IZGUBLJENI NAČIN MOLITVE

Ovo telo informacija koje ćemo zajedno podelitii zove se Izgubljeni Način Molitve. Razlog što sam

mu dao takav specifični naslov je taj jer sam hteo da podelim sa vama jednu mogućnost, jednu

prastaru mogućnost, poruku nade, koja je po mom mišljenju veoma bitna za specifično ovaj

period u našoj istoriji, vremenu i sećanju.Hteo bih odmah preći na stvar i pričati o molitvi. Molitva

je nešto veoma duboko, veoma intimno za svakog od nas. Tokom godina, imao sam priliku da

razgovaram na tu temu sa mnogim ljudima, koji su mi objasnili šta molitva predstavlja za njih.

Svakom predstavlja nešto pomalo drugačije. Tako da bih voleo da odmah sada u startu naglasim,

da je bilo koja ideja, bilo koji način praktikovanja molitve koji ste ikada probali u toku svog života,

nešto što vam je veoma služilo.

Zato me, molim Vas saslušajte, ja ne govorim da je neka vrsta molitve pogrešna, loša, niti da je

glupo koristiti bilo koji specifični način molitve, već govorim o tome, da postoji jedan način molitve

koji je za zapad bio izgubljen dugo vremena, a taj način molitve čini još kompletnije, celovitije, i

moćnije naše sećanje na odnose jedno prema drugom i odnos sa našim svetom, pogotovo u

ovom trenutku naše istorije. Pozivam vas da sagledate mogućnost da u svakome od vas živi

prastaro sećanje, visoko sofisticirane, vibratantne tehnologije koju zovemo molitva.

Zajedno ćemo istražiti i ispitati ovaj izgubljeni način molitve. Zašto je uopšte izgubljen? Kada se

to desilo? Šta to znači za nas u ovom trenutku? Kako bi naš svet bio drugačiji, da smo imali tu

informaciju ranije?

Da bi razvio ovo telo informacija, voleo bih da podelim nekoliko priča sa vama. Počeću da ih

pričam sada, a završiću ih kasnije, kada budemo imali sve informacije koje će upotpuniti smisao

priča koje ću vam upravo ispričati.

Voleo bih započeti sa par misterija kojima sam imao priliku prisustvovati nedavno. Misterije

kojima današnja, moderna nauka ne pravi nikakvog prostora za postojanje. Kažem misterije, u

smislu onoga sto smo navikli da očekujemo da vidimo u našem svetu, danas, u kontekstu onoga

što nam naša nauka, fizika i hemija dopuštaju da vidimo.

U prastarim tradicijama, i onima koje održavaju svoj tok i dan danas je ono što mi vidimo kao

čudo, njima sasvim normalna stvar, nešto veoma uobičajeno i očekivan u obruču njihovih

shvatanja, jer im njihov sistem verovanja dopušta to. Njihov sistem verovanja kaže: Naravno !

Dok reagujemo jedno sa drugim u našem svetu, dok re agujemo sa kreativnim silama

našeg kosmosa, naravno da o čekujemo ove rezultate ! Dok smo se mi sa druge strane, u

našem zapadnom svetu, u poslednjih 1700 godina separatisali od kreativnih sila kosmosa , i u toj

separaciji smo zaboravili svoja čuda.

Prva priča koju bih ispričao je za neke ljuder jedna od najdirljivijih i najkraćih, koje sam imao

priliku da podelim. Nedavno sam svedočio jednom video snimku koji je snimljen u bolnici u kojoj

ne koriste lekove popularne medicine, i koja se nalazi u Kini, gde se praktikuje na dnevnoj bazi,

nešto što bi mogli nazvati način molitve, oni to možda ne bi tako nazvali, ali taj način obuhvata

sve stavke molitve o kojima ćemo pričati u ovoj knjizi. Ovaj video je toliko moćan i inspirišuć, jer

nam dozvoljava da vidimo sopstvenim očima, u realnom vremenu, velike mogućnosti našeg

odnosa sa kreativnim silama našeg sveta. Video počinje u bolesničkoj sobi, gde leži pacijent-

žena, koja ima kancerogeni tumor veličine 7,5 cm, u svojoj bešici. Na stolu pored, nalazi se

kompjuter i CRT monitor, na kome vidimo ultrazvučni snimak, baš kao što se koristi na zapadu,

sa trudnicama za posmatranje nerodjene dece, kako bi se video fetus u ženinoj utrobi. Ultrazvuk

kancera ove pacijentkinje, postavljen je sa leve strane tog monitora. Skenirali su njen kancer, i

stavili njegovu zamrznutu ultrazvučnu sliku na levu stranu monitora, da bi služila kao referenca. A

na desnoj strani monitora, prikazali su skener ultrazvuka u realnom vremenu, iste pacijentkinje,

kako bi posmatrali njegovu reakciju na ovaj način molitve, i kasnije ga uporedili sa levom

stranom, gde je slika zamrznuta.

Tri tehničara, koji praktikuju ovaj način molitve, stoje oko ženinog tela. Ona je potpuno budna,

potpuno svesna, neanastetizovana, ona je voljni učesnik celog tog procesa, a to je ključ svega,

ona veruje, ona ima poverenja u proces koji će se uskoro odigrati u njenom telu, i ona dozvoljava

onima oko nje da učestvuju u tom procesu. Ono što su trojica tehničara počeli da rade je sledeće:

zatvorili su oči, započeli su proces tišine, koji ću vam jasnije objasniti kako idemo dalje kroz

knjigu, i jedini vidljivi znak kao dokaz da se nešto dešava, koji mi vidimo, je fraza koja se ponavlja

medju njima trojicom, dok jačaju jedno drugog, a ona je jednostavna i glasi: Wasah… Wasah…

Wasah…

Što u slobodnom prevodu znači: već učinjeno, ve ć postignuto, ve ć izlečeno . U njihovom umu,

telo ove žene je već izlečeno i to je njihovo verovanje.

U prvih nekoliko trenutaka, kao da se ništa ne dešava, medjutim, nakon dva minuta i trideset

sekundi, na desnoj strani monitora, gde je prikazan ultrazvuk tumora u realnom vremenu, vidimo

ga kako počinje da se smanjuje, počinje kao da se topi i polako nestaje, dok se nije potpuno

raspršio u ništavilo! Nestajući toliko potpuno da su zidovi bešike ostali bez ikakvih rana i ožiljaka,

kao da ga nikad nije ni bilo! A sve se desilo za samo 2 minuta i trideset sekundi!

Kada su završili, trojica tehničara su se ljubazno naklonili, lupili šakama i rekli: Sledeći! Spremni

za svog sledećeg pacijenta, jer je za njih ovo sasvim normalan tok dogadjaja.

Kada sam podelio ovaj video sa nekim ljudima u našoj zemlji, svi su bili zaprepašćeni, rekli su:

Ovo je čudo! Svi moraju da vide ovo! Kako su to postigli?

A moje pitanje je sledeće: šta je to u našoj nauci što ne dopušta ovakav način lečenja? Šta se

desilo izmedju ta tri tehničara? Šta se desilo izmedju njih i te žene na postelji? Šta se desilo sa

tim tumorom prečnika 7,5 cm za dva minuta i trideset sekundi? Zašto je on nestao? Kakav je to

mehanizam?

Odgovoriću za neko vreme na to dok budemo išli kroz scenario knjige.

Druga priča koju bih hteo da podelim sa vama, je dogadjaj kome sam ja, lično prisustvovao 1995

godine.

Upravo sam završio konferencju na zapadnoj obali, i krenuo sam da se nadjem sa kolegama sa

konferencije na večeri u jednom restoranu, kako bi održali sastanak. Koračao sam prema

restoranu, gde smo dogovorili da se sastanemo, hodajući kroz mračni parking. Video sam ljude u

holu restorana koji se kreću vamo-namo, i video sam jednog starijeg gospodina i njegovu ženu,

kako izlaze iz gužve restorana, kroz ulazna vrata. Skrenuli su mi pažnju, jer je stariji gospodin

jako teško hodao, pažljivo, svaki sledeći korak, i imao je metalnog ‘šetača’, koji mu je pomagao

da se kreće, korak po korak. Zajedno, gospodin i gospodja su sišli sa platforme restorana, i

očigledno nisu primetili stepenik koji se spuštao sa trotoara na nivo ulice, visine 15,5 cm.

Video sam sve kao usporeni snimak: gospodin, stavljajući ispred sebe svog ‘šetača’ verujući da

će napipati sledeću čvrstu potporu, promašio je, i počeo da pada, još uvek čvrsto držeći se za

metalnu spravu, kojoj je toliko verovao. Njegova žena, čučnula je pored njega, pridržavajući ga.

Pojurio sam prema njima, misleći da sam ja jedini koji je video šta se dešava… Medjutim, do

trenutka kad sam stigao na mesto dogadjaja, neko je već bio tamo. Žena, koju nisam zapazio, i

nemam pojma odakle se pojavila, video sam je samo krajičkom oka kako stiže do njih…

Pažljivo je pregledala čoveka, koji je bio potpuno budan i svestan, doduše pomalo šokiran

udarcem. Iznad nas je bila ulična lampa, karakteristična za autoputeve u Americi, na čijem svetlu

boje deluju poremećeno. Posmatrao sam čitav ovaj scenario pod tim svetlom. Posmatrao sam

ženu koja je pažljivo stavila glavu ovog gospodina na svoje krilo, sa čijeg se vrata spuštao tanak

mlaz krvi na njegovu košulju… Svojim prstima, pažlivo je pratila tu liniju na njegovom potiljku dok

nije našla izvor rane, koja se nalazila tik ispod njegovog uveta, a ispod te lampe izgledala je kao

tamna mrlja, bez imalo boje…

Bez i jedne jedine reči, prstima svoje desne ruke počela je lagano pristiskati njegovu ranu, mesto

gde je udarac rascepio kožu. I za samo nekoliko minuta, ja i ljudi koji su se sad već okupili okolo

da gledaju šta se dešava, videli smo ranu koja nestaje! U roku od dva minuta! Za to vreme, stigla

je i hitna pomoć, sirene su pištale, lekari su dotračali, a žena je nežno predala glavu gospodina,

koji je još uvek zgrčen ležao u njenom krilu, i udaljila se. Ljudi iz hitne pomoći su učinili isto, videli

su krv na košulji, i napipali trag natrag do mesta gde je trebao biti rascep rane. Pogledali su u

čudu oko sebe u ljude koji su stojali, i pitali: odakle ide ova krv? Ne možemo ništa naći, tu nema

nikakve rane!

Rana se zacelila toliko brzo, za samo nekoliko minuta, kada smo pogledali okolo žena nije više

bila tu.

Kasnije sam otkrio ko je ona i razgovarao sam s’njom. Pitao sam je: Šta se dogodilo u tom

momentu? Zašto je to izlečenje trajalo tako kratko? I zašto je bilo tako kompletno? Šta je to u

našoj zapadnoj nauci što takve stvari naziva čudom? Šta je to što smo zaboravili, a što bi nam

omogućilo da tako nešto bude naša istina, u našem svetu?

Dok zajedno budemo istražili mogućnosti za izgubljeni način molitve, ja ću vas još jednom pozvati

da razmotrite mogućnost da molitva prevazilazi granice zapadne nauke, onakve kakvu je danas

vidimo. Ovakav način molitve prevazilazi granice religije. Pozivam vas da ispitate mogućnost da

molitva nema nikakve veze sa religijom i da su religije izgradjene na specifičnim načinima

molitve. Ona je veoma sofisticirana vibraciona tehnologija koja je inkorporirana u našim ćelijama.

I dok posedujemo mudrost da sakupljamo i usmeravamo moć u sebi, ta čuda postaju normalna,

uobičajena stvar, način života.

Molitva zasigurno prelazi granice, jednostavnim lečenjem našeg tela, ponudjeni su nam prastari

tekstovi i tradicije, i mi čujemo moderne izveštaje o tome kako molitva takodje utiče i na dogadjaje

našeg spoljnjeg sveta. I to je jedan od razloga zašto želim da podelim sa vama ovaj izgubljeni

način molitve, baš u ovom trenutku u vremenu .

U poslednje vreme, bio sam surovo iskritikovan od strane nekih činovnih ličnosti, koji su znali za

ovaj način molitve, i koji tvrde kako je on sa razlogom bio skrivan od javnosti, i da je sa razlogom

oduzet iz naše Biblije 1700 godina ranije, i da mi nismo spremni za ovaj način molitve. A ja im

kažem: Ako sad nismo spremni, kad ćemo biti? Evo nas ovde, na odlučujućem mestu prozora

mogućnosti , koji su prastari preci nazivali promena doba , trenutak kada se svi parametri

vremena prebacuju u ovom periodu u istoriji, po svim kalendarima i starim tekstovim, sve tradicije

pre nas, usmene i pisane, sve one ukazuju na ovaj trenutak u istoriji, one kažu da je ovo redak

trenutak, trenutak mogućnosti, kažu da je ovo prozor koji nam je otvoren kako bi ponovo definisali

ono ko smo zaista u ovom svetu, i da dalje nosimo tu novu definiciju onoga ko smo, i da to

nosimo preko membranevremena, prostora i iskustva.

Preko momenta koji su naši preci nazivali Promena Doba, a koji mi prepoznajemo kao trenutak

rodjenja novog milenijuma. Mnogi stari tekstovi i tradicije nas podsećaju da je milenijum koji se

upravo zatvara bio veoma jedinstveno iskustvo za ljude ovog sveta koji su iskusili veličinu mržnje,

straha, besa i razjarenosti, a koji su sa druge strane dobili alat kojim je moguće prevazići tu

mržnju i strah. Pozvani smo da ponesemo tu moć prevazilaženja svih granica preko mosta onoga

što je bilo, i onoga što će tek biti. Time, postavljajući kamen temeljac, svemu onome što dolazi.

Ako ne sada, ako smo sada u ovom trenutku u istoriji nespremni da povećamo svoju moć ovom

unutrašnjom tehnologijom, kad ćemo ikad biti?

Ja verujem da je ovo taj trenutak, i verujem da smo spremni da dopustimo i prigrlimo mogućnost

ove prastare mudrosti koja živi u našim telima. Postoji jedan specijalan razlog zašto ovo govorim

sada, postoji velika misterija u tradicijama onih koji su doši pre nas , univerzalno, svi kalendari,

predskazanja, tekstovi ukazuju na ovaj trenutak u istoriji. Neki od njih su toliko precizni, da su

identifikovali sve predhodne krugove koji su vodili ka ovom vremenu. Na primer, kalendar Asteka,

identifikuje četiri predhodna sveta pre našeg. Oni kažu da je postojalo četiri sveta, i da mi živimo

u petom, koji se upravo završava, i mi se selimo u šesti svet, toliko jasno identifikovali kako se

koji završio.

Postojao je veliki svet koji se završio, u toku doba divova na ovoj planeti. Džinovskih životinja i

ljudi, koji su u suštini proždirali jedni druge, kako kaže priča. A sada, kroz tekstove Aramejskih

prevoda, koji su nedavno otkriveni, predstavljaju mentalnu podršku i prihvatanje, celoj toj priči,

postojao je svet koji se završio vatrom, pre našeg sveta, takodje i svet koji se završio ledom, i

svet koji se završio velikom poplavom, pre našeg sveta, a kako mnogi spekulišu, ta poplava se

povezuje sa biblijskom poplavom. Kalenar Asteka je toliko jasan i precizan, u svom

identifikovanju i karakterisanju tih svetova, ali nijedno predskazanje, kalendar, nijedna prastara

tradicija ne ide toliko daleko, da zna kako će se završiti ovaj peti svet, koji mi upravo zatvaramo.

Oni nam nude mogućnosti i scenarija koja vode do ovog trenutka u istoriji, ali nam nijedan od njih

ne opisuje kako ovaj svet izgleda dok se mi pomeramo u vremenu i završavamo ovo veliko

vreme, koje je sada identifikovano kao nulto vreme, završetak milenijuma.

Za to postoji razlog. Zato što su prastare tradicije pronašle, identifikovale promenljivu, promenljivu

u jednačini ljudskog iskustva, ljudske evolucije. Oni su identifikovali promenljivu, koja se još uvek

otkriva. i definiše. A ta promenljiva je opisana kao način na koji ljudi ovog vremena u istoriji

reaguju na velike izazove u njihovim životima individualno, a ti individualni odgovori obezbedjuju

kolektivnu mudrost koja odredjuje kako mi evoluiramo. Odredjuje šta dolazi sledeće u ovom

trenutku u istoriji. Odredjuje scenario koji se još uvek definiše u ovom trenutku.

Postoji uobičajena nit koja je protkana kroz mnoge od ovih prastarih tradicija, a to je sledeće: sve

te ranije civilizacije koje su došle pre nas, imale su odredjeni pogled na budućnost i na dolazeće

svetove, i videli su velike količine katastrofa , uništenja i gubitaka života, baš u ovom trenutku u

istoriji, i mnogi ljudi sada to i očekuju da vide. Ono što vam ja nudim, je da na to gledate baš kao

na jedan csenario, jedan mogući scenario, jednu od mnogih mogućnosti. Sada imamo već dobru

količinu dokaza koji ukazuju na to da postoji još jedna mogućnost koja se može ostvariti uz

pomoć naših izbora. Kroz načine na koje živimo život, naš svet.

Moderni naučnici, fizičari koji istražuju, sada sumnjaju da vreme i odnos sa iskustvima ima mnogo

drugačije karakteristike nego što smo ikada verovali u prošlosti. Oni sugerišu na mogućnost da se

u bilo kojem trenutku u vremenu, simultano dešava nekoliko mogućnosti. Neki to nazivaju teorija

paralelnog univerzuma . Zvuči pomalo apstraktno, zvuči pomalo ezoterično, ali je to veoma

važna činjenica, objasniću vam i zašto. Naučnici takođe veruju, kroz istraživanja koja su

obavljana u poslednje četiri godine, i koja su dokazala da izbori koje pravimo, svakodnevno, i

kako reagujemo na ‘nebitne’ stvari… na konobara koji nam je doneo piće ili način na koji

reagujemo jedni na druge svakog dana. Ta mala, ‘nebitna’ sikustva, na njima pokazujemo svoje

‘znanje’ svakodnevno, kao individue. A kolektivno, naše ‘znanje’ određuje kojoj se ‘realnosti’

priključujemo. Kao TV stanica.

Ono što ja verujem da se desilo, je da je u ovim prastarim tradicijama ,dok su brilijantni proroci

vrhunskog znanja gledali u budućnost vremena u kojem mi sada živimo, pa i dalje od toga, oni su

videli sve te mogućnosti uništenja , ali su to sve posmatrali kroz hodnik koji je bio poravnan sa

ukupnim ljudskim znanjem, na globalnom nivou u tom specifičnom momentu u istoriji. To je

veoma realistična mogućnost. I ono što takođe znamo, sada, je da su proroci videli i mnogo lepše

mogućnosti, koje prevazilaze uništenje i gubitak života. One nude veliki zrak nade i mogućnosti, a

upravo su te vizije oduzete iz naših svetih tekstova pre 1700 godina. Pre tačno 1700 godina mi

smo počeli da gubimo mogućnost za radost. A predskazanja o uništenjima za ovaj trenutak u

našoj istoriji, bila su konstantni podsetnici.

Mnogi ljudi se slažu, imali smo prilike da se u to i uverimo, moja žena i ja, putujući kroz USA, i

kroz ceo svet, pitali smo mnoge ljude, šta očekuju da će se desiti u ovom trenutku u našoj istoriji.

Sa jedne strane, mnogi ljudi su veoma pozitivni i osećaju veliko uzbuđenje u vezi mogućnosti

koje nam dolaze, a sa druge strane, mnogi kažu da je ovo vreme strašnih uništenja jer tako kažu

proročanstva.

Želeo bih da podelim sa vama malo detaljnije, kako se zadubljujemo u temu, nešto o prorocima.

Mnogi od njih su veoma stari proroci, ali ima i onih koji su veoma skorašnji. Jedno od najstariih

proročanstava možemo naći u mističnoj knjizi naše biblije, koja se zove ‘Otkrovenje’. Ono što mi

imamo danas, kao ‘Otkrovenje’ je više udešena , prilagođena verzija teksta, nego original

Aramejski tekst koji je bio mnogo opširniji, i koji je uključivao i poruke nade i mogućnosti za ovo

vreme, a ne samo poruke propasti i uništenja. A razumećete i zašto je taj tekst preuređen: prorok

Džon, autor te knjige, objasnio je kroz aramejsku tradiciju da je u snu tražio da sazna šta će se

dogoditi sa ljudima na ovom svetu. I kroz san je bio odveden čak i dalje od našeg vrmena u

budućnost, gde su mu pokazane sve mogućnosti velikih uništenja, mašine oružije… Koje je

opisao sa toliko detalja, da je veoma teško reći da je to sve izmislio u to vreme pre biblije, jer ih je

tako tačno opisao…Svo oružije i uništenja koje danas vidimo. Pokazana mu je knjiga, koja je

imala sedam poglavlja , sedam zapečaćenih delova koja su otvorena pred njim, i on je lično video

i posvedočio mogućnosti, videvši ljude koj su okrenuli leđa silama prirode. Video je kako smo

okrenuli leđa anđelu vetra, anđelu vazduha, anđelu zemlje…Video je kako smo gajili moć koju

smo koristili za uništenja, umesto za stvaranje. Džon je bio slomljenog srca kada je to video i pao

je na kolena pred onima koji su mu to pokazali. Pitao ih je: Da li je ovo jedina mogućnost? Da li je

ovo ono čemu treba da se radujemo? Rekao je: ja sam samo jedan čovek, ali ću učiniti sve kako

bi ovo promenio.

Džon ih opisuje kao anđele sveta, a ako vam se ne dopada reč ‘anđeo’ , možete ih jednostavno

zvati elektromagnetne sile, beztelesne svesti koje su došle i objasnile Džonu ovaj sled

mogućnosti događaja. Anđeli su ga gledali, i u njihovim očima bilo je tuge koliko i radosti. Rekli su

mu: Džone, ovo je samo jedna od mogućnosti, a sve što je potrebno je samo jedan čovek koji će

odabrati život, i živeti ga u potpunosti, a ako se to desi ovaj scenario uništenja se nikada neće

dogoditi. Džon je rekao: ja ću to učiniti, ja ću biti taj koji će to učiniti.

Anđeli su ga pogledali i rekli mu: Ti koji si u istom trenutku najvišlji od visina, najsvetliji od

svetlosti, najniži od dna, i najtamniji od tame, upravo zbog tebe stvoreni su zemlja i nebo, kako bi

spoznao sebe, kao i ljubav dublja od ijedne ljubavi kojom vole anđeli.

Džon je dalje podelio sve to što je oduzeto iz naših svetih tekstova pre tačno 1700 godina, o

čemu ćemo detaljnije pričati u knjizi. Tako da, kad pričamo o proročanstvima, ovo je jedno od

najstarijih.

Jedan od skorašnjih proroka je prorok iz 16. veka znan po imenu Nostradamus. Ono što je

veoma zanimljivo kod Nostradamusa, je da su njegovi tekstovi konstantno u štampi od 16. veka.

Nikada nisu prestali da se štampaju! Već 300 godina! Kakav rekord za jednog autora! Njegovi

tekstovi su u najmanju ruku zbunjujući, zato što on piše u katrenima (strofa u 4 stiha), a oni su

veoma poetične forme. Jedno od njegoovih najpoznatijih dela zove se ‘Vekovi’, jer postoji

100.000 katrena koji opisuju vekove. Ono u čemu se naučnici slažu je to, da kada su proverili

datume o kojima on govori u proročanstvu, saznali su da je 1988. godina po Nostradamusu

prozor u vremenu koji se prostire do našeg vremena, kada ćemo početi da uviđamo te velike

kataklizmičke promene u našem svetu.

Edvard Kejsi, jedan od skorašnjih proroka, koji je poznat kao ‘spavajući prorok’, zbog toga što je

svoja viđenja i informacije delio tako što bi upao u duboki trans. Mnoga njegova proročanstva su

zapanjujuće tačna, na primer, on je predvideo da će 1998. biti godina početka, kada će se otvoriti

veliki prozor novog perioda u vremenu kada će Zemlja pretrpeti velike geografske promene, tako

velike da je nikada više nećemo prepoznati, kao i unutrašnje promene u nama samima. Išao je

tako daleko, da je predvideo pomeranje u rotacionom pristupu Zemlje, kao i retrakcije u polarnom

magnetskom polju. Retrakcije magnetskog polja od 1800 stepeni.

Naši naučnici su pogledali u geološke podatke od ranije, i sada znamo da za to postoji dokaz,

polovi su se zaista zamenili za 1800 stepeni, ono što je nekad bio jug, postao je sever… Zemlja

je to doživela najmanje 14 puta u poslednjih 4,5 milion godina, to smo videli, ali nismo videli kako

to izgleda sa 6 miliona ljudi koji žive na Zemlji, tako da ne znamo precizno ni šta to predstavlja za

nas.

Još jedan od skorašnjih proroka je Gordon Majkl Skalijon, koji je poznat po svojim mapama

Zemlje koje je stvorio, opisujući svoje vizije. Ja verujem da je Majkl jedno divno srčano biće, koje

najiskrenije deli sa nama svoje vizije, radeći najbolje što može, želeći da ‘pripremi’ ljude na ono

što ih očekuje. On govori o velikim geofizičkim promenama, veliko more unutar kopna koje smo

videli u toku Kreda perioda (Cretaceous) Zemlje pre 300.000.000 godina. On u svojim vizijama

vidi da su velika jezera povezana sa Meksičkim zalivom, a interesantno je to da su satelitske

fotografije sa poplava iz 1993. kada su se reke Misisipi i Mazuri izlile nekoliko nedelja, bile veoma

slične tim njegovim mapama Zemlje, kao i saizmičke aktivnosti, globalne vulkanske aktivnosti,

zemljotresi…

Sva ta proročansta ukazuju na katastrofalne promene i uništenja. Moje verovanje koje delim sa

vama, je da sam ja optimista, to mi je bitno da naglasim, ja ovaj prozor u vremenu vidim kao veliki

prozor nade i mogućnosti, radije nego kao prozor propasti i uništenja. Ono što ja vidim, i ono

čemu sam svedočio proučavajući mnoge drevne tekstove, tradicije, uključujući i našu izvornu

Indijansku tradiciju, skoro univerzalno, kada pogledamo izbliza sva proročanstva i predviđanja su

veoma jasna, ona nas podsećaju da je to potencijalno uništenje samo jedan od puteva i da je taj

nepoznati element, ta promenjljiva koja se još uvek proučava, ljudksa savest, kako tretiramo

jedno drugo iz dana u dan, da je to ključ, to je nauka koja nam omogućava da utvrdimo ishod

ovog vremena u istoriji i koji nam dopušta da izgradimo temelje za našu budućnost. A unutar te

nauke saosećanje, oproštaj, mir između ljudi, između naših tela, i mir na globalnom nivou igraju

glavnu ulogu. Mir se događe prevashodno između dve individue, mnogo pre nego što se dogodi

na globalnom nivou, između nacija, vlada…Ostavili su nam tehnologiju, ključ koji nam

omogućava da stvorimo taj mir i da još jednom uspostavimo kontakt između kreativnih sila našeg

sveta.

Razlog zašto sam ja ovako strastven u vezi ovoga je taj, da ako ikada prihvatimo najveće

mogućnosti onoga šta predstavlja činjenica da smo ljudska bića, ako ikada budemo u stanju da

dopustimo da se naš najveći potencijal ispolji u našem životu, ovo vreme u istoriji, ovaj momenat

pomeranja doba, zatvaranje milenijuma, nulta tačka…ovo je vreme da tvrdimo i pozovemo natrag

ono što nam pripada, unutrašnji dar tehnologije koja je oduvek bila naše nasleđe i da kreiramo i

stvaramo od ovog momenta pa na dalje ono što izaberemo, da postanmemo mir, saosećanje,

oproštaj u ovom svetu, jer je upravo to ono što nosimo kao ‘živi most’ u vreme koje nazivamo novi

milenijum. To je ta velika mogućnost ovog momenta u našoj istoriji.

Ako pogledamo tradicije onih koji su došli ovde pre nas, vidimo da stari kalendari kao i pisani

dokumenti, skoro univerzalno upiru sa čudesnom tačnošću na ovaj trenutak u istoriji. Kalendari

Maja su bili predmet velikih istraživanja u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima naučnika,

kalendar Maja počinje pre 18.000 godina, a završava se jula 1992. Oni kažu da se 1992. godine

vreme, onakvo kakvim ga mi poznajemo zaustavlja, i da sledi prozor vremena od 22 godine,

znači do decembra 2012. a koga oni nazivaju ‘Bezvremeniski’. I da u toku tog vremena dolazi do

konačne promene, reorganizacije obrazaca energije koji određuju šta će se dešavati dalje u

budućnosti od tog trenutka. Ja često podelim sa ljudima jedno svoje iskustvo, koje me obavezno

nasmeje svaki put kada se setim… Pre nekoliko godina imao sam priliku da upoznam Majanskog

sveštenika, koga sam upitao, po svojoj proceni jedno veoma jednostavno pitanje: ‘Ako su tvoji

preci imali znanje i mudrost o ovoj zapanjujućoj tehnologiji sistema čuvanja vremena, koja je

veoma precizna, zašto onda nemamo kalendar od 1992. pa nadalje? Zašto nemamo novi sistem

čuvanja vremena i za period posle 1992.? ‘ On mi se toliko smejao kada sam mu postavio to

pitanje, govoreći: ‘Nemoj ni pokušavati da stvoriš novi kalendar, zato što ti vreme nikada više

neće biti isto, nećeš ga percepovati na isti način kao do sad, kao i tvoje telo, ni ono neće više

doživljavati vreme kao do sad.’ Mi smo navikli da vreme odbrojavamo svojim telima, u biološkom

smislu, kao i svojojm logikom. A u ovom trenutku u istoriji oba se menjaju.

Inače, Majanska tradicija je u svojoj tačnosti predvidela da će stanovnici Zemlje, i ciklusi Zemlje

prolaziti jedan period tame, pre 500 godina, i prema Majanskoj tradiciji mi smo izašli iz te tame u

maju 1996. godine. Svi vi koji čitate i osećate da se nešto promenilo u poslednjih nekoliko godina

(napomena: ova knjiga je prvi put objavljena 2006. godine), može značiti da je Majanski kalendar

usko povezan sa planetarnim, solarnim i lunarnim ciklusima , a znamo da je svaka od naših

planeta, zvezda imaju svoje obrasce vibracija koje utiču na naš život u ovom svetu u kojem

živimo.

Postoji još jedna interesantna činjenica koja je dugo držana za tajnu, a to je proročanstvo Hopija.

Postoji stena u Severnoj Arizoni, koja se zove ‘stena proročanstava’ kod sela Oribi. Ona na sebi

ima veoma jednostavnu i elokventnu mapu kao vodilju za ‘ljude mira’ (misli se na Hopi indijance)

kroz nekoliko stotina godina patnje do ovog trenutka u istoriji.

Slika na steni počinje sa dve paralelne staze, koje idu horizontalno po zemlji, jedna od njih (ona

gornja) konačno počinje da se uvija na gore oštrim, nejednakim linijama koje se na kraju

završavaju u nešto što predstavlja munju i kišu. Staza na dnu je ravna i prava, i završava se sa

poljem kukuruza.

Hopi kažu da su te dve staze dve mogućnosti koje svako ljudsko biće ima pravo da izabere u

svom životu. Ona gornja, je staza komfora, pohlebe i profita. Ja sam pitao šta to znači, pogotovo

ovo u vezi profita. Rečeno mi je da se ne misli na profit u smislu novca, već o profitiranju

pojedinca na račun drugog bića. Na to se misli… Kada gaziš preko ‘mrtvih’ samo da bi došla do

svog cilja, i time profitiraš na osnovu nečijeg bola i patnje. Donja staza je put ljubavi, mudrosti,

saosećanja.

Ono što je zanimljivo je to, da gornja staza prikazuje tri čoveka koja stoje jedno pored drugog, sa

šeširima na glavi, koje su odvojene od tela. Znači ljudi koji hodaju stazom komfora, pohlepe i

profita nemaju glave na svojim ramenima. Ta staza se u početku čini kao veoma dobra staza,

međutim kasnije ona postaje stenovitija, nestabilna i na kraju vodi u nevreme i ništavilo!

Donja staza je ravna i mirna, i završava se setvom kukuruza, i prikazuje ljude u poodmaklim

godinama na polju kukuruza, i kažu da je ta staza, ljubavi, mudrosti i saosećanja staza koja nas

graciozno vodi kroz život u prisustvu svih izazova koji nam dolaze. Otprilike na dve trećine od

leva na desno, ove dve staze spaja jedna linija, i Hopi proročanstvo kaže da svaki čovek ima

pravo da se kreće sa jednog na drugi put, sa jedne na drugu stazu. Te dve staze deluju veoma

slično, neki ljudi se daju prevariti…

Mi prelazimo iz jedne staze u drugu, ali sve do određenog trenutka u istoriji, a od tog trenutka pa

na dalje, izbori su napravljeni, i onda je veoma teško da se ponovo izabere, ako je jedna osoba

izabrala stazu komfora, pohlepe i profita, mnogo joj je teže da ponovo izabere drugu stazu. Hopi

sada javno govore o svom proročanstvu, i kažu da smo veoma blizu trenutku u istoriji kada ćemo

morati da napravimo izbor. A taj izbor nije uvek stvar koje smo svesni, kao na primer da se

probudimo ujutru i kažemo sebi da ćemo danas izabrati komfor, pohlepu i profit, ili ljubav,

mudrost i saosećanje. MI pravimo izbore svakog trenutka, svakog dana svoga života u prisustvu

ljudi koji nas okružuju, i svakog trenutka smo opomenuti da ili prihvatamo ili odbijamo život u

svojim telima. Mi ili afirmišemo ili odbijamo život u našem svetu. Dar života na ovom svetu. Svaki

pojedinačni izbor koji pravimo na dnevnoj osnovi, sa sobom povlači kolektivni izbor mnogih

individua na ovom svetu, a to određuje stazu kojom će se ovaj svet kretati.Hopiji su veoma jasni

što se toga tiče, kažu da život svakog od nas, događaji koje smatramo nebitnim, su u stvari

veoma bitni.

U jugozapadu Američke pustinje Čako kanjon (Chaco Kanyon, Severni Novi Meksiko) postoji

stena koja govori o sličnom proročanstvu, prolasku kroz ovaj trenutak u istoriji. Prikazuje bića

ovog vremena, kako drže veliki kovitlac života, i taj život je pun izobilja u smislu životinja, hrane,

pokazuje kako su začeta deca i rođena posle ovog perioda vremena. A pre tog perioda bila su

vremena puna izazova, velikih kosmičkih turbulencija. Sadašnja istraživanja pokazuju neke od

kosmičkih fenomena koji se dešavaju upravo sada.

Čak su i Tibetanci merili vreme velikim krugovima vremena prateći Juge (velike razmake

vremena). Navodno smo sada u periodu Kali Juge. I sve ono što će se dešavati od ovog trenutka

pa nadalje, kreira se upravo sada, oni nam ne mogu otkriti šta je to, jer se još nije stvorilo. I

takođe, oni ovaj period vremena vide kao krucijalni period, gde se temelji za novo i ono što nam

dolazi, razvijaju upravo sada. Oni kažu da molitve ljudi ovog vremena, kao i izbori koje pravimo u

našim životima, u suštini diktiraju temelje onoga što će tek biti.

Morate priznati da je to veoma inspirišuća mogućnost, kada samo pomislite na to… Sva ta pisana

i prenešena predskazanja i vizije, priče… pričaju o vremenu završetka. I dok je to zaista tačno,

jedan deo mene, optimista, poistovećuje se sa optimističkim stavom Tibetanaca. A oni kažu, u šta

ja duboko verujem, da ako je ovo taj završetak velikog kruga, i ako je ovo zaista kraj Kali Juge, i

ako je ovo zatvaranje kalendara Maja, i ako je ovo poslednja decenija ovog milenijuma, onda to

mora značiti samo početak i rađanje neček potpuno novog. Početak nove dekade, novog

milenijuma, novog ciklusa koji još uvek nema ni ime.

Maje nisu znale kako da nazovu ovaj period vremena, a oni su predviđali vreme tačno i precizno

preko 18.000 godina!

Stare tradicije srednjeg istoka, što možemo videti kroz skrolove Mrtvog mora i preegipatske

tradicije, su bile prilično jasne što se tiče ovog momenta u istoriji. Oni su pisali čitave tekstove,

knjige, delove knjiga, posvećene generaciji, za koju su oni mislili da će biti poslednja koja će

sazreti pred zatvaranje ovog milenijuma. Govorili su, da će postojati generacija sa takvom moći

usađenom u svojim bićima, moć na koju su zaboravili, zbog bola koji će postojati na svetu. I dok

je ta generacija veoma snažna, zatvaranje milenijuma i iskustva i izazovi koje donosi taj period,

pokrenuće ljude da pomere svoje granice u smislu verovanja ko su zapravo. To će ih pokrenuti i

pomeriti do same srži onoga u šta zaista veruju, načina na koji definišu svje živote u prisustvu

svojih bližnjih…

A kada pređemo tu granicu, doćićemo do mesta na kojem nikada nismo bili, stare tradicije

nazivaju to mesto ‘tamna noć duše’. Možda ćemo izgubiti voljene osobe, dom, posao, pravac i

smer života, fokus, veru… Izazovi života će nas gurnuti do ivice i testirati naše sisteme verovanja

tako što ćemo izgubiti sve ono što smatramo dragim, i u tom momentu naćićemo se ogoljeni sa

sobom, našim svetom, našim životom, a onda moramo posegnuti unutar sebe i pronaći svoju

snagu, svoje najdublje nivoe ljubavi, svoje najveće izražaje saosećanja da bi uspeli da preživimo.

Preci su rekli, da smo mi veoma moćna generacija, i da smo mi generacija koja će premostiti ovaj

momenat u vremenu. Da ćemo premostiti sve što je nekada bilo, u ono što će biti. Da ćemo živeti

period koji su Maje nazvale ‘bezvremeni’ period. Da ćemo hodati između svetova, duhova,

materije, svetlosti, tame, vremena i bezvremena. Rekli su da ono što ta generacija postane na

zatvaranju ovog ciklusa, postaje temelj za rođenje svih nadolazećih generacija novog ciklusa. Ta

generacija ima moć da prizove to prastaro sećanje koje ima, i da postavi te temelje, u svetu

suprotnosti najsvetlije svetlosti i najtamnije tame, najvećih zadovoljstava i najvećih patnji, i upravo

će ih ta suprotnost naterati da se uzdignu iznad, još uvek živeći u njoj, i izaberu da se izdignu

iznad stvari koje ih bole i naprave izbore koji postaju temelji za novi način života.

I po njihovim rečima, mi smo ta generacija. MI smo ti koji koračamo između svetova. Izbori koje

praviš ovog trenutka ili afirmišu ili odbijaju život u tvom telu. Kao individua deo smo kolektivne

svesti koju stvaramo upravo sada. To je veoma uzbudljivo!To otvara gigantski zrak novih

mogućnosti, i u tom smislu, izgubljeni mod molitve naših predaka, postaje jedan od naših

najvećih talenata, kao i izraz jednog od naših najvećih darova, poštujući jedno drugo u kreativnoj

sili našeg vremena.

Često puta me ljudi pitaju za istu ovu temu samo u smislu Hrišćanske tradicije. U hrišćanskoj

tradiciji je takođe ovaj trenutak u istoriji zabeležen, i ukazuje se na tradicije koje su bile pre

Hrišćanstava, takozvane Esene (Essenes). Hrišćanstvo se fokusiralo na jedan aspekat Esenske

tradicije i tokom vremena, kroz istoriju, kroz prevode spisa, i kroz one koji su se bavili tim radom,

drugi aspekti Esenske tradicije su ostali tajna. Čak i u hrišćanskim školama misterije, oni se

fokusiraju na ovaj period vremena u istoriji, i umesto da to predstave kao prozor mogućnosti, oni

ga predstavljaju kao period velikog suda, period koga su mnogi ljudi počeli da se zaista plaše,

umesto da prigrle taj period i požele mu dobrodošlicu. Ispitaćemo kako je tačno došlo do ovoga i

zašto se to događa.

Mi živimo u veoma tehničkom sistemu verovanja, i na različite načine molitve gledamo kroz

nauku. A sada naša sopstvena nauka svedoči događajima, meri informacije, poredi podatke silnih

fenomena koji se upravo sada odigravaju pred našim očima. Nauka svedoči takvim fenomenima

koji nikada ranije, u čitavoj ljudskoj istoriji nisu zabeleženi. I oni ne dolaze samo sa Zemlje, već i

sa mesta od kojih se nismo nadali.

Kada pričamo o proročanstvima, ma koliko se razlikuju jedna od drugih, postoje određene oblasti

u kojima se do tančina slažu i poklapaju u celosti. Sva proročanstva se slažu u jednom, a to je da

će se Zemlja promeniti u ovom trenutku u istoriji, da se nešto dešava Zemlji u ovom trenutku.

Takođe nam govore da su naša tela sastavljena od elemenata koji čine ovu Zemlju, i ako se

Zemlja menja, mi se takođe moramo promeniti kako bi se prilagodili tim velikim promenama.

Podsećaju nas da smo jedinstvo, unija sa tom misterioznom silom koju nazivamo ‘Duh’, kao i sa

fizičkim svetom naših tela materijom.

Mi smo jedinstvo ta dva. I kako se približavamo ovom trenutku u istoriji, način na koji

interpretiramo sebi te promene, određuje kako ćemo iskusiti posledice. A Hopi su nam veoma

jasno pokazali da postoje dve staze, dva puta. Neki će ovo vreme u istoriji doživeti kao strah, biće

uplašeni nesigurnosti, i zbog toga će se izgubiti, zaboravi će svoj put koji su došli da prate. U isto

vreme, postojaće i ljudi kojima će biti veoma jasno šta žele u ovom trenutku u istoriji, i koji će te

turbulencije promena videti kao priliku da demonstriraju svoje visoke nivoe umeća u stvaranju

nečeg potpuno novog. Svi su se složili da će se naša tela promeniti, shodno promenama koje

doživljava Zemlja. A to je upravo trenutak, koji je po mom mišljenju zapostavljen u mnogim

zapadnjačkim tradicijama. Kao individue svedočimo promenama u našem svetu, postojalo je

verovanje u toku jednog perioda, da jednostavno možemo izgraditi skloništa ispod zemlje kako bi

se zaštitili, i kada velike promene prođu, mi bi izašli i nastavili sa svojim životom. To više nije

verovanje. Sada, ljudi koji su u to verovali, sve više veruju da su promene unutar njihovih tela, a

ne tamo negde u daljini, izvan njihove moći. A upravo je ta unutrašnja promena ono sa čime smo

pozvani da se suočimo u ovom trenutku.

Teksovi Esena su jedni od najmanje iskvarenih i prepravljanih podataka, najjasnijih, i oni su nam

ostavili da vidimo koja su bila njihova mišljenja i stavovi o tome kakvim tokom naši životi mogu

krenuti, i kako da se postavimo pred velike promene i životne izazove koji nas čekaju. I sve to

kroz dela kao što su skrolovi sa Mrtvog mora, Nag Hamati biblioteka, manastiri Koptskih tradicija,

i manastiri u Jordanu, kroz Aramejski jezik Esena. Neki od ovih tekstova idu toliko daleko u

objašnjavanje, da identifikuju nekoliko stavova. I ono što sam ja uradio je, da sam prešao preko

čitavog spektruma prevoda izgubljenih knjiga i biblioteka koje su pronađene, i uredio ih veoma

jasno, u jedinstveno delo: Četiri ključne istine, koje su prikazani u njihovim tradicijama, a u našim

zapostavljene. Četiri ključna stava koja govore:

Prvi nas podseća da smo jedinstvo po prirodi. Da ovim svetom hoda bezbroj tela, ali da postoji

samo jedna jedina svest.

Drugi nas podseća da se ta naša kolektivna svest, jedna svest, kreće ka ovom retkom momentu

u istoriji, dragocenom vremenu u ljudskoj istoriji, gde redifinišemo parametre naših života i našeg

sveta.

Treći nas podseća da smo oduvek imali tehnologiju, sada je sa preciznošću možemo nazvati

‘unutrašnja tehnologija’, koja nam omogućava direktni pristup kreativnim silama našeg sveta i

naših tela. Tu tehnologiju nazivamo MOLITVA.

I četvrti nas podseća da je veoma davno razvijena nauka, hiljade i hiljade godina pre nas,

SAOSEĆANJE, jer kroz saosećanje, mi smo u stanju da prenesemo velike izazove istorije i

života, sa veličanstvenošću.

Da smo imali ovu informaciju ranije, naši životi, tehnologija, i društvo, bi se sigurno razvili vema

drugačije nego što smo bez nje. Sada smo se našli na stazi poslednjih 7000 godina, pitajući se

kako da interpretiramo velike promene našeg sveta, izazove života bez ikakvog konteksta, bez

ikakve reference, i to nas je dovelo do tačke gde se trenutno nalazimo, Pogledaj kako smo

uspešni u tome da shvatamo šta se dešava u našem svetu, bez pomoći ove drevne tehnologije.

Naučnicima sa kojima sam ja sarađivao, a sarađivao sam sa mnogo vrhunskih naučnika iz

mnogih oblasti, kada im spomeneš reč ‘proročanstvo, drevna predviđanja’ , njima to ne znači

mnogo u intelektualnom smislu, često se to smatra fantazijom, snovima, a upravo oni sada mere i

ispituju fenomene, koji se veoma jasno pojavljuju i o kojima se govori u drevnim tradicijama, i koji

nemaju neke naučne osnove već idu daleko izvan granica naše Zemlje.

Većina proročanstava jasno ukazuje na godinu 1998. kao godinu početka velikih promena. U

proleće te godine, naučnici su počeli da mere promene, koje ne spadaju u uobičajeni obrazac

događanja koji zapadna tehnologija predviđa.

Krajem 1997. godine, desio se događaj, koji nije prijavljem sve do početka 1998. : astronomi i

astrofizičari su izmerili eksploziju koja se desila na samoj granici Univerzuma koji nam je poznat,

što je veoma, veoma daleko od Zemlje. Naučni magazin koji izlazi nedeljno, zabeležio je priču o

toj eksploziji koja se desila, i izjavio da je ona bila toliko masivne proporcije, jačine odmah posle

Big Beng-a.

Big Beng je eksplozija koju mnogi fizičari i teoretičari objašnjavaju kao početak svemira. Iz

ništavila došlo je do te eksplozije, i mi danas živimo posledice toga. Ova eksplozija koja se desila

krajem 97′ godine, je najveći događaj od početka sveta, koji je ikad zabeležen u našoj istoriji. I

ako je ta eksplozija bila jačine skoro kao Big Beng, postavlja se pitanje: da li je to onda bilo

rođenje novog Univerzuma?

To je bilo 1997. godina, a do danas, naučnici su zabeležili dodatnih 2.000 sličnih eksplozija, iste

jačine na ivicama našeg univerzuma. Da li to znači da je stvoreno 2.000 novih univerzma? Nešto

se dešava tamo negde na pročelju našeg univerzuma. Pozivam vas da ispitate ove informacije,

ispitajte ih sa svih mogućih izvor sa kojima dođete u dodir.

Kada podelimo ove informacije, sa ljudima koji žive u malenim selima u Tibetu, u Andima i u

Južnoj Americi, selima na obalama Nila u Egiptu, njihove tradicije ne samo da odobravaju ove

promene, već ih i predviđaju da će se desiti, a kako vreme prolazi, oni to i očekuju da će se desiti,

imaju osnova za to u svojoj tradiciji. Mi smo izgubili to znanje u našoj zapadnoj tradiciji. Zašto?

Kako? Kada se to dogodilo?

U sledećim stranama, želim da podelim sa vama zašto su se desili ti gubitci, i šta su oni značili

nama, i kako bi naši životi bili drugačiji sada, da smo ih imali ranije.

Pre 17.000 godina ogromni delovi naših drevnih nasledstava, dodeljeni su tradicijama ezoterije,

školama misterija i Svetim redovima tog vremena. To se desilo godine 325. AD.

Te godine, Konstantnin je sastavio savet, koji je postao poznat pod imenom ‘Savetništvo Najseje’

u četvrtom veku, i tokom tog perioda ovo savetništvo je preporučivalo da bi mistično i slabo

organizovana grupa informacija koju danas znamo kao našu Bibliju, tebala biti malo preciznije

uređena. S’toga je savet prešao preko svih tih podataka koji su obuhvatali mnoge knjige i

izmešane tekstove, od kojih mnogi nisu bili ni povezani, samo naslagani rolovi papirusa.

Oni su tokom tog filtriranja materijala, otkrili da su pojedini izgledali toliko mistično da ih

jednostavno nisu razumeli, i predpostavili su da ih niko u budućnosti takođe neće razumeti, I

jednostavno ih nisu uvrstili u finalnu kolekciju infromacija. Predpostavili su da su pojedine

informacije previše moćne za ljude tog vremena i da im to jednostavno ne bi služilo u korist. Zato

su ih uklonili. Ukupno 25 knjiga uklonjeno je iz našeg biblijskog teksta, na osnovu zaključka tog

saveta. I to ne samo tih 25 knjiga, već i mnogo dodatnih tekstova i referenci. Tako da je ukupno

45 knjiga, za koje ja pouzdano znam, uklonjeno iz naše istorije. A one koje su ostavili, su

preuređene i usklađene u ono što danas zovemo Biblija.

Među knjigama koje su izgubljene iz našeg biblijskog teksta, nalazi se gospel o rođenju Marije,

fascinantna knjiga, koja je sada pronađena, prevedena i dostupna. Ona priča priču o majci Isusa

iz Nazareta, i o njenoj majci. Knjiga kaže da je Isusova majka Marija, imala majku, koja je imala

88 godina kada ju je rodila. I da su njih dve bile školovane po ezoteričnoj tradiciji Asena. Čiju je

tradiciju Isus primenjivao. Ovo je fascinantna knjiga, koja prikazuje detinjstvo Isusa u najsitnije

detalje, život mladog proroka, koji se miri i prihvata moći i sposobnosti sa kojima je došao na ovaj

svet kako bi otkrivao.

Ono što ova knjiga takođe govori, je to da je svako na ovaj svet došao upravo sa tim istim

moćima i istim sposobnostima koje ne priznajemo, odbacujemo i zaboravljamo veoma rano u

životu, i kasnije živimo posledice toga. Jedina razlika između Isusa i nas, je ta da on nije

zaboravio te moći, čak šta više, bio je ohrabren i imao je podršku da ih razvije i poštuje, od strane

roditelja koji su održavali ezoteričnu tradiciju Asena.

Knjiga Nekodemusa, knjige Barnabusa… pisma Heroda i Pilata, za mene ovo je jedna od

najinteresantnijih i najfacinantnijih knjiga koja je oduzeta iz naših biblijskih tekstova, zato što nam

daje potpuno novi pogled na Pontija Pilata i kralja Heroda, u trenutku raspeća.

Da ne dužim, odmah nakon raspeća Pilat je poslao pismo Herodu, govoreći: ‘Kralju, mislim da

smo upravo napravili veliku grešku.’ Herod je pokušavao da se distancira od raspeća, i odgovorio

je na pismo Pilata: ‘Kako to misliš mi? Ja nisam napravio odluku da razapnem ovog čoveka,

država nema nikakvog interesa za to, to je urađeno na lokalnom nivou. ‘

Knjiga veoma detaljno i na jedan ljudski način opisuje, kroz šta su sve prošli ovi ljudi, shvativši šta

su napravili, i kakvu su ulogu odigrali u čitavoj ljudskoj istoriji. A mi smo to sve izgubili pre 17.000

godina. Opis mladog Isusa, kako se miri sa svojim moćima i prihvata ih, kroz ovu knjigu, mi se

možemo zaista poistovetiti sa njim na jednom ljudskom nivou, bliži nam je, umesto da verujemo

da je on došao na ovaj svet i odmah počeo primenjivati te moći u punom sjaju.

Takođe je postojala ‘Knjiga Vizija’ mnogih proroka, prepuna vizija raznih proroka, koje govore baš

o ovom trenutku u našoj istoriji, našem trenutku, koji opisuju kao trenutak zatvaranja kruga. To su

samo biblijske knjiga, a pored toga su postojali i tekstovi koji podupiru celu tu filozofiju, koji su isto

toliko fascinantni. Postojale su knjige koje su predstavljale 12 plemena Izraela. Svako od njih je

imao svoju knjigu: knjiga Livaja, knjiga Danijela, knjga Adama i Eve u dva dela, koja pruža

detaljni opis stvaranja njihovih tela i svesti u ovaj svet. To nam je sve oduzeto.

Možda jedna od onih koje daju najveći opis, je knjiga tajne proroka Inaka.

Ovo je u suštini dodatni dokument .Ovo je potpuno drugačija knjiga od moderne knjige: ‘Ključevi

Inaka’, koju mnogi ljudi mešaju. Inak je bio prorok pre vremena Isusa. On je bio odveden iz svog

vremena, još napred, dalje i od našeg vremena u budućnost, da bi svedočio ono što će postati

ljudi ovog sveta. Vratio se nazad u svoje vreme i diktirao sve to što je video svom sinu Mtuzeli, da

bi se ta poruka sačuvala kroz čitavu istoriju.

On je veoma jasno video da će u ovom trenutku u istoriji postojati mnoge promene, koje je i

identifikovao, na primer: rekao je da će se obrasci vremena promeniti i da usevi neće rasti u

svojoj sezoni, da će kiše padati snažno u nekim delovima sveta, dok će u drugim presušiti, i da će

jedan deo zemlje ući u drugi, i to je nešto sa čime se geolozi bore već neko vreme, kako je

moguće da se polovi pomeraju? Magnetski polovi su se pomerili, kao i geografski .

Knjiga Inaka opisuje i razne mogućnosti naše unutrašnje tehnologije i uloge koju igramo u ovom

trenutku u istorji. U ovom trenutku u istoriji, sve tajne Nebesa su konačno prenete na decu ove

planete i kroz te tajne, oni prave izbore kako će živeti svoje živote od ovog trenutka pa na dalje.

Ovo su samo neki od primera tih knjiga koje su bile izgubljene, a danas su dostupne. Tokom 12.

veka, knjige koje su ostavljene, a to su one koje su preuređene, su dalje bile prevedene veoma

jadno i neprecizno na jezike zapada, na engleski jezik. I sve je to samo još više zbunjivalo nas i

misteriju naše svrhe, naših mogućnosti i naših međusobnih odnosa u ovom svetu. Tako da u

najboljem slučaju, način na koji smo interpretirali ovaj svet, našu potencijalnu ulogu u ovom svetu

je nekompletan bez ovih tekstova.

Pitam sada ovo pitanje: da li je moguće da je sam temelj na kojem smo izgradili svoje društvo:

naša nauka, tehnologija, jezik, religija, pa čak i način na koji se međusobno povezujemo i volimo

jedno drugo, baziran na osnovu nekompletnog skupa informacija, i ako je tako, kakvi bi naši životi

bili, da smo imali ove nedostajeće informacije? Izgubljeni način molitve, deo je svega toga što

smo izgubili pre 17.000 godina. Elementi toga su opisani uzduž i popreko u Aramejskim

prevodima ovih tekstova. Kada bismo pregledali samo ovih 45 knjiga za koje do sada znamo da

su bile izgubljene, i sakupili sve informacije o četiri ključne istine koje sam podelio ranije sa vama

u knjizi.

Prvi koji kaže da smo jedinstvo po prirodi, drugi nas podseća da se ta jedinstvena svest pomera

kolektivno ka ovom retkom momentu u istoriji, treća nas podseća da imamo direktni pristum

krativnim silama ovog sveta, dok poslednja sugeriše da je nauka saosećanja jedna od

najdrevnijih nauka, koja nam dopušta da premostimo velike izazove naših života, sa

veličanstvenošću. Dva od tih četiri stavki bih želeo još malo da proširim. Jedan od njih je onaj koji

govori da je samo jedan od nas prisutan i da je naša svest hologram u prirodi. Izraz ‘hologram’

označava različite stvari različitim ljudima. Da li mi zaista razumemo u potpunosti sve implikacije

toga šta znači živeti u hologramskoj svesti? Kada izgovorim reč ‘hologram’, šta podrazumevam

pod tim?

Hologram je jednostavno jedan obrazac. Obrazac koji je ceo i kompletan sam za sebe, a u isto

vreme je deo još većeg obrasca . Taj veći obrazac može biti nefizička energija, ili veoma fizička

materija. Ćelije tvog tela su hologram po svojoj prirodi, jedna jedina ćelija poseduje sve moguće

informacije da bi stvorila još jednu tebe.Znači ona je cela i kompletna sama za sebe, i deo je

jednog još većeg obrasca koji nazivaš svoje telo.

Svest funkcioniše na sledeći način: Mi smo mnogi izrazi, individualni u jedinstvu svesti. To je

lepota holograma. Bilo koje mesto u obrascu holograma gde napravimo i najmanju promenu, ona

se reflektuje na preostali deo holograma. Ako napraviš makar jednu malenu promenu, ona se

jednostavno prenese na čitav hologram.

Možda je dobar primer za to, priča iz španskih dnevnika, kada su istraživači dolazili u potrazi za

novim predelima, u ove krajeve 1400.-1500. godine. Jedna od tih putanja, ih je odvela duž obale

Južne Amerike, i španske galije koje su putovale, ponekad mesecima, čak i godinu dana, ukotvile

su se da bi napunile rezerve hrane, na mestu gde nikada ranije nisu bile, gde su ih na obalama

dočekali starosedeoci tih obala, koji do tada nikada ranije nisu videli bele ljude, niti zapadnjačku

tehnologiju. Jedan od prvih ljudi koji ih je dočekao na obali bio je šaman, sveti čovek tog

plemena.

Španci su ostavili galije dalje od obale, i došli u manjim čamcima. Uspeli su nekako da se

iskomuniciraju na neki način, i šaman ih je pitao: ‘Odakle ste vi upravo došli?’ Oni su tu već

godinama, i nikada nisu videli ovakve ljude da dolaze na njihove obale, a španci su mu objasnili

da su došli preko malenih čamaca, sa velikog broda sa drvenim veslima, koji je ukotven na

horizontu okeana. Sveti čovek je gledao u pravcu u kojem su mu španci pokazivali brod, ali nije

nikako uspevao da ga vidi. Međutim, brod je zaista bio tamo, ali je njegov obrazac bio toliko stran

šamanu, da jednostavno nije imao smisla njegovom svesnom prepoznavanju. Jednostavno ga

nije prepoznao.

Dok slušam ovu priču, uvek se zapitam, koliko se to puta desilo u našem svetu? U našim

životima? Koliko puta se dogode stvari, tačno ispred našeg nosa , a mi ih ne dopuštamo jer nam

nemaju smisla, u našem obrascu prepoznavanja.

Moguće je da postoji jedan apsolutno zaseban svet, a da ga mi nismo prepoznali jer to

jednostavno ne dopuštamo.

Šaman je bio fasciniran činjenicom da su ti Španci došli od nečega što on nije bio u stanju da

vidi. Radio je na tome, i konačno je rekao, da ako pogleda ka horizontu i začkilji na odgovarajući

način, kutak njegovog oka je u stanju da vidi nešto na horizontu. I u samo nekoliko trenutaka,

naučio je sebe, da vidi obrazac materije kakav nikad do sada nije video.To se sve desilo na obali,

a nekoliko milja odatle nalazilo se njegovo selo, gde ljudi nisu imali to iskustvo koje je on imao. A

za samo nekoliko dana, i oni su imali korist od šamanovog iskustva, i oni su onda mogli da vide

šta se dešava na obali.

Kako li je to moguće? Oni nisu bili tu, na licu mesta sa šamanom, a opet su naučili iz njegovog

iskustva. Termin koji se danas koristi za to je kolektivna rezonanca. To znači, da svaki put kada

osoba odabere da reaguje na nov način, na izazove života, svaki put kada individua izabere novu

opciju, ta osoba onda postaje živi most za sve ostale koji odaberu da prate stazu koju prati ta

osoba. Ne radi se o nametanju volje, već o tome da je ta osoba koja je izabrala novi put, novi

način, stvorila je obrazac nove mogućnosti, veoma blizu svesti svih onih koji izaberu da je prate, i

taj obrazac postaje sve više dostupan sledećem, i sledećem, i sledećem…

Šaman je na obali odabrao da vidi novi put i kroz kolektivnu rezonancu, drugi su izvukli korist iz

njegovog iskustva, to je lepota holograma. Ako imamo određeni obrazac, na primer, obrazac

pahulje, koja je cela i kompletna sama za sebe, a u isto vreme je i deo neke veće pahulje, koja je

takođe deo još veće pahulje… I u svakom od ovih obrazaca nalazi se jedan maleni, zašiljeni vrh

pahulje. Kada bi otkinuli taj vrh, on bi prestao da postoji u bilo kojem obrascu tih pahuljica. To je

ta lepota holograma. Ako se promena desi na nekom mestu, ona se automatski ogleda kroz ceo

sistem.

Šta to predstavlja za nas:

Evo nas, na ivici novog milenijuma, stvaramo nove načine reagovanja na život. Živeli smo u svetu

dva kontrastna principa, gde smo sudili, ubijali, plašili se, mrzeli, i oduvek smo imali alate koji bi

nam pomogli da se izdignemo iznad te osude, mržnje, straha i ubijanja. Svaki put kada neka

individua izabere novi način da odgovori, izabere nešto drugo od mržnje, nešto drugo od

‘moralno’ zaslužene kazne, što je veoma snažno u našoj kulturi, ako uradiš nešto moraš platiti

cenu za to, i to nije pravi put, ili krivi put, nije dobro ili loše, već samo način, određena staza, put,

a pored toga postoji višlji put. Svaki put kada individua izabere taj put, ona olakšava taj izbor

svakom sledećem. Dakle, zapitajmo se da li želimo da u ovaj novi milenijum ponesemo mržnju,

osudu, ratovanja i ubijanja, ili biramo mir, oprost, saosećanje i ljubav, odajući poštu svoj

različitosti koja nas je dovela do ove tačke. Mržnja, ubijanje, osuda, bes, ratovi… Sve nam je to

služilo da nas dovede na ovu stazu, i da upoznamo sebe da možemo biti i takvi, a sada smo

pozvani da izlečimo tu stazu i da izaberemo nešto sasvim novo, radije nego da osuđujemo stazu i

osećamo bes prema njoj, nego da krenemo napred, dalje. To je lepota holografskog modela

svesti, i zbog toga postoji samo jedan, i svi zajedno prolazimo kroz ta vrata i niko nije ostavljen

iza, i svako profitira sa svakim izborom koji načinimo, dok rađamo ovaj novi milenijum.

U proleće 1996. moja žena i ja smo imali priliku da vodimo jednu malu količinu ljudi u centralne

planine Tibeta. Najvažniji razlog za mene, što smo otišli na taj put, je bio moj osećaj, radije moja

sumnja, da možda njihova velika biblioteka sadrži pisana dokumenta i da možda manastiri

tamošnjih monaha i monahinja čuvaju tradiciju kulture koja je postojala pre njih- stari Aseni.

O njima najviše znamo preko njihovih spisa sa Mrtvog mora, znamo da su nastali 500 godina pre

Hrista, da su stvarali zajednice shodne njihovom načinu života koje su poštovale velike tradicije

ezoterijskog učenja našeg sveta, i znamo da su se nakon Hristovog raspeća razišle po čitavom

svetu.

Neke od tih zajednica su otišle u pravcu džungli i planina između Bolivije i Perua. Neki su otišli u

Severnu Ameriku, i jugozapadno u Američku pustinju, a neki su otišli na Himalaje, u Tibetanske

tradicije. Zbog toga sam posumnjao da bismo mogli pronaći te tradicije Asena, sačuvane i dan

danas, u Tibetanskim manastirima, i ako bi to bila istina, onda bi taj naš put imao neprocenjivu

vrednost. Radije nego da spekulišemo šta je značenje njihovih molivi, čitavši ih iz tekstova

hiljadama godina starih, mogli bi konkretno da pričamo sa ljudima koji žive tu tradiciju danas.

Imali smo veoma divnu, srčanu razmenu sa ljudima koje smo posetili, i u toj razmeni je bilo

iskrenosti i otvorenosti kojom su nam se otvorili i sa nama podelili svoje molitve.

Kroz njihovu tradiciju molitve, meni se potvrdio moj osećaj onoga što sam video kao referencu iz

najsatrijih tekstova, sa svitaka Mrtvog mora, na primer u knjizi Inaka, što se tiče tog izgubljenog

načina moliitve.

Za vreme mojih studija, a ja sam odrastao u jednoj konzervativnoj srednjeistočnoj američkoj

zajednici, gde je molitva predstavljala ili nešto čemu se zahvaljujem, ili nešto za čega molim da mi

se ostvari, i to je otprilike postao moj stereotip za način molitve. I kako sam, odrastao putovao po

svetu i studirao drevne tradicije i kulture, saznao sam da postoje i drugi načini za molitvu, za koje

se nije ni znalo u zapadnoj tradiciji. Zapadni naučnici danas, registruju četiri načina molitve, kažu

da ih koristimo pojedinačno, ili u kombinaciji, razlog zašto vam to sad govorim je taj, da u

školama misterija i tekstovima Asena piše da postoji još jedan način molitve koji se ne uklapa u

ove četiri naučničke kategorije. Peti način molitve. I sada, kada smo otkrili izgubljene tekstove,

svitci sa Mrtvog mora, Vatikanske trezore, izgubljene knjige Biblije, i kada smo to sve spojili sa

našim razgovorima sa Tibetanskim monasima i povezali, znamo da sigurno postoji još jedan, taj

dodatni, izgubljeni način molitve, koji nam dopušta direktan pristup našim telika, i krativnim silama

našeg sveta.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)