Mile Savi6Institut zafilozofiju i dru5tvenu teoriju

Beograd

UDK 32r.7(497.1)Originalni naudni rad

GRANICE,,SUPSTANCIJALNE DEMOKRATIJE"

Apstrakt: Predmet ovog tlanka.jeste problem ' supstanciiulne tlemokrat|je'

koin arrtor .;hvatu kao tininiluc ko.ii oteiava druitvene promene u jttgo'tloven-

sk)nn/srpskotn drttitvLt. Autor tvrdi da supstancijalna interpretaci.ia politike, ko.ia

rlominira ujuvnom prostnru, iTctlvivct pttdelu.iednog na viie polititkih naroda. To

u empiri.jskoj ravni dohi.ia oblik polititkog sttkobliavanjtt i otvara m<

o{J)l(E

o

=LI

N

I

2T

spesan, nije dovollan razlog samo.to Sto.bi bio demokratski'r U

fi;;;i;"";-kom/srpskom 't-urulu pitanje bi se moglo postaviti na

sledeii nadin: kako opstaje poreiakkoji se ocenjuje i kao neuspe5an

i kao nedemokratski? tii, Oa se vratimo polaznom pitanju' da- li

potieba za politidkom demokratijom u druitvu zahvaienom du-

fotom krizom predstavlja dovoljan uslov za promenu neuspesnog

Oiosru"nog poretka? Akt pretpostavimo da. jeste' pos,tavlja se.pi-

tanje: za5tJ uprkos op5te saglasnosti o tome.cla je postojedi poredak'

i neuspe5an, i nedemokratsfi izostaje praktidna saglasnost o nadinu

utporiuuf:un:a demokratije' odnosno,, nedostaje sposobnost stvara-

;;;;;";"taju6e politidte formule koja bi legimisala drustveno

prestrukturisanje?

I

U ovom koraku moZemo samo uoditi nedttstatak odgovara-

ja6eg politidkog obrasca2 koji bi usmerio.volju naroda ka dru5tvenim

prori"nu-u. Up.uuo sdm ieckt s tatak, koji ima sasvim pozitivan

'praktidni smisao (naravno, ne u vrednosnom smislu)' uslovljava

ipriuju":" neuspedne i nedemokratske vlasti' Ova strukturalna odli-

ka politidke scene, medutim, nije sludajna, nego je znadajnim 9"1:,*

f.o'iru"d"nu od strane vlasii smiSljenim poni5.tuy:nj"T p"]lll1k:

alternative, ali je i posledica razvojnog toka polit*dke alternattve u

duZem vremenskom periodu, koji prevazilazi vreme neposredne

I Du li .1" ncki clruitvcni porcdak uspcian samo ako ic dcmokratski'?

Istorijski posmatrano to nijc tiufoi' t*tnutnu' utp"Sni porcci nc iskliuduiu dcmokrati-

ju, ofi i" nuZno i nc podrazumcvaju Naravno' trcba naznaditi ita sc podrazumcva

pod pojmom ,uspeinog poi'tfo'"' Iskazano u naiopltiiim crtama on prcdstavlja

takvu vrstu institucionalnog urcdcnja koia omogu6ava dugoroino naprcdovanlc

druStva, kako sa stanovista iitcrcsa nastalii unutar nicga, tako i sa stanoviita nicgo-

vog uklapanja u medunart'dni ambiicnt'

2 Odgovarajud i potititki obara?uc predstavljao bi odrcdcnu praktidnu

zamisao druiivenog i,pstanka koja ima povcrcnjc druXtva' a zasniva sc n1 li:u.otnll

ogranidcnjima praktienog pto'toto katl rcalnim paramctrima politidkc dclatnostl'

uvalavastvarncmcdunartldncokolnostiiprcdstavljasintctiikuprojckcijubudufntl's-ti clruitva. Povcrenie' kao tLiueni *orntnat odgovarajudcg

politiikog "b1iTi;-Tll1l

sc izraziti u pozitivnom t negativnom obliku' U ncgativnom obliku ttno sc poKazu'lc

kao ncdostatak vititjivog pr-otivlicnla posto-ic(cm t'lruitvcnom porctku i kao takvo

dini osnovu niegovog lcgitimisania'Poziiivno.po-vcrcnjc prctpostavlja vidljivtr

izrtl,enuvolju za prituutanic- f"'i"ktouonogpolitidkog obrasca i zauzima kliudnu

ulugu u prclcgitimaciji druitvenog prcstruKturlsanja

9

U)u,l:l

oropasri jugoslovenskog socijalistidkog projekta' Iako postojeda

vtait niie jeclini uzrok slabosti politidke aiternative, ona, s obzirom

na mesto koje zattzima u praktidnom prostoru, nosi posebnu odgo-

vornost, jer je u graniinom sludaju slabost politidke alternative

neposredna pretnja kontinuitetu politidkog naroda i drZave. Dakle,

viiestruka strukturalna ogranidenja politidke scene, u koja, pored

strukturalne rigidnosti vlasti, spadaju jo5 genealogija opozicionepolirike i nedostatak politidke imaginacije kod politidke elite

uopSte,t.predstavljaju konstitutivni moment moguieg politidkog

reSenja.-U granidnom stanju dru5tva, u kakvom se nalazi jugosloven-

sko/srpsko dru5tvo, suodavamo se sa dinjenicom da ne postoji

nijedan politidki obrazac koji okuplja volju naroda i savladava

:ry:k" rrth|:j"k tt kad je red o,,rlemokratiji".s Drugim redima,

I Ovakvu occnu ncposrcdno potvrdu.iu i sami opozicioni lidcri. Tako, naprimcr, V. Pci i t j ka7c: , ,Svimu namr iz opozici. ic namcrc su bi lc dobre i kada scgovori o namcrama, tu gotovo i ncma razmimoilaTcnia. Mcclutim, rczultati su namsasvim loii. LoIi su rczultati Mikrleviccvc politikc, a lo5i su (...) i rczultati opoziciic.Trcba da svi krencmo od rezultata, pa da onda vidimo kako moZemo da postancmokonstruktivni j i." (lntcrvju Vcsnc Pcii6, NIN, 12.08.1 999 .)

4 U ku*" smislu su strukturalna ogranidcnja politidkc sccnc konstitutivnimoment mogu<ott)l(Eo

-tL

N

J

tr

2 82 9

spesan, nije dovollan razlog samo.to Sto.bi bio demokratski'r U

fi;;;i;"";-kom/srpskom 't-urulu pitanje bi se moglo postaviti na

sledeii nadin: kako opstaje poreiakkoji se ocenjuje i kao neuspe5an

i kao nedemokratski? tii, Oa se vratimo polaznom pitanju' da- li

potieba za politidkom demokratijom u druitvu zahvaienom du-

fotom krizom predstavlja dovoljan uslov za promenu neuspesnog

Oiosru"nog poretka? Akt pretpostavimo da. jeste' pos,tavlja se.pi-

tanje: za5tJ uprkos op5te saglasnosti o tome.cla je postojedi poredak'

i neuspe5an, i nedemokratsfi izostaje praktidna saglasnost o nadinu

utporiuuf:un:a demokratije' odnosno,, nedostaje sposobnost stvara-

;;;;;";"taju6e politidte formule koja bi legimisala drustveno

prestrukturisanje?

I

U ovom koraku moZemo samo uoditi nedttstatak odgovara-

ja6eg politidkog obrasca2 koji bi usmerio.volju naroda ka dru5tvenim

prori"nu-u. Up.uuo sdm ieckt s tatak, koji ima sasvim pozitivan

'praktidni smisao (naravno, ne u vrednosnom smislu)' uslovljava

ipriuju":" neuspedne i nedemokratske vlasti' Ova strukturalna odli-

ka politidke scene, medutim, nije sludajna, nego je znadajnim 9"1:,*

f.o'iru"d"nu od strane vlasii smiSljenim poni5.tuy:nj"T p"]lll1k:

alternative, ali je i posledica razvojnog toka polit*dke alternattve u

duZem vremenskom periodu, koji prevazilazi vreme neposredne

I Du li .1" ncki clruitvcni porcdak uspcian samo ako ic dcmokratski'?

Istorijski posmatrano to nijc tiufoi' t*tnutnu' utp"Sni porcci nc iskliuduiu dcmokrati-

ju, ofi i" nuZno i nc podrazumcvaju Naravno' trcba naznaditi ita sc podrazumcva

pod pojmom ,uspeinog poi'tfo'"' Iskazano u naiopltiiim crtama on prcdstavlja

takvu vrstu institucionalnog urcdcnja koia omogu6ava dugoroino naprcdovanlc

druStva, kako sa stanovista iitcrcsa nastalii unutar nicga, tako i sa stanoviita nicgo-

vog uklapanja u medunart'dni ambiicnt'

2 Odgovarajud i potititki obara?uc predstavljao bi odrcdcnu praktidnu

zamisao druiivenog i,pstanka koja ima povcrcnjc druXtva' a zasniva sc n1 li:u.otnll

ogranidcnjima praktienog pto'toto katl rcalnim paramctrima politidkc dclatnostl'

uvalavastvarncmcdunartldncokolnostiiprcdstavljasintctiikuprojckcijubudufntl's-ti clruitva. Povcrenie' kao tLiueni *orntnat odgovarajudcg

politiikog "b1iTi;-Tll1l

sc izraziti u pozitivnom t negativnom obliku' U ncgativnom obliku ttno sc poKazu'lc

kao ncdostatak vititjivog pr-otivlicnla posto-ic(cm t'lruitvcnom porctku i kao takvo

dini osnovu niegovog lcgitimisania'Poziiivno.po-vcrcnjc prctpostavlja vidljivtr

izrtl,enuvolju za prituutanic- f"'i"ktouonogpolitidkog obrasca i zauzima kliudnu

ulugu u prclcgitimaciji druitvenog prcstruKturlsanja

9

U)u,l:l

oropasri jugoslovenskog socijalistidkog projekta' Iako postojeda

vtait niie jeclini uzrok slabosti politidke aiternative, ona, s obzirom

na mesto koje zattzima u praktidnom prostoru, nosi posebnu odgo-

vornost, jer je u graniinom sludaju slabost politidke alternative

neposredna pretnja kontinuitetu politidkog naroda i drZave. Dakle,

viiestruka strukturalna ogranidenja politidke scene, u koja, pored

strukturalne rigidnosti vlasti, spadaju jo5 genealogija opozicionepolirike i nedostatak politidke imaginacije kod politidke elite

uopSte,t.predstavljaju konstitutivni moment moguieg politidkog

reSenja.-U granidnom stanju dru5tva, u kakvom se nalazi jugosloven-

sko/srpsko dru5tvo, suodavamo se sa dinjenicom da ne postoji

nijedan politidki obrazac koji okuplja volju naroda i savladava

:ry:k" rrth|:j"k tt kad je red o,,rlemokratiji".s Drugim redima,

I Ovakvu occnu ncposrcdno potvrdu.iu i sami opozicioni lidcri. Tako, naprimcr, V. Pci i t j ka7c: , ,Svimu namr iz opozici. ic namcrc su bi lc dobre i kada scgovori o namcrama, tu gotovo i ncma razmimoilaTcnia. Mcclutim, rczultati su namsasvim loii. LoIi su rczultati Mikrleviccvc politikc, a lo5i su (...) i rczultati opoziciic.Trcba da svi krencmo od rezultata, pa da onda vidimo kako moZemo da postancmokonstruktivni j i." (lntcrvju Vcsnc Pcii6, NIN, 12.08.1 999 .)

4 U ku*" smislu su strukturalna ogranidcnja politidkc sccnc konstitutivnimoment mogu<ott)l(Eo

-tL

N

J

tr

2 82 9

aUl:

ne postoji preovladujuia saglasnost ni o jednom bitnom dru5tvenompitanju, Sto je u paraktidnom smislu ravno potpunom zanemarivanjujavnog interesa i nedostatku legitimiteta bilo kog dru5tvenog pro-jekta. PoSto su postojeii obrasci praktidne interpretacije dru5tvaiskljudivi, postavlja se pitanje Sta moZe da povezuje dlanove poli-tidke zajednice (lednog politidkog naroda) u vreme duboke dru-Stvene krize, odnosno, u demu oni mogu biti saglasni? S obziromda konsenzus o postojedim dru5tvenim obrascima i ,,prirodi" druStva

.faktiiki nije mogui, preostaje da se on uspostavi u odnosu na njegovobuduie stanje. U tom smislu predmet politidkog konsenzusa moZebiti novi politidki projekt koji bi predstavljao osnovu prethodnelegitimacije druStvenih promena.

Prelegitimac ij a dm5 tveni h promena pretpostav lja da znatandeo dru5tva pozitivno iskazuje poverenja u novi politidki obrazac,odnosno projekat novog dru5tvenog poretka. Medutim, dru5tvenopoverenje predstavlja kljudni momenat i za interpretaciju dru5tvenestvarnosti od strane postojeie vlasti. Naime, ona se mole pozivatina to da je legitimna, jer stepen javno iskazanog nepoverenja premanjoj joS nije pre5ao kritidnu tadku. U okolnostima kad je opstanakdru5tva doslovno ugroZen, kao Sto je sludaj u jugoslovenskom/srp-skom dru5tvu, sama dinjenica da jedna grupa drZi vlast postajeosnov njene samolegitimacije predstavljaju6i se kao iskljudivi ,,du-var" druStvenog opstanka,'pogotovu kad je opstanale.drZave stvarnougroZen. Ovo negativno simuliranje legitimnosti m6/e se odrZavatido odredene granice razliditim oblicima prinude iizazivanja straha,sve do uvodenja otvorene diktature, izazivanja gradanskog rata ilikonadnog raspada dtiave. Da bi se izbegle krajnje mogudnostidru5tvene krize, konstrukcija nove politidke formule treba da obu-hvati nekoliko momenata. To su: postojede stanje dru5tva sa fak-tidkim strukturalnim ogranidenjima, mealunarodni ambijent i bu-duia projekciju dru5tva.

Postoji li uop5te neko podrudje druStvenog L\vota u komese moZe pretpostaviti odredena vrsta op5te saglasnosti koja bi legi-timisala dru5tveni ooredak? Prosto se mora pretpostaviti da u sva-

Edinburg, 1848. Navcdcno prcma: F. Ncuman, Tlrc Democratic and AuthoritarianState, Free Prcss, London, 1957, p. 1 6.

o,,Niko (. . .) neie rci i da je prigrabio svu vlast. Svc vladavinc zna.iu dasrlaniie titulus. (. . . ) Prva karakteristika politidkc legitimacijc iestc da umanji znada.isile i poveZc je moralnim idcjama pravde, prava i razuma." M. F . Guizot,GeneralH is tory of cv ilizati on in Eur o p e, Edinburg, 1 848, p. 60.

kom dru5tvu postoji konsenzus u pogledu potrebe za opstankom.U najop5tijem smislu zainteresovanost za opstanak, dakle, pro_jekcija buduieg opstanka je nesumnjiv temelj svakog dru5tva.Medutim, u granidnom sludaju i ona na poseban nadin moZe bitidovedena u pitanje, na primer, u smislu odbijanja ili odustajanjaod odrZavanja nekog istorijski ustanovljenog druitvenog poretk;.U tom sludaju opstanak jednog druStva, odnosno, dru5tvenog poret_ka, nije nesumnjiva vrednost za sve njegove dlanove, ito iiazivapodelu jednog politidkog naroda u vise suprotstavljenih politidkihnaroda.' Upravo u takvim okolnostima stvaranje novog politidkogobrasca, odnosno moguinost dru5tvenog konsenzusa o buduiemstanju drustva, sto je isto Sto i saglasnost o modusima drustvenosopstanka, dobija vrhovni praktidni znalaj. Njen nedostatak pafbesciljno produZava dru5tvenu agoniju.

II

Koji su razlozi izostajanja novog politidkog obrasca? UtraZenju odgovora na postavljeno pitanje ogranidiiemo se ovomprilikom na jednu posebnu odliku politidke scene - supstctncijalnoshvatanje demokratije,n koje ima za posledicu podelu jednog ,poli_tidkog naroda" na vi5e suprotstavljenih,,politidkih naroda,,. bu*uuodlika je vi5eznadna i vi5eslojna, ali u svakom obliku ona uslovliavaodvijanje politidkog livota u formi praktidnih figura prijaielj_neprijateli (patriote - izdajnici; demokrate - nedemokrate: dobio

' Podela jeclnog na vile politidkih naroda moze se konstituisati na vilenadina. Na primer, na osnovu naci.nalnih, ctnirkih, regionalnih, idcoloikih... razli-ka.

zai'o je supstancijalno shvatanje dcmokratijc uzcto ovdc kao razr.sizo-stajanja odgovarajuieg poritidkog obrasca ko.ii bi unaprcd regitimisao pr"rt rtlturisanfe dru5tva? zbog toga Ito ono predstavlja dominantnu prctpostavku txdainjegrazlmevanja politike, a poscbno zbog toga sto sc zahtevi za druItvcnim p.nr"noritakode zasnivaju na supstancijalnom shvatanju demokratijc. postavlja sc, daklc,pitanje: moze li se na supstanci.ialnom razumevaniu dcmokrati.ie zasnivati sticanjcdrultvcnog poverenia ko.ie.ic nuZan uslov pretho

aUl:

ne postoji preovladujuia saglasnost ni o jednom bitnom dru5tvenompitanju, Sto je u paraktidnom smislu ravno potpunom zanemarivanjujavnog interesa i nedostatku legitimiteta bilo kog dru5tvenog pro-jekta. PoSto su postojeii obrasci praktidne interpretacije dru5tvaiskljudivi, postavlja se pitanje Sta moZe da povezuje dlanove poli-tidke zajednice (lednog politidkog naroda) u vreme duboke dru-Stvene krize, odnosno, u demu oni mogu biti saglasni? S obziromda konsenzus o postojedim dru5tvenim obrascima i ,,prirodi" druStva

.faktiiki nije mogui, preostaje da se on uspostavi u odnosu na njegovobuduie stanje. U tom smislu predmet politidkog konsenzusa moZebiti novi politidki projekt koji bi predstavljao osnovu prethodnelegitimacije druStvenih promena.

Prelegitimac ij a dm5 tveni h promena pretpostav lja da znatandeo dru5tva pozitivno iskazuje poverenja u novi politidki obrazac,odnosno projekat novog dru5tvenog poretka. Medutim, dru5tvenopoverenje predstavlja kljudni momenat i za interpretaciju dru5tvenestvarnosti od strane postojeie vlasti. Naime, ona se mole pozivatina to da je legitimna, jer stepen javno iskazanog nepoverenja premanjoj joS nije pre5ao kritidnu tadku. U okolnostima kad je opstanakdru5tva doslovno ugroZen, kao Sto je sludaj u jugoslovenskom/srp-skom dru5tvu, sama dinjenica da jedna grupa drZi vlast postajeosnov njene samolegitimacije predstavljaju6i se kao iskljudivi ,,du-var" druStvenog opstanka,'pogotovu kad je opstanale.drZave stvarnougroZen. Ovo negativno simuliranje legitimnosti m6/e se odrZavatido odredene granice razliditim oblicima prinude iizazivanja straha,sve do uvodenja otvorene diktature, izazivanja gradanskog rata ilikonadnog raspada dtiave. Da bi se izbegle krajnje mogudnostidru5tvene krize, konstrukcija nove politidke formule treba da obu-hvati nekoliko momenata. To su: postojede stanje dru5tva sa fak-tidkim strukturalnim ogranidenjima, mealunarodni ambijent i bu-duia projekciju dru5tva.

Postoji li uop5te neko podrudje druStvenog L\vota u komese moZe pretpostaviti odredena vrsta op5te saglasnosti koja bi legi-timisala dru5tveni ooredak? Prosto se mora pretpostaviti da u sva-

Edinburg, 1848. Navcdcno prcma: F. Ncuman, Tlrc Democratic and AuthoritarianState, Free Prcss, London, 1957, p. 1 6.

o,,Niko (. . .) neie rci i da je prigrabio svu vlast. Svc vladavinc zna.iu dasrlaniie titulus. (. . . ) Prva karakteristika politidkc legitimacijc iestc da umanji znada.isile i poveZc je moralnim idcjama pravde, prava i razuma." M. F . Guizot,GeneralH is tory of cv ilizati on in Eur o p e, Edinburg, 1 848, p. 60.

kom dru5tvu postoji konsenzus u pogledu potrebe za opstankom.U najop5tijem smislu zainteresovanost za opstanak, dakle, pro_jekcija buduieg opstanka je nesumnjiv temelj svakog dru5tva.Medutim, u granidnom sludaju i ona na poseban nadin moZe bitidovedena u pitanje, na primer, u smislu odbijanja ili odustajanjaod odrZavanja nekog istorijski ustanovljenog druitvenog poretk;.U tom sludaju opstanak jednog druStva, odnosno, dru5tvenog poret_ka, nije nesumnjiva vrednost za sve njegove dlanove, ito iiazivapodelu jednog politidkog naroda u vise suprotstavljenih politidkihnaroda.' Upravo u takvim okolnostima stvaranje novog politidkogobrasca, odnosno moguinost dru5tvenog konsenzusa o buduiemstanju drustva, sto je isto Sto i saglasnost o modusima drustvenosopstanka, dobija vrhovni praktidni znalaj. Njen nedostatak pafbesciljno produZava dru5tvenu agoniju.

II

Koji su razlozi izostajanja novog politidkog obrasca? UtraZenju odgovora na postavljeno pitanje ogranidiiemo se ovomprilikom na jednu posebnu odliku politidke scene - supstctncijalnoshvatanje demokratije,n koje ima za posledicu podelu jednog ,poli_tidkog naroda" na vi5e suprotstavljenih,,politidkih naroda,,. bu*uuodlika je vi5eznadna i vi5eslojna, ali u svakom obliku ona uslovliavaodvijanje politidkog livota u formi praktidnih figura prijaielj_neprijateli (patriote - izdajnici; demokrate - nedemokrate: dobio

' Podela jeclnog na vile politidkih naroda moze se konstituisati na vilenadina. Na primer, na osnovu naci.nalnih, ctnirkih, regionalnih, idcoloikih... razli-ka.

zai'o je supstancijalno shvatanje dcmokratijc uzcto ovdc kao razr.sizo-stajanja odgovarajuieg poritidkog obrasca ko.ii bi unaprcd regitimisao pr"rt rtlturisanfe dru5tva? zbog toga Ito ono predstavlja dominantnu prctpostavku txdainjegrazlmevanja politike, a poscbno zbog toga sto sc zahtevi za druItvcnim p.nr"noritakode zasnivaju na supstancijalnom shvatanju demokratijc. postavlja sc, daklc,pitanje: moze li se na supstanci.ialnom razumevaniu dcmokrati.ie zasnivati sticanjcdrultvcnog poverenia ko.ie.ic nuZan uslov pretho

xoF{1,fEo

-u

N

Jr

{2

aurJ

- zlo; manjina - veiina; nacionalisti - anacionalisti itd).'Iskljudivo-st ovih figura suZava prostor praktidnog odludivanja. Cak i naprimeru figura,,demokrate - nedemokrate" moZe se pokazati koliko

supstancijalno odredenje demokratije otelav a dru5tvene promene'

Naime, legitimimisanje politidke delatnosti pomo6u figure,,demo-kratije", otvara novo pitanje: ko mogu biti subjekti demokratije?Da li je nuZno da subjekti demokratije budu supstancijalno (,,po

prirodi"),,demokratski" ?,,supstancijalno" razumevanj a demokra-tije u krajnjoj liniji zasniva se na samolegitimaciji, koja podiva na

samorazumevanju, a ne na uzajamnom priznanju subjekata' Krajnjaposledica takvog odredenja demokratije mogla bi da se pretvori udru5tveno stanje u kome pobeda ,,demokrata" ne bi morala daznaEi i pobedu demokratije.

Umesto supstancijalnog odre

xoF{1,fEo

-u

N

Jr

{2

aurJ

- zlo; manjina - veiina; nacionalisti - anacionalisti itd).'Iskljudivo-st ovih figura suZava prostor praktidnog odludivanja. Cak i naprimeru figura,,demokrate - nedemokrate" moZe se pokazati koliko

supstancijalno odredenje demokratije otelav a dru5tvene promene'

Naime, legitimimisanje politidke delatnosti pomo6u figure,,demo-kratije", otvara novo pitanje: ko mogu biti subjekti demokratije?Da li je nuZno da subjekti demokratije budu supstancijalno (,,po

prirodi"),,demokratski" ?,,supstancijalno" razumevanj a demokra-tije u krajnjoj liniji zasniva se na samolegitimaciji, koja podiva na

samorazumevanju, a ne na uzajamnom priznanju subjekata' Krajnjaposledica takvog odredenja demokratije mogla bi da se pretvori udru5tveno stanje u kome pobeda ,,demokrata" ne bi morala daznaEi i pobedu demokratije.

Umesto supstancijalnog odre

()=

ulJ

stavkama vi5estrukog ude5ia u razliditim segmentima dru5tvaputem kojih ,,gradanin" zadovoljava svoju volju za opstankom,odnosno mo6 opstajanja. U tom smislu ,,gradanin" je tadka presekarazliditih, desto neuskladenih, dru5tvenih tokova. MoZemo je pred-staviti kao sklop razlitttih, desto suprotstavijenih tendencija, kojesu okupljene oko zajednidke ose koju dini osve5iena volja za op-stankom. U tom smislu individualni identitet (subjektivitet) podivana principu individualnog suvereniteta, odnosno osve5iene voljeza opstankom u ogranidenim dru5tvenim okolnostima. evrstina,postojanost individualnog identiteta, uvek je ugroZena od straneraznorodnih uloga odredenog druStvenog subjekta koji teZi da potvr-di svoju volju za opstankom. Imaginarna nadoknada ove ugroZeno-sti/nestalnosti oblikuje se kao potreba za potpunim, ili ,,celovitim"samodredenjem subjekta .Izraz te potrebe je normativna individ-ualnost'o kao hipostaza jedne,,regulativne" predstave. Ako se sadova hipostazirana predstava praktidno interpretira kao ,,priroda"subjekta, kao njegovo supstancijalno odredenje, moieli se pomoiunje legitimisati neka druStvena promena? Drugim redima, mogu lise drudtvene promene legitimisati na temelju normativne indivi-dualnosti? Ako utvrdimo da ve6ina pripadnika jednog politidkognaroda nisu individue u normativnom smislu, Sto se po praviludogada ako se kre6emo u krugu ovog stanovi5ta, preostaje samomogudnost elitistidkog legitimisanja dru5tvenih prolinena, Sto u kraj-njem sludaju moZe zavr5iti u neobuzdanom druSt?enom volunta-rizmu. Dakle, normativno shvatanje individualnosti supstancijalnodeli pripadnike jednog politidkog naroda na ,,zrele" i ,,nezrele" itako iskljuduje ,,veiinu" iz politidkog Llota. Razlog za to leLi u

t 4 - ,'- Tako, na primer, Z. Golubovii opisuje demokratski tip lidnosti.,,Demokratski tip (lidnosti) karakteriSe: celovitost lidnosti, odsustvo narcisoidnostiili opsednutosti sopstvenom lidnosiu, sposobnost upotrebe sopstvenih vrednosti,razvoi individualnih sposobnosti i odgovrnosti, sposobnost dakaie,,ne" (buntov-nidka sposobnost), racionalnost, prcvladavanje otudcnosti i mrZnje, i zadovoljavanjepotrebe za identitetom." Z. Golubovii, Ja i Drugi, Republika, 1999. Beograd, str.5 1 .

,,...MoZe se iznadi jedan zajednidki imenitelj za odreclenje grailan-skog/demokratskog identitcta. To je, pre svega, sposobnost za samoodreclenje/au-tonomiju i za odgovornost radi aktivnog sudelovanja individua i druStvcnih grupau iavnim poslovima i u kontroli politidke vlasti. I drugo: demokratski idcntitct nijcsamo politidki identitet vei grailanski (civilni) u Sirem smislu, ukljudujuii i kultumiidentitet, koji daje osnovnu orijentaciju individuma u njihovom izboru vrednosti icilieva, kao i vrsti praksi u kojima 6e sc angaZovati." Isto, str. 7 1.

1 A

xoFafCEo

LL

N

tr_

neprTzrav anJu princ ipa individ ual nog s uvereniteta shvai eno g kaovi5estruko ospoljavanje vorje za opstankom, odnosno, zbog"neu_valavania individualne kompetentnosti u pogledu ortuuriuunii ruri-teresovanosti za opstanak kao temeljne dinjenice drustvenog ziv;i;.Jednostavno se mora pretpostaviti da su svi dlanovi i"anog"o.usiuuzainteresovani za sopstveni opstanak i da bar intuitivno ,"i:"

"r"onost te socijalne dinjenice..Drugo je pitanje dru5tvene fo*" pr.tokoje se ispoljava moi opsrajanja. Drudtvena forma moZe biri;$;;"ili neuspesna' ari nikad nije bez odnosa prema individualnoj zain-teresovanosti za opstanak. Upravo ouu u.itu zainteresova"";,i pJstavlja osnovu kontinuiteta nekog drudtvenog indiviuuma, a nenormativna individuarnost i nepromenjivost ioe-ntiteta. s ;g; 4i;_9u.91j" slabljenja principa subjektiviteta u smisru norttiuriuiogindividualizma, ili nepromenjivog identiteta, uslov usklad"nog pr"._strukturisanja drustva' ovde se samo po sebi name.e slede.e piianle:da li jedan politidki narod (ili gradanin) moZe posrari arueuti'iiodnosno moie da se promeni, a da oduva kontinuitet irii"iJ""i^"riiiUopiten odgovor moga bi da glasi: moZe ako nije odreden supst;;_cijalno, nego u odnosu na zainteresovanost za opstanak, koja pakne podrazumeva prevashodno odrZanje neke pretpostavljene ,,pri_1o_de", nego sposobnost oblikovanja strategije opstanka d" ;i.;izbegla istorijska srihija i tako potvrdila mii opitaianla. Or"gi;redima, zainteresovanost za opstanak potvrdujl ," p*r"O.t.'?.odgovarajuie formule.drustvenbg iivotikoja treba da potvrdi moJopstajanja jednog politidkog naroda, u n" ny"gouu ,";r;;;ij;;;stalnost, il i normativnu,,prirodu...

III

- . Krajnja praktidna posledica supstancijalnog razumevanjapolitikejeste podela jednog na vise potilrnrr narooalu to,,' ,tutulu,,deomokratizacija" jednepolitidke zajednice ne mora da znadi sfvar-no uvodenje demokratije u njoj, pogotovu u sludaju kad se konadnapotvrda ,,demokratske,, prirode jednog poretka moZe dobiti putemjednokratne izjave nekog o-puno_.o?enog predstavnika,,medu-narodne" zajednice. Tako se, na primer, ,Jemokratizaciia. nekospolitidkog prostora moZe tumaditikao pravo

"u ,.."riio.ii

, l'5 ovakva interpretaci ja -crcmokratije" preovradava na biviem jugosrov-cnskom prostoru vei jcdnu deccni iu.

3 5

()=

ulJ

stavkama vi5estrukog ude5ia u razliditim segmentima dru5tvaputem kojih ,,gradanin" zadovoljava svoju volju za opstankom,odnosno mo6 opstajanja. U tom smislu ,,gradanin" je tadka presekarazliditih, desto neuskladenih, dru5tvenih tokova. MoZemo je pred-staviti kao sklop razlitttih, desto suprotstavijenih tendencija, kojesu okupljene oko zajednidke ose koju dini osve5iena volja za op-stankom. U tom smislu individualni identitet (subjektivitet) podivana principu individualnog suvereniteta, odnosno osve5iene voljeza opstankom u ogranidenim dru5tvenim okolnostima. evrstina,postojanost individualnog identiteta, uvek je ugroZena od straneraznorodnih uloga odredenog druStvenog subjekta koji teZi da potvr-di svoju volju za opstankom. Imaginarna nadoknada ove ugroZeno-sti/nestalnosti oblikuje se kao potreba za potpunim, ili ,,celovitim"samodredenjem subjekta .Izraz te potrebe je normativna individ-ualnost'o kao hipostaza jedne,,regulativne" predstave. Ako se sadova hipostazirana predstava praktidno interpretira kao ,,priroda"subjekta, kao njegovo supstancijalno odredenje, moieli se pomoiunje legitimisati neka druStvena promena? Drugim redima, mogu lise drudtvene promene legitimisati na temelju normativne indivi-dualnosti? Ako utvrdimo da ve6ina pripadnika jednog politidkognaroda nisu individue u normativnom smislu, Sto se po praviludogada ako se kre6emo u krugu ovog stanovi5ta, preostaje samomogudnost elitistidkog legitimisanja dru5tvenih prolinena, Sto u kraj-njem sludaju moZe zavr5iti u neobuzdanom druSt?enom volunta-rizmu. Dakle, normativno shvatanje individualnosti supstancijalnodeli pripadnike jednog politidkog naroda na ,,zrele" i ,,nezrele" itako iskljuduje ,,veiinu" iz politidkog Llota. Razlog za to leLi u

t 4 - ,'- Tako, na primer, Z. Golubovii opisuje demokratski tip lidnosti.,,Demokratski tip (lidnosti) karakteriSe: celovitost lidnosti, odsustvo narcisoidnostiili opsednutosti sopstvenom lidnosiu, sposobnost upotrebe sopstvenih vrednosti,razvoi individualnih sposobnosti i odgovrnosti, sposobnost dakaie,,ne" (buntov-nidka sposobnost), racionalnost, prcvladavanje otudcnosti i mrZnje, i zadovoljavanjepotrebe za identitetom." Z. Golubovii, Ja i Drugi, Republika, 1999. Beograd, str.5 1 .

,,...MoZe se iznadi jedan zajednidki imenitelj za odreclenje grailan-skog/demokratskog identitcta. To je, pre svega, sposobnost za samoodreclenje/au-tonomiju i za odgovornost radi aktivnog sudelovanja individua i druStvcnih grupau iavnim poslovima i u kontroli politidke vlasti. I drugo: demokratski idcntitct nijcsamo politidki identitet vei grailanski (civilni) u Sirem smislu, ukljudujuii i kultumiidentitet, koji daje osnovnu orijentaciju individuma u njihovom izboru vrednosti icilieva, kao i vrsti praksi u kojima 6e sc angaZovati." Isto, str. 7 1.

1 A

xoFafCEo

LL

N

tr_

neprTzrav anJu princ ipa individ ual nog s uvereniteta shvai eno g kaovi5estruko ospoljavanje vorje za opstankom, odnosno, zbog"neu_valavania individualne kompetentnosti u pogledu ortuuriuunii ruri-teresovanosti za opstanak kao temeljne dinjenice drustvenog ziv;i;.Jednostavno se mora pretpostaviti da su svi dlanovi i"anog"o.usiuuzainteresovani za sopstveni opstanak i da bar intuitivno ,"i:"

"r"onost te socijalne dinjenice..Drugo je pitanje dru5tvene fo*" pr.tokoje se ispoljava moi opsrajanja. Drudtvena forma moZe biri;$;;"ili neuspesna' ari nikad nije bez odnosa prema individualnoj zain-teresovanosti za opstanak. Upravo ouu u.itu zainteresova"";,i pJstavlja osnovu kontinuiteta nekog drudtvenog indiviuuma, a nenormativna individuarnost i nepromenjivost ioe-ntiteta. s ;g; 4i;_9u.91j" slabljenja principa subjektiviteta u smisru norttiuriuiogindividualizma, ili nepromenjivog identiteta, uslov usklad"nog pr"._strukturisanja drustva' ovde se samo po sebi name.e slede.e piianle:da li jedan politidki narod (ili gradanin) moZe posrari arueuti'iiodnosno moie da se promeni, a da oduva kontinuitet irii"iJ""i^"riiiUopiten odgovor moga bi da glasi: moZe ako nije odreden supst;;_cijalno, nego u odnosu na zainteresovanost za opstanak, koja pakne podrazumeva prevashodno odrZanje neke pretpostavljene ,,pri_1o_de", nego sposobnost oblikovanja strategije opstanka d" ;i.;izbegla istorijska srihija i tako potvrdila mii opitaianla. Or"gi;redima, zainteresovanost za opstanak potvrdujl ," p*r"O.t.'?.odgovarajuie formule.drustvenbg iivotikoja treba da potvrdi moJopstajanja jednog politidkog naroda, u n" ny"gouu ,";r;;;ij;;;stalnost, il i normativnu,,prirodu...

III

- . Krajnja praktidna posledica supstancijalnog razumevanjapolitikejeste podela jednog na vise potilrnrr narooalu to,,' ,tutulu,,deomokratizacija" jednepolitidke zajednice ne mora da znadi sfvar-no uvodenje demokratije u njoj, pogotovu u sludaju kad se konadnapotvrda ,,demokratske,, prirode jednog poretka moZe dobiti putemjednokratne izjave nekog o-puno_.o?enog predstavnika,,medu-narodne" zajednice. Tako se, na primer, ,Jemokratizaciia. nekospolitidkog prostora moZe tumaditikao pravo

"u ,.."riio.ii

, l'5 ovakva interpretaci ja -crcmokratije" preovradava na biviem jugosrov-cnskom prostoru vei jcdnu deccni iu.

3 5

5aUJ

U okolnostima kad postoji opasnost od podele jednog navi5e politidkih naroda, potreba za politidkim obrascem koji bi odrZaojedinstvo politidke zajednice ne moZe da se zasniva na apriornoj iiskljudivoj postavci o demokratskim i nedemokratskim subjektima'odnosno, na supstancijalnom odredenju demokratije, ili nepromen-ljivosti identiteta dlanova politidke zajednice. U tom siuiaju poli-

tidke razlike ispoljile bi se kao stkob vre&tttsti, a ne kao sukobinterese, Sto onda onemogudava uskladivanje praktidnih ciljevaizmedu razliditih subjekata u jednom politidkom prostoru. Po5tobi krajnji ishod takvog stanja mogao da bude gradanski rat, problemdru5tvenih promena postavlja se prvenstveno kao problem mirnogprestrukturisanja dru5tva. U nedostatku definisane zajednidke pred-

stave o op5tem dobru, uvoilenje demokratskog poretka ne bi smeloprerasti u praktidni sukob razliditih vrednosti izmedu suprotstav-ljenih politidkih naroda. Shodno tome, problem opstanka jedne

politidke zajednice koja se nalazi u radikalnoj krizi treba postavitikao problem poretka u kome razh(ite politidke paradigme, diskursii subjekti mogu da nadt modus vivendi, a ne kao problem opstankarigidno definisanog politidkog subjekta.

Vratimo se ponovo pitanju Sta povezuje dlanove jedne poli-

tirlke zajednice u konstrukt koji nazivamo jednim politidkim na-rodom? eini se da je supstancijalno odreilenje politidkog narodaovde nedovoljno, dak kontraproduktivno. Umestg-supstancijalnog,ovde se predlaZe jedno ,,strukturalno" odredenjd; koje se u osnovimoZe svesti na zamisao dru5tvenog poretka koji omoguiava upo-redno postojanje vi5e neuskladenih politidkih projekata. Cini se dabi na taj nadin mogao da se oduva kontinuitet jednog politidkognaroda u razliditim istorijskim okolnostima, dak i onim koje obe-laLava radikalna dru5tvena kriza. U tom smislu kontinuitet jednog

politidkog naroda mogao bi da se odrZi na osnovu minimalne sag-lasnosti o priznavanju faktidkog stanja, odnosno prihvatanju prisu-

stva razliditih politidkih projekata kao konstitutivne dinjenice zapostoje6e druStveno stanje. A odgovaraju6i politidki obrazac, odno-sno projekt druStvenog poretka, koji bi mogao dobiti druStvenopoverenje za prethodnu legitimaciju dru5tvenih promena, trebalobi da ukljudi faktidko stanje kao jedan od svojih konstitutivnihelemenata, zajedno sa uvaZavanjem mecfunarodnog poretka i uver-ljivom projekcijom bududeg opstanka. Projekat budu6eg dru5tve-nog poretka koji uvaZava ove elemente mogao bi da dini osnovnikonstitutivni moment jednog politidkog naroda i da obezbedi nje-

36

gov kontinuitet u veioj meri, nego njegovo supstancijalno odre-denje.

Shodno tome, problem demokratskog poretka ovde se inter-pretira analogno problemu ,jezidke paradigme" i konceptu ,jezidkihigara".16 Ako zamislimo da razltditi politidki projekti odgovarajurazliditim jezidkim igrama, onda moZemo politidke subjekte po-smatrati kao ,,igrade" razliditih ,,politidkih igara" koje pripadajujednom univerzumu jezika/politike. U skladu sa tim, odgovarajuiapolitidka formula, koja bi legitimisala dru5tvene promene, bila bistrukturalno analogna jednom univerzumu jezika u kome su razlidite,jezidke igre" prihvatljive sve dok ne podnu poni5tavati druge ,je-zidke igre", ili, u krajnjem sludaju, dok ne postanu pretnja samomimplicitnom poretku jednog ,jezidkog univerzuma". U tom smislujedan politidki narod dinili bi ,,igradi" razliditih jezidkih igara, a nebi predstavljali razlidite politidke narode, odnosno, razlidite univer-zume.

IV

U vanrednim uslovima, kao Sto su jugoslovenski/srpski, ,,ig-radi" razliditih politidkih igara pojavljuju se kao pripadnici razliditih,,politidkih naroda", Sto predstavlja odiglednu pretnju opstanku bilokakvog druStvenog poretka iizaziva fundamentalni strah od potpunedru5tveneanomije. Takav strah upravo predstavlja kljudnu potporuodrZavanju lo5ih poredaka, s obzirom da oni, bar u izvesnom smislu,nose tragove bilo kakvog reda.'t UgroZenost opstanka jednog poli-

l6l-amo u vidu analogija sa Vitgcnita.jnovim shvatanjcm.jeziikih igara.Up. L. Vitgen5tajn,FiLoz.oJ.ska istraZivanja, V. Maslcia, Sarajcvo, 1987. $ 23.

l7 ,,NaivaZnila funkci ja clrultva.jc nominizaci.ja. Antropoloika prctpostavka

zato.ic ljudska Zudnla za smislom ko.ja, dini sc, ima snagu instikta. Ljudi su odrodcnja prisiljcni da zbilji namciu ncki smislcn porcdak. Taj porcdak, mcdutim,prctpostavlja dru5tvenu prcduzimljivost u urcdivan.ju izgradnje svcta. Ako smoodvoicni od druitva, izlalcmo sc mnoitvu opasnosti od ncposrednog uniitcnja.Odva.janjc od druStva nanosi po.jcdincu tako(lc i ncpodnoll jive psiholoikc napcrosri,kojc su utemeljenc u osnovno.j antropoloiko.j dinjcnici iovckovc druitvcnosti. Taopasnost.ic m(rapar excellence u ko.joj.jc pojcdinac utopl jcn u svet ncrcda, bcsmislai ludila. Stvarnost i idcntitct su bolcsno prcobra7cni u besmislcne oblikc straha.Biti u druitvu znadi biti ,dru5tvcno zdrav' ba5 u smislu zaltiicnosti od od kra.injc,bczumnosti' anomidnog tcrora. Anomi ja.jc toliko ncpodno5l.jiva da ic po.jcdinacna odrcdcn<

FafIIo

=L

oN

I

3 1

5aUJ

U okolnostima kad postoji opasnost od podele jednog navi5e politidkih naroda, potreba za politidkim obrascem koji bi odrZaojedinstvo politidke zajednice ne moZe da se zasniva na apriornoj iiskljudivoj postavci o demokratskim i nedemokratskim subjektima'odnosno, na supstancijalnom odredenju demokratije, ili nepromen-ljivosti identiteta dlanova politidke zajednice. U tom siuiaju poli-

tidke razlike ispoljile bi se kao stkob vre&tttsti, a ne kao sukobinterese, Sto onda onemogudava uskladivanje praktidnih ciljevaizmedu razliditih subjekata u jednom politidkom prostoru. Po5tobi krajnji ishod takvog stanja mogao da bude gradanski rat, problemdru5tvenih promena postavlja se prvenstveno kao problem mirnogprestrukturisanja dru5tva. U nedostatku definisane zajednidke pred-

stave o op5tem dobru, uvoilenje demokratskog poretka ne bi smeloprerasti u praktidni sukob razliditih vrednosti izmedu suprotstav-ljenih politidkih naroda. Shodno tome, problem opstanka jedne

politidke zajednice koja se nalazi u radikalnoj krizi treba postavitikao problem poretka u kome razh(ite politidke paradigme, diskursii subjekti mogu da nadt modus vivendi, a ne kao problem opstankarigidno definisanog politidkog subjekta.

Vratimo se ponovo pitanju Sta povezuje dlanove jedne poli-

tirlke zajednice u konstrukt koji nazivamo jednim politidkim na-rodom? eini se da je supstancijalno odreilenje politidkog narodaovde nedovoljno, dak kontraproduktivno. Umestg-supstancijalnog,ovde se predlaZe jedno ,,strukturalno" odredenjd; koje se u osnovimoZe svesti na zamisao dru5tvenog poretka koji omoguiava upo-redno postojanje vi5e neuskladenih politidkih projekata. Cini se dabi na taj nadin mogao da se oduva kontinuitet jednog politidkognaroda u razliditim istorijskim okolnostima, dak i onim koje obe-laLava radikalna dru5tvena kriza. U tom smislu kontinuitet jednog

politidkog naroda mogao bi da se odrZi na osnovu minimalne sag-lasnosti o priznavanju faktidkog stanja, odnosno prihvatanju prisu-

stva razliditih politidkih projekata kao konstitutivne dinjenice zapostoje6e druStveno stanje. A odgovaraju6i politidki obrazac, odno-sno projekt druStvenog poretka, koji bi mogao dobiti druStvenopoverenje za prethodnu legitimaciju dru5tvenih promena, trebalobi da ukljudi faktidko stanje kao jedan od svojih konstitutivnihelemenata, zajedno sa uvaZavanjem mecfunarodnog poretka i uver-ljivom projekcijom bududeg opstanka. Projekat budu6eg dru5tve-nog poretka koji uvaZava ove elemente mogao bi da dini osnovnikonstitutivni moment jednog politidkog naroda i da obezbedi nje-

36

gov kontinuitet u veioj meri, nego njegovo supstancijalno odre-denje.

Shodno tome, problem demokratskog poretka ovde se inter-pretira analogno problemu ,jezidke paradigme" i konceptu ,jezidkihigara".16 Ako zamislimo da razltditi politidki projekti odgovarajurazliditim jezidkim igrama, onda moZemo politidke subjekte po-smatrati kao ,,igrade" razliditih ,,politidkih igara" koje pripadajujednom univerzumu jezika/politike. U skladu sa tim, odgovarajuiapolitidka formula, koja bi legitimisala dru5tvene promene, bila bistrukturalno analogna jednom univerzumu jezika u kome su razlidite,jezidke igre" prihvatljive sve dok ne podnu poni5tavati druge ,je-zidke igre", ili, u krajnjem sludaju, dok ne postanu pretnja samomimplicitnom poretku jednog ,jezidkog univerzuma". U tom smislujedan politidki narod dinili bi ,,igradi" razliditih jezidkih igara, a nebi predstavljali razlidite politidke narode, odnosno, razlidite univer-zume.

IV

U vanrednim uslovima, kao Sto su jugoslovenski/srpski, ,,ig-radi" razliditih politidkih igara pojavljuju se kao pripadnici razliditih,,politidkih naroda", Sto predstavlja odiglednu pretnju opstanku bilokakvog druStvenog poretka iizaziva fundamentalni strah od potpunedru5tveneanomije. Takav strah upravo predstavlja kljudnu potporuodrZavanju lo5ih poredaka, s obzirom da oni, bar u izvesnom smislu,nose tragove bilo kakvog reda.'t UgroZenost opstanka jednog poli-

l6l-amo u vidu analogija sa Vitgcnita.jnovim shvatanjcm.jeziikih igara.Up. L. Vitgen5tajn,FiLoz.oJ.ska istraZivanja, V. Maslcia, Sarajcvo, 1987. $ 23.

l7 ,,NaivaZnila funkci ja clrultva.jc nominizaci.ja. Antropoloika prctpostavka

zato.ic ljudska Zudnla za smislom ko.ja, dini sc, ima snagu instikta. Ljudi su odrodcnja prisiljcni da zbilji namciu ncki smislcn porcdak. Taj porcdak, mcdutim,prctpostavlja dru5tvenu prcduzimljivost u urcdivan.ju izgradnje svcta. Ako smoodvoicni od druitva, izlalcmo sc mnoitvu opasnosti od ncposrednog uniitcnja.Odva.janjc od druStva nanosi po.jcdincu tako(lc i ncpodnoll jive psiholoikc napcrosri,kojc su utemeljenc u osnovno.j antropoloiko.j dinjcnici iovckovc druitvcnosti. Taopasnost.ic m(rapar excellence u ko.joj.jc pojcdinac utopl jcn u svet ncrcda, bcsmislai ludila. Stvarnost i idcntitct su bolcsno prcobra7cni u besmislcne oblikc straha.Biti u druitvu znadi biti ,dru5tvcno zdrav' ba5 u smislu zaltiicnosti od od kra.injc,bczumnosti' anomidnog tcrora. Anomi ja.jc toliko ncpodno5l.jiva da ic po.jcdinacna odrcdcn<

FafIIo

=L

oN

I

3 1

tauJ

tidkog naroda, a to pre svega znadi ugroZenost opstanka bilo kakvogporetka u njemu, dobija oblik straha od politidko-pravne prazninei aktualizuje pitanje granica prava na pobunu. Blizina 'bezumnog

anomidnog terora' rzaziva pre politidku inhibiciju, nego politidkiangaLman,dime postojeia vlast moZe da manipuli5e. Naime, pravona pobunu protiv lo5eg poretka ima granicu u moguinosti opstankajednog dru5tva, Sto je u uslovima radikalne dru5tvene krize isto Stoi moguinost opstajanja bilo kakvog drZavnog poretka. Tako i pravona pobunu i gradansku neposlu5nost, koje je artikulisano u okviru' liberterske' kritike dru5tva, dobija ograniden praktidni zna(aj.tBNasuprot tome, vi5estruko suZen praktidni prostor delovanja pos-tojeie vlasti moZe svaki oblik nenasilne grailanske pobune dapretvori u primenu nasilja, Sto nagove5tava da bi i odgovor mogaobiti nasilan.tn Odgovorna i afirmativna politika koja ima na umujavni interes dru5tva mora uvaZavati ovu dinjenicu kao kljudnimoment dru5Wenih promena.

U tom kontekstu kljudno pitanje volje za promenama tidese pitanja na koji nadin ie se promene dogoditi, odnosno moguinostimirnog prestrukturisanja dru5tva. Medutim, u bilo kojoj varijantinjihovog odvijanja, pitanje straha od potpune anomije ima6e kljudnomesto. Spram objektivnog straha od potpune anomije kvalifikacijenaroda kao ,,nezrelog",,,iskvarenog" i sl. postaju irelevantne. Dakle,

ukoliko pojedinac verujc da ta kajnja Zrtva ima nomidno znaterrje." P.Bcrger,TheSacred Conopy, New York, 1967. Navcdeno kod J. HabcrmatiProblemi legitimacijeu kasnom kapitalizmu,Zagreb, Naprijed, 1982. str. 143-144.

18 Spominjanje ove praktidno-tcori.iske tradiciic nalazi opravdanjc sobzirom na to da ona predstavlja vaZan momcnt u nastaianiu postojcdc politidkcaltcrnative. Dugorodna,,libcrtcrska" (anarhistidka) kritika ,porctka' kao preprekeza ostvarenje ,slobode' mogla jc da ne pomi5lja na krajnjc posledicc sve dok jcjugoslovenska drZava izglcdalajaka. Ishod angaZmana ,kritiike inteligcncije', dijije razvoj tekao od ncdvosmislcnog prihvatanja jugoslovcnskog socijalizma, prckoanarhistidke kritike drZavc i zalaganja za ,socijalistidko civilno dru5tvo' do afirmaci.jc,grailanskog' druStva, je protivredan. S jednc stranc, kritika ustanova prctvorila scu kritiku bez predmeta, jcr su ustanove radikalno obczvrcdcnc. S drugc stranc,potreba za ustanovama kao ambijentom u komc ,civilno druitvo' ima smisla prc-obraiava,kritidki' angaZman u afirmaciju ustanova, a pravo na pobunu u allrmativnupolitiku izgradnje pravne drlavc.

leTo znaii cla se nenasilni karaktcr graclanske neposluinosti, kako ga, naprimer, pominje Rols (,,Graelanska neposlulnost je nenasilna (...) Ona iz.ral.avaneposlulnost zakonu unutar povercnja zakonu. Zakon 1c narulen, ali nc i povcrcnjcprema zakonu." J. Rawls, Theory oJ'Jttstice,p.366.), moZc ograniiiti na ,dobrouredena druStva', ali nc i na drultva u prestrukturisanju.

moZe se pretpostaviti da ie se politidke promene odvijati u prostoru

izmedu straha od potpune anomUe i odgovarajuie projekcije poretka(politidkog obrasca) koji ih na osnovu svoje uverljivosti moZe una-pred legitimisati.

U postoje6im uslovima mogu se zamisliti slede6e vrste dru-Stvenih promena: uvodenje otvorene diktature, gradanski rat, spolj-na intervencija i prestruturisanje dru5tva uz oduvanje jednog,,poli-

tidkog naroda". Oblikovanje nove politidke formule koja bi omogu-iila prestrukturisanje druStva uz oduvanje jednog,,politidkog naro-da" neodvojivo je od narodne zainteresovanosti za opstanak, kojase mora praktidno pretpostaviti kao uslov politidkog delovanja.Naravno, oblici tog interesa mogu biti razliditi - razbijeni, ili homo-genizovani; nedovoljno artikulisani, il i diferencirani... Medutim,sam interes za opstankom je nezaobilazan moment praktidnog Zivo-ta. Novi politidki obrazac treba da omoguii preusmeravanje narodnezainteresovanosti za opstanak od brige zabtlo kakvu vrstu poretka,dakle, od straha od potpune anomije, ka verovatno6i boljeg poretkaod postoje6eg. To zahteva i novu politidku imaginaciju, koja je ustanju da artikuliSe politidki projekt koji dozvoljava produktivnouporedno postojanje vi5e politidkih paradigmi (koje su inade prisut-ne kao iskljudivi projekti) u jednom politidkom narodu, analognopostojanju vi5e ,jezidki igara" u jednom jezidkom univerzumu.

Preusmeravanje narodnog interesa za oduvanjem bilo kakvogporetka ka interesu za stvaranjem postojanog opstanka, odnosnodobro uredenog dru5tva, pretpostavlja uverljivu artikulaciju javnoginteresa, koji se moze pretvoriti u javni pritisak na postojedi poredak.Ona bi mogla biti osnova na kojoj se primena sile s njegove stranemoZe udiniti bespredmetnom. A ona bi bila bespredmetna ako seunapred sa velikom verovatnodom moZe pretpostaviti da u krajnjemsludaju sila moZe biti upotrebljena nad onim ko je prvi upotrebljava.Verovatnoia gubitka kontrole nad silom od strane postoje6e vlasti,Sto moZe biti posledica dobro artikulisanog javnog interesa za op-stankom naroda, predstavlja sa svoje strane garantiju za5tite narodaod moguie samovolje vladajuie grupe. S druge strane, ona pred-stavlja i polazi5te za uobidajeno definsanje manjine i ve6ine upolitidkom prostoru, po5to postoje(a ,,ve(ina" predstavlja organi-zovan spoj nekoliko ,,manjina" naroda, koje spram sebe imaju,,manjinu" kao neorgazinovan skup vedeg ostatka naroda. Medutim,da bi postojeia vlast izgubila oslonac u negativno izraZenom pove-renju naroda kao osnovu svoju legitimacije, neophodno je da poli-

X

tsalcc

:-oN

J

I

3 8 3 9

tauJ

tidkog naroda, a to pre svega znadi ugroZenost opstanka bilo kakvogporetka u njemu, dobija oblik straha od politidko-pravne prazninei aktualizuje pitanje granica prava na pobunu. Blizina 'bezumnog

anomidnog terora' rzaziva pre politidku inhibiciju, nego politidkiangaLman,dime postojeia vlast moZe da manipuli5e. Naime, pravona pobunu protiv lo5eg poretka ima granicu u moguinosti opstankajednog dru5tva, Sto je u uslovima radikalne dru5tvene krize isto Stoi moguinost opstajanja bilo kakvog drZavnog poretka. Tako i pravona pobunu i gradansku neposlu5nost, koje je artikulisano u okviru' liberterske' kritike dru5tva, dobija ograniden praktidni zna(aj.tBNasuprot tome, vi5estruko suZen praktidni prostor delovanja pos-tojeie vlasti moZe svaki oblik nenasilne grailanske pobune dapretvori u primenu nasilja, Sto nagove5tava da bi i odgovor mogaobiti nasilan.tn Odgovorna i afirmativna politika koja ima na umujavni interes dru5tva mora uvaZavati ovu dinjenicu kao kljudnimoment dru5Wenih promena.

U tom kontekstu kljudno pitanje volje za promenama tidese pitanja na koji nadin ie se promene dogoditi, odnosno moguinostimirnog prestrukturisanja dru5tva. Medutim, u bilo kojoj varijantinjihovog odvijanja, pitanje straha od potpune anomije ima6e kljudnomesto. Spram objektivnog straha od potpune anomije kvalifikacijenaroda kao ,,nezrelog",,,iskvarenog" i sl. postaju irelevantne. Dakle,

ukoliko pojedinac verujc da ta kajnja Zrtva ima nomidno znaterrje." P.Bcrger,TheSacred Conopy, New York, 1967. Navcdeno kod J. HabcrmatiProblemi legitimacijeu kasnom kapitalizmu,Zagreb, Naprijed, 1982. str. 143-144.

18 Spominjanje ove praktidno-tcori.iske tradiciic nalazi opravdanjc sobzirom na to da ona predstavlja vaZan momcnt u nastaianiu postojcdc politidkcaltcrnative. Dugorodna,,libcrtcrska" (anarhistidka) kritika ,porctka' kao preprekeza ostvarenje ,slobode' mogla jc da ne pomi5lja na krajnjc posledicc sve dok jcjugoslovenska drZava izglcdalajaka. Ishod angaZmana ,kritiike inteligcncije', dijije razvoj tekao od ncdvosmislcnog prihvatanja jugoslovcnskog socijalizma, prckoanarhistidke kritike drZavc i zalaganja za ,socijalistidko civilno dru5tvo' do afirmaci.jc,grailanskog' druStva, je protivredan. S jednc stranc, kritika ustanova prctvorila scu kritiku bez predmeta, jcr su ustanove radikalno obczvrcdcnc. S drugc stranc,potreba za ustanovama kao ambijentom u komc ,civilno druitvo' ima smisla prc-obraiava,kritidki' angaZman u afirmaciju ustanova, a pravo na pobunu u allrmativnupolitiku izgradnje pravne drlavc.

leTo znaii cla se nenasilni karaktcr graclanske neposluinosti, kako ga, naprimer, pominje Rols (,,Graelanska neposlulnost je nenasilna (...) Ona iz.ral.avaneposlulnost zakonu unutar povercnja zakonu. Zakon 1c narulen, ali nc i povcrcnjcprema zakonu." J. Rawls, Theory oJ'Jttstice,p.366.), moZc ograniiiti na ,dobrouredena druStva', ali nc i na drultva u prestrukturisanju.

moZe se pretpostaviti da ie se politidke promene odvijati u prostoru

izmedu straha od potpune anomUe i odgovarajuie projekcije poretka(politidkog obrasca) koji ih na osnovu svoje uverljivosti moZe una-pred legitimisati.

U postoje6im uslovima mogu se zamisliti slede6e vrste dru-Stvenih promena: uvodenje otvorene diktature, gradanski rat, spolj-na intervencija i prestruturisanje dru5tva uz oduvanje jednog,,poli-

tidkog naroda". Oblikovanje nove politidke formule koja bi omogu-iila prestrukturisanje druStva uz oduvanje jednog,,politidkog naro-da" neodvojivo je od narodne zainteresovanosti za opstanak, kojase mora praktidno pretpostaviti kao uslov politidkog delovanja.Naravno, oblici tog interesa mogu biti razliditi - razbijeni, ili homo-genizovani; nedovoljno artikulisani, il i diferencirani... Medutim,sam interes za opstankom je nezaobilazan moment praktidnog Zivo-ta. Novi politidki obrazac treba da omoguii preusmeravanje narodnezainteresovanosti za opstanak od brige zabtlo kakvu vrstu poretka,dakle, od straha od potpune anomije, ka verovatno6i boljeg poretkaod postoje6eg. To zahteva i novu politidku imaginaciju, koja je ustanju da artikuliSe politidki projekt koji dozvoljava produktivnouporedno postojanje vi5e politidkih paradigmi (koje su inade prisut-ne kao iskljudivi projekti) u jednom politidkom narodu, analognopostojanju vi5e ,jezidki igara" u jednom jezidkom univerzumu.

Preusmeravanje narodnog interesa za oduvanjem bilo kakvogporetka ka interesu za stvaranjem postojanog opstanka, odnosnodobro uredenog dru5tva, pretpostavlja uverljivu artikulaciju javnoginteresa, koji se moze pretvoriti u javni pritisak na postojedi poredak.Ona bi mogla biti osnova na kojoj se primena sile s njegove stranemoZe udiniti bespredmetnom. A ona bi bila bespredmetna ako seunapred sa velikom verovatnodom moZe pretpostaviti da u krajnjemsludaju sila moZe biti upotrebljena nad onim ko je prvi upotrebljava.Verovatnoia gubitka kontrole nad silom od strane postoje6e vlasti,Sto moZe biti posledica dobro artikulisanog javnog interesa za op-stankom naroda, predstavlja sa svoje strane garantiju za5tite narodaod moguie samovolje vladajuie grupe. S druge strane, ona pred-stavlja i polazi5te za uobidajeno definsanje manjine i ve6ine upolitidkom prostoru, po5to postoje(a ,,ve(ina" predstavlja organi-zovan spoj nekoliko ,,manjina" naroda, koje spram sebe imaju,,manjinu" kao neorgazinovan skup vedeg ostatka naroda. Medutim,da bi postojeia vlast izgubila oslonac u negativno izraZenom pove-renju naroda kao osnovu svoju legitimacije, neophodno je da poli-

X

tsalcc

:-oN

J

I

3 8 3 9

da aparatu u principu treba obezbediti tehnidku sferu vr5enja vlasti,odnosno priznati mogu6nost njegovog funkcionisanja u razliditimdru5tvenim okolnostima, dakle, u okolnostima kad se promeni ne-posredni nosilac vlasti. Ovo stoga Sto bi po dru5tvo bilo krajnjeopasno da izgubi akumulirano tehnidko znanje u vrienju vlasti. Usuprotnom, supstancijalno odredenje aparata i njegovo praktidnoponi5tavanje znadilo bi samo joS jedan korak ka potpunoj anomijidru5tva, i povratno, odrZavanje dru5tvene agonije zbog straha odpada u potpunu anomiju.

Konadno, vratimo se polaznom pitanju: kako traju dru5tveniporeci koji sputavaju slobodu? Najjednostavnije redeno, tako Stoneposredno nagove5tavaju gore politidke poretke, ili, dak, Sto dinemogu6im propast bilo kakvog druitvenog poretka. Da li se, dakle,postoje6i poredak odriava samo na sili? Te5ko je potvrdno odgo_voriti,jer on nalazi odredenu 'pravnu i moralnu osnovu. za opstanakna taj nadin Sto se predstavlja kao iskljudivi duvar dru5tvaldriave.2lOdriava se, dakle, zahvaljujuii narodnom strahu od ugroZenostiopstanka, nedostatku egzistencijalno-praktidne sigurnosti. MoZdase moZe reii da opstaje zahvaljujuii sili, ali ne svojoj, nego tudoj- sebi neprijateljskoj, koja u postojeiim medunarodnim okolnosti_ma moZe da ugrozi opstanak dri.ave,koja proizvodi egz.istencijalnistrah od potpune anomije ili gubitka samostalnosti. U stvari, krizau Jugoslaviji je dublja od politidke krize. postojeia sfera politidkogopstaje nepromenjena, jer je briga za opstanak preme5tena iz poli_tidke ravni u dublje slojeve dru5tvene egzistencije. Drugim redima,u politidkoj ravni jos uvek nije na odgovarujudi nadin artikulasanadru5tvena kriza.

Neposredno se suodavamo sa radikalnim razdvajanjem prob_lema opstanka (problema egzistencijalno-praktidne sigurnosii) odproblema praktidne slobode dru5tva (problema politidke demo_kratije). No, nezainteresovanost naroda za politidku sferu, ne znadii nezainteresovanost naroda za sopstveni opstanak, niti pak njegovuneobave5tenost. Narod je nezainteresovan za politidku sferu, ili

' t , , . . .U druStvima koja su clost igla izvostan stcpen civl izaci jc, vladajuicklase se nc zadovoljavaju cla svoju vlast opravdavaju samo time sto .ic cle factoposcdu.iu, nego se trudc da za svoju vlast nailu ncki moralni i pravni osnov, prikazujuii.ic kao logidnu i nuZnu posleclicu uienja i verovanja ko.ia su iiroko priznata i piitr-vadcna... ova.j pravni i moralni osnov ili princip na kojem vlast politidkc lilascpodiva.icstc ono 5to smo na drugom mcstu nazvali i 5to 6cmo nastaviti da zovcmo,,politidka lbrmula". G. Mosca,Tfte Ruling Cktss,McGraw Hill, Ncw york_London,1939 . o.70 .

x

*J)l(E

;)I

N

=I

4 l

auJ

=

tidka alternativa stekne pozitivno poverenje od strane naroda naosnovu politidkog projekta u kome je pozitivno artikulisan javniinteres. Dakle, tek pozitivno iskazano poverenje predstavlja neopho-dan uslov za prethodno legitimisanje dru5tvenih promena.'o Podtim uslovom bilo bi zatim mogu6e verifikovati volju za prestruk-turisanjem dru5tva putem izbora.

Prema tome, svaki ozbiljan projekt druStvenih promena morapodivati na pretpostavci o narodnoj teZnji ka poretku, dija je drugastrana strah od potpune anomije, i uvaZavanju dinjenice da je narodzaista zainteresovan za opstanak, bez obzira na to da li je 'politidka

elita' u stanju, ili nije, da nade dobru politidku formulu zaraznorodnedru5tvene interese. U skladu sa tim, i opstanak lo5eg politidkogporetka moZe se posmatrati kao slabost politidke alternative, kojaje, ili nezainteresovana za narodnu brigu za opstanak, ili nesposobnada stvori novu politidku formulu kao osnov svoje legitimacije upodsticanju druStvenih promena, pri demu supstancijalno razume-vanje demokratije predstavlja jednu od kljudnih prepreka. Naime,ono je neprekidno drZi u raskoraku izmedu dovoljnosti pretpostav-ljene samolegitimacije i nedostatka pozitivnog dru5tvenog povere-nja. Stoga se pokazuje sve izrazitijapotreba zanovim razumevanjempolitike, razumevanjem koje se zasniva na drugadijoj sintetiikojpredstavi o dru5tvenoj stvarnosti od postojede.

Po5to opasnost,od institucionalne praznine predstavlja klju-dnu opasnost po opstanak jednog dru5tva, dugffidno odrZavanjeove opasnosti u javnom prostoru praktidno zna(i i neodredenoodrZavanje lo5eg dru5tvenog poretka. Prestrukturisanje dru5tva,ukoliko teLi da izbegne ekstremne moguinosti odvijanja, moralobi da oduva kontinuitet jednog politidkog naroda, Sto praktidnoznaEii kontinuitet druStvenih ustanova. S druge strane, to ukazujena dinjenicu da postojeia vlast, kao reprezent dru5tva, ima praktidnoznadenje koje prevazilazi njen neposredni grupni interes. U tomsmislu postoje6e institucije, ma kako bile lo5e, predstavljaju mini-malnu osnovu kontinuiteta jednog politidkog naroda. Zbog toga seu prestrukturisanju dru5tva ne sme poni5titi praktidni znaEaj dr-Lavnog aparata, shva6enog sa stanoviSta tehnologije vr5enja vlasti,a ne sa stanovi5ta pripadanja odredenoj politidkoj grupi. To znadi

20 Nezavidan poloZai jugoslovenske/srpskc drZave u mcilunaro

da aparatu u principu treba obezbediti tehnidku sferu vr5enja vlasti,odnosno priznati mogu6nost njegovog funkcionisanja u razliditimdru5tvenim okolnostima, dakle, u okolnostima kad se promeni ne-posredni nosilac vlasti. Ovo stoga Sto bi po dru5tvo bilo krajnjeopasno da izgubi akumulirano tehnidko znanje u vrienju vlasti. Usuprotnom, supstancijalno odredenje aparata i njegovo praktidnoponi5tavanje znadilo bi samo joS jedan korak ka potpunoj anomijidru5tva, i povratno, odrZavanje dru5tvene agonije zbog straha odpada u potpunu anomiju.

Konadno, vratimo se polaznom pitanju: kako traju dru5tveniporeci koji sputavaju slobodu? Najjednostavnije redeno, tako Stoneposredno nagove5tavaju gore politidke poretke, ili, dak, Sto dinemogu6im propast bilo kakvog druitvenog poretka. Da li se, dakle,postoje6i poredak odriava samo na sili? Te5ko je potvrdno odgo_voriti,jer on nalazi odredenu 'pravnu i moralnu osnovu. za opstanakna taj nadin Sto se predstavlja kao iskljudivi duvar dru5tvaldriave.2lOdriava se, dakle, zahvaljujuii narodnom strahu od ugroZenostiopstanka, nedostatku egzistencijalno-praktidne sigurnosti. MoZdase moZe reii da opstaje zahvaljujuii sili, ali ne svojoj, nego tudoj- sebi neprijateljskoj, koja u postojeiim medunarodnim okolnosti_ma moZe da ugrozi opstanak dri.ave,koja proizvodi egz.istencijalnistrah od potpune anomije ili gubitka samostalnosti. U stvari, krizau Jugoslaviji je dublja od politidke krize. postojeia sfera politidkogopstaje nepromenjena, jer je briga za opstanak preme5tena iz poli_tidke ravni u dublje slojeve dru5tvene egzistencije. Drugim redima,u politidkoj ravni jos uvek nije na odgovarujudi nadin artikulasanadru5tvena kriza.

Neposredno se suodavamo sa radikalnim razdvajanjem prob_lema opstanka (problema egzistencijalno-praktidne sigurnosii) odproblema praktidne slobode dru5tva (problema politidke demo_kratije). No, nezainteresovanost naroda za politidku sferu, ne znadii nezainteresovanost naroda za sopstveni opstanak, niti pak njegovuneobave5tenost. Narod je nezainteresovan za politidku sferu, ili

' t , , . . .U druStvima koja su clost igla izvostan stcpen civl izaci jc, vladajuicklase se nc zadovoljavaju cla svoju vlast opravdavaju samo time sto .ic cle factoposcdu.iu, nego se trudc da za svoju vlast nailu ncki moralni i pravni osnov, prikazujuii.ic kao logidnu i nuZnu posleclicu uienja i verovanja ko.ia su iiroko priznata i piitr-vadcna... ova.j pravni i moralni osnov ili princip na kojem vlast politidkc lilascpodiva.icstc ono 5to smo na drugom mcstu nazvali i 5to 6cmo nastaviti da zovcmo,,politidka lbrmula". G. Mosca,Tfte Ruling Cktss,McGraw Hill, Ncw york_London,1939 . o.70 .

x

*J)l(E

;)I

N

=I

4 l

auJ

=

tidka alternativa stekne pozitivno poverenje od strane naroda naosnovu politidkog projekta u kome je pozitivno artikulisan javniinteres. Dakle, tek pozitivno iskazano poverenje predstavlja neopho-dan uslov za prethodno legitimisanje dru5tvenih promena.'o Podtim uslovom bilo bi zatim mogu6e verifikovati volju za prestruk-turisanjem dru5tva putem izbora.

Prema tome, svaki ozbiljan projekt druStvenih promena morapodivati na pretpostavci o narodnoj teZnji ka poretku, dija je drugastrana strah od potpune anomije, i uvaZavanju dinjenice da je narodzaista zainteresovan za opstanak, bez obzira na to da li je 'politidka

elita' u stanju, ili nije, da nade dobru politidku formulu zaraznorodnedru5tvene interese. U skladu sa tim, i opstanak lo5eg politidkogporetka moZe se posmatrati kao slabost politidke alternative, kojaje, ili nezainteresovana za narodnu brigu za opstanak, ili nesposobnada stvori novu politidku formulu kao osnov svoje legitimacije upodsticanju druStvenih promena, pri demu supstancijalno razume-vanje demokratije predstavlja jednu od kljudnih prepreka. Naime,ono je neprekidno drZi u raskoraku izmedu dovoljnosti pretpostav-ljene samolegitimacije i nedostatka pozitivnog dru5tvenog povere-nja. Stoga se pokazuje sve izrazitijapotreba zanovim razumevanjempolitike, razumevanjem koje se zasniva na drugadijoj sintetiikojpredstavi o dru5tvenoj stvarnosti od postojede.

Po5to opasnost,od institucionalne praznine predstavlja klju-dnu opasnost po opstanak jednog dru5tva, dugffidno odrZavanjeove opasnosti u javnom prostoru praktidno zna(i i neodredenoodrZavanje lo5eg dru5tvenog poretka. Prestrukturisanje dru5tva,ukoliko teLi da izbegne ekstremne moguinosti odvijanja, moralobi da oduva kontinuitet jednog politidkog naroda, Sto praktidnoznaEii kontinuitet druStvenih ustanova. S druge strane, to ukazujena dinjenicu da postojeia vlast, kao reprezent dru5tva, ima praktidnoznadenje koje prevazilazi njen neposredni grupni interes. U tomsmislu postoje6e institucije, ma kako bile lo5e, predstavljaju mini-malnu osnovu kontinuiteta jednog politidkog naroda. Zbog toga seu prestrukturisanju dru5tva ne sme poni5titi praktidni znaEaj dr-Lavnog aparata, shva6enog sa stanoviSta tehnologije vr5enja vlasti,a ne sa stanovi5ta pripadanja odredenoj politidkoj grupi. To znadi

20 Nezavidan poloZai jugoslovenske/srpskc drZave u mcilunaro

autJ

zato sto ne vidi kako bi u njoj re5io svoju egzistencijalnu krizu, ilizato Sto u njoj vidi mogu6nost ekstremnih dru5tvenih sukoba. Uoba sludaja kljudno mesto zauzima nesostatak artikulisane politidkeformule kao op5teg okvira za ostvarenje neposredne zaintereso-vanosti za opstanak. Medutim, na osnovu tognedostatka proistidei zabluda u narodu da se trajno mogu na6i pojedinadna re5enjaegzistencijalno-dru5tvene krize mimo uvaZavanja op5tih ogranide-nja i mimo javnog interesa.

Moglo bi se zakljuditi da situacija koju odlikuje prisustvoneposredne zainteresovanosti za opstanak i nedostatak odgovaraju-6e politidke formule predstavlja izvan-poLitiiko stanje druStva dijaje krajnja posledica - ne politidko animiranje naroda, nego ravnodu-Snost za sferu politidkog.Zaito? Ukratko, na5 odgovor bi se mogaosaZeti na slede6e. Supstancijalno odredenje politike, koje dominirau javnom prostoru, uslovljava podelu jednog na vi5e politidkih na-roda, Sto u empirijskoj ravni dobija oblik politiikog sukobljavanjai otvara mogudnost anomidkog terora. Prezasi6enost prisustvompolititkog ispoljava se neposredno kao problem preuzimanja vlastijedne dru5tvene grupe od druge, pri demu se zanemaruje javni in-teres. Sve to, naime - viSak politidkog u javnom prostoru, odvra6a'narod' od neposrednog politidkog angaZovanja i dini ga politidkiravnodu5nim, jer u toj ravni ne nalazi mogudnost ostvarenja interesaza opstankom. Interes za opstankom, ako ve6 postoji pored druStve-ne rezignacije, ispoljava se u elementarnijim fofurama od politidketako 5to se svakom dini da moZe pojedinadno izbedi op5tu sudbinu.U takvom stanju dru5tvo sve vi5e zaostaje u odnosu na mdernu in-stitucionalnu sloZenost i tako dozvoljava, ili da postane predmetotvorene diktature, ili da padne u potpunu anomiju' eini se da bise ova opasnost mogla izbeCi na dva nadina - ili da dru5tvo budeza5ti6eno spolja, Sto je uvek neizvesno, ili da se pojavi politidkiprojekt, sa novom sintetidkom predstavom dru5tvene stvarnosti,koji bi stekao pozitivno dru5tveno poverenje i tako unapred legitimi-sao prestrukturisanje dru5tva, Sto je obaveza politidke alternative imera njene odgovornosti, pogotovu kad se ima na umu dinjenicada postojeia politidka elita u potpunosti zauz\ma raspoloZivi poli-

tidki prostor. Ni u jednom sludaju, medutim, nije nuZno da re5enjebude 'demokratsko', nego 'uspe5no'! MoZe se samo pretpostavitida 6e se naknadno 'uspe5nost' opravdavati

'demokratski', ukoliko'demokratija' jo5 uvek bude imala znadajnu praktidno-simbolidkuvrednost.

BibliograJiia:

Berger, P."The Sacretl Conopy, New York, 1967.Golubovii, Z.,Ja i Dragl, Republika, 1999. Beograd.Guizot, M. F ., Gene ral H istory of' C iv i lizat iprt irt Euro pe,Edinburg, 1 g4g.Habermas, J., Problemi legitimuci.ie u kasnom kapitttlinnu,Zagreb, Nap_

rijed, 1982.Held ,D ., Modeli demokrarije, Skolska knjiga, Zagreb , 1990 .Lipset, S.,The First New Natiort, Heineman, London, 1964.Loewenstein, K., Political Power and Governmental proces, universitv

ofChicago Press, Chicago and London, 1957Mosca, G.,The Ruling Class, McGraw Hill, New york-London. 1939Neuman, F ., D e mo kr atas ka i a u t o r itann dr iav tt, Naprijed, Zag reb, 197 4.Pe5ii,V., (Intervju) N1N, 12.08.1999.Rawls,J., Theory of Justice,Harvard Up, Cambridge Mass, 1971.Savi6, M., Vanredrut startie,F. Viinjid, 1999.Tadi(,Lj., Nauka o politici, Rad, Beograd, 1988.Vitgen5tajn, L., Fiktzolska istruiivania,V. MasleSa, Saraievo. 19g7.

Mile Savii

THE LIMITS OF,,SUBSTANTIAL DEMOCRACY"Summary

The subject under discussi.n in this article is problcm of thc .substantialdcmocracy', which is treated by author as factor that complicatcs thc srcial changcsin thc Yugoslav/serbian society. Thc author claims that thc substantial intcmretati

autJ

zato sto ne vidi kako bi u njoj re5io svoju egzistencijalnu krizu, ilizato Sto u njoj vidi mogu6nost ekstremnih dru5tvenih sukoba. Uoba sludaja kljudno mesto zauzima nesostatak artikulisane politidkeformule kao op5teg okvira za ostvarenje neposredne zaintereso-vanosti za opstanak. Medutim, na osnovu tognedostatka proistidei zabluda u narodu da se trajno mogu na6i pojedinadna re5enjaegzistencijalno-dru5tvene krize mimo uvaZavanja op5tih ogranide-nja i mimo javnog interesa.

Moglo bi se zakljuditi da situacija koju odlikuje prisustvoneposredne zainteresovanosti za opstanak i nedostatak odgovaraju-6e politidke formule predstavlja izvan-poLitiiko stanje druStva dijaje krajnja posledica - ne politidko animiranje naroda, nego ravnodu-Snost za sferu politidkog.Zaito? Ukratko, na5 odgovor bi se mogaosaZeti na slede6e. Supstancijalno odredenje politike, koje dominirau javnom prostoru, uslovljava podelu jednog na vi5e politidkih na-roda, Sto u empirijskoj ravni dobija oblik politiikog sukobljavanjai otvara mogudnost anomidkog terora. Prezasi6enost prisustvompolititkog ispoljava se neposredno kao problem preuzimanja vlastijedne dru5tvene grupe od druge, pri demu se zanemaruje javni in-teres. Sve to, naime - viSak politidkog u javnom prostoru, odvra6a'narod' od neposrednog politidkog angaZovanja i dini ga politidkiravnodu5nim, jer u toj ravni ne nalazi mogudnost ostvarenja interesaza opstankom. Interes za opstankom, ako ve6 postoji pored druStve-ne rezignacije, ispoljava se u elementarnijim fofurama od politidketako 5to se svakom dini da moZe pojedinadno izbedi op5tu sudbinu.U takvom stanju dru5tvo sve vi5e zaostaje u odnosu na mdernu in-stitucionalnu sloZenost i tako dozvoljava, ili da postane predmetotvorene diktature, ili da padne u potpunu anomiju' eini se da bise ova opasnost mogla izbeCi na dva nadina - ili da dru5tvo budeza5ti6eno spolja, Sto je uvek neizvesno, ili da se pojavi politidkiprojekt, sa novom sintetidkom predstavom dru5tvene stvarnosti,koji bi stekao pozitivno dru5tveno poverenje i tako unapred legitimi-sao prestrukturisanje dru5tva, Sto je obaveza politidke alternative imera njene odgovornosti, pogotovu kad se ima na umu dinjenicada postojeia politidka elita u potpunosti zauz\ma raspoloZivi poli-

tidki prostor. Ni u jednom sludaju, medutim, nije nuZno da re5enjebude 'demokratsko', nego 'uspe5no'! MoZe se samo pretpostavitida 6e se naknadno 'uspe5nost' opravdavati

'demokratski', ukoliko'demokratija' jo5 uvek bude imala znadajnu praktidno-simbolidkuvrednost.

BibliograJiia:

Berger, P."The Sacretl Conopy, New York, 1967.Golubovii, Z.,Ja i Dragl, Republika, 1999. Beograd.Guizot, M. F ., Gene ral H istory of' C iv i lizat iprt irt Euro pe,Edinburg, 1 g4g.Habermas, J., Problemi legitimuci.ie u kasnom kapitttlinnu,Zagreb, Nap_

rijed, 1982.Held ,D ., Modeli demokrarije, Skolska knjiga, Zagreb , 1990 .Lipset, S.,The First New Natiort, Heineman, London, 1964.Loewenstein, K., Political Power and Governmental proces, universitv

ofChicago Press, Chicago and London, 1957Mosca, G.,The Ruling Class, McGraw Hill, New york-London. 1939Neuman, F ., D e mo kr atas ka i a u t o r itann dr iav tt, Naprijed, Zag reb, 197 4.Pe5ii,V., (Intervju) N1N, 12.08.1999.Rawls,J., Theory of Justice,Harvard Up, Cambridge Mass, 1971.Savi6, M., Vanredrut startie,F. Viinjid, 1999.Tadi(,Lj., Nauka o politici, Rad, Beograd, 1988.Vitgen5tajn, L., Fiktzolska istruiivania,V. MasleSa, Saraievo. 19g7.

Mile Savii

THE LIMITS OF,,SUBSTANTIAL DEMOCRACY"Summary

The subject under discussi.n in this article is problcm of thc .substantialdcmocracy', which is treated by author as factor that complicatcs thc srcial changcsin thc Yugoslav/serbian society. Thc author claims that thc substantial intcmretati

touJJ

second one is the political projcct that has the positive social confidencc and in

that way in advance justifies thc transforming of smiety. It is thc most significantobligation of the political altcrnative and critcrion of its responsibility, particularlyif wc have in mind the fact that thc disposablc political spacc is complctcly trccupicdby rhe extant political clite.

Key words: dcmocracy, Scrbia, Yugoslavia, political cngagcmcnt

Vesna Pe5iiInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 32r.7(497.r)Originalni naudni rad

DEMOKRATSKE TRADICIJE U SRBIJIIIZLAZAKIZKRIZE

Apstrakt: -Clarutk.je poiao od pretpostavke tla se tlanainjo.i Srbiii pitanjedemokratije postavlja kao pitanje opstenka i samootlbrane. hto .ie potrebno gaviriti

tt proilost i virleti da li Srbija ima izvesne demokratske tradiciie na koje bi sadainjaSrbi.ja mogla da se osloni. Pokalano je da posto.je dvu gluvna toka koie mogu daposluZe kqo oslonac. Prvi se odnosi na razvo.j instituciia i pokazala sam dajeSrbija imala relativno stabilan razvoj demokratskih institucija u I9 veku, iako.jespadala u zaostale rymlje. Drugi tok.ie ideja, takodje nastala u l9 veku, da slohodane moie da se svede sdmo na spoljai4ju sktbotlu, slobodu od okupatora i .gtranihsila, nego mora biti dopunjena ide.jom o Ltnutruinio.i slobotli, odnosno demokratskomuredieniu.

Kljudnc reti:. Srbija, metljunarodna z.aiednica, Zapad, demokratija, insti-tucije, pobune, marginaliz.am, tradicija, spolina sloboda, ururtrain ja sloboda, ustav,prava gradjana

Tedko je na6i slidan primer u evropskoj istoriji da je jednazemlja bila pod tolikim pritiskom da se demokratizije kolikodana5nja Srbija. Ona je prva zemlja koja je, navodno, zbog krienjaljudskih prava iskusila intervenciju NATO snaga. Iako je problemprava Albanaca re5en dolaskom medjunarodnih vojnih snaga naKosovo, Srbija je ostala pod sankcijama i totalnom medjunarodnomizolacijom. Ona se vojno predala, ali ni za santimetar nije popravilasvoju medjunarodnu poziciju. Postavljen joj je novi ultimatum:mora da postane demokratska zemlja, odnosno mora da smenipredsednika Milo5eviia.

Opravdanje za ovakve zahteve utemeljuje se u korelacijiizmedju demokratije i stabilnosti, za koju se sada smatra da jenepobitna. Ova teorija kaze slede6e: dok se Srbija ne demokratizuje,ona ie biti pretnja miru i stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi. Ovakojak pritisak najednu zemlju u pogledu njenog unutra5njeg uredjenja,pa i lidnosti koje 6e vladati, neki smatraju vesnikom novih medjun-arodnih pravila na osnovu kojih ie se izricati sankcije , pa i vojna

X

alE.o

f

I

oN

J

u

+ +