GLOBALIZACIJAGLOBALIZACIJAProf. Prof. drdr Predrag Predrag StaletiStaleti

2Pojmovno odreenjePojmovno odreenje

Termin je prvi put upotrebljen u Americi, 1978.O globalizaciji kao fenomenu govori se tek

poslednjih desetak godina.

Vreme u kojem ivimo naziva se vremenom globalizacije.

3Pojmovno odreenjePojmovno odreenje -- 22

Kontroverze oko znaenja termina: globalizacija:izraz i posledica dramatinog razvoja komunikacija, ekonomije, transporta, kulture.U sociologiji: procesi koji intenziviraju

meuljudske odnose u svim delovima sveta. Globalizacija predstavlja razvoj svetskih mreza

povezivanje drutvenih sistema udaljenih hiljadama kilometara.

4Globalizacija i savremeno druGlobalizacija i savremeno drutvotvo

Uveanje drutvenog bogatstva Prevladavanje naela u meunarodnim

odnosima: svet je celina! Postepeno nestajanje geografskih barijera Veliki uspon informacionih i komunikacionih

tehnologijaMenja se izgled sveta, ali i nain na koji svet

doivljavamo (globalna perspektiva)

IMPLIKACIJE:

5Globalizacija i nai ivoti

Mnogi proizvodi iroke potronje prodiru na daleka trita. Na njima su sadrane deklaracije o kvalitetu na vie jezika.Globalizacija se odnosi na injenicu da svi

ivimo u jednom, meuzavisnom svetu. Svetu koji je istovremeno i duboko integrisan i povezan vidljivim i nevidljivim nitima.Globalizacija rui barijere lokalnih drutava u

svim sferama, rui otre granice meu ljudima. Prodire u sve delove sveta: razvijene i nerazvijene

6Faktori koji doprinose globalizacijiFaktori koji doprinose globalizaciji

Ekonomija najrazvijenijih zemalja sveta. Neki globalizaciju posmatraju iskljuivo kao ekonomski fenomen: vodeu ulogu ovde imaju TNKTransnacionalne korporacije (multinacionalne kompanije)

Globalizacija nastaje spajanjem politikih, drutvenih, kulturnih i ekonomskih faktora.

Razvoj informacione i komunikacione tehnologoije poveao je brzinu interakcija meu ljudima irom sveta.

7Promene u komunikacionim Promene u komunikacionim tehnoloogijamatehnoloogijama

London Njujork

Milisave, ajdpoalji pare!! ta kae, bre?

1935 2004.

8Meunarodni razgovor London Njujork - nekad i sad

Godine 1935 3 minuta: Njujork London235 dolara

Godine 2004: 3 minuta razgovora ispod 1 dolaraMobilna telefonija:

Nae prilikeMobtel mrea 061Broj (kartica) pre 9 godina oko 5.000

Danas: 95% pokrivenost teritorije, novi servisi, GPRS (pristup Internetu), MMS,G3 UMTS mobilna telefonija kartica (broj) ispod 10

Oko 6 miliona korisnika

9Digitalna elektronikaDigitalna elektronikai optii optiki kablki kabl

Propusna mo nosilaca informacija poveana je u prolom veku vie od hiljadu puta:1957. kablovi izmeu Amerike i Evrope

mogli su da prenesu manje od 100 telefonskih razgovora1997: samo jedan optiki kabl mogao je

da prenese 600.000 razgovoraMrea od preko 200 komunikacionih

satelita olakava prenos informacija na celoj planeti

10

Internet Internet revolucija informacijarevolucija informacija

Internet se pojavio poetkom devedesetihKao komunikaciona i informaciona tehnologija

doiveo je najbri razvoj u istoriji

Sredinom 1998: Internet koristi oko 140 miliona ljudi

2001: 700 miliona ljudi povezano je na Internet

11

Globalizacija i uspon informacionih tehnologijaGlobalizacija i uspon informacionih tehnologija

Sve vea rasprostranjenost Interneta i mobilne telefonije ubrzava procese globalizacije

Sve vei broj ljudi se meusobno povezuje korienjem ovih tehnologoijana mestima koja su ranije bila informaciono zaputena (ostrva)

Ostvarena je vizija Marala Makluana o svetu kao globalnom selu.Rat i mir u globalnom selu (1968)

Marshal Mcluan

12

Promene u svetskoj ekonomijiPromene u svetskoj ekonomiji

U ranijim epohama prevladavala je poljoprivreda kao osnova ekonomskih aktivnosti globalnih drutava

Docnije se ekonomija zasnivala na industrijalizaciji

Danas dominiraju besteinske ekonomije: proizvodi koji se sve vie trae - industrija softvera, industrija zabave (muzika, film), kompjuterske igre -jednom reju industrija znanja.

13

Ekonomija znanjaEkonomija znanja

Razvila se iroka baza potroaa koji svoja znanja iz oblasti raunarstva, zabave i komunikacija umeju da integriu u svoj ivot.

Kompanije se prilagoavaju duhu vremena: prolaze kroz procese restruktuiranja da bi bile konkurentnije i fleksibiilnije

14

PolitiPolitike promeneke promene

Proces globalizacije ubrzao je pad komunizma (1989 - 1991).

15

Porast meunarodnih i regionalnih centara moPorast meunarodnih i regionalnih centara moii

Organizacija Ujedinjenih nacija i Evropska unija jesu najpoznatiji primeri politikih integracija savremenog sveta.

Zemlje Evropske Unije formirale su asocijaciju na koju su prenele znaajan deo svoje vlasti (suvereniteta), ukljuujui monetarnu i zakonodavnu.

16

UlogaUloga transnacionalnihtransnacionalnih korporacijakorporacija

Jedan od bitnih faktora koji podstiu globalizaciju jesu Transnacionalne korporacije.

TNK jesu preduzea koja proizvode robu i usluge i imaju afilijacije ili ogranke u vie od jedne zemlje.

17

Obrt kapitala TNKObrt kapitala TNK

TNK su orijentisane prema globalnom tritu. TNK ostvare 2/3 celokupne svetske trgovine i

glavni su faktori na meunarodnim svetskim tritima (berzama)

Preko 400 TNK imalo je godinji prihod od prodaje od preko 10 mrd $USA. Preko 70 zemalja imalo je manji nacionalni dohodak od te cifre!

Nema zemlje u svetu koje nisu ugostile TNK. Orijentacija u poslednjoj deceniji je na zemlje u tranziciji.

Zakljuak: vodee TNK su ekonomski snanije od najveeg broja zemalja sveta.

18

CocaCoca ColaCola

Bilbord u Hanoju - Vijetnam

19

Problemi epohe globalizacijeProblemi epohe globalizacije

Meunarodni terorizam

Dogaaj koji je promenioodnose u savremenomsvetu: napad na Svetskitrgovinski centar u Njujorku

20

Kompjuterski virusiKompjuterski virusi

Savremeni kompjuterski virusi dizajnirani su tako da unitavaju ili onesposobljavaju raunare povezane u velike raunarske mree.

21

Klimatske promene Klimatske promene globalno globalno otopljenjeotopljenje

Zemlja je kolevka oveanstva, ali i u kolevci se ne moe veito iveti Konstantin Eduardovi Cijalkovski

22

ZaZatita intelektualne svojinetita intelektualne svojine

Borba protiv ilegalnog posedovanja i korienja intelektualne svojine softvera, filmova, muzike, kompjuterskih igara.BCSA.97% svih patenata poseduju razvijene zemlje.

23

Droga Droga bolest zavisnostibolest zavisnosti200

0199

5199

0198

5Drug

24

Senke globalnog druSenke globalnog drutvatva

Ogromna veina bogatstva koncentrisana je u najrazvijenijim zemljama sveta.

Proseni prihod 20% stanovnitva planete, koje ivi u najrazvijenijim delovima sveta, 74 puta je vei od ostatka (80% stanovnitva): 1999, OUN

Krajem 1996 20% stanovnitva potroi 86% svetske potronje.

25

Senke globalnog druSenke globalnog drutvatva -- 22

Imovina 3 najbogatija oveka u svetu premaujenacionalni dohodak zemalja u kojima ivi 600 miliona ljudi

Globalizacija pojaava razlike izmeu razvijenih i nerazvijenih.

Integracija nerazvijenih u globalizaciju ide sporo. Od 96 zemalja, samo 23 napreduje

26

Nacionalni dohodak per capita (2000)

27

Korisne Internet adreseKorisne Internet adrese

www.ifg.org meunarodni forum o globalizaciji

www.foreignpolicy.com

28

Q&A