GOSPODARI NOVCA(cjelokupan tekst naratora iz istoimenog filma iz 1995.godine)

ta se deava danas u Americi? Zato smo u dugovima preko glave? Zato politiari ne dre dugove pod kontrolom? Zato mnogi ljudi, (esto oba roditelja) rade slabo plaene poslove? I uspevaju da preive sa manjim. Kakva je budunost amerike ekonomije i naina ivota? Zato nam Vlada govori da je inflacija niska, kad znamo da nam kupovna mo alarmantno opada? Predhodna generacija je kupovala hleb za 25centi i nova kola za $1995.

Problem je taj to od 1864 imamo bankarski sistem zasnovan na dugu. Sav na novac je zasnovan na Vladinom dugu.Mi ne moemo da ugasimo Vladin dug a da ne ugasimo na novac. Tako je pria o otplati nacionalnog duga nemogua bez reforme naeg bankarskog sistema. Zbog toga reenje ne lei u diskusiji o veliini nacionalnog duga ve lei u reformi naeg bankarskog sistema.

Ovo je sedite Saveznih rezervi u Washingtonu. Ima impresivnu adresu, na sred Bulevara ustava, lei preko puta Lincoln memorijala. Ali, da li su savezne? Da li su stvarno deo Savezne Vlade? Ono to emo vam prikazati je da nema nita saveznog u vezi Saveznih rezervi i da nisu rezerve. Samo ime je obmana, stvorena pre nego to je donesen zakon o saveznim rezervama 1913 da bi se ubedili Amerikanci da rade u javnom interesu. Istina je da su Savezne Rezerve privatna banka u vlasnitvu privatnih akcionara i rade iskljuivo zarad njih. To je sasvim tano. U privatnom su vlasnitvu. To je profitabilna korporacija. Nemaju rezerve, barem ne rezerve da podri savezni novac. Oh da apsolutno, Savezne Rezerve niti su savezne i imaju sumnjive rezerve. To je privatna banka u vlasnitvu banaka lanica. Ustanovljena zakonom iz 1913 a to je bila obina obmana. Ako jo imate sumnji da su Savezne rezerve deo Amerike Vlade, proverite svoj telefonski imenik. U veini gradova nisu u plavom Vladinom listingu. Nalaze se na belim poslovnim stranicama odmah pored Federal Express, jo jedne privatne kompanije. ak ta vie, ameriki sudovi presudjivali su vie puta da su "savezne " privatna kompanija.

Zato Kongres ne moe da uradi neto u vezi "saveznih" ? Veina lanova Kongresa jednostavno ne razume sistem a onih par to razume, plae se da govore. Na primer, stariji Kongresmen iz Chicaga je traio intervju za ovaj film. Medjutim, dva puta kad je snimateljska ekipa dola u njegovu kancelariju nije ga nala. Kongresmen se nikad nije pojavio i najzad je odluio da ne uestvuje. Ali neki Kongresmeni su ipak bili hrabri u prolosti, evo tri brza primera.

1923, predstavnik Charles A. Lindberg, iz Minnessote, otac uvenog avijatiara "sreni Lindy", je rekao: "Finansijski sistem je predat upravnom odboru Saveznih rezervi. Taj odbor upravlja finansijskim sistemom, to je isto profitna grupa. Sistem je privatan, iskljuivo vodjen radi ostvarivanja najveeg mogueg profita korienjem tudjeg novca" .

Jedan od najistaknutijih kritiara "rezervi" u Kongresu bio je bivi predsedavajui komiteta za bankarstvo i monetarni sistem tokom velike depresije Louis T. McFadden, republikanac iz Pennsylvanie 1932 godine je rekao: "Mi u ovoj zemlji imamo jednu od najkorumpirovanijih institucija koju je ikad svet imao. Mislim na Savezne rezerve. Ova zla institucija je osiromaila gradjane Amerike i praktino je bankrotirala nau Vladu. Ovo su uradili preko bogatih leinara koji je kontroliu".

Senator Barry Goldwater je bio est kritiar "saveznih": "Veina Amerikanaca nema predstave o operacijama medjunarodnih bankara. Rauni Saveznih rezervi nikad nisu bili pregledani. Oni operiu izvan kontrole Kongresa i manipuliu Amerikim kreditima".

Iako nisu deo Savezne Vlade, Savezne Rezerve realno imaju veu mo od Savezne Vlade, moniju i od Predsednika, Kongresa i Sudova. Mnogi ljudi izazivaju me da dokaem ovo, dozvolite samo jedno: Savezne Rezerve odredjuju kolika e ti biti rata za otplatu kola, rata za kuu i da li e imati posao ili ne. Ja vam tvrdim da je to totalna kontrola. Takodje Savezne Rezerve su najvei kreditori Vlade Sjedinjenih Drava. ta nam otkrie govori: Zajmotrailac je sluga zajmodavcu. Ono to neko mora da razume je: Od prvog dana usvanja ustava, do danas, kako ih je Madison zvao menjai novca, tj ljudi koji su profitirali odprivatnih centralnih banaka, stalno su se borili oko toga ko e tampati novac Amerike.

Zbog ega je toliko vano ko tampa novac? Zamislite novac kao robu. Ako imate monopol na robu koja je svakome potrebna, svi je trae i svima nedostaje, onda postoje velike mogunosti da se zaradi na tome. Time se takodje dobija i neverovatna politika mo. Ovo je sutina ove bitke. Kroz ameriku istoriju kontrola novca esto se smenjivala iz ruku Kongresa u neku vrstu privatnih Centralnih banaka. Oevi nacije su znali zlu pozadinu privatne Centralne banke. Kao prvo, videli su kako je privatna britanskaCentralna Banka, the Bank of England, podigla britanski nacionalni dug do te mere da je Parlament bio primoran da nametne nepravedne takse kolonijama. U stvari, kao to emo videti kasnije, Benjamin

Franklin je tvrdio da je ovo pravi razlog Amerike revolucije. Veina oeva nacije shvatili su potencijalnu opasnost u bankarstvu i bojali su se njihovog akumuliranog bogatstva.

Jefferson je to ovako objasnio: "Ja iskreno verujem da su bankarske institucije opasnije po nau slobodu nego stajae vojske. Mo izdavanja novca bi trebalo oduzeti bankama i vratiti narodu kome prirodno i pripada". Ova saeta izjava Jeffersona je u stvari reenje svih naih ekonomskih problema danas. Vredi je ponoviti: "Mo izdavanja novca bi trebalo oduzeti bankama i vratiti narodu kome prirodno i pripada". James Madison, glavni autor Ustava se sloio. Zanimljivo, on je dao ime onima koji su bili iza prevare Centralne banke: "menjai novca". Madison ih je estoko kritikovao: "Istorija belei da su "menjai novca" koristili svaku formu zloupotrebe, spletke, prevare i nasilja zarad odravanja kontrole Vlade nad kontrolom izdavanja novca".

Bitka oko toga ko e izdavati novac je bio sredinji problem kroz istoriju Sjedinjenih Drava. Ratovi su se vodili zbog ovog, izazivale su se depresije. Ipak posle Prvog svetskog rata, ova bitka se retko pominje u novinama ili istorijskim knjigama. Zato? Od Prvog svetskog rata, "menjai novca" sa svojim bogatstvom su preuzeli kontrolu nad veim delom nae nacionalne tampe. Kroz celu ameriku istoriju besnela je bitka oko toga ko e tampati novac. Ustvari, od 1764, osam puta je dolazilo do promene moi oko tampanja novca, i pored toga ovo je izezlo od oiju javnosti kroz tri generacije iza dimne medijske zavese koju su stvorili navijai Saveznih rezervi.

Dok ne prestanemo da govorimo o deficitu i vladinoj potronji i ponemo da govorimo o tome ko kontrolie na novac, sve ostalo je jedna velika prevara. Jedna kompletna varka. Nee uticati ni da prodje vrst amandman na Ustav koji vri balans budeta. Naa situacija e se stalno pogoravati dok se ne iskoreni uzrok svega.

Koje je reenje za na nacionalni problem? Kao prvo, obrazovanje. U tome je i sutina ovog filma. Ali pod dva, moramo da inimo neto. Moramo da povratimo mo da sami tampamo novac. Da sami izdajemo novac nije nikakvo radikalno reenje. elim da naglasim ovo. To isto reenje je primenjivano vie puta u amerikoj istoriji od ljudi kao to su: Benjamin Franklin, Thomas Jefferson, Andrew Jackson, Martin Van Buren i Abraham Lincoln.

Prema tome, moemo da rezimiramo: 1913, Kongres je uveo nezavisnu Centralnu Banku, ije je samo ime prevara "Savezne Rezerve" i dao joj monopol oko tampanja amerikog novca, a stim da se generie dug od strane ove kvazi privatne korporacije koji unitava ameriku ekonomiju.

Mada su danas Savezne Rezerve najjaa banka u svetu, ona kao takva nije prva osnovana. Pa, odakle je onda dola ova ideja ? Da bi stvarno razumeli veliinu ovog problema moramo da se vratimo nazad u Evropu.

1. Menjai Novca

Ko su ti "menjai novca" o kojima James Madison govori? U Bibliji, pre 2000 godina, Isus je izbacio iz svog hrama "menjae novca". To je jedini put kad je Isus upotrebio silu tokom slube. ta su "menjai novca" radili u hramu ? Kad su Jevreji dolazili u Jerusalim da plate svoj crkveni porez, oni su to mogli da urade samo uz pomo posebnog novia: pola ekela svetog mesta. Bio je pola unce istog srebra. Bio je to jedini novi u to doba koji je bio isto srebro, proverene teine i bez lika paganskog cara. Stoga je za Jevreje, pola ekela bio jedini novi prihvatljiv za Boga. Medjutim ovih novia nije bilo puno. Menjai novca su ih otkupljivali radi uzurpacije. Onda su im digli cenu, kao to se radi i svakoj drugoj robi - cena je rasla sa potranjom. Drugim reima, "menjai novca" su pravili zelenaki profit jer su drali monopol na novcu. Jevreji su morali da plate ta god su ovi traili. Ovo je za Isusa skroz naruavalo svetost Boje kue.

2. Rimska Imperija

Ali prevara "menjaa novca" nije potekla iz Isusovog doba. 200 godina pre Hrista, Rim je imao problema sa "menjaima novca'. Dva rimska cara su pokuala da smanje mo "menjaa novca" reformom lihvarskog zakona i ogranienjem imovine zemlje na 500 ejkera. Obojica su ubijena. 48 godine p.n.e., Cezar je preuzeo kontrolu kovanja novca od "menjaa novca" i poeo da kuje novac za dobrobit celog naroda. Sa ovim novim obimnim novcem, poeo je da gradi velike javne objekte. inei ga dostupnim svakom postao je omiljen medju obinim ljudima. Medjutim, mrzeli su ga "menjai novca". Neki veruju da je ovo vrlo vaan faktor zbog ega je ubijen. Jedno je sigurno, njegovom smru okonan je i period obilja novca. Porezi su porasli kao i korupcija. Kao to je i danas sluaj u Americi, lihvarstvo i okrnjen novac je postalo pravilo. Na kraju je obim novca smanjen za 90%. Kao rezultat svega, obini ljudi su

izgubili svoju zemlju i kue, kao to e se uskoro desiti u Americi. Nedostatkom dovoljno novca, ljudi su izgubili poverenje u rimsku Vladu i odbili su da je podre. Rim je potonuo u tamu mranog doba.

3. Zlatari

Hiljadu godina posle Isusove smrti, "menjai novca" su postali aktivni u srednjem veku u Engleskoj davanjem pozajmica i manipulacijom koliine novca. U stvari, oni su bili toliko aktivni da su radei zajedno bili sposobni da manipuliu celom ekonomijom. Oni nisu bili pravi bankari. "Menjai novca" su uglavnom bili zlatari. To su bili prvobitni bankari koji su uvali zlato drugih osoba u svojim sefovima. Prvi papirni novac je bila obina priznanica za ostavljeno zlato kod zlatara. Papirni novac je preovladao jer je bio mnogo zgodniji za noenje, nego teki zlatni i srebrni novii. Vremenom zlatari su uoili da manji broj ulagaa dolazi i trai svoje zlato u bilo koje vreme. Zlatari su poeli da varaju sistem. Otkrili su da mogu da tampaju vie novca nego to imaju zlata, a da ulagai ne budu izigrani. Na taj nain su mogli da daju novac na zajam i naplauju kamate. Ovo je bilo rodjenje bankarstva sa deliminom rezervom. To je bilo pozajmljivanje viestruko vie novca nego to ste imali imovine kao ulog. Tako da, ako se 1,000$ u zlatu stavi kao ulog onda mogu da pozajme 10,000$ u papiru i da naplate kamatu na sve to a da niko ne otkrije prevaru. Znai, zlatari su postepeno akumulirali sve vee i vee bogatstvo i dobijali veu akumulaciju zlata.

Praksa da se pozajmljuje vie novca nego to imate kao ulog je poznata kao bankarstvo sa deliminom rezervom. Svakoj banci u Sjedinjenim Dravama je dozvoljeno da pozajme najmanje 10 puta vie novca nego to zapravo imaju. Zbog toga se one bogate kad recimo naplauju kamatu od 8%. Zapravo njihov prihod nije 8% godinje, nego je 80%. Zbog toga su zgrade banaka najimpozantnije u gradu. A znai li to da sve kamate ili bankarstvo treba staviti van zakona? Donekle.

U srednjem veku, crkvenim kanonom katolike crkve zabranjivana je naplata kamate na pozajmicu. Ovaj koncept Aristotelovog uenja, sledio je Sv. Thomas Aquinas. Uili su da je uloga novca da slui lanovima drutva radi lake razmene dobara koju ostvaruju. Kamata je po njihovom verovanju ometala ovaj cilj, tako to je stavljala nepotreban teret pri upotrebi novca. Drugim reima, kamata je bila suprotna razumu i pravdi. Sprovodei crkvene zakone u srednjem veku, Evropa je zabranila naplatu kamate na pozajmice i proglasila ga zloinom koji su nazvali lihvarstvo. Kako je trgovina rasla u kasnom srednjem veku, rasle su i mogunosti za ulaganja. Dolo se do spoznaje da je pozajmljivanje bio rizik za zajmodavalca. Obe strane su rizikovale da izgube, tako da su neke provizije bile dozvoljene, ali ne prave kamate. Ali svi moralisti, nebitno iz koje religije, osudjivali su prevaru, tlaenje siromanih i nepravdu kao ist nemoral.

Kao to emo videti, delimino bankarstvo je zasnovano na prevari - dovodi do velikog siromatva i smanjuje vrednost novca svima. Drevni zlatari su otkrili da se ekstra profit moe napraviti rastom ekonomije izmedju lakog i oskudnog novca. Kada naprave da se novac lake pozajmi, onda se koliina novca u opticaju poveava. Ima ga u obilju. Ljudi uzimaju vie kredita da proire poslove. Ali onda bi menjai novaca suzili koliinu novca. Onda bi napravili da se teko dobije nov kredit. ta bi se onda desilo? Isto ono to imamo danas. Odredjen procenat ljudi ne bi mogao da otplati predhodne kredite i ne bi mogli da uzmu nove da bi vratili stare. Dakle, bankrotirali bi i morali bi da prodaju svoju imovinu zlatarima za sitne pare. Ista stvar se i danas deava. Samo to danas ovo zovemo "rastom ekonomije - poslovni ciklus sa padovima i rastom"

4. Evidencioni tapovi (Rabo; tapovi sa urezom).

Kao i Julije Cezar, Engleski kralj Henry I je reio da oduzme novanu mo zlatarima negde oko 1100 god. Henry je mogao da koristi bilo ta kao novac: koljke, perje, ili ak balege od jaka, kao to se radilo u severnom Tibetu. Izmislio je najneobiniji novani sistem u istoriji. Zvao se sistem evidencionih tapova. Ovde imam jedan od preivelih primeraka ove forme britanskog novca, koji je trajao 726 godina, do 1826. Evidencioni sistem je prilagodjen da se izbegne monetarna manipulacija zlatara. Evidencioni tapovi su pravljeni od uglaanog drveta. Urezi su bili useeni na jednom rubu tapa da bi se oznaila denominacija. Onda bi se tap raseko uzduno kroz ureze tako da oba pareta imaju isti zapis ureza. Kralj je uzimao jedan primerak radi zatite od falsifikovanja. Drugo pare bi putao u opticaj da cirkulie kao novac. Ovaj evidencioni tap je visok, predstavljao je 25,000 funti. Jedan od pravih akcionara Bank of England je kupio svoje originalne deonice ovim tapom. Drugim reima, on je kupio deonice najmonije i najbogatije korporacije na svetu sa drvenim tapom. Ironino zvui, Bank of England je posle svog

osnivanja 1694 napala sistem evidencionih tapova jer je to bio novac van domaaja "menjaa novaca" ba onako kako je Henry I i namestio da bude.

Zato su ljudi prihvatili tapove od drveta kao novac? To je odlino pitanje. Kroz istoriju ljudi su trgovali svaim za ta su smatrali vrednim. Vidite, tajna je da je novac ono o emu se ljudi dogovore da koriste kao novac. ta je danas na papirnati novac? On je samo papir. Evo u emu je trik: Kralj Henry je naredio da se samo tapovima plaaju kralju porezi. Ovo je proizvelo potranju za tapovima i odma su poeli da cirkuliu i bili su prihvaeni kao novac. Odlino su radili. U stvari, ni jedan drugi novac nije tako dobro funkcionisao kao evidencioni tapovi. Imajte na umu da je britanska imperija izgradjena na sistemu evidencionih tapova. Sistem evidencionih tapova je uspeo uprkos stalnom napadu "menjaa novaca", nudei metalni novac kao takmaca. Drugim reima, metalni novii nikad nisu izali skroz iz opticaja ali su se tapovi zadrali jer su bili dobri za plaanje poreza.

Konano je 1550, Henry VIII dozvolio zakone koji se odnose na lihvarstvo. "Menjai novaca" nisu troili vreme u samopotvrdjivanju. Ubrzo su napravili dosta zlatnog i srebrnog novca dovoljno za vie decenija. Ali kada je kraljica Mary uzela tron i pootrila zakone o lihvarstvu, "menjai novaca" su ponovonagomilali zlatnog i srebrnog novca, primoravajui ekonomiju da visi na udici. Kada je sestra kraljice Mary, kraljica Elizabeth I uzela tron, ona je bila odluna da povrati kontrolu nad novcem. Njeno reenje je bilo da izdaje zlatne i srebrne novie iz dravne blagajne i pruezme kontrolu nad novcem. Mada kontrola nad novcem nije bio jedini razlog Engleske revolucije 1642 jer su religijske razlike hranile konflikt, ipak je monetarna politika igrala veliku ulogu. Finansiran od strane "menjaa novca", Oliver Cromwell je najzad zbacio kralja Charlesa, oistio parlament, i osudio kralja na smrt. Menjaima novca je momentalno dozvoljeno da utvrde svoju finansijsku mo.

Kao rezultat toga, tokom sledeih 50 godina oni su gurnuli Englesku u seriju skupih ratova. Preuzeli su kvadratnu milju zemljita u centru Londona poznato pod imenom "City of London". Ova oblast je i danas poznata kao jedna od tri prestina finansijska centra u svetu. Zbog sukoba sa dinastijom Stuart, udruio je Engleske "menjae" sa "svojima" iz Holandije u finansiranju invazije i William of Orange je 1688 zbacio Stuarte i preuzeo Engleski presto.

5. Banka Engleske

Krajem 17 veka, Engleska je bila finansijski ruinirana. 50 godina neprekidnog rata sa Francuskom i Holandijom ju je iscrpeo. Izbezumljeni Vladini pretstavnici susreli su se sa menjaima novca da preklinju za kredite radi ostvarenja politikih ciljeva. Cena je bila visoka: Vlada je dozvolila da privatna banka izdaje novac iz niega. To je bila prva privatna centralna banka u modernom svetu, the Bank of England. Mada je imala lano ime Banka Engleske, radi stvaranje iluzije kod naroda da je deo Vlade, ona u stvarnosti to nije. Kao i svaka druga privatna korporacija, Banka Engleske je prodala deonice da bi startovala. Investitori, ija imena nikad nisu objavljena, su trebali da uloe 1.25 miliona funti u zlatnicima radi kupovine njihovog dela deonica banke, ukupno je uloeno svega 750,000 funti. Uprkos ovome, banka je propisno osnovana 1694 i zapoela posao pozajmljivanja viestruko novca nego to je imala u rezervi, i to sa kamatom. U zamenu, nova banka je pozajmljivala britanskim politiarima novca koliko su hteli, a ovi obezbedjivali da se dug direktno naplati od naroda preko poreza. Znai, legalizacija Banke Engleske je omoguilo falsifikovanje nacionalne valute zarad privatnog profita.

Naalost, skoro svaka nacija danas ima privatnu centralnu banku, koje koriste Banku Engleske kao model. Sa svojom moi, ove centralne banke bi ubrzo preuzele kontrolu nacionalnih ekonomija. Ovo bi dovelo do plutokratije, vladavina bogatih. To bi bilo kao da dajete vojsku u ruke mafiji, opasnost od tiranije bi bila ekstremna. Da, nama su potrebne centralne banke, ali ne u privatnim rukama. Prevara centralne banke je u stvari skriveni porez. Nacija prodaje obveznice centralnoj banci da bi platila stvari jer nema politike moi da se porezima to plati. Medjutim obveznice su kupljene novcem koji je centralna banka stvorila iz niega. Vie novca u opticaju znai da ti je novac obezvredjen. Vlada dobija onoliko novca koliko joj treba i to narod plaa preko inflacije. Lepota plana je da ni jedna osoba od hiljadu ne moe da prokljuvi ovo, jer je namerno sakriveno iza kompleksnog ekonomskog renika.

Formiranjem the Bank of England, nacija je uskoro bila preplavljena novcem. irom zemlje su se cene duplirale. Ogromni zajmovi su davani za bilo koju "shemu". Jedan pekulant je predloio da se isui Crveno More, da bi se navodno nalo zlato koje je Egipatska vojskapotopilo tokom potere za Mojsijem i Izraelcima. Do 1698, Vladin dug je narastao od poetnih 1.25 miliona

funti do 16 miliona. Prirodno, porezi su poveani dva puta da bi se sve ovo platilo. vrsto drei britanski novac u zahvatu, oni su povelii britansku ekonomiju na roller-coaster uspona i depresije. Upravo ono to centralna banka tvrdi da eli da sprei. Postoje dve stvari za koje mislim da su sutinske ne samo za Englesku banku ve za sve centralne banke. Prvo je u njenom ueu u formulisanju monetarne politike sa naroitim ciljem u ouvanju monetarne stabilnosti. Medjutim, od kad je Banka Engleske preuzela kontrolu, britanska funta je retko kad bila stabilna. Sad emo da pogledamo o ulozi Rothschild familije, za koju kau je najbogatija na svetu.

6. Uspon Rothschilds-ovih

Ovo je Frankfurt, Nemaka. 50 godina od kada je Banka Engleske otvorila svoja vrata, 1743, zlatar po imenu Amschel Moses Bauer je otvorio svoju radnjicu novca, Raunovodstvenu kuu. Iznad vrata je stavio znak, naslikanog rimskog orla na crvenom titu. Radnja je postala poznata kao firma crvenog tita ili na Nemakom: Rothschild. Kad je njegov sin, Meyer Amschel Bauer, nasledio posao, on je odluio da promeni prezime u Rothschild. Amschel je uskoro nauio da je pozajmljivanje para Vladama i kraljevima mnogo unosnije nego privatnim licima. Ne samo to su pozajmice bile vee, nego su bile i osigurane nacionalnim porezima.

Mayer Rothschild je imao 5 sinova. Obuio ih je u vetini pravljenja novca i onda ih je poslao u velike Evropske gradove da otvore ogranke porodinog bankarskog biznisa. Njegov prvi sin, Amschel Mayer, je ostao u Frankfurtu da vodi rodnu banku. Drugi njegov sin, Solomon je poslat u Be. Trei njegov sin, Nathan, je bio najpametniji. Njega je poslao u London, 1798, kad je imao 21 godinu 100 godina posle osnovanja Engleske Banke. etvrti njegov sin, Karl je otiao u Napulju i njegov peti sin Jacob je otiao u Pariz. Mayer Rothschild je 1785 god preselio celu svoju porodicu u ovu veu kuu. Petospratna kua koju e deliti sa porodicom Shiff . Ova kua je bila poznata kao "Zeleni tit". Rothschilds-ovi i Shiff-ovi e igrati centralnu ulogu u finansijskoj istoriji Evrope i Sjedinjenih Drava. Rothschild-ovi su zapoeli posao sa Evropskim plemstvom ovde na Wilhelmshohe, u palati najbogatijeg oveka u Nemakoj. Ustvari, on je bio najbogatiji vladar u celoj Evropi, Princ William of Hesse-Cassel. U poetku, Rothschildovi su samo pomagali Princu Williamu u proceni njegovog kovanog novca. Ali kad je Napoleon oterao Princa Williama u izgnanstvo, on je poslao 550,000 funti, ogromnu sumu u to doba, Nathanu Rothschildu u London sa uputstvom da mu on kupi konzole, obveznice britanske Vlade. Rothschild je medjutim iskoristio pare za svoje potrebe. Sa neobuzdanim Napoleonom, mogunosti za ratne investicije su bile neograniene. William se vratio ovde negde pre bitke kod Waterlooa, 1815. Pozvao je Rothschilda i zahtevao svoje pare nazad. Rothschild je vratio Williamu pare i to sa kamatom kao da su konzole bile negde investirane (8%). Ali Rothschildsovi su zadrali sav profit koji su zaradili koristei se parama Princa Williama. Nathan Rothschild se kasnije hvalio da je tokom prvih 17 godina ivota ivei u Londonu uveao svojih poetnih 20,000 funti, koje mu je otac dao, 2,500 puta. Radei zajedno unutar porodice, Rothschildsovi su uskoro postali neverovatno bogati. Ve od sredine 19 veka oni su bili dominantni u evropskom bankarstvu i sigurno su bili najbogatija porodica na svetu. Oni su finansirali Cecila Rhodesa, to mu je omoguilo da postane monopolista nad zlatnim i dijamantskim rudnicima June Afrike. U Americi su izmedju ostalih finansirali Harrimanove u eleznici, Vanderbiltove u eleznici i tampi i Carnegieve u industriji elika. U stvari, za vrema Prvog svetskog rata, za JP Morganase smatralo da je najbogatiji ovek u Americi. Ali posle njegove smrti otkrilo se da je zapravo bio pomonik Rothschildsovima. Kad je Morganov testament postao javan, otkriveno je da je on bio vlasnik nad samo 19% JP Morgan Company. Ve 1850, za Jamesa Rothschilda, naslednika francuskog dela porodine kompanije se govorilo da je bio bogat 600 miliona francuskih franaka. 150 miliona vie nego svi francuski bankari zajedno. Sagradio je ovu palatu Ferrieres, istono od Pariza. Na prvi pogled kad ju je video, Wilhelm I je uzviknuo: "Kraljevi ne mogu ovo sebi da priute, ovo mora da pripada Rothschildu" Drugi francuski komentator iz 19 veka je rekao: "U Evropi postoji samo jedna mo, to su Rothschildsovi." Ne postoji ni jedan dokaz da se njihova premo u evropskom bankarstvu ili svetskim finansijama od tada promenila. Sada emo pogledati do kakvog je stanja dola britanska ekonomija delovanjem Engleske Banke i kako je to kasnije postao glavni razlog Amerike revolucije.

7. Amerika Revolucija

Sredinom 18 veka, Britanska Imperija se pribliavala vrhuncu svoje moi irom sveta. Medjutim Britanija je vodila 4 skupa rata u Evropi od kada se stvorila privatna centralna banka, the Bank of England.

Cena je bila visoka. Da bi finansirao ove ratove, Britanski Parlament, iza mene, je pozajmljivao mnogo od banke. Do sredine 18 veka, Vladin dug je bio 140 miliona funti, zapanjujua suma u to doba. Iz tih razloga je Britanska Vlada dala rizian program pomou kojeg je traila da se podignu prihodi iz Amerikih kolonija da bi se platile kamate banci. Ali u Americi je bila druga pria. Bi privatne centralne banke je jo nije udario.

Ovo je Independence Hall u Philadelphiai, mesto gde su se potpisali Akt o Nezavisnosti i Ustav. Sredinom 18 veka, pre-revolucionarna Amerika je jo uvek bila relativno siromana. Postojao je ozbiljan manjak dragocenih novia za kupovinu dobara, tako da su prvi kolonisti morali da eksperimentiu sa tampanjem sopstvenog papirnatog novca. Neki od ovih eksperimenata su bili uspeni. Franklin je bio veliki pobornik da Kolonija sama tampa svoj novac. Benjamin Franklin je 1757 poslat za London. Ostao je tamo 18 godina, skoro do Amerike revolucije. Tokom ovog perioda, Ameriki kolonisti su poeli da sami tampaju svoj novac. Zvali su ga Kolonijalni Listi, trud je bio vrlo uspean. Bilo je to pouzdano sredstvo razmene a takodje je obezbedjivalo oseaj jedinstva medju kolonijama. Zapamtite, Kolonijalni Listi je bio samo papir, novac bez duga, tampan za narod i nije imao ni zlatnu i srebrnu podlogu. Drugim reima, bila je to totalno ovlaena moneta. Jednog dana su zvaninici Engleske Banke upitali Franklina kako bi on objasnio novonastali procvat kolonija. Bez oklevanja on je odgovorio: "To je jednostavno. U kolonijama mi izdajemo na novac.Zovemo ga Kolonijalni Listi. Izdajemo ga u odgovarajuoj proporciji na osnovu potranje u trgovini i industriji tako da se proizvodi lako kreu od proizvodjaa do potroaca. Na osnovu ovoga, izradom sopstvenog novca mi kontroliemo kupovnu mo i nikome ne plaamo kamate"

Ovo je bio sam zdrav razum za Franklina. Moete li samo zamisliti kakav je to bio udarac za Banku Engleske. Amerika je nauila tajnu novca i taj "duh" je morao da se vrati u "bocu" i to to pre. Kao rezultat, Parlament je ubrzo usvojio Monetarni Zakon iz 1764. Zabranio je kolonijama da izdaju svoj novac i naredio im da sve budue poreze plaaju u zlatnom ili srebrnom novcu. Drugim reima, primorao je kolonije da uzmu zlatnu ili srebrnu podlogu.

Za sve one koji veruju da je zlatna podloga reenje za trenutne Amerike monetarne probleme pogledajte ta se desilo Americi posle toga. U svojoj autobiografiji Franklin je napisao: "Za godinu dana, stanje se toliko obrnulo tako da je era prosperiteta zaustavljena, dola je depresija do te mere da su ulice bile preplavljene nezaposlenima". Franklin tvrdi da je ovo bio osnovni razlog Amerike Revolucije. Kao to je Franklin stavio u svojoj autobiografiji: "Kolonije bi drage volje prihvatile male poreze na aj i druge, da Engleska nije oduzela kolonijama njihov novac, to je dovelo do nezaposlenosti i nezadovoljstva. Nemogunost da kolonisti dobiju mo da izdaju sopstveni novac izvan ruku Georgea III I medjunarodnih bankara je bio GLAVNI razlog za revoluciju."

Do vremena kad su prvi pucnji bili ispaljeni u Lexington Massachusetts, 19 Aprila 1775, srebrni izlatni novac se odlio britanskim porezima. Kao rezultat, ustanika Vlada nije imala nikakav drugi izbor nego da tampa novac za finansiranje rata. Na poetku revolucije, obim Amerikog novca je bio 12 miliona dolara. Krajem rata bio je skoro 500 miliona. Kao rezultat, moneta je praktino bila bezvredna. Cipele su se prodavale za 5,000 dolara. Kolonijalni Listi je radio jer je tampano samo onoliko koliko je bilo potrebno da se olaka trgovina. Sa aljenjem je George Washington govorio: "Vagon pun novca je jedva bio potreban za vagon hrane". Danas, oni koji podravaju zlatnu podlogu ukazuju na ovaj period revolucije da bi ukazali na tetnost samostalne ovlaene (fiat) monete. Ali zapamtite ista ova moneta je jako dobro radila pre 20 godina u miru a koju je Banka Engleske stavila van zakona.

8. Banka Severne Amerike

Pri kraju revolucije, ustaniki Kongres se sastao u Independence Hallu. Oajniki su im trebale pare. 1781 su dozvolili Robertu Morrisu, njihovom finansijskom upravniku da otvori privatnu centralnu banku. Uzgred, Morris je bio bogat ovek ije je bogatstvo poraslo tokom revolucije trgujui ratnim materijalom. Zvala se Banka Severne Amerike. Nova banka je bila napravljena po uzoru Banke Engleske. Bilo joj je dozvoljen rad sa deliminom rezervom, to jest mogla je da pozajmi pare koje nema i da na to naplati kamatu. Da ja ili ti to uradimo bili bi optueni za prevaru, krivino delo. Osnivai banke su pozivali privatne investitore da uloe $400,000 poetnog kapitala. Ali kako Morris nije mogao da podie novac, on je drsko iskoristio svoj politiki uticaj da se zlato koje je Francuska pozajmila Americi deponuje u banku. Onda je ovaj novac pozajmio sebi i njegovim prijateljima da bi reinvestirali u banine akcije. Kao i kod Banke Engleske, dat joj je monopol nad monetom. Uskoro je opasnost postala oita. Vrednost Amerike monete je polagano opadala, tako da 4 godine kasnije, 1785, osnivaki akt banke nije obnovljen. Glavni u pokuaju da se ukine banka, William Findley iz Pennsylvaniae ovako je objasnio problem: "Ova institucija

nema nikakve principe ve samo pohlepu. Ona nita nee menjati u cilju poveanja bogastva, moi i uticaja u Americi"

Ljudi koji su stajali iza Banke Amerike: Alexander Hamilton, Robert Morris i banin predsednik Thomas Wiley nisu odustajali. Samo 6 godina kasnije, Hamilton, tada ministar finansija i njegov mentor Morris, isforsirali su novu privatnu centralnu banku kroz novi Kongres. Zvala se Prva Banka Sjedinjenih Drava. Thomas Whiley je opet bio banin predsednik. Igrai su bili isti, samo se ime banke promenilo.

9. Ustavna Konvencija

1787 godine, kolonijalni lideri su se sastali u Philadelphiai da zamene loe Predmete Konfedera-cije. Kao to smo videli ranije, Thomas Jefferson i James Madison su se trajno protivili privatnoj centralnoj banci. Videli su probleme koje je izazvala Banka Engleske. Nisu eleli nita od toga, Jefferson je rekao kasnije: "Ako Ameriki narod ikad dozvoli da im privatne banke kontroliu izdavanje njihove valute, prvo preko inflacije, onda preko deflacije, banke i korporacije e narasti oko njih, tako da e ljudima oduzeti svu imovinu, dok im se deca ne probude kao beskunici na kontinentu koji su njihovi oevi osvojili".

Tokom debate oko budunosti monetarnog sistema, drugi otac nacije, Guverner Morris je kritikovao motive vlasnika Banke Severne Amerike. Guverner Morris je vodio komitet koji je napisao zavrni nacrt ustava. Morris je potpuno razumeo motive bankara. Zajedno sa svojim starim efom Robertom Morrisom, Guverner Morris i Alexander Hamilton su bile osobe koji su napisali originalne planove Banke Severne Amerike za Kongres u zadnjoj godini revolucije. U pismu koje je napisao Jamesu Madisonu, 2 Jula 1787, Guverner Morris otkriva ta se zaista deava: "Bogati e se boriti da uspostave svoju vlast i da porobe ostale. To su uvek radili i uvek e to raditi. Oni e imati isti uticaj ovde kao i svuda ako ih mi kao Vlada ne zadrimo u svojim odgovarajuim okvirima"

Uprkos tome to se Guverner Morris odvojio od banke, Hamilton, Robert Morris, Thomas Willing i njihovi evropski podravaoci nisu se predavali. Ubedili su veliki deo delegata na ustavotvornoj konvenciji da ne daju Kongresu mo da izdaje novac. Veina delegata se jo uvek plaila divlje inflacije tokom revolucije. Oni su zaboravili kako je dobro funkcionisao Kolonijalni Listi pre rata. Ali Banka Engleske nije. Menjai Novca nisu mogli da podnesu pomisao da Amerika opet izdaje svoj novac. Prema tome, Ustav je bio nem po ovom pitanju. Ovaj veliki nedostatak je otvorio irom vrata "menjaima" kao to su i planirali.

10. Prva Banka Sjedinjenih Drava

U 1790 godini, za manje od 3 godine otkako je Ustav potpisan, "menjai novca" su opet napali. Novoimenovani ministar finansija, Alexander Hamilton, je predloio zakon Kongresu pozivajui novu privatnu centralnu banku. Istovremeno, te iste godine je Amschel Rothschild obznanio iz svoje komandne banke u Frankfurtu: "Dozvolite mi da izdajem i kontroliem nacionalni novac i mene nee interesovati ko pie zakone"

Alexander Hamilton je bio orudje medjunarodnih bankara. Hteo je da napravi Banku Sjedinjenih Drava, i uspeo je. Interesantno, jedan od prvih Hamiltonovih poslova, posle zavretka prava 1782, je da pomogne Robertu Morrisu, glavnom u Banci Severne Amerike. U stvari, godinu dana pre, Hamilton je napisao Morrisu pismo gde kae: "Ako nacionalni dug nije prekomeran, bit e za na blagoslov nacije" Kome blagoslov? Posle godinu dana intenzivne debate, u 1791, Kongres je usvojio zakon i dao joj pravo na 20 godina. Nova banka bi se zvala Prva Banka Sjedinjenih Drava. Evo nas ispred Prve Banke Sjedinjenih Drava u Philadelphiai. Banci je dat monopol da tampa Ameriku valutu iako su 80% deonica drali strani privatni invenstitori. Ostalih 20% bi kupila Amerika Vlada. Ali razlog za ovo je bio da se Vladi oduzme mo i da se ona preda vlasnicima dela od 80%. Kao i u primeru Banke Severne Amerike i Banke Engleske, akcionari nikad nisu uplatili pun iznos svojih deonica. Amerika Vlada je uloila 2 miliona poetnog kapitala a onda je banka preko starog trika "delimine rezerve" dala pozajmice lanovima osnivaima kako bi doli do preostalih 8 miliona kapitala potrebnih za ovaj posao bez rizika. Kao i kod Banka Engleske, ime Banka Sjedinjenih Drava je namerno odabrano da bi se sakrila injenica da je privatna. Takodje kao i kod Banke Engleske, imena osnivaa nikad nisu otkrivena. Mnogo godina kasnije bila je uzreica da su Rothschildsovi bili iza stare Banke Sjedinjenih Drava. Banka je "prodata" Kongresu kao nain da se uspostavi stabilnost bankarskog sistema i da eliminie inflaciju. I ta se desilo? U toku prvih pet godina, Amerika Vlada je pozajmila 8.2 miliona dolara od U.S. Banke. U toku ovog perioda cene su skoile 72%. Jefferson koji je tada bio ministar spoljnih poslova, tuno i razoarano je

posmatrao pozajmljivanje, a nemoan da to sprei: "Voleo bi da postoji mogunost da se usvoji jedan amandman na na Ustav - da se Vladi oduzme mogunost da od nekog pozajmljuje pare"

Milioni Amerikanaca danas osea to isto. Bezpomono posmatraju kako im Vlada pozajmljiva-njem gura ekonomiju u ponor. Mada je zvana Prva Banka Sjedinjenih Drava, ovo nije bio prvi pokuaj uspostavljanja privatne centralne banke. Kao i kod Banke Severne Amerike, Vlada je dala vei deo novca kao poetniki ulog. Onda su bankari pozajmili te iste pare jedan drugom da bi otkupili ostatak baninih deonica. Bila je to ista prevara. Nisu uspeli da se izvuku due vremena. Ali prvo, moramo nazad u Evropu, da vidimo kako je jedan ovek uspevao da manipulie celom Britanskom ekonomijom dobivi prvu informaciju o Napoleonovom porazu.

11. Napoleonov uspon

Ovde u Parizu je 1800 god osnovana Banka Francuske kao to je i Engleska Banka. Medjutim Napoleon je odluio da Francusku oslobodi duga i nikad nije verovao Francuskoj Banci. Bio je izriit: kad je Vlada zavisna od banaka onda bankari vre kontrolu vlasti a ne lideri. "Ruka koja daje je iznad ruke koja uzima. Novac nema otadbinu, finansijeri nemaju oseaj patriotizma i oseaj pristojnosti, njihov jedini smisao je samo rast"

Nazad u Americi, neoekivana pomo je trebala doi. 1800 godine, Thomas Jefferson je jedva pobedio Johna Adamsa i postao trei predsednik Amerike. 1803 Jefferson i Napoleon su sklopili dogovor. Amerika e dati Napoleonu 3 miliona dolara u zlatu u zamenu za veliku teritoriju zapadno od reke Mississippi, tzv "kupovina u Louisiana-i". Sa tih 3 miliona dolara Napoleon je vrlo brzo sastavio vojsku i krenuo u osvajanje Evrope. Ali je ubrzo Banka Engleske ustala da mu se suprotstavi. Finansirali su svaku naciju na njegovom putu, zgrnuvi ogromne ratne profite. Pruska, Austrija i Rusija su se teko zaduili u bespomonom pokuaju da zaustave Napoleona. 4 godine kasnije, sa glavnicom Francuske vojske u Rusiji, tridesetogodinji Nathan Rothschild, glava porodinog odeljenja u Londonu, lino je preuzeo komandovanjem smelog plana krijumarenja zlata kroz Francusku da bi finansirao napad Vojvode od Wellingtona iz panije. Nathan se kasnije hvalio na jednoj gozbi u Londonu da mu je to bio najbolji posao koji je uradio. Malo je tada znao da e uskoro uraditi jo bolji potez. Wellingtonovi napadi sa juga i drugi porazi su najzad primorali Napoleona da abdicira, Louis 18 je krunisan. Napoleon je prognan na Elbu, ostrvce blizu Italije, verujui da su ga trajno izgnali iz Francuske. Dok je Napoleon bio u izgnanstvu na Elbi, privremeno poraen od Engleza i uz pomo Rothschild porodice, Amerika je takodje pokuavala da se oslobodi njene centralne banke.

12. Smrt Prve Banke

1811 je stavljen zakon pred Kongres da bi se obnovio Zakon Amerike Banke. Rasprava se zaotravala i zakonodavci iz Pennsylvanie i Virginie su predloili rezoluciju Kongresu da se banka ukine. Tadanji novinarski kor je otvoreno napao banku nazivajui ih: "velika prevara", "leinari", "zmije".. .."kobre". Eeh, kad bi jo jednom imali nezavisne novine u Americi. Kongresmen po imenu P.B. Porter je napao banku, rekao je ako se obnovi Povelja Banke onda e Kongres: "ugnezditi u prsa Ustava zmiju koja e jednog dana ugristi slobode ove nacije za srce". Perspektiva banke nije bila dobra. Neki autori ak trvde da je Nathan Rothschild upozorio Ameriku da e se nai upletena u "najrazornijem ratu" ako se ne obnovi Povelja (Zakon) Banke. Ali ovo nije bilo dovoljno. Kad se slegla praina, zakon je bio odbijen jednim glasom vie i bio je u orsokaku u Senatu. Tada je u Beloj Kui ve bio etvrti predsednik Amerike James Madison. Zapamtite, Madison je bio vrst protivnik Banke. Njegov podpredsednik George Clinton je razreio vor u Senatu i poslao Banku u zaborav.

U roku od 5 meseci, Engleska je napala Ameriku i rat iz 1812 je bio u toku. Ali Englezi su jo uvek bili zauzeti borbama sa Napoleonom tako da se rat iz 1812 okonao nereeno 1814. Mada su "menjai" bili privremeno van stroja, daleko od toga da su bili gotovi. Trebae im samo dve godine da stvore svoju banku, veu i jau nego ikad.

13. Waterloo

Vratimo se sad Napoleonu, jer nita drugo u istoriji oitije ne demonstrira genijalnost Rothschild porodice nego njihovo preuzimanje berze posle Waterlooa. 1815, godinu dana posle rata iz 1812 u Americi, Napoleon je uspeo da pobegne i vrati se u Pariz. Francuska vojska je poslata da ga uhvati. Poto

je imao harizmu, vojnici su se okupili oko starog lidera i pozdravili ga kao cara jo jednom. Marta 1815, Napoleon je opremio armiju koju je Vojvoda od Wellingtona pobedio 90 dana kasnije. Neki autori tvrde da je Napoleon pozajmio 5 miliona funti od Engleske Banke za opremanje. Ali po svemu sudei ovaj novac je doao od Ouvard banke iz Pariza. Kako god, od tada nije bilo neobino da privatne centralne banke finansiraju obe strane u ratu. Zato bi centralna banka finansirala obe strane u ratu? Zato to je rat najvei generator duga. Nacija e pozajmiti bilo koju sumu radi pobede. Gubitniku se pozajmljuje onoliko koliko bi odrao nadu da e pobediti a pobedniku onoliko koliko je dovoljno za pobedu. Osim toga, ovakve pozajmice su obino uslovljene garancijama da e pobednik prihvatiti dugove pobedjenog.

Ovo je bojno polje Waterloo, oko 340km severoistono od Pariza, nalazi se u dananjoj Belgiji. Ovde je Napoleon pretrpeo svoj konani poraz. Na hiljade Engleza i Francuza je poginulo tog sparnog letnjeg dana Juna 1815. Upravo ovde, 18 Juna 1815, 74,000 francuskih vojnika je srelo 67,000 iz Britanije i drugih evropskih nacija. Ishod je bio neizvestan. U stvari, da je Napoleon napao samo par sati ranije, verovatno bi dobio bitku. Medjutim bez obzira ko pobedio ili izgubio, u Londonu je Nathan Rothschild planirao da iskoristi priliku da preuzme kontrolu Engleske Berze pa ak i Engleske Banke. Rothschild je stavio poverljivog agenta Rothwortha na severnu stranu bojita, blie Lamanu. Kad je video ishod bitke, Rothworth je krenuo put Lamana. Doneo je vesti Nathanu Rothschildu, 24 sata pre linog Wellingtono-vog kurira. Rothschild je pourio prema berzi i zauzeo svoj poloaj pored drevnog stupca. Sve oi su bile uprte u njega. Imao je legendarnu obavetajnu mreu. Da je Wellington bio pobedjen i da je Napoleon opet slobodan da hara Evropom, Engleska finansijska situacija bi bila zaista ozbiljna. Rothschild je izgledao tuno. Stajao je nepomino, oborenih oiju, onda je iznenada poeo da prodaje. Drugi nervozni investitori su videli da Rothschild prodaje. To je znailo samo jedno. Napoleon je pobedio a Wellington je izgubio. Berza se uruavala. Uskoro su svi prodavali svoje Britanske Obveznice i cene su naglo pale, a onda je Rothschild poeo kradomice da otkupljuje iste preko svojih agenata za sitne pare.

Mit? Rekli bi ste legenda? 100 godina kasnije, New York Times je objavio priu da je Nathanov unuk pokuao da obezbedi sudsku naredbu o zabrani jedne knjige o ovoj prii. Porodica Rothschild je tvrdila da je pria neistinita i klevetnika. Sud je medjutim odbacio sve njihove zahteve i traio da plate sudske trokove. Ono to je jo vie interesantno u vezi ove prie je da neki autori tvrde da dan posle bitke, za samo nekoliko sati, Nathan Rothschild je postao vladar ne samo berze ve i same Engleske Banke. Bilo da jesu ili nisu preuzeli kontrolu Banke Engleske, prve privatne centralne banke jedne velike evropske nacije, jedno je sigurno - do polovine 19 veka, Rothschildsovi su bez premca bili najbogatija porodica na svetu. Vladali su nad vladinom berzom i razgranali se u druge banke i industrijske firme. U stvari, druga polovina 19 veka se zvala Doba Rothschildsovih. Uprkos ovom golemom bogastvu, porodica je u sutini negovala auru nevidljivosti. Iako porodica poseduje mnoge industrijske, trgovinske, rudarske i turistike firme, samo nekolicina firmi nosi Rothschild ime. Krajem 19 veka, jedan ekspert je procenio da Rothschild porodica kontrolie pola svetskog bogatstva. Koji god da je opseg njihovog ogromnog bogastva, razumno je pretpostaviti da se njihov procenat poveao od tada. Od tog doba, Rothschilds porodica je uspeno gajila predstavu da se njihova mo smanjivala iako im se bogatstvo poveavalo.

14. Druga Banka Sjedinjenih Drava.

U medjuvremenu u Washingtonu, 1816, samo godinu dana posle Waterlooa i Rothschildovog navodnog preuzimanja Banke Engleske, Ameriki Kongres je usvojio zakon koji je opet dozvolio drugu privatnu centralnu banku. Ova banka se zvala: Druga Banka SAD-a.

Ustav (statut) nove banke je bila kopija predhodnih. Amerika Vlada bi drala 20% akcija banke. Naravno vladin udeo ministarstvo finansija platila je unapred. Onda je preko "magije" deliminog pozajmljivanja ovo pretvoreno u pozajmice date privatnim investitorima koji su otkupili ostalih 80% akcija. Kao i pre, glavni akcionari su ostali tajanstveni. Ali je poznato, najvei deo akcija, oko 1/3 od totala, je prodato strancima. Jedan posmatra je rekao: "Bez preterivanja se moe rei da je Druga Banka SAD-a duboko ukorenjena u Engleskoj koliko i u Americi" Dakle, od 1816, neki autori tvrde da su Rothschildsovi preuzeli kontrolu Engleske Banke i da su se poduprli novom privatnom bankom u Americi.

15. Andrew Jackson

Posle 12 godina manipulacije ekonomijom SAD-a koju je sprovodila Druga Banka SAD-a, Amerikom narodu je bilo dosta. Protivnici banke su kandidovali gordog Senatora iz Tennesseea, Andrewa Jacksona, heroja bitke kod New Orleansa, u trci za predsednika. U poetku niko nije davao anse Jacksonu. Banka je davno nauila kako se politiki proces kontrolie novcem. "Menjai" su bili

iznenadjeni i uasnuti kad je Jackson utrao u Kancelariju 1828. Jackson je bio odluan da ubije banku prvom prilikom i nije gubio vreme u tom cilju. Ali, banin ustav, licenca u trajanju od 20 godina se obnavljala tek 1836, to je zadnja godina drugog mandata i to ako bude mogao da izdri toliko dugo. Tokom svog prvog mandata, Jackson se zadovoljio izbacivanjem mnogih baninih radnika sa posla. Otpustio je oko 2,000 od 11,000 zaposlenih u saveznoj Vladi. 1832 se pribliavao njegov reizbor. Banka je tada zadala prevremen udarac, nadajui se da Jackson nee zapoeti sporenja. Traili su od Kongresa da usvoji zakon o obnovi licence 4 godine ranije. Naravno Kongres se saglasio i prosledio je predsedniku na potpisivanje. On je to doekao nedvosmisleno. "Stari Orah" nikad nije bio kukavica - stavio je svoj veto. Njegov veto je jedan od znaajnijih Amerikih dokumenata. Tu se jasno navodi odgovornost Amerike Vlade prema svim gradjanima.

"Nisu samo nai gradjanii oni koji e primiti dar nae Vlade. Vie od 8 miliona deonica banke dre stranci. Da li su nae slobode i nezavisnost u opasnosti od strane banke koja u sutini ima tako malo zajednikog sa naom zemljom?". "Kontroliui nau valutu, primajui na javni novac i drati hiljade naih gradjana u zavisnost, bi bilo mnogo stranije i opasnije nego neprijateljska vojska. Kad bi se Vlada obavezala da e sve jednako tititi, kao to nebo na sve ljude baca svoju kiu, na visoke i niske, na bogate i siromane, to bi bio blagoslov bez premca. Pred mene stoji akt koji nepotrebno i daleko naputa ove pravedne principe"

Kasnije u Julu 1832 Kongres nije mogao da poniti Jacksonov veto. Pred Jacksonom su bili izbori. On je stav izneo pravo pred narod. Prvi put u istoriji SAD-a Jackson je svoju kampanju poveo na put. Pre toga predsedniki kandidati su bili u svom gradu i izgledali su "predsedniki". Njegov slogan u kampanji je bio "Sa Jacksonom i Bez Banke !" Republikanska Partija je kandidovala Henry Claya protiv Jacksona. Uprkos injenici da su bankari dali $3,000,000 za Clayovu kampanju, Jackson je ubedljivo pobedio Novembra 1832.

Bez obzira to je pobedio, Jackson je znao da je ova bitka tek poetak. Govorio je: "Hidra korupcije je samo ranjena ne i ubijena !" Jackson je naredio ministru finansija, Louisu McLainu, da zapone premetanje Vladinih uloga iz Druge Banke i da ih stavi u sigurnije banke. Ali McLane je to odbio. Jackson ga je otpustio i imenovao je novog ministra finansija, Williama J. Dwayna. On je takodje odbio predsednikov zahtev, te je i njega Jackson otpustio. Onda je Jackson imenovao Rogera B. Taneya.Taney je poeo da povlai Vladine uloge prvog Oktobra 1833. Jackson je bio oduevljen:"Imam je u lancima. Spreman sam kletima da joj povadim svaki zub i onda svaku nogu". Ali banka se nije predavala. Njena glava, Nicholas Biddle, iskoristio je svoj uticaj u Senatu da odbaci Taneyovo imenovanje. Onda je u retkom ou arogancije, Biddle zapretio depresijom ako se ne obnovi licenca banke: "Ovaj cenjeni Predsednik misli da to to je skalpirao Indijance i hapsio sudije sad moe na svoj nain da postupa sa bankom? On grei" U sledeem neverovatnom nastupu iskrenosti za jednog bankara, Biddle je priznao da e novac biti redak i da e tako primorati Kongres da rekonstituie banku: "Nita sem rairene patnje e uticati na Kongres. Naa jedina sigurnost je u odravanju vrstih restrikcija i ja ne sumnjam da e takav kurs dovesti do restauracije monete i obnove banke"

Kakvo zapanjujue otkrie!? Ovde je bila ista i jasna istina. Biddle je nameravao da iskoristi mobanke da povue novac i da izazove veliku depresiju dok se Amerika ne preda. Naalost, ovo se esto deavalo u amerikoj istoriji i desie se u dananjem vremenu. Nicholas Biddle je obistinio svoju pretnju. Banka je naglo povukla veu koliinu novca traeci da se plate stari zajmovi i bez izdavanja novih. Usledila je finansijska panika i depresija. Naravno Biddle je okrivio Jacksona sa krah, govorei da je uzrokpovlaenje Saveznih rezervi iz banke. Naalost njegov plan je upalio. Plate su pale, cene porasle. Porasla je nezaposlenost kao i bankrotstva. Haos je vrlo brzo nastao u naciji. tampa je razapinjala Jacksona u uredjivakim komentarima. Banka je zapretila da e obustaviti isplate, ovo je moglo da izazove podrku kljunih politiara. Za par meseci Kongres je oformio neto to se zvalo "krizni tab". 6 meseci nakon to je povukao fond iz banke, Jackson je bio zvanino ukoren rezolucijom koju je usvojio Senat glasajui 26 prema 20. To je bio prvi put da se neki predsednik ukori od strane Kongresa. Jackson je oinuo po banci: "Vi ste jazbina zmija! Nameravam da vas rasteram i tako mi Boga ja u vas rasterati sve!"

Amerika sudbina je bila blizu ivice noa. Ukoliko bi Kongres skupio dovoljno glasova da ukine Jacksonov veto, banka bi dobila dozvolu da u narednih 20 godina ima monopol nad Amerikim novcem, dovoljno vremena da utvrde svoju ve veliku mo. Onda se desilo udo. Guverner Pennsylvanie je podrao predsednika Jacksonu i snano napao banku. Povrh svega ovog, Biddle je bio uhvaen da se javno hvali da banka planira da ruinira ekonomiju. Iznenada se digao talas. Aprila 1834, Kongres je glasao 134 prema 82 protiv produenje licence banci. ak sta vie glasano je da se oformi specijalni komitet koji e utvrditi da li je banka izazvala kolaps. Kad je istrani komitet doao pred vrata banke u Philadelphii sa

sudskom dozvolom da pregleda knjige - Biddle je odbio da ih preda. Nije dozvolio ni inspekciju papira koji se odnose na line pozajmice pojedinih Kongresmena. Takodje je odbio da svedoi pred komitetom uWashingtonu.

8 Januara 1835, Jackson je otplatio zadnju ratu nacionalnog duga. Ovo je bilo iznudjeno, jer su banke tampale novac za kupovinu dravnih obveznica umesto da su jednostavno izdavani blagajniki zapisi. Bio je jedini predsednik koji je odplatio dug. Par nedelja kasnije, 30 Januara 1835, atentator pod imenom Richard Lawrence pokuao je da ubije predsednika, ali uz Boju pomo, oba pitolja su promaila. Lawrence je kasnije proglaen nevinim pod izgovorom ludila. Kasnije kad su ga oslobodili, on se hvalio prijateljima da mu je jedna grupa monih ljudi iz Evrope dala zadatak i da e ga braniti ako ga uhvate.

Sledee godine, kad je istekla licenca,Druga Banka SAD-a je prestala sa radom kao dravna centralna banka. Biddle je kasnije uhapen i optuen za prevaru. Bilo mu je sudjeno i proglaen je nevinimali je umro odmah posle toga. Posle svog drugog mandata, Jackson se povukao ovde u "usamljenoj kui", izvan Nashvillea, sa namerom da tu provede ostatak ivota. Ostao je upamen po svojoj odlunosti da ubije banku. Ustvari, on ju je toliko mnogo otetio da je "menjaima" trebalo 77 godina da je povrate. Kad su ga upitali koje mu je najvanije dostignue bilo, on je odgovorio: JA SAM UBIO BANKU!

16. Abraham Lincoln

Naalost i sam Jackson nije uspeo da shvati sutinu i njene korene. Mada je Jackson ubio centralnu banku, najlukavije oruje "menjaa novca", bankarstvo sa deliminom rezervom je ostalo u mnogim dravnim bankama. Ovo je potpalilo ekonomsku nestabilnost u godinama pred Gradjanski Rat. Jo uvek su "centralni" bankari bili slobodni a Amerika je napredovala u pohodu na zapad. Tokom ovog doba, glavnina "menjaa" se borila da obnovi izgubljenu centralnu mo, ali bez uspeha.

Onda su se konano okrenuli staroj formuli centralnih bankara: Rat da bi se stvorio dug i ovisnost. Poto nisu mogli da uspostave svoju centralnu banku ni na koji drugi nain, onda se Amerika mogla baciti na kolena guranjem u gradjanski rat, kao to su uradili i 1812 godine kada Prva Banka SAD-a nije obnovljena. Mesec dana od inauguracije Abarahama Lincolna, ispaljeni su prvi pucnji Gradjanskog Rata ovde u Fort Sumteru, Juna Karolina 12 Aprila 1861. Naravno ropstvo je bilo jedan od razloga rata ali ne i glavni. Lincoln je znao da ekonomija Juga zavisi od ropstva tako da pre poetka gradjanskog rata nije imao nikakvu nameru da ukine ropstvo. Ovako je Lincoln tosaoptio u svom inauguracionom govoru: "Ja nemam nikakav cilj, direktan ili indirektan, da se meam u poslove institucija ropstva u dravama gde danas postoje. Verujem da ja nemam pravnu osnovu za tako neto i nemam nikakvu nameru za tako neto". ak i posle prvih pucnjeva ispaljenih u Fort Sumteru, Lincoln je dalje insistirao da Gradjanski Rat nije vezan za problem ropstva: "Moj najvaniji cilj je da sauvam Savez, nije mi cilj da sauvam ili ukinem ropstvo. Ako mogu da spasim Savez bez oslobadjanja i jednog roba, to bi uradio".

Pa ta je onda bila pozadina Gradjanskog Rata? Bilo je puno faktora u igri. Severni industrijalci sukoristili zatitne carine da bi spreili Jug da kupuje jeftiniju Evropsku robu. Evropa se svetila zaustavlja-njem uvoza pamuka od Juga. June drave su bile u duplom klinu, bile su primorane da plate vie za veinu neophodnih namirnica dok im se prihod od pamuka uruavao. Jug je besneo. Ali bilo je jo faktora u igri. "Menjai" su jo uvek bili u nok-daunu od kada su izgubili kontolu pre 25 godina. Od tih dana, Amerika ekonomija je obogatila naciju, lo primer za ostatak sveta. Bankari su shvatili da je sad ansa da podele bogatu naciju - zavadi pa vladaj ratom.

Da li je ovo bila samo teorija zavere tog doba? Pa, hajde da ujemo ta je imao da kae jedan dobro pozicioniran posmatra iz tog doba. Njegovo ime je Otto von Bismarck, nemaki Kancelar koji je ujedinio Nemake drave samo par godina ranije: "Podela Sjedinjenih Drava na federalne jedinice jednakih snaga je odlueno mnogo pre Gradjanskog Rata od strane Evropskih finansijskih monika. Ovi bankari su bili uplaeni ukoliko Amerika ostane kao jedna celina, kao jedna nacija, da e postii ekonomsku i finansijsku nezavisnost to bi uzdrmalo njihovu ekonomsku dominaciju nad celim svetom".

Posle par meseci od kada su odjeknuli prvi pucnji ovde u Fort Sumteru, bankari su pozajmili Napoleonu III (Napoleonovom bratancu), 210 miliona Franaka da okupira Meksiko i da stacionira trupe du granice sa Amerikom, koristei situaciju zbog Gradjanskog Rata da bi prekrili Monroe-ovu Doktrinu i vratili Meksiko medju kolonije. Bez obzira na ishod Gradjanskog Rata, oslabljena Amerika, u tekim dugovima prema "menjaima", bi otvorilo vrata kolonizaciji Srednje i June Amerike od strane Evropljana. To je ono to je Ameriki Monroe-ov Ugovor zabranio 1823. U isto vreme, Velika Britanija je

prebacila 11,000 vojnika u Kanadu, du Amerike severne granice kao neopsrednja pretnja. Njihova flota je stavljena u borbeno stanje za sluaj hitne intervencije.

Lincoln je znao da je duplo vezan. Zbog toga je bio oajan nad sudbinom Unije. Bilo je tu mnogo vie toga po sredi, nego razlike izmedju Severa i Juga. Zato je on uvek naglaavao UNIJA a ne samo puki poraz Juga. Ali Lincolnu je trebao novac za pobedu. 1861, Lincoln i njegov ministar finansija Salmon P. Chase su otili u New York da trae potrebne kredite. eljni da vide pad Unije, menjai su ponudili kamate sa stopom od 24-36%. Lincoln je rekao: Hvala, ali ne treba. Vratio se u Washington. Lincoln je pozvao starog prijatelja Pukovnika Dicka Taylora i postavio ga da rei problem finansiranja rata. Tokom jednog sastanka Lincoln je upitao Taylora ta je pronaao. On mu je objasnio: "Pa Lincolne to je lako, treba samo da progura kroz Kongres zakon koji e ti ozakoniti tampanje zakonskih blagajnikih zapisa. Time plati svoje vojnike i pobedi u ovom ratu". Kad ga je Lincoln upitao da li e Ameriki narod prihvatiti ove zapise, Taylor mu je odgovorio: "Narod ili bilo ko drugi nee imati izbora u ovom sluaju, ako ih uini zakonskim sredstvom plaanja. Bie potvrdjene od strane Vlade i bie validne kao i svaki drugi novac, jer Kongresu je dato posebno pravo od strane Ustava."

To je upravo ono to je Lincoln uradio. U periodu 1862-1863 je odtampao $450 miliona dolara novih novanica. U nameri da budu razliite od drugih banknota u opticaju, poledjinu je tampao zelenom bojom. Zato se zovu Greenback (zelena-ledja). Ovim novim novcem Lincoln je platio vojnike i kupio im namirnice. Tokom rata, blizu $450 miliona je odtampano i to bez ikakvih kamata.

Lincoln je razumeo ko povlai konce i koji je ulog bio za Ameriki narod. Ovako je objasnio svoj stav: "Vlada treba da stvara, izdaje i obre sav novac i kredite koji su potrebni da bi se zadovoljili potroaki zahtevi vlade i potroaa. Privilegija pravljenja i izdavanje novca nije samo prvenstveno pravo vlade, ve i mogunost da Vlada pokae svoju kreativnost. Usvajanjem ovih principa, poreznici e biti potedjeni ogromne koliine kamata. Novac e prestati da bude gospodar te e postati sluga oveanstvu"

Stvarno neverovatan redakcijski komentar u London Timesu je objasnio stav bankara prema Lincolnovim Greenback novanicama: "Ako ova neposluna finansijska politika, koja je nastala u Severnoj Americi, postane dobro utvrdjena, onda e ta Vlada sama sebe snabdevati parama bez trokova. Isplatie sve dugove i bie bez duga. Imae potrebne pare da vri trgovinu. Postae napredna bez premca u ljudskoj istoriji. Mozgovi i bogatstvo zemalja sveta e doi u Severnu Ameriku. Ta zemlja mora biti unitena inae e ona unititi svaku monarhiju na ovom svetu".

Plan je bio efikasan, toliko efikasan da su sledee godine, 1863, kad su se Federacijske i Konfederacijske snage spremale za odluujue bitke rata i kad je Ministarstvo Finansija ekalo odobrenje Kongresa da odtampa jo Greenback novca, Lincoln je odobrio da bankari rade po Zakonu o Nacionalnoj Banci. Ove nove Nacionalne Banke bi bile oslobodjene poreza i zajedno bi imale ekskluzivno pravo da stvaraju novu formu novca - Banknote. Iako su Greenback novanice bile u opticaju njihov broj se nije poveavao. Ali mnogo vanije, od tada celokupna koliina Amerikog novca bi se stvarao bez duga od strane bankara koji bi kupovali nacionalne obveznice i izdavali ih kao Banknote.

Kao to je objasnio istoriar John Kenneth Galbraith: "U godinama posle rata, Savezna Vlada je imala veliki suficit. Ipak ona nije mogla da otplati svoj dug, da povue svoje novanice, jer kad bi to uradila ne bi bilo obveznica za podrku nacionalnih Banknota. Otplata duga bi znailo unitenje novca u opticaju".

Kasnije, 1863, Lincoln je dobio neoekivanu pomo od Ruskog Cara Aleksandra II. Car je isto kao i Bismarck znao ta smeraju medjunarodni "menjai" i vrsto je odbio ostvarenje privatne centralne banke u Rusiji. Ako Amerika opstane i ostane van domaaja njihovih kandi, Carev poloaj e biti osiguran. Ako bankari budu uspeni u podeli Amerike i delove podele izmedju Britanije i Francuske, obe nacije ve pod kontrolom banakara, oni bi na kraju ugrozili Rusiju.

Dakle, Car je dao naredbe da ako Engleska ili Francuska interveniu u pomoi Jugu, Rusija e smatrati takav akt kao in objave rata. On je poslao deo svoje Pacifike Flote u luku San Francisko. Lincoln je re-izabran sledee godine, 1864. Da je ostao iv, on bi sigurno ukinuo monopol centralne banke koji mu je oduzet tokom Gradjanskog Rata. 21 Novembra 1864 je napisao sledei tekst prijatelju: "Finansijski monici podrivaju naciju u doba mira a kuju zavere u nesrena doba. Oni su vei tirani od monarha, drskiji su od autokrata, sebiniji od birokrata" Neposredno pre Lincolnovog ubistva, njegov ministar finansija Salrnon P. Chase mu je iskazao aljenje to je pomogao u donoenju Zakona o Nacionalnoj Banci donet godinu dana ranije: "Moja podrka u promovisanju izglasavanja Zakona o Nacionalnoj Banci je najvea finansijaska greka mog ivota. Ona je stvorila monopol koji utie na svaku delatnost u naoj zemlji".

14 Aprila 1865, 41-og dana nakon njegove druge inauguracije i petog dana poto se Lee predao Grantu kod Appomattoxa, Lincolna je ubio John Booth u Fordovom pozoritu. Kancelar Nemake Bismarck je sa aljenjem prokomentarisao Lincolnovu smrt: "Lincolnova smrt pretstavlja katastrofu za Hrianstvo. U Americi nije bilo oveka dostojnijeg da nosi njegove izme. Plaim se da e strani bankari sa svojom lukavou i delikatnim trikovima preuzeti totalnu kontrolu nad obilnim bogatstvom Amerike i to iskoristiti da sistematino korumpiraju modernu civilizaciju. Oni nee oklevati da uvuku celo Hrianstvo u ratove i haos u nameri da svet pretvore u svoju linu batinu". Bismarck je odlino razumeo plan "menjaa". Tvrdnje da su medjunarodni bankari odgovorni za Lincolnovo ubistvo su isplivali 70 godine kasnije u Kanadi, 1934.

Gerald G. McGeer je bio popularan i veoma cenjen Kanadski advokat koji je objavio zapanjujuu optubu u petosatnom govoru u Kanadskom Parlament napadajui Kanadsku monetu zasnovanu na dugu. Upamtite, to je bilo 1934, na vrhuncu Velike Depresije koja je takodje pustoila i Kanadu. McGeer je pribavio dokaze koji su bili izbrisani iz javnog zapisnika, koji su mu dali agenti Tajne Slube, sa sudjenja Johnu Boothu, tj posle njegove smrti. McGeer je izjavio da je Booth bio plaeni ubica u najmu medjunarodnih bankara. Prema ovom lanku iz Vancouver Sun-a, 2 Maja 1934: "Abraham Lincoln, mueniki oslobodilac robova je ubijen od strane zaverenike grupe medjunarodnih bankara koji su se plaili predsednikovih ambicija u sferi bankarstva. U to vreme u svetu je postojala samo jedna grupa, koja je elela njegovu smrt. To su bili ljudi koji su se suprotstavljali njegovom monetarnom programu i koji su se borili protiv njega kroz celi Gradjanski Rat zbog politike Greenback novca".

Interasantno, McGeer trvdi da Lincoln nije ubijen zbog toga to su medjunarodni bankari hteli da povrate centralnu banku ve i zbog to su hteli da zlato bude podloga za ameriku valutu, zlato koje oni kontroliu, drugim reima da stave zlatni standard. Lincoln je uradio sasvim suprotno izdavanjem Greenback novca, ija je osnova bila ista vera i poverenje u SAD. McGeer navodi u lanku i kae: "To su bili ljudi koji su zainteresovani u uspostavljanju zlatnog standarda kao i prava bankara da upravljaju monetama i kreditima svake nacije u svetu. Kako Lincoln vie nije bio smetnja oni su mogli da nastave po planu i to su uradili u SAD-a. Posle 8 godina od ubistva Lincolna, srebro kao podloga je povueno a uspostavljeno zlato kao standard u SAD-u.".

Niko od vremena Lincolna nije izdavao novac-bez-duga. Novanice sa crvenom oznakom koje su izdate 1963 nisu nove novanice izdate od predsednika Kennedya, ve prosto stare Greenback novanice reizdavane iz godinu u godinu. U jednom dokumentu ludosti i neznanja, Riegle Zakonu iz 1994, je omogueno da se zamene Greenback novanice sa novcem-sa-dugom. Drugim reima Greenback novac je vaio do 1994.

Zbog ega je srebro bilo loe za bankare a zlato dobro? Jednostavno - srebra je bilo dosta u Americi - i teko se kontrolisalo. Zlato je uvek bilo deficitarno. Istorija pokazuje da je relativno lako monopolisati zlatom dok srebra ima 15 puta vie.

17. Povratak zlatnog standarda

Kako Lincoln vie nije bio prepreka, "menjaima" je sledei cilj bio da ostvare potpunu kontrolu nad Amerikim novcem. Ovo nije bio lak zadatak. Kako je Ameriki zapad bio irom otvoren, srebro je bilo otkriveno u velikim koliinama. Povrh svega, Lincolnov Greenback novac je bio vrlo popularan. Uprkos to su Evropski bankari namerno napadali Greenback novac oni su i dalje cirkulisali. U stvari oni su kruili do 1994. godine. Prema istoriaru W. Cleon Skousen: "Odmah posle Gradjanskog Rata bilo je dosta govora o oivljavanju kratkog Lincolnovog eksperimenta sa Ustavnim monetarnim sistemom. Da nije bilo intervencije od strane Evropskih bankarskih trustova, ovo bi bez sumnje postao utvrdjen sistem."

Sad je jasno da je Ameriki koncept tampanja sopstvenog novca poslao strujne udare prema eliti koja vodi Evropske centralne banke. Oni su sa uasom gledali kako buno Amerikanci trae jo vie Greenback novca. Iako su moda oni ubili Lincolna, ipak je rasla podrka njegovim monetarnim idejama.

12 Aprila 1866, skoro godinu dana od Lincolnovog ubistva, Kongres je poeo da radi po nalogu interesa Evropskih centralnih banaka. Usvojili su Zakon o Povlaenju, kojim se ovlauje Ministar Finansija da pone povlaenje Greenback novca i da se smanji koliina novca. Pisci Theodore R. Thoren i Richard F. Warner su objasnili rezultate povlaenja novca u njihovom klasinom delu: Istina u Knjizi o Novcu. "Teka vremena koja su nastala posle Gradjanskog Rata mogla su se izbei da je zakon o Greenback novcu i dalje vaio po nameri predsednika Lincolna. Umesto toga desile su se serije "novanih panika" to jest "recesije" koje vre pritisak na Kongres da propie zakon koji stavlja bankarski sistem pod centralizovanu kontrolu. Konano je usvojen Zakon o Saveznim Rezervama, 23 Decembra 1913.". Drugim reima "menjaima" su trebale dve stvari:

1) Obnavljanje centralne banke pod iskljuivo njihovom kontrolom i 2) Ameriki novac sa zlatnom podlogom.

Njihova strategija je imala 2 dela. Prvo, da naprave seriju udara u nameri da ubede Ameriki narod da samo centralizovana kontrola obima novca moe doneti ekonomsku stabilnost. I pod dva, povui to vie novca iz sistema tako da veina Amerikanaca vrlo brzo osiromai te nee hajati - ili e biti isuvie slabi da se suprotstave. 1866 godine, bilo je oko 1.8 milijardi $ u opticaju to je oko $50.46 po glavi stanovnika. 1867 godine je povueno $500 miliona iz ukupnog opticaja. 10 godina kasnije, 1876, obim novca je smanjen na $600 miliona, drugim reima, 2/3 Amerikog novca je povueno od strane bankara. Ostalo je samo $14.60 po glavi. 10 godina kasnije, obim je smanjen na $400 miliona, iako se populacija poveala uveliko. Rezultat svega, samo $6.67 po glavi je ostalo u opticaju, gubitak od 660% u kupovnoj moi za 20 godina.

Danas ekonomisti pokuavaju da prodaju ideju da su recesije i depresije prirodne pojave u onometo oni zovu "poslovni ciklus". Istina je da se naim novcem manipulie isto kao i pre i posle GradjanskogRata. Kako se ovo desilo? Kako je novac postao tako deficitaran? Jednostavno, svi krediti su opozvani a novi nisu izdavani. Takodje je i srebrni novac topljen. 1872 godine je oveku po imenu Ernest Seydu dato100,000 funti (oko $500,000) od strane Engleske Banke da podmiti odredjene Kongresmene da bi se srebro povuklo. Reeno mu je da ukoliko nije dovoljno da doda jo 100,000 ili onoliko koliko mu treba. Sledee 1873 god, Kongres je usvojio Zakon o Kovanom Novcu te je kovanje srebrnog novca obusta-vljeno. U stvari, Predstavnik Samuel Hooper, je osoba koja je i predstavila zakon Kongresu, i potvrdio da je Gospodin Seyd taj koji je napravio nacrt zakona. Ali postaje ak i gore od ovog. 1874 godine, sam Gospodin Seyd je priznao ko stoji iza prevare: "Otiao sam u Ameriku u zimu 1872-73, opunomoen da obezbedim izglasavanje zakona o povlaenju srebra. To je bilo u interesu onih koje sam ja predstavljao, a to su Guverneri Banke Engleske. Ve 1873 godine, zlatni novac je bio jedina forma kovanog novca.".

Borba oko kontrole Amerikog novca nije jo bila gotova. Samo 3 godine kasnije, 1876, treina radne snage je bilo nezaposlena, nemir je rastao u narodu. Ljudi su buno traili da se vrati Greenback novac predsednika Lincolna ili pak da se vrati srebrni novac, bilo ta to bi uinilo da ga ima. Te godine Kongres je oformio Komisiju za Srebro da proui problem. Njihov izvetaj je izriito okrivio povlaenje novca iz opticaja od strane bankara. Izvetaj je interesantan jer uporedjuje namerno povlaenje novca posle Gradjanskog Rata sa padom Rimskog Carstva: "Propast Ranog Srednjeg Veka je nastao smanjenjem novca i padom cena. Bez novca civilizacija nema ni svoj poetak, smanjivanjem dotoka ona vene i ukoliko se on ne otpusti ona umire. U doba Hrianstva, metalni novac Rimskog Carstva je brojao oko 1.8 milijardi $. Na kraju 15 veka on se smanjio na manje od 200 miliona $. Istorija belei da nije bilo ni jedne kobnije promene nego od Rimskog Carstva pa kroz Srednji Vek."

Uprkos ovom izvetaju Komisije za Srebro, Kongres nita nije preduzeo. Sledee godine, 1877, su izbili nemiri, od Pittsburgha to Chicaga. Baklje izgladnelih vandala su upalile nebo. Bankari su se okupili da odlue ta dalje. Odluili su da istraju. Sad kad su povratili kontrolu do izvesne mere, nisu imali nameru da odustanu. Na skupu njihove asocijacije te godine, oni su saletali svoje lanstvo da uine sve u svojoj moi da spree svaki pokuaj povratka novca Greenback. Sekretar asocijacije, James Buel, uputio je pismo lanovima u kojem se otvoreno pozivaju banke da ne potkopavaju samo Kongres, ve i tampu: "Savetujemo vas da uradite sve to je u vaoj moi da ostvarite kontrolu nad istaknutom dnevnom i nedeljnom tampom, pogotovo poljoprivrednu i versku, radi spreavanja izdavanja "Greenback" novca kao i da uskratite svaku podrku klijentima koji se ne suprotstavljaju izdavanju Vladinog novca. Ukidanjem zakona o centralnoj banci ili pak da Vlada opet izdaje novac, ime bi narod doao do para a nama bi nanelo ozbiljnu novanu tetu kao bankarima. Odmah posetite vaeg Kongresmena i obaveite ga da podri nae interese tako da se obezbedi kontrola zakona"

Kako je politiki pritisak usmeravao Kongres ka promenama, tampa je pokuala da zavede Ameriki narod od prave istine. The New York Tribune je ovo napisao 10 Januara 1878: "Prestonica zemlje je najzad organizovana i videemo da li Kongres sme da im se suprotstavi". Ali ovo nije uspelo u celosti. 28 Februara 1878, Kongres je usvoji "Shermanov zakon", koji je dozvolio ogranieno izdavanje srebrnog novca, okonanje petogodinje praznine. Ipak ovo nije bilo povratak zlata kao podloge, niti je u potpunosti oslobodilo srebro. Pre 1873 svako ko bi doneo srebro u Ameriku kovnicu novca mogao je besplatno da ga prekuje u srebrne dolare. Ne vie. Barem je deo novca priticao nazad u ekonomiju. Kako je pretnja njihovoj kontroli nestala, bankari su omekali izdavanje kredita i posleratna depresija se zavrila.

Tri godine kasnije, Ameriki narod je izabrao republikanca James Garfielda za predsednika. Znao je kako se manipulisalo ekonomijom. Kao Kongresmen bio je predsednik Komiteta za Raspodelu i bio je lan Komiteta za Bankarstvo i Monetu. Posle inauguracije, 1881 javno je napao "menjae": "Ko god da kontrolie obim novca u bilo kojoj zemlji apsolutni je gospodar cele industrije i trgovine... I kad shvati da

se ceo sistem veoma lako kontrolie, ovako ili onako, od strane par monika na vrhu, nee ti trebati niko da kae kako nastaju periodi inflacije i depresije". Naalost posle par nedelja od kada je dao ovu izjavu, 2 Jula 1881 predsednik Garfield je ubijen.

18. Slobodno Srebro

Menjai Novca su brzo prikupili snagu. Poeli su da periodino "iaju ovce", kako su to zvali, tako to su pravili ekonomske skokove a zatim depresije, tako da su otkupili na hiljade domainstava za dabe. 1891, "menjai" su se spremali da obore Ameriku ekonomiju opet, a njihovi metodi i motivi su bili izloeni sa okantnom jasnoom u memorandumu izdatom od strane Asocijacije Amerkih Bankara, organizacije u koju su ulanjeni skoro svi bankari.

Primeujete da ovaj memorandum poziva bankare da izazovu depresiju na tano odredjen dan, 3 godine unapred. Prema Kongresnom zapisu, jedan deo je stajao: "Prvog Septembra 1894, neemo obnoviti nae pozajmice ni pod kakvim uslovima. Tad emo zahtevati nae pare. Uskratiemo prava korienja i postaemo vlasnici hipoteka. Moemo uzeti 2/3 farmi zapadno od Mississippi, takodje na hiljade istono od reke i to po naim cenama. Farmeri e postati sustanari kao u Engleskoj".

Ove depresije su se mogle kontrolisati jer je Amerika tada imala zlatnu podlogu. Kako je zlato deficitarno, to je roba kojom se najlake manipulie. Narod je traio da se vrati srebrni novac da bi se izbegao obru zlatnog novca koji su drali "menjai". Narod je traio obnavljanje srebrnog novca, ukidanje zakona Gosp. Seyda iz 1873 koji su zvali "zloin iz 1873".

1896. problem izdavanja srebrnog novca je postao centralna okosnica predsednike kampanje te godine. Senator William Jennings Bryan, demokrata iz Nebraske bio je u predsednikoj trci sa ciljem izdavanja slobodnog srebra. Na Kongresu Demokratske Stranke u Chicagu odrao je emotivan govor koji mu je doneo nominaciju sa nazivom: "Kruna od trnja, krst od zlata". Mada je Bryan tada imao samo 36 godina, ovaj govor se ocenjuje kao najuveniji govor na nekom Kongresu. U dramatinoj zavrnici Bryan je rekao: "Na odgovor na njihov zahtev za zlatnim standardom je: Niz liticu neete gurnuti na muni rad, ljude neete razapinjati na zlatni krst". Bankari su izdano podravali republikanskog kandidata Williama McKinleya, koji je podravao zlatni standard. Zavrno takmienje je bilo jedno od najeih borbi u istoriji predsednikih kampanja. Bryan je odrao preko 600 govora u 27 drava. McKinley je imao na svojoj strani industrijalce koji su govorili svojim zaposlenima da ako Bryan pobedi da e se sve fabrike zatvoriti i nee vie biti posla.

Prevara je uspela. McKinley je pobedio Bryana sa malom razlikom. Bryan se nominovao 1900 i 1908 ali je opet bio blizu. Tokom Demokratskog Kongresa, 1912, Bryan je bio mona osoba koja je pomogla u nominaciji Woodrowa Wilsona. Kad je Wilson postao predsednik, on je postavio Bryana za dravnog sekretara. Bryan se ubrzo razoarao Wilsonovom Vladom. Bio je samo 2 godine u Wilsonovoj Vladi pre nego to je dao ostavku 1915 kad je na krajnje sumnjiv nain potonuo brod Lusitania - razlog zbog kojeg je Amerika ula u Prvi svetski rat.

Iako Wllliam Jennings Bryan nikad nije postao predsednik, njegovi napori su odloili namere menjaa 17 godina da dobiju novu privatnu centralnu banku Amerike.

19. J.P. Moragan i krah iz 1907

Sad je bilo vreme da se "menjai" vrate na posao da stvore novu privatnu Centralnu banku Amerike. Tokom prvih godina 20 veka, ljudi kao to su J.P. Morgan poveli su napad. Jo jedna finalna panika je bila neophodna da bi se privukla panja nacije o navodnoj potrebi za Centralnom bankom. Obrazloenje je trebalo biti "Da se samo sa centralnom bankom mogu izbei slomovi banaka." Morgan je bio najjai bankar u Americi i osumnjieni agent Rothschild porodice. Morgan je pomogao u finansiranju Rockefellerovog Standard Oil carstva kao i Edwardu Harrimanu u eleznici, Abdrew Carnegieu u elinoj industriji i drugima u razliitim industrijama. Povrh svega ovog, J.P. Morganov otac - Junius Morgan je bio britanski agent u Americi. Posle oeve smrti, J.P. Morgan je naao sebi partnera, Edward Grenfella, dugogodinjeg direktora Engleske Banke. Zapravo, nakon Morganove smrti, njegova imovina je vredela samo par miliona dolara. Vei deo hartija od vrednosti za koje su mnogi mislili da pripadaju njemu ustvari pripadali su drugima.

Predsednik Theodore Roosevelt je 1902 navodno pokrenuo Shermanov anti-monopolski zakon protiv Morgana i njegovih prijatelja da bi suzbio njihov industrijski monopol. U stvarnosti on je uinio veoma malo u spreavanju monopolizacije Amerike industrije od strane bankara i njihovih zamenika. Na

primer, Roosevelt je navodno razbio monopol Standard Oil-a. Ali on uopte nije bio razbijen. Ona je jednostavno podeljena u sedam novih kompanija koje su opet kontrolisali Rockefellerovi. Javnosti je bilo poznato ovo zahvaljujui politikom karikaturisti Thomasu Nastu koji je zvao ove bankare - "Trust $".

1907 godine, godinu dana posle Rooseveltovog reizbora, Morgan je odluio da opet proba sa formiranjem Centralne Banke. Koristei svoju udruenu finansijsku mo, Morgan i njegovi prijatelji su skriveno sruili berzu. Hiljade malih banaka je bilo nelikvidno. Mnoge se imale rezerve manje od 1% zahvaljujui bankarskoj tehnici sa deliminom rezervom. Za samo nekoliko dana, "navala na banke" je bila uobiajna slika irom zemlje. Tada je Morgan istupio na javnu scenu ponudivi da podupre spotaknutuAmeriku ekonomiju tako to e podrati propale banke novcem koji e tampati bez pokria. To je bio neuven predlog, mnogo gori nego bankarstvo sa deliminom rezervom to mu je Kongres dozvolio. Morgan je odtampao $200 miliona dolara bez pokria. To je bio privatan novac kojim je kupovao stvari iplaao usluge, jedan deo je poslao svojim filijalama da ga pozajmljuju sa kamatom. Njegov plan je uspeo. Uskoro je narod povratio poverenje u novac i prestao da zaobilazi svoju valutu. Ali kao rezultat, bankarska mo se samo jae utvrdila u samo par velikih banaka.

Tokom 1908 godine panika se zavrila i Morgan je pozdravljen kao heroj od oveka po imenu Woodrow Wilson, Predsednika Princeton Univerziteta: "Svi ovi problemi su mogli biti spreeni da smo imenovali komitet od est ili sedam smelih ljudi kao to je J.P. Morgan da rukuju problemima zemlje". Udbenici ekonomije su kasnije objasnili da su Savezne Rezerve stvorene upravo zbog panike iz 1907: Zbog alarmantne epidemije propadanja banaka, narodu je bilo previe anarhije nestabilnih banaka" Medjutim Kongresmen iz Minnesote Charles Lindbergh, otac uvenog "Sreni Lindy", kasnije je objasnio da je panika iz 1907 godine bila samo obina prevara: Oni koji nisu bili naklonjeni "Trustu $" bili su istisnuti iz posla, ljudi su bili preplaeni da trae promene monetarnih zakona koje bi Trust postavio.

Znai, od kako je donesen Zakon o Bankarstvu iz 1863, menjai su uspeli da naprave seriju uspona i padova. Svrha ovog nije bilo samo da "oia" Ameriki narod, ve da kasnije tvrde da je bankarski sistem vrlo nestabilan ako se ne utvrdi Centralnom Bankom.

20. Ostrvo Jekyll

Zbog sloma iz 1907 godine, Roosevelt je potpisao zakon kojim je formirana Nacionalna Monetarna Komisija. Zadatak ove komisije bio je da izuava problem banaka i da daje preporuke Kongresu. Naravno, u komisiji je bilo puno Morganovih prijatelja i poznanika. Predsedavajui je bio Senator Nelson Aldrich saostrva Rhode. Aldrich je predstavljao Newport, mesto na ostrvu Rhode gde su ivele najbogatije Amerike bankarske porodice. Njegova erka se udala za John D. Rockefeller Jr i imali su pet sinova: John, Nelson - koji e postati podpredsednik SAD-a 1974, Laurence, Winthrop i David-a - budueg predsednika Saveta za Spoljne Poslove i Predsedavajueg Chase Manhattan banke.

im je komisija poela sa radom, Senator Aldrich se uputio u Evropu gde je proveo dve godine konsultujui se sa privatnim bankarima u Engleskoj, Francuskoj i Nemakoj. Ukupan troak njegovog putovanja bio je 300,000 dolara - ogromna suma u to doba. Ubrzo nakon njegovog povratka, u vee 22 Novembra 1910, nekoliko najimunijih ljudi Amerike se ukrcalo u senatorov privatni voz i u strogoj tajnosti doputovalo ovde na Ostrvo Jekyll - blizu obala drave Georgia. Sa grupom je doao Paul Warburg. Data mu je godinja plata od 500,000 dolara da lobira za uspostavljanje privatne Centralne Banke od strane investicione firme Kuhn, Loeb & Company. Warburgov partner u ovoj firmi bio je Jacob Schiff, unuk iji je deda delio kuu Zeleni tit sa porodicom Rothschilds u Frankfurtu. Schiff je tada bio u procesu, a to emo videti kasnije, ulaganja 20 miliona dolara u zbacivanju Ruskog Cara.

Ove tri Evropske bankarske porodice: Rothschild, Warburg i Schiff bile su medjusobno povezane branim vezama ba kao i njihove Amerike kopije: Morganovi, Rockefellerovi i Aldrich. Tajnost je bila toliko vrsta da su se sva sedmorica glavnih aktera oslovljavali samo svojim imenom, tako da posluga ne bi mogla da utvrdi njihov pun identitet. Nekoliko godina kasnije, jedan od uesnika Frank Vanderlip, Predsednik National City Bank of New York i predstavnik Rockefellerovih, potvrdio je ovaj sastanaku izdanju "Saturday Evening Post-a", 9 Februara 1935: "Zaista sam bio tajanstven, pritajen kao svaki drugi zaverenik. Otkrivanje se jednostavno nije smelo desiti jer bi sve nae vreme i trud bio uzaludan. Da smo bili otvoreni i da se znalo da se naa grupa sastala i napisala zakon o bankama, taj zakon se nikad ne bi usvojio od strane Kongresa".

Uesnici su doli ovde da razree svoj glavni problem - kako da uspostave natrag privatnu Centralnu Banku. Ali tu je trebalo reiti jo neke probleme. Kao prvo, smanjenje uea velikih nacionalnih banaka na tritu. Tokom 1910-ih, broj banaka u Americi se vie nego udvostruio - na preko 20,000. Do 1913 godine, samo 29% banaka su bile nacionalne a drale su samo 57% svih uloga. Senator

Aldrich je kasnije priznao u jednom novinskom lanku: "Pre usvajanja ovog zakona, bankari New York-a mogli su da vladaju samo rezervama New York-a. Sada smo u mogunosti da dominiramo rezervama cele zemlje".

Dakle, neto je moralo da se uradi, kako bi ove nove banke uzeli pod svojom kontrolu. John D. Rockefeller je imao obiaj da kae - "Konkurencija je greh". Drugo, nacionalna ekonomija je bila toliko snana da su korporacije poele da vre ekspanziju od sopstvenih profita umesto da uzimaju velike krediteod velikih banaka. Tokom prvih 10 godina novog veka, 70% ulaganja u korporacije je dolazilo od profita. Drugim reima Amerika industrija je postajala nezavisna u odnosu na "Menjae" - taj trend se morao zaustaviti.

Svi uesnici su znali da se ovi problemi mogu lako reiti, ali je njihov najvei problem bila javnost-samo ime nove banke. Ta diskusija se odvijala ba u ovoj sobi, jednoj od mnogobrojnih konferencijskih soba ovog odmaralita, danas poznat pod imenom Jekyll Island Club Hotel. Aldrich je traio da se re "banka" ne pojavljuje u nazivu. Warburg je traio da se zakon nazove - Zakon o Nacionalnim Rezervama ili Zakon o Saveznim Rezervama. Glavna ideja je bila da se da utisak da je uloga nove Centralna Banke spreavanje "navala na banke" ali i da se sakrije njen monopolski poloaj. Medjutim, samoljubivi politiar Aldrich je zahtevao da se zakon nazove Aldrichev Zakon.

Posle devet dana provedenih na Ostrvu Jekyll grupa se ratrkala. Nova Centralna Banka bi bila slina staroj Banci Sjedinjenih Drava. Njoj bi bio dat monopol da izdaje nacionalni novac i to iz niega. Kako Savezne izdaju novac iz niega? To je etvorostepeni proces.

Ali prvo koju re o obveznicama. One su jednostavno obeanje da e biti plaen - javni dug. Ljudi ih kupuju zbog sigurne otplate kamata. Kad se otplati cela glavnica i zadnja rata kamate obveznica se unitava. Trenutno postoji obveznica vrednih 3,600 milijardi dolara. Da vidimo kako se pravi novac:

1. Savezna Trina Uprava odobrava kupovinu obveznica na slobodnom tritu. 2. Otkup vri Savezna Banka ko god da ih nudi na tritu 3. Savezna Banka ih plaa elektronskim kreditom prodavcu na njegov raun kod njegove banke. Trik je u tome to ovi krediti nemaju nikakvo pokrie. 4. Banka koristi ove uplate kao rezerve. Oni mogu da pozajme 10 puta vie nego to imaju rezerve novim pozajmljivaima i to sa kamatom.

Na ovaj nain ako Savezna Banka kupi milion dolara obveznica, ovo znai da e se rauni banaka poveati za 10 miliona. Savezna Banka pravi 10% od ovog novog novca a banke 90%. Da bi smanjili obim novca u ekonomiji, proces je samo obrnut. Savezna Banka prodaje narodu obveznice a novac dolazi sa rauna kupca. Obim kredita se mora smanjiti 10 puta u odnosu na ponudu obveznica. Tako da ako Savezna Banka proda obveznicu od milion dolara to znai redukciju novca u opticaju od 10 miliona. Kakve su koristi imali od ovoga bankari koji su bili na skupu na Ostrvu Jekyll ?

1. Napori za reformu bankarstva su skrenuti skroz sa pravog puta 2. Spreen je pravilan sistem vladinog finansiranja - bez duga. Lincolnov sistem se vie nije mogao vratiti. Finansiranje Vlade se od sada temeljilo na obveznicama. 3. Dobili su pravo da naprave 90% naeg novca zasnovanom na deliminim rezervama koje su onda mogli da pozajme sa kamatom. 4. Centralizovali su optu kontrolu novca u ruke samo par ljudi. 5.Uspostavljena je Centralna Banka koja je bila veoma nezavisna i nije imala politiku kontrolu.

Uskoro nakon njenog osnivanja, Centralna Banka je izazvala povlaenje novca u ranim tridesetim to je dovelo do Velike Depresije. Ova nezavisnost se poveala od tada usvajanjem dodatnih zakona. U nameri da prevare javnost da pomisle kako je Vlada zadrala kontrolu, plan ima deo gde se predlae da Saveznu Banku vodi Odbor Guvernera koje imenuje Predsednik a odobrava Senat. Bankari su samo trebalida osiguraju da e njihovi ljudi biti imenovani. To nije teko. Bankari imaju pare a politiari vole pare.

Kad su uesnici napustil ostrvo, propagandna maina je ukljuena. Velike banke iz New Yorka su oformile Fond za Obrazovanje od 5 miliona kojim bi se finansirali profesori na uglednim univerzitetima da daju podsticaj novoj banci. Woodrow Wilson sa Princeton Univerziteta je jedan od prvih koji je uskoio u kompoziciju. Medjutim bankarski izgovor nije uspeo. Aldrichev Zakon je ubrzo razoblien kao zakon za bankare - zakon od kojeg bi profitirali samo Novani Trust. Ovako je to Kongresmen Lindbergh objasnio u jednoj kongresnoj raspravi: "Aldrichev Plan je Plan Wall Streeta. On e dovesti do nove panike da bi se zastraili ljudi. Aldrich je plaen od strane Vlade da predstavlja narod, umesto toga on predstavlja plan za Trust."

Uvidevi da nemaju dovoljno glasova za pobedu u Kongresu, republikansko vodjstvo nije ni stavilo ovaj zakon na glasanje. Bankari su se okrenuli alternativi - Demokratskoj Partiji. Poeli su da finansiraju demokratskog kandidata Woodrow Wilsona. Istoriar James Perloff je naznaio da je kapitalista Bernard Baruch bio zaduen za njegovo obrazovanje: "Baruch je doveo Wilsona u tab Demokratske Stranke u New York 1912-e, vodei ga kao nekakvu pudlicu na uzici. Wilson je primio "kurs indoktrinacije" od strane lidera koji su bili prisutni ..."

Sad je pozornica bila nametena. Menjai su sad bili u mogunosti da opet instaliraju svoju privatnu Centralnu Banku. tetu koju im je Predsednik Jackson naneo pre 76 godina je samo delimino popravljena zakonom o Nacionalnoj Banci tokom gradjanskog rata. Tokom decenija rat se rasplamsao. Jacksonovci su postali Greenbackovci a oni su postali tvrdokorni podravaoci William Jennings Bryana. Bryan je predvodio napad, ovi oponenti Menjaa su bili ignorisani od strane Barucha i poeli su da podravaju Woodrow Wilsona. Uskoro su oni i Bryan bili izdani.

21. Zakon o Centralnoj Banci iz 1913

Tokom predsednike kampanje, Demokrate su se obazrivo pretvarale da su protiv Aldrichevog Zakona. Predstavnik Louis McFadden, koji je i sam Demokrata ali i predsedavajui Komiteta za Bankarstvo i Monetarni Sistem, objasnio je injenice posle 20 godina: "Aldrichev zakon je u svojoj sutini bio lo kad je Woodrow Wilson bio nominovan. Ljudi koji su vladali Demokratskom Strankom obeali su ljudima da ako dodju na vlast, nee biti Centralne Banke dok oni budu na vlasti. 13 meseci kasnije obeanje je prekreno. Wilsonova administracija koja je bila pod upravom Pukovnika House-a i njegovih kobnih ljudi sa Wall Streeta osnovala je u ovoj slobodnoj zemlji jednu trulu monarhistiku instituciju - "Kraljevsku Banku" koja e nas kontrolisati od vrha do dna, koja e nas porobiti od kolevke do groba".

Kad je Wilson imenovan, Morgan, Warburg, Baruch & Co napravili su nov plan koji je Warburg nazvao Savezne Rezerve. Demokratsko rukovodstvo je iznelo ovaj zakon i nazvalo ga Zakon Glass Owena, neto to bi trebalo da bude radikalno drugaije od Aldrichevog Zakona. Medjutim u sutini ova dva zakona su bili identini. Demokrate su gromoglasno odbijale slinosti do te mere da je Paul Warburg, autor oba zakona, morao kradomice da istupi i prizna svojim plaenim prijateljima iz Kongresa da su zakoni ipak isti: "Kad izbrusimo razlike koje utiu na spoljanjost, nai emo jezgra dva sistema koji su veoma slini".

Medjutim ovo priznanja je bilo samo za internu upotrebu. Trust je za javnost postavio Senatora Aldricha i Franka Vanderlipa, predsednika Rockefellerove National Citibank iz New Yorka, jedan on sedmorice onih koji su bili na Jekyll Ostrvu u suprotstavljanju novom zakonu o federalnim rezervama. Nekoliko godina kasnije Vanderlip je priznao za Saturday Evening Post da su dva predloga bila ista: "Iako je Aldrichev plan federalnih rezervi poraen kad se saznalo da je Aldrichev, njegove su glavne stavke sadrane u finalnom prilagodjenom planu"

Kako se pribliavalo glasanje u Kongresu, oni su zvali advokata Alfreda Croziera iz Ohioa da svedoi. Crozier je uoio slinosti izmedju Aldrichevog Zakona i Glass-Owenovog Zakona. "Zakon upravo potvrdjuje ono za im Wall Street i velike banke ude u poslednjih 25 godina privatnu umesto narodne kontrole novca. On to radi na isti nain kao i Aldrichev Zakon. Oba zakona ne daju mogunost Vladi i narodu da efikasno kontrolie novac ve se to daje bankama, one e imati opasnu i ekskluzivnu mo da daju ili oduzimaju narodu pare.". Tokom rasprave, Senatori su se alili da velike banke koriste svoje finansijske miie da bi uticali na ishod. "Ima banaka u ovoj zemlji koje su neprijatelj narodnom dobru" - uzviknuo je jedan Senator.

Uprkos optubama za obmanu i korupciju, zakon je napokon proguran u Senatu 22 Decembr