Пр eg Ео в ор

Једна енглссн:а изреl(а вели: "А dicliопагу js tl\t:~ OIlIy placc \\II'J.crc SltCCess CO l11CS ]) ~f'o 1\: \\l01<k" (Јслино место ,"ле успех

претходи ралу јесте - речник). l:;а ш је ИЈ ТО[' равлога (ЂаЮ1

речник велика HOMOI, не с<,н.Н) rrреВОЛIl О lIима lIего J-t св има

uнима који се баЈј(~ језиком lIa овај JlЛ Н о пај Н;.NИII. Међутим,

речник нам у нстој мери може и пуно одмоћи, булући ;\3 У •

љему или Ш:~ lI})оналааимо 0110 ШТО ТРЮ101М(), или Је Л;П'Н П{l<:>-

вод неадекватан, IIСД()l!ОI\>IШ I lрСЦ113illl, I l еј:.1саа , ЛIJОСМ I1.сл.ен,

неПОТПУII, непримерен или сасвим .н ('прихват.'·ОИН. Отум\

lIиједан речник није савршеЈ- f , целокупан и CJ~c{)(jYXBaTaH! а

посебно нс ре~lНИЈ( ИЛI1О;Vla.

НСК31,О СМО ПО аутоматизму B~ћ научили да само

<::нглсски језик поседује огроман број идиома, ОДНОСНО

својствених фр.неuлошких израза . То је сам!) А~ЛИМИЧ-

110 тачно, али далеко ал Т{)I'а да је пра ва истина. С 1..~III·лескс • •

та'lке \'лсДишта оваква изџва Је сасвим оправдана, са [-[(lП1 С,

меl)угим, B~OMa преТ<:::lIцио;ща и крајље помпеЗ.llа.

И ДРУ 1"И јСiJНЦИ поселују обил>с раэноuрс них ИДИОil.1а,

фразеОЛО I'ИЭЭl\oШ, изрека. к.лИ lll са, устал>сних фраза. НI1 ј'РЧЮ[

језик није и нс може бl1ТИ IIИ Ка1,ав изу~етак. .1.I1тавише , у сап­

рсмен()м грчком језику С8'lУВ3110 је до данас неколико ра::IЛИ­

читих (сада пећ увелико преваз иЈ)ених) је:ЈИ'ШИ .. х слојева, што абог изузетно AYl'e Iнн::анс традиције, најдуже у читавој Евро­

Пl1, ШТО :JGOI' огромно!' КУЛТУРIIОI' И ЦИВИЛИЗi:щијСI\ОI' наслеl)а.

Иэ тог разлога је савремени г!"ши језик једна својеврсна РИ,1 -

]шца Ј l аЧ ИЈьсна ОД јединствене мetЩl!ЈИI I С најраЗЛ ИЧl1тијнх

СТНАоnа 1'1 стремл..еља који су, сваки на cuoj начин, обележи-.

ЛИ прошле BeKOB~ иэузеТJlО плодне КЈ·Ы1)Ю;~ПlJе, ИСТОРИ}СЈ~е!

философскс, религијске и умеТ1(И~lке нродукцијс . Зато је

понекад од посебне В(lЖНОСТI1 по;-шаваП-1 не само грамати­

ку и знrlч€ње сваке ре\ш унутар идиома. II~ГO 11 целокупан културно-историјСI<И КОНТСI{СТ као и наслеђе, како бис.:мо лак­

ше разумел и поруку. Ово посебно BP~AI1 за оне ИЈ\ИО;и€ који

су lЋПИЧНО l'РЧКИ, односно карактеРИСТl1''-IIlИ само эа грчки

IШЧИIl раЗМИШ Л)(\I[)(\ и поимаља.

!:1Р J1pegpai AfyiltlJ8ljllN

Поред ових, у савреl\'П.~ НОМ грчком ностој и једаll

велики број идаома који j~ нли У потпуности подуларан са

СрШ,":К И,V! (али и са сuим ЛРУl'ИМ uалкаНСЮIМ) или је веом а сли­

чак У ТОМ погледу је l'P~II<C ИЛНОi\1С ;..Ш{)ГО лакше усвојити н

научаТI1 у односу на идноме и:] ДРУП1Х ~ВРОПСЈ(НХ јеЈ ИК<:Ј, на

нример; будући да носе исту НОРУКУ, ла имају исти СМI-I(':<) О,

ИС'I'У употребну BpeAII OCT и исто ,'Јнзчсљс. Аруги;..,! речн.ма,

није потреfiно чак 1-111 промеН I1ТИ контекст ла би се један та­

кав грчки ИДИОМ рааумсо. Такви су, рецимо , следсllИ ид и:оми

у КО ј има СМО, там() ГАС се ј <ШЛЈ(\ P<-lЗЛИЈ«1, наэ ,на~ЈИЛИ ј t:::Д ИI-I О ра:з-•

ЛН'~lите кл,учн<= речи ко)е улазе у састав иДиомаТСЈ<Ol ' и.з раэа:

ДI;:У еlvш Kt10l: I1 СРП t'A'i-ВО:О(Л1l :::: Није СВ"II<Ј[ дан Божић

PIXVџ) <УтаХТЈl ота ~СПl t'( Кt'ПOlОl)::::: бацити I\ОМ/'; прашину у

ОЧ Jl

11 каЛЈ; Jlt Pf.:t ап6 то прЏ)( фо:i\ltПХI :::: по ;YlPy се Aa1l П03 Шi;:'­

~Y('H,; KOUK O<; 8tv ф~РVЕI Тl'lY t~V()l~1l = једна Лi.кта II ~ ЧИНИ пролсl\с

СХ<д кок6роо уу<д011 ::: ИМ(1'1'И пнлећу I СВр"Nију пам~т

ТlЕБЕ ПLта va 0'1:: ФО:(i) ::= лези ' лебу Л<l T~ ј~л~м

Али У ОНИМ случајс:uима I'ДС н емамо било каюю

нрСКЛ::'1паlЬ~ И I или подудараlЫ~ са српским I1Диомима Iшстаје

проблем. Смисао идиома C~ не може ЛОГUДИТИ шL'('и наслути­

ти и;1 Э llачсља свих рс~!и Ј<оји их са~,ињав(\ју, lIa t1 и БУЮ3(iЛ<1II

превод таквих И(Јраза ПИО права бесмисли ца , '1"Ш<О, на при­

ML~P, 111\1'10 1'11 KOUpt:Ubl а[Зуо :шачи ()уквално « ЈIЈНI ШI,'П1 ;аје; . • ЈА

ДОК ,~ нрав() .1 нач('љ~ ИДЈЮМ<l "м.латити пра :ЈНУ сламу. 'IЛИ , , , ., .

ла дамо ЈОШ Ј<=лан при.МСР, IIДНОМ паLРV(i) то aLIla: f10U пLO'Ю У 6ую.шл ном преводу Ј ll ачи "уэстн Ј\юју крв lIзнад", а ЩЈаво

. " 3 l1 ёlч с.;ње му ЈС "узвратити ИСТОМ мером; ОСlJСТИ'ГИ се .

Iр'ши ндаОМ I1 Ј'Р)'1 I11сани су ил и око именице (01\110-СНО ИМСJlСЈ.:;е речи), ЧИМ~ ~IИНС јсдну ра:m l1јсну 11 н<=раскидиl3У синтагму, н.ли око l'лаГОЛ<1, творс l'ш ТШ<О сложен ј'лar'оло<и 113-()а ;). Не ретко је l'лаголСки идиом I фраза у савременом јез ику

()бразован уз намоћ. одре!) сног члана (то, ТJ1V, tO:), кој и самом

Ј 'ЛШ"ОЛУ мења 1f:Ј кореНа љегово основно ,'Ј Jiачсње. При томе

настаје 1I 0сеБНа комБИlIација, једИ"нствс нCl 11 IIсноноп ,ы·ша •

у АРyr'им ЈеЈИllима, у виду 110 1$01' израза, па ;.)НClчеље идиома

:шаТIIО одступа Од з][а~rеlbа употрс6ЛЈСНО L' ,'лаГQла. На при-

6

'\lер, глагол [3аС(,) ::.I начи "ставити, метаути", ДОК са ЧА<lН QМ У

ИДИОМ)' ТО 13 а(<и :шачи ,,3 <lnYТИТИ се ка, Пt)ћи"; ОСНQШНI смисао

l'лаГОАа )'орК<и ј<::стс "враТI1:ТИ ! npallaTI1 се", док У Ј.1Диомат ~

СКОМ и :зра:-fУ ТН УО(1(((о} ОЭИ<l~lава "ЩJl"а.1ИП1 I Н(Jl:КРШI1ТИ дату реч"; ГАШ'ОЛ арпа«(Џ значи "ЈI'раБИТlt", :м~l)утим у иэраэу T1}V арпй({U IЫ:~ l'OBO Лlачење је "f1рехладитн се". ОnаКIIYlХ примера

има веома много,

Беэм:"Ј.ЛО свака р~ч у l'l)ЧКОМ језику може бити

кл.УЧНОМ ;Ја тнорбу 11ДИQма. Ово укааује ла ј е ИНПСI ПИВН{)(Т

у Грка веома ра:нщјеН<l, па нам се ТаКО откр и ва нс само један

поглед Ш1 с вет fiл и:зак нама, 1«11<(} всћ рекосмо, услед внше­

вековнс t:имБИОЈС ].о\' MCQ)'t:oGHe упућености јеД НО l' народа на

дру ги ва релатив но ограШ lченом l'еО I 'рафском IIРПСТОРУ као

ШТU је !>,M K3I1CKO II ОЛУOl.':ТРВО , lIе['о liI на један APYI'!f свет, CI.H.:T

ПШИЧ(l1l грчки К0 1' одликују :Јдрао ра:'ЈУМ, живе асоци:јаЦl1јl.',

С)'ПТИЛ lta философска схватаlЬС!. OAIIOC<i ч о века према чове ­

ку, чо века према IlрlfрОДИ, чо нека л рем;а животу, Ј)а I'У. 3БОЈ '

'1' 0 ]'(\ је IIp ()Y~JaH aљe и усвајНIl,С НДИ ОМ<lТСКИХ иэраЗ<1, који су

НС ретко KaMell СПQтицаЊ(l "рИАИКОМ Y~Ieњa М'(\ К(Н' Сl'р .. ш () l '

ј С :1ИЮ.l и нраћС II,.а. стране л итературе, ј СЛrlIl ОД мож:ла фннал v

IIИХ корака !(<l HOCTcn elloM уПО:·ј: наваљу паскол иКОl ' ГРЧ КО 1 '

ј~Э ИЧЈ{ОГ блша и духа Грка. У стандаРДILИМ двојС;·ЈИЧ НЈ1М рсч­

ницима прилично ретко се може наић.и на неке од ових СЛО­

Љ::БНL'{ језич ки."'( јСД l1l-1ица, ШТО није никако ДОВОЛ) IIО чак и

када је рс'-, о lIајобичнијем нрево l)ељу, а камоли кала је РС '-' () превођељу и разумеваљу Ењижевнс прозс и посзије, Н<lУЧНИХ

и стручних текстова ИАI1 I<ада Је у п.итаљу свакодневни l'О IЮР

у KO;'vtC су аастynл~ени: најраэличитији фр:-tэеолt)ШКИ иэраз и и 11,'.!рСКС ( lIајчешllЕ: у ВИДУ пословица). 'Усл~л такве маљкавости постојсћих двојезичних речника ощ)(:~делили смо се :~a рад

на СёlстаВЛ>aIЪУ OBOl' речник;} IIДИQма l'рЧКОГ и српског Језика,

Идеја ВОД I'lл.,а нам је била да сваки ИДIIОМ јесте својеврсна му­

лрост у М<IЛQМ коју је, како то Н;1помеIlУСМО, понекад тешко

lIравил но разумети, користити 1-1 протумачити.

у овај неIН~~ЛИК11 РС ' IНИК уврстили смо идиомс који •

lЈрипаД<lЈУ:

}, {Јuтем јеЭU,lfКО;\1 СШUАУ, у виду И:Јраэа, фрааа, речи

.који нису у свакодневној употреби чС(ти, будуlш да

припадају CTapo]'p~IKOM, византијском, ученом (одно-

7

й/-I ПреР1N7.i А~)'[ц(lfJЏIЈћ

е н о КЉИЖСВJlОМ) н РСЛИl'ијСI(ОМ јс:-зи.к:у) али их реДОВН0

сусрсllС1\Ю у оквирима 11(' само СТРУLUlИХ IIOВИ,НСКИХ

теКС'l'(ша, Нi!ГО н У НZlУЧНЊ\1 раЛ,ОВИ:-"1(l, у раСПР,Ш<l,\1<.1,

чујемо их у дискусијама и IХIЗП)ПОРll"'I~] !Ја телсви;лrји,

Р<'lДију, чак и у <.:ваКОдј.((Ђној IШ;'1УIIНl<ацијн. Ј-Ьих може­

мо про наћн 1-1 у скоро сваком 60Л,СМ ГР~If{О-lРЧЈ~Љvl рсч -~ .. ,

НИI{У И У свсооухватнИ}нм ДВО)СЮ1ЧНИМ РСЧШ1Цимэ.';

2. cBaKogHeBNO}v[ ювору;

3, ЙОСАовtЩаЈна и u..зрекама ;

4, жарlону (такозваНI1 .шатровачка изра::з или СЛ~I1t}

Како се зн<.tЧСIЬС СШIКОI' нДиоматскOI" и фра;,н:олош­

КШ' изр<t:Ја понај 60А'>С може уочити једино унутар речеНI1Ч­

HO l" склона, свуда тамо Глt~ СМО СN1<1траЛЈ1 да l\c се IIојавити шн('шкоlн,: у љеговом нраВИЛl-lОМ ра:Јумс:ва њу дали (МО 1-111РИ­

мер преузет и;з [ [ ОВI1Щi, часописа, ЮЫlrа, l)(~~lIfl1ка и све ЛР)'ТС

нам ДОСТУПlIе литературе, У рсчнику нисмо дали превод и

тумачеље сваке ]{л)учне речи (ОдРСЛl1И1Џ'~) која је ПОСА У)]\ ]·lла :Ја

'Гвор6)' идиома . уј еДЈЈ О) свесни смо ~I ~lИIН.:~ lI Ј1] ~С да СМО далеко

ОА покушаја да уврстнмо СВС идиоме и фразе тс да 010 даЛI1 Ј[е само lIајfiол)с преводе НСП) и ПРЊVlСрС. ТРУЛИАЈ1 (МО се да

IIГО1-I <-Iђемо НПО Т<lЧ l lије, верuдостој llије н јасније преводс, па - . СМО се у ту сврху r<ористили JlсвеЛНЮl lYI ОРО)СМ нреВСДСJl ИХ

l<њижеШ-Н'LХ дела са грчко!' на ЧНlСКИ. Да ЛИ (МО У томе имал и

I МОЖД<l Ill~ нам једино к\аСИ' lа Р II отвор(-;]!() :Ј<!МСР I\ ТИ Н ]ТО 1111(:;,,,10

КО/-\ II,ИХ ~\алржаЛI1 стари виttЈ(~<lКl\l~]јатски систем (ГТОЛlПОVI К IJ aUaтrHlo.X),

ЛЗК'\~ OmI I«() како (:С yCT:\i\'CI]O пишу, IНТО (:.,10 ИХ Д<lЛl1 IlрС:VШ IЮС'Ј ' ојс ll('М

l'p'IK()M оргщраф(ком ПЈХIJ)J-Iл), () употр(:би само ј\~лнOI' aКl.l l~J!T<I (I-!OVOH)\' I KO

r.Н.:ЮПlр(1), Лаl1а{~ uодеlш ГРЧКИ ЛИНl'ВНСТiI н ЗilСИГУРНО јелан од нај60А' IIХ

!1 (Ј:1 I НШi1 Л,Щ<l свих јеЗll' I КИХ I!рИЛИК<1 у С:ШР~МСIЈОМ I'РЧ]«(Щ, }),1б l'JlЬОПIС (Г,

IvIП:СЧIПlVI(НЧС:), Cbl'ITpa i\a је 3<1лржанањс ВННI(><1КЦСllат(:кщ' CHC1\~,\1;) CTuap

ПРС1iуШТ~JlЈ појСД\lНЦУ Н Ibl:I'ODOM лИЧНОМ ИС.l(iору, IЮШТ() C~ У ШК(}Л:.tМ<l 11

на CJHI.\1 другим ШШОllма оGр«зов<!.ња постепено СЈљ\,\l)ују н }"!С ()сэмало

СВИ с Т«рl1 06Л.lЩI·] l'РЧ"::О L' je~-H·IKa K<lO н У'lснС! jC~{ ) I' ] K,-\ 'ЈјХ\ДIЩl1 ја кој и се тим

системом <)КТ lеllтрцијс оGележзвају. Рецимо, у 1 Ы~П.НЮ"1 P(~'!IIJoIK У (ЛЕ(!1<:6 YICf

ТО а:холrclо 1{«! то урt:r.фt::iо, AB~\' (" 200'1) Н <.I!ЮДС се (Ћ~ одрелшще ИЗ стариЈI1Х . .

СЛОЈеЛ'1 МОil{)ТОIIСЮIМ системом, <'l тек Ј С понегде у з<\грэдам<1. да'ГО IO\К() се

извuрно пишу (Н!..: И l(<.\КО О,.: I1зrОП<Ј.рuју ! ). И3 ТОЈ' РЗ~ј:3АOI',1 с;;ю се ОIlРСДl:ЛИ;\ 1 1

да з<tдрЖl1 МО MO)-!ОТОIIСКlt снстем, IIM;1jyJlН још У Вr-IДУ 1-1 ЧН[],БIIЩУ ДЗ КОД 1)'3C )'Ч~ I Ь\~ Сl' i\jЮl'Р'lХОГ је)]lка Н1-Iкэ.ла није тако Э<'\ЖL'1lН:ЛО 11 IIОС'Ј.ЂЛО

раСПРОСТРШ-I:>ено као Y'leJЪe .л<t ' ] ' 11!1 СКОГ. ПОТОМ , 11 са"ш Грцн данас, КЭ. да

II<lBOAe Ц11Т;!ТС 11 ФР<l. ЗС:, махом l1ри(iСТ31щју КОРl1шћ('][,у ;VЮlIOТОIIСf(Ш' CLKT~MU ;:]кцеНТУU1щје као р.,ЭА($О Л<ЈЯI1lСI' 11 j(~AHOCTa13HHjcг.

8

У(Ш;Х<Ј. и КL)АИКО нНјGол)с l \с Н РОСУДИТИ (ви КОРЈ1СШН~И, 0 130-

га реЧНИЮ-l, <1 пре свега стручна Јавност, нрег.ОЛИОЦ I1 н .'оУДИ , ,

раЭILИХ струка I< ОЈИ чита])' l'РЧК<1 КЉИЖС8на, I r ec:l.учна и струч-

на дела, ]-I>ихонс ћс сугестије 11 примедбе Сll акако утицати не

само да се по(inЛ']Jl<iју преЈ30ДИ шл) и да се у (Ј В;1) речник увр­

СТС И МНQПl ДРУП1 НДИОИИ који TaKol)~ :Јн<.:лужују сноје место ,

Како шнпа , као 1111 l'p~ll<a, фразеологија нема никаквих ралова И:Ј ОВС uбласти, а будуllИ да је IЛlТсрссnвањс эа IIсохелещ;ка

ЛЈШI'НВИСТИЧЮl проучавањ(Ј, код нас тек )' Н ОНОју, СНС JlРИМ~Л­

бс И предлоге који би ЛОПРИНСАН отклаљаљу 1-IСДОСТ; Јтнка и

Уllотпуњаваљу овога рада аутор ће НРЊ\ШТИ са аахваЛIН) Jlт l \у,

Поред ПРal(ТИ~IIН': применl' . эал<пш< речника, I\О II.ЦИ - ' , ,

I ЈИ[1ШЮГ на КОlIтраСТИЈШОЈ аrraлизи, Јесте и ла послужи као

lIаставн о средство, ПРИРУ~ШИI( и Jl{)'rCTHI1 ИЭllОР проуч .. шаља

фраЭСОЛОЈЂјс I(ао !ШУЧJlG А ЈК;ЦИПАИЈ[~ , Овај Рt'ЧIJИК j t:<': TC 11

нрва, додуше неПОТПУllа/ збирка фраЭС ОЛОШЮ1:Х (\Оl,прастнв­

ЈЈНХ израза ющо ['JNK() [ тако и српско г јеЗ lfка" те ЭЈТО I1СН:РС-

110 верујемо да Ј1С ДО lljН1II ети дуfiл")с t-.'I ( IIPf.:.' CB~l'a СТРУЧ IJОМ )

11 1ITt.:PC(OH<.I I I)У, l1 эучаваr 1) у 11 СИСГ(-:,\-t(\Т I1 Э(i1 \ Ilj 11 ФI)<:I.эеоло 1 [ I Ј«() г

(јл ,на ofi<l је:щка ,

Аутор OUOl' речни rш С JlОС И ОДl'ОВОР Il 0СТ:Ш све 1 ' ']>t:1НКС ,

КОЈе су ШI <': Талс,

АР llpeAP<iI' Му,аВl.lиl\

9