Prof. dr Jovan SLAVNI*

GUBITAK PRAVA IZ OSIGURANJA

AUTOODGOVORNOSTI PREMA NOVOM ZAKONU

O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAAJU

- SPORNA PITANJA

Apstrakt

U prvorn delu rada autor ispituje Klauzule o iskljuivanju", normirane u l. 13. Direktive EU 2009/103/EC koja se odnosi na osiguranje gradan-sko-pravne odgovornosti u vezi sa upotrebom motor-nih vozila, i ustanovljenju obaveze da se osigura od te odgovornosti u kome se utvrduje obaveza drava la-nica da propiu zabranu za drutva za osiguranje da istiu prigovor oteenom licu da nema obavezu iz osiguranja u sluaju nastupanja odredenih dogadaja povezanih sa upotrebom ili vonjom osiguranog mo-tornog vozila predvidenih nacionalnim propisima i ugovorom o osiguranju, kao i izuzetak od te zabrane. Zatim, se ispituje nain na koji su ta pitanja normira-na u Zakonu o ugovoru o osiguranju Nemake i Austrije. Udrugom delu rada autor ispituje nain ka-ko su ovi instituti uredeni u ranijem zakonodavstvu Srbije i novom Zakonu o obaveznom osiguranju u sa-obraaju 2009. Ukazuje na odstupanja u odnosu na reenja Direktive i brkanje instituta iskljuenja iz osi-guranja i gubitka prava iz osiguranja, kako su isklju-enja iz osiguranja pojmovno odredena u lanu 29. ovog zakona. Zatim, ispituje sedam u ovom zakonu utvrdenih dogadaja za koje je propisano da vode gu-bitku prava osiguranom licu iz osiguranja auotoodgo-vornosti i sporna pitanja u vezi s njihovom primenom.

Kljune rei: Direktiva EU 2009/103/EC, klau-zule o iskljuivanju, gubitak prava, sluajevi gubitka, proirenja iskljuenja, uzrona veza, uslovi osigura-nja, sudska praksa

Univerzitet u Novom Sadu; Predsednik Udruenja za pravo osiguranja Srbije; e-mail: loleslMleunet.rs.

1. REGULATIVA EVROPSKE UNIJE

U obaveznom osiguranju graansko-pravne odgovornosti u vezi sa upotrebom motomog vozila Evropske unije veoma rano je dostignut nivo zatite oteenog lica koji se sastoji u zabrani osiguravaa da oteenom koji je prema njemu neposredno ista-kao odtetni zahtev da istie prigovore da ne odgo-vara za tetu nastalu upotrebom ili vonjom osigura-nog vozila zbog toga to se vlasnik vozila ili drugo osigurano lice nije pridravalo zakonskih odredaba ili ugovornih klauzula u kojima su predviena pona-anja osiguranih lica koja iskljuunju njegovu oba-vezu na naknadu tete. U tom smislu, u odredbama l. 13. st. 1. alineja 1-2. Klauzule o iskljuivanju" konsolidovane Direktive Skuptine Evrope 2009/103/EC i Saveta o osiguranju graansko-prav-ne odgovornosti u vezi sa upotrebom motornog vo-zila, i ustanovljenju obaveze da se osigura od te od-govornosti od 2009. odreeno je da je svaka drava lanica duna da preduzme ,,sve odgovarajue mere da obezbediti da se svaka odredba propisana zako-nom ili svaka ugovorna klauzula koju sadri polisa osiguranja, smatra vaeom to se tie zahteva treih lica koja su oteena u saobraajnoj nezgodi kada ta odredba propisana zakonom ili ugovorna klauzula iskljuuje iz osiguranja upotrebu ili vonju vozila od strane: a) lice koje nema izriito ili preutno odobre-nje da to ini (lice koje neovlaeno koristi ili upra-vlja vozilom - primedba autora); b) lica koje nema dozvolu da vozi predmetno vozilo (lice koje nema odgovarajuu vozaku dozvolu, dozvola mu je odu-zeta, iskljuen je iz saobraaja, izreena mu je zabra-na upravljanja motornim vozilom i sl. - primedba autora); i c) lica koje je u prekraju tehnikih zahte-va propisanih zakonom koji se tiu stanja i bezbed-nosti predmetnog vozila." Direktiva poznaje i jedan izuzetak od zabrane pozivanja osiguravaa na za-konske odredbe ili ugovorne klauzule o iskljuenju svoje obaveze iz osiguranja. On se odnosi na lice ko-je je dobrovoljno ulo u osigurano vozilo koje je iza-zvalo materijalnu ili nematerijalnu tetu, u odnosu na koga osigurava moe da dokae da je ono znalo da je vozilo ukradeno.

Iz ova tri sluaja navedenih iskljuenja za koja Direktiva propisuje zabranu isticanja prigovora osigu-ravaa oteenom licu da nema obavezu iz osiguranja ne moe se zakljuiti da li su oni navedeni samo pri-mera radi, ili su odredbe kojima se oni ureuju pri-

13 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

nudne norme. I da izvan njih drava lanica ne moe da propisuje, a osiguravai da ugovaraju iskljuenja svoje obaveze iz osiguranja. Isto pitanje se moe po-staviti i u odnosu na ustanovljenje propisom i ugovo-rom o osiguranju veeg broja izuzetaka od u Direktivi ustanovljenog jedinog izuzetka od zabrane osigurava-a da oteenom ne moe da istie prigovore o nepo-stojanju svoje obaveze iz osiguranja.

Poto Direktiva ustanovljava u l. 28 pravo za drave lanice da mogu da zadre ili donesu samo propise koji su povoljniji po oteeno lice od pravila koja ona donosi radi usklaivanja nacionalnih propi-sa drava lanica u oblasti osiguranja autoodgovor-nosti, miljenja smo da drave lanice ne mogu da pored u Direktivi navedenog jedinog sluaja predvi-de i druge u kojima drave lanice mogu kad prema njemu oteeno lice istakne odtetni zahtev da propi-u da se osigurava moe pozivati na nepostojanje svoje obaveze iz osiguranja. I da je zato odredba o ovom sluaju, odnosno izuzetku od zabrane ulaganja prigovora osiguravaa prinudna norma. Ovakvo zna-enje pomenute odredbe Direktive proizlazi, ini se, i iz jezikog tumaenja izraza koji se u njoj koristi u formulisanju tog izuzetka: Ipak, moe se pozivati (osigurava kada je tako propisano, odnosno ugovo-reno - primedba autora) na odredbu ili klauzulu pro-tiv lica koje je dobrovoljno ulo u vozilo koje je iza-zvalo materijalnu ili nematerijalnu tetu, kada osigu-rava moe da dokae da je ono znalo da je vozilo ukradeno."

U pogledu prvoistaknutog pitanja, odgovor bi mogao biti sledei: sluajevi iskljuenih teta nabro-jani u l. 13. st. 1. Direktive su samo primeri par ex-cellance takvih zakonskih odredbi i ugovornih klau-zula u nacionalnim pravima drava lanica u vezi sa kojima drave lanice imaju obavezu da propiu za-branu osiguravau da ih istakne kada mu oteeno li-ce neposredno istikne odtetni zahtev. Zbog toga to se Direktivom ne sprovodi usklaivanje nacionalnih prava drava lanica u domenu zakonskih odredbi i ugovornih klauzula o iskljuenju obaveze osigurava-a iz osiguranja autoodgovornosti, ve zabrana osi-guravau da istie prigovore na u zakonom ili ugo-vorom o osiguranju usanovljena iskljuenje obaveze iz ovog osiguranja.

Direktiva ne ureuje pitanje prava na regres osiguravaa koji je Jiaknadio tetu oteenom prema osiguranom licu za tete iskljuene iz osiguranja jer ono nije ulazilo u krug pravila prihvaenih u nacio-

nalnom pravu dravama lanicama koja su zahtevala da budu usaglaena na nivou Zajednice, tirn izvorom komunitarnog prava.

U, na primer, nemakom i austrijskom pravu je zabrana ulaganja prigovora o postojanju iskljue-nja obaveze osiguravaa opte prihvaeni standard, jer je ustanovljena u svim vrstama osiguranja od od-govomosti u kojima je propisana obaveza zakljue-nja osiguranja. Sledstveno tome ni za jednu vrstu ovih osiguranja u pravima ovih drava nije predvi-en ni jedan mogui izuzetak od zabrane osigurava-a da ulae prigovore oteenom licu da njegova obaveza iz osiguranja ne postoji prema zakljuenom ugovoru o osiguranju. Naelo opte zabrane isticanja ovih prigovoraje ustanovljeno u par. 117. st. 1. Za-kona o ugovoru o osiguranju Nemake, odnosno par. 158c. st. 1. Zakona o ugovoru o osiguranju Austrije.

2. REENJA NOVOG ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU

U SAOBRAAJU

Kakva je situacija u naem pravu? Istorijski posmatrano, zabrana isticanja prigovara osiguravaa oteenom licu zbog postojanja zakonskih ili ugo-vornih odredbi o iskljuenju njegove obaveze iz osi-guranja u obaveznom osiguranju autoodgovornosti datira jo od donoenja 1967. godine Zakona o iz-menama i dopunama Zakona o obaveznom osigura-nju imovine i lice kojim su ukinuta sva obavezna osiguranja imovine i lica osim obaveznih osiguranja u saobraaju i kojim je ovaj zakon promenio naziv u Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju (l. 19, preienog teksta iz 1968)1. Ono to treba primetiti povodom ovog reenja jeste da je zabrana isticanja prigovora osiguravaa bila izriitno naglaena samo prema korisniku, odnosno sopstveniku motornog vo-zila, ali ne i prema drugim osiguranim licima. A pra-vo na regres bilo je ureeno samo u odnosu prema neovlaenom korisniku, odnosno licu koje je neo-vlaeno upravljalo motornim vozilom u vezi sa ko-jim je zakljueno osiguranje odgovornosti (l. 22). Zakonskih odredbi o iskljuenju obaveze osigurava-a nije bilo jer su tada bila na snazi pravna pravila iz graanskih i trgovakih zakonika koja su se prime-njivala pre 1941. godine na teritorijama republika

1 Slubeni list SFRJ, br. 7/1967 i 11/1968.

16 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

iguranja

koje su formirale jugoslovensku federaciju u kojima ona nisu bila regulisana. Jedino je bilo ureeno pita-nje zastarelosti potraivanja u l. 73. Osnovnog za-kona o osiguranju i osiguravajuim organizacijama iz 1967. i prigovor u vezi s njom je mogao biti istak-nut ugovarau osiguranja autoodgovornosti, a ne o-teenom licu.2 Sva iskljuenja iz osiguranja, kao pra-va i obaveze iz ugovora o osiguranja mogla su biti predviena kao elementi sadrine polise osiguranja i uslova osiguranja (l. 65. Osnovnog zakona).

Sledei izvor naeg prava u kome je bilo usta-novljeno pravilo o zabrani osiguravaa da moe u odgovoru na odtetni zahev oteenog lica da istie prigovore koje bi na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju mogao istai prema osiguranom licu zbog nepridravanja zakona ili ugovora, bio je Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine (l. 87). Tim lanom, u st. 2, bilo je normirano pravo osigu-ravaa koji je naknadio tetu oteenom licu na re-gres prema licu odgovornom za tetu za iznos ispla-ene naknade, kamatu i trokove ako nije nastupila njegova obaveza prema uslovima ugovora o osigura-nju od autoodgovornosti. Novina u odnosu na Osnovni zakon iz 1965. bila je to je zabrana istica-nja prigovora osiguravaa bila predviena prema svim (sa)osigu