HRONIČNI MASTITIS KRAVA UZROKOVAN …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2457/2015/0350-24571504303C.pdf · DYSGALACTIAE – CASE REPORT Cojkić A., Čobanović N., Suvajdžić

303

* Rad primljen za štampu 01. 04. 2015. godine**Aleksandar Cojkić, DVM, istraživač saradnik, Fakultet veterinarske medicine, UniverzitetuBeogradu;NikolaČobanović,DVM,asistent,Katedrazahigijenu i tehnologijunamirnicaanimalnogporekla,Fakultetveterinarskemedicine;BrankoSuvajdžić,DVM, istraživačpri-pravnik,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu;drMilaSavić,redovnipro-fesor,Katedrazastočarstvoigenetiku,Fakultetveterinarskemedicine;drBrankoPetrujkić,docent,Katedrazaishranuibotaniku,Fakultetveterinarskemedicine;drVladimirDimitrijević,docent,Katedrazastočarstvoigenetiku,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeo-gradu

PRIKAZ SLUČAJA / CASE REPORT

DOI:10.2298/VETGL1504303C UDC636.2.09:618.19-002 636.2.09:[616.98:579.862

HRONIČNI MASTITIS KRAVA UZROKOVAN STREPTOCOCCUS DYSGALACTIAE - PRIKAZ SLUČAJA*

CHRONIC MASTITIS IN COWS CAUSED BY STREPTOCOCCUS DYSGALACTIAE – CASE REPORT

Cojkić A., Čobanović N., Suvajdžić B., Savić Mila, Petrujkić B., Dimitrijević V.**

Mastitis goveda predstavlja oboljenje koje izaziva najveće ekonomske gubitke kod mlečnih krava i čini 38% od svih oboljenja koja se javljaju u intezivnom uzgoju mlečnih krava. Mastitisi utiču na proizvodnju mleka, privremeno ili stalno u zavisnosti od toka infekcije i vrste uzročnika. Pravilna i pravovremena terapija supkliničkih mastitisa, zasnovana je na primeni antimikrobnih lekova i pored profilakse je ključna za dobro zdravstveno stanje zapata.

U ovom radu je prikazan slučaj hroničnog mastitisa krave holštajn frizijske rase, starosti 5 godina, koja nije reagovala na antibiotsku terapiju. Uzorci mleka su uzeti u aseptičnim uslovima, iz svake četvrti pojedinačno, i poslati u laboratoriju radi izolacije i identifikacije uzročnika i ispitivanja osetljivosti uzročnika na antibiotike. Na osnovu detaljnih bakterioloških ispitivanja potvrđeno je prisustvo Streptococcus dysgalactiae (Strep. dysgalactiae) koji je pokazivao osetljivost na ampicilin, kloksacilin i augmentin, intermedijarnu osetljivost na tetraciklin, i rezistenciju na kotrimoksazol.

Ključne reči: Mastitis, Streptococcus dysgalactiae, antibiotska terapija

304

Vet.glasnik69(3-4)301-310(2015)Cojkić,Aisar.:HroničnimastitiskravauzrokovanStreptococcus dysgalactiae–prikazslučaja

Mastitis,definisankaozapaljenjemlečnežlezde,predstavljaoboljenjekojeizazivanajvećeekonomskegubitkekodmlečnihkrava,ičini38%odsvihoboljenjakojasejavljajuuintezivnomuzgojumlečnihkrava.Teškojeprocenitigubitkeuvezisakliničkimmastitisom,kojiproizilazeiztroškovalečenja,isključivanjaživotinjeizdaljeproizvodnje,kaoismanjenjaproizvodnjemleka.Takođe,mastitispredstavljanajčešćiuzroksmrtiodraslihkravaulaktaciji(EsslemontiKossaibati,1997).

Rizik pojave mastitisa zavisi od sposobnosti odbrambenih mehanizamamlečnežlezdedaseprilagodi izazovimaizokolinekaoiodvrste ipatogenostimikroorganizama.Kliničkigledanomastitismožebiti izraženukliničkividljivoj isubkliničkojformi(Bačić,2009).Kliničkimastitissekarakterišeotokomibolnošćuvimena,promenjenimizgledommleka,iunekimslučajevima,povišenomtelesnomtemperaturom, letargijom,anoreksijomsamogućim letalnim ishodom(Harmon,1994).

Mastitismožebitiinfektivneineinfektivneetiologije.Uzročniciovogoboljenjamogudabudubakterije,mikoplazme,kvasciialge.Watts(1988)jeidentifikovao137različitihorganizamakaouzročnikemastitisa.UVelikojBritaniji,80%najčešćedijagnostikovanih uzročnika bakterijskog mastitisa su sledeći mikroorganizmi:Escherichia coli (E. coli), Streptococcus uberis (Strep. uberis), Staphylococcus aureus (Staph. aureus), Streptococcus dysgalactiae (Strep. dysgalactiae) i Streptococcus agalactiae (Strep. agalactiae) (Anon,2001).

Uzročnici mastitisa mogu da potiču iz okruženja ili se klasifikuju kaokontagiozni(zarazni,infektivni)uzročnici(BloweyiEdmondson,1995).Infektivnimuzročnicimasesmatrajuorganizmikojisuadaptiranidaživeunutardomaćina,naročitoumlečnojžlezdi.Mogudaizazovusubkliničkimastitiskojisemanifestujepovećanjembroja somatskih ćelija umleku iz inficirane četvrti.Prenose se sakravenakravunajčešćetokommuže(Radostitsisar.,1994).Uzročnicimastitisaiz okruženja najčešće nemaju sposobnost da prežive umlečnoj žlezdi. To suoportunistički„osvajači“mlečnežlezde,kojisenakonprodiranjauistuumnožavajui prouzrokuju imunski odgovor domaćina i ubrzo se eliminišu.Glavni infektivniuzročnicimastitisasuStaph. aureus, Strep. dysgalactiae i Strep. agalactiae, dok suuzročniciizokruženjaStrep. uberisipredstavniciizfamilijeEnterobacteriacae (E. coli).

U istraživanjimaPeeler isar. (2000)navodedadužinaperiodazasušenja(>40dana)povećavarizikodpojavekliničkogmastitisa.Mlečnažlezdajevanperiodalaktacijepodložnija„koliformnim“infekcijama(Jones,1990).Eksperimentisupokazalidainfekcije,kakogram-negativnim(G-)takoigram-pozitivnim(G+)uzročnicima,ostajuskriveneuvimenutokomperiodazasušenja,dabi izazivalikliničke znake mastitisa tokom rane laktacije (McDonald i Anderson, 1981).Svakimikroorganizamkojiizazivaperzistentnuinfekcijumlečnežlezde,moradaimasposobnost da izbegneeliminaciju tokom redovnemuže ili da se „sakrije“

Uvod / Introduction

305


ododgovora imunskog sistema.Do sada su izvedenabrojna ispitivanja takvihmehanizama kod različitih uzročnika kliničkog mastitisa (Hill i Shears, 1979;Leigh,1999;Dopferisar.,2001).

Streptokoknimastitis izazivaju tri vrste bakterija:Strep. agalactiae, Strep. dysgalactiae i Strep. uberis. Strep. agalactiaeizazivazaraznozasušenjevimenailižutigalt,kojisesmatrajednimodnajčešćihhroničnihzarazagoveda.Uzročnikmožedaseprenesenaljudekojikonzumirajunepasterizovanomleko,kodkojihizaziva tonzilitis i faringitis. Slabo je otporanmikroorganizam, ne preživljava udužemvremenskomperioduuspoljašnjojsrediniistogaovazarazamoželakodasesuzbije.Strep. dysgalactiae i Strep. uberis nisuobaveznopatogenizavimekrava(MiljkovićiVeselinović,2000).

Prikaz slučaja / Case report

Vlasnikkravecrveno-beleholštajnfrizijskerase,starosti5godina,javiosezbogpromenjenekonzistencije,boje iotežaneevakuacijemlekaizzadnje leve(ZL)četvrtivimena.

Kravajekupljenauzasušenjuioteljenajepretrimeseca.Vlasniknapominjeda je na vimenu krave, još u periodu zasušenja (mesec dana pred teljenje)primetioograničenuizraslinuukaudo-proksimalnojregijiZLčetvrtivimena,kojaje postepeno rasla sve do samog teljenja. Nakon teljenja, konzistencija i bojamleka nije odstupala od fizioloških karakteristika. Mesec dana nakon teljenja,vlasnik je primetio krpičaste tvorevine umleku, koje su bile vidljive na rešetkinakonceđenja.Zvaojeordinirajućegveterinarakojijepropisaonamanepoznatiantimikrobni lekza intramamarnuaplikaciju,koji jeaplikovan triputa.Stanje jestabilizovano,krpicesuiščezleimlekojepoprimilofiziološkiizgled.

Desetdananakonzavršeneterapije,vlasnikponovoprimećujeodstupanjauizgledumlekapričemujeiovogputabojaizproblematičnečetvrtipromenjena(premanavodimavlasnika - kaovoda) saprimesamazgrušanogmleka.Mužaobolelečetvrti jebilaotežana,zbogčegajeordinirajućiveterinarradiokiretažusisnog kanala Hugovom kiretom i aplikovao bikanilu radi lakše evakuacijemleka.Veterinar jeovogputapropisao trodnevnuparenteralnu (i.m.)aplikacijuantimikrobogleka(nepoznat).Nakonodrađeneterapije,mlekojeponovopoprimilofiziološkekarakteristike.Tokomobeterapije,premanavodimavlasnika,izraslinanaZLčetvrtinijenestala.Vlasniknavodidaživotinjanijegubilaapetit,nitijeimalapromenjenoopštestanje,semštojeprisvakojpromeni izgledamlekaživotinjasmanjivaladnevnukoličinumlekaza20%.

Dvenedeljenakonzavršenogdrugogciklusaterapije,vlasniknamseobratiosamolbomdarešimonavedeniproblem.

Aparat zamašinskumužunijepokazivaonepravilnosti nabarometru i načašicamazapapilu.

306

Odlučili smo se za kompletnu dijagnostiku uzročnika mastitisa obolelekrave,iispitivanjeosetljivostiuzročnikanaodređeneantibiotikedabiseodredilaadekvatnaterapija.

Klinički nalaz / Clinical findings

Životinjajebilakahektična,letargična,usporenihpokretaibezapetita(slika1).Parametritrijasasubiliblagopromenjeni.Vrednostitemperature,pulsa,brojrespiracijaikontrakcijeburagaiznose40°C,85/min,40/mini6/5min.Povlačenjem,kožasesporijevraćala,štoukazujenadehidrataciju.Očnejabučicesuupaleuorbitu, konjunktive su bile ružičastocrvene boje i presijavale su se na dnevnojsvetlosti.Takođe, nosnoogledalo je bilo temperirano, zažareno, bezprisutnogiscetka.

Adspekcijomvimenazapaženo jedifuznouvećanjePDčetvrti,nakojoj jekoža bila zategnuta, temperirana i ružičastocrvena. Palpacijom je ustanovljentestasti edem, na kome ostaju otisci prstiju. Adspekcijom ZL četvrti uočen jeograničenedemukaudo-proksimalnomdelu,prečnika10cm(slika2A).Promenajenadodirbilapokretnainetemperirana(slika2B).

Na vrhu papile uočeni su ožiljci nastali kao posledica izvršene kiretažesisnogkanala.Bojamlekajebilalimunžuta,prozirnasaprisustvomjasnouočljivihkoaguluma bledožute boje (slika 3). Ostale četvrti, prednja leva (PL), prednjadesna(PD)izadnjadesna(ZD)subilebezvidljivihpromenauizgledumleka.

Kalifornija mastitis test / California mastitis test

Kalifornija mastitis test se koristi u cilju indirektnog određivanja brojasomatskihćelijaumleku(Katić,2007).

Kalifornijamastitis test jerađenneposrednopreredovnemuže ipritomjedaosledećerezultate:PD:+;PL:-;ZD:-;ZL:+++.


Slika1.Telesna kondicija obolele kravePicture 1. Body condition of the sick cow

307

Uzimanje uzoraka mleka / Milk sampling

Uzorcimlekazamikrobiološka ispitivanjauzeti suaseptično,pre redovnemuže. Najpre je vime oprano mlakom vodom i sapunicom, naročito papile, iobrisanočistomkrpom.Dezinfekcijavrhovapapilajevršenavatomnatopljenom70%etanolom,principom„ksebi“.Prvosudezinfikovanedalječetvrti,paondabliže.Izsvakečetvrtivimenaistisnutasutrimlazamleka,prenegoštosepristupilouzorkovanju. Nakon dezinfekcije, izvršeno je izmuzanje svake četvri posebnousterilneplastičnebočicezapremine50ml (slika4).Uzorcimlekasuuzimaniprincipom„odsebe“,prvobližečetvrtipadalje,dabise izbeglakontaminacijavećdezinfikovanihpapila.Nakonuzorkovanja,uzorcimlekasustavljeniuručnifrižider(temperatura4°C)itransportovaniulaboratorijunabakteriološkipregled.


Slika2A.Izgled promene na oboleloj četvrti vimena

Picture 2A. The occurence of morphological changes on the affected udder quarter

Slika2B.Izgled promene na oboleloj četvrti vimena

Picture 2B. The appearance of morphological changes on the affected udder quarter (2)

Slika3.Uzorci mleka iz zdrave (zadnja desna - ZD) i obolele (zadnja leva - ZL) četvrti vimena

Picture 3. Milk samples from healthy (rear right - ZD) and affected (rear left - ZL) udder quarter

308

Mikrobiološko ispitivanje uzoraka mleka / Microbiological testing of milk samples

Zasejavanje uzoraka mleka vršeno je na krvnom agaru. Kao osnovnapodlogazakrvniagarkorišćenajebazazakrvniagarkojasadrži:Triptozapepton˝Torlak” (15g);Ekstrat goveđegsrca ˝Torlak” (3g);Natrijum-hlorid (5g);Agar(20g).Na100mlsterilisanepodlogeohlađenena45°Cdodatoje5mlcitratnegoveđekrvi.

Sva četiri uzorka mleka jedne krave zasejana su na jedan krvni agar.Kalibrisanomezomprenetojepribližno0,01mlmlekanajedankvadrantkrvnogagara.Zasejanepodlogasuinkubirane24časautermostatunatemperaturiod37°C.Nakoninkubacije,naosnovuizgledakolonija,vršenjeizbordaljihtestovaradiidentifikacijeuzročnika.

Posleprimarnogzasejavanjaipotvrđenograstabakterijanakrvnomagaru,rađenojebojenjepoGramudabisediferenciraleG+odG-bakterija(Ašaninisar.,2006).

Izolovane kulture bakterija identifikovane su ispitivanjem mikroskopskihosobinaupreparatimaobojenimpoGramu,kaoiprimenomsledećihfiziološko-biohemijskih testova: ispitivanje sposobnosti produkcije katalaze, CAMP test,ispitivanje sposobnosti razgradnje eskulina i ispitivanje sposobnosti hidrolizehipurata.

Zaispitivanjeosetljivostiizolovanihbakterijakorišćenisudiskoviantimikrobnihsupstanci: ampicilin (10 µg) (Abtek), kloksacilin (5 µg) (Abtek), augmentin (20µg amoksicilin + 10 µg klavulinska kiselina, 30 µg) (Abtek), tetraciklin (30 µg)(Abtek)ikotrimoksazol(1,25µgsulfametoksazol+23,75mgtrimetoprim)(Abtek).Diskovi sa poznatom koncentracijom antibiotika su postavljani na krvni agarpomoćusterilnepincete,pričemujenajmanjaudaljenostizmeđudiskovaiznosila30mm,anjihovaudaljenostod ivicePetrišolje jebilavećaod10mm.Nakon


Slika4.Pojedinačni uzorci mleka iz svake četvrti vimenaPicture 4. Individual milk samples from each udder quarter

309

postavljanjadiskovakrvniagarjeinkubiranutermostatupritemperaturiod37°C.Očitavanje rezultata osetljivosti bakterija na antibiotike vršeno je merenjemzone inhibicije rastaokodiskovapomoćumerača. Izmerenezone inhibicije suupoređivane sa referentnim vrednostima proizvođača, nakon čega je izvršenoklasifikovanjeispitivanihbakterijautriterapijskekategorije:osetljiv(Susceptible – S),intermedijarnoosetljiv(Intermediate–I)irezistentan(Resistant–R).

Laboratorijski nalaz / Laboratory findings

Pravljenjem mikroskopskih preparata izraslih kultura bakterija i bojenjemmetodompoGramu,potvrđenojeprisustvoG+koka.

Katalazatestjebionegativan,štoisključujestafilokoknuinfekciju.CAMPfenomenjeizostaoštoisključujenalazStrep. agalactiae. Razlaganjeeskulinajeizostalo,štoukazujenatodaizolovanimikroorganizam

nije Strep. uberis. Hidroliza natrijum-hipurata je izostala, što ukazuje da je u pitanjuStrep.

dysgalactiae.NegativanCAMPtestiizostanakhidrolizeeskulinanaEdvardsovojpodlozi

potvrđujuprisustvoStrep. dysgalactiaeuispitivanomuzorku.Rezultati ispitvanja osetljivosti Strep. dysgalactiae izolovanih iz uzoraka

mlekanaodabraneantibiotikeprikazanisuutabeli1 i trebadaomogućeizborantimikrobnih lekova za koje se očekuje da će dati najveći uspeh u terapijimastitisa.

Terapija / Therapy

Zbog reinfekcije, opredelili smo se za dvostruku terapiju, lokalnu(intramamarno)iparenteralnu(i.m.).Lokalnaterapijajepodrazumevalaaplikacijurastvorapenicilina(800.000IU),streptomicina(800mg)(Pen-Strep20/20;VMD,4mL) i deksametazona (5,28mg) (Dexaveto -0,2;VMD,2mL)u5%glukozi(GLUCOSI INFUNDIBILE,Hemofarm Srbija, 94 mL). Po 100 mL napravljenograstvora(800.000IUbenzilpenicilin-prokain+800mgdihidrostreptomicinsulfat+5,28mgdeksametazona+94mL5%glukoze)jeaplikovananodvaputautoku24h,uobolelučetvrt,poslemuže.Parenteralnaterapijajepodrazumevalai.m.aplikacijuantibiotika(Pen-Strep20/20;VMD)udoziod4ml/100kgtelesnemase(TM)jednomdnevno.Obeterapijesutrajalečetiriuzastopnadana.Četvrtogdanajeaplikovano i 5ml / 100kgTMAD3Evitamina (VitaminAD3ES,VeterinarskizavodSubotica).


310

Mastitis izazvan patogenima iz okruženja predstavlja glavni problemvisokomlečnih rasa krava. Od patogena iz okruženja, Strep. dysgalactiae je najčešće izolovan kod intramamarnih infekcija tokom perioda laktacije kao itokom perioda zasušenja (Calvinho i sar., 1997).Strep. dysgalactiae Gram +mikroorganizam,katalaza,CAMPieskulinnegativaninerazlaženatrijumhipurat(Ašaninisar.,2006).Bezobiziranavisokuprevalenciju,maloseznaofaktorimavirulencijeovoguzročnika.Dezinfekcijapapilanakonmužeiantibiotskaterapijakrava u zasušenjumanje su efikasne protiv streptokoka iz okruženja iE. coli (Smith i sar., 1985). Zbog toga ne iznenađuje činjenica da jemastitis izazvanbakterijama iz okruženja postao glavni problem visokomlečnih rasa krava kodkojihsevršiuspešnakontrolaprotivinfektivnihuzročnika.

Strep. dysgalactiae imapodjednakudeouizazivanjuikliničkogisubkliničkogoblikamastitisa(Todhunterisar.,1995),iimakarakteristikeinfektivnogpatogenai patogena iz okruženja (Blowey i Edmondson, 1995; Beecher i sar., 2011).Čestoseizolujeizobolelemlečnežlezdeaprenosiseimužomnadrugekrave.OtkrivenisuidrugiekstramamarnirezervoariStr. dysgalactiae, kaoštosutonzile,usnadupljaivaginakrava(KirkiMellenberger,1990).Sobziromnaadaptibilnostuzročnika, uobičajna kontrola mastitisa ima minimalne šanse za smanjenjeincidence mastitisa uzrokovanog Strep. dysgalactiae. Najčešće se kravainficira tokom perioda zasušenja ili neposredno nakon teljenja. Različiti sojeviStrep. dysgalactiae izolovani izobolelemlečnežlezdepokazuju različit stepeninfektivnosti. Strep. dysgalactiae pokazuje sposobnost da adherira i penetrirau epitelne ćelije mlečne žlezde. Jednom kada prodre, bakterija je sposobnada preživi u ćeliji domaćina, bez uticaja na njenu vitalnost koja se ogleda uaktivnosti intracelularne esteraze, mitohondrijalne dehidrogenaze i integritetaćelijskemembrane.SposobnostStrep. dysgalactiae daadheriraiprodreućelijubezsumnjepotvrđuje zaštituovogpatogenaodantimikrobnih lekova i imunogodgovoramlečnežlezde.ImuniodgovorživotinjenainfekcijuStrep. dysgalactiae sekarakterišepovećanjembrojasomatskihćelijaumleku24časaod infekcije(Beecherisar.,2011).

In vitroistraživanjeinvazivnostiStrep. dysgalactiae(AlmeidaiOliver,2005)nakulturiepitelnihćelijamlečnežlezdenamukazujenasposobnostuzročnikada prodre u ćelije, izazove oštećenje i preživi u ćeliji domaćina.U istom radunijedokazanrastbakterijaunutarinficiranihćelijanitinegativanuticajprisutnogpatogena na vitalnost ćelije. Pretpostavlja se da do oštećenja inficirane ćelijedolazizbogpovećanjanivoalaktatdehidrogenaze.

Ranije je napomenuto da Strep. dysgalactiae spada u patogene koji su prisutniuokruženju (Kirk iMellenberger,1990).UzimajućiuobzirčinjenicudaStrep. dysgalactiae nema sposobnost umnožavanja unutar ćelije domaćina,namećenamseodgovordasuglavniuzrociperzistentneinfekcijemlečnežlezde


Diskusija / Discussion

311

lošizoohigijenskiuslovismeštajaživotinjeistalnazaprljanostvimenafecesomodkrava.

Strep. dysgalactiae se smatra prvombakterijskom vrstom koja kolonizujepapile i stvara povoljno okruženje za kolonizaciju Trueperella pyogenes i anaerobnih bakterija kao što suPeptostreptococcus indolicus i Fusobacterium necrophorum(Madsenisar.,1990).

Streptococcus spp.sunajčešćiuzročnicimastitisa,zajednosaStaph. aureus ikoliformnimmikroorganizmima. Iako je incidencamastitisauzrokovanihStrep. agalactiae svedena naminimum zahvaljujući dezinfekciji papila nakonmuže iterapijomkravauzasušenju,prevalencaStrep. dysgalactiaejeostalaista(Myllysisar.,1994).

Intermedijarna osetljivost izolovanihStrep. dysgalactiae na tetraciklin, ideuprilogrezultatimadrugihautora(Guerin-Faubleeisar.,2002;Bengtssonisar.,2009).Guerin-Faubleeisar.(2002)usvomradunavodevisokuosetljivostStrep. dysgalactiae na β-laktamskeantibiotike(ampicilin)štojepotvrđenoiunašemslučaju.

Na osnovu odrađenog bakteriološkog ispitivanja uzoraka mleka iz svakečetvrtikraveoboleleodmastitisa,utvrđenojeprisustvoStrep. dysgalactiae,kojiječestuzročnikmastitisauzapatimamlečnihkrava.

Nakonintramamarneiparenteralneterapijeantibiotika,odabranihnaosnovuodrađenogantibiograma,kravanijepokazivalakliničkeznakemastitisa imlekonijeodstupaloodfiziološkogizgledaikonzistencije.

Antimikrobna terapija predstavlja bitnu komponetu u programu kontrolemastitisa u zapatima visokomlečnih krava. Uspešna terapija kliničkih oblikamastitisa i uvođenje efikasne terapije krava u zasušenju, podrazumevapoznavanjeprevalenceiantimikrobneosetljivostiuzročnikaizolovanihizmlečnežlezde.Odabirterapijeječestoempirijskiiobičnojezasnovannainformacijamaotrenutnimtrendovima.Preporukajedaseperiodičnoispitujepojavaantibiotskerezistencijeuzročnikamastitisaradiodabiraadekvatneterapijeismanjenjapojaverezistencije.

Pravilna i pravovremena terapija mastitisa, zasnovana na primeninajefikasnijegantimikrobnogleka,poredprofilakseključnajezadobrozdravstvenostanje zapata.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGMENTRadjefinansiransredstvimaprojektaMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbijeTR31085.


Zaključak / Conclusion

312

1. AlmeidaRA,OliverSP.InvasionofBovineMammaryEpithelialCellsbyStreptococcusdysgalacti-ae.JDairySci1995;78:1310-7.

2. Anon.VeterinaryInvestigationSurveillanceReport.London.VeterinaryLaboratoriesAgency.2001.3. AšaninR,KrnjaićD,MilićN.Priručniksapraktičnimvežbamaizmikrobiologijesaimunologijom.

Autorskoizdanje,2006.4. BačićG.Dijagnostikailiječenjemastitisaugoveda.Veterinarskifakultet,Zagreb,2009.5. BeecherC,McCarthyVT,GiblinL.Mastitisandbovinemilkproduction,In:RussellE.Marek.Dairy

Cows.NewYorkNovaSciencePublishers,Inc.2011:1-57.6. BengtssonB,EricssonUnnerstadH,EkmanT,ArturssonK,Nilsson-OstM,PerssonWaller

K.Antimicrobialsusceptibilityofudderpathogensfromcasesofacuteclinicalmastitisindairycows.VetMicrobiol2009;136:142–9.

7. BloweyRW,EdmondsonPW.Mastitiscontrolindairyherds.Ipswich,FarmingPress1995;p.29.8. CalvinhoLF,LutherDA,AlmeidaRA,BronzeMS,DrabikJJ,OliverSP.DetectionofM-likeprotein

andlipoteichoicacidinStreptococcusdysgalactiaeisolatedfrombovineintramammaryinfections.In:Proc.Natl.MastitisCouncil1997;p.270-1.

9. DopferD,NederbragtH,AlmeidaRA,GaastraW.StudiesaboutthemechanismofinternalizationbymammaryepithelialcellsofEscherichiacoliisolatedfrompersistentbovinemastitis.VetMicrobiol2001;80:285-96.

10. EsslemontRJ,KossaibatiMA.Cullingin50dairyherdsinEngland.VetRec1997;140:36-9.11. Guerin-FaubleeV,TardyF,BouveronC,CarretG.AntimicrobialsusceptibilityofStreptococcus

speciesisolatedfromclinicalmastitisindairycows.IntJ AntimicrobAg2002;19:219–26.

12. HarmonRJ.Physiologyofmastitisandfactorsaffectingsomaticcellcounts.JDairySci1994;77:2103.

13. HillAW,ShearsAL.Recurrentcoliformmastitisinthedairycow.VetRec1979;105:299-301.14. JonesTO.Escherichiacolimastitisindairycattle±areviewoftheliterature.VetBull1990;60:

205-31.15. KatićV.Praktikumizhigijenemleka.VeterinarskakomoraSrbije,2007.16.KirkJ,MellenbergerR.MastitisControlProgramforEnvironmentalStrep.-InfectedDairy

Cows.NRCEducationalMaterialsProjectandExtensionService,U.S.DepartmentofAg-riculture,Washington,D.C.1990.

17.LeighJA.Streptococcusuberis:apermanentbarriertothecontrolofbovinemastitis?VetJ1999;157:225-38.

18.MadsenM,SorensenGH,AalbaekB.Summermastitisinheifers:abacteriologicalexaminationofsecretionsfromclinicalcasesofsummermastitisinDenmark.VetMicrobiol1990;22:319-28.

19.McDonaldJS,AndersonAJ.ExperimentalintramammaryinfectionofthedairycowwithEscherich-iacoliduringthenonlactatingperiod.AmJVetRes1981;42:229-31.

20. MiljkovićV.,VeselinovićS.Porodiljstvo,sterilitetiveštačkoosemenjavanjedomaćihživotinja.Vet-erinarskakomoraSrbije,Beograd2005.

21. MyllysV,Honkanen-BuzalskiT,HuovinenP,SandholmM,NurmiE.Associationofchangesinthebacterialecologyofbovinemastitiswithchangesintheuseofmilkymachinesandanti-microbialdrugs.ActaVetScand1994;35:363–9.

22. PeelerEJ,GreenMJ,FitzpatrickJL,MorganKL,GreenLE.RiskfactorsassociatedwithclinicalmastitisinlowsomaticcellcountBritishdairyherds.JDairySci2000;83:2464-72.


Literatura / References

313

РУССКИЙ

ENGLISH

23. RadostitsOM,LeslieKE,FetrowJ.HerdHealth:FoodAnimalProductionMedicine.Philadelphia,PA.,Saunders1994;p.233.

24. SmithKL,TodhunterDA,SchoenbergerPS.Environmentalmastitis:cause,prevalence,preven-tion.JDairySci1985;68:1531-53.

25. TodhunterDA,SmithKL,HoganJS.Environmentalstreptococcalintramammaryinfectionsofthebovinemammarygland.JDairySci1995;78:2366-74.

26.WattsJL.Etiologicalagentsofbovinemastitis.VetMicrobiology1988;16:41-66.

CHRONIC MASTITIS IN COWS CAUSED BY STREPTOCOCCUS DYSGALACTIAE – CASE REPORT

Cojkic A., Cobanovic N., Suvajdzic B., Savic Mila, Petrujkic B., Dimitrijevic V.

Mastitisindairycowsisaneconomicallyimportantdiseasebecauseitmakesup38%ofalldiseasesthatoccurinintensivecattlebreeding.Mastitisaffectsmilkproduction,ei-thertemporarilyorpermanently,dependingonthecourseofinfectionandtypeofpathogenagent.Regularandtimelytherapyofmastitisbasedontheapplicationantimicrobials,apartfromprophylaxis,isveryimportantforgoodhealthofbreedingstock.

Thispaperpresentsthecaseofrepeatedmastitisinacow,Holstein-Friesianbreed,5yearsold,whichdidnotrespondtoantibiotictherapy.Milksamplesfromeachseparatequarteroftheudderwerecollectedunderasepticconditionsandsenttothelaboratoryforfurtherbacteriologicaltests,forisolationandidentificationofpathogens,aswellastotestpathogenresistancetosomeantibiotics.Onthebasisof bacteriologicalexaminations,therewasconfirmedthepresenceofStreptococcus dysgalactiae,whichshowedsensitivitytoampicillin,cloxacillinandaugmentin,intermediateresistancetotetracyclineandresis-tancetokotrimeksazol.(cotrimoxazole-proveriti)

Keywords:Mastitis,Streptococcusdysgalactiae,antibiotictherapy

ХРОНИЧЕСКИЙ МАСТИТ КОРОВ, ВЫЗВАННЫЙ STREPTOCOCCUS DYSGALACTIAE – ОПИСАНИЕ КЛИНИЧЕСКОГО СЛУЧАЯ

Цойкич А., Чобанович Н., Сувайджич Б., Савич Мила, Петруйкич Б., Димитриевич В.

Мастит у коров является заболеванием, причиняющим наибольшиеэкономическиеубыткимолочнымхозяйствам,исоставляет38%всехзаболеваний,возникающихприинтенсивномвыращиваниимолочныхкоров.Маститыпериодическиилипостояннооказываютвлияниенавыработкумолокавзависимостиоттеченияинфекционногопроцессаивидавозбудителя.Правильноеисвоевременноелечениесубклиническогомастита,основанноенапримененииантимикробныхлекарственных

314

средств, наряду с профилактикой имеет решающее значение для поддержанияхорошегосостоянияздоровьястада.

В данной работе рассматривается случай хронического мастита у коровыголштино-фризской породы в возрасте 5 лет, когда лечение антибиотиками недалорезультатов.Образцымолокабыливзятывасептическихусловияхизкаждойчетвертиотдельно,инаправленывлабораториюдлявыделенияиидентификациивозбудителя и определения чувствительности возбудителя к антибиотикам. Наоснове детального бактериологического исследования было установлено наличиеStreptococcus dysgalactiae (Strep. dysgalactiae), чувствительного к ампициллину,клоксациллину и аугментину, обладающего промежуточной чувствительностью ктетрациклинуирезистентностьюккотримоксазолу.

Ключевыеслова:мастит,Streptococcus dysgalactiae,антибактериальнаятерапия

Documents

HRONIČNI MASTITIS KRAVA UZROKOVAN …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2457/2015/0350-24571504303C.pdf · DYSGALACTIAE – CASE REPORT Cojkić A., Čobanović N., Suvajdžić