I DEO

PREDMET BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRA]AJA

U današnjoj praksi vlada pogrešno mišljenje da predmet bezbednosti drumskog

Proučavanje i razumevanje izvora opasnosti i negativnih pojava u drumskom

j j p p g j j p gsaobraćaja predstavljaju saobraćajne nezgode!!!

Proučavanje i razumevanje izvora opasnosti i negativnih pojava u drumskomsaobraćaju u cilju utvrđivanja metodologije za rešavanje pitanja bezbednosti ljudi iimovine u drumskom saobraćaju predstavlja bliže definisanje predmeta BDS.

Bezbednost drumskog saobraćaja je naučna disciplina koja primenom naučneBezbednost drumskog saobraćaja je naučna disciplina, koja primenom naučnemetodologije prati, izučava i objašnjava negativne pojave koje ugrožavaju ljude iimovinu u saobraćaju, sa posebnim osvrtom na saobraćajne nezgode, odnosno:

1. pojavne oblike2. uzroke3. uslove i druge faktore zbog kojih nastajug g j j4. strategiju i taktiku sprečavanja saobraćajnih nezgoda i drugih negativnih pojava u

saobraćaju.

ODNOS BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA I DRUGIH NAUČNIH DISCIPLINA

Opšte je prihvaćeno stanovište da su negativne pojave u saobraćaju, a posebnosaobraćajne nezgode različite i veoma kompleksne - složene pojave, pa je iz tihrazloga, za njihovu stručnu analizu neophodno angažovanje drugih naučnih disciplinakao što su:Kriminologija

K i i li tikKriminalistika

Psihologija

SociologijaSociologija

Pravo

Razne tehničke disciplineRazne tehničke discipline

Medicina

Biologija i slBiologija i sl.

METODI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRA]AJA

Metod predstavlja način i postupak na osnovu koga se proučava predmet određenenaučne discipline.

Postupak proučavanja predmeta (negativnih pojava u saobraćaju) obuhvata opšteprihvaćene konkretne radnje koje se sastoje od šest faza:

1. određivanje predmeta i cilja istraživanja2. postavljanje polazne pretpostavke

3. prikupljanje podataka

4 b d i i d k4. obrada i opis podataka

5. naučnog objašnjenja

6 d bij ih lt t6. provere dobijenih rezultata

METODE KOJE SE KORISTE U BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

1. Statistika

2. Eksperiment

3. Posmatranje

4. Testiranje

5. Anketa i intervju

6. Upoređivanje

II DEO

FENOMENOLOGIJA (POJAVNI OBLIK-GREŠKA) SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Fenomenologija je nauka koja se bavi opisivanjem i izučavanjem pojavnih oblika SN,odnosno načina na koji je došlo do saobraćajne nezgode.

ETIOLOLOGIJA (UZROCI) SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Etiologija je nauka koja se bavi opisivanjem i izučavanjem: uzroka, uslova idrugihfaktora zbog kojih nastaju saobraćajne nezgode.

RAZGRANIČENJE IZMĐU FENOMENOLOGIJE ETIOLOLOGIJE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

SLOŽENOST DEJSTVA FAKTORA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

DEJSTVO FAKTORABDS

FAKTORI KOJIHRANE UZROKE

SNUZROCI SN GREŠKE POSLEDICE

GREŠAKA

FAKTORI KOJI POTSTIČU UZROKE SN

Drustveni uslovi

Nedovoljna znanja o navedenim pojavama

Stavovi, shvatanja, predrasude, zablude

Neefikasan društveni sistem

Nizak nivo saobraćajne kulturePRIMER ALKOHOLA!!!

Toletisanje i opravdanje negativnog ponašanja

Porodica

SredinaSredina

Struktura državnih organa zaduženih za saobraćaj

UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Na nastanak saobrćajnih nezgoda utiče složeno, isprepletano i istovremeno dejstvovećeg broja uzroka, uslova, povoda, stanja, okolnosti, sposobnosti i drugih faktora.g j j g

Utvrditi dejstvo i uticaj ovih brojnih faktora je veoma teško iz više razloga, apogoduvu:

1. različiti su po prirodi2. različiti su po učestalosti pojavljivanja3. različiti su po snazi4 ne deluju na isti način4. ne deluju na isti način5. javljaju se u različito vreme6. Imaju međusobno dejstvo

GREŠKE U SAOBRAĆAJU

UZROK PROIZVODI GREŠKU KOJA JE VIDLJIVA MANIFESTACIJA UZROKA!!!

GEŠKA POVEZUJE UZROK I POSLEDICU KOJA JE NASTALA!!!

MEHANIZAM DEJSTVA FAKTORA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

POSLEDICE GREŠAKA U SAOBRAĆAJU

Svaka greška se ne završava saobraćajnom nezgodom, već na neki od navedenihnačina:

) A t kt ta) Apstraktna opasnostb) Konkretna opasnostc) Saobraćajna nezgoda.

SAOBRAĆAJNE NEZGODEĆDEFINICIJA SAOBRAĆAJNE NEZGODE

NESREĆA Osećanje (Emocija) način ispoljavanja nekog događaja

Saobraćajna nezgoda je događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni

NESREĆA – Osećanje (Emocija), način ispoljavanja nekog događaja.

saobraćaj ili koji je započeo na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanjejedno vozilo u pokretu i ukome je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili jenastala materijalna šteta.

OBELEŽJASAOBRAĆAJNIHSAOBRAĆAJNIH

NEZGODA

S O O O OS CMESTO VOZILO POSLEDICA

KLASIFIKACIJA - STRUKTURA SAOBRA]AJNIH NEZGODA

Da bi odre|eno dru{tvo moglo preduzeti adekvatne mere u cilju pove}anjabezbednosti saobra}aja, neophodno je da se prilikom statisti~ke obradenezgode utvrdi njena struktura koji ~ine:

Posledica (sa mat. {tetom, poginulima, povre|enima

nezgode utvrdi njena struktura koji ~ine:

( , p g , p

U~esnici (voza~i, pe{aci, biciklisti i sl.)

Vrsta i tip nezgode (sudari nalet na pe{aka izletanje i prevrtanjei)Vrsta i tip nezgode (sudari, nalet na pe{aka, izletanje i prevrtanjei)

Broj vozila koja su u~estvovala u nezgodi (jedno ili vi{e)

Izvr{ilac lice koje je izazvalo nezgodu (pol starost i sl )Izvr{ilac – lice koje je izazvalo nezgodu (pol, starost i sl.)

Mesto nastanka (naselje, put, raskrsnica, krivina)

V t k (d b d d i t)Vreme nastanka (doba dana, mesec, dan i sat)

@rtva (voza~, putnik, pe{ak i sl.)

Vozila koja su u~estvovala (automobil, autobus, teretno vozilo i sl.

POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODAPOSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

POSLEDICEPOSLEDICESAOBRA]AJNIH

NEZGODA

SOCIJALNE MATERIJALNE OSTALE

SOCIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

1. Smasnjenje broja radnosposobnog stanovništva i povećanje onih koji padaju na

teret države

2. Neophodna rehabilitacija hendikepiranih

3. Narušavanje zdravstvenog bilansa stanovništva

4. Narušavanje porodičnog života

5. Umanjene mogućnosti izbora zanimanja

6. Promene zanimanja, navika, načina života, odnosa prema sredini

7. Degradacija ličnog života i života bližnjih

8. Psihičke traume i sl.

MATERIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

1. Štete na vozilima, teretu, putu i putnim objektima

2. Troškovi sahrane, lečenja, bolovanja, invalidnina, rehabilitacije lica

3. Porodične penzije i troškovi izdržavanja članova porodice

4. Naknade za pretrpljenje fizičke i psihičke bolove, estetski izgled

5. Naknade za pretrpljen psihički bol užih članova porodice

6. Štete zbog izostank sa posla, umanjene radne sposobnosti, prekvalifikacije

7. Gubici transportnog učinka vozila

8. Troškovi procesuiranja SN (MUP, sud, tžilaštvo, veštaci, osiguranja)

CENA SAOBRAĆAJNE NEZGODE???

VRSTEVRSTESAOBRA]AJNIH SAOBRA]AJNIH

NEZGODANEZGODA

SUDARI NEZGODEVOZILA

NEZGODESA IZLETANJE OSTALESUDARI

I NALETIVOZILA

VOZILAI

PE[AKA

SADVOTO-

^KA[IMA

IZLETANJEI

PREVRTANJE

OSTALEVRSTE

KLASIFIKACIJA SUDARA I NALETA VOZILA

nV

^ E O N I S U D A R I

nn V1 V2V2

V1nn

n

n

V2V1

B O ^ N I S U D A R I

nn V1

V2

nn V1

V2 V1

n

n

n

V2

V1

B O ^ N I S U D A R I

V2

n

V2

P A R A L E L N I S U D A R I

nn

V1

V2

nn

V1

V

P A R A L E L N I S U D A R I

V2

nn V1 V2V1

nV1

N A L E T I V O Z I L A

V1

n

V2nn

V2

NEZGODEVOZILA IPE[AKAPE[AKA

^EONI NALET BO^NO OKRZNU]E PREGA@ENJE^EONI NALET BO^NO OKRZNU]E PREGA@ENJE

^EONI NALET

POTPUNI DELIMI^NI

DELIMI^NI

ULAZNI IZLAZNI U PRAVCUULAZNI IZLAZNI U PRAVCU

NEZGODE^ [DVOTO^KA[A

^EONI NALET BO^NI NALET OSTALE

^EONI NALET

POTPUNI DELIMI^NI

U PRAVCU POD UGLOM UPRAVCU BO^NI

Tabela 4. Struktura saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima prema kategorijama učesnika u njima za 2001.j

Država Broj nezgoda % Vozilo

Pešak % Jedno vozilo % Sa više

vozila %

Austrija 43.073 100 4.640 11 9.693 23 28.740 67 B l ij * 49 065 100 3 446 7 11 256 23 34 363 70Belgija 49.065 100 3.446 7 11.256 23 34.363 70 Bugarska 6.709 100 2.206 33 1.779 27 2.724 41 Danska 6.861 100 790 12 1.603 23 4.468 65 Finska 6.451 100 772 12 1946 30 3.733 58 Francuska 116.745 100 16.947 15 24.717 21 75.081 64 Nemačka 375.345 100 34.485 9 101.023 27 239.837 64 Mađarska 18.505 100 3.922 21 4.480 24 10.103 55 It lij 235 142 100 16 427 7 37 577 16 181 138 77Italija 235.142 100 16.427 7 37.577 16 181.138 77 Holandija 35.313 100 2.286 6 7.205 20 25.822 73 Norveška 8.244 100 946 11 2.538 31 4.760 58 Poljska 53.799 100 18.704 35 10.868 20 24.227 45 jRumunija* 7.555 100 4.089 54 1.145 15 2.321 31 Švedska 15.796 100 1.500 9 5.211 33 9.085 58 Španija 100.393 100 11.668 12 25.639 26 63.086 63 Turska* 74 464 100 15 283 21 29 540 40 29 641 40Turska* 74.464 100 15.283 21 29.540 40 29.641 40 Vel. Britanija 229.014 100 39.121 17 33.022 14 156.871 68 USA* 2.107.000 100 79.000 4 521.000 25 1.507.000 72 Vojvodina 4.710 100 884 19 768 16 3.058 65

Tabela 5. Struktura nastradalih lica u nezgodama prema svojstvu učešća u 2000. g. UKUPNO č i t ik LiUKUPNO vozač i putnik

Država Broj nastr. % Pešaci

% Biciklisti

% Moped

% Motor

%

Lica uputničkom autom.%

Ostali

% Austrija 55.905 100 8,01 10,67 8,53 6,73 61 4,97 j , , , , ,Belgija 69.431 100 5,27 9,78 11,64 4,92 63 5,47 Bugarska 9.042 100 28,14 4,27 1,64 3,99 53 9,07 Danska 9.590 100 9,85 18,23 10,53 7,04 48 6,27 Finska 8 904 100 10 43 13 10 4 96 4 50 59 8 23Finska 8.904 100 10,43 13,10 4,96 4,50 59 8,23 Francuska 169.760 100 11,30 3,64 12 11,90 58 3,44 Nemačka 511.577 100 7,64 14,35 3,79 8,04 62 4,83 Mađarska 23.898 100 16,56 13,78 6,08 4,32 51 8,32 Italija 307.969 100 5,51 3,55 14,34 8,64 63 5,35 Norveška 12.003 100 8,52 6,73 3,30 6,19 67 8,46 Poljska 77.932 100 28,35 11,19 - 2,48 51 6,84 Rumunija 8 814 100 47 32 6 88 0 45 1 04 38 6 13Rumunija 8.814 100 47,32 6,88 0,45 1,04 38 6,13 Švedska 22.623 100 6,58 10,76 4,04 3,96 69 5,98 Španija 155.557 100 8,68 1,32 19,10 7,23 55 8,53 Turska 142.261 100 13,41 1,63 3,30 3,53 47 31,44 Vel. Britanija 320.283 100 13,12 6,44 1,27 7,53 65 7,06 USA 3.230.821 100 2,56 1,60 0,06 1,82 64 30,01

1. Sudar iz suprotnih smerova 2. Bočni sudar 3. Sudar pri vožnji u istom smeru p j4. Sudar pri uporednoj vožnji 5. Udar vozila u drugo zaustavljeno ili parkirano vozilo 6. Udar vozila u neki objekat na putu 7. Prevrtanje vozila na putu

8. Sletanje vozila sa puta 9. Sletanje sa kolovoza i udar u objekat pored puta 10. Međusobni sudar drumskog i železničkog vozila 11. Ispadanje – padanje lica iz vozila u pokretu 12 Obaranje ili gaženje pešaka

VRSTE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.12. Obaranje ili gaženje pešaka 13. Obaranje ili gaženje stoke ili drugih životinja 14. Ostale vrste nezgoda

3%

0%

0%

0%

2%

14%

2%

1%

6%6%

0%

1

23%15%

27%1%

1. Sudar iz suprotnih smerova 2. Bočni sudar 3. Sudar pri vožnji u istom smeru p j4. Sudar pri uporednoj vožnji 5. Udar vozila u drugo zaustavljeno ili parkirano vozilo 6. Udar vozila u neki objekat na putu 7. Prevrtanje vozila na putu

8. Sletanje vozila sa puta 9. Sletanje sa kolovoza i udar u objekat pored puta 10. Međusobni sudar drumskog i železničkog vozila 11. Ispadanje – padanje lica iz vozila u pokretu 12 Obaranje ili gaženje pešaka

SAOBRAĆAJNE NEZGODE SA POGINULIMA12. Obaranje ili gaženje pešaka 13. Obaranje ili gaženje stoke ili drugih životinja 14. Ostale vrste nezgoda

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

18%30%

0%

2%

1

8%30% 1

12%

0%

3%13%

7%1%

2%

3%

1%

3%

VRSTE SUDARA

16.1%17.6%

6.2%ČEONI SUDARIBOČNI SUDARIPARALELNI SUDARI

27.7%

1.7%30.7%

PARALELNI SUDARINALETI NA VOZILO U POKRETUUDAR U ZAUSTAVLJENO VOZILONALET NA PREPREKU

PROCENAT SUDARA SA POGINULIMA

38%6%

16%ČEONI SUDARIBOČNI SUDARIPARALELNI SUDARINALETI NA VOZILO U POKRETU

16%1%

23%

NALETI NA VOZILO U POKRETUUDAR U ZAUSTAVLJENO VOZILONALET NA PREPREKU

PROSTORNE KARAKTEISTIKE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

VREMENSKE KARAKTEISTIKE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

A) PO MESECIMA U TOKU GODINEA) PO MESECIMA U TOKU GODINE

B) PO DANIMA U TOKU NEDELJEB) PO DANIMA U TOKU NEDELJE

C) PO SATIMA U TOKU DANA

VREDNOVANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

Rezultati vrednovanja bezbednosti saobraćaja omogućavaju potpuno sagledavanjetrenutnog stanja, na osnovu kog se jasno vidi kako i gde treba ulagati da bi sepostiglo željeno stanje bezbednosti.

Detaljna i uporedna analiza saobraćajnih nezgoda predstavlja najpouzdanijesredstvo za ocenu nivoa bezbednosti saobraćaja. Vrednovanje bezbednostisapbraćaja vrši se utvrđivanjem:

stepena ugroženosti – rizika u drumskom saobraćajustope saobraćajnih nezgodatežine saobraćajnih nezgoda b ć j ih dcene saobraćajnih nezgoda

UTVRĐIVANJE STEPENA UGROŽENOSTI (RIZIKA) U DRUMSKOM SAOBARĆAJU

Bezbednost u saobraćaju nije merljiva, pa se za merenje koristi njeno naličje,d t ž ti U ž t d đ j i i ik k ji tiodnosno stepen ugroženosti. Ugroženost se određuje nivoom rizika koji prati

odvijanje saobraćaja, odnosno stepen ugroženosti zavisi od mogućnosti, tj.verovatnoće da nastane nezgoda.

Ut đi j t ž ti ( i ik ) d k b ć j ši liUtvrđivanje stepena ugroženosti (rizika) u drumskom saobarćaju vrši se analizama uokviru kojih se uzimaju saobraćajne nezgode i njihove posledice u odnosu na:

broj stanovnika (javni rizik)broj stanovnika (javni rizik)broj registrovanih vozila (saobraćajni rizik)pređeni putdužinu putne mreže

Javni rizik (JRPOG+TTP) definisan je kao količnik između zbira godišnjegbroja poginulih i teže povređenih lica (POG+TTP) i broja stanovnika napodručju posmatrane opštine (broj poginulih i teško povređenih na100 hiljada stanovnika).

100.000podrujumposmatranonastanovnikaBroj

TTP)(POGBrojJR TTP)(POG

podrujumposmatranonastanovnikaBroj

Saobraćajni rizik (SRPOG+TTP) izračunat je kao količnik između zbiragodišnjeg broja poginulih i teže povređenih lica (POG+TTP) i brojaregistrovanih motornih vozila na području posmatrane opštine (brojregistrovanih motornih vozila na području posmatrane opštine (brojpoginulih i teško povređenih na 10.000 registrovanih motornih vozila).

TTP)(POGBroj 10.000podrujumposmatranonavozilamotornihBroj

TTP)(POGBrojSR TTP)(POG

Saobraćajni rizik

Tabela 1. Rangovi i klase javnog i saobraćajnog rizika 7

Redni broj(ocena BS)

Nivo rizika(opis)

Javni rizikBroj pog+ttp na 100.000

stanovnika

Saobraćajni rizikBroj pog+ttp na 10.000registrovanih motornih

vozila

klasa(interval)

rang(broja)

klasa(interval)

rang(broj)

(ocena BS) (opis) vozila

1 vrlo nizak do 25 do 10

2 nizak 25÷50 10÷20

3 srednji 50÷75 20÷303 srednji 50÷75 20÷30

4 visok 75÷100 30÷40

5 vrlo visok preko 100 preko 40

Tabela 2. Nivo javnog i saobraćajnog rizika na području nišavskog okruga

Period OPŠTINA Niš Svrljig Aleksinac Ražanj GadžinHan Doljevac Merošina Prosesečno

NI okrugRepublika

Srbija

PROSEČANJR (POG+TTP) 50,3 27,8 54,4 75,6 34,4 60,3 56,7 51,0 75,820

07

PROSEČANSR (POG+TTP) 20,3 19,5 34,5 59,0 21,5 42,0 36,8 23,7 33,8

2003

-

JAVNI RIZIK NA PODRUCJURAŽANJ

JAVNI RIZIK NA PODRUCJUNIŠAVSKOG OKRUGA

VRLO NIZAK

ALEKSINACNIZAK

NIŠ

SVRLJIG

ME

SREDNJI

MEROŠINA

G

VISOK

DOLJE GADŽIN HANVRLO VISOK

VAC

RAŽANJ

SAOBRACAJNI RIZIK NA PODRUCJUNIŠAVSKOG OKRUGA

VRLO NIZAK

NIZAKALEKSINAC

SREDNJI

NIŠ

SVRLJIG

MERVISOK

MEROŠINA

GADOLJE

VACVRLO VISOK

GADŽIN HAN

VAC

Tabela 3. Saobraćajne nezgode i njihove posledice na području nišavskog okruga

GOD. OPŠTINA Niš Svrljig Aleksinac Ražanj GadžinHan Doljevac Merošina Ukupno

NI okrugRepublika

Srbija

Br. SN 48 242 33 40 83 67 513 55660Br. Poginulih 18 0 9 2 0 6 8 43 868TTP 104 2 32 2 5 16 5 166 4552Br. SN 44 255 53 42 88 61 543 62344

2003

Br. Poginulih 25 0 7 4 0 1 1 38 953TTP 121 3 22 13 1 2 5 167 4863Br. SN 51 278 63 34 83 68 577 61958

2004

Br. Poginulih 16 1 7 2 1 2 1 30 841TTP 85 6 25 6 2 6 6 136 4394Br. SN 55 299 61 37 108 69 629 63913

2005

Br. Poginulih 17 1 8 1 0 4 1 32 900TTP 123 7 19 5 3 6 4 167 4781Br. SN 72 72

2006

Br. Poginulih 9 3 14 2 1 4 4 37 962TTP 112 1 14 6 5 12 7 157 5318

2007

20

25Poginulo/100.000stan.Poginulo/10.000MV

5

10

15

0

5

ritan

ija

veds

ka

land

ija

rveš

ka

Turs

ka

Fins

ka

cars

ka

mač

ka

Dan

ska

ustri

ja

đars

ka

ncus

ka

SCG

Bel

gija

Češ

ka

Špan

ija

Poljs

ka

ortu

gal

Vel

. Br Šv H

ol

Nor T F

Švaj Nem D Au

Mađ

Fran B Š P Po

Grafik 1. Osnovni pokazatelji bezbednosti (ugroženosti) u saobraćaju za 2008.Grafik 1. Osnovni pokazatelji bezbednosti (ugroženosti) u saobraćaju za 2008.

4.00

5.00

00.0

00 d

ece

1.00

2.00

3.00

ogin

ule

dece

na

1

0.00

Šved

ska

Italij

a

V.B

ritan

ija

Nem

ačka

Fins

ka

Nor

vešk

a

Švaj

cars

ka

Grč

ka

Aus

trija

Dan

ska

Mađ

arsk

a

Bel

gija

Fran

cusk

a

Bug

arsk

a

Turs

ka

Rum

unija

Voj

vodi

na

Portu

galB

roj p

V

Grafik 2.: Broj poginule dece na 100.000 dece u 2008. god.

UTVRĐIVANJE TEŽINE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Težina jedne saobraćajne nezgode određuje se na onovu težine nastale posledice tei t b ć j d i i d ć b j f kt k št t diste saobraćajne nezgode, a zavisi od većeg broja faktora kao što su: vrsta nezgode,ugao sudara, masa i brzina vozila, prisustva elemenata pasivne bezbednosti.

Težinu jedne saobraćajne nezgode određujemo kao odnos između broja nastradalihlica i broja saobraćajnih nezgoda, odnosno utvrđivanjem:

broja nastradalih na 1, 10 ili 100 SNbroja poginulih na 1 10 ili 100 SNbroja poginulih na 1, 10 ili 100 SNbroja povređenih na 1, 10 ili 100 SNbroja povređenih na jedno poginulo lice

2006. 2007. 1. Стопа незгода - број незгода / 1000 регистрованих моторних возила 8,69 10,0 - број незгода / 100 000 становника 283 15 326 10 број незгода / 100.000 становника 283,15 326,10- број незгода са настрадалим лицима / 1000 регистрованих моторних возила 2,40 2,63

- број назгода са настр. лиц. / 100.000 становника 78,34 85,9 2. Степен моторизације б ј / 1 3 43 3 48- број становника / 1 пут. возило 3,43 3,48

- број становника / 1 рег. моторно возило 3,07 3,09 - број путничких возила / 1000 становника 291,76 292,81 3. Степен обучености - број становника / 1 возач мот. возила 1,77 1,94р ј , ,- број возача / 1 рег. моторно возило 1,73 1,88 4. Степен угрожености становништва - број настр. лица / 100.000 становника 107,37 114,1 - број погинулих / 100.000 становника 3,18 1,59 број повређених / 100 000 становника 104 19 112 5- број повређених / 100.000 становника 104,19 112,5

5. Степен тежине незгода - број погинулих / 100 незгода 1,12 0,48 - број повређених / 100 незгода 36,79 34,51 6. Остали показатељи - број мандатно кажњених / 100 возача 3,66 3,75- број поднетих пријава / 100 возача 3,31 3,26 - број незгода / 100 возача 0,50 0,57 - броја незгода са настрадалим лицима / 100 возача 0,13 0,15 - броја незгода / 1 дан 1,95 2,24 броја незгода / 1 дан 1,95 2,24- број незгода са настрадалим лицима / 1 дан 0,53 0,59 - број погинулих / 1 дан 0,02 0,01 - број повређених / 1 дан 0,71 0,77 - број искључених возила / 1 дан 4,62 5,38 б ј / 1000 20 61 23 98- број искључених возила / 1000 рег. мот. возила 20,61 23,98

- број искључених возача / 1 дан 2,14 2,4 - број искључених возача под дејством алкохола / 1 дан 1,01 1,46 - број искључених возача / 100 возача 0,55 0,61

UTVRĐIVANJE GUSTINE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA (Kolektivni Rizik - KR)

Gustina saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica (kolektivni rizik, KR) predstavljabroj nezgoda i nastradalih po kilometru puta. Ovaj pokazatelj ne uzima u obzir različit

bi b ć j d i t G ti b ć j ih d t đ jobim saobraćaja na deonicama puta. Gustina saobraćajnih nezgoda u tvrđuje seKorigovanim Kolektivnim Rizikom nezgoda – KRsn* (korigovan težinomnezgoda), na osnovu sledećeg obrasca:

*

1 **

G

ii

PBSNnezgodaKR

gde je:

G - broj godina (period za koji se vrši analiza), 1* iSN

gKRG L km godišnje

j g (p j )L - dužina posmatrane deonice (km).

Ponderisani Broj Saobraćajnih Nezgoda PBSN *

1 20 150 1 POGPBSN n n n

Ponderisani Broj Saobraćajnih Nezgoda-PBSN *

1 2 31 20 150 1PBSN n n nLTP TTP POG

POG – broj poginulih u saobraćajnaim nezgodama, j p g j g ,TTP – broj teško povređenih u saobraćajnim nezgodama, LTP – broj lako povređenih u saobraćajnim nezgodama.

UTVRĐIVANJE STOPE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA (Individualni Rizik - IR)

Stopa rizika (individualni rizik-IR) predstavlja broj nezgoda i nastradalih u odnosu nabroj vozilo kilometara na datoj lokaciji Ovaj pokazatelj uzima u obzir obimbroj vozilo kilometara, na datoj lokaciji. Ovaj pokazatelj uzima u obzir obimsaobraćaja na deonicama puta i izračunava se Korigovanim IndividualnimRizikom nezgoda – IRsn* (korigovan težinom nezgoda) na osnovu obrazca:

*

*

G

iPBSNd

61

1

** 10365

ii

SN G

Ii

nezgodaIRmil voz kmL PGDS

gde je:

1i

gde je:PGDS - prosečan godišnji dnevni saobraćaj

IZVRŠIOCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

STRUKTURA IZVRŠILACA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Struktura lica koja izazivaju saobraćajne nezgode je veoma heterogena, i ona mogubiti različita po:

svojstvu učesnika u saobraćaju

polu,

starosti,

psihofizičkom stanju,

sposobnostimasposobnostima,

pripremnjenosti za učešće u saobraćaju

iskustvu,iskustvu,

socijalno demografskim obeležjima i sl

Od svih nezgoda koje se prepisuju ljudskom faktoru, preko 2/3 izazivaju vozačimotornih vozila, potom vozači motocikla i bicikla sa motorom, biciklisti, vozačitraktora i na kraju zaprežna vozila.

POVRATNICI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA - RECIDIVISTI

Pod povratnikom u saobraćajU smatramo lice koje je izvršilo više od jednog krivičnogdela ugrožavanja saobraćaja. Uzroci pojave povrata u saobraćajnim nezgodamanalaze se prvenstveno u samoj ličnosti, kroz sledeća obeležja:nalaze se prvenstveno u samoj ličnosti, kroz sledeća obeležja:

agresivnost

alkoholizamalkoholizam

konfliktno ponašanje

depresije

U i j t b ć j i d t b t žiti i d št

paranoidne, neurotske i šizofene manifestacije i sl.

Uzroci pojave povrata u saobraćajnim nezgodama treba tražiti i u samom društvukoje na svoj način utiče na pojavu recidivista:

pogrešan stavp g

neadekvatne mere

pasivnost i nezainteresovanst za problem recidivizma

uslovima oporavka

Geografski pložaj neke zemlje, razvijenost turizma na određenom području, dužina

UTICAJ INOSTRANIH VOZAČA NA BS

g p j j j p jmeđunarodnih puteva i prisustvo međunarodnog saobraćaja mogu imati znatanuticaj na bezbednost u saobraćaju, i taj uticaj ogleda se u sledećem:

povećana heterogenost vozila i vozača u pogledu kulture navika shvatanja povećana heterogenost vozila i vozača u pogledu kulture, navika, shvatanja,obučenosti za saobraćaj i sl.

povećana gustina u saobraćaju

uticaj na brzinu saobraćajnog toka

smanjuje se propusna moć puteva

povećava se struktura radnji u saobraćaju i sl.

Uzroci saobraćajnih nezgoda inostranih vozača

nepoznavanje nacionalnih propisa

nepoznavanje jezika

razlike u načinu tehničkog regulisanja saobraćaja

češće prisustvo umora

ređe prisustvo umora

radnici na privremenom radu u inostranstvu

UTICAJ POLJOPRIVREDNIH VOZILA NA BS

Poljoprivredna aktivnost neke zemlje, razvijenost poljoprivrede na određenompodručju, i prisustvo poljoprivrednih vozila (traktori, radne mašine u motokultivatori)mogu imati znatan uticaj na bezbednost u saobraćaju na određenom područjumogu imati znatan uticaj na bezbednost u saobraćaju na određenom području.Prisustvo poljoprivrednih vozila na putevima ima niz specifičnosti kao što su:

otpuno drugačija namena i vozno-dinamičke karakteristike otpuno drugačija namena i vozno dinamičke karakteristike ovim vozilima upravlja različita struktura vozča sezonsko korišćenje vozila šć ž č motiv i vreme korišćenja i dužina relacije su drugačiji nedostatak kabine za zaštitu vozača

Neposredni uticaj poljoprivrednih vozila na BS

Promena obima i strukture saobraćaja Smanjuju propusnu moć puteva Smanjuju propusnu moć puteva Usporavaju saobraćaj Utiču na strukturu radnji ostalih vzača (preticanje, usporavanje) I bl t k l Iznose blato na kolovoz Loša priprema za učešće u saobraćaju Loše tehničko stanje Preopterećenje vozila Umor vozača

STRUKTURA NASTRADALIH LICA USAOBRAĆAJNIM NEZGODAMASAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA

Struktura nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama znatno se razlikuje, odstrukture onih koji koji izazivaju nezgodustrukture onih koji koji izazivaju nezgodu.

To praktično znači da izlozenost opasnosti u saobraćaju nije u srazmeri saTo praktično znači da izlozenost opasnosti u saobraćaju nije u srazmeri sastvaranjem opasnosti, odnosto određeni učesnici u saobraćaj unose veću opasnostnego što su izloženi određenoj opasnosti. Veličina opasnost u sapobraćaju zavisi od:

Načina ponašanja Prevoznog sredstva sa kojim se učestvuje u saobraćaju i Prirode kretanja

Statistički rezultati ukazuju na činjenicu da je veliki broj učesnika u saobraćaju koji suž t t ih š k ! S t i d j š d i či i š i

j

žrtve sopstvenih grešaka! Spostvenim nezgodama najvše doprinose vozači i pešaci.

STAROSNA STRUKTURA NASTRADALIH LICA

STRUKTURA NASTRADALIH LICA PREMA POLU

Od k t d lih li 70 % M 30 % Ž Od ukupno nastradalih lica 70 % M, a 30 % Ž Od ukupno poginulih lica 78 % M, a 22 % Ž Lica muškog pola najčešće stradaju kao vzači 62 %, a ženskog kao putnici 48 % U strukturi vozača muškarci učestvuju sa oko 75 %.

STRUKTURA NASTRADALIH LICA PREMA KATEGORIJI UČEŠĆAU SAOBRAĆAJU

Tabela 5. Struktura nastradalih lica u nezgodama prema svojstvu učešća u 2000. g. UKUPNO vozač i putnik

B j

P š i

Bi ikli ti M d MLica u t ičk

O t liDržava Broj

nastr. % Pešaci%

Biciklisti %

Moped%

Motor%

putničkomautom.%

Ostali %

Austrija 55.905 100 8,01 10,67 8,53 6,73 61 4,97 Belgija 69.431 100 5,27 9,78 11,64 4,92 63 5,47Belgija 69.431 100 5,27 9,78 11,64 4,92 63 5,47 Bugarska 9.042 100 28,14 4,27 1,64 3,99 53 9,07 Danska 9.590 100 9,85 18,23 10,53 7,04 48 6,27 Finska 8.904 100 10,43 13,10 4,96 4,50 59 8,23 F k 169 760 100 11 30 3 64 12 11 90 58 3 44Francuska 169.760 100 11,30 3,64 12 11,90 58 3,44 Nemačka 511.577 100 7,64 14,35 3,79 8,04 62 4,83 Mađarska 23.898 100 16,56 13,78 6,08 4,32 51 8,32 Italija 307.969 100 5,51 3,55 14,34 8,64 63 5,35 j , , , , ,Norveška 12.003 100 8,52 6,73 3,30 6,19 67 8,46 Poljska 77.932 100 28,35 11,19 - 2,48 51 6,84 Rumunija 8.814 100 47,32 6,88 0,45 1,04 38 6,13 Š edska 22 623 100 6 58 10 76 4 04 3 96 69 5 98Švedska 22.623 100 6,58 10,76 4,04 3,96 69 5,98 Španija 155.557 100 8,68 1,32 19,10 7,23 55 8,53 Turska 142.261 100 13,41 1,63 3,30 3,53 47 31,44 Vel. Britanija 320.283 100 13,12 6,44 1,27 7,53 65 7,06 jUSA 3.230.821 100 2,56 1,60 0,06 1,82 64 30,01

STRADANJA PEŠAKA U SAOBRAĆAJUU SAOBRAĆAJU

Pešaci su najbrojnija i najheterogenija kategorija učesnika u saobraćaju kojukarakterišu sledeće činjenice:

za neke od njih ne postoji nikakva selekcija i obuka za učestvovanje u za neke od njih ne postoji nikakva selekcija i obuka za učestvovanje usaobraćaju

danas svako može da se pojavi kao pešak u saobraćaju pešaci su najslabije zaštićeni u saobraćaju stvaruju direktne kontakte sa ostalim učesnicima u saobraćaju kontaktiraju sa učesnicima u saobraćaju koji poseduju veliku brzinu i energijuj j j p j g j bezbednost pešaka zavisi od velikog broja faktora i sl.

ODREĐIVANJE FAKTORA RIZIKA STRADANJAU SAOBRAĆAJU

Faktor rizika stradanja pojedinih starosnih i drugih grupa u saobraćaju, dobija se takošto se procenat nastradalih te grupe u strukturi ukupno nastradalih lica, podeli saprocentom koji ta grupa čini u strukturi stanivništva.

%% tan

ustrukturi nastradalihFaktor rizikaustrukturi s ovnistva

% taust uktu i s ovnistva