PRIPREMA ZA TAMPU

III semestar za studijske programe

GRAFIKA TEHNOLOGIJA i GRAFIKI DIZAJN

Fond asova: 3+4 (P+V)

Predmetni nastavnici:

Mr Darja arkovi konsultacije sredom 12:10-14:10 (jesenji semestar)

dzarkovic@politehnika.edu.rs

Dragan Stanisavljevikonsultacije sredom 14:50-16:50 (jesenji semestar)

dstanisavljevic@politehnika.edu.rs

TERMIN ZA PREDAVANJA: subotom od 12:10 do 14:45,

uionica K2-7.

TERMINI ZA VEBE I PRAKTINU NASTAVU:

Prema nastavnom kalendaru i ponedeljkom pre podne (za tehnologe) i

petkom posle podne (za dizajnere) + 1 subota za dizajnere.

Praktine vebe su u okviru nedeljnog fonda asova!

PREDISPITNE OBAVEZE i bodovanje tokom semestra:

Dolazak na predavanja i vebe je obavezan JER SE BODOVI STIU TOKOM NASTAVE, NA ASU!

Student koji nije bio prisutan na praktinoj vebi ne moe da dobije maksimalan broj bodova za tu vebu.

Potvrda prisustva na praktinoj vebi je skica maine ili proraun sa praktinih vebi u svesci studenta, overeni od strane nastavnika.

PREDISPITNE OBAVEZE

Bodovi sa predavanja ......................................................... ukupno 20

(5 mini testova po 4 boda u terminu na kraju predavanja, svake druge

subote, poev od 30.10.2010.).

Bodovi sa vebi .................................................................. ukupno 30(uraeni raunski zadaci, grafiki radovi, elektronska priprema i odbranjene vebe u zadatim terminima).

UKUPNO .......................................................................... max. 50 bodova

Uslov za ispunjenje predispitnih obaveza (PIO) iz ovog predmeta

(uslov za izlazak na ispit) je osvojenih najmanje 25 bodova i predate i

overene sve vebe.

50 MAKSIMALAN BROJ BODOVA KOJI SE MOE OSTVARITI U PREDISPITNIM OBAVEZAMA.

Ispit se boduje sa maksimalno 50 bodova.

(zbir PIO + ISPIT je 100, a za ocenu 6 je potrebno min. 55 bodova).

Student ne moe da izae na ispit ukoliko mu nisu pregledani i overeni svi raunski zadaci, elektronska priprema i grafiki radovi, ili ukoliko nema osvojenih bar 25 bodova iz predispitnih obaveza.

Predispitne obaveze se moraju zavriti najkasnije do petka, 14.01.2011., kada je poslednji rok za zakljuivanje bodova!

STUDENTI KOJI NE BUDU IMALI OSVOJENIH BAR 25 BODOVA IZ PIO,

naredne kolske godine e sluati predmet ponovo!

Grafiki radovi i domai zadaci se donose na pregled i odbranu u redovnim terminima vebi (sredom i etvrtkom) u koli.

Ukoliko veba nije uraena i odbranjena na vreme (u prvom narednom terminu nakon to je odraena praktino u SG ili nekoj tampariji), ve se odradi kasnije, dobija se duplo manje bodova za svaku stavku.

Tehnolozi: akcenat na osnovnim principima tehniko-tehnoloke pripreme tamparske forme, maine i oprema za njihovu izradu (vie grafikih radova)

Dizajneri: akcenat na elektronskoj pripremi izradi odgovarajueg fajla (eps, pdf, post script) koji se moe poslati na tampu (Desktop publishing, probni otisak) ili na osvetljavanje filma ili ploe (Computer to Film ili Computer to Plate).

LITERATURA :

1. arkovi D., Priprema za tampu 1 skripta, Via politehnika kola, Beograd, 2007.

2. arkovi D., Priprema za tampu 2 skripta, Via politehnika kola, Beograd, 2007.

3. Stratimirovi I., Priprema za tampu 1 (Reprofotografija) praktikum za vebe i

4. Stratimirovi I., Priprema za tampu 2 (Priprema tamparske forme) praktikum za vebe.

TERMINI ZA PREDAVANJA (termini sa mini-testovima oznaeni crvenim):

Oktobar: 16, 23. i 30. (3 termina);

Novembar: 6, 13, 20. i 27. (4 termina);

Decembar: 4, 11, 18. i 25 (4 termina) i

Januar: 8. i 15. (2 termina)

UKUPNO: 13 termina predavanja

15. januar je poslednji termin predavanja i predvien je za potpisivanje indeksa, pripremu za ispit i sl.

Popravni mini testovi (maksimalno 2) moi e da se rade u terminu redovnih vebi, tj. 12. januara za tehnologe, odnosno 13. januara za dizajnere.

Termini za mini-testove i okvirno gradivo koje obuhvataju

30.10.2010. - Priprema za tampu 1 (strane 1 19, zakljuno sa poglavljem 3.3)13.11.2010. - Priprema za tampu 1 (strane 19 38, zakljuno sa poglavljem 4.3.4)27.11.2010. - Priprema za tampu 1 (strane 38 58, tj. od poglavlja 5 do kraja skripte)11.12.2010. - Priprema za tampu 2 (strane 1 27, zakljuno sa poglavljem 2.2.2.9)25.12.2010. - Priprema za tampu 2 (strane 27 55, tj. do kraja skripte)

Pored ovoga, studenti e moi u svakom terminu predavanja da osvoje i bodove za aktivnost na asu, ali tako da zbir svih osvojenih bodova iz PIO ne prelazi 50!

Raznovrsnost proizvoda grafike industrije (magazini, broure, posteri, knjige...)

Ambalaa (kese, sloive kutije...) znaajan su proizvod grafike industrije

GRAFIKE KOMUNIKACIJE

MOGUNOST ZAPISIVANJA tj. BELEENJA osnovni preduslov grafike komunikacije (graphein pisati).

TA JE CILJ IZRADE GRAFIKOG PROIZVODA (TAMPE)?

Da se prenese odreena grafika poruka, tj. poruka koja se moe zabeleiti!

Proces izrade svakog

grafikog proizvoda sastoji se iz tri

osnovne faze:

pripreme za tampu, tampe (otiskivanja) i grafike dorade.

1. Navesti i objasniti osnovne faze izrade grafikog proizvoda, tj. grafike proizvodnje!

Klasine tehniketampe

Digitalna

tampa

Priprema za tampu Spona izmeu dizajniranja (oblikovanja) grafike poruke i

procesa tampe

I dizajner, kao i tehnolog, mora biti upoznat sa tehnikama tampe, materijalima i operacijama u grafikoj doradi

Pre poetka pripreme za tampu, mora se izabrati tehnika tampe i podloga na kojoj e se tampati (materijal za tampu), kao i operacije koje e se primeniti u grafikoj doradi

OSNOVNI ELEMENTI POTREBNI ZA TAMPU

2. Osnovni elementi potrebni za tampu i uloga svakoga od njih u tampi (otiskivanju)

3. Osnovne tehnike tampe. Opisati (ili skicirati) proces nanoenja boje na formu i prenoenja boje sa forme na podlogu kod klasinih tehnika tampe

Duboka tampa Ravna ofset tampa

Uporedni prikaz klasinih (konvencionalnih) tehnika tampe i digitalne tampe

Danas se priprema za tampu ostvaruje na dva osnovna naina: analognim postupcima, zasnovanim na fotomehanikim procesima (tzv.

konvencionalna, klasina ili tradicionalna priprema za tampu) i digitalnim postupcima (tzv. elektronska priprema za tampu), kod koje se

informacija o liku koji se tampa prenosi digitalnim putem (u tzv. digitalnom radnom toku).

Analogna (klasina) priprema za tampu je podeljena u tri oblasti: Izrada sloga (eng. composition), to podrazumeva zapisivanje ili snimanje

teksta, formatiranje teksta i paginaciju; Reprodukcija slika i grafike, posebno separacija boja za viebojnu tampu i Montaa i izrada tamparskih formi, na primer montaa elemenata teksta,

slike i grafike u kompletnu gotovu stranu (eng. Page Layout, Page Make-up), zatim izrada montanog tabaka, a takoe i izrada tamparske forme kao nosioca boje tokom tampe.

4. Objasniti dve osnovne tehnologije u pripremi za tampu. ta je krajnji cilj pripreme za tampu? Koliko tamparskih formi je potrebno izraditi za obostranu

tampu u 4 boje (CMYK) za tabanu tampu?

Integracija konvencionalne i

digitalne pripreme za tampu

Razvoj pripreme za tampu:a) Konvencionalna (klasina) priprema za tampu (oko 1980.) ib) Digitalna priprema za tampu (oko 1997.)

Dijagram toka

digitalne pripreme za

klasinu tampu - u celom radnom toku (svim

fazama i procesima) prenosi

se INFORMACIJA o slici, a

ne slika, kao to je to sluaj kod analogne tehnologije, tj.

fotomehanikim putem

INFORMACIJA o slici je skup

(zapis) cifara 1 i 0.

DIGITALNA PRIPREMA

DIGITALNA TAMPA

tampanjem rasterskih taaka razliitih veliina i/ili na razliitom meusobnom

rastojanju, postie se simulacija tonskih prelaza koja u ljudskom oku i mozgu stvara efekat

vienja vietonske povrine(tonskih prelaza). Na taj nain se ostvaruje utisak kontinualnih tonskih prelaza iz svetlijeg u tamnije

tonove i obratno.

POJAM RASTERA I RASTERSKE TAKE

SEPARACIJA

(razdvajanje)

BOJA je

razlaganje slike

(originala) u

procesne boje

kojima se

ostvaruje

tampa (CIJAN, MAGENTA,

UTA i CRNA, tzv. CMYK

boje).

5. Reprodukcija slika i separacija boja u pripremi za tampu

a) Formiranje rozete

u viebojnoj tampi

b) Moare efekat rozete razliitih struktura nepravilnost na

otisku (svetlije i

tamnije povrine)