославио 11. рођендан.

ДАЛЕKА ПРОШЛОСТ ДАЉА ПРОШЛОСТ БЛИЖА ПРОШЛОСТ

САД

АШ

ЊО

СТ

ДАЛЕKА ПРОШЛООСТ

53

Временски след догађаја можемо да прикажемо траком. Читамо је слева надесно. Временском траком можемо представити време од годину дана, деценију, век, више векова.

ВРЕМЕНСКА ТРАКА КОЈА ПРИКАЗУЈЕ ВИШЕ ВЕКОВА

Свако поље које означава деценију цртицама је подељено на 10 делова. Ти делови представљају ________________________.

Који је век представљен овом временском траком? ____________________ У празан правоугаоник упиши годину која је означена на временској траци.

ПРИКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНСКИХ ПЕРИОДА НА ВРЕМЕНСКОЈ ТРАЦИ

Књижевник Душко Радовић рођен је 1922, а умро 1984. године. На временској траци означен је период његовог живота.

На траци времена обој период у коме је живео Душко Радовић. Колико година је живео? _________________________________

XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX XX

Свако поље које означава један век цртицама је подељено на 10 делова.

Који временски период представља сваки део? _______________________ Помоћу временске траке одреди ком веку припадају године:

1320. година –_____ век; 1450. год. – _____ век; 1890. год. – _____ век.

ВРЕМЕНСКА ТРАКА КОЈА ПРИКАЗУЈЕ ВЕК

1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000.

годинa

Душан Радовић

1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000.

1320. 1450. 1890.

54

Сматра се да је први компас направљен у XIV веку.

Компас је омогућио прецизну оријентацију у простору. Морепловци су га користили да би одредили смер кретања при

дугим пловидбама.

У свакодневном животу користиш разне проналаске. Они су свуда око тебе: играчке, књиге, кишобран, телефон, па чак и оловка, сапун, јастук. Ови проналасци нам живот чине лакшим и забавнијим.

Велика научна открића, као што су електрична струја, аутомобил, антибиотици, променили су и унапредили људски живот.

И данас сваки нови изум доприноси развоју човечанства.

5544

Средином XV века конструисана је прва штампарска

машина, а прва одштампана књига била је Библија. Тако је почело ново доба - књиге су

се умножавале лакше и брже и временом постајале свима доступне.

Смакоммп

КоооМбб

д

Пешчаним сатом време се мери по количини истеклог песка. Њиме се може прецизно одредити колико је времена

протекло.

ПеПешсасаатттсссее м мисстемоомм жжкокоолил

прпр

нннаа арссскккааак

Астрономски дурбин омогућио је астрономима да

боље виде планете, Месец, Сунце и друге звезде.

ецц,

XIII XIV XV XVI

Микроскопом

се могу видети веома ситни организми и предмети

невидљиви голим оком. Откриће микроскопа

значајно је убрзало развој науке.

ситн

зн

55

Парна

машина покретала се помоћу водене паре. Убрзала је развој индустрије. Погон на пару искоришћен јеи за покретање локомотива и бродова. Тако су људи могли брже путовати и лакше прелазити велике раздаљине.

Телефон

је омогућио да разговарамо

са неким ко је далеко.

XVII XVIII XIX XX

Савремени живот не може се

замислити без компјутера. Користе се у индустрији, саобраћају, образовању,

медицини и многим другим областима.

5555555

Конструисање васионског

брода најавило је ново доба.

Нил Армстронг је први човек који је ступио на Месец. Том приликом је

изјавио: „Ово је мали корак за човека,

али велики за човечанство.’’

Кретање клатна искоришћено је

да се направи први

сат са клатном.

Савврееменни

Први моторни авион

летео је 59 секунди и прешао око 285 метара.

Данас је млазни авион најбрже превозно средство.

Дигитални

сат

Д

сЗахваљујући проналаску

фотоапарата слике разних предмета, људи и предела могле су се трајно сачувати и умножавати.

Откриће аутомобила

с мотором

на бензин

довело је до развоја

саобраћаја.

Многи наши људи су својим радом допринели развоју науке, уметности, културе, спорта у нашој земљи и у целом свету. Упознајте неке од њих.

На траци времена уочи периоде у којима су живели.

XVIII век XIX век

Бранко Радичевић је први српски песник који је писао на народном језику. Певао је о младости, љубави и ђачким радостима.

Руђер Бошковић био је професор, математичар, физичар, астроном, архитекта. Неке његове идеје биле су толико напредне да су остварене тек два века касније.

Сакупљајући народне умотворине Вук

Стефановић Караџић

омогућио нам је да уживамо читајући народне приче, песме, бајке, басне, загонетке. Његова азбука је и данас најсавршеније писмо на свету.

Сликар Паја Јовановић је на својим платнима овековечио многе догађаје и личности из историје српског народа.

У ком веку је живео Руђер Бошковић?

________________________

56

XX век XXI век

Један од најзначајнијих светских научника био је Никола

Тесла. Захваљујући његовим великим открићима сви људи света користе електричну струју, слушају радио, гледају телевизију.

Светлана Велмар-

Јанковић написала је више књига за одрасле и за децу. Својим причама оплеменила је и твоје детињство.

Мирјана Карановић је наша позната позоришна и филмска глумица. Професор је на Академији за глуму.

Велики кошаркаш Радивоје Кораћ је до данас остао најбољи стрелац у историји југословенске кошарке. На једној утакмици постигао је чак 99 поена.

У ком веку је рођен Никола Тесла?

____________________

У ком веку је умро? _____________

У којој деценији ХХ века је рођена Мирјана Карановић?

______________________________

57

Спортисти XXI века

Неки од наших младих, а већ успешних спортиста који су рођени у ХХ веку, а успехе постижу у ХХI су тенисерка Ана Ивановић, фуд-балер Никола Жигић, пливач Милорад Чавић, ватерполиста Вања Удовичић, кошаркаш Не-над Крстић, одбојкашица Ања Спасојевић. Ре-зултатима које су постигли на најлепши начин представљају своју земљу.

Ана Ивановић Одбојкашице Србије

58

Преци Срба су Стари Словени. Живели су у источној Европи и бавили се земљорадњом и сточарством. Често су се селили у потрази за плодним земљиштем.

На Балканско полуострво доселили су се почетком VII века.У IX веку створили су прву српску државу, која се простирала између река Та ре,

Ибра и Западне Мораве. Названа је Рашка, по области Рашка у којој се налазила. Главни град био је Рас, у близини данашњег Новог Пазара.

Касније су створене и друге српске државе – Зета, Хум и Травунија.

Obedska bara

Rusanda

N. Slankamen

CbxbLpwjrb•b Bukovi~ka

baw a

Vrdnik

Pribojskabawa

Carskabara

Carskabara

Zapadna Morava

Mlava P

ek

Duna

elika Morava

a

Timok

DunavT

isa

Koluba r

a

Be li Drim

P~iwa

Sitnica

Ju`na

vM

oraa

Ludo{kojez.

Vlasinsko jez.

Pali}ko jez.

Ludo{kojez.

Borsko jez.

Zvorni~kojez.

Zavojsko

jez.Viso~ica

Gru`a

Gru`anskojez.

Zaovinsko jez.

Ov~ar bawa

Prolombawa

Soko bawa

Ni{kabawa

Vrwa~ka bawa

Jo{ani~kabawa

Mataru{ka bawa

Vrawskabawa

Bujanova~ka bawa

Brestova~kabawa

Zlatarskojez.

Sjeni~kojez.

Potpe}ko jez.

Gazivodskojez.

Ibar

Ni{av

vDri

na Sava

Uvac

Lim

Iba

r

Tami{

Tisa

V

Територија РашкеГранице данашње Србије

59

Средином XII века на престо Рашке долази велики жупан Стефан Немања, који је објединио српске државе Рашку, Зету, Хум и Травунију. Са својим ратницима побеђивао је бројне непријатеље и ширио територију државе ка југу.

Имао је три сина: Вукана, Стефана и Растка. Када је остарио, предао је престо сину Стефану. У манастиру Студеници постао је монах и добио име Симеон.

Наследници Стефана Немање по њему су добили презиме Немањић.

Стефан Немања изградио је многе цркве и манастире*. Са сином Растком – монахом Савом подигао је манастир Хиландар. У њему су се школовали многи монаси који су касније учили српски народ вери и писмености.

Грб династије Немањић

територија данашње Србије

Србија у доба Стефана Немање

Стефан Немања

Име Стефан

– обележје

владара

стр. 42

60

Стефан Немањић био је учен човек и вешт владар. Крунисан је почетком XIII века. Као први српски краљ назван је Првовенчани. Тако Србија постаје краљевина. Убрзо, захваљујући његовом брату Сави, и Српска православна црква добија самосталност.

Немањићи који су владали после Стефана Првовенча-ног сачували су самосталност државе и проширили њену територију.

Манастир Жича налази се између Краљева и Матарушке Бање, путем преко реке Ибра, на 4. километру јужно од Краљева. Манастирску цркву подигао је краљ Стефан Првовенчани са својим братом светим Савом, између 1208. и 1215. године. Црква има седмора врата, због чега је у народу названа „седмоврата Жича”. У њој је крунисано и устоличено седам српских краљева, а приликом сваког крунисања, пробијана су, и потом зазидана, нова врата кроз која је пролазио само крунисани владар.

Стефан Првовенчани

Династија Немањића владала је Србијом од 1166. до 1371.

* 1166-1199. Стефан Немања * 1199-1228. Стефан Првовенчани * 1228-1234. Стефан Радослав * 1234-1243. Стефан Владислав * 1243-1276. Стефан Урош I * 1276-1282. Стефан Драгутин * 1282-1321. Стефан Урош II Милутин * 1321-1325. (Владислав II, као непризнати краљ Србије) * 1321-1331. Стефан Урош III Дечански * 1331-1355. Стефан Урош IV Душан (краљ до 1346.) * 1355-1371. Стефан Урош V Нејаки

61

У првој половини XIV века на престо Србије долази најмоћнији владар из породице Немањић – Стефан Душан.

Ратујући освојио је територије суседних држава. У то доба Србија постаје највећа држава на Балкану.

Средином XIV века Душан проглашава себе царем. Тако је Србија постала царевина. Свог првог цара народ је прозвао Душан Силни.

Цар Душан и царица Јелена Фреска из манастира Архангела Михајла

из XIV века висока је скоро три метра.

Србија у доба цара Душана, око 1350. године

Душан подиже многе цркве, манастире, школе и болнице.

После Душанове смрти, на престо долази његов син, цар Урош. Он није успео да очува јединствену српску државу. Царство се распало на мање области којима су владали самостални господари. Тако се завршила владавина Немањића, дуга два века.

Рукопис Душановог законика

Цар Душан донео је први српски законик* којим уређује државу. Законик садржи права и обавезе властеле*, грађана и сељака. Предвиђа и казне за преваре и крађе.

62

У време када су Немањићи владали Србијом, становништво је углавном живело у селима. Бавили су се ловом, риболовом, земљорадњом и сточарством. Сеoске куће биле су од дрвета и земље, прекривене сламом. Најчешће су имале само једну просторију, где је на средини било огњиште. Храна се кувала у металном котлу, а јело се из посуда од дрвета и глине. Одећа је прављена од лана, конопље и вуне, а жене су је саме ткале.

Људи у селима свакодневно су радили тешке послове. Имали су обавезу да властелину на чијој су земљи живели дају део својих производа и да за њега раде.

И деца на селу су пуно радила. Времена за игру су имала мало. Рано су устајала да би помагали родите-љима. Дечаци су чували стоку и радили на њиви. Девојчице су најчешће обављале кућне послове. Доносиле су воду са извора, припремале храну, чистиле кућу.

На селима нису постојале школе. Неки дечаци су учили занат од мајстора – занатлија. Мајке су училе ћерке да преду, шију и плету.

Једини дани када су се играли, певали, дружили се били су црквени празници.

Градови су подизани на раскрсницама путева. Били су окружени каменим зидинама, које су служиле за одбрану од непријатеља. У дворцима унутар зидина живели су владари и властела.

Посуде за воду

Котао

Посуђе и предмети за свакодневну употребу

На разбоју се ткало платно Троножац

Ковани новац

Преслице за вуну

63

У доба Немањића највећи део становништва био је неписмен. Школе су постојале само при ма-настирима и црквама. Мали број властелинске деце је учио да чита, пише и рачуна.

Дворци су били опремљени раскошним дрвеним намештајем. Јело се из сребрних и позлаћених посуда. Властела је носила одећу од свиле и сомота и сребрни и златни накит украшен драгим камењем.

Често су правили гозбе, на којима су их забављали музичари, играчи, глумци и жонглери.

Синови властелина обучавани су да рукују оружјем, јашу коња и учествују на витешким турнирима. Тако су припремани за ратовање.

Ђурђеви ступови (на брду изнад Новог Пазара) – један од најстаријих манастира средњовековне Србије који је подигао Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана.Цар Душан, Урош Нејаки и царица Јелена

Опрема ратника

Накит из времена Немањића

Градско становништво бавило се трговином и занатством. Грнчари, ковачи, дрводеље и каменоресци израђивали су оруђе, оружје, посуђе, накит и друге предмете.

64

После смрти цара Душана, ослабљеном српском царству претила је нова сила. Средином XIV века моћна турска војска осваја источне делове Балканског полуострва. Турци су имали снажно царство, на чијем челу се налазио султан*.

Одлучујућа битка између Срба и Турака одиграла се 28. јуна 1389. године на Косову пољу. Српску војску предводио је кнез Лазар, а турску султан Мурат. Кнезу Лазару у помоћ нису дошли сви позвани српски ратници и војсковође. Борба је била дуга и тешка. Погинуло је много српских и турских војника и оба владара.

Прва битка између српске и турске војске догодила се на реци Марици 1371. године. Маричка битка завршена је поразом српске војске.

После распада српског царства на територији око река Велике, Јужне и Западне Мораве настаје нова српска држава – Моравска Србија. Главни град био је Крушевац.

Моравском Србијом управљао је кнез Лазар Хребељановић. Увидевши опас ност која прети од Турака, јачао је војску.

Адам Стефановић – Косовска битка

Моравска Србија

Моравска Србија Границе данашње Србије

Милош

Обилић

стр. 43

XIV век

65

На траци времена означи године каде су се одиграле Маричка и Косовска битка, као и годину пада Смедерева. Обој временски период турског освајања Срби је и израчунај колико година је трајао.

Деспот Стефан подигао је београдску тврђаву, унутар које су били деспотов двор, библиотека, цркве, куће и болница. За време његове владавине Београд је постао престоница српске државе. На слици: Деспотова капија на Калемегдану

Деспот Стефан Лазаревићфреска у манастиру

Манасија

У долини Ресаве Стефан Лазаревић саградио је манастир Манасију, где је основао школу у којој су превођене, преписиване и писане књиге. Опасана зидом, са 11 утврђених кула, Манасија је најлепше сачувано утврђење у Србији.На фотографији: 1 – црква, 2 – библиотека, 3 – главна кула, 4 – улазна капија са покретним мостом.

Смедерево је било највећи град на Дунаву у доба Ђурђа Бранковића. Чиниле су га куле повезане зидинама, унутар којих се налазио двор.

Стефана Лазаревића наследио је деспот Ђурађ Бранковић. За кратко време изградио је Смедерево, које постаје нова српска престоница.

Ђурађ је стално ратовао против Турака. Међутим, јачи и моћнији Турци освајали су део по део српске деспотовине. Смедерево је заузето 1459. године. Тада Србија потпуно пада под турску власт и престаје да постоји као држава све до XIX века.

После Косовске битке, Лазаревом Срби јом управљао је његов син, Стефан Лазаревић. Био је обавезан да Турцима плаћа данак*.

XV век

Током XIV и XV века српске територије постају део турског царства, а Турци господари српског народа.

Живот под Турцима био је веома тежак. Народ је султану морао да плаћа порез који се називао харач. Давали су новац, део стоке, жито, поврће, воће. Мушкарци су морали бесплатно да раде на изградњи путева, мостова и тврђава.

Најтежа обавеза српског народа био је данак у крви. Турска је стално ратовала и било јој је потребно много војника. Зато су Турци од родитеља одузимали мушку децу, стару између десет и пет-наест година, одводили их и обучавали за ратовање. Српски дечаци су временом заборављали своје порекло и постајали најбољи турски војници – јањичари.

Сва ова злодела изазвала су отпор у народу. Највећи отпор пружали су хајдуци. То су били храбри људи који су одлазили у шуме, наоружавали се и борили против Турака. Неочекивано, из заседа, нападали су Турке, отимали им харач и ослобађали заробљенике. Плен су делили сиромашном народу.

ХајдукХајдуци су се састајали у пролеће, на Ђурђевдан, а растајали у позну јесен, на Митровдан. Дуге и хладне зиме проводили су код јатака, људи који су их помагали и крили од Турака. Народ је ценио храброст хајдука и њихово јунаштво опевао у многим епским песмама.

Хајдукозну који

Но ето ти Старине Новака,

на њему је страшно одијело:

на њему је кожух* од међеда,

а глави му капа вучетина*,

а за капом крило од лабуда;

очи су му двије купе* вина,

трепавице од утине* крило;

а он носи сабљу староковку*

. . .

кожух – дугачак и широк капут направљен од коже неке животиње (обично с крзном)

вучетина – вучја кожа или крзнокупa – велика, тешка чаша,

пехарутина – шумска сова ушарасабља староковка – сабља

кована од чистог гвожђа

Одломак из народне песме „Женидба Грујице Новаковића“ у којој је описан хајдук Старина Новак

66

Угњетавани српски народ тражио је спас изван граница турског царства. Људи су напуштали своја огњишта и насељавали крајеве преко Саве и Дунава, који су припадали аустријском царству.

Највећа сеоба Срба била је 1690. године. Народ је пред-водио патријарх* Арсеније III

Чарнојевић. Срби су населили јужни део аустријског царства, данашњу Војводину. Постају војници – граничари који бране аустриј ско царство од Турака. За узврат од аустријске власти добијају земљу. Дозвољено им је да оснивају своје школе и цркве, користе свој језик и писмо.

Сликар Паја Јовановић насликао је сеобу Срба које предводи Арсеније III Чарнојевић (на коњу).

Пећка патријаршија, коју чини неколико цркава близу Пећи на Косову и Мето хији, један је од најзначајнијих споменика српске прошлости. У Пећкој патријаршији је вековима било седиште архиепископа и патријарха Српске православне цркве. У њој су боравили многи учени људи, уметници и писци који су остављали своја дела на дар цркви. И данас се у овом старом средишту српске цркве чувају значајна уметничка дела.

67

68

Временом, Срби су почели да се организовано супротстављају Турцима, дижу буне и устанке. Ипак, све до XIX века Турци успевају да угуше све побуне и спрече већи отпор становништва.

Почетком 1804. године у шумадијском селу Ораш цу окупили су се кнезови, свештеници и трговци. Одлучили су да подигну устанак против Турака. За вођу су изабрали Ђорђа Петровића, кога су Турци назвали Карађорђе – Црни Ђорђе.

У Орашцу је одлучено да се подигне устанак

Ратовало се упорно и дуго. Карађорђе и његове војсковође победили су у многим биткама и ослободили велики део Србије. Међутим, Турци су 1813. године са три пута бројнијом војском угушили Први српски устанак.

Ђорђе Петровић Карађорђе

У току првог српског устанка, 1808. године, отворена је Велика школа у Београду. Основао ју је Доситеј Обрадовић. У њој се школовао и Вук Караџић.Некадашња зграда Велике школе, најстарија сачувана стамбена зграда у Београду, данас је музеј Вука и Доситеја

Једна од битака у Првом српском устанку била је Бој на Мишару, код

Шапца, 1806. године. Српски устаници које је предводио Карађорђе, са 5 000 пешака, 2 000 коњаника и четири топа, потукли су турску

војску од 40 000 пешака наоружану бројним топовима.

69

После пропасти Првог српског устанка, Турци су поново завладали Србијом. Народ није могао да заборави десет година слободе. Све више људи одлази у хајдуке. Дижу се буне, а Турци сурово кажњавају народ и чине многа злодела. Зато је две године касније, 1815, у Такову одлучено да се подигнеДруги српски устанак. За вођу је изабран Милош

Обреновић. Већ прве године устанка ослобођен је велики део

Србије. Милош Обреновић успева да мирним путем, преговорима, настави ослобађање Србије. Турци напуштају Србију и само у градовима остају турски војници. Милош постаје кнез. Срби су добили право на своју војску, судије, школе и право да тргују.

Турски војници исељавају се из градова за време владавине Милошевог си на, Михаила Обрено вића.

Након Михаила, Србијом влада Милан Обреновић. Србија постаје самостална и независна 1878. године. Неколико година касније, Милан Обреновић про-глашава себе краљем, а Србију краљевином.

Милош Обреновић

Михаило Обреновић био је образован човек и познавалац уметности. Основао је прво позориште у Србији и започео изградњу зграде Народног позоришта у Београду.

Милан Обреновић постао је краљ са четрнаест година.

Споменик кнезу Михаилу и зграда Народног позоришта у Београду

За време владавине кнеза Милоша Обреновића Србија је добила свој први устав. Донет је 1835. године на Сретење. На тај дан

(15. фебруара) у Србији се слави Дан државности.

70

Почетком XX века краљ Србије постаје Петар I

Карађорђевић, Карађорђев унук. У то време, Аустро--Угар ска је била велика и моћна царевина. Обухватала је северне и западне делове Балканског полуострва и већи део средње Европе. Тежила је да се прошири. На путу јој је стајала Србија. Зато је у августу 1914. године Аустро--Угарска напала Краљевину Србију.

У рат је одмах, као савезник Србије, ушла Црна Гора. На страну Србије стале су Русија, Француска и Енглеска. Аустро-Угарску су подржале Немачка, Бугарска и Турска. Тако је почео Први светски рат, који је трајао четири године.

По завршетку Првог светског рата, у децембру 1918. године, настаје нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на чијем је престолу био краљ Петар I Карађорђевић. За време владавине његовог сина, Александра I Карађорђевића, држава мења име у Краљевина Југославија.

Петар Карађорђевић

Александар Карађорђевић

Краљевина ЈугославијаДанашња Србија

71

Убрзо после Церске битке, крајем 1914. године, одиграла се Колубарска битка. Предвођени Живојином Мишићем, српски војници су по други пут победили аустроугарску војску. На фотографији: српски војници прелазе Колубару.

У августу 1914. године аустро-угарска војска прешла је Дрину и напала Србију. То је било изненађење за српску Врховну команду, која је удар очекивала преко Саве. Друга армија, под командом Степе Степановића, креће у брзи марш познат под називом „Марш на Дрину’’. Прешавши 50 километара по несносној врућини, сусрели су се са непријатељском војском на планини Цер. После три дана борбе, непријатељске снаге су по-тучене и протеране преко Дрине. Цер-ска битка била је прва савезничка по-беда у Првом светском рату. Свет је био задивљен јунаштвом српских војника.

Аустроугарска и Немачка 1915. године заједничким снагама напа дају Србију и окупирају* је. Под ударом јачег непријатеља, српска војска, предвођена краљем Петром І Карађорђевићем, приморана је на повлаче-ње преко Црне Горе и Албаније до грчког острва Крф. Са војском је кренуло неколико стотина хиљада жена и деце. Многи од њих умрли су од глади, болести и зиме. Исцрпљени српски војници на путу кроз

Албанију

Војници и официри Тимочке дивизије на маршу према Солуну

Са Крфа српска војска се 1916. године пребацила у околину грчког града Солуна. Две године вођене су борбе против непријатеља. У септембру 1918. српска војска је, уз помоћ коју су јој пружили француски војници, успела да натера непријатеља на повлачење. Вођени јаком жељом да што пре ослободе Србију, гоне немачку војску без предаха и протерују је преко Саве и Дунава.

Степа Степановић

72

Мир у свету није дуго трајао. Други светски рат

почео је 1. септембра 1939. године, немачким напа-дом на Пољску. Немачка, Италија и Јапан договори-ли су се да заједничким снагама завладају светом. Њиховим освајањима супротстављају се Велика Британија, Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе.

Немачка напада Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Рано ујутро, у 6 сати, бомбардован је Београд, а затим и Ниш, Краљево и други већи градови.

Краљ Петар II, син Александра Кара-ђорђевића, заједно са владом напустио је земљу. Немачка је окупирала Југо-славију.

Немачки војници

Београд после бомбардовања 6. априла 1941. Београд после бомбардовања 6. априла 1941.

Дража Михаиловић Јосип Броз Тито

Ужичка

република

стр. 43

Београд 6. априла 1941.

Драгољуб – Дража Михаиловић, пуковник у војсци Краљевине Југославије, организовао је четнички покрет, који су чинили официри и војници краљевске војске. Циљ им је био ослобођење земље и очување краљевине.

Партизански покрет предводио је Јосип Броз Тито. На почетку рата били су малобројни. Временом, постали су војска. Партизани су водили многе велике битке. У мају 1945. године, уз помоћ савезника, ослободили су Југославију.

Други светски рат завршен је 1945. године, поразом Немачке, Италије и Јапана.

Већ 1941. године, народ је почео да пружа отпор окупатору. Организована су два покрета, четнички и партизански.

73

После Другог светског рата настала је нова држава, Федеративна Народна Репу блика Југославија, касније названа Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). За председника државе изабран је Јосип Броз Тито. Главни град био је Београд, а Србија једна од шест република.

СФРЈJ

A

D

R

A

N

S

K

O

M

O

R

E

S L O V E N I J A

H R V A T S K A

B O S N A

I

H E R C E G O V I N A

M A K E D O N I J A

C R N A

G O R A

S R B I J A

Република Србија

До распада СФРЈ долази 1991. године. Словенија, Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина су се одвојиле и постале самосталне државе. У заједници названој Савезна Република Југославија, а касније Државна Заједница Србија и Црна Гора, остају републике Србија и Црна Гора. Од маја 2006. године и оне постају самосталне државе.

74

У природи се све креће: жива бића, нежива природа и предмети. Да би се неко тело кретало, мора се прво покренути. Човек покреће ноге јер има мишиће. Брод покреће мотор, дете заврти чигру или гурне лопту. Тела увек покреће неко друго тело.

ПОДСЕТИ СЕ…

• Једна од особина живих бића је да се крећу. Напиши како се крећу:

ласта ______________________

жаба ______________________

риба ______________________

човек ______________________

пуж ______________________

• Ta особина важи и за предмете.

Повежи линијом предмет и начин кретања.

Брод се котрља Лопта се клати Љуљашка се окреће Чигра плови

Брзина кретања тела зависи од јачине деловања другог тела које га покреће.

Изведи следећи оглед и уочићеш како брзина кретања неког тела зависи од деловања другог тела на њега.Лопту прво снажно, а затим лагано гурни.

Када се лопта брже кретала?

_________________________________________________

Када је деловање другог тела јаче, тело се брже креће. Када је то деловање

слабије, тело се креће спорије. Брзина кретања зависи и од подлоге на којој се тело налази.

За глатку подлогу користи школску клупу, а за храпаву вунени шал.

Гурни аутомобилчић по клупи. Стави шал на клупу и гурни аутомобилчић по тој подлози.

По којој се подлози ауто брже кретао?

________________________________________________________

Храпава подлога пружа већи отпор* од глатке, па се тела на њој спорије

крећу и раније заустављају.

75

Pre|eno rastojaweОд покретања до заустављања тело пређе одређено растојање. То растојање

зове се пут. Пут зависи од деловања другог тела које покреће тело и од подлоге по којој се тело креће. Како то деловање утиче на пређено растојање, уочићеш при извођењу следећег огледа.

Потребан ти је аутомобилчић. На поду учионице кредом нацртај линију за старт. Гурни аутомобилчић лагано по поду. Означи кредом место где се зауставио.

Измери пређени пут и упиши га. ___________ Понови исти поступак, али аутомобилчић гурни јаче.

Измери пређени пут и упиши га. ___________ У ком случају је аутомобилчић прешао дужи пут? Зашто?

____________________________________________________________________

Уочићеш како подлога утиче на пређени пут тела, када поновиш оглед у коме се аутомобил креће по клупи и по шалу.

Измери пређени пут. Допуни реченицу:

Аутомобилчић је прешао дужи пут на _______________________. Зашто?

_________________________________________________________________________.

Тело ће прећи дужи пут ако је деловање другог тела јаче и

када је отпор подлоге по којој се креће мањи.

Kretawe koje se ne vidi ali se ~ujeКада лимунаду у чаши мешаш кашичицом, она при удару у стакло производи

звук. Од ударца чаша трепери и изазива треперење ваздуха. То треперење ваздуха* простире се до твог ува и ти чујеш звук. Чаша у којој има више лимунаде неће створити исти звук као чаша са мање течности. Звук ће се разликовати у зависности од тога колико је висок стуб ваздуха у чашама.

Како на висину звука утиче висина ваздушног стуба, уочићеш када изведеш следећи оглед.

У три чаше сипај воду као на сликама. Заокружи на сликама чашу у којој је ваздушни стуб највиши. Оловком лагано удари чаше једну за другом.

Допуни реченицу: највиши звук произвело је вибрирање чаше у којој је висина ваздушног стуба

_________________________.

За следећи час припреми:

лакшу и тежу лопту, кутију, аутомобилчић, лакшу и тежу коцку, две једнаке лоптице, клатно.

ваздушни стуб

ваздушни стуб

ваздушни стуб

Звук путује

стр. 53

76

Свако тело које се баци или испусти пада на тло зато што га привлачи Земља. Некада се сматрало да тежа тела брже падају кроз ваздух него лакша. Провери да ли је то тачно.

Са исте висине истовремено пусти: оловку и књигу; гумицу и свеску; лакшу и тежу лопту.

Шта закључујеш? ________________________________________

_________________________________________________________

Док тела падају, ваздух пружа отпор. Тела која имају велику површину, попут листа папира,

спорије падају јер је отпор ваздуха већи. Изведи оглед који то доказује:

Са исте висине истовремено пусти лист папира и лоптицу за стони тенис.

Које тело је брже пало? ________________________________________________ Сад истовремено пусти лоптицу и исти папир, али згужван.

Шта запажаш? ________________________________________________________

На један крај равне подлоге (књига, даска) постави кутију. Лагано подигни тај крај и добићеш косу подлогу. Кутија ће се покренути.

Исто понови и са лоптицом, лењиром и аутомобилчићем.

Која тела се котрљају? ____________________________________

Која тела клизе по подлози? __________________________

______________________________________________________

Тела облих површина као што су лопта, ваљак

или точак се котрљају.

Тела равних површина (санке, скије) клизе по

косој подлози.

нис

Галилејев огледстр. 53

Падобран

стр. 52

Тела се крећу на различите начине. На који начин ће се тела кретати зависи од њиховог облика.

77

На један крај подлоге постави две коцке – лакшу и тежу (или две кутије). Лагано подижи тај крај док се не покрену.

Која коцка је прешла дужи пут? _______________________Искористи знање стечено при извођењу претходног огледа и заокружи тачан одговор.

Дуже растојање ћеш прећи: а) када се низ брег спушташ сам на санкама; б) када се низ брег по истој стази друг и ти спуштате на једним санкама.

Низ косу подлогу брже ће се кретати тела која су лакша и прећи ће дужи

пут.

Изведи оглед и одговори на питање. Две једнаке лопте постави на подлогу с нагибом тако да једна буде на врху, а друга на средини подлоге.

Која лопта ће прећи дужи пут? ______________________Размисли и заокружи тачан одговор.

Дужи пут ћеш прећи: а) ако санкање започнеш са врха падине; б) ако почнеш да се санкаш на средини падине.

Уколико је нагиб косе подлоге већи, тело ће прећи дужи пут.

Клатно је тело које чини метална куглица окачена о конац. Када гурнеш куглицу, клатно се помера час у једну, час у другу страну, и то кретање се понавља.

За следећи оглед потребно ти је клатно.

Покрени клатно и уочи како се креће. Скрати конац (као на слици) и покрени га. Уочи како се сада креће.

У ком случају се клатно брже кретало?

________________________________________________________

На брзину кретања клатна утиче дужина конца.

Л Л

ИДИИД

П(П(П(

За следећи час припреми:

шољу, металну, пластичну и дрвену кашичицу (или штапић), две свеће,

стаклену чашу и већу стаклену теглу

78

У свом животу и при раду човек користи многе предмете. Да би их направио, мора познавати особине материјала. Тако бира материјал који највише одговара употреби предмета.

ПОДСЕТИ СЕ...У табели знаком + означи особине материјала.

МАТЕРИЈАЛ тврд мек савитљив ломљив пропушта светлост

не пропушта светлост

дрво

метал

стакло

гума

кожа

Топлота се преноси на различите начине. Неки материјали је добро проводе, а други слабије.

У шољу са врућом водом спусти: – металну кашичицу; – пластичну кашичицу; – дрвену кашичицу (или штапић).

Додирни дршке кашичица и напиши која се загрејала:

_____________________________________________________________

Метали су најбољи проводници топлоте. Због тога се од њих праве радија-тори, пећи, посуде за кување хране и други предмети. Топлоту слабо проводе

дрво, пластика, вуна, гума.

м пмети Топлоту слабо пммети. Топлоту слабо п

Варјаче којима се меша храна при кувању најчешће су од дрвета. Зашто?

Храна се кува у посудама од метала који лако проводи топлоту. Ручке и дршке обложене су пластиком. Зашто?

на прио?

Материјали се под утицајем топлоте, воде и ваздуха мењају.

У претходним разредима научили сте како вода кружи у природи и прелази из једног агрегатног стања* у друго. Када се загрева, она прелази из течног у гасовито стање – водену пару. Ова промена назива се испаравање. Када се охлади, водена пара поново постаје вода.

Даљим хлађењем, вода из течног стања прелази у чврсто – лед. Када је лед изложен топлоти, он се враћа у течно стање. Промена при којој материјали при загревању прелазе из чврстог стања у течно назива се топљење.

Метали и стакло такође могу да се топе и да прелазе из чврстог стања у течно и обрнуто.

Испаравање и топљење су повратне промене

материјала.

Под утицајем велике топлоте неки материјали сагоревају. При сагоревању се ослобађa топлота.

Погледај фотографије и напиши који материјал настаје при сагоревању папира.

материјал: сагоревање материјал:папир ___________________

Да би материјали горели, неопходан је кисеоник из ваздуха. Кисеоник се при сагоревању троши. То ћеш уочити када изведеш следећи оглед.

Упали две свеће и остави их да горе неколико тренутака. Једну свећу лагано прекриј стакленом чашом, а другу већом стакленом теглом.

Која је свећа дуже горела? Зашто?

____________________________________________________

____________________________________________________79

80

Лако запаљиви материјали су нафта, бензин и плин.

Ти материјали на паковањима имају ознаку .

Пожар се гаси посебном смешом која се налази у противпожарним апаратима. Мањи пожари могу се угасити водом или ако преко пламена пребацимо ћебе или крпу.

У случају пожара, обавезно позови ватрогасце на број телефона 93.

Електричне инсталације које горе не смемо

гасити водом, јер вода проводи електричну струју!

На бензинским пумпама истакнут је знак . Објасни зашто.

_____________________________________________________________________

Промене материјала дешавају се и под утицајем воде и ваздуха.

Гвожђе је материјал који се под утицајем кисеоника из воде или ваздуха мења. Та промена назива се рђање. Рђањем гвожђа настаје црвен-касто-браонкасти прах – рђа.

Сагоревање и рђање су неповратне промене

материјала.

За следећи час припреми:

вунени шал, дрвену бојицу, металну кашичицу, стаклени штапић или чашу равног дна, батерију од 4,5 V, малу сијалицу, две гумице, два канапа, две пластичне сламчице, две изоловане жице са чијих је крајева одстрањено око 3 cm пластике.

Лако запаљиви материјали су нафта, бензин и плин.

Ти материјали на паковањима имају ознаку .

Пожар се гаси посебном смешом која се налази у противпожарним апаратима. Мањи пожари могу се угасити водом или ако преко пламена пребацимо ћебе или крпу.

У случају пожара, обавезно позови ватрогасце на број телефона .

Електричне инсталације које горе не смемогасити водом, јер вода проводи електричну струју!

Ватрогасни камион

Зарђали поштански сандучићи

У претходном разреду научили сте да поједини предмети могу да се наелектри-шу. Наелектрисани предмети привлаче неке лаке предмете. Који материјали могу да се наелектришу уочићеш када изведеш следећи оглед.

Вуненим шалом или крзном протрљај пластични лењир. Принеси лењир комадићима папира. Исто понови и са следећим предметима:

– дрвеном бојицом; – металном кашичицом; – стакленим штапићем или чашом равног дна.

Који су предмети привукли комадиће папира?

___________________________________________ Од којих су материјала ти предмети?

__________________________________________________________________ Који предмети нису привукли комадиће папира?

____________________________________________________________ Од ког материјала су ти предмети?

____________________________________________________________

Поједини материјали проводе електричну струју. Који су то материјали уочићеш када изведеш следеће огледе.

На металне делове батерије од 4,5 V намотај две гумице. Други крај гумица намотај око грла мале сијалице. Исти поступак понови са:

– два канапа; – два дрвена штапића; – две пластичне сламчице;– две изоловане жице са чијих је крајева одстрањено око 3 cm

пластике.Сијалица је засветлела само у једном огледу.

Чиме су тада били повезани батерија и сијалица?

_____________________________________________________________

Од ког материјала је тај проводник електричне струје?

__________________________________________________________

У осталим огледима сијалица није засветлела. Шта закључујеш: који материјали не проводе електричну струју?

__________________________________________________________ 81

82

Магнет је комад гвожђа или челика који привлачи гвоздене или челичне предмете. Најчешће је у облику потковице, шипке или игле.

Уочићеш дејство магнета када изведеш следеће огледе.

По столу поређај неколико спајалица. Магнетну шипку или потковицу држи подаље изнад спајалица.

Да ли је магнет привукао спајалице? Шта је потребно урадити да би се то десило?

____________________________________________________

Стави неколико спајалица на свеску. Подигни је и постави

магнет испод ње. Померај га лево-десно. Да ли је магнет деловао кроз свеску?

_____________________________________________________

Магнет делује не само кроз ваздух већ и кроз хартију,

дрво, стакло и друге материјале.

Што је магнет већи, његово дејство je jaчe. Постоје огромни магнети који делују тако снажно да могу подићи чак и аутомобиле. Гвоздени предмети могу да се намагнетишу.

Потребни су ти дугачак гвоздени ексер, магнет и спајалице. Једном страном магнета повлачи по ексеру више пута тако што ћеш свако повлачење почети од истог краја ексера. Затим га приближи спајалицама.

Шта је ексер постао?

________________________________________________________

Ако истим ексером сутрадан покушаш да привучеш спајалице, неће ти успети јер је магнетно дејство нестало.

Магнетно дејство гвожђа временом се смањује и нестаје.

две стаклене чаше, кашичицу шећера, мало сока, газирану воду, мало соли, јабуково (или винско) сирће.

За следећи час припреми:

Данас се магнети лако производе: челична шипка се обмота жицом кроз коју се пусти јака електрична

струја. После неког времена, струја се прекине, а челична шипка је трајно намагнетисана.

83

неколико спајалица, магнетну шипку или потковицу, дужи гвоздени ексер

За следећи час припреми:

Играј се сенкама

Искључи светло. Нека твој друг/другарица упери батеријску лампу ка зиду. Стави руке између лампе и зида и постављај их у нацртане положаје – направићеш сенке животиња.

Свако тело на светлости ствара сенку. Сенка настаје зато што се светлосни

зраци крећу праволинијски и не могу да прођу кроз тело, нити да га обиђу.

Праволинијско кретање светлости и настајање сенке лако ћеш уочити ако изведеш следећи оглед.

На папиру исеци мали отвор кружног облика. Замрачи просторију. Укључену батеријску лампу упери ка папиру. Папир постави наспрам зида. Растојање између лампе и папира требало би да буде 50 центиметара.

Сенка има приближан облик предмета који је прави. Дужина јој се мења

када се промени положај извора светлости.

Стави неки дугуљасти предмет (вазу, тетрапак, непрозирну флашу) на сто.Укључену батеријску лампу постави као на сликама. Уочи како се мења дужина

сенке у зависности од положаја лампе.

Када је сенка најкраћа? _____________________________________________

Када је најдужа? ___________________________________________________

84

Животиње и биљке које живе у рекама, језерима

и морима удишу кисеоник који је

растворен у води.

Поједини чврсти, течни и гасовити материјали растварају се у води.

Потребне су ти две стаклене чаше напуњене водом. У исто време сипај

кашичицу шећера у прву, а мало сока у другу чашу. Промешај садржину обе чаше истовремено.

Напиши шта се брже растворило у води._____________________________________________

Понови оглед користећи со и јабуково (или винско) сирће.

Течни материјали у води се растварају брже него чврсти.

Најбрже се растварају гасовити материјали.

Газирана вода је пуна гаса који је у њој растворен. То ћеш уочити када изведеш следећи оглед.

У стаклену чашу сипај газирану воду. Промешај је кашичицом. На површини воде појавили су се мехурићи ваздуха раствореног у води.

За следећи час припреми:

две посуде, мало пасуља, шећера, пиринча неколико кашика соли, сито, цедиљку, шерпу

85

Смеша је мешавина различитих састојака.

Када правиш лимунаду, то је смеша воде, сока од лимуна и шећера. Тесто је смеша брашна, воде, јаја и соли.

Смеше постоје и у природи. Вода у природи садржи растворене минералне материје, гасове, честице* песка, муљ. Ваздух је смеша га-

сова: азота, кисеоника, угљен-диоксида. Сад-ржи и дим, чађ, прашину. Земљиште је смеша више врста земље (хумуса, глине, песка) и каменчића. У земљишту се налазе и минерал-не материје, вода и ваздух.

Састојке неких смеша, као што је тесто, не можеш раздвојити. Међутим, када на-правиш воћну салату, њене ћеш састојке лако раздвојити.

Следећи огледи показаће ти на које се начине могу раздвојити састојци неких смеша.

Направи смешу од брашна и пасуља. Изручи је у сито и просеј над неком посудом.

Пошто je пасуљ крупнији од брашна, раздвојићемо их просејавањем.

Помешај пиринач и воду.Смешу процеди користећи цедиљку испод које си поставио/ла празну посуду.

Зрна пиринча су чврста а вода течна, па смо их раздвојили цеђењем.

Сипај у шерпу мало воде и неколико кашика соли и промешај. Загревај смешу све док вода не испари.

Кад воду загревамо, она испарава, а со остаје на дну посуде.

агрегатно стање 79једно од три стања у којима се материја јавља: чврсто, течно и гасовито

бактерије 11једноћелијски микроскопски живи организам који се размножава простом деобом

брана 29вештачка преграда на води која је зауставља и подиже њен ниво. Постављањем бране на некој реци човек ствара акумулационо језеро и тако ствара резерве воде за производњу струје у хидроелектранама.

бушотина 32рупа добијена бушењем (у рудницима, у тражењу нафте)

вируси 11паразитски микроорганизам који изазива заразне болести, невидљив на обичном микроскопу

властела 61поседници великих имања племићког порекла, племићи

данак 65роба или новац које је српски народ морао да даје држави данак у крви – одвођење мушке деце од родитеља-хришћана за јаничаре и друге службе у Турској царевини.

депонија 35место где се одлаже, оставља градско смеће, отпаци

законик 61закон, књига, збирка закона, то јест прописа државне власти којима се нешто одређује, наређује или забрањује

земунице 8примитивна просторија за становање или повремени боравак, укопана у земљу

јатак 66онај који скрива људе које прогони власт, односи им храну и обавештава их о опасностима

јетра 11унутрашњи орган код човека и животиња у којој се обавља размена материја у организму

кампања 39рад људи на популарисању неког културног догађаја, политичке странке или акције, нпр. повећања безбедности у саобраћају, борбе против пушења итд.

канализација 35више техничких уређаја (пречистачи, цеви...) који служе за скупљање и одстрањивање употребљене воде и других отпадака

конвенција 21правило које у неком друштву важи за понашање међу људима

маље 9 длаке на телу човекаманастир 59

црква са зградама у којима живе у заједници, према својим утврђеним правилима, монаси или монахиње

медицински центар 17више специјалистичких болница и поликлиника које су опремљене савременим медицинским апаратима и у којима осим лекара раде специјалисти и људи који се баве медицинским истраживањима, научници и професори

RE^NIK

минерал 30чврсти или (ређе) течни материјал посебног хемијског састава и физичких особина

окупација 72запоседање, заузимање туђе територије или целе државе помоћу војске

опстанак 43одржавање у животу. Борба за опстанак – избегавање опасности од непријатеља, борба, савладавање сметњи које намеће клима, недостатак хране и слично

организам 41живо биће; скуп органа, и ткива који чине физички облик људског или животињског бића, тело

оруђе 8предмет подесан за вршење неког посла, алатка

оружје 8предмети који се користе за напад или одбрану, на пример: хладно (мач, нож), ватрено (пушке, топови), нуклеарно оружје

отпор 74непокоравање, противљење или супротстављање некоме или нечему

партнер 41 учесник у заједничкој активностипатријарх 67

врховни поглавар у православној црквиплеме 69

заједница људи у првобитном друштву, повезана родовским везама, заједничким језиком и територијом

посланици 16представници које грађани једне земље изаберу да у институцијама државе и власти, заступају њихове интересе

престоница 16главни град државе, стално боравиште владара или представника власти

разграђивање 41раставити, растворити нешто на најмање делове

расејавање 42разбацивање семена на све стране, уз помоћ ветра, животиња…

салаш 37пољско имање у равницама изван села с кућом и помоћним зградама у којима се чува стока или прикупљена летина

сировине 38добијен из природе или произведен материјал који служи за даљу индустријску прераду

станиште 51место живљења, пребивалиште, место које одговара животним потребама неке биљне или животињске врсте

султан 64титула исламских владара у турском царству

термоелектрана 35централа за производњу електричне енергије на угаљ, нафту или гас, а не на воду

филтер 35цедило за чишћење, прочишћавање течности и гасова

хемикалије 35хемијски производ, препарат (нпр. сапун, прашак за веш...)

хидроелектрана 29централа која производи електричну струју, а чије турбине покреће енергија воде

честица 85мали део нечега

шибљаци 50земљиште зарасло у шибље, шикара; самоникло шибље

Биљана ПоповићИвана Цмиљановић-КосовацПРИРОДА И ДРУШТВО

за четврти разред основне школе

Издавач

„Герундијум“ д.о.о.Патриса Лумумбе 18, Београд

Илустрације

Милош Бакаловић

Корице

Позитив МВП, Београд

Дизајн и припрема за штампу

Соња Шоћ

Лектура и коректура

Соња Шоћ

Штампа

Графостил, Крагујевац

Тираж

5 000

Пласман

„Герундијум“ д.о.о., Патриса Лумумбе 18, Београд телефон. 011/2775-251, 063/527-903

e-mail jesha@eunet.rswww.znanje-gerundijum.rs

Ниједан део ове књиге не може бити репродукован, нити смештен у систем за претраживање или трансмитовање у било ком облику, електронски, механички, фотокопирањем, смањивањем или увећањем или на други начин, без претходне писмене дозволе издавача.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016:3/5(075.2)

ПОПОВИЋ, Биљана, 1967- Природа и друштво : за четврти разред основне школе / Биљана Поповић, Ивана Цмиљановић-Косовац ; [илустрације Милош Бакаловић]. - 1. изд. - Београд : Герундијум,2011 (Крагујевц : Графостил). - 85 стр. : илустр. ; 30 cm

Тираж 5.000. - Речник: стр. [86-87].

ISBN 978-86-87715-10-31. Цмиљановић-Косовац, Ивана [аутор], 1970-

COBISS.SR-ID 181898508