1

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Principi ekonomije i agrarne politike

18. 11. 2013 SEMINARSKI RAD IZGLOBALIZACIJE

Profesor:Studenti:

Mirela Toma Simin uro ali 16, 2013 Ana Vui 15, 2013 Stefan Stefanovi 12, 2013Novi Sad, 2013SADRAJ

Strana1. Uvod 32. Pojam globalizacije43. Pozitivne i negativne konotacije globalizacije63.1. Pozitivni aspekti globalizacije73.2. Negativni aspekti globalizacije94 Globalizacija Srbije144.1. Primer Srbije posle 2000. Godine.......154.2 Kako se globalizuje (Amerikanizuje) Srbija?.................................................................154.2.1. Mediji...164.2.2. Obrazovanje..174.2.3. Sport.....185. Zakljuak20Literatura21

1. UVODGlobalizacija potie od engleske rei the globe to znai Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili loptasto nebesko telo, pri emu globalizacija obuhvata sve drutvene procese i odnose koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne drave, a cilj im je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva.Globalizacija upuuje na sliku sveta kao zajednikog prostora u kome se niti meuzavisnosti - tehnoloke, politike, ekonomske i ekoloke - pletu ogromnom brzinom, ponitavajui geografske distance, univerzalizujui demokratski oblik vlasti i uveavajui bogatstvo." Dakle, osnovno obeleje globalizacije jeste tehnoloka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, trine ekonomije i demokratija. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vue ka drutvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politikom, tehnolokom, kulturno-naunom), doprinosei da svi (i bogati i siromani) postaju bogatiji. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nunost, objektivan i spontan proces, "zahuktala maina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne moe zaustaviti.Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljuivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija oznaava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznaava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmeu bogatih i siromanih, stvarajui uslove da bogati budu jo bogatiji, a siromani jo siromaniji.2. POJAM GLOBALIZACIJEU drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne drave, a cilj im je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva.Pet dimenzija globalizacije, drutvo, politika, ekonomija, kultura i ivotna sredina ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, ve se proimaju. Ova povezanost ne samo izmeu aktera, ve i izmeu oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlaenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tritu imaju multinacionalne korporacije.Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifiki, tj. ASEAN i severno-ameriki, tj. NAFTA.Dublja analiza sutinskih dimenzija globalizacije podrazumeva naputanje starog, naina miljenja i okotalih ideolokih dogmi koje polaze od teritorijalnih ogranienja etno-nacionalnih posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu injenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo dravno-nacionalni, ve i naddravni, meudravni i nedravni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa (transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnoloke i saobraajne celine; raznovrsni kulturni i verski pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki informatiki sistemi; Internet; globalni mediji: i dr.).Globalizacija vodi stvaranju "svetskog drutva". Re je o objektivnom planetarnom procesu sve gue mree povezanosti i meuzavisnosti pojedinanih drutava i stvaranju jedinstvenog "svetskog sistema", koji izrasta (1)na talasima nove tehniko-tehnoloke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne ekonomije; (2) na talasima kulturno-informatike revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i ivotnih stilova i dr.); i

(3) na mrei nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN, Meunarodni monetarni fond, Meunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija, G-8, Evropska unija i dr.), kao znaajnim oblicima globalnog upravljanja: Istorijski posmatrano. najveu cenu su uvek plaali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi, kao to je, na primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje vreme da Srbija, u tranziciono-reformskim procesima i svojoj okrenutosti ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita svoju "istorijsku vertikalu" po pitanju svoje orijentacije i poloaja u meunarodnoj zajednici, iznalazei adekvatna ekonomska i diplomatsko-politika reenja za prilagoavanje realnim sveskim procesima, a u cilju dravno-nacionalnog opstanka i ukupnog drutvenog prosperiteta.

3. POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE

Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politiare, ekonomiste, naunike i filozofe. Sutina problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije (ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pree na kompleksno poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje razliitih obeleja, savlaivale i potiskivale negativne, a maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo to savremeni oblik globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne meuzavisnosti pojedinanih drutava, ima ansu da se relativno stabilizuje na (istorijski) relativno dui vremenski period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.Globalizacija danas raa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja veliku neizvesnost, ali i razliite alternative (realne opcije). i to: demokratski (i humaniji) ili autoritarni svetski poredak; "odrivi razvoj" ili ekoloko i tehnoloko samounitenje planete; stabilniji razvoj meunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna sukobljavanja; racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili cikline smene svetskog haosa; jaanje politike demokratije ili umnoavanje autoritarnih reima, praenih masovnom represijom; i dr. Koja e alternativa u budunosti biti dominantna, pokazae vreme.3.1. POZITIVNI ASPEKTI GLOBALIZACIJEProces globalizacije se, esto, prikazuje kao iroko polje mogunosti za sve, uspostavljanjem ekonomskih principa na osnovu trgovinske deregulacije, maksimalne integracije svetskog trita i fleksibilnou radne snage u pogledu najamnina i uslova rada, privatizacijom i deregulacijom.Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:globalizovana i modernizovana privreda zahteva vii nivo obrazovanja i kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima globalizacije ljudski resursi i znanje predstavljaju najznaajniji privredni resurs i imaju presudan znaaj za ostvarivanje efikasnog pirvrednog i drutvenog razvoja. Znanje ima znaajan uticaj na efikasno ostvarivanje informaciono zasnovane saradnje pojedinih zemalja i pojedinanih kompanija u okviru irih regija, jer se bez dobrih strunjaka ne mogu efikasno koristiti ni drugi faktori razvoja;ujednaavanje uslova i regulative domaih i stranih ulaganja - u procesu globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa teitem na ulaganja u nauno-istraivaki i kreativni rad (u cilju prihvatanja novih ideja i konkretnih pronalazaka), kao i njihova raspodela prema sektorima, uz istovremeno usaglaavanje carinskih propisa, spoljnotrgovinskog poslovanja i uslova proizvodnje i preduzetnitva i dr.poveanje izgleda za zapoljavanje - ubrzani razvoj zemalja i regiona i modernija infrastruktura omoguavaju bre zapoljavanje i otvaranje novih privrednih kapaciteta;vea sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije svetske privrede, preko liberalizacije, neizostavno snano utie na kreiranje ekonomskih politika savremene drave, a naroito onih manjih i onih koje su u razvoju ili tranziciji, ime su tehnoloki proces i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili barijere za meunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje te je povean interes za meunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije meunarodnih ekonomskih transakcija;poveana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti uz pomo i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzea, jer imaju veu propulzivnost i adaptibilnost u uslovima globalizacije trita; jaanje intenzlteta meunarodne konkurencije - irenjem mogunosti i rasta pojedinih trita na mnogo irem nivou od nacionalnog, otvorila se era globalnog poslovanja koja omoguava kompanijama kombinovanje domaih i inostranih marketing aktivnosti na nain koji zajedniki i sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva pojedinih preduzea, i dr.; ulaganje upratee slube i infrastrukturu koja treba daprati razvojne trendove - putna mrea, luke i aerodromi, skladini prostori, slobodne carinske zone, kompjuterizacija, moderna oprema, i tehnologija u proizvodnim pogonima, i dr.; dosledna specijalizacija pojedinih privreda i zemalja za privredne grane u kojima imaju komparativne prednosti, itd. Nasuprot karakteristikama autoritarne globalizacije, danas se odvijaju i pozitivni procesi demokratizacije globalnog poretka, iako su ti procesi veoma spori, praeni raznovrsnim otporima pojedinih drava i nacija. Stvaralaki odgovor na rizike autoritarne globalizacije ne bi smeo da bude "antiglobalizacijski fundamentalizam", izolacija. Kao "maina koja se ne moe zaustaviti", globalizacija treba (i moe) da manifestuje svoju stvaralaku dimenziju. Otvaranje prema stvaralakoj strani globalizacije i stvaranje predpostavki da ona doe do izraaja, podrazumeva (i zahteva) utvrivanje jasnih tranziciono-reformskih projekata, koji bi obuhvatili sve sfere globalizacije. 3.2. NEGATIVNI ASPEKTI GLOBALIZACIJEglobalizacija dovodi do ukidanja klasinog pojma ekonomskog i politikog suvereniteta zemalja - u meunarodnim odnosima sila ima prednost nad pravom koje samo daje legitimitet onome to ima prednost. A poto su Sjedinjene Amerike Drave najmonija drava, onda meunarodni ugovori nameu nepotrebna ogranienja te moi. I zato to je toliko mona Amerika nije obavezna da ba svakoga oslobaa, da se toliko iscrpljuje u "irenju slobode i demokratije po svetu", uveravajui nas: da se amerika mo nalazi u njenoj Ijubavi prema slobodi, a ne u njenoj vojnikoj snazi. A kad se ta ljubav suoi sa tzv. realnou, sloboda mora da saeka. Kao globalna sila SAD ne priznaju ni meunarodno pravo ni ekoloke sporazume i kao takva postavlja se za pokretaa globalizacije i uvara svetskog poretka. To, u stvari, nije nita drugo do pax americana u modernoj verziji "rimskog mira" koji je uzrokovao tolike ratove i konanu propast najvee imperije u istoriji;globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moi, osobito moi novca - SAD i njene transnacionalne kompanije lansirale su parolu "kapital nema otadbinu", a tamo gde novac postaje boanstvo, sve etike i kulturne vrednosti padaju u zaborav. Bez novca i bez oruja ni istina nema pravo na ivot. A otkako je ta najstranija mo uzela pod svoje nesluene potencijale nauke, oveanstvu preti opasnost od nedostatka kontrole ovog razularenog, "otkaenog" - turbo kapitalizma, koji namee obrasce i planove ekonomskog razvoja, ukida nerentabilna preduzea i tako vri nemilosrdno "oslobaanje" vika radne snage, ime se stvaraju ogromni socijalni problemi, uz istovremeno svoenje zemalja u razvoju na puko trite jeftine radne snage, bez izgleda da iz te pozicije mogu samostalno da izau;disciplinovanje ulanjenih zemalja na sprovoenje odluka donetih u meunarodnim centrima ekonomske i politike moi - reavanje konflikata unutar drava ustaljeno je kao nenasilno i u skladu s pravnim normama, to treba da vai i u meunarodnim odnosima. No, malo je nade u to da danas to mogu obezbediti moralno pokojne Ujedinjene nacije i neodluni i manipulisani Savet bezbednosti koji neprestano, pod uticajem najmonijih zemalja, donosi rezolucije koje se sprovode disciplinovanjem zemalja lanica, najee kroz pretnju ili primenu sankcija (multilateralnih i bilateralnih). Umesto da se globalizacijom iri pluralizam i uzajamno uvaavanje razliitih civilizacija, ire se kulturni i verski sukobi. U sutini, od strane najrazvijenijih zemalja vri se nametanje kulturnih obrazaca i naina ivota uz ponitavanje kulturnog identiteta i specifinosti manje razvijenih zemalja i naroda. Sadanje uvrivanje osetljive mree koje nas povezuje nudi i nade i probleme. Jedan od tih je i pokuaj da se raskrsti sa suverenitetom pojedinanih drava i da se on zameni meunarodnim institucijama, to neki smatraju utopijom. Ipak, mora se pronai nain da se zajedniki interes pomiri sa principom suvereniteta. Drave bi morale prevazii uski nacionalizam i anahrono poifnanje suvereniteta, i da nas Ujedinjene nacije preobraavaju u istinsku svetsku zajednicu s proirenom Poveljom na Ijudska prava. To pre svega zato to ivimo u svetu u kome je meuzavisnost mnogo vea nego ranije;nametanje modela drutvenog razvoja, kulturnih obrazaca i naina ivota od strane najrazvijenijih zemalja - na drutvenoj nauci stoji zadatak da razotkrije u kom pravcu duva vetar istorije da bi se sagledala snaga i granice globalizacijskog trenda i zasnovala valjana strategija razvoja. Tumaenja uinka globalizacije, polazei od podela "zli Zapad" - "duevni Istok" u samom temelju je promaeno. Ta moralistika dihotomija ide mimo sutine same stvari: ne postoji podela na homogeni, bez ostatka "zli", "iskvareni" (ranije "truli") Zapad i njegovu kontrasliku "dobrog", pravdoljubivog i solidaristikog slovensko-pravoslavnog, budistikog, hinduistikog, konfuijanskog, ili kakvog drugog Istoka. Uvek postoji samo svet konkretne hijerarhijske globalne moi. U toj hijerarhiji danas je Zapad, na elu sa SAD, dominantan. Ta slika moe se izmeniti za nekoliko decenija. Ali i tada e postojati jezgro drava koje u svojim rukama dre glavne poluge svetske moi i veina zavisnih drava i drava - parija. Zato nije preterano rei da je daleko od istine da svet sve vie postaje harmonina zajednica putem globalizacije. Globalizacija kao svetski proces ukazuje da budui razvoj na racionalnim osnovama nije mogu nasuprot "zapadnom vetru" i mimo progresivne linije razvoja zapadnih drutava. Ali on nije mogu ni kao puko podraavanje tih drutava, kao nova satelizacija, ali sada u odnosu na Zapad, niti je mogu unutar modela neoliberalnog kapitalizma koji dovodi do "ekonomskih ernobilja", ali i onih socijalnih. Ovde odmah iskrsava teko pitanje: moe li se i kako, s obzirom na opte stanje u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, slediti zapadni model (mada je on unutar diversifikovan), a da se pri tome izbegne ne samo kolonijalni poloaj nego i neto gore - da se postane periferija periferije, sa spajanjem razvoja nerazvijenosti "balkanizacije", latinoamerikanizacije i doskoranje libanizacije u procesu tranzicije. Sam pojam zapadnog modela drutvenog razvoja se zato mora ralaniti i sagledati koja od varijanti tog modela, pod kojim uslovima i u kakvim kombinacijama s drugim sistemskim i optecivilizacijskim komponentama, najvie odgovara konkretnom drutvu, a da ono ne upada u globalizaciju, kao nametnutu "vesternizaciju", niti iluziju da se moe opstati odbacivanjem globalizacije kao takve.

To znai da se od poetka moraju traiti reenja koja nisu imitacija tuih modela ve su rezultat istorijskih inovacija i znanja. Stvar je u tome da se najpre onemogui "crni kapitalizam", da se stvaraju uslovi za postepeni privredni i opti oporavak i da se konkretna zemlja u maksimalno moguoj meri ukljui u globalizaciju kao subjekat vlastitog razvoja. U sutini osnovno pitanje je kako slediti ono to se mora, kada je re o zapadnom putu razvoja, a pri tom izbei potinjavanje i moderno porobljavanje vlastite zemlje i svog naroda od onih najjaih u procesu globalizacije, sauvati "matini subjektivitet", svoj nacionalni i kulturni identitet, ali i ne zapasti u istorijsku poraznu samoizolaciju?; Primena transfernih cena predstavlja posebno zanimljiv i interesantan aspekt delovanja transnacionalnih kompanija. Transferne cene su one cene po kojima se, u okviru sistema jedne transnacionalne kompanije, odvijaju poslovne operacije. One mogu biti znatno iznad ili ispod svetskih cena. Transnacionalna kompanija moe meusobnim internim obraunima vrlo lako prikazati gubitak u poslovanju, ako joj to odgovara. Zna se da na gubitak ne plaa porez ime se nanosi velika teta zemlji u kojoj ta kompanija posluje. Jedan od naina izbegavanja poreskih obaveza u zemlji domaina moe biti "overpricing".Jedan od negativnih aspekata globalizacije vezan je upravo za pokuaj da se od reverzibilnog procesa kakav je globalizacija stvori ideoloki koncept - globalizam, koji donosi univerzalne standarde za ceo svet. "Globalizam je shvatanje da svetsko trite potiskuje i nadoknauje politiko delovanje, tj. ideologiju neoliberalizma. Globalizam nastupa monokauzalno, ekonomski, redukuje viedimenzionalnost globalizacije na samo jednu dimenziju - ekonomsku, a sve ostale: ekoloku, kulturnu, politiku, drutvenu globalizaciju spominje samo kao podreene dominaciji svetskog trinog sistema." Problem nastaje u tome to je veliki deo zemalja vezan za tvrdnju da "ono to je na Zapadu univezalizam, ostalima je imperijalizam", kao i u postojanju dvostrukih merila u primeni univerzalistikih principa (demokratija se promovie, ali ne ako dovodi islamske ftindamentaliste na vlast; ljudska prava su izvor sporova sa Kinom, ali ne i sa Saudijskom Arabijom i sl.).Sledei negativan aspekt globalizacije je pandemino irenje ekonomskih kriza i drugih negativnosti pojednih oblasti (organizovani kriminal, terorizam) na ceo svet. Najvei nedostatak se ipak sastoji u divergenciji bogatog i siromanog sveta; umesto da globalizacija slui konvergenciji - smanjenju razlika, jaz se neprekidno produbljuje. Za zemlje u tranziciji globalizacija je dodatni izazov. Ne postoji dilema da li se treba ukljuiti u taj proces ili ne, pitanje je samo na koji nain to uiniti. Pravilno prepoznavanje uzroka, efekata i procesa globalizacije omoguava zemljama u tranziciji uspenije sprovoenje i samog procesa tranzicije. Globalizacija je posebno ubrzala svoj hod posle kolapsa socijalistikih planskih ekonomija, to je dovelo do dominacije liberalnog koncepta drutva i zavisnosti postsocijalistikih zemalja od svetskih centara ekonomske i politike moi. Globalizacija je proces pluralizacije sveta po normama i pravilima igre koje su zasnovane na interesima kapitala i politike moi. Po prvi put u istoriji politike voe i narodi nedovoljno razvijenih zemalja i "druge Evrope" susrele su se sa situacijom da im je budunost zadana, a ime toj zadanoj budunosti je tranzicija po pravilima to su im odredile zapadne sile.U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i veoma znaajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije je neumoljiv i teko zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, vie silom ekonomskih nunosti nego dobrovoljno, preputaju i zemlje koje su njegovi javni kritiari. Zato se u veoma delikatnoj situaciji nalaze nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, koje se nalaze pred izborom da i dalje ostanu izvan tneunarodnog trita, a to znai i bez razvojne perspektive, ili da prihvate globalizaciju i tako svoju sudbinu prepuste meunarodnim centrima moi, to im moe doneti ekonomske prednosti, ali ih moe dovesti i do gubitka ekonomske i politike samostalnosti. U svakom sluaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put bez povratka. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno drava koja se u datim drutveno-ekonomskim, politikim, vojnim, tehnolokim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.4. GLOBALIZACIJA SRBIJESavremeni proces tranzicije, kao odgovor na globlizaciju, ima svetski trend. On se ne odnosi samo na zemlje u razvoju, odnosno na bive socijalistike zemlje, ve i na razvijene zemlje, s tim to se u razvijenim zemljama, za razliku od nerazvijenih, odvija mnogo lake i bezbolnije, jer je re o privredama koje ve tradicionalno funkcioniu kao trine privrede, sa svojinskom strukturom zasnovanom na privatnoj svojini. Proces tranzicije u bivim socijalistikim zemljama pokazao se mnogo vie bolnim nego to se predpostavljalo, jer se radilo prevashodno o planskim privredama, na osnovama dravne (drutvene) svojine. Meutim, upornost i istrajnost su dali rezultate, tako da su mnoge zemlje centrane i istone Evrope postale lanice Evropske unije, neke su ve postale kandidati, a neke previe zaostaju u tranzicionom hodu. Obistinila su se predvianja nekih ekonomskih teoretiara poetkom 90-ih godina XX veka, da su perspektive tranzicije mnogo bolje za severni deo Evrope, odnosno za tzv. "lidere privatizacije" (Maarska, eka, Slovaka, Poljska i dr.), za razliku od "junog bloka", odnosno za tzv. "autsajdere privatizacije" (Bugarska, Rumunija, Albanija, Makedonija, a naroito BiH, Crna Gora i Srbija)No, ohrabrujua je injenica to je u Srbiji, pored ostalog, postignuta opta saglasnost o nunosti tranzicionih promena u duhu trine ekonomije i viepatizma, kao i okretanja ka Evropi i evroatlanskim integracijama. Ta injenica je danas obavezujua za svaku politiku grupaciju koja na demokratskim izborima osvoji vlast, da bude dosledna u ostvarivanju postignutog konsenzusa, to e jaati realni optimizam i nadu za bre prevazilaenje brojnih tekoa i problema na tranzicionom putu. Upravo u tom pravcu, neki rezultati su ve sada evidentni.

4.1. PRIMER SRBIJE POSLE 2000. GODINE Za analizu amerikog globalizma posebno je zanimljivo iskustvo Srbije i srpskog naroda u razdoblju od 1990. do 2002. Srbija, kao i ceo srpski narod, jednu deceniju su bili u izolaciji, dakle izvan procesa globalizacije. Srpsko drutvo se imenovalo kao tradicionalno drutvo, izvan tokova modernog razvoja i otuda je promena morala da doe spolja. U vreme Miloevievog reima", amerika politika i medijska elita (kao i evropska) je iskoristila sva raspoloiva sredstva za obaranje njegove vlasti ekonomska, finansijska, diplomatska, vojna. Takvu akciju protiv srpskih nacionalnih interesa imenovala je na razliite naine, ali u osnovi je bio cilj ovladavanje Srbijom preko Zapadnoj alijansi lojalnih vlada i javnosti. Na izborima od 2000. taj cilj je ostvaren uz ogromnu koliinu novca i spoljnjeg pritiska na stanovnitvo Republike Srbije (Tim Maral, 2002). Ali, to je samo poetak. Ameriki globalizam ide i dalje, njemu nije dovoljna samo vazalna vlast u Srbiji nego se kree na put osvajanja duha i due srpskog oveka. Mora se zadrobiti mo nad sveu, znanjem, vrednostima, a za taj cilj najpodesnije su institucije, obrazovanja i medija.4.2. KAKO SE GLOBALIZUJE (AMERIKANIZUJE) SRBIJA?Novac je mono sredstvo za kupovinu lojalnosti pojedinaca i drutvenih grupa, ali nije dovoljno. Potrebno je osvojiti institucije i to na dva naina: instalisanjem moralno-politiki podobnih kadrova i ubaciti u nacionalne obrazovne i medijske ustanove svoje programe i svoje modele. Nekoliko narednih primera pokazae kako se medijski i obrazovno amerikanizuju srpsko drutvo i graani Srbije.4.2.1. MEDIJIU Republici Srbiji postoji, primera radi, radio i tv stanica B-92 koja finansijski potpuno zavisi od inostranog novca i samim tim njen program je maksimalno okrenut amerikoj kulturi (filmovi, zabava, sport). Tehnike mogunosti ove stanice mogle bi odgovarati nekakvom CNN-u u Srbiji. Jedna paljiva analiza sadraja ove stanice pokazala bi njenu politiku obojenost, zapravo apsolutnu naklonjenost prozapadnim strankama" i izrazitu selektivnost u politikom informisanju. U skladu sa naelima slobodnog informisanja ona to moe da ini, ali karakter finansijske potpore jasno svedoi o vrsti interesa koji zastupa. A to je rezultat globalizacije: novac nema granica, a sa novcem kao postmodernom ideologijom ide sve ostalo - drava, tradicija, nacija, moral, vrednosti. Postoje drugi tampani i elektronski mediji u Srbiji koji primaju obilatu pomo raznih amerikih fondacija koje su manje vie bliske vladi i kongresu. Najzad, u Srbiji se emituju specijalni programi amerikih medija. uvena stanica Glas Amerike" emituje svoj progam na srpskom jeziku preko lokalnih radio stanica i televizija svaki dan i to etiri puta dnevno. Dnevni list Politika" objavio je 3. maja 2002. oglas u kojem navodi spisak 47 radio- i tv-stanica u Srbiji sa frekvencijama na kojima se moe pratiti program Glasa Amerike". Kada se ovome doda i injenica da se sa irenjem kablovske televizije proiruje i broj gledalaca CNN-a, onda je sasvim jasno u kojoj meri je osvojen medijski prostor u Srbiji od strane amerikog globalizma. O medijima moemo misliti dobro ili loe, ali oni ostvaruju svoju funkciju: snabdevaju svojim informacijama graane-korisnike. Moderno drutvo je i informatiko drutvo. Sve delatnosti i institucije zavise od podataka", informacija u svakoj fazi rada. Funkcija medija je da graane snabdevaju onim informacijama koje su im potrebne za orijentaciju i koordinaciju u drutvenom prostoru. Ako se zna da od vrste i kvaliteta informacije zavise pravac i struktura odluivanja o bilo kom predmetu, ovda je jasno da izuzetno vanu ulogu u tom poslu ima onaj koji graane snabdeva informacijama". A u pozadini je odre-eni politiki i ekonomski interes. Tako, Srbi treba da koriste tue a ne svoje informacije i javne stavove. Tim putem promenie i svoje mentalne obrasce.4.2.2. OBRAZOVANJEOvo je svakako najvanija ustanova u planu mentalne ili psiholoko-intelektualne transformaiije srpskog oveka. U tom cilju osnivaju se nezavisne" obrazovne institucije (primer BO) ili se finansiraju edukacije za otovoreno drutvo" u zemlji i inostranstvu (Soro fond), odnosno programi demokratske edukacije (Soro, Fridrih Ebert fondacija itd). Sve ove ustanove, organizacije i programe povezuje edukacija za demokratiju, graansko drutvo i ljudska prava na ameriki nain. Evo kako izgleda program BO (beofadske otvorene kole) u 2002. Obavezni moduli su: graansko drutvo, EU i Balkan. A pojam graanskog drutva obuhvata trinu privredu, linost i demokratiju, igru kao temelj kulture, finansije i berzu, re-toriku, poslovnu kulturu, a to je tipini ameriki koncept. Studentima se omoguavaju kontakti sa svetskim predavaima, uestvovanje na raznim seminarima, korienje kompjutera itd. Primljeni studenti ne plaaju kolarinu, to znai da neko drugi pokriva trokove. Najnoviji korak u osvajanju obrazovnih ustanova je ulazak amerikih fondacija (sa linostima) u vladu Srbije (ministarstvo prosvete). Fond za otvoreno drutvo (Soro) finansira strune skupove ministarstva a ima i svog lana u Komisiji Ministarstva za akreditaciju programa za usavravanje nastavnika. Ameriki projekat Ja, graanin" (pilot-primena) se u toku 20022003. realizovao u 100 kola u Srbiji. U radu na ovom projektu radila je Graanska inicijativa, BO, Centar za razvoj Srbiji, a prevee se i ameriki udbenik za predmet: Ja, graanin". Dakle, stvar amerikanizacije srpskog obrazovanja je na delu. Za taj posao novac uvek nae kompetentne i nekompetentne Srbe. Pitanje je ta se deava u njihovoj nacionalnoj i moralnoj svesti gotovo je retoriko pitanje. Strana sredstva obavetavanja piu o tihoj okupaciji" Srbije. Tako, radio Glas Rusije" izvetava da ameriki eksperti intenzivno ue srpski jezik i spremaju se da dou u Srbiju. Re je o ekspertima za kolstvo. Kome iz vrha vlasti u ovom trenutku odgovara prilagoavanje kolskog sistema u Srbiji amerikim normama nije teko pogoditi, ali pravo je pitanje koliko e to koristiti uenicima, s obzirom na to da je u svetu optepoznat nizak nivo amerikog osnovnog i srednjeg obrazovanja" S druge strane, ubrzano se otvaraju strane obrazovne institucije u Srbiji. Otvara se nemaka kola u Beogradu (od prvog do desetog razreda). Ve radi International High school Belgrade, a otvara se Britanica International School Belgrade, dok neke srpske visokoobrazovne ustanove nose imena na engleskom Jeziku IFAM, EUM (EU of Internationalmanagment and Bussines ). Pravni fakulget u Novom Sadu oglaava upis u kolu nemakog prava sa predavanjima na nemakom jeziku (Graansko i privredno pravo Nemake).Pored medija i obrazovanja, prodor globalizacije (amerikanizacije) ogleda se i u drugim oblastima drutvenog ivota u ekonomiji, kulturi, zabavi, sportu. Intenzivirane su ameriko-srpske konferencije o poslovnim mogunostima u Srbiji. esti su dolasci amerikih biznismena u Srbiju, a ameriki novac stie i preko meunarodnih finansijskih organizacija.

Na kakav nain globalni ameriki duh ulazi u kulturu Srbije najupeatljivije pokazuju filmovi na srpskim televizijama. Stitistika analiza bi pokazala da skoro devedeset odsto filmova dolazi iz Amerike. Ovome se mogu dodati i neki drugi ou programi ili serije iz biznisa i nauke. Nedavno je Jovan Radulovi, upravnik Biblioteke grada Beograda, najavio otvaranje Amerikog kutka u nekadanjem italitu u Zmaj-Jovinoj. Kutak e biti kompletno opremljen od strane Amerikanaca, biblioteka e dati svoje osoblje, a itaoci e imati prilike da pozajmljuju ne samo knjige, nego i kompakt diskove i raznovrsnu literaturu" (Politika, 7. novembra 2002).Podruje zabave obogaeno je uenjem plesa uz amerike instruktore. Gosti iz Amerike ue mlade Beograane plesu i koreografiji uz bluz, dez, ritam improvizaciju (Radionica savremene igre, Politika, 7. novembra 2002).4.2.3. SPORTSport je oblast u kojoj su razmene najuestalije. Sve je vie prenosa evropske lige, a i kada je re o amerikom sportu, koji je najgledaniji u Srbiji, naravno re je o koarci a i o amerikom fudbalu. Objavljuju se rasporedi amerike lige, sportske vesti a pomenuta stanica B-92 redovno prati amerike koarkake utakmice, i ameriki sport uopte.4.2.4. NEVLADINE ORGANIZACIJEKonano, velik broj nevladinih organizacija (Helskinki odbor, Odbor za humanitarna prava, antiratna akcija itd.) sve su to organizacije sa svojim centralama u Americi. U najnovije vreme pojavljuju se nove organizacije tipa Templarski forum" ili templarski vitezovi. Vitezovi templara Srbije ravnopravni su lanovi reda vitezova jerusalimskog hrama, a predsednik je bivi narodni poslanik (Popovi) republike Srbije (Politika, 8. novembra 2002).Za potpunije saznanje pitanja o kojem se ovde raspravlja znaajan je politiki kontekst amerikanizacije srpskog duha i svesti. Amerika je bombardovala Srbiju samo pre 14 godina, a danas ulazi u sve institucije kao da se nita nije desilo. Amerika vlada i dalje uslovljava, ucenjuje Srbiju i njenu vazalnu vladu, vladu koja je dopustila ulazak amerikanizacije. Politiki kontekst amerike edukacije srpske omladine je neskriven. Radi se o amerikanizaciji srpske nacije. Istovremeno sa prodorom amerikog civilnog drutva" u institucije obrazovanja, medije, vladinih i nevladinih organizacija, odvija se borba za ameriki politiki interes na Balkanu, Srbiji i posebno Kosovu i Metohiji. Za Srbiju je stvar posebno znaajna budui da se ameriki globalizam iri sa ciljem duhovnog osvajanja i teritorijalnog prekrajanja Republike Srbije. Jednostrano priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne drave samo je konaan ishod dugogodinje politike prema Srbiji. Ono to daje jedna ruka uzima druga. Razume se, ovde je re o tendencijama koje imaju svoje mnogobrojne ili malobrojne pristalice. 5. ZAKLJUAK Brojne rasprave o globalizaciji podelile su politiare, ekonomiste, naunike i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nunost, objektivan i spontan proces, "zahuktala maina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne moe zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vue ka drutvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politikom, tehnolokom, kulturno-naunom), doprinosei da svi (i bogati i siromani) postaju bogatiji. Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljuivo "Projekat dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globlizacija oznaava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznaava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmeu bogatih i siromanih, stvarajui uslove da bogati budu jo bogatiji, a siromani jo siromaniji.U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i veoma znaajne negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces globalizacije je neumoljiv i teko zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, vie silom ekonomskih nunosti nego dobrovoljno, preputaju i zemlje koje su njegovi javni kritiari. Na osnovu iznetog moe se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovnitva i ostalih faktora drutvenog ivota u svetskim razmerama. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno drava koja se u datim drutveno-ekonomskim, politikim, vojnim, tehnolokim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.U svakom sluaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put, put bez povratka.

1. Mr Irina Bjelica (2007): Evropska unija i globalizacija, Meunarodna politika, Institut za meunarodnu politiku i privredu;2. Prof. dr Todor Petkovi (2007): Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak;

3. dr Zoran Avramovi (2002): Globalizacija Srbije, Zbornik matice srpske za drutvene nauke;4. Mlaen Kovaevi (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, asopis za drutvene nauke;5. Prof. dr Tihomir Gligori (2007): Osobine naroda, BINA, Banja Luka;

6. Laslo Sekelj i Jovan Teokarevi (2004): Tranizicija deceniju posle: pouka i perspektive, Institut za evropske studije. Beograd; 7.Pro.Dr.Sreten Soki (2011) : Ekonomija Srbije: Mogunosti savremenosti i modernosti. Beograd;

8. http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pojam-i-znacaj-globalizacije9. - www.dadalos.org/globalisierung_bih/grundkurs 10. - www.sac.org.yu/5791820031202politika.doc 14

2