SADRAJSADRAJ................................................................................................................ 2 Uvod...................................................................................................................... 3 Definicija globalizacije...........................................................................................4 Globalizacija uopte...............................................................................................4 Proces globalizacije................................................................................................5 Karakteristike globalizacije....................................................................................6 Nosioci globalizacije...............................................................................................8 Globalne kompanije...............................................................................................9 Zakljuak............................................................................................................... 9 Literatura............................................................................................................. 10

2

UVODU ovom radu govori se o razvoju procesa globalizacije, samom znaenju pojma kao i uticajima globalizacije na svetsko gospodarstvo, politiku i svetsku zajednicu uopte. Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio aktualne globalne okolnosti. Razvojem informatike i komunikacijske tehnologije svet je postao jedinstveni sastav, a veza izmeu dva subjekta u razliitim delovima sveta neretko se ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje gospodarskih i politikih integracija u uzrono- posledinoj je vezi s procesom globalizacije. Svedoci smo rastue meuzavisnosti izmeu drava irom sveta i odvijanja niza nezavisni procesa koji se dogaaju i obuhvataju drave, regione, itav svet. Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a vremenski je smetaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili ak od sredine osamdesetih godina. Meutim, globalizacija se odvija u mnotvo oblasti, a prva globalizacija desila se vrlo davno i odvija se vrlo dugo, to znai da globalizacija nije nastala, odnosno nije produkt ovog vremena. Ako je naime, tana teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mjestu tj. u jednom regionu i da se onda u talasima migracija rairila na jo pet kontinenata, onda prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije. Prva globalizacija je bila demografska. Druga u istoriji, a prva meu novijim bila je saobraajna globalizacija, a do nje je dolo kada je pronaeno plovilo koje je moglo ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak. Saobraajna globalizacija omoguila je globalizaciju u celom nizu drugih obliasti trgovini, kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.

Slijedei znaajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je omoguio pronalazak telegrafa, a kasnije: radia, telefona, televizije i kompjutera koji su istovremeno znaili i informatiku globalizaciju. Danas smo blizu mogunosti da sva znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom oveku .

3

DEFINICIJA GLOBALIZACIJEGlobalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koju su se ranije samo drugaije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciju mogli bismo pomenuti ''univerzalizaciju'', DEFINISATI ''internacionalizaciju''...Globalizacija potie od francuske rijei ''global'', to znai celovitost, sveukupnost. POJAM GLOBALIZACIJE MOE SE SHVATITI I NA RAZLIITE NAINE. Jedno definie globalizaciju kao pozitivan i optimistiki proces koji donosi razvitak tehnologije, proirenje trita, vei profit, lagodniji ivot, znanstveni napredak, raspad diktatorskih reima i uitak potronje (dakle, kao nunost povezivanja sveta bez nacionalnih granica). Drugo definie globalizaciju kao nuno zlo, prevlast SAD-a i EU-e u svim aspektima ivota: ekonomiji, politici, znanosti i kulturi (dakle kao oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima).

GLOBALIZACIJA UOPTEIzvorite globalizacije uklapa se u novu filozofiju znanu kao NOVI SVETSKI POREDAK koji je zamiljen u Sjedinjenim Amerikim Dravama nakon propasti komunistikih poredaka i sovjetskog bloka, a ija je najvanija odrednica stvaranje globalnog trita. Kao dugotrajni povijesni proces u kojemu ljudski rod od samih poetaka svojim kretanjem i izumima tei sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doivjela raspadom realnog socijalizma i slomom komunistikih jednostranakih reima u zemljama srednje i istone Evrope i u bivem Sovjetskom Savezu. U ujedinjenju Evrope mnogi vide prvi korak ka stvaranju svjetske drave,a ta ideja o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o vjenom miru kojeg bi taj svet trebao jamiti.Globalizaciju je kao proces nemogue izbjei, s obzirom na razvijenost visokosofisticirane tehnologije, posebno informatike to svet pretvara u globalno selo. Takvo globalno otvoreno trite namee visoke kriterijume, kvalitete, a na taj nain razvojnih sposobnosti i afiniteta poduzea kao i kompetencije menadera.Otvorenost prema svjetskom tritu, duboka meunarodna integracija i revolucija u ekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogunostima nacionalnih drava da utiu na ekonomske procese.Vlade pojedinih drava raspolau sa sve manje moi koja prelazi u ruke menadera multinacionalnih interesa kojima su podreene i najvee drave sveta, to uzrokuje nestanak dravnog kapitalizma i nacionalne drave. Na meunarodnom planu vlade djeluju sve vie zajedno s meunarodnim organizacijama, kao primer moemo navesti Fiat, simbol italijanskog porodinog vlasnitva i nacionalne industrije, koji je napokon popustio globalizaciji udruivi se s multinacionalnim partnerom, amerikim General Motorsom.

4

PROCES GLOBALIZACIJEProces globalozacije poinje industijskom revolucijom i kapitalistikim nainom proizvodnje, iji je cilj sticanje i poveanje profita. Profit se moe poveati uz brz rast proizvodnje od trokova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i tehnoloki napredak smanjivali su trokove proizvodnje i omoguavali stvaranje novih proizvoda, ranije potpuno nepoznatih. Proces globalizacije potstaknut je naroito tehnolokim napredkom u telekomunikacijama i transportu, a krajem 20. veka doneo je informatiku tehnologiju. Ekonoski gledano, moe se rei da su uzroci globalizacije kapitalistiki nain proizvodnje, tehnoloki napredak i meunarodna regulacija. U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge slobodno kreu svetom. pekulanti zadaruju prebacujui navedene faktore s mesta gde su jeftiniji na mjesta gdje su skuplji, a proizvoai lociraju svoje pogone tamo gdje je to najjeftinije - u nerazvijenim zemljama. Domae trite vie ne postoji, ono je deo jedinstvenog globalnog trita. Globalizaciju karakterise sve vea medjuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrezu ekonomskih, socijalnih, i politickih veza. Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih trita, pronalazak novih trita, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje ili ograniavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od strane nerazvijenih svetskih zemalja. Pretpostavka svetske povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji racionalni razvoj privrede moe ostvariti na osnovu otrijih kriterija poslovanja i gdje su velike multinacionalne kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine. Globalizacija ukljuuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, to jest otvaranje vrata krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na elu. Vlade stvaraju maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa.

5

Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i meunarodnih institucija u stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije sluajnost. Ono ima istorijske korene u kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogreno dananju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od centara moi u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistonoj i jugoistonoj Aziji Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na drutvene, privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore. Pozitivni uticaji globalizacije su: poduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca, dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri emu se nabroani uticaji posmatraju kroz integraciju nauke i proizvodnje. Drugu grupu pozitivnih uticaja ine prestrukturiranje proizvodnje gdje se radno -

intenzivna proizvodnja locira u zemljama u razvoju jer je jeftinija radna snaga, a kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u podrujima razvijenih zemalja. Treu grupu pozitivnih uticaja ini meuzavisnot koja se odraava kroz regionalna udruivanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukaciju radnika, mogunost tehnikotehnolokog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd. Negativni uticaji globalizacije izraavaju se preko optih uticaja: nametanje obiaja i shvatanja od strane razvijenih i ZUR-u, potiskivanje domaih tradicionalnih vrujednosti, nesolidarnost,...

KARAKTERISTIKE GLOBALIZACIJEGlobalizacija je prepoznatljiva po mnogim trendovima od kojih se veina razvila nakon Drugog svetskog rata. Najoptije, to su ve i uveavanje protoka dobara, novca, informacija i ljudi; razvoj tehnologija, organizacija, pravnih sistema i infrastrukture kao glavnog nosioca ovog pokreta (npr. internet). Ekonomske o o o o o Vea stopa rasta meunarodne trgovine u odnosu na stopu rasta svetske ekonomije. Porast meunarodnog protoka kapitala, porast stranih direktnih investicija. Erozija nacionalnih suvereniteta i nacionalnih granica izazvana kao posledica brojnih meunarodnih ugovora. Razvoj globalnih finansijskih sistema Porast uea multinacionalnih korporacija u svetskoj ekonomiji

6

o

Uveana uloga meunarodnih organizacija, poput Svetske trgovinske organizacije, svetske organizacije za zatitu intelektualne svojine, MMF i slinih.

Kulturalne o o Vea meunarodna razmena u kulturi irenje multikulturalizma i laki pristup kulturnim raznolikostima, na primer kroz izvoz filmova holivudske i bolivudske produkcije. Meutim, uvoz kulture moe i da potisne lokalnu kulturu, da izazove umanjenje kulturne raznolikosti (kinezizacija). o o Rast meunarodnih putovanja i turizma. Vea imigracija, ukljuujui i ilegalnu imigraciju. razvoj globalnih telekomunikacija, pre svega interneta, putem hibridizacije ili asimilacije. Najuoljiviji je oblik amerikanizacije ili, optije gledano, vesternizacija, a prisutna je i sinosizacija

Dramatian

komunikacionih satelita i telefonije, razvoj infrastrukture i uvean prekogranini protok podataka Rast broja globalnih standarda, poput ISO, kopirajta (zakona o zatiti autorskih prava i intelektualne svojine), zakona o patentima Sve vei broj sluajeva koji se reavaju po meunarodnim zakonima i meunarodnim sudovima Terorizam je takoe dobio odlike globalizacije i sve je vei broj napada u mestima koja nemaju direktnu vezu sa matinim zemljama inspiratora terorizma. Stimulisanje i razvoj slobodne trgovine: o dobara: Umanjenje ili eliminacija carinskih stopa; olakavanje uvoznih reima; stvaranje slobodnih carinskih zona o Smanjenje trokova transporta, posebno nakon razvoja prekookeanskog transporta u kontejnerima kapitala: Umanjenje ili eliminacija kontrole protoka kapitala Umanjenje ili eliminacija povlastica, subvencija za lokalne preduzetnike i proizvoae Zatita intelektualne svojine

7

o o

Usaglaavanje zakona o intelektualnoj svojini (restriktivni trend) Nadnacionalno priznavanje intelektualnih i patentnih prava (na primer, kineski patent priznat je i u SAD)

NOSIOCI GLOBALIZACIJEKako smo ranije naveli, kljunu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne kompanije. Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju irom sveta. Ovakve kompanije imaju sjedite u jednoj zemlji, a posluju u mnogo zemalja (General Motors, IBM, General Electric, Toyota). Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u mnogo razliitih zemalja. Mogu irom sveta prikupljati novac za svoje operacije. Koristi im to su u mogunosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u kojima njihovi proizvodi mogu biti proizvedeni najbre i najefikasnije. Kompanije s operacijama rasprostranjenim irom sveta ponekad imaju pristup prirodnim resursima i materijalima koji moda nisu uvijek dostupni domaim kompanijama. Multinacionalne kompanije mogu zaposliti menadere i ostalo osoblje iz celog sveta. Prednosti multinacionalnog djelovanja moraju biti odmjerene u odnosu na izazove i rizike povezane s djelovanjem u stranim okruenjima. Jedan od problema predstavlja porast nacionalizma u mnogim zemljama. One moraju odrati dobre odnose sa zemljom domainom, to moe biti teko, jer dolazi do estih promena vlada, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i neprestano im se prilagoavati.

Iako mnoge kompanije tee da postanu globalne, samo ih je nekoliko u tome i uspelo. To zahteva razvijanje proizvoda imajui na umu ceo svet. Pri donoenju stratekih odluka treba voditi rauna o celokupnom svetu, dok taktike moraju biti prilagoene nacionalnom i lokalnom okruenju. Sa kompanijama iz zemalja u koje je globalnim kompanijama onemoguen pristup, potrebno je osnovati strateke alijanse.

8

GLOBALNE KOMPANIJEGlobalne korporacije su izrazito velika preduzea koja svoje delatnosti obavljaju u novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u starim industrijama koje se baziraju na informacijskoj tehnologiji (GM, Ford, ABB, Reebok, Coca-cola,Nike...), gledajui na ceo svet kao na jedno trite. Za globalne korporacije ''nacionalne granice su irelevantne u naporu da se nae najbolji izvor materijala, proizvode proizvodi po najniim cenama''. Globalne korporacije vide ceo svet kao jedno trite. Lociraju svoje operacije i resurse razliitim dijelovima sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode prilagoene lokalnim potrebama, a tee ostvarenju vodeeg mesta u prodaji odreenih proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije odluuju da postanu globalne korporacijama, je tenja da se u uslovima jake konkurencije osigura vodea pozicija u prodaji odreenog proizvoda na svetskom tritu.

ZAKLJUAKProces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja nae ivotne okolnosti. To je nain na koji danas ivimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji bila bi jednako promaena taktika i za bogate i za siromane nacije. Pesimistini pogled na globalizaciju smatra da ona unitava lokalne kulture, iri svetske nejednakosti i uveliko pogorava ivote siromanih. Neki tvrde da globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a veina biva osuena na bijedan i oajniki ivot. Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju kontradiktornim nainima. Veina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlaenju moi ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tritu. Ovo stvarno i jeste jedna od njenih posljedica. Nacije gube deo svoje ekonomske moi koji su nekada posedovale. Nezavisno o svim negativnim aspektima globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti kao izazov za mogunosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju. Budunost kako i svetskih tako i naih preduzea zavisi od graenja konkurentnosti sa sposobnou ostvarivanja konkurentskih prednosti na BiH tritu, kao dijelu globalnog trita, i na ukupnom globalnom tritu. Voene sposobnim i inovativnim menadmentom, naa preduzea e moi da ostvare rast na takvom tritu. Neka od njih e se i povezivati sa meunarodnim kompanijama, i na taj nain se uspjenije ukljuivati u globalno trite.

9

LITERATURA1.

Ljubomir Berberovi, Globalizacija ili diktiranje budunosti, Sarajevo, 1996. Prof. dr Vlajko Petkovi, Sociologija,Visoka poslovna kola aak, 2008. Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, 2002.

2.

3.

4. www.wikipedia.org

10