Godišnji izveštaj 2010.-2011

1

S A D R Ž A J

I z v e š t a j o r a d u u 2011. g o d i n i ...................................................................... 2 NAUČNI I STRUČNI SARADNICI ........................................................................ 4 SELEKCIJE INSTITUTA ZA POVRTARSTVO ..................................................... 5 SORTE POVRĆA ČIJI JE ODRŽAVALAC INSTITUT ........................................ 14 REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA ............................................ 15

Paradajz ............................................................................................................. 15 Paprika ............................................................................................................... 16 Grašak................................................................................................................ 17 Boranija ............................................................................................................. 18 Pasulj ................................................................................................................. 19 Kupusnjače ........................................................................................................ 21 Krastavac ........................................................................................................... 23 Lubenica, dinja i tikvica ..................................................................................... 23 Korenasto povrće ............................................................................................... 24

ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI ................................................................................. 30 PRIZNATE SORTE ............................................................................................... 43 BIBLIOGRAFIJA RADOVA ................................................................................. 44 UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA............................................................... 49 METEOROLOŠKI PODACI .................................................................................. 52

I z v e š t a j o r a d u u 2010. g o d i n i .................................................................... 55

REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA ............................................ 56 Paradajz ............................................................................................................. 56 Paprika ............................................................................................................... 57 Plavi patlidžan.................................................................................................... 58 Grašak................................................................................................................ 59 Boranija ............................................................................................................. 60 Pasulj ................................................................................................................. 60 Lukovičasto povrće (crni luk i praziluk) ............................................................. 61 Kupusnjače ........................................................................................................ 62 Krastavac ........................................................................................................... 64 Lubenica, dinja i tikvica ..................................................................................... 65 Korenasto povrće ............................................................................................... 66

METEOROLOŠKI PODACI ...................................................................................... 75

2

Institut za povrtarstvo doo

I z v e š t a j o r a d u

u 2 0 11. g o d i n i

Smederevska Palanka, 2012

3

INSTITUT ZA POVRTARSTVO

Godinom osnivanja naše kuće smatra se 1946, kada je osnovana Podreonska

poljoprivredna stanica u Smederevskoj Palanci, koja 1954. postaje Zavod za oplemenjivanje i semenarstvo povrća, a 1959. godine prerasta u Institut za povrtarstvo. Institut 1991. godine postaje Centar za povrtarstvo u sastavu Instituta za istraživanja u poljoprivredi “Srbija” – Beograd, u čijem se sastavu nalazilo još sedam Centara. Od 1. novembra 2006. godine Centar za povrtarstvo ponovo postaje samostalan i menja naziv u Institut za povrtarstvo d.o.o.

Istraživački programi Instituta prvenstveno su usmereni na genetiku i oplemenjivanje povrtarskih vrsta, fiziologiju i agrotehniku povrća, fitopatologiju, oplemenjivanje povrća na otpornost prema ekonomski značajnim bolestima, kao i zaštitu povrća od patogenih agenasa, štetočina, i korova. Istraživački programi tako su koncipirani da se kasnije mogu primeniti u praksi. Rezultat višegodišnjeg rada su hibridi i sorte povrtarskih biljaka koje nalaze svoje mesto u proizvodnji kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, prvenstveno u zemljama u okruženju. Rezultate svog naučnog rada istraživači prezentuju na naučnim skupovima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Učešćem na međunarodnim naučnim skupovima ili na višemesečnim usavršavanjima predstavljaju Institut u mnogim zemljama ne samo u Evropi nego i šire. Istraživači Instituta uključeni su u naučne projekte koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, a najveću stavku u prihodu Instituta čini prodaja semena sortimenta povrća koji je tim istraživača ovog Instituta stvorio višegodišnjim radom. Institut ima i veoma dobru saradnju sa univerzitetima u našoj zemlji. U službi nauke, a u sklopu samog Instituta, od njegovog postanka, je i stručna biblioteka sa fondom od 4546 stručnih knjiga, domaćih i stranih časopisa.

Stručni poslovi u Institutu za povrtarstvo podrazumevaju organizaciju proizvodnje i kontrole kvaliteta semena povrća, njegovu doradu, pakovanje i plasman. Institut raspolaže sa oko 150 ha obradive zemlje sa mogućnošću navodnjavanja, staklenicima i plastenicima za proizvodnju povrća, laboratorijskim prostorom koga čine laboratorija za kulturu biljnih tkiva, laboratorija za fitopatologiju, laboratorija za hemijska ispitivanja i genetiku, laboratorija za kontrolu semena i fitotron komore. Laboratorije su uglavnom dobro opremljene i poseduju savremenu opremu za istraživački rad. Institut raspolaže neophodnom mehanizacijom, magacinskim prostorom i mašinama za doradu i pakovanje semena.

Imajući u vidu kadrovsku i materijalnu organizaciju rada Instituta, broj stvorenih sorti povrća i njihov plasman na tržištu, može se reći da Institut za povrtarstvo danas predstavlja vodeću naučnu i proizvodnu ustanovu u ovoj oblasti u zemlji.

Nauka u Institutu nikada nije bila sama sebi svrha i uvek je ispred nas bio jasan, praktičan i primenljiv cilj, a to je nova sorta.

4

NAUČNI I STRUČNI SARADNICI Direktor Instituta Dr Milan Zdravković, viši naučni saradnik

Pomoćnik direktora Dr Mirjana Mijatović, naučni savetnik

Rukovodilac naučno-istraživačkog rada Dr Živoslav Marković, naučni savetnik

Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje povrća Dr Dejan Cvikić, naučni saradnik

Dr Jasmina Zdravković, viši naučni saradnik

Dr Bogoljub Zečević, viši naučni saradnik

Dr Radiša Đorđević, naučni saradnik

Dr Milka Brdar Jokanović, naučni saradnik

Dr Nenad Pavlović, naučni saradnik

Mr Jelena Damnjanović

Zdenka Girek dipl inž, istraživač saradnik

Suzana Pavlović dipl. mol. biol, istraživač saradnik

Slađan Adžić, dipl inž, istraživač saradnik

Odeljenje za agrotehniku i fiziologiju povrća

Milan Ugrinović, dipl inž, istraživač saradnik

Odeljenje za zaštitu povrća

Mladen Đorđević, dipl. inž, istraživač saradnik

Milan Šević, dipl inž, istraživač saradnik

Odeljenje za proizvodnju semena

Stevan Brkić, dipl. inž.

Željko Radošević, dipl. inž.

Milivoje Starčević, dipl. inž.

Odeljenje za ispitivanje i kontrolu kvaliteta semena

Vesna Todorović, dipl. inž.

Nevena Ristić, dipl. inž.

5

SELEKCIJE INSTITUTA ZA POVRTARSTVO 31. 12. 2011.

Naziv priznate sorte Autori Godina priznavanja

PARADAJZ -Solanum lycopersicum L. 1. (Rapid F1 *1) Miroslav Popović 1974, Brisan sa liste 2. (Belis F1 *1) Miroslav Popović 1977, Brisan sa liste 3. (Ras F1 *1) Miroslav Popović 1977, Brisan sa liste 4. Mi-13 F1 Miroslav Popović 1980, PU 2007 5. Mi-10 F1 Miroslav Popović 1980, PU 2007 6. SP-109 Živoslav Marković

Miroslav Popović Nadežda Milošević

1984, PU 2007

7. (Iris F1 *1) Miroslav Popović Živoslav Marković

1984, Brisan sa liste

8. (Piro F1 *1) Miroslav Popović Živoslav Marković


9. Narvik SPF Živoslav Marković Miroslav Popović Nadežda Milošević

1987, PU 2007

10. Balkan F1 Živoslav Marković Mirjana Mijatović

1988, PU 2007

11. Lido F1 Živoslav Marković Mirjana Mijatović

1991, PU 2007

(12. Korona*1) Živoslav Marković 1991, Brisan sa liste (13. Glorija*1) Živoslav Marković 1991, Brisan sa liste 14. Luna F1 Živoslav Marković

Mirjana Mijatović 1992, PU 2009

15. Jasenički jabučar*1 Živoslav Marković Mirjana Mijatović Jasmina Zdravković Nadica Dojčinović

1994, Brisan sa liste,procedura PU

16. Gružanski zlatni*1 Živoslav Marković Aleksa Obradović Jasmina Zdravković Nadica Dojčinović

1994, Brisan sa liste, procedura PU

17. Danubius F1*1 Živoslav Marković Jasmina Zdravković Mirjana Mijatović Nadica Dojčinović


18. (Atina F11) Živoslav Marković

Jasmina Zdravković Mirjana Mijatović Nadica Dojčinović

1998, Brisan sa liste,

19. Adonis*1 Živoslav Marković Jasmina Zdravković


20. Zlatni jubilej F1*1 Živoslav Marković

Jasmina Zdravković Mirjana Mijatović


21. Marco F1 Milan Damjanović Živoslav Marković Jasmina Zdravković

2002

6

22. Nada F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Nadica Dojčinović

2004

23. Jasmin crveni F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Nadica Dojčinović

2005

24.

Šampion F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Nadica Dojčinović

2006

25. Sef (Trezor) F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Mirjana Mijatović Nadica Dojčinović

2010

26. Sidra F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković

2011

27. Rebus F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković

2011

PAPRIKA - Capsicum annuum L. 1. Al-12 Milan Šišković 1964, vodi se kao

odomaćena sorta 2. P-26 Milan Šišković 1965, vodi se kao

odomaćena sorta 3. Turšijara 1-a Milan Šišković 1964, vodi se kao

odomaćena sorta 4. (Slonova surla *1) Milan Šišković 1965, Brisan sa liste 5. (Bela krupna babura *1) Milan Šišković 1965, Brisan sa liste 6. Morava Lazar Kojić 1976, vodi se kao

odomaćena sorta 7. (Karmen *1) Miroslav Popović

Gruja Bojanić 1977, Brisan sa liste

8 (Prima *1) Dušan Stevanović Živomir Miladinović Dobrila Keljać


9. (Tornado F1 *1) Živomir Miladinović Dušan Stevanović Dobrila Keljać


10. Zlata Živomir Miladinović Dušan Stevanović

1983, PU 2007

11. (Rumenka*1) Živomir Miladinović Dušan Stevanović


12. Duga bela Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1986, PU 2007

13. (Viktorija *1) Živomir Miladinović Dušan Stevanović


14. Župska rana Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1990, PU 2007

15. Mačvanka Živomir Miladinović Dušan Stevanović

1990, PU 2007

16. Kobra Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1990, PU 2007

17. Romana Dušan Stevanović 1990, PU 2007

7

Živomir Miladinović 18. Palanačka babura Živomir Miladinović

Dušan Stevanović 1992, PU 2008

19. Palanačka kapija Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1992, PU 2008

20. Paraćinka Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1992, PU 2009

21. Severija*1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović


22. Palančanka*1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović Bogoljub Zečević


23. Moravica*1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović Bogoljub Zečević


24. Strižanka*1 Živomir Miladinović Dušan Stevanović Bogoljub Zečević


25. Astra Dušan Stevanović Bogoljub Zečević Živomir Miladinović

2002

26. Palanačko čudo Bogoljub Zečević Dušan Stevanović Živomir Miladinović

2002

27. Zona Bogoljub Zečević Dušan Stevanović Živomir Miladinović

2003

28. Sirena F1 Bogoljub Zečević Radiša Đorđević Tatjana Sretenović Rajičić Dejan Cvikić

2004

29. Virdžina Mirjana Mijatović Bogoljub Zečević

2004

30. Danica Mirjana Mijatović Dušan Stevanović Živomir Miladinović Bogoljub Zečević

2004

31. Mona Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević

2005

32. Tara Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević Živomir Miladinović

2005

33. Smederevka Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević

2008

34. Dora Dejan Cvikić Bogoljub Zečević Radiša Đorđević

2009

35. Lola Mirjana Mijatović Olgica Janković

2011

8

Milan Zdravković Postupak priznavanja – DUS test 36. LPK – 3 Dejan Cvikić

Milan Zdravković Nenad Pavlović

37. LR – 7/2010 Mirjana Mijatović Olgica Janković Milan Zdravković

PLAVI PATLIDŽAN - Solanum melongena L. 1. Junior *1 Dušan Stevanović

Bogoljub Zečević 2000, Brisan sa liste

GRAŠAK Pisum sativum L. (partim) 1. Palanački G-65 Lazar Kojić 1975, R 2005 2. Kosmaj Lazar Kojić 1976, vodi se kao

odomaćena sorta 3. (Zelena dolina *1) Lazar Kojić 1976, Brisan sa liste 4. (Palanački D-67 *1) Lazar Kojić 1977, Brisan sa liste 5. (Flora *1) Lazar Kojić

Ivo Đinović Dragoljub Čorokalo Milorad Ivanović


6. (Iskra *1) Lazar Kojić Ivo Đinović Dragoljub Čorokalo Milorad Ivanović


7. (Poni ekspres *1) Ivo Đinović Milorad Ivanović


8. Maja Ivo Đinović Milorad Ivanović

1989, PU 2007

9. (Oskar *1) Ivo Đinović Milorad Ivanović


10. (Feniks *1) Ivo Đinović Milorad Ivanović


11. (David*1) Radiša Đorđević Radica Stojanović


12. Galija*1 Radiša Đorđević Radica Stojanović


13. Visak*1 Radiša Đorđević Radica Stojanović


14. Šumadinac*1 Radiša Đorđević Radica Stojanović


15. Gorostas Radiša Đorđević Radica Stojanović

2001

16. Golijat Radiša Đorđević Radica Stojanović

2001

17. Srbija Radiša Đorđević Jasmina Zdravković

2003

18. Kristina Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Tatjana Sretenović Rajičić Miroslav Ivanović

2004

19. Snežana Radiša Đorđević 2004

9

Bogoljub Zečević Tatjana Sretenović Rajičić Dejan Cvikić

20. Olja Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Miroslav Ivanović

2007

BORANIJA - Phaseolus vulgaris L. 1. (Zlatno zrno *1) Milan Šišković 1970, Brisan sa liste 2. Palanačka rana Dragoljub Čorokalo

Živomir Miladinović Stanka Babić

1979, PU 2007

3. Šumadinka Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1979, R 2007

4. (Jasenica *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić


5. Panonka Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1979, PU 2007

6. (Sana *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić


7. (Slavonka *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić


8. (Zora *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić


9. Darina*1 Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić


10. Julija*1 Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić


11. (Safir*1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Milan Zdravković


12. Opal Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Milan Zdravković

2001

13. Kruna Milan Zdravković Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo

2007

PASULJ - Phaseolus vulgaris L. 1. (Pasuljica P-1 *1) Milan Šišković 1970, Brisan sa liste 2. (Pasuljica P-3 *1) Milan Šišković 1970, Brisan sa liste 3. (Žutotrban P-22 *1) Milan Šišković 1970, Brisan sa liste 4. Biser Živomir Miladinović

Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1980, PU 2007

10

5. (Medijana *1) Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić


6. (Oplenac *1) Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić


7. (Rozalija *1) Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić


8. Panonski tetovac Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1984, PU 2007

9. Panonski gradištanac Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1984, PU 2007

10. Galeb Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1987, PU 2007

11. Palanački zlatno žuti Dragoljub Čorokalo Milan Zdravković Živomir Miladinović

2005

KUPUS - Brassica oleracea L. conva.r capitata (L.) Alef var. capitata L.f. alba Duch+ rubra (L.) Duch 1. Srpski melez-4 Tomanija Ivanović

Aleksandar Vasić 1975, R 2005

2. Srpski melez-10 Tomanija Ivanović Aleksandar Vasić

1975, R 2005

3. Rubin Branislava Kandić Mila Simović

1982, PU 2010

4. Triumf Tatjana Sretenović Rajičić Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Dejan Cvikić

2004

KARFIOL - Brassica oleracea L. convar. botrytis (L.) Alef. var. botritis L. 1. Raša Radiša Đorđević

Bogoljub Zečević Tatjana Sretenović-Rajičić Milan Damjanović

2008

KELJ (Brassica oleracea L. convar. capitata (L.) Alef. var. sabauda L. 1. Jelena Radiša Đorđević

Bogoljub Zečević Jelena Damjanović Mladen Đorđević

2011

KRASTAVAC - Cucumis sativus L. 1. Nais F1 Miroslav Popović 1982, PU 2007 2. (Slavija F1 *1) Miroslav Popović

Živoslav Marković 1985, Brisan sa liste

3. (Lipar F1 *1) Živoslav Marković Miroslav Popović Živorad Nikosavić Ljiljana Đunisijević


4. (Pola F1 *1) Ljiljana Stanković 1990, Brisan sa liste

11

Miroslav Popović 5. Miror F1 Ljiljana Stanković

Miroslav Popović 1990, PU 2007

6. Renesansa F1 Ljiljana Stanković Miroslav Popović

1990, PU 2007

7. Mirta F1*1 Ljiljana Stanković 1994, Brisan sa liste, procedura PU

8. Sprinter*1 Ljiljana Stanković 1996, Brisan sa liste, procedura PU

9. Istok F1*1 Ljiljana Stanković 1998, Brisan sa liste, procedura PU

10. Palanački kornišon*1 Ljiljana Stanković 1998, Brisan sa liste, procedura PU

11. Astor F1 Ljiljana Stanković Zoran Sušić

2003

12. Pinokio Zoran Sušić Ljiljana Stanković

2004

13. Sirano Nenad Pavlović Dejan Cvikić Radiša Đorđević

2007

DINJA - Cucumis melo L. 1. Sezam Ljiljana Stanković

Tomislav Bertolino Miroslav Popović

1992, PU 2009

LUBENICA - Citrulus lanatua L. (Thunb.) Matsum. et Nakai 1. Rosa F1 Ivo Đinović

Ljiljana Đunisijević 1985, PU 2007

TIKVICA - Cucurbita pepo L. var. oblonga Wild. 1. Fina*1 Ljiljana Stanković

Tomislav Bertolino 1998, Brisan sa liste, procedura PU

TIKVA, BUNDEVA - Cucurbita maxima Duch. 1 Sedef Ljiljana Stanković 2003

CRNI LUK - Allium cepa L. 1. Jasenički žuti Aleksandar Vasić

Jovan Panajotović Mila Simović

1983, PU 2007

2. Jasenički crveni Aleksandar Vasić Jovan Panajotović Mila Simović

1983, PU 2007

3. Zlatno gnezdo Dušan Stevanović Bogoljub Zečević

2002

BELI LUK - Allium sativum L 1. (Piros *1) Jovan Panajotović

Mirjana Mijatović 1988, Brisan sa liste

2. (Sedef *1) Jovan Panajotović Mirjana Mijatović


PRAZILUK - Allium porrum L. 1. Šampion Jovan Panajotović 1992, PU 2009

SALATA - Lactuca sativa L. 1. Univerzal Dušan Stevanović 1983, PU 2007 2. (Safir *1) Dušan Stevanović 1985, 3. Neva*1 Jasmina Zdravković 1997, Brisan sa liste,

12

Dušan Stevanović procedura PU 4. Vera*1 Jasmina Zdravković

Mirjana Babanić 1998, Brisan sa liste, procedura PU

5. Viola Jasmina Zdravković Mirjana Babanić

2002

6. Veritas Jasmina Zdravković Mirjana Babanić

2002

KUKURUZ ŠEĆERAC - Zea mays L. saccharata Sturt. 1. (Perun F1 *1) Ivo Đinović

Milorad Ivanović 1985, Brisan sa liste

2. (Eliksir F1 *1) Ivo Đinović 1990, Brisan sa liste MRKVA - Daucus carota L. 1. Nantes SP-80 Ivo Đinović

Milorad Ivanović 1984, PU 2007

2. Nantida Dejan Cvikić Milan Zdravković

2004

3. Vizija Dejan Cvikić Milan Zdravković Nenad Pavlović

2011

ROTKVICA - Raphanus sativus L. var. radicula DC. 1. Leda*1 Dušan Stevanović

Bogoljub Zečević 1998, Brisan sa liste, procedura PU

ROTKVA - Raphanus sativus var. major L.) 1. Nigra*1 Dušan Stevanović

Bogoljub Zečević 2000, Brisan sa liste

Postupak priznavanja, DUS test

2. Marina Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Mladen Đorđević Jelena Damjanović

3. Crno srce Radiša Đorđević Mladen Đorđević Bogoljub Zečević Jelena Damjanović

PASTRNAK - Pastinaca sativa L. 1. Panonski glatki Živomir Miladinović

Dragoljub Čorokalo 1989, PU 2007

2. Balaban Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Nenad Pavlović Mirjana Mijatović

2004

PERŠUN - Petroselinum cispum (Mill.) Nyman ex A.W. Hill. 1. Timi*1 Milan Zdravković

Mirjana Babanić 2000, Brisan sa liste

2. Kristal Radiša Đorđević Milan Zdravković Tatjana Sretenović Rajičić Milan Damjanović

2004

CELER - Apium graveolens L. 1. Felon*1 Jasmina Zdravković

Mirjana Babanić 2000, Brisan sa liste

13

CVEKLA - Beta vulgaris L. var. conditiva (Alef.) Helm. 1. Palanačka crvena Jovan Panajotović

Jasmina Zdravković 1992, PU 2009

SPANAĆ - Spinacia oleracea L. 1. (Pionir F1

*1) Milan Zdravković Mirjana Babanić


BAMIJA - Hibiscus esculentus L 1. Nana Ljiljana Stanković 2004

*** Zatamnjena slova (bold): Sorte koje se nalaze na sortnoj listi Kosa slova (italci, bold): Sorte u u proceduri isptivanja, priznavanja i repriznavanja R - Sorta je repriznata, PU – Sorta je ponovo upisana u registar PP – Sorta je privremeno priznata Kosa slova (italic,*1 Sorta brisana iz registra novostvorenih sorti zbog isteka 10 godina od dana upisa u registar (Član 24., stav 1., tačka 2. Zakona o priznavanju sorti poqoprivrenog bija - Službeni glasnik RS br. 30/10 od 7.05.2010.) i ne nalazi se više na sortnoj listi.

14

SORTE POVRĆA ČIJI JE ODRŽAVALAC INSTITUT ZA POVRTARSTVO

(Član 32., stav 2 i 3. Zakona o proznavnju sorti poljoprivrednog bilja – Službeni glasnik RS br. 30/10 od 07.05.2010.) PARADAJZ - Solanum lycopersicum L.

1. Saint Pierre ( San Pedro, S. Pietro, ST. Pierre) od 05.07. 2011. 2. Heinz 1370 od 05.07.2011.

PAPRIKA - Capsicum annuum L. 3. Zlatna medalja (Zlaten medal) od 05.07.2011. 4. P – 26 od 05.07.2011. 5. Al – 12 od 05.07.2011. 6. Morava od 05.07.2011. 7. Kalvil beli (Kalvil) od 05.07.2011. 8. Feferon slatki od 05.07.2011. 9. Turšijara Ia od 05.07.2011.

GRAŠAK - Pisum sativum L. ( 10. Kosmaj Od 05.07. 2011.

KUPUS - Brassica oleracea L. convar capitata (L.) Alef var. capitata L.f. alba Duch+ rubra (L.) Duch

11. Srpski melez Od 05.07. 2011. 12. Ditmar (Prva žetva, Junski, Juni Riesen, June

Giant, Ditmarcher Fruher, Ditmarcher Treib, Gouden Akker, Erste Oogst,

od 05.07.2011.

KARFIOL - Brassica oleracea L. convar botrytis (L.) Alef var.botritys L. 13. Snežna grudva Snowball, Palla di neve) Od 05.07. 2011.

BLITVA – Beta vulgaris L. ssp. vulgaris 14. Srebrnolisna (Srebrnolisna blitva, Glater Silber,

Verte a carde blanche) Od 05.07. 2011.

PRAZILUK - Allium porrum L. 15. Domaći dugi (Kamuš, Starozagorski kamuš) Od 05.07. 2011.

TIKVA, BUNDEVA – Cucurbita maxima Duch. 16. Nektar (Lunga di Napoli) Od 05.07. 2011.

CELER – Apum graveolens L. 17. Albaster od 05.07. 2011.

PERŠUN – Petroselinum hortense L., Petroselinum cispum (Mill.) Nyman ex A.W. Hill. 18. Domaći lišćar (Lisnati, Commun, Gewone Snij) Od 05.07. 2011.

SPANAĆ – Spinacea oleracea L. 19. Matador Od 05.07. 2011.

15

REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA

Paradajz Dr Jasmina Zdravković Dr Živoslav Marković 1. Proučavanje genetičke varijabilnosi i širenje biodiverziteta kulturnih formi paradajza 1.1 Ispitivanje efekata gena povećanog sadržaja likopina i antocijana Nastavljen je rad na ispitivanju efekata gena povećanog sadržaja likopina i antocijana na novim hibridnim kombinacijama. Rezultati ovog ispitivanja bili su prezentovani kao zvanični izveštaj Republike Srbije, raspoloživim genotipovima paradajza kao deo međunarodnog projekta RER5013. “Studies of vegetable crops with the aim to increase biological and health value of fresh and processed vegetables by the increase of antioxidant content (2008-2011). Ovi zadaci se odnose i na novi ciklusni period 2012-2014. Prikpljeno je 5 novih genotipova paradajza (lokalnih populacija) sa povećanim sadržajem karotina i likopina, a tri genotipa sadrže antocijan. Za ove genotipove ispitana je antioksodativna aktivnost i svi genotipovi imaju veoma visoku aktivnost u odnosu na standard S-49 (1,5 puta) a u odnosu na hibride rin genetske konstitucije 2-3 puta. 1.2. Ispitivanje i umnožavanja autohtonih sorti i populacija paradajza za potrebe prikupljanja genotipova tolerantnih prema suši Iz Kolekcionog materijala izdvojen je 41 genotip za testiranje prema tolerantnosti na sušu. Ispitana je tolerancija prema suši u fazi razvoja do formiranja plodova, tj. u fazi intenzivnog porasta biljaka. Ispitivanje je sprovedeno u stakleniku u kontrolisanim uslovima u režimu suše 40-45% maksimalnog vodnog kapaciteta. Odabrano je 11 genotipova koji poseduju izvesnu toleranciju prema suši (ovo je zadatak projekta 31005 - Savremeni biotehnološki pristup rešavanja problema suše u poljoprivredi Srbije (rukovodilac dr Radmila Stikić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu). 2. Selekcija sorti i hibrida paradajza 2.1. Selekcija linija Nastavljena je selekcija linija od F2 – F7 generaciji povećane čvrstine ploda, u cilju dobijanja novih sorti i hibrida paradajza visokog kvaliteta ploda. Deo materijala za formiranje linije je poreklom iz ukrštanja domaćih selekcionisanih linija, velike čvstine plodova. Selekcija se izvodi pedigre metodom. 2.2. Selekcija F1 hibrida paradajza Na osnovu rezultata preliminarnih testiranja novih kombinacija hibrida sa čvrstim plodovima odabrana je perspektivna hibridna kombinacija. Kombinacija potiče iz komparativnog testiranja 27 hibridnih kombinacija između novih linija čvrstih plodova sa novoselekcionisanim linijama generacije izrazito krupnih plodova. Cilj ukrštanja je da se dobije srednjestasni hibrid potrebne čvrstine plodova i zadovoljavajićeg kvaliteta ploda, u ovoj kombinaciji je umnogome ostvaren. Novoselekcionisane majke vode poreklo od razlaganja kvalitetnih hibrida izuzetno krupnih plodova. Obavljeno je umnožavanje

16

osnovnog semena sorti i linija (komponenti za komercijalne hibride) kao i eksperimentalnog hibrida A375129F1. 2.3. Selekcija sorti niskog rasta Testirano je 14 eksperimentalnih kombinacija hibrida deteminantnog rasta i krupnih plodova Formirane su linije iz materijala F6 generacije pedigre metodom za stvaranje sorti niskog rasta za industrijsku preradu i potrošnju u svežem stanju. Iz razložena dva hibrida niskog rasta je izdvojeno 18 linija F3 generacije 3. Očuvanje biodiverziteta raspoloživog genofonda paradajza 3.1. Umnožavanje linija, sorti materijala u završnim ciklusima selekcije Izvršeno je umnožavanje linija, sorti i roditeljskih komponenti naših F1 hibrida paradajza (ukupno 9) čiji početni materijal održava Institut za povrtarstvo u Smed. Palanci, kao i svih materijala u završnim ciklusima selekcije. Istovremeno je izvršena provera autentičnosti i sortne čistoće početnog materijala za umnožavanje čije je seme uzeto predhodne godine.

Paprika Dr Dejan Cvikić Rad na oplemenjivanju paprike u toku 2011. godine odvijao se kroz šest zadataka. Prvi zadatak je imao za cilj sakupljanje novih genotipova paprike, koji će nakon izvršene evaluacije biti uključeni u kolekciju. Kao rezultat ovog zadatka je obogaćenje kolekcije paprike sa 24 novih genotipova. Osam genotipova vode poreklo sa područja Aleksinca, sedam genotipa su poreklom iz Albanije i devet genotipova sa poreklom iz Makedonije. Ovi genotipovi su sakupljeni u toku godine putem radionica održanih u navedenim državama u okviru međunarodnog SEE ERA NET 226 projekta. Izvršena je i detaljna karakterizacija za 22 genotipa prema IPGR deskriptoru, na osnovu morfoloških karakteristika, a podaci su prosleđeni koordinatoru projekta u Bugarskoj Dr Rossi Rodevoj. Drugi zadatak se sastojao u ostvarivanju novih kombinacija ukrštanja, testiranju i odabiranju potomstva za dalji rad na oplemenjivanju paprike. Osnovni cilj ovih istraživanja je dobiti nove eksperimentalne hibride paprike za različite namene. Iz tog razloga za ukrštanja smo odabrali 7 divergentnih linija i izvršeno je dialelno ukrštanje u cilju dobijanja plodova paprike za industrijsku preradu. Dobijen je 21 eksperimantalni hibrid paprike koji će se komparativno ispitivati u toku naredne godine. Takođe, izvršeno je komparativno ispitivanje hibridnih kombinacija iz prethodne godine u zaštičenom prostoru i na otvorenom polju. Na osnovu dobijenih rezultata kombinacije HM-4 x LK-3A i HM-6 x LK-2A, su ostvarile najbolje rezultate u pogledu težine plodova. Izvršeno je i umnožavanje muških sterilnih linija (HM-4, HM-5 i HM-6) neophodnih za dalji rad u procesu stvaranja novih hibrida paprike. U okviru trećeg zadatka za dalji selekcioni rad primenom pedigree metoda selekcije odabrano je 30 genotipova F2 generacije i 13 genotipova F3 generacije i 9 genotipova F4 generacije. Takođe, izvršena je hibridizacija između novih genetički divergentnih roditelja u cilju stvaranja novih rekombinacija u potomstvu. Istraživanja u okviru četvrtog zadatka su bila usmerena na proučavanje načina nasleđivanja ranostasnosti kod 12 ispitivanih F1 hibrida paprike. Superdominacija kao način nasleđivanja ove značajne kvantitativne osobine utvrđeno je kod većine ispitivanih kombinacija. Peti zadatak se odnosio na primenu molekularnih markera u identifikaciji genotipova paprike tolerantnih prema virusu bronzavosti (TSWV), virusu mozaika krastavca (CMV) i

17

bakterioznoj pegavosti (Xantomonas spp). Ovaj zadatak će biti završen u toku naredne godine u okviru započetog međunarodnog projekta SEE ERA NET 226 “Istraživanje biodiverziteta roda Capsicum na Balkanu i izdvajanje otporne germplazme na biotičke stresove”. Za sada je izvršena izolacija DNK iz 40 prikupljenih genotipova paprike i izvršeno je testiranje kvaliteta dobijene DNK. Po dobijanju SSR prajmera (mikrosatelita) izvršiće se analiza divergencije unutar same kolekcije genotipova, a pomoću ostalih dobijenoh prajmera uradiće se PCR analiza u cilju identifikacije tolerntnih genotipova prema TSWV, CMV i Xantomonasu spp. Poslednji zadatak se odnosio na ispitivanje morfoloških i hemijskih osobina novostvorenih linija i sorti paprike. Takođe, izvršeno je i umnožavanje osnovnog semena priznatih i novoselekcionisanih sorti, hibrida i linija paprike.

Grašak Dr Radiša Đorđević

Izvršena su ukrštanja sa novim sortama Postilon i Ekvivalen. To su visokoprinosne sorte i otporne prema suši, što se može zaključiti na osnovu oblika liski i internodija. Tako je dobijeno seme F1 generacije koje je raspoređeno po grupama ukrštanja za dalji rad na selekciji. Od semena F1 generacije koje je dobijeno ukrštanjem u 2010. godini sa sortama Dukat i Briljant proizvedena je F1 generacija na polju. Na osnovu poređenja roditelja i F1 hibrida (koji su sejani uporedo) utvrđena je superiornost F1 generacije u odnosu na roditelja kod 11 kombinacija od ukupno 19. Zbog velikog interesovanja proizvođača za jesenju setvu graška, a nepostojanja deklarisanih sorti u Institutu, u toku je selekcija sorti otpornih na prezimljavanje (grašak koji izdržava niske temparature od -15 do -200C). Za istraživanja u 2011. godini postavljen je ogled (15.11.2010.) sa 12 sorti i linija graška. Od ukupno 12 sorti, 2 sorte su bile deklarisane na ozimost (razni proizvođači) i 10 novostvorenih ozimih linija. Sve linije do početka snega su iznikle i nalazile su se u fazi kotiledonih listova. Sve ispitivane sorte linije su dobro prezimile za razliku od prošle godine. Prikupljeni su svi potrebni parametri koji karakterišu glavne osobine ispitivanih sorti, linija i izvršena ocena ozimosti. Istraživanja će biti nastavljena u cilju stvaranja što otpornijih sorata prema niskim temparaturama. U okviru ispitivanja vremena pristizanja i potencijala rodnosti, kao i drugih relevantnih faktora koji karakterišu prinos i komponente prinosa urađen je sortni ogled graška sa novim linijama. • rane linije L 12 i L 15 su imale značajno veći prinos i u trećoj godini ispitivanja u odnosu na standardnu sortu Maja 9% prva i 22% druga linija, dok je linija L19 imala neznatno veći prinos 2% više od standarda. • Linija L 45 i L 54u ovoj godini ispitivanja su bile nešto prinosnije od standarda G65, 4%, a L62 3% . • Kasne linije LK 4 i LK8 su bile prinosnije od standarda Fenix 10% i 8% u trećoj godini ispitivanja.

Uvenuće graška predstavlja ekonomski veoma važno oboljenje, još značajnije kada se zna da ne postoje efikasne hemijske mere zaštite. Preventivne mere, među kojima je svakako najbitnija gajenje otpornih sorti predstvljaju uslov uspešne i stabilne proizvodnje, posebno u uslovima kišovitog i vlažnog proleća koje pogoduje pojavi ovog oboljenja. U 2011 godini odabrane su novoselekcionisane linije graška iz zadnjeg ciklusa selekcije sa

18

stanardima, sortama koje se nalaze u proizvodnji i sortama inostranog porekla koje su deklarisane kao otporne na uvenuće graška. U 2011 godini nastavljen je rad na selekciji odabiranju i umnožavanja linija na stres izazvan visokim temparaturama. Od linija kasnog sazrevanja F8 generacije odabrano je osam linija. U okviru ovog zadatka izdvajamo jednu novu liniju NKSL-11. Vrlo je kasna sorta, pripada var. medullare i ima AT masu 180g. Biljka je visoka 78cm ima erektivne liske i zaliske, što joj omogućava bolju provodljivost svetlosti na nižim spratovima. Poseduje otpornost prema poleganju, a prosečni prinos je 6-8 t/ha mladoga zrna.

U 2011. godini za potrebe Gen banke umnožene su sorte: Čudo Amerike,NKSL-9, Premijer, Dunav, L-68, L-72, L-204, L-208, NKSL4, NKSL8, BB-1, BB-4, Verdo, Kristina, Revolution, Coral, LK 4 i LK8 .

Nastavljen je rad na selekciji sorti graška šećerca. Prikupljeno je 7 stranih sorti i populacija. Izvršeno je njihovo testiranje na prinos, komponente prinosa i osobine kvaliteta mahune. Tri sorte pripadaju visokim šećercima, dok četiri pripadaju niskom tipu graška šećerca.

Boranija Dr Milan Zdravković Zdenka Girek, dipl. inž. 1. Selekcija boranije na otpornost na bakterioze Na prvom mestu po značaju i uticaju na smanjenje prinosa, kako kod nas tako i u svetu, što se bolesti boranije tiče se nalaze bakterioze (plamenjača i oreolna pegavost). U uslovima prohladnih i vlažnih proleća može da dođe do pravih epidemija, naročito ukoliko se gaje sorte koje su osetljive prema ovim bakterijama. Cilj ovog programa je da se ukrštanjem naših visokoprinosnih sorti i materijala iz kolekcije Instituta za povrtarstvo za koji znamo da nosi otpornost na prouzrokovače ove bolesti stvore nove visokoprinosne sorte koje su nocioci otpornosti. Materijal je posejan 9.3.2011. godine u stakleniku u saksijama. Ukupno je posejano 39 (pasulj+boranija) genotipova. Izvršena su ukrštanja a dobijeno seme će se sledeće godine uključiti u dalja istraživanja. 2. Gajenje F5 i F8 generacije hibrida boranije i umnožavanje semena odabranih linija F11 generacije Proizvod selekcije u proteklom periodu su bile domaće sorte visoke produktivne vrednosti, pogodne za sve vidove potrošnje. Model budućih sorti boranije, treba prilagoditi potrebama tržišta, industrijskoj preradi a jedan od ciljeva treba da bude i višenamenska upotreba. U ciklusu koji je u toku, cilj je stvaranje sorti boranije niskog rasta, pogodnih kako za industrijsku preradu tako i za potrošnju u svežem stanju. U 2011. godini je bilo planirano proučavanje i praćenje najvažnijih osobina 165 potomstava boranije F5 generacije. S obzirom da je proleće bilo jako hladno i da temperatura duži period nije prelazila 10°C, setva na oglednom polju Instituta za povrtarstvo je obavljena tek 12. 5. 2011. godine. Umnožavani su hibridi koji vode poreklo od sledećih 7 sorti: Medinah, Orinoko, Centaris, Magnum, Fleuro, Babilon i Kylijan. Cilj ovog programa oplemenjivanja je sorta niskog rasta, pogodna za industrijsku preradu i mehaničku berbu. Pored toga cilj je stvoriti sortu boranije koja se odlikuje veoma nežnom i

19

tankom mahunom, okruglog ili ovalnog preseka, dobre rezistentnosti na ekonomski najvažnije bolesti. Posejani materijal je počeo sa nicanjem 28.5. i u roku od 6-9 dana su gotovo svi genotipovi bili nikli. Spoljašnji uslovi nisu pogodovali materijalu, tako da je nicanje bilo usporeno. Ovde se pre svega misli na lošiju predsetvenu pripremu zemljišta, neujednačene dubine izvučenih brazdi a i nedovoljno zagrejano zemljište. U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo reagovanje na agroekološke uslove i registrovane su njihove značajnije osobine (faza cvetanja, zametanja mahuna). Usled visokih temperatura u toku perioda cvetanja cvetovi nekih genotipova nisu prešli u fazu zametanja mahuna. Biljke su bile bujne, ali nisu imale gotovo ni jednu zametnutu mahunu. U ovoj fazi izvršena je selekcija na oglednom polju i odbačena su celokupna potomstva nekih kombinacionih brojeva koji nisu zadovoljavali cilj selekcije. Kasnije se javio problem sa zečevima, koji su uništili čitave ogledne parcelice. Na materijalu na kojem je to bilo moguće sprovedena je biometrijska analiza u agrobotaničkoj laboratoriji. U drugom ogledu je umnožavano 168 genotipova poreklom od 19 kombinacija biljaka F7 generacije. Ovi hibridi - linije vode poreklo od sorata: Gold rush, Koralle, Žuta široka, BŽ 2, Unidor, Tarzan i Skuba. Sorte Koralle i Skuba se odlikuju mahunama zelene boje, BŽ 2 žuto zelene a ostale imaju žutu boju mahune. Nicanje biljaka je bilo i u ovoj generaciji prilično ujednačeno. Počelo je 26.5. i trajalo 10 dana, odnosno 14-24 dana od setve. Kao i u prethodnoj generaciji, i ovde je brzina nicanja bila usko povezana sa spoljašnjim uslovima (obrada i predsetvena priprema zemljišta, kao i temperatura zemljišta). Tokom vegetacije je praćen usev i beleženi su podaci o rastu i razviću useva. Vršena je i selekcija na zdravstveno stanje i kvalitet mahuna. Do faze pune biološke zrelosti eliminisani su oni genotipovi, koji nisu posedovali odgovarajuće osobine predviđene ciljem oplemenjivanja. Takođe, i kod ove generacije se javio problem kod zametanja mahuna a kasnije i problem sa zečevima. Na materijalu na kojem je to bilo moguće sprovedena je biometrijska analiza u agrobotaničkoj laboratoriji. Za dalji oplemenjivački rad odabrane su biljke koje poseduju optimalnu visinu stabla, pogodnu i za mehanizovano ubiranje, srednje krupne do krupne mahune, žute ili zelene boje, zadovoljavajućom otpornošću prema bolestima, visok genetički potencijal za prinos mahuna i zrna, lako ljuskanje tj. izdvajanja zrna iz mahune. Sa onih genotipova na kojima nije bilo mogućnosti da se uradi selekcija je sakupljeno seme. U okviru ovog programa obavljena su i umnožavanja i ispitivanja linija boranija formiranih 2003 (4 linije) i 2007 (6 linija) godine. Takođe, umnožene su neke sorte boranije: Darina, Julija, Palanačka rana, Šumadinka, Panonka i Jasenica u cilju održavanja postojećeg genofonda boranije. 3. Održavanje i umnožavanje osnovnog i komercijalnog semena sorti Instituta za povrtarstvo Tokom 2011. godine na oglednoj parceli Instituta proizvedeno je seme niske sorte boranije Panonka iz selekcije Instituta. S obzirom da je ova godina bila izrazito nepogodna za proizvodnju semena boranije, proizvedene su zadovoljavajuće količine ovog semena.

Pasulj Dr Milan Zdravković Zdenka Girek, dipl. inž. 1. Selekcija pasulja na otpornost na bakterioze

20

Na prvom mestu po značaju i uticaju na smanjenje prinosa, kako kod nas tako i u svetu, što se bolesti pasulja tiče se nalaze bakterioze (plamenjača pasulja i oreolna pegavost). U uslovima prohladnih i vlažnih proleća može da dođe do pravih epidemija, naročito ukoliko se gaje sorte koje su osetljive prema ovim bakterijama. Cilj ovog programa je da se ukrštanjem naših visokoprinosnih sorti i materijala iz kolekcije Instituta za povrtarstvo za koji znamo da nosi otpornost na ove bolesti stvore nove visokoprinosne sorte koje su otporne na ovu bolest. Materijal je posejan 9.3.2011. godine u stakleniku u saksijama. Ukupno je posejano 39 (pasulj+boranija) genotipova. Izvršena su ukrštanja a dobijeno seme će se sledeće godine uključiti u dalja istraživanja. 2. Selekcija F11 generacije hibrida pasulja, početak novog ciklusa oplemenjivanja i umnožavanje semena odabranih linija Programom oplemenjivanja pasulja planirano je stvaranje niskih sorti pasulja, bez loze, ranog i srednje ranog stasavanja, pogodnog za gajenje u čistom usevu. Proizvod minulog rada su sorte niskog rasta, bele boje, različite forme i odličnog kvaliteta zrna. U ciklusu koji je u toku, cilj je stvaranje sorti, koje pored pomenutih osobina treba da imaju obojeno zrno. Tokom 2011. godine izvršeno je umnožavanje linija pasulja F11 generacije. Selekcioni materijal vodi poreklo od ukrštanja sorti – linija: 1.Palanački zlatno žuti, 2.Spinel, 3.LSP 14, 4.LSP 34, 5.LSP 55, 6.LSP 61 i 7.Preloma. Svi roditelji su niskog rasta, Spinel, Prelom i LSP 55 imaju zrno bele boje, dok su ostale linije i Palanački zlatno žuti obojenog zrna. Semena 6 kombinacija (Tabela 1.) su posejane 12. 5. 2011. godine na oglednoj parceli Instituta za povrtarstvo u cilju daljeg ispitivanja i umnožavanja. Posejani materijal nije imao dobre uslove za ravnomerno i brzo nicanje, pre svega usled loše predsetvene pripreme zemljišta, neujednačene dubine izvučenih brazdi i niskih temperatura zemljišta. Sve ovo je uticalo da nicanje traje od 15 do 20 dana. S obzirom na problem koji se javio prilikom zametanja mahuna i na uništavanje useva od strane zečeva, umnoženo je 13 od 16 linija. Odabrane linije koje su odgovarale postavljenom cilju oplemenjivanja (16 genotipova) poseduju čvrstu stabljiku i biljku, mahune formirane u gornjem delu biljke, zrno različite boje, forme i krupnoće. Pored ovog, postavljen je bio i ogled povratnog ukrštanja (deseta generacija) roditeljskih kombinacija: Biser, Galeb, Rozalija, Palanački zlatno žuti, Sarajevski žuti i Tetovac. Sve sorte su niskog rasta, osim Tetovca, koji ima visoku biljku i stablo. Biser, Galeb i Tetovac imaju belo zrno, Rozalija, Palanački zlatno žuti i Sarajevski žuti obojeno zrno. Izvršena je setva semena sa prethodno odabranih 7 biljaka (4 kombinacije prikazane u tabeli 2). U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka. Usled nepovoljnih uslova (slabo zametanje mahuna i prisustvo zečeva) sakupljeno je seme 4 genotipa. Ocena nije mogla da se izvrši, jer su biljke bile izuzetno oštećene. Na oglednim parcelama Instituta postavljen je i ogled osme generacije poreklom iz ukrštanja roditeljskih kombinacija: Oplenac, Moskovski beli, Altajski rani, Niški, Magna, Novosadski, ZPIR 15 i Butmirski trešnjo. U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka. Usled nepovoljnih uslova (slabo zametanje mahuna i prisustvo zečeva) sakupljeno je seme sa biljaka. Za dalji rad će se koristiti 84 potomstava od 28 kombinacija (tabela 3).

21

3. Umnožavanje semena kolekcije Instituta za povrtarstvo i očuvanje genofonda Tokom 2011 godine na oglednoj parceli Instituta za povrtarstvo, posejano je seme spontanih hibrida – ukupno 44 genotipa. Zatim, umnožena je kolekcija pasulja (37 genotipa), linije pasulja (5 genotipova), i 14 populacija odn. genotipova koju su prikupljeni prethodne godine. Takođe obnovljeno je seme sorti Instituta za povrtarstvo koje se nalazi u okviru kolekcije.

Kupusnjače Slađan Adžić, dipl. inž, Suzana Pavlović dipl. molekularni biolog 1. Kultura in vitro u oplemenjivanju kupusnjača Suzana Pavlović, dipl.mol.biol. 1.1 Multiplikacija materijala selekcionisanog iz polja 2010. god Nakon uspešnog pokretanja kulture bočnih pupoljaka 5 genotipova ranih i 9 genotipova kasnih kupusa selekcionisanih iz morfološko-kolekcionog ogleda kupusa 2010. godine pristupilo se umnožavanju materijala. Izvršeno je uspešno umnožavanje na 5 različitih kombinacija i koncentracija citokinina (BAP i KIN) i auksina (IBA) i prikupljeni su odgovarajući podaci. Rezultati multiplikacije iz 2010. i 2011. su objavljeni na ovogodišnjem simpozijumu genetičara Srbije i simpozijumu agronoma održanom na Jahorini. 1.2. Somatska embriogeneza U toku druge polovine 2010. i 2011. godine, a u cilju razvoja pogodnog sistema za genetičku transformaciju, izvršen je ogled indukcije somatske embriogeneze iz nezrelih embriona karfiola, kelja i kupusa, tri različite starosti. Embrioni su kultivisani na B5 podlogama različite pH vrednosti i uz prisustvo, odn. odsustvo auksina 2,4-D. Indukcija somatske embriogeneze je uspešno izvršena u slučaju sva tri varijeteta, kao i proces regeneracije biljaka iz dobijenih embriona. Kod kelja je dobijen slabiji odgovor u odnosu na karfiol i kupus zbog čega se odustalo od daljih analiza sa ovim genotipom. Biljke karfiola i kupusa su ožiljene, aklimatizovane, jarovizirale i dale seme. Izradom mikroskopskih preparata i SEM tehnikom potvrđena je indukcija SE (primarne i sekundarne), dok je testiranje dobijenih biljčica RAPD PCR-om potvrdilo genetičku stabilnost. Obzirom na činjenicu da je do sada bilo svega nekoliko radova na temu somatske embriogeneze kod Brassicacea posebno iz nezrelih embriona, dobijeni podaci su iskorišćeni za pisanje rada. 1.3. Transformacija varijeteta vrste Brassica oleracea (kupus, karfiol, kelj) Nakon uspešnog uspostavljanja sistema za regeneraciju i umnožavanje pupoljaka iz segmenata klijanaca kupusa, kelja, karfiola, pristupilo se transformaciji pomenutih varijeteta izabranim sojem bakterije Agrobacterium tumefaciens, koji nosi gen otpornosti na faktore abiotičkog stresa. Preživeli, potencijalno tranformisani pupoljci se uspešno umnožavaju na selektivnoj podlozi. PCR tehnikom je potvrđen proces transformacije. Takođe, za transformaciju je iskorišćen i razvijen sistem somatske embriogeze, i iz transformisanih sekundarnih embriona su dobijene prve transformisane biljke. Transformacija je takođe potvrđena PCR tehnikom. 1.4. Hemijske i genetičke analize materijala selekcionisanog iz polja

22

U cilju unapređivanja procesa oplemnjivanja i odabiranja genotipova sa zadovoljavajućim hemijskim karakteristikama, uzeti su uzorci, 40 genotipova kupusa, u dva roka, radi sprovođenja daljih hemijskih analiza. Proces hemijskih analiza je u toku u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Čačku. Takođe je izvršena i izolacija DNK molekula iz ovih i dodatnih 20 genotipova iz gene banke, radi planirane analize genetičke divergencije materijala iz naše kolekcije. 2. Oplemenjivanje kupusnjača klasičnim metodama Suzana Pavlović, dipl.mol.biol. i Slađan Adžić, dipl.inž. Na izvodnicama iz selekcione sezone 2010/2011 izvedena su eksperimentalna ukrštanja linija (gotovog selekcionog materijala – homozigotnih linija) u cilju dobijanja F1 hibrida. Zbog izražene inkompatibilnosti u eksperimentalna ukrštanja uveden je i materijal u procesu selekcije. U kolekciono-morfološka ispitivanja ove godine bilo je uključeno 43 genotipova kasnih kupusa, 22 genotipova ranih i srednje ranih kupusa, 1 genotip ukrasnog kupusa, 1 genotip kelja pupčara, 1 kelja glavičara, 4 kelerabe, i 1 karfiola. Uzeti su podaci o fenotipskim karakteristikama biljaka i izvršena je selekcija izvodnica za realizaciju daljih planova na oplemenjivanju kupusnjača. Parametar za selekciju su bile poželjne karakteristike (uniformnost, dobro složene glavice, veličina glavice....) i odabrane izvodnice su prenete u dva mala plastenika. Izvodnice su uzete iz 24 genotipova kasnih kupusa, 8 ranih kupusa, i 4 F1 hibrida radi cepanja u kasnijim generacijama radi dobijanja linija radi uvećanja germ plazme Instituta i dobijanja novih linija koje će se koristiti u procesu selekcije hibrida. Odabrane biljke će biti uključene u programe inbridovanja, eksperimentalnih ukrštanja, umnožavanja i ispitivanja inkompatibilnosti, a po planu koji će biti napravljen na osnovu analize podataka iz ovogodišnjih kolekciono-morfoloških ogleda. Izvršena je prva procena fenotipskih karakteristika, kao i uniformnosti, eksperimentalnih hibrida dobijenih ukrštanjem u prošloj selekcionoj sezoni. Od ukupno 18 hibridnih kombinacija napravljen je širi izbor od 5 a uži od 3 na kojima će se nastaviti selekcija. Radi daljeg umnožavanja i dobijanja osnovnog semena u okviru jednog malog plastenika je postavljena po 21 izvodnica SM-4, SM-10, Trijumfa, Rubina, Scb, Varaždinskog zelenog kupusa i kelja vertusa. Iz rasada su na jarovizaciju stavljeni raštan, karfiol, kelj vertus i K7 linija kupusa radi umnožavanja i dobijanja semena. Kupusi linija 3 (10 glavica), Šareni katun (10 glavica), i linija K7 (15 glavica) su izabrani za dalje umnožavanje i proizvodnju semena i raspoređeni po terenu, na propisanoj izolaciji zbog stranooplodnje. 3. Eksperimentalno istraživački rad na ispitivanju uticaja faktora vernalizacije kod kupusa glavičara. Slađan Adžić, dipl.ing. Izvršeno je praćenje regulacije ekspresije gena cvetanja u uslovima vernalizacije kod kupusa glavičara Brassica oleracea var. capitata L. tokom 2010/2011. Predment eksperimentalnog rada pri proučavanju efekta vernalizacije odnosi se na izabrane rane i kasne roditelje i sve njihove hibridne kombinacije. Rad se zasnivao na proučavanju intenziteta represivnosti BoFLC represora kroz različite fenofaze izabranih genotipova, što je rezultiralo: procentom jarovizacije biljaka, fertilošću polena, broju ljuski, broju semena,

23

AT-om, klijavošću i energijom klijanja. Praćeni su: žetveni indeks, ukupni šećeri i vreme cvetanja kao i uticaj GA3 na sve ove pokazatelje. Trenutni rad baziran je na ispitivanju kvaliteta dobijenog semena u našoj akreditovanoj laboratoriji, a deo rezultata je objavljen na ovogodišnjem simpozijumu genetičara. U planu je da se početkom sledeće godine odradi PCR za koji su nabavljeni prajmeri. Ove sezone je ponovo postavljen ogled radi ispitivanja uticaja faktora godine i sada se biljke nalaze u stadijumu jarovizacije, kojoj odgovaraju niske pozitivne temperarure, po planu bi oko 20.12. trebalo izvršiti prvo tretiranje GA3.

Krastavac Dr Nenad Pavlović Rad koji se bazira na sakupljanu i kolekcionisanju novih uzoraka krastavaca, kao i umnožavanje i čuvanje ranije kolekcionisanog materijala nastavljen je i tokom 2011. godine. U skladu sa tim formirane su baze podataka. Kada je u pitanju krastavac, ne možemo govoriti o lokalnim populacijama, već o introdukovanim genotipovima. U Srbiji se danas gaje skoro isključivo domaće ili inostrane selekcionisane sorte i hibridi. Biodiverzitet na ovoj biljnoj vrsti je jako sužen i lagano, jedini prihvatljivi standard postaju visokoproduktivni hibridi. Tokom ove vegetacione sezone, praćeno je i umnožavano 20. genotipova krastavca od kojih se pokušavaju dobiti perspektivne linije. Akcenat je stavljen na salatni tip. Ovi genotipovi su tek uvedeni u selekcione programe, tako da se ne može govoriti o njihovoj praktičnoj primeni, još uvek. Od pomenutog broja 9. genotipova pripadaju partenokarpnom tipu salatnog krastavca. Obziroma da je partenokarpija postala jako cenjena proizvodna osobina, veliki napori se ulažu u rad sa ovim genotipovima. Rad na selekciji ginoecijus linija podrazumevao je ocenu i umnožavanje 10. linija salatnog krastavca. Sve linije su u visokom generacijskom inbridingu i do sada su se pokazale kao jako perspektivne. Za dalji rad odvojene su najbolje biljke. U okviru oplemenjivačkog programa monoecijus linija, rađeno je sa ukupno sedam. Sve linije su u tipu salatnog krastavca. Najperspektivnije biljke su odabrane i umnožene. Program eksperimentalnih ukrštanja je dao 22 eksperimentalna hibrida u saltnom tipu. U narednim sezonama predstoji nam ispitivanja mogućnosti njihove dalje primene i odabir najboljih. Iz prethodne sezone izdvojio se jedan eksperimentalni hibrid u salatnom tipu, koji bi mogao da tržišno zaživi.

Lubenica, dinja i tikvica Zdenka Girek, dipl. inž. U toku 2011. godine nastavilo se sa ogledom doktorske disertacije: „Indukcija polne ekspresije i genetička varijabilnost osobina dinje (Cucumis melo L.)“. U okviru ovog zadatka se sprovelo ispitivanje ekspresije pola kod 32 genotipa dinje (9 roditelja i njihovi hibridi) i ono je izvedeno na otvorenom polju. Setva je izvršena 19.4.2011. godine na zemljanoj površini staklenika (u keramičke posude). Nakon nicanja biljaka izvršena je evaluacija po UPOV i IPGRI deskriptorima za 3 osobine (dužina hipokotila, veličina kotiledonih listića, boja listića). Biljke svakog genotipa su u fazi 3-5 pravih listova

24

tretirane sa tri različita tretmana. Prvi tretman je bio etrel, drugi srebro nitrat a treći giberelinska kiselina. Četvrta grupa biljaka svakog genotipa je ostavljana netretirana i smatrana je kontrolnom grupom. Tretiranje je izvršeno u tri ponavljanja u razmaku od 5 dana. Nakon trećeg tretmana biljke su 10.5.2011. godine rasađene na otvoreno polje. Ukupno je bilo 640 biljaka u ogledu. U toku ove godine, kao i prethodne, izvršena je evaluacija preko 50 osobina UPOV deskriptora (67) - (determinacija tipa dinje po ekspresiji pola, boja ploda, intenzitet boje ploda, oblik ploda, prisustvo kriški na površini ploda, prisustvo mreže na plodu, boja mesa, broj kolenaca, vreme cvetanja, vreme sazrevanja, širina ploda, širina centralne šupljine, masa ploda, broj komora semena, sadržaj šećera, sadržaj suve materije itd.). Ocenjene su karakteristike hipokotila, mladih plodova, listova, stabla, cvetova, zrelih plodova i na kraju semena. Pomoću refraktometra je utvrđen sadržaj šećera u zrelom plodu. Drugi zadatak se satojao od umnožavanja hibrida dinje Negotinska x Austrijska, koji se prethodne godine pokazao kao odlična kombinacija. Seme F1 generacije je posejano u zemljanom delu staklenika i ostvaren je zadovoljavajuci prinos. Seme ovog genotipa koje je proizvedeno ove godine koristićemo u daljem radu. U okviru trećeg zadatka posejano je 13 genotipova lubenice i vršeno je ukrštanje radi dobijanja kombinacija koje su se u prethodnim godinama pokazale kao najbolje, a takođe je cilj bio i dobijanje nekih novih kombinacija. Cilj je bio da se proizvede dovoljna količina semena za dalja ispitivanja. Takođe, umnoženo je nekoliko hibrida dinje, koji su se u prethodnim istraživanjima pored gore navedene kombinacije izdvojili povoljnim osobinama (visok prinos, krupan plod, visok sadržaj šećera, prijatna aroma). Četvrti zadatak se odnosio na očuvanje raspoloživog genofonda Instituta za povrtarstvo kod porodice tikava. Izvršeno je umnožavanje ranije prikupljenog semena Luffa Cylindrical bele boje, kao i jednog genotipa tikve. U okviru petog zadatka izvršeno je ispitivanje uticaja organskih đubriva na prinos i kvalitet ploda kod 5 genotipova dinje. Ogled je postavljen u tri ponavljanja. Od organskih đubriva korišćeni su Italpollina (4:4:4), DCM ekomix (9:3:3) 80 gr/b, Guanitto (6:15:3) 100 gr/b i Duetto (5:5:8) 170 gr/b. S druge strane je samo umesto Italpolina upotrebljen NPK (15:15:15). Parcelice koje su đubrene isključivo organskim đubrivom su bile bez hemijske zaštite, dok su na parcelicama na kojima je korišćeno i mineralno đubrivo vršene hemijske mere borbe protiv bolesti i štetočina. Plodovi su nakon branja ocenjeni. Vršena su merenja mase ploda, dužina i širina ploda, debljina kore i debljina mesa. Takođe je ocenjena boja kore i boja mesa. Nisu utvrđene značajne razlike u ocenjenim osobinama između kontrole (bez đubrenja), đubrenja sa mineralnim đubrivima i plodova ubranih sa parcelica đubrenih organskim đubrivom. U planu je da se nastavi sa ovim ogledom i naredne godine. Takođe, izvršena je uspešna izolacija DNK 36 genotipova dinje. U narednom periodu se planira sa završetkom laboratorijskih analiza.

Korenasto povrće

Dr Dejan Cvikić

25

Rad na oplemenjivanju mrkve realizovao se kroz četiri zadatka. Prvi zadatak koji se odnosi na održavanje kolekcionog materijala, imao je za cilj održavanje genetske čistoće i upoznavanje sa postojećim i novoprikupljenim selekcionim materijalom radi sagledavanja njihovih osnovnih morfoloških osobina. Drugi zadatak je imao za cilj dobijanje linija mrkve u Nantes tipu putem grupnog porodičnog odabiranja. Proizvedene su izvodnice pet genotipova F6 generacije, koje će naredne godine ispitati u komparativnom ogledu. U okviru četvrtog zadatka izvršeno je umnožavanje osnovnog semena priznatih sorata mrkve, kao i perspektivnih linija. Dr Radiša Đorđević Peršun: Na selekciji peršuna 2011. godine, urađena je proizvodnja izvodnica iz semena i proizvodnja semena iz izvodnica sa ciljem održavanja postojećeg materijala i upoznavanjem sa novo prikupljenim linijama i sortama, radi sagledavanja njihovih osnovnih karakteristika i mogućnosti stvaranja novih linija i sorata peršuna. Ispitivnjima je obuhvaćeno 10 sorti, od toga 6 korenaša, 2 lišćara sa kovrdžavim listom i 2 lišćara sa normalnim listom. Pastrnak: U 2011 godini u okviru realizacije istraživanja prikupljeno je 8 sorata pastrnka (4 domaća, 2 američka i 2 holandska), sa ciljem prikupljanja materijala za stvaranje što šire baze za oplemenjivanje pastrnka. Proizvedene su izvodnice svih 8 sorti i prikupljeni su podaci koji karakterišu njihove osnovne osobine. Rotkva: U 2011. godini izvršeno je morfološko ispitivanje šest genotipova crne rotkve i osam genotipova bele rotkve sa ciljem sagledavanja osnovnih karakteristika i njihove mogućnosti uključivanja u proces selekcije. Proizvedene su izvodnice svih ispitivanih genotipova i utrapljene. Prijavljene su sorte crne i bele rotkve komisiji za priznavanje sorti. Rotkvica: U 2011. godini urađeno je umnožavanje pet genotipova rotkvice, radi održavanja kolekcionog materijala. Dr Živoslav Marković Na celeru su bila dva zadatka. Održavanje kolekcije. Tu su ispitivani genotpovi sva tri tipa celera korenaša, rebraša i celera lišćara i umnožavano seme naše sorte Felon i naše sorte Praški i Alabaster koji mi imamo na našoj sortnoj listi i dobili smo da održavamo seme celera sorte Alabaster, kod peršuna sorte Domaći lišćar. Dr Nenad Pavlović Isti je slučaj kada je u pitanju cvekla, odravanje čišćenje i umnožavanje Palanačke crvene.

BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA Milan Ugrinović, dipl. inž. Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2011. godinu, aktivnosti u okviru 1. teme Istraživanje agrotehnike povrtarskih biljnih vrsta u konvencionalnom i organskom sistemu gajenja, obavljene su kroz četri zadatka: Zadatak 1: Istraživanje novih tehnologija u organskom sistemu gajenja povrća. Završena je treća godina ogleda. Kao i prethodnih godina, i u 2011. godini je ispitivan uticaj združivanja useva, različitih vrsta đubriva i rokova setve na pojedine kvantitativne i

26

kvalitativne osobine boranije, rotkvice, rotkve, cvekle, zelene salate i crnog luka. Ispitivanje je obavljeno u dva roka setve. Ispitivan je uticaj veštačkog mineralnog đubriva NPK (15:15:15), stajnjaka i mikrobiološkog đubriva Slavol. U skladu s osnovnim principima organske poljoprivrede korišćene su domaće i odomaćene sorte. U ogledu nisu primenjivana sredstva za zaštitu bilja, a regulisanje problema korova zasnivalo se na njihovom mehaničkom uklanjanju. U skladu sa planiranim aktivnostima unutar Zadatka 2: Izolacija korisnih endofitih bakterija boranije u združenom usevu, korišćenjem različitih podloga, obavljena je selekcija sojeva koji imaju povoljna svojstva za dalji rad (fosfosolubilizacija, halotolerantnost i otpornost na antibiotike). Od 343 izolovana soja za dalji rad odabrana su 44 koja imaju pomenuta korisna svojstva. Izolacija DNK i PCR analiza odabranih sojeva obavljena je u toku dvonedeljne obuke. Obuka pod nazivom ’’Molekularna determinacija zemljišnih mikroorganizama’’ realizovana je u saradnji sa Institutom za zemljište u Topčideru. Izolacija DNK, PCR analiza i gel-elektroforeza omogućiće eliminaciju sličnih sojeva i odabir reprezentativnih sojeva na kojima će biti obavljeno sekvenciranje. Trećim zadatkom za 2011. godinu planirano je ispitivanje različitih sredstava za ishranu biljaka. U saradnji sa Zdenkom Girek, dipl.inž., ispitivana su različita đubriva prilagođena za organsku proizvodnju na prinos dinje. Takođe, ispitivan je i uticaj tečnog đubriva BioPlant koje se nalazi u procesu registracije. Rezultat zadatka 4: Proizvodnja semena povrća u organskom sistemu gajenja, su prve količine sertifikovanog organskog semena proizvedene na obradivim površinama Instituta. U okviru ovog zadatka obavljene su potrebne agrohemijske analize zemljišta, hemijske i migrobiološke analize vode za navodnjavanje. Pomenute aktivnosti realizovane su zahvaljujući sredstvima odobrenim preko STAR projekta. Aktivnosti planirane 2. temom ’’Istraživanja u cilju usavršavanja tehnike gajenja povrća u zaštićenom prostoru’’ ostvarene su kroz dva zadatka: U okviru Zadatka 1: Ispitivanja supstrata i smeše supstrata u proizvodnji rasada paradajza i paprike, obavljeni su ogledi u kojima su upoređivani najrasprostranjeniji inostrani supstrati i smeše supstrata sastavljene od domaćih sirovina (treset, zeoliti, krečnjaci, kompost i sl.) i domaćih proizvoda koji su trenutno u fazi priznavanja. Novi proizvodi na bazi zeolita Ekozel i BetZel pokazali su se kao relativno dobra zamena za Zeoplant koji je u prethodnim istraživanjima dr Milana Damjanovića izdvojen kao najbolje rešenje. Zadatak 2: Rešavanje problema bolesti i štetočina u zaštićenom prostoru ostvaren je u saradnji sa kolegom Milanom Ševićem, dipl.inž. i kolegama sa Instituta za pesticide, Zemun. Rezultati i iskustva stečeni u ogledima sa nekoliko sredstava za zaštitu bilja od kojih su neka u procesu priznavanja omogućiće rešavanje problema zaštite useva u zaštićenom prostoru u organskom sistemu gajenja.

ZAŠTITA POVRĆA Mladen Đorđević, dipl. inž. Početkom godine nastavljen je rad na ispitivanju i utvrđivanju osetljivosti tj. otpornosti sortimenta i selekcionih linija paradajza na prema rasama 1, 2 i 3 prouzrokovača fuzarioznog uvenuća paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici), kao vid biološke borbe protiv ovog patogena. U ovu svrhu inokulisano je 18 linija, sorti i hibrida naše

27

kolekcije, što sa 11 linija koje su ispitane prošle godine čini ukupno 29 ispitanih genotipova. Kao alternativni načini biološke borbe i kontrole patogena povrća nastavljeno je sa ispitivanjem in vitro antagonističkih odnosa pojedinih bakterija i patogena Botrytis cinerea i Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici, ali i drugih gljivičnih patogena paradajza i to Sclerotinia sclerotiorum, Alternaria alternata i Fusarium solani. Još jedan od načina biološke borbe je ispitivan a to je primena eteričnih ulja. Ovaj način kontrole patogena ispitivan je kako bi se in vitro suzbio postharvest patogen povrća Alternaria alternata kao i F. oxysporum f.sp. lycopersici patogen povrća. Tom prilikom rađeno je ispitivanje dejstva pare ulja kao i inkorporacijom u hranljivu podlogu kako bi se pratio razvoj konidija patogena. Pored istraživanja biološke kontrole patogena ispitivana je i alternativna konvencionalna zaštita od prouzrokovača fuzarioznog uvenuća paradajza. Naime, ispitivan je in vitro odnos ovog patogena prema različitim fungicidima, i to: Galofungin T, Galofungin 500SC, Kubik, Kubik +, Dakoflo, Mirage, Bumper, Zamir kako bi se utvrdila EC50 i odredili eventualni kandidati za in vivo upotrebu. Za potrebe izrade doktorske disertacije nastavljena je saradnja sa kolegama iz Instituta za molekularnu genetiku i genetički inžinjering (IMGGI), Beograd, kako bi se izvršila identifikacija izolata F. oxysporum koji su izolovani sa paradajza, primenom PCR metode. Tokom godine nastavljeno je sa prikupljanjem izolata patogena povrća radi uvećanja kolekcije fitopatogenih gljiva. Milan Šević, dipl.inž Bakteriozna pegavost paprike koju prouzrokuje bakterija Xanthomonas euvesicatoria je ekonomski najznačajnija bakterioza paprike u Srbiji. Intenzitet zaraze i ekonomske štete uglavnom zavise od vremenskih uslova, sortimenta i primenjene zaštite. Proizvođači paprike nemaju adekvatna sredstva za borbu protiv ovog patogena a jedini registrovani baktericidi u našoj zemlji na bazi jona bakra često nisu dovoljno efikasni kada vremenski uslovi pogoduju intenzivnom razvoju bolesti. U cilju razvoja efikasnog programa kontrole prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike, postavljeni su poljski ogledi za ocenu efikasnosti nekih baktericida koji su već u upotrebi, kao i supstanci koje nisu u primeni u našoj zemlji. U poljskim ogledima proučavana je efikasnost preparata koji su ispoljili zadovoljavajucu efikasnost u ogledima izvedenim u fitokomori i staklari. U dva nezavisna ogleda proučavana je efikasnost sledećih baktericida: acibenzolar-S-methyl 0,003% (Bion 50WG), bakar-hidroksid 0,19% (Kocide 2000), bakar-oksihlorid 0,35% (Cuprozin 35 WP), bakar-hidroksid 0,19% (Kocide2000) + mankozeb 0,18% (Mankogal), bakar-oksihlorid 0,35% (Cuprozin 35 WP) + mankozeb 0,18% (Mankogal), Bacillus subtilis 0,4% (Serenade), streptomycin sulfat 0,02% (Streptomycin P), kasugamycin 0,2% (Kasumin 2L), bakteriofag KF1 (3,8x1010 PFU/ml), soj bakterije AAac antagonist patogena (Bacillus subtilis) (108 CFU/ml), mikrobiološko đubrivo 2% (Slavol) Svi preparati su primenjeni jedan dan pre inokulacije izuzev tretmana acibenzolar-S-methyl koji je primenjen dva puta, 9 i 4 dana pre inokulacije. Tretman bakteriofagima izveden je 2 h pre inokulacije. Kao negativna kontrola, biljke paprike tretirane su česmenskom vodom pre inokulacije. Nakon veštačke inokulacije preparati su primenjivani jednom sedmicno izuzev bakteriofaga koji su primenjeni 2 puta sedmično. Preparat BION je primenjivan u intervalu od 15 dana. Ogledi su postavljeni po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Ogled je ocenjen 28.7 i 26.8.2011 godine. Ocenjivana je površina nekrotičnih pega na lišću

28

paprike korišćenjem Horsfall-Barratt (HB) skale. Rezultati će biti obrađeni analizom varijanse a za pojedinačna poređenja koristi će se Duncan-ov test višestrukih intervala. Preparati na bazi antibiotika, kao i acibenzolar-S-methyl, nisu registrovani za upotrebu u zaštiti bilja u našoj zemlji i ovom prilikom korišćeni su u eksperimentalne svrhe. U toku 2011 godine proučena je fitotoksičnost preparata acibenzolar-S-methyl (Bion 50WG) u fitokomori primenjenog u koncentracijama : 0.0024%, 0.003% i 0.005%. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da se koncentracije od 0.0024% i 0.003% se mogu primeniti u usevu bez statistički značajnog uticaja na porast biljaka paprike. Takođe tokom 2011 godine proučavana je integracija bioloških i hemijskih metoda u suzbijanju bakteriozne pegavosti paprike u fitokomori. Najefikasniji integrisani tretmani u uslovima fitokomore će biti proučeni u uslovima otvorenog polja u toku 2012 godine. Ogledi će biti izvedeni u uslovima veštačke inokulacije na osnovu iskustava iz dosadašnjih ogleda. Istraživanjem mogućnosti primene novijih mera u suzbijanju X.euvesicatoria doprineće poboljšanju tehnologije proizvodnje paprike i umanjiti gubitke u proizvodnji. Praktičan značaj ovih ispitivanja ogleda se u mogućnosti primene novijih, savremenijih metoda za suzbijanje ovog parazita koji svake godine nanosi sve veće gubitke u proizvodnji paprike u našoj zemlji. U toku 2011 godine izvedena je izolacija bakterije X. euvesicatoria sa biljnog materijala (listova, semena) u cilju prikuplanja sojeva ove bakterije. Bakterija je izolovana sa zaraženog materijala na semiselektivne podloge a zatim su sojevi provereni testom patogenosti. U saradnji sa kolegama iz Instituta za pesticide u staklari se u toku 2011. godine izvedeni ogledi proučavanja efekata primene pesticida prirodnog porekla u suzbijanj Trialeurodes vaporariorum na paradajzu u zaštićenom prostoru. Pored klasičnog insekticida na bazi Abamektina (Vertimec) primenjeni su preparati Neemazal TS i Naturalis koji su prirodnog porekla. Rezultati ovog ogleda će doprineti izboru preparata za suzbijanje ove štetočine koja svake godine nanosi velike štete u zaštićenom prostoru. Proučavanje preparata prirodnog porekla je veoma značajno za organsku proizvodnju. Dr Mirjana Mijatović I ove godine nastavljen je rad na selekciji paprike na otpornost prema ekonomski značajnim oboljenjima prouzrokovanim patogenim virusima. Prilikom odabiranja biljaka kod paprika u tipu babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele i svetlo žute boje uglavnom visećim kao i linije u tipu babura sa narandžastim plodovima u fiziološkoj zrelosti. Kod pljosnatih paprika odabrane su linije sa zelenim i tamno zelenim plodovima u tehnološkoj zrelosti i tamno žutim plodovima u fiziološkoj. Testiranje je obavljeno standardnom metodom izolatom (M-5) virusa mozaika duvana. Na osnovu morfoloških i agrobotaničkih osobina biljaka i ploda (visina biljke, izgled lista, grananja, težine, oblika, veličine i boje ploda) za dalji rad odabrano je 20 linija. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim, ne mnogo krupnim i babura sa svetlo zelenim plodovima. Takođe, obzirom da tržište traži odabrane su linije u tipu Yolo Wondera sa tamno zelenim, žutim i narandžastim plodovima. Kod paprika dugih plodova odabrane su biljke sa svetlo žutim i svetlo zelenim dugim plodovima kao i pljosnate paprike tamno zelenih plodova u tipu Palanačkog čuda. Kod odabranih biljaka urađeni su inbridinzi i od ovih plodova u fenofazi fiziološke zrelosti izvađeno je seme.

29

Pored testiranja selekcionog materijala u uslovima veštačkih infekcija obavlja se testiranje i u uslovima spontanih infekcija. U cilju ispitivanja otpornosti prema ekonomski značajnim patogenima (virusi, gljive) kao i morfoloških, agrobotaničkih i proizvodnih osobina, postavljen je ogled na oglednom polju Instituta za povrtarstvo. Pored otpornosti kod ovih linija praćena je ranostasnost, izgled biljke, oblik i veličina ploda, boja ploda, težina, broj plodova po biljci i drugi parametri. Tokom godine prikupljeni su podaci o ranostasnosti, izgledu biljaka i plodova kod ispitivanih linija i uzeti su plodovi od biljaka koji su pored otpornosti prema virusima, gljivama i bakterijama ispoljili dobre agrobotaničke osobine koje se odnose na oblik boju i veličinu ploda. Ove godine vršeno je umnožavanje semena 3 linije paprike u tipu babura, svetlo žute boje u tehnološkoj zrelosti i crvene, odnosno narandžaste u fiziološkoj. Među ove tri linije linija L-7C je pokazala izuzetnu rodnost, srednju ranostasnost, značajan broj srednje krupnih plodova po biljci. Plodovi su svetlo žuti u tehnološkoj i crveni u fiziološkoj. Vrlo perspektivna linija. Obavljena su testiranje biljaka F1 generacije selekcionisanih na otpornost prema bakteriji X. c. pv. vesicatoria. dobijenih hibridizacijom između linije ECW-20, nosioca otpornosti prema soju P1 I P3 i osam sorti paprike različitih tipova. Testiranja su obavljena metodom uboda izolatom KFB-13 bakterije X. c. pv. vesicatoria. Sve testirane biljke ispoljile su otpornost prema ovoj bakteriji. Za dalji rad na selekciji odabrane su otporne biljke sa dobrim agrobotaničkim svojstvima. Takođe završeno je ispitivanje uticaja 2% rastvora NaOH kao srestva za dezinfekciju semena paprike na klijavost i energiju klijanja semena. Uticaj NaOH na klijavost i energiju klijanja je ispitan kod 8 sorti paprike. Ispitivanja su obavljena na svaka tri meseca. Prvo ispitivanje obavljeno je 16.3 2010 godine na semenu roda 2009 godine a naredna svaka tri meseca. Poslednje ispitivanje obavljeno je 4.12.2011 godine. Ispitivanje klijavosti i energije klijanja vršeno je na uzorku od 400 semenki. U ispitivanju smo imali dezinfikovano i nedezinfikovano seme. Za sve tretmane dezinfikovana je cela količina semena. Seme je čuvano u Gen banci na temperaturi od 5C0. Na osnovu dobijenih rezultata utvrdili smo da je kod većine sorti klijavost kod ne dezinfikovanog semena u odnosu na dezinfikovano seme smanjena u startu od 2-5%. da bi posle dve godine od proizvodnje semena klijavosti kod dezinfikovanog odnosno ne dezinfikovanog semena u odnosu na početnu klijavost smanjena od 3-12% .Uticaj NaOH na klijavost semena pokazao se samo kod sorte Duge bele i Dore. Kod ovih sorti paprike klojavost je bila veća kod nedezinfikovanog semena. Kod zadnjeg tretmana razlika u klijavosti iznosila je 6% kod Duge bele i 8% kod Dore. Ostale sorte imale su bolju klijavost od 2-6% kod dezinfikovanog semena Što se tiče energije klijanja ona je kod svih sorti u svakom tretmanu bila veća kod dezinfikovanog u odnosu nedezinfikovano. Razlika u energiji klijanja zavisila od ispitivane sorte i iznosila je od 1-20% i što je seme bilo starije tako je i opadala energija klijanja. Može se zaključiti da dezinfekcija poboljšava klijavost i energiju klijanja kod većine sorti mada kod nekih sorti utiče na klijavost. Takođe je utvrđeno da se držanjem semena na određenoj temperaturi i vlažnosti, može održati visok stepen klijavosti u odnosu na neodgovarajuće uslove držanja.

30

ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI Godišnji izveštаj o reаlizаciji projektа tr 31059 zа period 01.01.2011. do 31.12.2011. koji je finаnsirаn u okviru progrаmа istrаživаnjа u oblаsti tehnološkog rаzvojа Nаslov i evidencioni broj: Novi koncept oplemenjivаnjа sorti i hibridа povrćа

nаmenjenih održivim sistemimа gаjenjа uz primenu novih biotehnoloških metodа; 31059

Rukovodilаc: Dr Jаsminа Zdrаvković, viši nаučni sаrаdnik Orgаnizаcijа koordinаtor: Institut zа povrtаrstvo u S. Pаlаnka Orgаnizаcije učesnici: Agronomski fаkultet u Čаčku,

Institut zа povrtаrstvo, S. Pаlаnka, Poljoprivredni fаkultet, Beogrаd

Korisnik: nemа pаrticipаciju Broj meseci istrаživаčа: 136 Trаjаnje projektа: 2011-2014 Cilj istrаživаnjа u prvoj godini Kontinuirаni proces prikupljаnjа аutohtonih genotipovа povrćа u cilju uključivаnjа u selekcione progrаme, prioritetnа je fаzа istrаživаnjа kojа podrаzumevа očuvаnje i iskorišćаvаnje genofondа povrćа u selekcionim progrаmimа (otpornost premа аbiotskim fаktorimа, prouzrokovаčimа bolesti, sаdržаju biohemijskih pаrаmetаrа). Bitаn zаdаtаk je i održаvаnje prikupljenih i kolekcionisаnje novih genotipovа povrtnih vrstа sа аkcenаtom nа stаre, аutohtone sorte. Primenom RAPD i SSR mаrkerа u kаrаkterizаciji osobinа pаsuljа, lukovа, dinje i fenotipskа ispitivаnjа u kontrolisаnim uslovimа, dаće rezultаte koje će usmerаvаti nа mаrker-аsistirаnu selekciju. Veomа je vаžno ovlаdаti specifičnostimа životnog ciklusа kod pojedinih vrstа povrćа tаko dа će se, uspostаvljаnjem sistemа in vitro kulturа kupusnjаčа uticаti nа skrаćenjа pojedinih fenoloških fаzа, а time i selekcionih procesа, koji su inаče u dugom vremenskom periodu prvenstveno kod dvogodišnjih vrstа. Finаlizаcijа selekcionih procesа kod već zаpočetih progrаmа odvijаće se u prаvcu ispitivаnjа ekspresije polа kod dinje indukovаne hormonskim аgensimа u cilju prevаzilаženjа sаmooplodnje i ispitivаnje reаkcije genofondа dinje, а u cilju određivаnjа perspektivnih genotipovа zа F1 hibride. Sledećа аktivnost ogledаće se nа ispitivаnju mogućnosti skrаćenjа periodа vernаlizаcije kod kupusа u cilju određivаnjа perspektivnih linijа zа F1 hibride. Kod ostаlih povrtаrskih vrstа nаstаviće se oplemenjivаčki rаd iz predhodnih progrаmа i ispitаće se kombinаcione sposobnosti genetski čistih linijа. Ispitаće se, kroz održivi sistem gаjenjа povrćа, plodored, ishrаnа i zаštitа povrtаrskih vrstа (sistem integrаlne zаštite) mogućnosti smаnjivаnjа zаgаđenosti аgroekosistemа. Određene аktivnosti odnose se jednim delom nа intercrop sistem gаjenjа u povrtаrskom plodoredu i rаzličitim rokovimа setve, ispitivаnje primene rаzličitih vrstа đubrivа u povrtаrskim usevimа u cilju optimаlizаcije unosа i dobijаnjа zdrаvstveno bezbedne hrаne u konvencionаlnim i održivim proizvodnjаmа, kаo i kompаrаcijа dobijenih rezultаtа. U održivim sistemimа gаjenjа vаžno je eliminisаti zаgаđivаče, а u povrtаrskoj proizvodnji su to pesticidi i njihovа neprаvilnа primenа. Veomа vаžnа oblаst kojа se oslаnjа nа predhodni projektni period je ispitivаnje kvаlitetа povrćа nа sаdržаj bioаktivnih pаrаmetrаrа. Ispitivаnjа će se sprovoditi kа utvrđivаnju

31

sаdržаjа teških metаlа sа posebnom pаžnjom nа selekciju genotipovа tolerаntnih nа njihov suficit, mаnjim usvаjаnjem, аli i mаnjom аkumulаcijom u jestivim delovimа. 1. Fаze i аktivnosti u prvoj godini istrаživаnjа Fаzа 1. Očuvаnje i iskorišćаvаnje genofondа povrćа u selekcionim progrаmimа (otpornost premа аbiotskim fаktorimа, prouzrokovаčimа bolesti, sаdržаju biohemijskih pаrаmetаrа) - finаlizаcijа selekcionih procesа kod već zаpočetih progrаmа: Aktivnost 1. Održаvаnje prikupljenih i kolekcionisаnje novih genotipovа povrtnih vrstа - аkcenаt nа stаre аutohtone sorte. Dа bi se nаšаo superdominаntаn gen zа prinos, ispitаnа je kolekcijа od 350 uzorаkа (kroz višegodišnjа ispitivаnjа), sа mutаcijаmа genа koji imаju rаzličitu ekspresiju u rаzličitim fаzаmа rаstа i rаzvićа pаrаdаjzа: veličinu plodа, oblik listovа, аrhitekturu biljke, broj plodovа, itd. Dаnаs je u semenskoj produkciji Institutа zа povrtаrstvo je 26 hibridа i dvа u procesu priznаvаnjа, rаzličitih nаmenа i kаrаkteristikа. Nаjčešće korišćeni mutirаni geni korišćeni selekciji pаrаdаjzа u Institutu zа povrtаrstvo su: sp (self pruning) koji je ugrađen u determinantne hibride (Bаlkаn F1, Mаrko F1, Rebus F1) i sorte (Nаrvik SPF, SP-109, Adonis), u (iniform ripening) - Lido F1, Atinа F1, Dаnubius F1, rin (ripening inhibitor) - Nаdа F1, Šаmpion F1, Sef F1, Sidrа F1, Rebus F1, j (jointless) – Nаrvik, Adonis, SP-109, c (potato leaf) - Mi-13F1, Enigmа F1, Rebus F1, Ph -2 (Phytophtora infestans resistance) – Lunа F1, Zlаtni jubilej F1, Sef F1. Kvаlitet plodovа pаrаdаjzа definišu dve grupe genа koji određuju orgаnoleptičkа svojstvа i hrаnljivi sаstаv. Orgаnoleptički kvаlitet podrаzumevа ukus i miris, boju i teksturu plodovа koje su uslovljene sortnim rаzlikаmа, nutritivnim režimom biljаkа, fаzom zrenjа i berbom. Mаlo se znа o genetskoj regulаciji kojа je odgovornа zа vаrijаciju ovih osobinа. - Zdravković J., Marković Ž., Zdravković M., Pavlović R., Mijatović M., Živanović T., Pavlović N. (2011): Usage of mutant genotipes in tomato selection for specific traits at the Institute for vegetable crops. Book of abstracts IV Symposium of the Section of the breeding of organisms of the Serbian genetic society. Kladovo (Serbia) October 2-6. p:60 Aktivnost 2. Primenа RAPD i SSR mаrkerа u kаrаkterizаciji osobinа pаsuljа, lukovа, dinje i fenotipskа ispitivаnjа u kontrolisаnim uslovimа U cilju procene divergencije nа molekulаrnom nivou roditeljskih linijа koje su korišćene u diаlenom ukrštаnju sа ciljem dobijаnjа superiornog potomstvа (hibridа F1 generаcije) u Institutu zа povrаrstvo, urаđаnа je molekulаrnа аnаlizа primenom pet RAPD mаrkerа kod pet roditeljskih pаrovа. Ovim putem je sаgledаn njihov genetički polimorfizаm kаo i mogućnost njihove dаlje primene u oplemenjivаčkim progrаmimа. Informаcije dobijene ovim istrаživаnjem predstаvljаju pionirski poduhvаt u primene molekulаrnih mаrkerа nа crnom luku u Srbiji. Anаlize su izvršene upotrebom RAPD prаjmerа, zа koje je u rаnijim istrаživаnjimа utvrđen visok stepen polimorfizmа. U svih pet slučаjevа je došlo do аmplifikаcije odgovаrаjućih DNA segmenаtа. Ukupno je očitаno 50 bendovа, dužine frаgmenаtа u rаsponu od 500 do 3000 bp. Broj polimorfnih bendovа po prаjmeru se kretаo od 8 do 13. U nаšem istrаživаnju nа nivou svih аnаlizirаnih prаjmerа, utvrđen je visok stepen polimorfizmа između аnаlаzirаnih genotipovа. Nа osnovu UPGMA dendogrаmа аnаlizirаni genotipovi su rаzvrstаni u dvа osnovnа klаsterа i dvа subklаsterа - Pavlović Nenad, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Slađan Adžić, Suzana Pavlović i Gordana Šurlan-Momirović (2011): Mogućnost primene molekularnih RAPD

32

markera u selekciji crnog luka. Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 62. Aktivnost 3. Ispitivаnje ekspresije polа kod dinje indukovаne hormonskim аgensimа u cilju prevаzilаženjа sаmooplodnje, pogodnost genofondа, određivаnje perspektivnih genotipovа zа F1 hibridа Obrаzovаnje polа kod dinje zаvisi od nаsledne (genetičke) kontrole i spoljnih fаktorа. Ekspresijа polа može se izmeniti egzogenom primenom fitohormonа i drugih hemijskih jedinjenjа. Cilj ovog istrаživаnjа je bio ispitаti uticаj hemijskih tretmаnа (etrelа, srebro nitrаtа i giberelinske kiseline) nа mаsu plodа i nа stаbilnost prinosа plodovа kod 23 genotipа dinje. Ogled je sproveden nа eksperimentаlnoj pаrceli Institutа zа povrtаrstvo, Smederevskа Pаlаnkа u toku 2011. godine. Posmаtrаn je efekаt tri rаzličitа tretmаnа nа osаm roditeljа i njihov 15 F1 hibridа u odnosu nа kontrolnu grupu biljаkа (bez tretmаnа). Utvrđenа je znаčаjnа rаzlikа mаse plodа između svih proučаvаnih genotipovа. Uticаj tretmаnа nа mаsu plodа vаrirа. Kod pojedinih genotipovа je zаbeležen porаst mаse od 57,37% (srebro nitrаt), 35,20% (etrel) i 47,45% (giberelinskа kiselinа) u odnosu nа kontrolnu grupu. Nаjveći broj plodovа kod većine genotipovа bio je u kontrolnoj grupi. Utvrđen je selekcioni mаterijаl dinje nа koji dejstvo ovih hemijskih tretmаnа pozitivno utiče а koji će se uključiti u dаljа istrаživаnjа. - Girek Zdenka, Zdravković J., Prodanović S., Cvikić D., Adžić S., Pavlović N. i Zdravković M. (2011): Uticaj indukcije polne ekspresije hemijskim tretmanima na prinos dinje. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.), 73 Proizvodnjа hibridnog semenа kod dinje može dа se pojednostаvi egzogenom primenom fitohormonа i pojedinih hemijskih jedinjenjа. Rezultаt ove аplikаcije, u nekim slučаjevimа, može tаkođe dа doprinese povećаnom broju plodovа po biljci. Etilen je vаžаn hormon kod endogene regulаcije polne ekspresije kod dinje. Podsticаnje biosinteze etilenа vodi kа većem procentu ženskih cvetovа kod biljаkа ove kulture. Srebro nitrаt i giberelinskа kiselinа deluju kаo inhibitori etilenа i utiču nа pojаvu prаšnikа u ženskim cvetovimа. Etrel (prekursor etilenа) podstiče pojаvu znаčаjno većeg brojа ženskih cvetovа nа biljci. Pretpostаvljeno je dа je uticаj ovih tretmаnа ogrаničen sаmo nа kontrolu polne ekspresije kod dinje. Cilj ovog rаdа je bio ispititаzi uticаj etrelа, giberelinske kiseline i srebro nitrаtа nа kvаlitet plodа i semenа kod osаm genotipovа dinje. U ovаj ogled su bile uključene 3 monoecius linije: ED-3, ED-4, Negotinskа i jednа monoecius sortа: Sezаm. Izvršenа su ukrštаnjа između ovа četiri genotipа. Četiri F1 hibridа (Sezаm x ED-3, Sezаm x Negotinskа, ED-3 x Negotinskа, ED-4 x Negotinskа), pored roditeljа, je uključeno u dаljа istrаživаnjа. Ocenjeno je osаm osobinа nа plodu dinje (gustinа i veličinа tаčаkа, gustinа i veličinа mrljа, veličinа cvetnog ožiljkа, prinos po hektаru, formirаnje plute, debljinа plutаnog slojа) i dve osobine semenа (prinos po hektаru, odnos dužinа/širinа semenа). Plodovi koji su ubrаni sа biljаkа koje nisu bile tretirаne ni jednim od tri tretmаnа su smаtrаne kontrolnom grupom plodovа. Nije pronаđenа znаčаjnа rаzlikа između ovа tri tretmаnа i između tretmаnа i kontrole. Može dа se zаključi dа etrel, giberelinskа kiselinа i srebro nitrаt mogu dа se koriste u proizvodnji hibridnog semenа dinje.- Girek Zdenka, Zivanovic T., Prodanovic S., Djordjevic M., Mladenovic J., Ugrinovic M., Zdravkovic J. (2011): Effects of exogenous treatment with different chemicals compounds on melon fruit and seed quality. Book of abstracts 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 177.

33

Aktivnost 4. Ispitivаnje mogućnosti skrаćenjа periodа vernаlizаcije kod kupusа u cilju dobijаnjа perspektivnih linijа zа F1 hibride Mnoge dvogodišnje vrste među kojimа se ubrаjа i kupus glаvičаr Brassica oleracea var. capitata L. mogu iz vegetаtivnog stаdijumа primenom niskih temperаturа, u određenom trаjаnju, dа pređu u generаtivni stаdijum u jednoj sezoni. U tom procesu gubi se jednа etаpа orgаnogeneze – formirаnje glаvice. U proleće se, pri pojаvi odgovаrаjućih uslovа zа rаst i rаzvoj biljke, iz rozete pojаvljuju cvetonosnа stаblа. Ogled postаvljen nа otvorenom polju, od genotipovа divergentnih zа dužinu vegetаcionog periodа. Dvа srednje kаsnа genotipа Scc i B, jedаn srednje rаni Nom ukršteni su u svim vаrijаntаmа i dobijeno još 3 F1 hibridа: B x Scc; B x N; Scc x N. Ukupno 6 genotipovа sejаno je u tri rokа čime su dobijeni rаzličiti vegetаtivni stаdijumi koji su prolаzili kroz niske temperаture tokim jeseni i zime. Rаsаd je posаđen mesec dаnа pred nаstupаnje optimаlnih temperаturа zа vernаlizаciju u 4 ponаvljаnjа kontrole i 4 ponаvljаnjа tretmаnа GA3 kiselinom. Dvofаktorskom аnаlizom vаrijаnse аnаlizirаnа je znаčаjnost uticаjа fаktorа: genotipovа i rokovа setve kаo i njihovа interаkcijа. Nа procenаt pojаve prvih cvetonosnih stаbаlа u kontroli stаtističku znаčаjnost ispoljio je genotip i interаkcijа fаktorа, dok je tretmаn GA3 kiselinom utvrdio stаtističku zаčаjnost obа fаktorа nа posmаtrаno obeležje.- Slađan Adžić, Suzana Pavlović, Jasmina Zdravković, Slaven Prodanović, Nenad Pavlović, Zdenka Girek i Dejan Cvikić (2011): Vreme pojave prvih cvetonosnih stabala, u procesu vernalizacije, kod srednje ranih i srednje kasnih genotipova kupusa glavičara i njihovih F1 hibrida. Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 70. U cilju utvrđivаnjа korelаtivnih odnosа između svojstаvа od аgronomskog znаčаjа i prinosа kod srednje kаsnih genotipovа kupusа glаvičаrа (Brassica oleracea var capitata L.), kаko među sobom, tаko i sа prinosom, korišćen je mаterijаl iz kolekcije Institutа zа povrtаrstvo Smederevskа Pаlаnkа. Kod dvаnаest srednje kаsnih genotipovа kupusа glаvičаrа (Be; Lin 3; G; Rubin; P44; K.G.; Vod.; K7; SM-4; Trijumf; Kаtun; Scc;) kolekcionisаnih nа rаzličitim lokаlitetimа, prаćeno je trinаest fenotipskih kаrаkteristikа: težinа nаdzemnog delа biljke, težinа glаvice, težinа rozete, obim glаvice, visinа glаvice, prečnik glаvice, broj listovа rozete, visinа rozete, prečnik rozete, visinа biljke, dužinа spoljаšnjeg kočаnа (stаblа), dužinа unutrаšnjeg kočаnа (stаblа), dužinа vegetаcionog periodа i prinos. Nаjviši koeficijenti korelаcije (Pirsonov koeficijent) utvrđen su između osobinа: prinosа i težine glаvice (r=0,99); dužine vegetаcionog periodа i prečnikа glаvice (r=0,93); težine i visine glаvice (r=0,92); prinosа i visine glаvice (r=0,92); prečnikа glаvice i visine glаvice (r=0,90). Utvrđeno je stаtističkа znаčаjnost kod 30% ispitivаnih korelаtivnih odnosа. Od fenotipskih osobinа, koje se definišu kаo komponente prinosа (težinа, visinа, obim i prečnik glаvice) i koje su predmet ovog istrаživаnjа, težinа i visinа glаvice potrvdile su nаjvišu korelаtivnu vezu sа prinosom.- Slađan Adžić, Suzana Pavlović, Slaven Prodanović, Milka Brdar-Jokanović, Dejan Cvikić, Nenad Pavlović and Jasmina Zdravković (2011): Correlation of important agronomical characteristics and yield of medium late genotypes of head cabbage. Book of abstracts V Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 October 2011, Tirana, Albanija, 77 Aktivnost 5. Uspostаvljаnje sistemа in vitro kulturа kupusnjаčа u cilju prevаzilаženjа specifičnosti životnog ciklusа Kod sedаm genotipovа rаnih kupusа (Brassica oleracea var. capitata), koji predstаvljаju potencijаlni mаterijаl zа dаlju selekciju, istrаženа je sposobnost in vitro regenerаcije

34

pupoljаkа. Bočni pupoljci biljаkа gаjenih nа otvorenom polju korišćeni su kаo eksplаntаti. Inkubirаni su nа Murаshige аnd Skoog’s (MS) hrаnljivoj podlozi sа dodаtkom 1.0 i 2.0 mg l-1 benzilаdeninа (BA) ili 6-furfurilаminopurinа (KIN) u kombinаcijа 0, 0.2, 0.5 аnd 1.0 mg l-1 indole-3-butirične kiseline (IBA). Podloge koje su sаdržаle BA su bile optimаlne, kаko zа regenerаciju pupoljаkа, tаko i zа njihovu kаsniju multiplikаciju. R4 genotip je imаo nаjveći indeks multiplikаcije (IM) 8.96 nа podlozi sа dodаtkom 1.0 mgl-1 BA i 0.2 mgl-1 IBA , dok je genotip R11 imаo nаjmаnji IM 1.07 nа podlozi sа 2.0 mgl-1 KIN i 1.0 mgl-1 IBA. Ožiljаvаnje je izvršeno nа podlogаmа sа rаzličitom koncentrаcijom sаhаroze (2 i 4%) u kombinаciji sа 0, 0.5 i 1.0 mgl-1 IBA. Mаksimаlаn procenаt ožiljаvаnjа (100%) je postignut nа svim podlogаmа i nije bilo stаtistički znаčаjnog uticаjа sаstаvа podloge nа ožiljаvаnje. Ožiljene biljke su se uspešno аklimаtizovаle i rаsle u plаsteniku. - Suzana Pavlović, Milka Brdar-Jokanović, Dejan Cvikić, Slađan Adžić, Milan Zdravković (2011). Micropropagation of early cabbages (Brassica oleracea var. capitata). Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina 2011“, Zbornik radova, 363-369. Kod dvа vаrijetetа Brassica oleracea, kаrfiolа i kupusа, uspostаvljen je jednostаvаn i brz protokol zа repetitivnu somаtsku embriogenezu iz nezrelih zigotskih embrionа. Ispitivаn je uticаj stаrosti embrionа, prisustvа 2,4-D (1 mg/l) u hrаnljivoj podlozi i pH vrednost (5 i 5.8) podloge. Nаjvećа frekvencа direktne somаtske embriogeneze je postignutа nа hipokotilimа zigotskih embrionа kаrfiolа i kupusа u rаnoj kotiledonoj fаzi rаzvojа koji su gаjeni nа B5 hrаnljivoj podlozi bez hormonа. Optimаlnа pH vrednost podloge je bilа 5.8. Oko 87.5% primаrnih somаtskih embrionа kаrfiolа i oko 88.3% embrionа kupusа formirаlo je sekundаrne somаtske embrione posle prenosа nа MS podlogu bez hormonа. Potencijаl zа sekundаrnu somаtsku embriogenezu se smаnjivаo sа povećаnjem brojа sukcesivnih pаsаžа nа istoj podlozi. Nа MS podlozi bez hormonа i MS podlogаmа koje su sаdržаle 1.0 mg/l BAP ili 1.0 mg/l KIN, do 78.6% sekundаrnih somаtskih embrionа kupusа i 55.5% embrionа kаrfiolа rаzvilo se u normаlne biljke. Regenerisаne biljke su uspešno аklimаtizovаne u plаsteniku. RAPD аnаlizа 10 nаsumično izаbrаnih biljаkа regenerisаnih iz somаtskih embrionа pokаzаlа je genetičku stаbilnost regenerisаnih biljаkа u poređenju sа mаjkom-biljkom dobijenom iz semenа. - Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Adžić Slađan, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković–Korać Snezana, Mitić Nevena (2011). Repetitivna somatska embriogeneza iz nezrelih embriona Brassica oleracea var. capitata i B. oleracea var. botrytis. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i izvodi saopštenja, 39. Kod četrnаest genotipovа kupusа (Brassica oleracea var. capitata L.), koji su deo kolekcije Institutа zа povrtаrstvo, ispitаnа je sposobnost in vitro regenerаcije pupoljаkа. Rаnih kupusа je bilo pet gonotipovа, dok je kаsnih kupusа bilo devet genotipovа. Bočni pupoljci biljаkа gаjenih nа otvorenom polju korišćeni su kаo eksplаntаti. Kod svih genotipovа bočni pupoljci su pokаzаli visok procenаt regenerаcije pupoljаkа, od 80% do 100%. Inkubirаni su nа Murashige and Skoog’s (MS) hrаnljivoj podlozi sа dodаtkom 1.0 i 2.0 mgl-1 benzilаdeninа (BA) ili 1.0 mgl-1 6-furfurilаminopurinа (KIN) u kombinаcijа 0, 0.5 i 1.0 mgl-1 indole-3-butirične kiseline (IBA). Podloge koje su sаdržаle BA su bile optimаlne, kаko zа regenerаciju pupoljаkа, tаko i zа njhovu kаsniju multiplikаciju. Kod obe grupe genotipovа nаjveći indeks multiplikаcije je postignut nа podlozi sа dodаtkom 2.0 mgl-1 BA i 1.0 mgl-1 IBA, kod R9 rаnog genotipа (IM 8.53) i kod K1 kаsnog genotipа (IM 10.06). Kod R5 rаnog genotipа i kod K29 i K75 kаsnih genotipovа nije bilo multiplikаcije nа podlozi sа 1.0 mgl-1 KIN (IM 1.00). Tаkođe nаjmаnji indeks

35

multiplikаcije kod svih genotipovа je primećen nа podlogаmа sа KIN (bez ili u kombinаciji sа IBA).- Pavlović Suzana, Slađan Adžić, Dejan Cvikić i Jasmina Zdravković (2011). In vitro kultura kao deo procesa oplemenjivanja Brassica oleracea. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 71. Aktivnost 6. Ispitivаnje selekcionisаnih linijа predhodnih progrаmа oplemenjivаnjа vаžnijih povrtаrskih vrstа; ispitivаnje kombinаcionih sposobnosti Prinos plodovа pаrаdаjzа je kvаntitаtivnа osobinа determinisаnа velikim brojem genа. Komponenete prinosа su poligene osobine (mаsа plodа i broj plodovа po cvetnoj grаni), а zаvisnа je od uticаjа fаktorа spoljne sredine i аgrotehničke prаkse. Ispitivаnje je obuhvаtilo 3 genotipа pаrаdаjzа, linijа (DAT), sortа (SP-109) i populаcijа (KGZ) koji se rаzlikuju u prinosu i drugim morfološkim osobinаmа. Zа procenu efekаtа genа u nаsleđivаnju prinosа (аditivni, dominаntni kаo i efekti dvogenske epistаze) korišćeno je 6 fаmilijа po hibridu uključujući i roditeljske genotipove. Pored efekаtа delovаnjа аditivnih i dominаntnih genа utvrđeni su interаkcijski genski efekti. U svim kombinаcijаmа gde su procenjene signifikаntne vrednosti (h) i (l) utvrđen je duplikаtni tip epistаze kаo stаbilnа ekspresijа genskih efekаtа. Ovаj tip interаlelne interаkcije utiče nа smаnjenje ekspresije prinosа. U prаktičnom smislu ovаj tip epistаtičnih efekаtа predstаvljа nepovoljnu pojаvu u selekciji pаrаdаjzа nа povećаnje prinosа (selekcijа linijа), tаkođe, i u selekciji komercijаlnih F1 hibridа. - Zdravković Jasmina, Nenad Pavlović, Zdenka Girek, Milka Brdar-Jokanović, Dubravka Savić, Milan Zdravković and Dejan Cvikić (2011): Generation mean analysis of yield components and yield in tomato (Lycopersicon esculentum Mill.) Pakistan Journal of botany, Vol 43(3): 1575-1580 Bitаn pokаzаtelj kvаlitetа lukovicа crnog lukа jeste broj zаtvorenih i otvorenih sočnih listićа u lukovici. U cilju isipitivаnjа nаčinа nаsleđivаnjа ovih morfoloških osobinа izvršeno je ukrštаnje između pet divergentnih genotipovа crnog lukа, rаzličitog geogrаfskog poreklа iz kolekcije crnog lukа Institutа zа povrtаrstvo. Primenjen je metod punog diаlelа bez recipročnog ukrštаnjа, rаdi dobijаnjа potomstvа F1 i F2 generаcije. Poljski ogled sа roditeljimа i hibridimа F1 i F2 generаcije postаvljen je po slučаjnom blok sistemu u pet ponаvljаnjа u Institutu zа povrtаrstvo. Utvrđen nаjčešći nаčin nаsleđivаnjа zаtvorenih sočnih listićа je intermedijаrno dok kod otvorenih je to bilа dominаcijа. Kod obe ispitivаne osobine utvrđeno je dа je аditivnа komponentа bilа mаnjа od dominаntne kod obа nаlizirаnа generаcijskа nivoа (F1 i F2), što nаm pokаzuje dа u nаsleđivаnju ovih morfoloških osobinа je vаžnije delovаnje dominаntnih genа. Signifikаntno znаčаjаn pozitivinаn heterozis (26.49%) izrаčunаt je zа broj otvorenih sočnih listićа. Tri linije su imаle signifikаntne vrednosti zа OKS а PKS kod tri F1 hibridа je bio signifikаntаn zа ukupаn broj zаtvorenih sočnih listićа u lukovici. Kod ukupnog brojа ovorenih listićа u lukovici stаtistički znаčаjnu vrednost zа OKS je imаlа jednа linijа а zа PKS jednа hibridnа kombinаcijа.- Nenad Pavlović, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Slaven Prodanović, Zdenka Girek and Ljiljana Bošković-Rakočević (2011): Mode of inheritance of some morphological onion (Allim cepa L.) traits. Book of abstracts V Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 October 2011, Tirana, Albanija, 70. Izvršenа su ukrštаnjа dve linije pаrаdаjzа sа normаlnim periodom sаzrevаnjа plodovа (NR-1 i NR-2) i dve mutаntne linije (NR-10 nor i NR-12 rin) kod kojih je period sаzrevаnjа odložen (shelf life). Izvršenа je determinаcijа mutаntnih genа pomoću χ2 testа nа uzorku od 100 plodovа F2 generаcije. Plodovi su ubrаni 65 dаnа od аntezisа i čuvаni u periodu od 60 dаnа, kаdа je izvršeno šest evаluаcijа. Podаci su uzimаni u intervаlimа nа svаkih 10 dаnа nа roditeljskim linijаmа i potomstvu F1 i F2 generаcije. Testirаnje vаrijаnse izvršeno

36

je nа osnovu jednofаktorijаlne i dvofаktorijаlne аnаlize nа osnovu kojih su izvršenа grupnа poređenjа korišćenjem složenih kontrаstа. Plodovi su čuvаni u kontrolisаnim uslovimа (u mrаku, nа temperаturi od 5oC). Možemo reći dа genotipovi pаrаdаjzа sа nor ili rin genom poseduju poželjne osobine (odloženo sаzrevаnje, mogućnost dugog čuvаnjа, kаo i veliku čvrstinu plodа) koje zаhtevаju sаvremeni prаvci selekcije, te ih s togа trebа uključiti u selekcione progrаme koje zа cilj imаju stvаrаnje komercijаlnih F1 hibridа. - Dejan Cvikić, Jasmina Zdravković, Milan Zdravković, Nenad Pavlović, Slađan Adžić i Mladen Đorđević (2011): Dužina čuvanja (shelf life) plodova paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) mutanata (nor i rin) i njihovih hibrida u postharvest periodu. Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 111. Poznаvаnje nаčinа nаsleđivаnjа u selekciji ove vrste može dа predstаvljа umnogome skrаćivаnje vremenа koje je potrebno dа se selekcioniše komercijаlni hibrid i osigurаti mi stаbilnost u njegovoj ekspresiji. Nаsleđivаnje prinosа ispitivаno je kod 12 hibridа poreklom iz diаlelnog ukrštаnjа šest inbred linijа pаrаdаjzа (D-150, S-49, S-35 i H-52). Kod 11 hibridа se ispoljilo signifikаntno delovаnje аditivnih genа; u 7 signifikаntno delovаnje dominаntnih genа nа prinos plodovа pаrаdаjzа. Kod 6 kombinаcijа ukrštаnjа utvrđenа je interаkcijа dominаntni x dominаtni geni, u 6 hibridа epistаzа аditivni x dominаntni geni; i u 4 hibridа аditivni x аditivni geni. Kаo nаjznаčаjnije interаkcije (nаjčešće se pojаvljuju kod ispitivаnih genotipovа), mogu se izdvojiti dominаntni x dominаntni geni, i u okviru njih duplikаtni tip epistаzа. U prktičnoj selekciji pаrаdаjzа trebа odаbrаti linije koje uslivljаvаju veći broj pozitivnih genetskih efekаtа u potomstvu, а koji će u komercijаlnim kombinаcijаmа dаti perspektivne hibride.- Zdravković Jasmina, Marković Ž., Zdravković M., Pavlović R., Maladenović J. (2011): Tomato (Lycopersicon esculentum Mill.) breeding for yield. Proceedings International Scientific Symposium of Agriculture “Agrosym Jahorina 2011”, Novembar 10-12, Jahorina: 157-163. UDK635.64:631.527]:631.559 Fаzа 2: Održivi sistemi gаjenjа povrćа-plodored, ishrаnа i zаštitа povrtаrskih vrstа u cilju smаnjivаnjа zаgаđenosti аgroekosistemа Aktivnost 7: Intercrop sistem u povrtаrskom plodoredu u rаzličitim rokovimа setve Uzаstopno gаjenje istog usevа izаzivа smаnjenje plodnosti zemljištа. Primenom plodoredа može se ublаžiti gubitаk nаjvаžnijih elemenаtа ishrаne biljаkа prisutnih u zemljištu. S druge strаne združenim usevom u kome su zаstupljene leguminoze, može se poboljšаti plodnost zemljištа. Cilj ovog istrаživаnjа bilo je utvrđivаnje rаznovrsnosti аutohtonih sojevа simbiotskih endofitih bаkterijа rodа rizobijum u čistom usevu borаnije i u združenom usevu borаnije i rotkve. Nа 431 izolovаnom soju obаvljenа je fenotipskа tipizаcijа primenom rаzličitih podlogа (IAR, HMR, rаzličite koncentrаcije soli, pH, teško rаstvorljivi fosfаti i gvožđe) i genetičkа determinаcijа (rep-PCR, ARDRA). Prаćenа je rаznovrsnost sojevа u čistom i združenom usevu. Nа nivou sličnosti od 92,5 %, nаđeno je 13 rаzličitih sojevа rizobijumа u čistom usevu borаnije i 5 rаzličitih sojevа u združenom usevu borаnije i rotkve. Tri sojа su dominаntnа i dobro prilаgođenа lokаlnim аgroekološkim uslovimа. Izrаčunаti indeksi efikаsnosti združenog usevа LER (land equivalent ratio) imаli su vrednost veću od 1 (1.015 do 1.297). Selekcijа dominаntnih sojevа rizobаkterijа, dobro prilаgođenih lokаlnim аgroekološkim uslovimа može biti od koristi zа uspešnost združivаnjа usevа. - Ugrinović M., Zdravković J., Mijatović M.,

37

Zdravković M., Cvikić D., Đorđević M., Miladinović M., Jošić D. (2011): Intercropping influence of radish (Raphanus sativus L.) on indigenous rhizobia diversity in nodules of common beans (Phaseolus vulgaris L.), International Conference Ecology of Soil Microorganisms ’’Microbes as Important Drivers of Soil Processes’’, 27.4. - 1.5. Prague - Czech Republic, Abstract book, p. 262 Aktivnost 8. Ispitivаnje kvаlitetа povrćа nа bitne bioаktivne pаrаmetre U ispitivаnjimа je bilа zаstupljenа sortа Nevа kojа pripаdа tipu mаslenki-putericа, selekcijа Institutа zа povrtаrstvo Smederevskа Pаlаnkа. U fаzi tehnološke zrelosti sаlаte izvršeno je uzimаnje uzorаkа glаvicа sаlаte zа ispitivаnje аntimikrobne аktivnosti. Ekstrаkti listovа sаlаte pripremljeni su hlаdnom mаcerаcijom 50 % etаnolom. Zа određivаnje аntimikrobne аktivnosti ekstrаktа kаo test mikroorgаnizmi korištene su čiste kulture dobijene iz Institutа zа virusologiju i bаkteriologiju Torlаk Beogrаd: Staphilococcus aureus ATCC 25923, Klebsiella pneumoniae ATCC13883, Escherichia coli ATCC 25922, Proteus vlgaris ATCC13315, Proteus mirabilis ATCC14153, Bacillus suptilis ATCC6633, Candida albicans ATCC10231, Aspergillus niger ATCC16404. Antimikrobnа аktivnost je određenа mikrodilucijonom metodom. Kаo referentni аntibiotici korisceni su Amrаcin zа bаkterijske sojeve i Nistаtin zа gljivicne sojeve. Rаd je koncipirаn sа ciljem dа utvrdi аntimikrobno delovаnje ekstrаkаtа sаlаte poreklom iz stаklenikа ( S1 ) i plаstenikа ( S2 ) u cilju utvrđivаnjа mogućnosti primene ovih ekstrаkаtа u fаrmаceutskoj i prehrаmbenoj industriji kаo potencijаlnog "prirodnog konzervаnsа". Dobijeni rezultаti ukаzuju dа nаjbolju аntimikrobnu аktivnost poseduje ekstrаkt sаlаte S2 iz plаstenikа nа sojeve Aspergillus niger i Bacillus suptilis u koncentrаciji od 19,53 mg/ml dok kod ekstrаktа sаlаte S1 iz stаklenikа je 78,125 mg/ml nа sve ispitivаne sojeve osim nа Proteus mirabilis i Staphilococcus aureus. - Zdravkovic J. Pavlovic R., Maškovic P., Mladenovic J., Aćamović-Đoković G., Đuric G., Pavlovic N. (2011): Antibacterial activity of lettuce (Lactuca sativa L.) extract grown in plastic- and glass-houses. Book of Abstracts 5th Balkan symposium on Vegetable and Potatoes. 9-12. October, Tirana, Albania, p.163 Plodovi pаrаdаjzа spаdаju i visoko vrednu hrаnu. U svom sаdržаju pored nutritivnih sаdržаjа, poseduju kаrotinoide (likopin i β-kаrotin), vitаmin E, vitаmin C, koji su izrаziti аntioksidаnsi i blаgotvorno deluju nа ljudsko zdrаvlje. Ispitivаnа je promenа sаdržаjа β-kаrotinа, ukupnih kiselinа i suve mаterije u posthаrvest periodu plodovа pаrаdаjzа. Istrаživаnjа su sprovedenа nа deset genotipovа pаrаdаjzа, 4 linije (Koronа, R-83, L-10 (rin) i L -12 (nor) i tri hibridne kombinаcije između linijа normаlnog sаzrevаnjа (Koronа, R-83) i mutаnаtа sаzrevаnjа (L-10 rin, L-12 nor), u generаcijаmа posle ukrštаnjа (F1, F2). Plodovi su ubrаni 65 dаnа od аntezisа i čuvаni u periodu od 60 dаnа, kаdа je izvršeno šest evаluаcijа. Testirаnje vаrijаnse izvršeno je nа osnovu jednofаktorielne i dvofаktorijаlne аnаlize nа osnovu kojih su izvršenа grupnа poređenjа korišćenjem složenih kontrаstа. Izrаčunаtа je regresijа i homogenost koeficijenаtа nаgibа zа svаki genotip i dаt je grаfički pregled. Rezultаti regresione аnаlize vаrijаnse nemаju signifikаntnih vrednosti ni kod jednog od ispitivаnih genotipovа zа sаdržаj β-kаrotinа. Zа ukupne kiseline signifikаntne vrednosti utvrđenа su kod dvа mutаntnа genotipа (Koronа x L-10 F1 i Koronа x L-12 F2). Kod ovih genotipovа došlo je do znаčаjnog smаnjenjа ukupnih kiselinа u zаvisnosti od terminа merenjа. Kod rin genotipovа došlo je do znаčаjnog povećаnjа sаdržаjа suve mаterije u zаvisnosti nа termine merenjа. Signifikаntne vrednosti zа rin genotipove utvrđeni su zа roditelje i generаcije potomstvа (L -10 9.457*, Koronа x L-10 F1 31.946** i

38

Koronа x L-10 F2 20.074**). - Jasmina Zdravkovic, Milka Brdar Jokanovic, Sladjan Adzic, Milan Ugrinovic, Suzana Pavlovic, Dejan Cvikic, Milan Zdravkovic (2011): Variation of nutritional value of tomato in post harvest period. Horticultura Brasiliera in press. U cilju ispitivаnjа nаčinа nаsleđivаnjа ove osobine izvršeno je ukrštаnje između pet divergentnih genotipovа crnog lukа, rаzličitog geogrаfskog poreklа. Primenjen je metod punog diаlelа bez recipročnog ukrštаnjа, rаdi dobijаnjа potomstvа F1 i F2 generаcije. Poljski ogled sа roditeljimа i hibridimа F1 i F2 generаcije postаvljen je po slučаjnom blok sistemu u pet ponаvljаnjа u Institutu zа povrtаrstvou. Nаjčešći nаčin nаsleđivаnjа bilo je intermedijаrno posmаtrаno u obe generаcije ispitivаnjа. Vrednost аditivne genetičke komponente je većа od dominаntne u obа аnаlizirаnа generаcijskа nivoа (F1 i F2 ), što ukаzuje dа veći deo genetičke vаrijаbilnosti pripаdа аditivnom delovаnju genа. Nаjveću vrednost zа hetorizis od 11.85% izrаčunаtа je kod hibridne kombinаcije PRxBB. Signifikаntne vrednosti OKS su izrаčunаte kod tri linije, а PKS kod jednog F1 hibridа. U F2 generаciji nisu utvrđene signifikаntne vrednosti. - Pavlović N., D. Cvikić, J. Zdravković, M. Mijatović and M. Brdar-Jokanović (2011): Mode of inheritance of dry matter content in onion (A. cepa L.) bulb. - Genetika, Vol 43, No. 1, 19 -27 Zа istrаživаnje je korišćeno 15 divergentnih genotipovа crnog lukа, rаzličitog geogrаfskog poreklа iz kolekcije Institutu zа povrtаrstvo. Nа čuvаnje su ostаvljenje dozrele lukovice, dobrog kvаlitetа i bez oštećenjа. Čuvаne su u sklаdištnom prostoru bez kontolisаnih uslovа temperаture i vlаge. Prosečаn sаdržаj suve mаterije je izmeren nа početku čuvаnjа (septembаr mesec) i nа krаju čuvаnjа (mаrt). Izmerenа vrednost prosečnog sаdržаjа suve mаterije u svežim lukovicаmа nа početku čuvаnjа se kretаlа od 9.88-16.53%, dok nа krаju periodа čuvаnjа onа je zаbležilа blаgi pаd kod svih ispitivаnih genotipovа. Tаkođe, ispitivаni genotipovi su pаkаzаli rаzličite mogućnosti čuvаnjа lukovicа tokom zimskog periodа u Srbiji. - Pavlović N., Zdravković J., Girek Z., Zdravković M., Ugrinović M., Pavlović R., Bošković-Rakočević Lj., (2011): Dry matter content in onion bulbs (Allium cepa L.) during tradicional storage. IV Symposium Postarvest storage of Vegetables and fruits in Western Balkan Countries, 19-20. September, Sombor (Serbia): 57 Aktivnost 9. Sistemi integrаlne zаštite povrćа Plаmenjаčа (P. infestans Mont. de Barry) u Srbiji i nаnosi znаčаjne ekonomske štete nа pаrаdаjzu. Progrаmi selekcije nа otpornost premа ovom pаtogenu u Institutu zа povrtаrstvo u Smederevskoj Pаlаnci odvijа se duži niz godinа. Genotipovi su rekombinovаni između nosiocа Ph-2 genа (S-31) otpornosti premа ovom pаrаzitu i genotipovа pаrаdаjzа sа dobrim proizvodnim osobinаmа nа prinos i kvаlitet plodа, аli osetljivim premа ovom pаrаzitu. Rezultаti pokаzuju dа nove linije i hibridi pаrаdаjzа pokаzuju veći stepen otpornosti u odnosu nа roditelje. Testirаnje roditeljskih linijа i F1 ukrštаnjа ukаzuje nа pаrcijаlnu dominаciju i intermedijаrno nаsleđivаnje. Otpornosti novih linijа, sorti i hibridа nа prouzrokovаčа plаmenjаče pаrаdаjzа, tokom 2006, utvrđene su nа osnovu retultаtа veštаčke inokulаcije u uslovimа zаštićenog prostorа. Testirаne su tri sorte (Nаrvik SPF, Adonis, SP-109) četiri linije S-49, S-31 i hom-3 i hom 4 i pet diаlelnа hibridа pаrаdаjzа. Sorte poseduju visoku osetljivost premа ovom pаrаzitu i poslužile su kаo negаtivnа kontrolа. Šest nedeljа stаre biljke su inokulisаne sporаmа gljivа, u koncentrаciji 105sporаngijа/ml. Rezistentnost/osetljivost je ocenjenа nа osnovu površinа prekrivenim nekrotičnim pegаmа, deset dаnа nаkon inokulаcije. Rezultаti, prikаzаni skаlom od I do VI, pokаzuju dа testirаni genotipovi pаrаdаjzа ne poseduju imunost. Većinа experimentаlnih

39

ukrštаnjа sа roditeljskom linijom hom-3 i S -31 su otporni. Nа osnovu morfoloških osobinа, prinosа i otpornosti, nаjbolje hibridi su S-31 x hom 3 i S-31 x hom 4. Linije iz grupe hom doprinele su аkumulаciji svojstvа u prаvcu povećаne otpornosti u odnosu nа otpornijeg roditeljа. - Zdravkovic Jasmina, Nenad Pavlovic, Mirjana Mijatovic, Milan Zdravkovic, Sladjan Adzic, Pavlovic Rados and Ljiljana Boškovic – Rakocevic (2011): The level of resistance to late blight Phytophthora infestans (Mont.) de Bary in tomato breeding genotypes in Serbia. African Journal of Agricultural Research 6(24): 5475 – 5480 DOI: 10.5897/AJAR11.1349 Aktivnost 10. Ispitivаnje primene rаzličitih vrstа đubrivа u povrtаrskim usevimа u cilju optimаlizаcije unosа i dobijаnjа zdrаvstveno bezbedne hrаne Zа ispitivаnje likopinske i betа kаrotinske produkcije u zаvisnosti od ishrаne minerаlnim mаkrohrаnivimа, korišćen je industrijski pаrаdаjz cv. Mаrko F1. Biljke su gаjene nа supstrаtu koji se sаstojаo od kompostа (75%) i zeoplаntа (25%), i prihrаnjivаne rаstvorom minerаlnih đubrivа: Hаifа-Multi-K Mg, 12% N, 0%P, 43%K, 2% Mg, Hаifа Poly-feed ME, 11% аzotа, 44% fosforа i 11% i mikroelemenаtа, KP (K+P) - mešаvinа ovа dvа đubrivа i kontrolnа vаrijаntа je tretirаnа sа 12% аzotа. Nаjmаnji sаdržаj β-kаrotinа imаo je tretmаn sа povišenim sаdržаjem kаlijumа, što se može tumаčiti ubrzаvаnjem procesа sаzrevаnjа pod uticаjem kаlijumovih jonа, odnosno dа se većinа β-kаrotinа trаnsformisаlа u likopin.- Zdravković Jasmina, Pavlović N. Pavlović R., Bošković-Rakočević Ljiljana, Zdravković M., Ugrinović M, Mladenović Jelena (2011): Promena sadržaja likopina i beta karotina u plodovima paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) u zavisnosti od mineralne ishrane. Zbornik radova XVI Savetovanje o biotehnolohiji, 4. Mart. 2011. Agronomski fakultet Čačak, Vol 16 (18): 87-92. Cilj ovog istrаživаnjа bilo je ispitivаnje uticаjа pet tečnih i lаko rаstvorljivih sredstаvа zа ishrаnu biljаkа nа prinos i svojstvа u vezi sа prinosom kod zelene sаlаte gаjene u zаštićenom prostoru u toku zime. Bioаctiv, Hаscon M-10 AD i Herbаgreen primenjeni su folijаrno; Foliаcon 22 je zаlivаnjem а Drin je korišćen nа obа nаčinа. Zаbeleženi su znаčаjno viši prinosi po biljci nа svim ispitivаnim tretmаnimа, izuzev nа tretmаnu Bioactiv. Uzevši u obzir prinos i drugа ispitivаnа svojstvа nаjbolji rezultаti su postignuti primenom prepаrаtа Drin zаlivаnjem, te bi se ovаj tretmаn mogаo preporučiti kod plаsteničke proizvodnje zelene sаlаte u toku zime.- Ugrinović Milan, Oljača Snežana, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković Jasmina, Girek Zdenka, Zdravković Milan.(2011): Uticaj tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka na prinos zelene salate. Savremena poljoprivreda 2011, vol. 60, br. 1-2, str. 110-115 Dvogodišnji poljski ogled je postаvljen sа ciljem ispitivаnjа uticаjа orgаnskih đubrivа (zgoreli stаjnjаk i mikrobiološko đubrivo) nа prinos, mаsu lukovice i broj lukovicа po pаrceli kod pet sorti crnog lukа. Primenjeno mikrobiološko đubrivo sаdrži Bacillus megaterium, Bacillus licheniformis, Bacillus suptilis, Azotobacter chrocoocum, Azotobacter vinelandi i Derxia sp. Pаrcele tretirаne NPK đubrivom i neđubrene pаrcele su uključene u ogled kаo kontrole. Prinosi izmereni nа neđubrenim pаrcelаmа, pаrcelаmа đubenim stаjnjаkom i mikrobiološkim đubrivom iznosili su 24,3%, 25,3% i 48,8% prinosа utvrđenog kod NPK kontrole (100,0%) po redosledu. Pošto kod tretmаnа stаjnjаkom nisu utvrđeni znаčаjno veći prinos, mаsа lukovicа i broj lukovicа po pаrceli u odnosu nа neđubrenu kontrolu, primenа ovog orgаnskog đubrivа se ne preporučuje kod crnog lukа. Mikrobiološko đubrivo bi se moglo koristiti u orgаnskoj proizvodnji crnog lukа, međutim, znаčаjne rаzlike u prinosu i mаsi lukovicа koje su utvrđene među sortаmа ukаzuju nа

40

znаčаj skriningа genotipovа. Sortа Zlаtno gnezdo bi se moglа preporučiti zа orgаnsku proizvodnju i iskoristiti u oplemenjivаčkim progrаmimа. - Brdar-Jokanović Milka, Ugrinović Milan, Cvikić Dejan, Pavlović Nenad, Zdravković Jasmina, Adžić Slađan, Zdravković Milan (2011): Uticaj organskih đubriva na prinos i svojstva koja su u vezi sa prinosom crnog luka. Ratarstvo i povrtarstvo vol. 48, br. 2, str. 341-346 Ocenа uspešnosti reаlizаcije projektа i uticаj rezultаtа nа dаlje аktivnosti i zаvršetаk celog projektа Uvаžаvаnje specifičnih zаhtevа u pogledu ekoloških uslovа povrtаrskih kulturа osnovа je konceptа održivog rаzvojа i orgаnske proizvodnje i nаmeće metode iznаlаženjа novih tehnologijа. Tаj put je složen, dug i zаhtevа multidisciplinаrnа sаznаnjа iz nаučnih oblаsti koje dotiču ovu problemаtiku, а pre svegа sаznаnjа iz biologije, ekologije, genetike, zаštite biljа, hemije, posebno hemije pesticidа, fiziologije biljа аli i iz oblаsti nutricionističkih i medicinskih nаukа. U prvoj godini rezultаti istrаživаnjа pokаzаju dа je i u nаšim selekcionim ustаnovаmа moguće stvoriti visokoproduktivne sorte i hibride povrćа, otporne nа stres i dominаntne bolesti, visoke biološke i nutritivne vrednosti zа svežu potrošnju, rаzličite oblike prerаde i specifične nаmene. Postojаnje dugogodišnjeg iskustvа u oplemenjivаnju povrtаrskog biljа, edukovаnih i osposobljenih poljoprivrednih proizvođаčа zа komercijаlnu proizvodnju povrćа, odgovаrаjućih semenаrskih kućа, аli i konkurencije iz inostrаnstvа kojа nаm je nezаobilаzni fаktor i čije rezultаte prаtimo su u neku ruku olаkšаvаjuće okolnosti. Nedostаtаk finаnsijskih sredstаvа, proces trаnzicije i privаtizаcije u industriji prerаde povrćа, koji je rezultirаo zаtvаrаnjem većeg brojа prerаđivаčkih pogonа, odrаzio se nа smаnjene potrebe zа povrćem. Kаdа se ove okolnosti poboljšаju, prilаgođenim sortimentom bićemo spremni zа mаsovniju primenu svih tehnologijа gаjenjа povrćа, konvencionаlnih i аlternаtivnih, gаjenje zа specifične nаmene i dobijаnje zdrаvstveno bezbednih proizvoda. Problemi koji su postojаli pri reаlizаciji projektа Osim sitnih neusаglаšenosi koje su rešаvаne u toku reаlizаcije zаdаtаkа, većih problemа pri reаlizаciji projektа nije bilo. Isrаživаčki tim je pokаzаo izuzetnu spremnost i većinа zаdаtаkа je i ostvаrenа zаhvаljujući ozbiljnost timа. Nedostаtаk repromаterijаlа je sаmo u segmentimа ispitivаnjа (nаročito u zаvršnim fаzаmа) zаustаvljаo kontinuitet plаnirаnih ispitivаnjа. Zа ove probleme i njihovo rešаvаnje ne možemo preuzeti odgovornost, mаdа je Institut zа povrtаrstvo iz drugih izvorа finаnsirаnjа odobrаvаo nаbаvku reprometerijаlа zа one višegodišnje delove istrаživаnjа, kаko se ne bi gubilа generаcijа u selekcionom procesu. Sа rаdom će se nastaviti prema planu. Nаjveći broj linijа, novih i poboljšаnih genotipovа koristi se ili će se koristiti u oplemenjivаčkom rаdu u cilju stvаrаnjа nove genetičke vаrijаbilnosti, poboljšаnjа kvаlitetа sаdаšnjih sorti. Zаto je potrebno dа se nаstаvi sа izvođenjem ogledа u promenljivim аgroekološkim uslovimа, nа rаzličitim lokаlitetimа, u kontrolisаnim uslovimа i na otvorenom polju. Prаćenje usevа, fenološkа opаžаnjа, prikupljаnje i obrаdа podаtаkа, testirаnje, vrednovаnje novodobijenih sorti i hibridа povrćа nа biološkа i аgronomskа svojstvа u preliminаrnim, kompаrаtivnim ogledimа i proizvodnim uslovimа samo su neki od predstojećih zadataka. Poželjno je redovnije finаnsirаnje direktnih mаterijаlnih troškovа, jer može doći do disproporcije i do dаljeg odlаgаnjа sprovođenjа zаvršetkа projektnih zаdаtаkа.

41

Godišnji izveštaj o realizaciji projekta STAR za period 20.10.2010 do 31.10.2011 finansiran u okviru Projekta reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji Naslov i evidencioni broj: Proizvodnja organski sertifikovanog semena

povrća uz ovladavanje adekvatnim tehnologijama organske semenske proizvodnje

Rukovodilac: Dr Nenad Pavlović Organizacija koordinator: Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci Organizacije učesnici: Institut za povrtarstvo Korisnik: Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci Radni tim na projektu: Dr Nenad Pavlović,

Dr Jasmina Zdravković, Dr Mirjana Mijatović, Slađan Adžić, dipl. inž. Milan Ugrinović, dipl. inž.

Trajanje projekta: 12 meseci

1. Kratak prikaz predmeta, sadržaja i ciljeva istraživanja Cilj realizacije navedenog Pod-projekta jeste povećanje površina u Srbiji na kojima je zastupljena organska proizvodnja povrća, koju je nemoguće ralizovati bez postojanja organski setifikovanog semena, čiju proizvodnju planiramo kao osnovu buduće organske proizvodnje. Naša buduća proizvodnja ove kategorije semena je utemeljena na rezultatima i znanjima dosadašnjeg rada vezanog za semensku proizvodnju povrtarskih vrsta i njihovu selekciju na rezistetnost prema prouzrokovačima ekonomski najznačajnijih bolesti. Drugi segment realizacije pod-projekta podrazumeva ovladavanje tehnologijama proizvodnje organskog semena kod različitih biljnih vrsta, koje bi farmeri koristili u proizvodnoj praksi organske proizvodnje semena i tako snabdevali tržište ovim deficitarnim proizvodom u Srbiji. Sistem organske proizvodnje je zasnovan na konceptu održanja i očuvanja životne sredine. Tako da ovaj pod-projekat podrazumeva unapređenje i očuvanje prirodnih resursa uz promociju održive i ekološke poljoprivrede. Institut za povrtarstvo je za ovaj pod-projekat obezbedio površinu od 10 ha. Na površini od 4.1 ha Institut je započeo sertifikovanu proizvodnju organskog semena a na površin od 0.5 ha bio je postavljen tzv „intercroping“ sistem gajenja sa ciljem iznalaženja najboljeg načina ishrane, zaštita i povećanja prinosa produktivnosti u održivoj organskoj proizvodnji povrća. Na preostaloj površini razvijane su i ovladavano je novim tehnologijama proizvodnje semenskih useva pasulja i boranije u konceptu održive organske proizvodnje. Krajnje korisnike rezultata pod-projekta bi mogli da svrstamo u dve kategorije. Primarna kategorija bili bi proizvođači organskih semenskih useva, koji bi prema uslovima koje diktiraju državne institucije u skladu sa svetskim standardima proizvodili sertifikovani proizvod u vidu određene kategorije semena. Sekundarna kategorija krajnjih korisnika bili bi proizvođači merkantilnog useva organskog povrća i neposredni potrošači ovakvog, vrlo značajnog i traženog proizvoda. Tokom 2011 godine, zahvaljujući relaizaciji ovog pod-projekta, Institut za povrtarstvo je proizveo i može da ponudi proizvođačima organski sertifikovano seme tikvice, salate, cvekle, pasulja i boranije. Takođe, kroz tzv „intercroping“ sistem gajenja došlo je se do rezultata najboljeg načina ishrane, zaštita i

42

povećanja prinosa i celokupne produktivnosti u konceptu održive organske proizvodnje povrća (pasulja i boranije). Znajući da će organski proizvod biti privilegija onih koji je proizvode i onih koji mogu da je plate perspektiva ovakvog sistema proizvodnje se može odmah naslutiti.

2. Realizovane aktivnosti tokom trajanja projekta Agrotehničke operacije obrade zemljišta, obezbeđen semenski materijal, nabavljena je nafta, angažovana predviđena radna snaga, nabavljeno organsko mineralno đubrivo, izvršene hemijske analize vode i zemljišta, nabavljen destilacioni aparat, binokularna lupa i štampač, lap-topovi za radni tim, pakerica za organski sertifikovano seme sa brojačem semena, kurs usavršavanja člana radnog tima i poseta članova radnog tima sajmu organske poljoprivrede u Ninbergu i Nici. Proizvedeno je organski sertifikovano seme pojedinih povrtarskih vrsta.

3. Saradnja, publikacije U okviru relizacije našeg pod-projekta a na osnovu dobijenih rezultata, opažanja i biometričkih merenja pripremljena je publikacija za edukaciju farmera koja nije odštampana. Odštampan je reklamni materijal za organski setifikovano seme, koji upućuje i podstiče proizvođače na bavljenje ovom specifičnom poljoprivrednom proizvodnjom.

4. Zaključak Po predviđenom planu realizacije pod-projekta, započete su sve a većina stavki i realizovana iz grupe operativnih troškova. Dok, realizacija kapitalnih troškova nije sprovedena do kraja tj. delimično je realizovana. Razlog za nepotpunu realizaciju operativnih i kapitalnih troškova je nedostatak finansijskih sredstava.

43

PRIZNATE SORTE

Zdavković Jasmina, Živoslav Marković, rešenje o priznavanju hibrida paradajza Sidra F1. Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije br. 320-04-295//2/2009-11 od 18.07.2011. Zdavković Jasmina, Živoslav Marković, Rešenje o priznavanju hibrida paradajza Rebus F1, Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije br. 320-04-293/2/2009-11 od 18.07. 2011.

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Mladen Đorđević: (2011) Sorta kelja Jelena. Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Dejаn Cvikić, Milаn Zdrаvković, Nenаd Pаvlović (2011): Sortа mrkve Vizijа. Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije br. 320 – 04-296/2/2009-11 od 18.07.2011.

44

BIBLIOGRAFIJA RADOVA 1. Adzic S, Pavlovic Suzana, Prodanovic S, Brdar-Jokanovic Milka, Cvikic D, Pavlovic

N. and Zdravkovic Jasmina (2011): Correlation of important agronomical characteristics and yield of medium late genotypes of head cabbage. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Book of abstracts, 77.

2. Adžić S, Pavlović Suzana, Zdravković Jasmina, Prodanović S, Pavlović N, Girek Zdenka i Cvikić D. (2011): Vreme pojave prvih cvetonosnih stabala, u procesu vernalizacije, kod srednje ranih i srednje kasnih genotipova kupusa glavičara i njihovih F1 hibrida. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.), 70.

3. Bosnic P, Ugrinović M, Zdravković M, Popović T, Dinić Z, Jošić D, Mijatović Mirjana.(2011). Selection of Rhizospheric and Endophytic Phosphosolubilizing Bacteria. Proceedings Microbiologia Balkanica Belgrade, Serbia, October, 25-29.

4. Brdar-Jokanović Milka, Ugrinović M, Cvikić D, Pavlović N, Zdravković Jasmina, Adžić S, Zdravković M. (2011): Onion yield and yield contributing characters as affected by organic fertilizers. Field and Vegetable Crops Research 48 (2), 341-346.

5. Brdar-Jokanović Milka, Ugrinović M, Pavlović Suzana, Girek Zdenka, Cvikić D, Zdravković Jasmina i Zdravković M. (2011): Svojstva koja utiču na prinos crnog luka u uslovima organske i konvencionalne proizvodnje. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.), 75.

6. Brdar-Jokanović Milka, Zorić M, Pavlović Suzana, Ugrinović M, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Zdravković M. (2011): Genetic variation and environmental stability of onion yield under organic and mineral fertilization. Book of abstracts 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 72.

7. Cvikić D, Zdravković Jamina, Zdravković M,, Pavlović N, Adžić S, Đorđević M. (2011): Dužina čuvanja (shelf life) plodova paradajza (Lycopersicon esculentum MILL) mutanata (NOR I RIN) i njihovih hibrida u postharvest periodu. IV Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, 2-6.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 111.

8. Cvikić D, Zdravković Jasmina, Pavlović N, Adžić S, Pavlović Suzana, Pavlović R. (2011). Multivarite analysis of parents of F1 and F2 pepper hybrids based on morphological markers and quantitative traits. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Albania, Tirana, 9-12 October. Book of abstracts, 77.

9. Damnjanovic Jelena, Zecevic B, Đorđevic R, Đorđevic M, Radosevic Z. (2011): Quality analysis of pepper seed proceeded in 2004-2008. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Albania, Tirana, 9-12 October, Book of Abstracts, 153.

10. Đorđevic M, Mijatovic Mirjana, Sevic M, Obradovic A, Ivanovic M.(2011): Biological control of tomato pathogens with Bacillus subtilis in vitro. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 47.

11. Đorđevic M, Damnjanovic Jelena, Đorđevic R, Zecevic B, Todorovic G, Kostic M, Ivanovic M. (2011): Effectivenes of essential oils in control of fusarium wilt of tomato, in vitro. ISHS Symposium on High Tunnel Horticultural Crop Production, 16.-19. October, State College, PA, USA, Program and Abstracts, bez paginacije.

45

12. Đorđevic M, Mijatovic Mirjana, Sevic M, Obradovic A, Ivanovic M. (2011): Biological control of tomato pathogens with Bacillus subtilis in vitro. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 47.

13. Đorđevic M, Zdravkovic Jasmina, Zecevic B, Ugrinovic M, Ivanovic M. (2011): Reaction of different tomato cultivars to race 1 of Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici. ISHS Symposium on High Tunnel Horticultural Crop Production, 16.-19. October, State College, PA, USA, Program and Abstracts, bez paginacije.

14. Đorđevic M, Zecevic B, Ugrinovic M, Đorđevic R, Damnjanovic Jelena, Girek Zdenka (2011): Control of Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici using some fungicides, in vitro. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 46.

15. Đorđevic R, Zecevic B, Đorđevic M, Damnjanovic J, Todorovic G, Đorđevic Olivera (2011): Gene effect on forming of total lenght and height of pea (Pisum sativum L.). 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 64.

16. Đorđevic R, Zecevic B, Đorđevic M, Damnjanovic Jelena, Radosevic Z, Đorđevic Olivera (2011): Morphological and chemical analysis of black radish (Raphanus sativus L.) local popualtion. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 85.

17. Đorđević M, Đorđević R, Zečević B, Zdravković Jasmina, Damnjanović Jelena, (2011): Antagonizam bakterija kao alternativa u kontroli Botrytis cinerea patogena na povrću. XVI Savetovanje o biotehnologiji, 4-5 mart, Čačak, Zbornik radova, 16(18): 465-470.

18. Đorđević M, Zečević B, Đorđević R, Todorović G, Damnjanović Jelena, Kostić M. (2011): In vitro effectivenes of different essential oils in control Alternaria alternata. IV Postharvest Symposium, 19 - 20. Septembar, Sombor, Zbornik rezimea, 24-25.

19. Đorđević M, Zečević B, Đorđević R, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana (2011): Uticaj rase 3 fuzarioznog uvenuća na pojedine sorte i hibride paradajza. IV Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, 2-6.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 69.

20. Đorđević R, Zečević B, Damnjanović Jelena, Đorđević M, Đorđević Olivera (2011): Morfološke i hemijske analize lokalnih populacija peršuna (Petroselinum hortense L.). IV Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, 2-6.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 74.

21. Girek Zdenka, Zdravković Jasmina, Prodanović S, Cvikić D, Adžić S, Pavlović N. i Zdravković M. (2011): Uticaj indukcije polne ekspresije hemijskim tretmanima na prinos dinje. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.) 73.

22. Girek Zdenka, Zivanovic T, Prodanovic S, Đorđevic M, Mladenovic Jelena, Ugrinovic M, Zdravkovic Jasmina (2011): Effects of exogenous treatment with different chemicals compounds on melon fruit and seed quality. Book of abstracts 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 177.

23. Ignjatov M, Šević M, Gašić K, Petrović D, Jovičić D, Obradović A. (2011): Pručavanje osetljivosti odabranih genitipova paprike prema prouzrokovaču bakteriozne pegavosti paprike, XI Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 28 11. – 3.12, Zbornik rezimea, 71.

46

24. Marković, Ž, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Pavlović N. and Zdravković M. (2011): Breeding New F1 Tomato Hybrids of rin Genotype. Book of Abstracts 5thBalkan symposium on Vegetable and Potatoes. 9-12. October, Tirana, Albania, 80.

25. Mijatovic Mirjana, Đorđevic M, Sevic M, Zdravkovic Jasmina, Ugrinovic M, Miladinovic M, Josic D. (2011): Efficiency of Pseudomonas chlororaphis subsp. aurantiaca (isolate Q16) in controlling some pepper seed pathogens and its influence to germination. 7th Balkan Congress of Microbiology and 8th Congress of Serbian Microbiologists. 25-29. October, Belgrade, Serbia, Program and Abstracts, bez paginacije.

26. Pavlovic N, Zdravkovic Jasmina, Girek Zdenka, Zdravkovic M, Ugrinovic M, Pavlovic R, Boškovic-Rakocevic Ljiljana (2011): Dry matter content in onion bulbs (Allium cepa L.) during traditional storage. IV Symposium Postarvest storage of Vegetables and fruits in Western Baklan Countries, 19-20. September, Sombor (Serbia), 57.

27. Pavlović N, Cvikić D, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana and Brdar Jokanović Milka (2011): Mode of inheritance of dry matter content in onion (A. cepa L.) bulb. - Genetika, 43, 1, 19 -27.

28. Pavlović N, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Zdravković M, Adžić S, Pavlović Suzana i Šurlan-Momirović Gordana (2011): Mogućnost primene molekularnih RAPD markera u selekciji crnog luka. Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 62.

29. Pavlović N, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Zdravković M, Prodanović S, Girek Zdenka and Bošković-Rakočević Ljiljana (2011): Mode of inheritance of some morphological onion (Allim cepa L.) traits. Book of abstracts V Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 October 2011, Tirana, Albanija, 70.

30. Pavlović Suzana, Adžić S, Cvikić D i Zdravković Jasmina (2011). In vitro kultura kao deo procesa oplemenjivanja Brassica oleracea. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 71.

31. Pavlović Suzana, Brdar Jokanović Milka, Cvikić D, Adžić S, Zdravković M (2011): Micropropagation of early cabbages (Brassica oleracea var. capitata). Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina 2011“, Zbornik radova, 363-369.

32. Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Adžić S, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković Korać Snezana, Mitić Nevena (2011). Repetitivna somatska embriogeneza iz nezrelih embriona Brassica oleracea var. capitata i B. oleracea var. botrytis. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i izvodi saopštenja, 39.

33. Šević M, Gašić K, Đorđević M, Ignjatov M, Mijatović Mirjana, Obradović A. (2011): Efficacy of some bactericides in control of bacterial spot of papper. Book of Abstracts 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana, Albania, 41.

34. Šević M, Gašić K, Ignjatov M, Đorđević M, Mijatović Mirjana, Obradović A. (2011): Proučavanje efikasnosti acibenzolar-s-metil-a u suzbijanju prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike. XI Savetovanje o zaštiti bilja, 28. novembar – 2. decembar, Zlatibor, Zbornik abstrakata, 74.

35. Ugrinović M, Oljača S, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković Jasmina, Girek Zdenka, Zdravković M. (2011). Uticaj tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka na prinos zelene salate. Savremena poljoprivreda, 60 (1-2), 110-115.

36. Ugrinović M, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana, Zdravković M, Cvikić D, Đorđević M, Miladinović M, Jošić D. (2011): Intercropping influence of radish

47

(Raphanus sativus L.) on indigenous rhizobia diversity in nodules of common beans (Phaseolus vulgaris L.), International Conference Ecology of Soil Microorganisms ’’Microbes as Important Drivers of Soil Processes’’, 27.4. - 1.5. , Prague - Czech Republic, Abstract book, 262

37. Vasic Mirjana, Todorovic Vesna, Zdravkovic M, Gvozdanovic-Varga Jelica, Takac A, Brdar Jokanović Milka, Girek Zdenka. (2011): Local bean (Phaseolus sp.) populations collected in SEEDNet project. Book of abstracts, 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 84.

38. Zdravkovic Jasmina, Pavlovic N, Girek Zdenka, Brdar-Jokanovic Milka, Savic Dubravka, Zdravkovic M. and Cvikic D. (2011). Generation mean analysis of yield components and yield in tomato (Lycopersicon esculentum Mill.). Pak. J. Bot, 43(3), 1575-1580

39. Zdravkovic Jasmina, Pavlovic R, Maškovic P, Mladenovic Jelena, Aćamović Đoković G, Đuric G, Pavlovic N. (2011): Antibacterial activity of lettuce (Lactuca sativa L.) extract grown in plastic- and glass-houses. Book of Abstracts 5thBalkan symposium on Vegetable and Potatoes. 9-12. October, Tirana, Albania, 163.

40. Zdravković Jasmina, Marković Ž, Zdravković M, Pavlović R, Mijatović Mirjana, Živanović T, Pavlović N. (2011): Usage of mutant genotipes in tomato selection for specific traits at the Institute for vegetable crops. Book of abstracts IV Symposium of the Section of the breeding of organisms of the Serbian genetic society. Kladovo (Serbia) October 2-6, 60.

41. Zdravković Jasmina, Marković Ž, Zdravković M, Pavlović R, Mladenović Jelena (2011): Tomato (Lycopersicon esculentum Mill.) breeding for yield. Proceedings International Scientific Symposium of Agriculture “Agrosym Jahorina 2011”, Novembar 10-12, Jahorina: 157-163. UDK635.64:631.527 : 631.559

42. Zdravković Jasmina, Pavlović N, Mijatović Mirjana, Zdravković M, Adžić S, Pavlović R, Bošković –Rakočević Ljiljana (2011): The level of resistance to late blight Phytophthora infestans(Mont.) de Bary in tomato breeding genotypes in Serbia. African Journal of Agricultural Research, 6(24), 5475-5480.

43. Zdravković Jasmina, Pavlović N, Pavlović R, Bošković-Rakočević Ljiljana, Zdravković M, Ugrinović M, Mladenović Jelena (2011): Promena sadržaja likopina i beta karotina u plodovima paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) u zavisnosti od mineralne ishrane. XVI Savetovanje o biotehnologiji, 04-05.03, Čačak. Zbornik radova 16, 87-92.

44. Zdravković Jasmina, Pavlović N, Pavlović R, Zdravković M, Ugrinović M, Girek Zdenka, Brdar Jokanović Milka. (2011): Mas loss and shelf life of tomato after harvesting. IV Symposium Postarvest storage of Vegetables and fruits in Western Balkan Countries, 19-20. Sepember, Sombor (Serbia): 23.

45. Zdravković Jasmina, Pavlović N, Pavlović R, Bošković-Rakočević Ljiljana, Zdravković M, Ugrinović M, Mladenović Jelena (2011): Promena sadržaja likopina i beta karotina u plodovima paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) u zavisnosti od mineralne ishrane. Zbornik radova XVI Savetovanje o biotehnolohiji, 4. Mart. 2011. Agronomski fakultet Čačak, 16 (18): 87-92.

46. Zdravković M, Zdravković Jasmina, Pavlović R, Girek Zdenka, Pavlović N, Cvikić D. i Pavlović S. (2011): Proučavanje nekih populacija pasulja (Phaseolus vulgaris L.) poreklom iz centralne Srbije. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.), 130.

48

47. Zečević B, Đorđević R, Balkaya A, Damnjanović Jelena, Đorđević M, Vujošević Ana (2011): Influence of parental germplasm for fruit characters in F1, F2 and F3 generations of pepper (Capsicum annuum L.). Genetika, 43(2): 209-216.

48. Zečević B, Todorović G, Damnjanović Jelena, Vujošević Ana, Đorđević M. (2011): Genetička analiza hibrida dobijenih ukrštanjem roditelja iz različite germplazme ljute paprike. IV Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, 2-6.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 72.

49

UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA

NACIONALNI SKUPOVI: Milan Ugrinović, dipl. inž.

Naziv skupa: Microbiologia Balkanica 2011 – 7. Balkanski kongres mikrobiologa i 8. Kongres mikrobiologa Srbije Organizator skupa: Serbian Society for Microbiology Vreme i mesto održavanja: 25-29. oktobar 2011, Beograd Naziv rada, autori i način saopšenja: Selection of Rhizospheric and Endophytic Phosphosolubilizing Bacteria, Bosnić P., Ugrinović M., Zdravković M., Popović T., Dinić Z., Jošić D., Mijatović M.: poster

Milan Šević dipl. inž.

Naziv skupa: XI Savetovanje o zaštiti bilja Organizator skupa: Društvo za zaštitu bilja Srbije Vreme i mesto održavanja skupa: 28.11 – 3. 12. 2010. Zlatibor, Srbija

Naziv rada, autori i način saopšenja: 1. Šević, M., Gašić, K., Ignjatov, M., Đorđević, M., Mijatović, M., Obradović, A.

(2011): Pručavanje efikasnosti Acibenzolar-s-metil-a u suzbijanju prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike., XI Savetovanje o zaštit bilja, Zlatibor, 28 11. – 3.12, Zbornik rezimea, 74.str. Poster

2. Ignjatov, M., Šević, M., Gašić, K., Petrović, D. , Jovičić, D., Obradović, A. (2011): Pručavanje osetljivosti odabranih genitipova paprike prema prouzrokovaču bakteriozne pegavosti paprike., XI Savetovanje o zaštit bilja, Zlatibor, 28 11. – 3.12, Zbornik rezimea, 71.str. Usmeno saopštenje

Simpozijum je bio organizovan u pet tematskih celina raspoređenih. Po sekcijama održano je 16 usmenih saopstenja i 74 referata na posteru. U petak je organizovan okrugli sto pod nazivom ,,Aktuelnosti u oblasti fitosanitarnog sistema“ koji se bavi specifičnom ali veoma aktuelnom problematikom. 1 – Aktuelnosti u oblasti zaštite voća i vinove loze, 2 – Aktuelnosti u oblasti zaštite šumskog i ukrasnog bilja, 3 – Aktuelnosti u oblasti zaštite u povrtarstvu, 4 – Aktuelnostiu oblasti zaštite u ratrstvu, 5 – Opšte teme i novi štetni organizmi. U skladu sa potrebama za stalnim unapređivanjem fitosanitarnog sistema u našoj zemlji, Društvo za zaštitu bilja obezbeđuje redovno upoznavanje naučne i stručne javnosti sa rezultatima aktuelnih istraživanja i inovativnim stručnim saznanjima, dajući time aktivan doprinos unapređenju nivoa istraživačkog i stručnog rada, kvaliteta obrazovanja u oblasti fitomedicine, gajenja biljaka i dobijanja proizvoda kontrolisanog kvaliteta. Na savetovanju osim aktuelnih tema o zaštiti blja bilo je reči i o novoj zakonskoj regulativi u zaštiti bilja. Polazeci od cinjenice da je ekonomska sutuacija u nasoj zemlji veoma teska Drustvo za zastitu bilja je uložilo maksimalne napore da obezbedi kontinuiran rad ali posledice ekonomske krize su se odrazila na slabu posećenost skupa u odnosu na predhodne godine. Rad koji sam prezentovao na skupu je bio prikazan u vidu postera i svrstan je u sekcuju Aktuelnosti zaštite bilja u povrtarstvu. U radu je proučavana efikasnost acibenzolar-s-metila u suzbijanja bakteriozne pegavosti paprike koju prouzrokuje

50

bakterija Xanthomona euvesicatoria. Obzirom da je problem ovog oboljenja paprike zadnjih godina veoma aktuelan naš rad je privukao veliku pažnju. Koautor sam usmenog saopštenja Mr Maje Ignjatov u radu je proučavana osetljivost genotipova paprike prema prouzrokovaču bakteriozne pegavosti. U utorak 30.11.2011 predsedavao sam programskom celinom Zaštita povrtarskih biljaka zajedno sa Prof. Dr Hrinčić Snježanom i Dr Dejanom Marčić

Suzana Pavlović, dipl. mol. biol. Naziv skupa: XIX simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije

Organizator skupa: Društvo za fiziologiju biljaka Srbije Vreme i mesto održavanja: 13-15. jun, 2011., Banja Vrujci Naziv rada, autori i način saopšenja: Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Adžić Slađan, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković–Korać Snezana, Mitić Nevena (2011). Repetitivna somatska embriogeneza iz nezrelih embriona Brassica oleracea var. capitata i B. oleracea var. botrytis. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i izvodi saopštenja, 39.

Naziv skupa: IV simp. sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije Organizator skupa: Društvo genetičara Srbije Vreme i mesto održavanja: 2-6. oktobar, 2011., Kladovo Naziv rada, autori i način saopšenja: Suzana Pavlović, Slađan Adžić, Dejan Cvikić i Jasmina Zdravković (2011). In vitro kultura kao deo procesa oplemenjivanja Brassica oleracea. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 71.

1. Slađan Adžić, Suzana Pavlović, Jasmina Zdravković, Slaven Prodanović, Nenad Pavlović, Zdenka Girek i Dejan Cvikić (2011). Vreme pojave prvih cvetonosnih stabala, u procesu vernalizacije, kod srednje ranih i srednje kasnih genotipova kupusa glavičara i njihovih F1 hibrida. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 70.

2. Milka Brdar-Jokanović, Milan Ugrinović, Suzana Pavlović, Zdenka Girek, Dejan Cvikić, Jasmina Zdravković i Milan Zdravković (2011). Svojstva koja utiču na prinos crnog luka u uslovima organske i konvencionalne proizvodnje. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 75.

3. Nenad Pavlović, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Slađan Adžić, Suzana Pavlović i Gordana Šurlan-Momirović (2011). Mogućnost primene molekularnih RAPD markera u selekciji crnog luka. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 62.

4. Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Radoš Pavlović, Zdenka Girek, Nenad Pavlović, Dejan Cvikić i Suzana Pavlović (2011). Proučavanje nekih populacija pasulja (Phaseolus vulgaris L.) poreklom iz centralne Srbije. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 130.

51

MEĐUNARODNI SKUPOVI: Milan Ugrinović, dipl. inž.

Naziv skupa: International Conference Ecology of Soil Microorganisms „Microbes as Important Drivers of Soil Processes“ Organizator skupa: Federation of European Microbiological Societies Vreme i mesto održavanja: 27.4. - 1.5.2011, Prag – Republika Češka Naziv rada, autori i način saopšenja: Ugrinović M., Zdravković J., Mijatović M., Zdravković M., Cvikić D., Đorđević M., Miladinović M., Jošić D. (2011): Intercropping influence of radish (Raphanus sativus L.) on indigenous rhizobia diversity in nodules of common beans (Phaseolus vulgaris L.).

Suzana Pavlović, dipl. mol. biol.

Naziv skupa: 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes Organizator skupa: ISHS (International Society for Horticultural Science) Vreme i mesto održavanja: 09.-12. October, 2011, Tirana, Albania Autori, naziv rada, i način saopštavanja:

a) Sladjan Adzic, Suzana Pavlovic, Slaven Prodanovic, Milka Brdar-Jokanovic, Dejan Cvikic, Nenad Pavlovic, Jasmina Zdravkovic (2011). Correlation of important agronomical characteristics and yield of medium late genotypes of head cabbage. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Book of abstracts, 77.

b) Milka Brdar-Jokanović, Miroslav Zorić, Suzana Pavlović, Milan Ugrinović, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković (2011). Genetic variation and environmental stability of onion yield under organic and mineral fertilization. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Book of abstracts, 72.

c) Cvikić Dejan, Zdravković Jasmina, Pavlović Nenad, Adžić Slađan, Pavlović Suzana, Radoš Pavlović (2011). Multivarite analysis of parents of F1 and F2 pepper hybrids based on morphological markers and quantitative traits. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Book of abstracts, 77.

Naziv skupa: Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina 2011“ Organizator skupa: Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo i Poljoprivredni fakultet Beograd Vreme i mesto održavanja: 10-12.11.2011., Jahorina Naziv rada, autori i način saopšenja:

1. Suzana Pavlović, Milka Brdar-Jokanović, Dejan Cvikić, Slađan Adžić, Milan Zdravković (2011). Micropropagation of early cabbages (Brassica oleracea var. capitata). Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina 2011“, Zbornik radova, 363-369.

52

METEOROLOŠKI PODACI – SMEDEREVSKA PALANKA 01.01. 2011.-31.12.2011.

Lokacija: METEOROLOŠKA STANICA, Smed. Palanka:

- Geografska dužina 20°57 Е - Geografska širina 44°22 N - Nadmorska visina 121 м

Mesec

D e k a d a

TEMPERATURE Broj DANA PADAVINE Srednja mini-malna

Srednja a maksi-malna

Prosek

Prosek (1981- 1990)

Apsolut

ni minimu

m

Apsolutni

maksi-mum

а) Ledenih б) Mraznih в) Letnjih г) Tropskih д) Tropskih noći

Prosek

Prosek

1981-1990 (Višak, manjak)

Broj dana

sa padavina-

ma JAN

1 2 3

-0,5 2,4 -7,0

5,2 8,8 0,8

2,6 4,5 -3,1

0.4 -0.8 -0.4

-7,8 -3,8 -10,2

14,2 13,5 5,0

а) 2 a) 3

б) 6 б) 1 б) 11

12,4 2,1 28,6

10 (+2,4) 18 (-15,9) 13 (+15,6)

1 1 5

-2,7 3,8 0,5 -0.3 а) 7 б) 28 43.1 41 (+2.1) 7 FEB

1 2 3

-5,4 0,4 -1,6

5,4 6,8 2,4

-0,1 3,2 0,4

0.0 2.9 3.2

-9,8 -3,1 -1,3

1,7 12,9 5,1

а) 4 a) 2

б) 10 б) 5 б) 7

0,0 22,6 32,4

13 (-13,0) 18 (+4,6) 8 (+24,4)

0 4 7

-2,2 5,0 1,4 2.0 a) 6 б) 22 55.0 39 (+16.0) 11 MART

1 2 3

-2,1 6,6 8,2

4,5 17,2 18,2

1,2 12,1 15,8

3.8 5.4 8.4

-3,9 3,2 2,1

10,1 22,0 23,5

б) 9

2,2 12,6

14,3

11 (-8,9) 14 (-1,4) 14 (+0,3)

2 4 2

4,4 13,8 9,1 5.9 б) 9 29.1 39.0 (-18,0) 8 APRIL

1 2 3

8,4 4,1 11,9

20,2 25,8 20,6

14,3 9,5 16,5

10.6 10.9 12.8

3,5 0,3 6,8

24,0 25,8 25,3

в) 1 в) 2

29,4 53,2 2,2

15 (+14,4) 20 (+33,2) 15 (-12,8)

4 3 1

53

8,1 18,6 13,3 11.4 в) 3 84.8 50.0 (+34,8) 8 МАЈ

1 2 3

7,5 11,1 15,1

19,7 23,7 28,4

13,6 17,4 21,7

15.1 16.0 17.0

-0,2 6,8 10,4

22,2 29,5 30,2

в) 1 в) 5 в) 8

г) 2

26,2 7,4 15,6

21 (+5,2) 19 (-11,6) 29 (+14,6)

5 3 3

11,3 24,1 17,7 16.0 в) 14 г) 2 49.2 69.0 (-19,8) 11 JUN

1 2 3

18,1 12,7 12,2

27,5 27,9 27,7

22,8 20,3 20,0

18.2 19.1 20.4

16,5 9,7 8,0

31,5 33,8 34,1

в) 6 в) 4 в) 3

г) 2д) 1 г) 4 г) 4

26,2 0,0 11.1

29 (-2,8) 28 (-28.0) 27 (-15,9)

2 0 3

14,3 27,7 21,0 19.2 в) 13 г) 10 д) 1 37,3 84.0 (-46.7) 5 JUL

1 2 3

13,5 18,9 14,4

28,9 35,0 25,8

21,2 27,0 20.1

20.4 21.5 20.8

10,2 16,5 12.0

38,1 39,1 32.1

в) 3 в) в) 6

г) 4 г) 10 д) 3 г) 2

10,1 13,4 32.1

21 (-10,9) 20 (-6.6) 15 (+17.1)

2 1 6

14,1 29,8 21,9 20.9 в) 9 г) 14 д) 3 55.6 56.0 (-0.4) 9 AVGUST

1 2 3

13,9 12.5 15.0

27,9 30.3 32.8

20,9 21.4 23.9

21.4 20.8 19.8

12,1 8.7 9.7

36,4 35.6 38.6

в) 4 в) 2 в) 3

г) 2 д) 1 г) 7 г) 8 д) 1

8.6 0.0 0.0

12 (-3.4) 17 (-17.0) 17 (-17.0)

2 0 0

13.8 30.4 22.1 20.7 в) 9 г) 17 д) 2 8.6 46.0 (-37.4) 2 SEPTEMBAR

1 2 3

13,3 15,7 10.7

30,6 31,6 25,3

22,0 23,6 18.0

19.0 17.2 15.2

10,0 10,0 7,2

36,1 36,0 27,7

в) 5 в) 1 в) 6

г) 4 г) 8

0,1 0,4 25,2

12 (-11,9) 17 (-16,6) 16 (+9,2)

1 1 1

13.2 29,2 21,2 17.1 в) 6 г) 12 25,7 45.0 (-19,3) 3 OKTOBAR

1 2 3

7.6 1.7 5.3

21,7 16.7 14.3

14,7 9.2 9.8

14.0 11.8 10.0

5.2 -5.0 -2.9

28,5 23.6 16.7

б) 3 б) 2

в) 7

12.0 0.0 9.0

14 (-2,0) 16 (-16.0) 11 (-2.0)

2 0 2

4.9 17.4 11.2 11.9 б) 5 в) 7 13.0 41.0 (-28.0) 4 NOVEMBAR

1 2 3

3.0 -6,2 -3.3

15.4 5,7 3.8

9.2 -0,2 0.3

9.1 7.8 4.6

-2.8 -8,6 -7.4

19.1 5,7 11.7

a) 2 a) 2

б) 3 б 10 б) 10

2.6 0.0 0.0

19 (-16.4) 19 (-19.0) 16 (-16.0)

2 0 0

-2.1 8,3 3.1 7.2 a) 4 б) 23 2.6 54.0 (-53.4) 2

54

ДЕЦЕМБАР 1 2 3

1.9 5,9 -2.0

10.2 10,8 5.0

6.1 8.4 0,6

3.1 2.5 1.2

-4.2 0,4 -4,3

17.0 15,2 4.3

a) 1 a) 0 a) 0

б) 4 б) 0 б) 6

15.9 14.6 7.5

17 (-1.1) 19 (-4.4) 14 (-6.5)

3 3 4

2,0 8 7 3,6 2.3 a) 1 a) 10 38.0 50.0 (-12.0) 10 Просек 2011 6.6 18.0 12.2 11.2 522.0 657 (- 135.0) 80

DATUM POJAVE: 1) Poslednjeg prolećnog mraza - 0,2 оС (07,05.) 2) Poslednjeg prizmenog prolećnog mraza - 3,1 С (07.05.) 3) Prvog jesenjeg prizemnog mraza - 2,1 С (11.10.) 4) Prvog jesenjeg mraza - 5.0 С (17.10.) 5) Temperatunog maksimuma 39.1 С (11.07.) 6) Temperaturnog minimuma -10.2 0С (30.01.)

BROJ DANA: а) Ledenih (maksimalna temperatura ispod 0о С) 18 b) Mraznih (min. temp. ispod 0о С) 97 c) Letnjih (maks. temp između 25о С i 30оС) 62 d) Tropskih (max temp viša od 30о С) 55 e) Tropskih noći (min temp viša od 20о С) 6 f) Sa snežnim pokrivačem 13

55

Institut za povrtarstvo doo

I z v e š t a j o r a d u

u 2 0 10. g o d i n i

56

REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA

Paradajz Dr Jasmina Zdravković Dr Živoslav Marković

1. Proučavanje genetičke varijabilnosi i širenje biodiverziteta kulturnih formi paradajza: Ispitivanje efekata gena povećanog sadržaja likopina i antocijana: Nastavljen je rad na novim hibridnim kombinacijama. Prikpljeno je 20 genotipova paradajza (lokalnih populacija) sa povećanim sadržajem karotina i likopina. Ispitivane su i umnožavane autohtone sorte i populacije paradajza uz proširenje kolekcionog materijala genotipovima koji su tolerantni prema suši. 2. Selekcija sorti i hibrida paradajza Nastavilo se sa selekcijom linija od F2 - F6 generacije povećane čvrstine ploda, u cilju dobijanja novih sorti i hibrida paradajza visokog kvaliteta ploda. Deo materijala za formiranje linije je poreklom iz ukrštanja domaćih selekcionisanih linija, velike čvstine plodova. Selekcija se izvodi pedigre metodom. Odabrana je perspektivna hibridna kombinacija koja potiče iz komparativnog testiranja 27 hibridnih kombinacija između novih linija čvrstih plodova (kao očevi) sa novoselekcionisanim linijama generacije izrazito krupnih plodova. Pretpostavka da će se dobiti srednjestasni hibridi potrebne čvrstine plodova i zadovoljavajićeg kvaliteta ploda, u ovoj kombinaciji je umnogome ostvarena. Novoselekcionisane majke vode poreklo od razlaganja kvalitetnih hibrida izuzetno krupnih plodova. Obavljeno je umnožavanje osnovnog semena sorti i linija (komponenti za komercijalne hibride). Testirano je 14 eksperimentalnih kombinacija hibrida deteminantnog rasta i krupnih plodova. Formirane su linije iz materijala F6 generacije pedigre metodom za stvaranje sorti niskog rasta za industrijsku preradu i potrošnju u svežem stanju. Razložena su 2 hibrida niskog rasta i izdvojeno 26 linija F2 generacije. 3. Očuvanje biodiverziteta raspoloživog genofonda paradajza Izvršeno je umnožavanje linija, sorti i roditeljskih komponenti naših F1 hibrida paradajza (ukupno 9) čiji početni materijal održava Institut za povrtarstvo u Smed. Palanci, kao i svih materijala u završnim ciklusima selekcije. Istovremeno je izvršena provera autentičnosti i sortne čistoće početnog materijala za umnožavanje čije je seme uzeto prethodne godine. Izveden se sortno konkursni ogled Komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja sa 6 genotipova indeterimantnog paradajza namenjenog za otvoreno polje. Uz

57

ovaj ogled priključene su 4 perspektivne kombinacije radi ispitivanja na prinos i druge osobine.

Paprika Dr Bogoljub Zečević Istraživanja na oplemenjivanju paprike tokom 2010. godine su se kao i u ranijim godinama odvijala kroz više zadataka. Prvi zadatak bio je kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Capsicum. Sa aspekta brojnosti kolekcionisanih genotipova, kao i stepena njihove divergentnosti, kolekcija se može oceniti kao veoma značajna. Međutim, bez obzira na prethodno napisanu konstataciju, rad na uvećavanju kolekcije, odnosno sakupljanje novih genotipova, mora da bude, a i jeste, zadatak koji je stalno prisutan u poslovima na oplemenjivanju paprike. Pa je, upravo imajući ovo u vidu, i tokom 2010. godine obogaćena kolekcija sa novim genotipovima koji će se analizirati u predstojećoj sezoni. Izvršeno je testiranje materijala dobijenog prošle godine zahvaljujući uspostavljenoj saradnji sa jednom od najpriznatijih svetskih institucija na polju prikupljanja, čuvanja i održavanja genetičkih resursa povrća, AVRDC - The World Vegetable Center. Takođe je u okviru ovog zadatka izvršeno testiranje genotipova paprike koji su prikupljeni u 2009. godini prilikom obilazaka proizvodnih područja pod paprikom. Redovno prisutan zadatak u oplemenjivanju paprike, a koji za cilj ima ostvarivanje novih kombinacija ukrštanja je tokom 2010. godine, kao i u 2009, zauzeo jedno od centralnih mesta u sprovedenim aktivnostima u istraživanjima na paprici. Takođe je nastavljen je rad na genotipovima odabranim za stvaranje čistih linija perspektivnih za program realizacije hibrida paprike. Povećan je obim rada na ukrštanjima i selekciji linija u okviru materijala sa kojim je započet rad pre dve godine godine, a koji za cilj ima razvoj linija paprike sa krupnim plodovima koji će u sebi sadržati mušku gensku sterilnost cvetova. Selekcioni posao na materijalu SM nastavio se i 2010. godine i izdvojene su pojedine linije koje pokazuje dobre i stabilne karakteristike sa aspekta agronomskih zahteva. Redovne prisutne aktivnosti kao što su izvođenje sortnih ogleda u cilju priznavanja sorti i hibrida, a za potrebe Ministarstva za poljoprivredu, kao i proizvodnja osnovnog i komercijalnog semena sorti i hibrida paprike bili su sastavni deo u radu i tokom 2010. godine. Dr Dejan Cvikić Rad na oplemenjivanju paprike u toku 2010. godine odvijao se kroz šest zadataka. U okviru prvog zadatka “Kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Capsicum”, i ove godine izvršeno je formiranje dva podzadatka. Prvi podzadatak je imao za cilj sakupljanje novih genotipova, koji bi mogli biti interesantni nakon izvršene evaluacije u cilju uključenja u kolekciju. Rezultat ovog podzadatka je obogaćenje kolekcije paprike sa 12 novih genotipova. Devet genotipova vode poreklo sa područja Aleksinca, a tri genotipa su poreklom iz Bugarske. Drugi podzadatak koji je podrazumevao karakterizaciju 3 genotipa na osnovu morfoloških karakteristika, obuhvatao je rad na karakterizaciji genotipova iz postojeće kolekcije paprike prema IPGR deskriptoru.

58

Drugi zadatak se sastojao u ostvarivanju novih kombinacija ukrštanja, testiranju i odabiranju potomstva za dalji rad na oplemenjivanju paprike. Osnovni cilj ovih istraživanja je dobiti nove eksperimentalne hibride paprike za različite namene. Iz tog razloga za ukrštanja smo odabrali 5 divergentnih linija oca (u pogledu ranostasnosti, oblika ploda, krupnoće, boje). Dobijeno je 20 eksperimantalnih hibrida paprike koji će se komparativno ispitivati u toku naredne godine. Takođe, izvršeno je komparativno ispitivanje 12 hibridnih kombinacija u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju. Na osnovu dobijenih rezultata kombinacije HM-6 x LK-3A i HM-6 x LK-2A, su ostvarile najbolje rezultate u pogledu težine plodova. Izvršena je selekcija novih ms linija u cilju dobijanja plodova boljih morfoloških karakteristika (prvenestveno ranostasnih za gajenje u zaštićenom prostoru). Prikupljeno je seme F2 generacije od 15 hibridnih kombinacija u cilju dobijanja novih ms linija, putem povratnih ukrštanja sa odgovrajućim roditeljskim linijama. Izvršeno je i umnožavanje muško sterilnih linija (HM-4, HM-5 i HM-6) neophodnih za dalji rad u procesu stvaranja novih hibrida paprike. U okviru drugog podzadatka za dalji selekcioni rad primenom pedigree metoda selekcije odabrana su 32 genotipa F2 generacije i 18 genotipova F3 generacije. Takođe, izvršena je hibridizacija između novih genetički divergentnih roditelja u cilju stvaranja novih rekombinacija u potomstvu. Istraživanja u okviru trećeg zadatka su bila usmerena na proučavanje načina nasleđivanja ranostasnosti kod 10 ispitivanih F1 hibrida paprike. Kod većine ispitivanih kombinacija utvrđena je superdominacija kao način nasleđivanja ove značajne kvantitativne osobine. Četvrti zadatak: „Primena molekularnih markera u identifikaciji sorata paprike“ će biti obavljen u toku ove godine u okviru započetog međunarodnog projekta “Istraživanje biodiverziteta roda Capsicum na Balkanu i izdvajanje otporne germplazme na biotičke stresove”. Rad će obuhvatiti prikupljanje materijala na terenu, identifikaciju i karakterizaciju, a zatim i primenu PCR analize kod odabranih genotipova. Poslednja dva zadatka odnosila su se na ispitivanje morfoloških i hemijskih osobina novostvorenih linija i sorti paprike, kao i oglede za potrebe Odeljenja za priznavanje novih sorata paprike (ispitivana je 21 nova sorta). Rezultati ispitivanja sortnih ogleda su prosleđeni Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, tj. Odeljenju za priznavanje novih sorata. Izvršeno je i umnožavanje osnovnog semena priznatih i novoselekcionisanih sorti, hibrida i linija paprike.

Plavi patlidžan Mr Jelena Damnjanović Program rada na oplemenjivanju plavog patlidžana u toku 2010. godine bio je koncipiran tako da je u okviru ovog zadatka kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Solanum. S tim u vezi, Institut je ostvario saradnju sa AVRDC (The Word Vegetable Center) sa Tajvana, tako da je kolekcija plavog patlidžana uvećana i obogaćena za 30 novih genotipova iz njihove genbanke i to iz roda Solanum (sp. Melongena, Aethiopicum, Incanum, Indicum i Villosum). Osnovni podaci o

59

morfološkim karakteristikama plodova i biljaka nalaze se u bazi podataka Instituta. Ove godine je u našem zaštićenom prostoru umnožena cela kolekcija sa 30 novih genotipova. Uzete su morfoloske karakterstike svih genotipova koje će, nesumnjivo, biti od velike koristi za dalji oplemenjivački rad. Uporedo sa tim, nastavljena je i dalja karakterizacija postojeće kolekcije plavog patlidžana, a na osnovu morfoloških karakteristika prema IBPGR deskriptoru.

Grašak Dr Radiša Đorđević Izvršena su ukrštanja sa novim sortama Dukat i Brilijant. To su visokoprinosne sorte i otporne prema suši, što se može zaključiti na osnovu oblika liski i internodija. Tako je dobijeno seme F1 generacije koje je raspoređeno po grupama ukrštanja za dalji rad na selekciji. Od semena F1 generacije koje je dobijeno ukrštanjem u 2010. godini sa sortama Revolution i Coral proizvedena je F1 generacija na polju. Na osnovu poređenja roditelja i F1 hibrida (koji su sejani uporedo) utvrđena je superiornost F1 generacije u odnosu na roditelja kod 12 kombinacija od ukupno 22. Zbog velikog interesovanja proizvođača za jesenju setvu graška, a nepostojanja deklarisanih sorti u Institutu, u toku je selekcija sorti otpornih na prezimljavanje (grašak koji izdržava niske temparature od -15 do -200C). Za istraživanja u 2010. godini postavljen je ogled (12.11.2009.) sa 12 sorti i linija graška. Od ukupno 12 sorti, 2 sorte su bile deklarisane na ozimost (razni proizvođači) i 10 novostvorenih ozimih linija. Sve linije su iznikle do početka snega i nalazile su se u fazi kotiledonih listova. Sve ispitivane sorte linije su dobro prezimile za razliku od prošle godine. Prikupljeni su svi potrebni parametri koji karakterišu glavne osobine ispitivanih sorti, linija i izvršena ocena ozimosti. Istraživanja će biti nastavljena u cilju stvaranja što otpornijih sorata prema niskim temparaturama. U okviru ispitivanja vremena pristizanja i potencijala rodnosti, kao i drugih relevantnih faktora koji karakterišu prinos i komponente prinosa urađen je sortni ogled graška sa novim linijama.

- rane linije L 12 i L 15 su imale značajno veći prinos i u drugoj godini ispitivanja u odnosu na standardnu sortu Maja 10% prva i 21% druga linija, dok je linija L 19 imala neznatno veći prinos (1% više od standarda).

- Linije L 45 i L 54 u ovoj godini ispitivanja su bile nešto prinosnije od standarda G65, 3%, a L62 4% .

- Kasne linije LK 4 i LK8 su bile prinosnije od standarda Feniks 11% i 7% u drugoj godini ispitivanja.

Preventivne mere protiv uvenuća graška, među kojima je svakako najbitnija gajenje otpornih sorti predstvljaju uslov uspešne i stabilne proizvodnje, posebno u uslovima kišovitog i vlažnog proleća koje pogodnije pojavi ovog oboljenja. U 2010. godini odabrane su novoselekcionisane linije graška iz poslednjeg ciklusa selekcije sa stanardima, sortama koje se nalaze u proizvodnji i sortama inostranog porekla koje su deklarisane kao otporne na uvenuće graška.

60

U 2010. godini nastavljen je rad na selekciji odabiranju i umnožavanju linija na stres izazvan visokim temparaturama. Od linija kasnog sazrevanja F8 generacije odabrano je osam linija. U okviru ovog zadatka izdvajamo jednu novu liniju NKSL-9. Vrlo je kasna sorta, pripada var. medullare i ima AT masu 180g. Biljka je visoka 74cm ima erektivne liske i zaliske, što joj omogućava bolju provodljivost svetlosti na nižim spratovima. Poseduje otpornost prema poleganju, prosečni prinosa je 7-8 t/ha mladoga zrna. U 2010. godini za potrebe Gen banke umnožene su sorte: Čudo Amerike, NKSL-9, Premijer, Dunav, L-68, L-72, L-204, L-208, NKSL4, NKSL8, BB-1, BB-4, Verdo, Kristina, Revolution, Koral, LK 4 i LK8 . Za potrebe Savezne komisije za priznavanje sorti postavljen je sortni ogled od 10 sorti-linija graška. Nastavljen je rad na selekciji sorti graška šećerca. Prikupljeno 6 stranih sorti i populacija. Izvršeno je njihovo testiranje na prinos, komponente prinosa i osobine kvaliteta mahune. Dve sorte pripadaju visokim šećercima, dok četiri pripadaju niskom tipu graška šećerca.

Boranija Dr Milan Zdravković Zdenka Girek, dipl. inž. Rad se odvijao kroz 3 zadatka. U okviru prvog: Gajenje F4, F8 generacije hibrida boranije, proučavanje i umnožavanje semena odabranih linija F10 generacije, postavljena su tri ogleda, setvom potomstva F3 generacije od 36 kombinacija i 132 biljke boranije. Drugi ogled je setva semena F7 generacije boranije poreklom iz 19 kombinacija. U toku vegetacije praćene su i registrovane morfo-fiziološke, agro-botaničke osobine i ponašanje na agro-ekološke uslove. Konačan izbor obavljen je pri biometrijskoj obradi i za dalji rad je ostavljena 165 linija, a od F8 generacije odabrano je i sređeno 168 biljaka. U trećem ogledu obavljena su i komparativna ispitivanja novostvorenih linija sa ciljem sagledavanja njihovih proizvodnih mogućnosti i karakteristika. Drugi zadatak: Održavanje i umnožavanje osnovnog i komercijalnog semena sorti Instituta za povrtarstvo, je izvršen uz konstataciju da je i ova godina je bila nepogodna za proizvodnju semena boranije. Proizvedene su dovoljne količine semena. Treći zadatak: Unapređenje postojećeg genofonda boranije je obavljen umnožavanjem semena 19 niskih populacija boranije.

Pasulj Dr Milan Zdravković Zdenka Girek, dipl. inž. U okviru teme realizuju se 3 zadatka. Prvi: Selekcija F10 generacije hibrida pasulja, početak novog ciklusa oplemenjivanja i umnožavanje semena odabranih linija je

61

realizovan setvom potomstva F5 generacije. Selekcioni materijal vodi poreklo od ukrštanja sorti – linija: Palanački zlatno žuti, Spinel, LSP 14, LSP 34, LSP 55, LSP 61 i Preloma. Spinel, Prelom i LSP 55 imaju zrno bele boje, dok su ostale linije i Palanački zlatno žuti obojenog zrna. Seme od svake kombinacije, zajedno sa roditeljima, je posejano 4. maja 2010. godine, po pedigri metodu. Posejani materijal je imao dobre uslove za ravnomerno i brzo nicanje, što je uslovilo nicanje u rasponu od četiri dana. U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka i primenjene određene mere selekcije, kada su odstranjene neke kombinacije. Analizom biljnog materijala u fiziološkoj zrelosti, obavljen je konačan izbor perspektivnih potomstava. Odabrane linije poseduju čvrstu stabljiku i biljku, mahune formirane u gornjem delu biljke, zrno različite boje, forme i krupnoće. Ukupno je odabrano i pojedinačno sređeno 16 biljaka – linija koje su najviše odgovarale postavljenom cilju oplemenjivanja. Postavljen je i ogled desete generacije povratnog ukrštanja roditeljskih kombinacija: Biser, Galeb, Rozalija, Palanački zlatno žuti, Sarajevski žuti i Tetovac. Za dalji rad je ukupno odabrano 7 linija. U ogledu pete generacije poreklo kombinacija je od: Oplenca, Moskovskiog belog, Altajskog ranog, Niškog, Magne, Novosadskog, ZPIR 15 i Butmirskog trešnja. Za dalji rad odabrano je potomstvo od 84 hibrida od 28 kombinacija. U ispitivanju morfološko-proizvodnih osobina sorti pasulja, komparativno su istraživane šest sorti i sedam linija Instituta. Najbolji prinos je postignut kod L 7/03. U okviru zadatka: umnožavanje osnovnog semena sorti Instituta za povrtarstvo, proizvedene su određene količine semena visokih kategorija. Posebno je značajna proizvodnja predosnovnog semena Palanačkog zlatno žutog, Bisera, Pan. tetovca i Pan. Gradištanca, kao i preliminarna umnožavanja linija pasulja. Tokom 2010. godine na oglednom polju Instituta obavljeno je poljsko ispitivanje materijala poreklom iz četiri populacije na rezistentnost prema bakteriozama.

Lukovičasto povrće (crni luk i praziluk) Dr Milka Brdar Jokanović (crni luk) U cilju proširenja genofonda lukovičastog povrća, tokom 2010. godine prikupljena su 3 nova genotipa crnog luka, 2 poreklom iz Bugarske i 1 iz Belorusije. Prikupljen je i 1 genotip vlašca, poreklom iz Nemačke. Za sledeću vegetacionu sezonu su planirani fenotipska karakterizacija i umnožavanje pomenutog materijala, sa ciljem odabira genotipova sa osobinama koje ih čine poželjnim kandidatima za uključivanje u oplemenjivački program. U poljskim uslovima je iz izvodnica izvršeno umnožavanje semena 12 genotipova iz kolekcije. Iz arpadžika su dobijene izvodnice 7 genotipova iz kolekcije. U cilju dobijanja linija izvršena je samooplodnja 15 genotipova. Za potrebe komercijalnog sortimenta je proizveden arpadžik i umnožene su izvodnice 5 genotipova. Za potrebe Odeljenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je izveden poljski ogled

62

koji je uključivao 15 genotipova, od čega 5 genotipova zimskog luka. Prikupljeni podaci su obrađeni i rezultati su prosleđeni Odeljenju. U cilju odabira materijala pogodnog za organske uslove proizvodnje postavljen je poljski ogled (druga godina) koji je uključivao 5 genotipova crnog luka, kontrolu-bez đubrenja, kontrolu-NPK đubrivo i 2 tretmana organskim preparatima za ishranu biljaka (Slavol i stajnjak). Prosečno za ispitivane genotipove i godine, primenom organskog preparata Slavol postignuto je 48,8%, dok je kod stajnjaka i kontrole bez đubrenja prinos iznosio 25,3 i 24,3% prinosa izmerenog na tretmanu NPK (100%). Konstatovane su značajne razlike između genotipova crnog luka uključenih u ogled u pogledu reakcije na primenjene tretmane. Za organske uslove proizvodnje se preporučuje sorta Zlatno gnezdo, kod koje prinos na tretmanu Slavol u dvogodišnjem proseku iznosi 59,3% prinosa izmerenog u uslovima obezbeđenosti konvencionalnim đubrivom. Dobijeni rezultati ukazuju na neophodnost unapređenja agrotehničkih mera kod organske proizvodnje crnog luka, kao i izbora genotipova pogodnih za ovaj način proizvodnje. Biodiverzitet povrtarskih vrsta: U cilju iskorišćavanja lokalnih populacija pasulja u oplemenjivačke svrhe, prikupljeno je oko 200 genotipova. U plasteniku je umnoženo seme i izvršena je fenotipizacija 119 genotipova (lokalne populacije i sorte). Izolovana je DNK ovih genotipova. U toku su obrada podataka i proučavanje literature vezane za karakterizaciju pasulja na molekularnom nivou. Mr Jelena Damnjanović (praziluk) U 2010. umnožen ja novi genotip koji je dobijen iz Albanije. U toku ove godine dobijeno je seme praziluka (starozagorski) koji je u procesu umnozavanja na nasem oglednom polju. Za potrebe komisije o priznavanju poljoprivrednog bilja u 2009. godini postavljen je ogled sa dva genotipa praziluka.

Kupusnjače Slađan Adžić, dipl. inž. Suzana Pavlović dipl. mol. biolog 1. Kultura in vitro u oplemenjivanju

Suzana Pavlović, dipl. mol. biol. 1.1 Multiplikacija materijala selekcionisanog iz polja 2009. god Nakon uspešnog pokretanja kulture bočnih pupoljaka 6 sorti, 1 hibrida i 1 inbred linije treće generacije selekcionisanih iz morfološko-kolekcionog ogleda ranih kupusa 2009.-te godine pristupila sam umnožavanju materijala. Izvršeno je uspešno umnožavanje na 6 različitih kombinacija i koncentracija citokinina (BAP i KIN) i auksina (IBA) i prikupljeni su odgovarajući podaci. Ožiljavanje dobijenih pupoljaka je izvršeno na podlogama sa tri različite kombinacije auksina IBA i dve različite koncentracije šećera 2% i 4%. Ožiljene biljke su prenete u sterilni supstrat na aklimatizaciju, najpre u kontrolisanim uslovima fitokomore i procenat preživljavanja biljaka je bio 100%. Nakon toga su biljke prebačene u pojedinačne saksije i prenete u plastenik, i nažalost određeni procenat biljaka je propao usled niskih temperatura u plasteniku.

63

1.2. Somatska embriogeneza U cilju razvoja pogodnog sistema za transformaciju, izvršila sam ogled indukcije somatske embriogeneze iz nezrelih embriona karfiola, kelja i kupusa, tri različite starosti. Embrioni su kultivisani na B5 podlogama različite pH vrednosti i uz prisustvo, odn. odsustvo auksina 2,4-D. Indukcija somatske embriogeneze je uspešno izvršena u slučaju sva tri varijeteta, kao i proces regeneracije biljaka iz dobijenih embriona. Biljke su ožiljene i aklimatizovane. Izrada mikroskopskih preparata i testiranje genetičke stabilnost RAPD PCR-om je u toku. 1.3. Transformacija varijeteta vrste Brassica oleracea (kelj, brokoli i karfiol) Nakon uspešnog uspostavljanja sistema za regeneraciju i umnožavanje pupoljaka iz segmenata klijanaca kupusa, kelja, karfiola i brokolija, pristupila sam transformaciji pomenutih varijeteta izabranim sojem bakterije Agrobacterium tumefaciens, koji nosi gen otpornosti na faktore abiotičkog stresa. Najpre sam serijom testova iznašla odgovarajuću koncentraciju fosfinotricina (totalni herbicid) u selektivnoj podlozi, a zatim izvršila i transformaciju i selekciju transformisanih klonova. Preživeli, potencijalno tranformisani pupoljci se uspešno umnožavaju na selektivnoj podlozi. Sledi potrvrđivanje procesa transformacije PCR tehnikom. 1.4. Kloniranje materijala selekcionisanog iz polja U cilju unapređivanja procesa oplemnjivanja i skraćivanja vremena potrebnog za dobijanje sorti i hibrida kupusa izvršeno je i uvođenje materijala u kulturu in vitro selekcionisanog iz morfološko-kolekcionog ogleda kupusa. U kulturu su uvedeni bočni pupoljci 5 genotipova i 8 genotipova kasnih kupusa. Površinska sterilizacija je izvršena 20% varikinom u trajanju od 20 min. Izvršeno je uspešno pokretanje kulture izdanaka i umnožavanje. Prikupljanje podataka je u toku. 2. Oplemenjivanje kupusnjača klasičnim metodama

Suzana Pavlović, dipl.mol. biol i Slađan Adžić, dipl.ing. Na izvodnicama iz selekcione sezone 2009/2010 izvedena su eksperimentalna ukrštanja linija (gotovog selekcionog materijala – homozigotnih linija) u cilju dobijanja F1 hibrida. Zbog izražene inkompatibilnosti u eksperimentalna ukrštanja uveden je i materijal u procesu selekcije. U kolekciono-morfološka ispitivanja ove godine bilo je uključeno 43 genotipova kasnih kupusa, 29 genotipova ranih i srednje ranih kupusa, 2 genotipa ukrasnog kupusa, 2 genotipa kelja pupčara, 4 kelja glavičara, 2 kelja pupčara, 5 kelerabe, i 1 karfiola. Uzeti su podaci o fenotipskim karakteristikama biljaka i izvršena je selekcija izvodnica za realizaciju daljih planova na oplemenjivanju kupusnjača. Parametar za selekciju su bile poželjne karakteristike (uniformnost, dobro složene glavice, veličina glavice....) i odabrane izvodnice su prenete u dva mala plastenika. Izvodnice su uzete iz 40 genotipova kasnih kupusa, 21 ranih kupusa, 2 ukrasnog kupusa, 4 kelerabe, 3 kelja glavičara i 2 genotipa kelja pupčara, a od ovog broja iz inbred linija je uzeto 15. Odabrane biljke će biti uključene u programe inbridovanja, eksperimentalnih ukrštanja, umnožavanja i ispitivanja inkompatibilnosti, a po planu koji će biti napravljen na osnovu analize podataka iz ovogodišnjih kolekciono-morfoloških ogleda. Kupusi SM-4 (21 glavica), Šareni katun (4 glavice), Rubin (21 glavica) i kelj Vertus linija KR-8-2 (15 glavica) su izabrani za dalje umnožavanje i proizvodnju semena.

64

3. Eksperimentalno istraživački rad na ispitivanju uticaja faktora vernalizacije kod kupusa glavičara. Slađan Adžić, dipl.ing. Dvogodišnje kulture među kojima se ubraja i vrsta Brassica oleracea, dužim izlaganjem niskim temperaturama uz optimalne uslove u vlazi, svetlosti i kiseoniku mogu preći iz vegetetivnog stadijuma u generativni i skratiti vegetacioni period na jednu sezonu. I u tome postoji veliki značaj za semensku proizvodnju. Radi ispitivanja uticaja pomenutih faktora na BoFLC represor kreiran je ogled sa ranom linijom Nom i kasnim linijama Scc i B kao i njihovim hibridima: Nom x SCC; Nom x B; B x Scc. Potrebna ukrštanja izvedena su u aprilu mesecu 2010. na izolovanim biljkama u zaštićenom prostoru. Ogled podrazumeva sukcesivnu proizvodnju rasada tokom avgusta i septembra meseca i istovremeno iznošenje različitih vegetativnih stadijuma rasada u trećoj dekadi septembra meseca po slučajnom sistemu u 4 ponavljanja. Po započinjanu delovanja niskih temperatura tretiraće se biljke GA3 giberelinskom kiselinom koja pored vegetativnog stadijuma biljke i niskih temperatura ima uticaj na cvetni meristem. Cilj rada odnosi se na dokazivanje polaznih hipotezi koje su zasnovane na dokazivanju optimalnih uticaja faktora na procenat jarovizacije biljaka kao i AT i kvalitet i kvantitet semena dobijen ovakvom metodom gajenja kupusa glavičara. Predment rada odnosi se na proučavanje izabranih roditelja i njihovih hibrida kroz predstavljeni eksperiment. Rad se zasniva na proučavanju intenziteta represivnosti BoFLC 2 represora kroz različite fenofaze izabranih genotipova, koje će na kraju i rezultirati: procentom jarovizacije biljaka, fertilošću polena, broju ljuski, broju semena, AT-om. Prati će se žetveni indeks, ukupni šećeri i vreme cvetanja kao i uticaj GA3 na sve ove pokazatelje. Od kada je kod nas uveden ovaj sistem semenske proizvodnje postoje greške u proizvodnji i javljaju nam se različiti problemi a jedan od njih kao najznačajniji jeste procenat jarovizacije biljaka kao i kvantitet i kvalitet semena dobijen u proizvodnji. Ovim ogledom nastojimo da otklonimo polazne pogreške u procesu semenske proizvodnje kupusa glavičara, kao i dokazati izvesne činjenice vezane za moguću korekciju procesa proizvodnje dodavanjem hormona GA3.

Krastavac

Dr Nenad Pavlović Tokom 2010. godine nastavljen je program sakupljanja i iskorišćavanja genetičke divergentnosti krastavaca. Ovaj zadatak je neophodan sa aspekta formiranja i iskorišćavanja germplazme u kolekciji krastavaca u cilju selekcije čistih linija. Sakupljena su tri nova genotipa salatnog krastavca i jedan kornišon, koji će biti u narednom periodu analizirani. Od linija koje se nalaze u nižim generacijamа inbridinga na osnovu ocene njihovih morfoloških karakteristika i agronomski važnih osobina za dalji rad odabrano je 15. Sve izdvojene linije pripadaju salatnom tipu krastavaca, od čega 7 poseduju partenokarpiju. Partenokarpija je jako cenjena tržišna osobina krastavaca te se pokušava doći do stabilnih linija sa ovom osobinom.

65

Polna specifičnost krastavaca podrazumeva odvojen rad i selekciju ginoecijus i monosecijus biljaka. Iz grupe ginoecijus biljaka nastavlja se rad sa 10 linija, koje se nalaze u visokim generacijama inbridinga. Neke od ovih linija će od iduće godine ući u program eksperimentalnih ukrštanja. Inbred linije koje se odlikuju muškim tipom pola (monoecijus), a nalaze se u visokim generacijama inbridinga su umnožene i biće uvrštene u plan eksperimentalnih ukrštanja za dobijanje hibrida sa stabilnim i dobrim agronomskim osobinama. Sve linije pripadaju salatnom tipu krastavaca. Iz programa eksperimentalnih ukrštanja testirana su 22 hibrida salatnog krastavca. Testiranje će se nastaviti u narednoj vegetacionoj sezoni kako bi se dobila što realnija slika o stvarnom kvalitetu i tržišnoj perspektivi pojedinih genotipova.

Lubenica, dinja i tikvica Zdenka Girek, dipl. inž. U toku 2010. godine nastavilo se sa ogledom doktorske disertacije: Indukcija polne ekspresije i genetička varijabilnost osobina dinje (Cucumis melo L.). Ovaj zadatak je bio sproveden u nekoliko ogleda. Prvi ogled ovog zadatka je bio postavljen u zaštićenom prostoru. Polovinom februara je izvršena setva 9 genotipova dinje - roditelji (sezam, ed-3, ed-4, negotinska, kineska, ananas, fiata, medna rosa i austrijska) i obavljena su ukrštanja prema unapred određenom planu. Cilj je bio proizvesti hibride koji će se koristiti dalje u izvođenju ogleda na otvorenom polju (u istoj godini). Drugi ogled ovog zadatka je takođe bio postavljen u zaštićenom prostoru. U pitanju je umnožavanje semena F1 hibrida kontrolisanim oprašivanjem u stakleniku na zemljanoj parceli i na stolovima radi dobijanja naredne F2 generacije. Proizvedeno je 45 plodova monoecius i andromonoecius hibrida koji će se uključiti u analize sa molekularnim markerima. Treći ogled u okviru ovog zadatka je bilo ispitivanje ekspresije pola kod 32 genotipa dinje (9 roditelja i njihovi hibridi) i ono je izvedeno na otvorenom polju. Setva je izvršena u dve etape – u odnosu na brzinu ponika, što je utvrđeno u ogledu iz prethodne godine. Nakon nicanja biljaka izvršena je evaluacija po UPOV i IPGRI deskriptorima za 3 osobine (dužina hipokotila, veličina kotiledonih listića, boja listića). Biljke svakog genotipa su u fazi 3-5 pravih listova tretirane sa tri različita tretmana. Prvi tretman je bio etrel, drugi srebro nitrat a treći giberelinska kiselina. Četvrta grupa biljaka svakog genotipa je ostavljana netretirana i smatrana je kontrolnom grupom. Tretiranje je izvršeno u tri ponavljanja u razmaku od 5 dana. Nakon trećeg tretmana biljke su rasađene na otvoreno polje. Ukupno je bilo 1280 biljaka u ogledu. U toku ove godine izvršena je evaluacija preko 50 osobina UPOV deskriptora (67) - (determinacija tipa dinje po ekspresiji pola, boja ploda, intenzitet boje ploda, oblik ploda, prisustvo kriški na površini ploda, prisustvo mreže na plodu, boja mesa, broj kolenaca, vreme cvetanja, vreme sazrevanja, širina ploda, širina centralne šupljine, masa ploda, broj komora semena, sadržaj šećera, sadržaj suve materije itd.). Ocenjene su karakteristike hipokotila, mladih plodova, listova, stabla, cvetova,

66

zrelih plodova i na kraju semena. Ukupno je ubrano i izanalizirano blizu 2000 plodova. Sadržaj suve materije je određen u laboratoriji na po 5 plodova kod svakog genotipa po tretmanu a određen je i sadržaj minerala. Pomoću refraktometra je utvrđen sadržaj šećera u zrelom plodu. Drugi zadatak je bila selekcija hibrida lubenice. U toku 2010. godine nastavilo se sa radom na hibridima lubenica kod kojih su se prošle godine vršili komparativni ogledi. Radi daljih testiranja umnožilo se deset kombinacija koje su se izdvojile poželjnim karakteristikama plodova, sadržajem šećera, oblikom ploda i bojom mesa. Treći zadatak se odnosio na očuvanje raspoloživog genofonda Instituta za povrtarstvo kod porodice tikava. Izvršeno je umnožavanje egzotične germplazme koja može poslužiti kao izvor novih poljoprivrednih biljaka i izvor gena kod oplemenjivanja biljaka iz porodice Cucurbitaceae. Od odabranih 13 vrsti, zbog starosti semena, nikle su svega tri – LUFFA CYLINDRICA, Momordica balsamina i Cucurbita ficifolia. Pored toga, izvršeno je umnožavanje inbred linija dinje i lubenice radi očuvanja kolekcije Instituta za povrtarstvo. U okviru četvrtog zadatka izvršena je evaluacija germplazme tikvice iz raspoložive kolekcije Instituta i proizvedene su njihove inbred linije. U okviru ovog zadatka izvršena je analiza germplazme tikvice na nivou fenotipske ekspresije osobina. Evaluacija je izvršena kod 20 odabranih genotipova. Pratilo se 10 osobina: tip porasta kod biljaka, oblik ploda, veličina ploda, prisustvo žljebova, rebara i bradavica na površini ploda, boja kore i prisustvo lignifikacije kod zrelog ploda, boja mesa i struktura mesa kod zrelog ploda. Ocenjivanje je vršeno i za navedene agronomske osobine: vreme cvetanja, vreme sazrevanja, masa semena. Takođe, izvršeno je i umnožavanje ovih 20 genotipova radi očuvanja kolekcije gen banke.

Korenasto povrće Dr Dejan Cvikić Dr Radiša Đorđević Dr Nenad Pavlović Dr Živoslav Marković Rad na oplemenjivanju korenastih povrtarskih vrsta (mrkva, celer, peršun, pastrnak, cvekla, rotkva i rotkvica) realizovao se kroz četiri zadatka. Prvi zadatak koji se odnosi na održavanje kolekcionog materijala, imao je za cilj održavanje genetske čistoće i upoznavanje sa postojećim i novoprikupljenim selekcionim materijalom radi sagledavanja njihovih osnovnih morfoloških osobina. Drugi zadatak bio je vezan samo za mrkvu i predmet istraživanja bio je dobijanje linija mrkve u Nantes tipu putem grupnog porodičnog odabiranja. Proizvedeno je seme pet genotipova F6 generacije, koje će naredne godine ispivati u komparativnom ogledu. Ostali zadaci odnosili su se na oglede Sortne komisije (ispitivano je 9 genotipova mrkve) i proizvodnju osnovnog semena. I ove godine održavan kolekcioni meterijal i postojeće linije za hibrid kukuruza šećerca Perun F1.

BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA

67

Dr Milan Damjanović, Milan Ugrinović, dipl. inž. Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2010. godinu, u okviru teme 1, Istraživanje novih tehnologija u organskom sistemu gajenja povrća, završena je druga godina ogleda. Kao i prethodne godine, ispitivan je uticaj združivanja useva, različitih vrsta đubriva i rokova setve na pojedine kvantitativne i kvalitativne osobine boranije, rotkvice, rotkve, cvekle, zelene salate i crnog luka. Sve preduzete aktivnosti u ogledu su u skladu sa odredbama Zakona o organskoj proizvodnji i važećim pravilnicima. U ogledu nisu primenjivana sredstva za zaštitu bilja a upravljanje korovima zasnivalo se na njihovom mehaničkom uklanjanju. Predviđeno je da ogled bude trogodišnji, pa se iste aktivnosti planiraju i za 2011. godinu. U okviru pomenute teme obavljena je i izolacija endofitih bakterija boranije. U toku je odabir sojeva koji imaju korisna svojstva (fosfosolubilizacija, halotolerantnost i otpornost na antibiotike). U zavisnosti od materijalnih mogućnosti na selekcionisanim sojevima bi trebalo obaviti izolaciju DNK a zatim i PCR analizu kako bi dobijeni rezultati mogli da posluže za genetičku identifikaciju izolovanih sojeva. Planirano je da se selekcionisani reprezentativni sojevi koji poseduju korisna svojstva čuvaju i koriste za dalja istraživanja. Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2010. godinu, u okviru teme 2, Istraživanje u cilju usavršavanja tehnike gajenja povrća u zaštićenom prostoru, glavni zadatak bilo je ispitivanje uticaja supstrata, smeše supstrata i različitih sredstava za ishranu biljaka u proizvodnji rasada paprike i paradajza. Pored paprike i paradajza ispitivanja su obavljana i na zelenoj salati i spanaću. Unutar teme 3, Primena tečnih i u vodi lako rastvorljivih tečnih, kristalnih, granulisanih i mikro đubriva, na oglednom polju Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke postavljen je ogled u kojem je ispitivan uticaj većeg broja različitih čvrstih, tečnih i u vodi lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka (đubriva) koja su u fazi registracije, na prinos paradajza. Nakon direktne mašinske setve na otvorenom polju, nicanja, ručnog proređivanja useva na stalnu gustinu, obavljeno je prihranjivanje ispitivanim đubrivima prema dinamici i u količinama koje su preporučene od proizvođača ispitivanih đubriva. Za zaštitu biljaka od bolesti korišćena su klasična (registrovana) sredstva za zaštitu biljaka. U fazi tehnološke zrelosti obavljeno je jednokratno ubiranje useva (simulacija branja kombajnom) i izmereni su prinosi na ispitivanim tretmanima (11 tretmana x 3 ponavljanja). Planirano je da dobijeni rezultati budu i objavljeni. U okviru ove teme istraživana je i mogućnost gajenja paradajza i paprike po principima organske biljne proizvodnje i ekonomičnost ovakvog sistema gajenja ove dve biljne vrste. Na oglednim parcelama namenjenim za organsku proizvodnju završena je druga godina konverzije tj. prelazni period. Trebalo bi da u 2011. godini proizvodi sa ovih površina budu sa sertifikatom ’’organsko’’. Nastavljena je saradnja sa preduzećem za kontrolu organske proizvodnje, OCS iz Subotice. Tokom 2010. godine na pomenutim parcelama proizvedena je određene količine semena (boranija ''Šumadinka''), i merkantilni ječam. Proizvodnja je obavljena u skladu sa Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede (''Sl. list

68

SRJ'' br. 51/02). Primenjeni principi organske proizvodnje bili su plodored, setva zaštitnog useva, mehaničko upravljanje korovima i sredstva za zaštitu bilja koja su u skladu sa spomenutim pravilnikom. Za 2010. godinu, očekujemo dobijanje sertifikata ''proizvod iz perioda konverzije''.

ZAŠTITA POVRĆA Dr Mirjana Mijatović Milan Šević, dipl. inž. Mladen Đorđević, dipl. inž.

Mladen Đorđević, dipl. inž.

U toku 2010. za potrebe doktorske disertacije vršena je izolacija patogena iz obolelih biljaka paradajza sa simptomima uvenuća, kao i sa semena paradajza koje je pokazivalo znake prisustva patogena prouzrokovača fuzarioznog uvenuća. Na taj način kolekcija Fusarium oxysporum je proširena za 15 novih izolata. Ova kolekcija je obogaćena i uvozom 3 izolata koji su tri rase patogena Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici, iz Belgije od kolege dr Barta Livensa. Pored izolacija sa semena i biljaka paradajza rađene su i izolacije sa semena i biljaka drugih povrtarskih vrsta, što je za cilj imalo proširenje kolekcije fitopatogenih gljiva. U cilju identifikacije patogena fuzarizonog uvenuća paradajza i njegovih rasa ostvaren je kontakt i započeta je saradnja sa kolegama iz Instituta za molekularnu genetiku i genetički inžinjering. Sa njima sam prošao osnovu obuka izolovanja DNK i njeno probno puštanje u PCR – u. Dogovorena je dalja saradnja u cilju identifikacije svih izolata ovog patogena iz naše kolekcije. Na polju kontrole patogena povrća ispitivane su mogućnosti biološke kontrole. Kao jedna mogućnost ispitivan je antagonistički odnos sojeva zemljišnih i drugih bakterija prema prouzrokovačima fuzarioznog uvenuća paradajza, plavog paradajza, paprike i graška. Rezultati tih ispitivanja su prezentovani na dva simpozijuma u zemlji i dva u inostranstvu (Italija i Amerika). Drugi aspekt koncepta biološke kontrole patogena je primena eteričnih ulja i njihov efekat na patogene paradajza. Tokom protekle godine ispitivana je interakcija pojedinih ulja i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici, Alternaria alternata, Verticillium sp., Sclerotinia sclerotiorum, Fusarium solani i Botritis cinerea. Nakon detaljnog ispitivanja ovog uticaja in vitro, kao prvog koraka ka primeni in vivo, i statističke obrade rezultati će biti objavljeni u narednoj godini. Takođe, započet je i rad na ispitivanju linija i sortimenta paradajza kao aspekta borbe protiv fuzarioznog uvenuća paradajza. U tu svrhu inokulisano je 11 linija i sorti ove kulture rasama 1,2 i 3 ovog patogena. Ogled će biti nastavljen u narednoj godini inokulacijom preostalih linija, sorti i hibrida.

Milan Šević, dipl. inž.

U cilju razvoja efikasnog programa kontrole prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike postavljeni su ogledi za ocenu efikasnosti nekih baktericida koji su već u upotrebi, kao i supstanci koje nisu u primeni u našoj zemlji u borbi protiv bakterije

69

Xanthomonas euvesicatoria. Najveću efikasnost u zaštiti paprike od prouzrokovača bakteriozne pegavosti ispoljio je tretman acibenzolar-S-methyl (93%). Srednja vrednost indeksa oboljenja kod tretmana mikrobiološkim đubrivom primenjenim zalivanjem nije se statistički značajno razlikovala u odnosu na netretiranu kontrolu. Preparati na bazi antibiotika, kao i acibenzolar-S-methyl, nisu registrovani za upotrebu u zaštiti bilja u našoj zemlji i ovom prilikom korišćeni su u eksperimentalne svrhe. Rezultatima i drugog ogleda potvrdjeno je da je najvecu efikasnost ipoljio preparat acibenzolar-S-methyl 0,003% (Bion 50WG). Preparat Bion 50WG je aktivator otpornosti i primenjuje se pre ostvarene infekcije jer je potreban izvestan period da se aktivira indukovana otpornost kod biljke. U trecem i četvrtom ogledu u 2010 godini proučavana je efikasnost preparta Bion 50WG u razlicitim vremenskim intervalima primene i različitim koncentracijama. Rezultatima ogleda su potvrdjena iskustva drugih autora da najbolju efikasnost u suzbijanju bakteriozne pegavosti preparat Bion 50WG ispoljava preimenjen 9 i 4 dana pre veštačke inokulacije i to primenjen prskanjem u koncentraciji 0.003%. Kod vecih koncentracija primene postoji opasnost od pojave fitotoksicnosti. Istraživanjem mogućnosti primene novijih mera u suzbijanju x. c. pv. vesicatoria doprineće pobojšanju tehnologije proizvodnje paprike i umanjiti gubitke u proizvodnji. Praktičan značaj ovih ispitivanja ogleda se u mogućnosti primene novijih, savremenijih metoda za suzbijanje ovog parazita koji svake godine nanosi sve veće gubitke u proivodnji paprike u našoj zemlji.

Dr Mirjana Mijatović

Tokom 2010. nastavljen je rad na selekciji paprike na otpornost prema ekonomski značajnim oboljenjima prouzrokovanim patogenim virusima. Obavljena su ispitivanja 25 odabranih linija paprike F7 I F8 generacije. Testiranje je obavljeno standardnom metodom izolatom (M-5) virusa mozaika duvana, u fenofazi kotiledonih listića. U fenofazi tehnološke zrelosti plodova vršeno je odabiranje biljaka na osnovu agrobotaničkih i morfoloških osobina ploda i biljaka, za dalji rad na selekciji na otpornost. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim, i babura sa svetlo zelenim plodovima. Odabrana je babura sa tamno zelenim plodovima u tipu Yolo Wondera. Kod paprika dugih plodova odabrane su biljke sa svetlo žutim i svetlo zelenim dugim plodovima kao i pljosnate paprike tamno zelenih plodova u tipu Palanačkog čuda. Kod odabranih biljaka urađeni su inbridinzi i od ovih plodova u fenofazi fiziološke zrelosti izvađeno je seme za dalji rad na selekciji na otpornost prema ovom virusu. Poslednjih nekoliko godina pored testiranja selekcionog materijala u uslovima veštačkih infekcija obavlja se testiranje i u uslovima spontanih infekcija. Za ispitivanje odabranih linija koje su ispoljile otpornost u uslovima veštačkih infekcija prema virusu mozaika duvana, virusu mozaika krastavca, i kompleksnim infekcijama, a u cilju ispitivanja morfoloških, agrobotaničkih i proizvodnih osobina, postavljen je ogled na oglednom polju. Pored otpornosti kod ovih linija praćena je ranostasnost, izgled biljke, oblik i veličina ploda, boja ploda, težina, broj plodova po biljci i drugi parametri.

70

Tokom godine prikupljeni su podaci o ranostasnosti,izgledu biljaka i plodova kod ispitivanih linija i uzeti su plodovi od biljaka koji su pored otpornosti prema virusima, gljivama i bakterijama ispoljili dobre agrobotaničke osobine koje se odnose na oblik boju i veličinu ploda. Seme uzeto sa ovih plodova biće testirano u uslovima veštačkih infekcija u stakleniku. Ove godine vršeno je umnožavanje semena 5 linija paprike kod kojih je postignut visok stepen homozigotnosti, kako na otpornost tako i na agronomska svojstva. Umnožavanje linija je obavljeno u uslovima zaštićenog prostora. Započet je rad na selekciji paprike na otpornost prema prema bakteriji X. c. pv. vesicatoria. Za dalji rad na selekciji koristiće se biljke koje su ispoljile otpornost prema ovoj bakteriji nakon testiranja veštačkim infekcijama. Ispitana je i osetljivost 18 sorti paprike prema bakteriji X. c. pv. vesicatoria, veštački inokulisanih na oglednom polju Instituta za povrtarstvo kao i efikasnost bakarnih preparata za suzbijanje odnosno smanjenje infekcija prouzrokovanih ovom bakterijom. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeno je da su sve sorte ispoljile osetljivost prema ovoj bakteriji. Tokom 2010 ispitan je uticaj 2% rastvora NaOH kao srestva za dezinfekciju semena paprike na klijavost i energiju klijanja semena kod 8 sorti paprike. Na osnovu dobijenih rezultata utvrdili smo da je kod svih sorti klijavost kod dezinfikovanog semena u odnosu na ne dezinfikovano smanjena u startu od 2-5%, da bi posle godinu dana od proizvodnje semena razlika u klijavosti kod dezinfikovanog i ne dezinfikovanog semena bila od 1-3% u korist ne dezinfikovanog. Kod većine sorti paprike taj procenat je iznosio 1%. Što se tiče energije klijanja ona je kod svih sorti u svakom tretmanu bila veća kod dezinfikovanog u odnosu na nedezinfikovano. Razlika u energiji klijanja bila je u zavisnosti od ispitivane sorte i iznosila je od 1-20% i što je seme bilo starije tako je i opadala energija klijanja. Ova ispitivanja će se obaviti i u narednoj godini u cilju utvrđivanja uticaja dezinfekcije NaOH na klijavost i energiju klijanja paprike, dve godine nakon tretiranja.

71

PRIZNATE SORTE Zdavković Jasmina, Mirjana Mijatović, Živoslav Marković hibrid paradajza Sef F1 Rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije br.320-04-820/2/2008-08 od 09.06. 2010.

72

BIBLIOGRAFIJA RADOVA

1. Adžić S, Pavlović Suzana, Zdravković Jasmina (2010): Economic

justifiction for vegetable seed concept of sustainable organic production. Ekonomika poljoprivrede : Economics of agriculture, Internatonal scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V) – regional specificities: II book, specijalni broj 2, Beograd, LVII, 2, 20 – 24.

2. Brdar-Jokanović Milka, Maksimović Ivana, Nikolić-Đorić Emilija, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski Borislav (2010): Selection criterion to assess wheat boron tolerance at seedling stage: primary vs. total root length. Pakistan Journal of Botany 42(6), 3939-3947

3. Brdar-Jokanović Milka, Pavlović N, Ugrinović M, Zdravković Jasmina, Girek Zdenka, Cvikić D, Zdravković M. (2010): Prinos genotipova crnog luka u uslovima organske proizvodnje. Šesti naučno-stručni simpozijum iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara, Zbornik abstrakata, Vršac, (17-21.05.2010), 30.

4. Cvikić D, Pavlović N, Brdar Jokanović Milka, Girek Zdenka (2010): The importance of earliness for creating new ms F1 pepper hybrids. Genetika 42 (3), 521-528.

5. Đorđević M, Damnjanovic Jelena, Ugrinović M, Đorđević R, Zdravković Jasmina, Zečević B. (2010): In vitro biocontrol of tomato fusarium wilt using some soil bacteria. 3rd International Symposium od Tomato Diseases. Ischia, Naples, Italy, July 25-30. Abstract book. 149.

6. Đorđević M, Damnjanović Jelena, Zečević B, Đorđević R (2010): Biološko suzbijanje fuzarioznog uvenuća kod plavog paradajza u in vitro uslovima. XV Savetovanje o biotehnologiji. Zbornik radova, 15 (17), 449-454.

7. Đorđević M, Zečević B, Damnjanović Jelena and Đorđević R. (2010): Fusarium Wilt of pepper and its biocontrol in vitro. The 20th International Pepper Conference, Las Cruces, NM, USA, September 12-14, 2010. The Book of Abstracts, 36 - 37.

8. Đorđević M, Damnjanović Jelena, Ugrinović M, Đorđević R, Zdravković Jasmina, Zečević B, (2010): In vitro biocontrol of tomato fusarium wilt using some soil bacteria. 3rd International Symposium on Tomato Diseases. Abstract book 53. July 25th – 30th 2010. Ischia, Naples – Italy

9. Đorđević M, Damnjanović Jelena, Zečević B, Đorđević R. (2010): Biološko suzbijanje fuzarioznog uvenuća kod plavog paradajza u in vitro uslovima; XV Savetovanje o biotehnologiji, 26.

10. Đorđević M, Đorđević R, Damnjanović Jelena, Zečević B. (2010): Preliminarna ispitivanja efikasnosti izolata zemljišnih bakterija u suzbijanju Fusarium oxysporum f. sp. pisi; Aktuelni problemi u suzbijanju

73

korova i optimizacija primene hemijskih sredstava u zaštiti bilja, 21. – 24. Septembar, Vršac, Zaštita bilja, posebno izdanje, 61, str. 26 - 34

11. Đorđević R, Zečević B, Zdravković J, Živanović T and Todorović G (2010): Inheritance of yield components in tomato. Genetika, 42, 3, 575 – 583.

12. Filipović V, Ugrenović V, Ugrinović M, Jaćimović G, Glamočlija Đ, Radivojević S. (2010): Organska proizvodnja u funkciji zaštite i unapređenja biodiverziteta. XI međunarodno naučno-stručno savetovanje agronoma Republike Srpske „Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka”, Trebinje, Zbornik izvoda, 87.

13. Girek Zdenka, Prodanović S, Brdar Jokanović Milka, Zdravković Jasmina, Živanović T, Cvikić D, Zdravković M. (2010): Uticaj etrela i srebro nitrata na karakteristike ploda dinje (Cucumis melo L.). Šesti naučno-stručni simpozijum iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara, Zbornik abstrakata, Vršac, (17-21.05.2010), 87.

14. Ignjatov M, Gašić K, Ivanović M, Šević M, Obradović A, Milošević M. Karakterizacija sojeva Xanthomonas euvesicatoria, patogena paprike u Srbiji. Pesticidi i fitomedicina. 2010; 25(2):139-149.

15. Pavlović N, Ugrinović M, Zdravković M (2010): Economic and agroeconomic analysis of organic production of tomato and pepper. Ekonomika poljoprivrede : Economics of agriculture, Internatonal scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V) – regional specificities: II book, specijalni broj 2, Beograd, LVII, 2, 153 - 157.

16. Pavlović N, Ugrinović M, Zdravković M. (2010) – Economic and agronomic analysis of organic production of tomato and pepper, Economics of Agriculture 2010. 57, SI – 2, (153-157)

17. Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Mitić Nevena, Adžić S, Pavlović N, Zdravković M. and Vinterhalter D. (2010): In vitro shoot regeneration from seedling explants in Brassica vegetables: red cabbage, broccoli, Savoy cabbage and cauliflower. Arch. Biol. Sci, 62(2), 337-345.

18. Pavlović, N. (2010): Nasleđivanje kvantitativnih svojstava crnog luka (Allium cepa L.). Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, 96str. Odbranjena doktorska teza.

19. Šević M, Gašić K, Mijatović Mirjana,Obradović, A. (2010): Pručavanje efikasnosti nekih baktericida u suzbijanju bakteriozne pegavosti paprike, X Savetovanje o zaštit bilja, Zlatibor, 29 11. – 3.12, Zbornik rezimea, 61.

20. Zdravkovic Jasmina, Mijatović Mirjana, Šević M, Todorović Vesna, Ristić Nevena, Pavlović N. (2010): Mogućnost jednofazne žetve semena cvekle. VI naučno stručni simpozijum selekcije i semenarstva, Društvo selekcionara i semenara republike Srbije,Vršac, 17. - 21. 5, Zbornik abstrakata.

21. Zdravković Jasmina, Pavlović N, Girek Zdenka, Zdravković M. and Cvikić D. (2010). Characteristics important for organic breeding of vegetable crops. Genetika, 42 (2), 223 -233.

74

22. Zecevic, B, Djordjevic M, Damnjanovic Jelena, Djordjevic R. (2010): Fusarium Wilt of Pepper and Its Biocontrol in vitro; 20th International Pepper Conference, 12 – 14. September, Las Cruces,New Mexico, Book of abstracts, 36.

23. Zecevic, B. Đorđevic M, Djordjevic R.and Damnjanovic Jelena (2010): Some Facts About Pepper Breeding in Serbia; 20th International Pepper Conference, 12 – 14. September, Las Cruces,New Mexico, Book of abstracts, 37.

24. Zečević B, Đorđević M, Đorđević R. and Damnjanović Jelena (2010): Some facts about pepper breeding in Serbia. The 20th International Pepper Conference, Las Cruces, NM, USA, September 12-14, 2010. The Book of Abstracts, 37.

75

METEOROLOŠKI PODACI – SMEDEREVSKA PALANKA

01.01. 2010.-31.12.2010. Lokacija: METEOROLOŠKA STANICA, Smed. Palanka

- Geografksa dužina 20°57 Е - Geografska širina 44°22 N - Nadmorska visina 121 n

Mesec D

ekad

a

T E M P E R A T U R A Broj D A N A P A D A V I N E Srednja mini- malna

Srednja maksi-malna

Prosek

Prosek (1981- 1990)

Apsolu

tni minim

um

Apsolut-ni maksi-

mum

a) Ledenih b) Mraznih c) Letnjih d) Tropskih e) Tropskih noći

Prosek

Prosek

1981-1990 (Višak, manjak)

Broj

dana sa padavinama

JAN

1 2 3

1,8 -1.5 -5.7

9.2 2.4 -0.1

5.5 0.8 -2.9

0.4 -0.8 -0.4

-5.3 -5.7 -13.4

16,5 7.2 5.3

а) 1 a) 6

б) 3 б) 9 б) 10

32.1 0.5 14.6

10 (+22.1) 18 (-17.5) 13 (+1.6)

7 2 5

-1.9 3.7 0.9 -0.3 а) 7 б) 22 47.2 41 (+6.2) 14 FEB

1 2 3

-5.5 -1.4 3.6

3.8 6.2 10.5

-2.3 2.4 3.4

0.0 2.9 3.2

-14.9 -12.6 -1.8

7.4 18.1 17.8

б) 10 б) 5 б) 2

11.1 31.8 21.9

13 (-1.9) 18 (+13.8) 8 (+13.9)

5 5 6

-1.3 6.6 2.6 2.0 б) 17 64.8 39 (+25.8) 16 MART

1 2 3

-0.2 -0.8 8.8

6.2 12.5 20.4

3.0 5.8 14.6

3.8 5.4 8.4

-7.5 -3.2 3.0

14.2 22.2 24.1

б) 5 б) 6

25.1 10.6 2.0

11 (+14.1) 14 (-3.4) 14 (-12.0)

4 4 1

2.8 13.3 8.0 5.9 б) 11 37.7 39.0 (-1.3) 9

76

APRIL

1 2 3

5.7 6.9 7.7

17.2 17.2 21.5

11.5 12.0 14.6

10.6 10.9 12.8

0.9 1.6 2.8

23.3 21.8 27.1

в) 1

30.3 56.4 0.6

15 (+15.3) 20 (26.4) 15 (-14.6)

4 5 2

6.8 18.6 12.7 11.4 в) 1 87.3 50.0 (+37.3) 11 МАЈ

1 2 3

11.6 10.1 12.5

25.1 18.0 22.5

18.4 14.1 19.2

15.1 16.0 17.0

7.0 7.6 8.9

28,3 26.3 29.8

в) 6 в) 1 в) 5

10.5 33.1 50.4

21 (-10.5) 19 (+14.1) 29 (+21.4)

2 6 6

11.5 21.9 16.7 16.0 в) 12 94.0 69.0 (+25.0) 14 JUN

1 2 3

12.2 19.2 15.9

24.7 31.5 22.2

18.4 25.4 19.0

18.2 19.1 20.4

9.3 15.2 12.6

31.8 36.2 28.2

в) 4 в) 5 в) 5

г) 1 г) 5 д) 2 д) 1

10.3 48.6 39.9

29 (-18.7) 28 (+20.6) 27 (+12.9)

3 5 5

15.8 26.1 21.0 19.2 в) 14 г) 6 д) 3 98.8 84.0 (+14.8) 13 JUL

1 2 3

15.1 18.5 16.5

27.7 31.7 28.5

21.4 25.1 22,5

20.4 21.5 20.8

11.8 18.1 13.7

30.6 33.5 34.1

в) 5 в) 1 в) 4

г) 2 г) 9 г) 5

11.5 11.1 36.7

21 (-9.5) 20 (-8.9) 15 (+21.7)

3 1 2

16.7 29.3 23.0 20.9 в) 10 г) 16 59.3 56.0 (+3.3) 6 AVG

1 2 3

17.2 17.3 14.5

28.4 31.7 31.1

22.8 24.5 22.8

21.4 20.8 19.8

13.8 13.9 8.0

33.8 36.1 39.1

в) 8 в) 5 в) 3

г) 2 г) 5 д) 2 г) 6 д) 2

7.1 0.0 10.1

12 (-4.9) 17 (-17.0) 17 (-6.9)

2 0 3

16.3 31.1 23.7 20.7 в) 16 г) 13 д) 4 17.2 46.0 (-28.8) 5 SEPT

1 2 3

11.2 12.1 6.5

24.7 24.1 22.0

17.9 18.1 14.3

19.0 17.2 15.2

6.6 8.4 3.1

30.3 30.4 26.1

в) 1 в) 2 в) 3

г) 1 г) 1

20.1 37.4 3.4

12 (+8.1) 17 (+20.4) 16 (-12.6)

2 2 3

10.3 23.6 17.0 17.1 в) 6 г) 2 57.8 45.0 (+12.8) 7 OKT

1 2 3

6.0 5.8 3.8

16.1 14.0 13.3

11.1 9.9 9.4

14.0 11.8 10.0

-1,8 -2.2 -2.5

19.1 17.2 20.0

б) 1 б) 2 б) 3

0.0 55.3 5.6

14 (-14.0) 16 (+39.3) 11 (-5.4)

0 7 3

5.1 15.0 10.1 11.9 б) 6 60.9 41.0 (+19.9) 10

77

NOV

1 2 3

7.0 8.2 5.2

21.8 21.3 12.3

14.4 14.7 8.2

9.1 7.8 4.6

1.8 4.8 -1.8

26.4 25,1 17.2

б) 1

в) 1 в) 1

3.4 9.1 35.4

19 19 16

2 2 3

6.7 18.5 12.6 7.2 б) 1 в) 2 47.9 54.0 (-6.1) 7 DEC 1

2 3

3,5 -3,3 -1,3

11,6 1,5 5,6

7,5 -0,9 2,2

3.1 2.5 1.2

-2,1 -10,5 -15,8

22,1 7,8 17,8

a) 3 a) 5

б) 2 б) 6 б) 7

37.1 10,7 9.1

17 19 14

5 4 3

-0,4 6,2 2.9 2.3 a) 8 a) 15 57.8 50.0 (+7,8) 12 Prosek 2010 7,6 17,7 12,6 11.2 730,7 657 (+73,7) 124

ДАТУМ ПОЈАВЕ: 1) Задњег пролећног мраза -1.8оС (19. 03.) 2) Задњег приземног пролећног мраза -1.6 С (11. 04.) 3) Првог јесењег приземног мраза -1.0С (22. 09.) 4) Првог јесењег мраза -1.8С (09. 10.) 5) Температурног максимума 39.1С (24 .08.) 6) Температурног минимума -15,80С (29 .12.)

БРОЈ ДАНА: а) Ледених (максимална температура испод 0о С) 15 б) Мразних (мин. температура испод 0о С) 67 в) Летњих (макс. температура између 25о С и 30оС) 53 г) Тропских (максимална температура виша од 30о С) 37 д) Тропских ноћи (минимална температура виша од 20о С) 7 е) Са снежним покривачем 15

Documents

Godišnji izveštaj 2010.-2011