II Agregatna traznja i osnovni makroekonomski agregati

Cilj prouCilj prouččavanja ovog poglavlja je da avanja ovog poglavlja je da saznate sledesaznate sledećće:e:

1.1. Šta je bruto društveni proizvod i kakva je Šta je bruto društveni proizvod i kakva je razlika između nominalnog i realnog BDPrazlika između nominalnog i realnog BDP

2.2. Koji su kljuKoji su ključčni makroekonomski identiteti i ni makroekonomski identiteti i agregatiagregati

3.3. Koji su najznaKoji su najznaččajniji makroekonomski ajniji makroekonomski fenomenifenomeni

4.4. Šta je to agregatna traŠta je to agregatna tražžnja i šta su njene nja i šta su njene osnovne komponenteosnovne komponente

5.5. Kako agregatna traKako agregatna tražžnja kao osnovna nja kao osnovna poluga upravlja nivoom privredne poluga upravlja nivoom privredne aktivnostiaktivnosti

6.6. Šta je funkcija potrošnje, štednje, Šta je funkcija potrošnje, štednje, investicija i multiplikator agregatne investicija i multiplikator agregatne tratražžnjenje

Agregatna tražnja i osnovni makroekonomski

agregati

Bruto društveni proizvod - Bruto društveni proizvod - BDPBDP

Bruto društveni proizvod je tržišna vrednost svih finalnih roba i usluga proizvedenih u ekonomiji

jedne zemlje u određenom vremenskom periodu (po pravilu za jednu kalendarsku godinu).

Postoje 4 metode za izraPostoje 4 metode za izraččunavanje BDP:unavanje BDP:

Sabiranjem trSabiranjem tržžišnih cena svih finalnih roba i uslugaišnih cena svih finalnih roba i usluga

Metodom izdatakaMetodom izdatakaBDP = C + I + GBDP = C + I + G

Metodom dohodakaMetodom dohodakaBDP = ∑(W + i + R + pf)BDP = ∑(W + i + R + pf)

Proizvodnim metodomProizvodnim metodom

122111

... qpqpqpqpYB D P i

n

i

it

it

(Nominalni) Bruto društveni proizvod(Nominalni) Bruto društveni proizvod

Predstavlja vrednost svih proizvedenih Predstavlja vrednost svih proizvedenih dobara i usluga u jednoj privredi tokom dobara i usluga u jednoj privredi tokom

jedne godine, namenjenih finalnoj jedne godine, namenjenih finalnoj upotrebi.upotrebi.

Iskazuje se u tekuIskazuje se u tekuććim cenama.im cenama.

(Realni) Bruto doma(Realni) Bruto domaćći proizvodi proizvod

IzraIzraččunava se na osnovu nominalnog unava se na osnovu nominalnog BDP-a koji se usklađuje sa stopom BDP-a koji se usklađuje sa stopom

inflacije. Za razliku od nominalnog BDP-inflacije. Za razliku od nominalnog BDP-a koji se meri tekua koji se meri tekuććim cenama, realni im cenama, realni BDP je izraBDP je izražžen u konstantnim cenama.en u konstantnim cenama.

Deflator BDP-aDeflator BDP-aNa osnovu nominalnog Na osnovu nominalnog BDPBDP i realnog i realnog BBDP DP

momožžemo izraemo izraččunati treunati trećću veliu veliččinu: inu:

deflator deflator BBDPDP ..

Deflator Deflator BBDPDP definišemo kao odnos definišemo kao odnos nominalnog nominalnog BBDP i realnog DP i realnog BBDP, odnosno:DP, odnosno:

Deflator BDP predstavlja svojevrstan indeks Deflator BDP predstavlja svojevrstan indeks nivoa cena (tekunivoa cena (tekuććih i baznih) i meri stopu ih i baznih) i meri stopu

inflacije (opšti rast cena).inflacije (opšti rast cena).

100BDP realni

BDP nominalniIDY

BDP i indikatori kvaliteta BDP i indikatori kvaliteta žživotaivota

Br. Zemlja BDP ($) Očekivani životni vek

Pismenost odraslih

1. SAD 31800 77 99%

2. Japan 25000 81 99%

3. Rusija 7500 66 99%

4. Kina 3600 70 86%

5. Meksiko 8600 72 91%

6. Indija 2200 63 56%

7. Bangladeš 1500 59 41%

8. Nigerija 850 52 63%

- Ali šta BDP ne moAli šta BDP ne možže da izmeri?e da izmeri?- BDP per capitaBDP per capita

KOMPONENTE BDP-aKOMPONENTE BDP-aU modelu zatvorene privrede: Y = C + I + GU modelu zatvorene privrede: Y = C + I + G

U modelu otvorene privrede: Y = C + I + G + (X-M)U modelu otvorene privrede: Y = C + I + G + (X-M)

C – liC – liččna potrošnja (koja ukljuna potrošnja (koja uključčuje robu široke potrošnje, uje robu široke potrošnje, usluge i trajna potrošna dobra)usluge i trajna potrošna dobra)

G – vladine nabavke roba i usluga i plate drG – vladine nabavke roba i usluga i plate držžavnih avnih sluslužžbenikabenika

I – domaI – domaćće fiksne investicije (koje ukljue fiksne investicije (koje uključčuju poslovne uju poslovne investicije, zalihe i investicije u stambeni prostor)investicije, zalihe i investicije u stambeni prostor)

X – izvoz roba i uslugaX – izvoz roba i uslugaM – uvoz roba i uslugaM – uvoz roba i uslugaX – M je saldo ekonomskih odnosa sa svetom i moX – M je saldo ekonomskih odnosa sa svetom i možže biti:e biti:

- Saldo platnog bilansaSaldo platnog bilansa- Saldo kapitalnog bilansaSaldo kapitalnog bilansa- Saldo bilansa tekuSaldo bilansa tekuććeg raeg raččunauna- Saldo trgovinskog bilansaSaldo trgovinskog bilansa

KljuKljuččni makroekonomski ni makroekonomski identiteti i bilansne identiteti i bilansne

jednajednaččineineY = C + I + G + (X-M)Y = C + I + G + (X-M)

Y = AD = E = C + I + G + (X-M)Y = AD = E = C + I + G + (X-M)C + I + G = C (l, I, g)C + I + G = C (l, I, g)

Y = C (l, I, g) + SY = C (l, I, g) + S

YYD D = C + S = C + S <=><=> Y YD D = Y + T= Y + TRR – T – TAA

Y = YY = YDD + (T + (TA A – T– TRR))

Y = C + I + G + (X-M) = C + S + (TY = C + I + G + (X-M) = C + S + (TA A – T– TRR))

T = TT = TA A – T– TR R =>=> C + I + G + (X-M) = C + S + T C + I + G + (X-M) = C + S + TI + G + (X-M) = S + TI + G + (X-M) = S + T(X-M) = (S-I) + (T-G)(X-M) = (S-I) + (T-G)

(X-M) = (S-I) + (T-G)(X-M) = (S-I) + (T-G)

(S=I) i (T=G) onda je (X=M)(S=I) i (T=G) onda je (X=M)

(I(I>>S) i (GS) i (G>>T) onda je (XT) onda je (X<<M)M)

AD AD = = C + I + G + XC + I + G + X

Y = ADY = AD

A = C + I + G + MA = C + I + G + M

X = M X = M =>=> Y = A Y = A

X X << M M =>=> Y Y << A A

X X >> M M =>=> Y Y >> A A

INJEKCIJE su agregati koji ulaze u kruINJEKCIJE su agregati koji ulaze u kružžni tok i poveni tok i poveććavaju nivo AD avaju nivo AD (I, X, G)(I, X, G)

POVLAPOVLAČČENJA su agregati koji ispadaju iz kruENJA su agregati koji ispadaju iz kružžnog toka i smanjuju AD nog toka i smanjuju AD (S, M, Ta)(S, M, Ta)

(S-I)(X-Z)

(T-G)

Ostatak sveta

Država

Privatnisektor

Pregled osnovnih Pregled osnovnih makroagregatamakroagregata

C

I

G

X-M

BDPNNP

Amortizacija

Nacionalnidohodak

Posredni porezi

Lični dohodak

Ličniraspoloživi

dohodak

Direktni porezi

Prikaz osnovnih tokova BDP u Prikaz osnovnih tokova BDP u privredi Srbijeprivredi Srbije

Društveni proizvod i Društveni proizvod i privredni ciklusiprivredni ciklusi

Bruto DomaBruto Domaćći Proizvodi ProizvodVS VS

Bruto Nacionalni ProizvodBruto Nacionalni Proizvod

U BDP ulazi vrednost svih roba i usluga U BDP ulazi vrednost svih roba i usluga proizvedenih na teritoriji jedne zemlje proizvedenih na teritoriji jedne zemlje (uklju(uključčujuujućći i strane dri i strane držžavljane)avljane)

U BNP ulazi vrednost roba i usluga koje su U BNP ulazi vrednost roba i usluga koje su proizveli svi drproizveli svi držžavljani jedne zemlje (bez obzira avljani jedne zemlje (bez obzira da li rade na teritoriji svoje zemlje ili ne)da li rade na teritoriji svoje zemlje ili ne)

Razlika ove dve veliRazlika ove dve veliččine je:ine je:

(BNP – BDP) = (X – M)(BNP – BDP) = (X – M)

Varijable toka i Varijable fondaVarijable toka i Varijable fonda

Varijable tokaVarijable toka registruju promene ekonomskih registruju promene ekonomskih veliveliččina u određenom vremenskom periodu.ina u određenom vremenskom periodu.

(1 mesec, kvartal, 1 godina)(1 mesec, kvartal, 1 godina)

Primer: Primer: Društveni proizvod, investicije, budDruštveni proizvod, investicije, budžžetski deficitetski deficit

Varijable fondaVarijable fonda bele beležže promene velie promene veliččina u ina u određenoj taodređenoj taččki vremena.ki vremena.

(kraj ili po(kraj ili poččetak meseca, kraj ili poetak meseca, kraj ili poččetak etak godine)godine)

Primer:Primer: nivo kapitala, nivo javnog duga, broj nivo kapitala, nivo javnog duga, broj nezaposlenihnezaposlenih

NajznaNajznaččajniji makroekonomski ajniji makroekonomski fenomenifenomeni

INFLACIJA je rast opšteg nivoa cena i utiINFLACIJA je rast opšteg nivoa cena i utičče na rast e na rast troškova troškova žživota, ali i na promene ekonomskih veliivota, ali i na promene ekonomskih veliččina ina tokom vremena.tokom vremena.

Osnovni indikator stope inflacije je Osnovni indikator stope inflacije je Indeks potrošaIndeks potrošaččkih cenakih cena (IPC). (IPC).

IPC meri ukupni trošak roba i usluga koje kupuje tipiIPC meri ukupni trošak roba i usluga koje kupuje tipiččni ni potrošapotrošačč..

Odatle je stopa inflacije:Odatle je stopa inflacije:

Postoji 5 faza u izraPostoji 5 faza u izraččunavanju IPC:unavanju IPC:1.1. Određivanje sastava fiksne potrošaOdređivanje sastava fiksne potrošaččke korpeke korpe2.2. Određivanje cena roba koje ulaze u potrošaOdređivanje cena roba koje ulaze u potrošaččku korpuku korpu3.3. IzraIzraččunavanje vrednosti – cene potrošaunavanje vrednosti – cene potrošaččke korpeke korpe4.4. Izbor bazne godine i izraIzbor bazne godine i izraččunavanje indeksa za svaku unavanje indeksa za svaku

godinu u poređenju sa baznom godinu u poređenju sa baznom 5.5. IzraIzraččunavanje stope inflacije poređenjem indeksa tekuunavanje stope inflacije poređenjem indeksa tekućće e

sa indeksom prethodne godinesa indeksom prethodne godine

1001

100

10

x

qp

qpIPC

n

i

i

n

i

it

100)(

)()(

0

01 xIPC

IPCIPC


Dakle, stopu inflacije moDakle, stopu inflacije možžemo da emo da izmerimo na dva naizmerimo na dva naččina:ina:

1.1. Putem deflatora (IDY)Putem deflatora (IDY)

2.2. Putem indeksa cena malo (IPC)Putem indeksa cena malo (IPC)

Oba indeksa mere nivo cena, ali IDY Oba indeksa mere nivo cena, ali IDY sadrsadržži tekui tekućće kolie količčine a IPC sadrine a IPC sadržži i bazne kolibazne količčineine


- - Proizvodna funkcijaProizvodna funkcija

Y=Af (L, K, H, N)Y=Af (L, K, H, N)

Y – koliY – količčina proizvedenog autputa je funkcija ina proizvedenog autputa je funkcija sledesledeććih inputa:ih inputa:

A – nivoa tehnologijeA – nivoa tehnologijeK – nivoa kapitalaK – nivoa kapitalaH – koliH – količčine ljudskog kapitalaine ljudskog kapitalaN – prirodnog faktoraN – prirodnog faktoraL – koliL – količčine radaine rada

Rad je zastupljen trostruko: a) u koliRad je zastupljen trostruko: a) u količčini rada, ini rada, b) u ljudskom kapitalu, c) u nivou tehnologije.b) u ljudskom kapitalu, c) u nivou tehnologije.


Ključni agregati trž išta rada

Zaposleni

Nisu deo radne snage

Nezaposlenost

Radna snaga

1. 1. Radna snagaRadna snaga obuhvata zaposlene (E) i nezaposlene obuhvata zaposlene (E) i nezaposlene (U) na tr(U) na tržžištu rada: L=E+Uištu rada: L=E+U

2. 2. Stopa nezaposlenostiStopa nezaposlenosti se definiše u procentima: se definiše u procentima:

3. 3. Stopa participacijeStopa participacije se dobija kada stavimo u odnos se dobija kada stavimo u odnos radnu snagu sa ukupnim stanovništvom: radnu snagu sa ukupnim stanovništvom:

SP = (L/ukupna populacija)x100SP = (L/ukupna populacija)x100

1 0 0

UE

U

L

Uu


Postoje tri osnovna tipa nezaposlenosti:Postoje tri osnovna tipa nezaposlenosti:a)a) Frikciona nezaposlenostFrikciona nezaposlenost – nezaposlenost – nezaposlenost

do koje dolazi jer radnicima treba vremena do koje dolazi jer radnicima treba vremena da pronađu posao koji im se sviđa i najbolje da pronađu posao koji im se sviđa i najbolje odgovara njihovim kvalifikacijamaodgovara njihovim kvalifikacijama

a)a) CikliCikliččna nezaposlenostna nezaposlenost – posledica – posledica ciklicikliččne aktivnosti privrede, pada ne aktivnosti privrede, pada agregatne traagregatne tražžnje i nedovoljne tranje i nedovoljne tražžnje za nje za radnom snagomradnom snagom

a)a) Strukturna nezaposlenostStrukturna nezaposlenost – posledica je – posledica je nesklada između strukture ponude i tranesklada između strukture ponude i tražžnje nje za radnom snagom i rešava se dugoroza radnom snagom i rešava se dugoroččnim nim strukturnim reformama na trstrukturnim reformama na tržžištu rada.ištu rada.


PomenuPomenuććemo još nekoliko vaemo još nekoliko važžnih kategorija:nih kategorija:- Socijalni programiSocijalni programi- Zakoni o minimalnoj nadniciZakoni o minimalnoj nadnici- Teorija efikasnih nadnicaTeorija efikasnih nadnica- SindikatiSindikati

Zaposleni Nezaposleni

Van radne snage

TrTržžište radaište rada

NajznaNajznaččajniji makroekonomski fenomeniajniji makroekonomski fenomeni

NOMINALNA I REALNA KAMATNA STOPANOMINALNA I REALNA KAMATNA STOPA

Kada bi stopa inflacije uvek bila: Kada bi stopa inflacije uvek bila: = 0 tada bi i = 0 tada bi iN N = i= iRR

Međutim, kako je po pravilu Međutim, kako je po pravilu ≠ 0 tj. ≠ 0 tj. >> 0 → i 0 → iN N ≠ i≠ iRR

Stoga vaStoga važži sledei sledećća međuzavisnost: ia međuzavisnost: iRR = i = iNN - -

Nominalna kamatna stopaNominalna kamatna stopa je stopa o kojoj obi je stopa o kojoj običčno no govorimo, koja ne uzima u obzir prilagođavanje na govorimo, koja ne uzima u obzir prilagođavanje na uticaj inflacije.uticaj inflacije.

Realna kamatna stopaRealna kamatna stopa je stopa prilagođena inflaciji. je stopa prilagođena inflaciji.

Mehanizam za zaštitu realnih vrednosti od inflacije je Mehanizam za zaštitu realnih vrednosti od inflacije je indeksiranje.indeksiranje.

IndeksiranjeIndeksiranje je korigovanje nominalnih veli je korigovanje nominalnih veliččina za iznos ina za iznos inflacije određeno zakonom ili ugovorom.inflacije određeno zakonom ili ugovorom.

PLATNI BILANSPLATNI BILANS

PB = Y – A kada je Y PB = Y – A kada je Y >> A → PB A → PB >> 0 (suficit) i obrnuto 0 (suficit) i obrnuto

Kada je PB Kada je PB << 0 raste spoljni dug, ili opadaju devizne rezerve zemlje 0 raste spoljni dug, ili opadaju devizne rezerve zemlje (IDT)(IDT)

Kada je PB Kada je PB >> 0 rastu devizne rezerve ili dr 0 rastu devizne rezerve ili držžava smanjuje ranije ava smanjuje ranije formirani spoljni dugformirani spoljni dug

VaVažže i sledee i sledećće međuzavisnosti:e međuzavisnosti:TA + KB + IDT = 0TA + KB + IDT = 0PB = TA + KB = - IDTPB = TA + KB = - IDT-TA = KB → IDT = 0 → PB = 0-TA = KB → IDT = 0 → PB = 0

Trgovinski bilans

Bilans usluga

Jednostrani transferi

Kapitalni bilans

Saldo

Pojam i komponente Pojam i komponente agregatne traagregatne tražžnjenje

Agregatna traAgregatna tražžnja (AD) se definiše kao ukupna nja (AD) se definiše kao ukupna kolikoliččina roba i usluga koja se potraina roba i usluga koja se potražžuje u uje u

privredi zemlje (po pravilu za period od jedne privredi zemlje (po pravilu za period od jedne godine).godine).

AD = C + G + I + (X-M)AD = C + G + I + (X-M)

Kada je društveni proizvod Y jednak Kada je društveni proizvod Y jednak AD tada ga nazivamo ravnoteAD tada ga nazivamo ravnotežžnim,nim,

a nivo zaliha je jednak nuli.a nivo zaliha je jednak nuli.

Ekspanzivnom i restriktivnomEkspanzivnom i restriktivnom politikom upravljanja AD (monetarna ipolitikom upravljanja AD (monetarna i

fiskalna) uravnotefiskalna) uravnotežžuje se BDP i uje se BDP i obezbeđuje puna zaposlenost,obezbeđuje puna zaposlenost,

nulta inflacija i privredna ravnotenulta inflacija i privredna ravnotežža.a.

IZ < 0 IZ > 0

45˚

Funkcija potrošnjeFunkcija potrošnjeLiLiččna potrošnja obuhvata kupovinu roba i usluga u na potrošnja obuhvata kupovinu roba i usluga u

okviru tekuokviru tekućće potrošnje domae potrošnje domaććinstva, kao i instva, kao i kupovinu trajnih potrošnih dobara.kupovinu trajnih potrošnih dobara.

Funkcija potrošnje je: Funkcija potrošnje je: C = f(Y), fC = f(Y), f‘‘ >> 0 C = 0 C = αα + + ββYY

ProseProseččna sklonost potrošnji: na sklonost potrošnji:

GraniGraniččna sklonost potrošnji:na sklonost potrošnji:

YYC /

dYdC / 10

C/Y >1C = α + βY

45˚

{α

C/Y <1

YE

PRIMER:

Funkcija ima konkretne parametre

C = 100 + 0,8Y

To znači da je:

β=0,8 (od 1000 jedinica prirasta dohotka, 800 jedinica ide u potrošnju, a 200 jedinica u

štednju).

α=100 (autonomna potrošnja).

Funkcija štednjeFunkcija štednje

Ukoliko je (X-M) = 0 (zatvorena Ukoliko je (X-M) = 0 (zatvorena ekonomija) iekonomija) i

CCll+G = ∑C +G = ∑C

tada imamo: Y = C + I tada imamo: Y = C + I

od ranije znamo da je: Y = C + S od ranije znamo da je: Y = C + S

iz iz ččega sledi da je u ravnoteega sledi da je u ravnotežži: C + i: C + I = C + S tj. I = SI = C + S tj. I = S

BuduBudućći da je Y = C + S sledi:i da je Y = C + S sledi:

S = Y–C = Y–(S = Y–C = Y–(αα + + ββY)Y)

Y- Y- αα – –ββY = - Y = - αα +(1- +(1- ββ)Y)Y

Funkcija štednje:Funkcija štednje: S = - S = - αα +(1- +(1- ββ)Y)Y

S = - S = - αα +(1- +(1- ββ)Y)Y

S >0

45˚

S <0

YE

S

Y

E

Upravljanje traUpravljanje tražžnjomnjom

45˚ YE

AD

0 YY2 Y1

AD2

ADE

AD1 E

E1

E2

(C+I)2

(C+I)E

(C+I)1

Tačka E može da označava ravnotežu

privrede i punu zaposlenost.

Ukoliko je E tačka recesije, potrebno je

povećati AD na nivo AD1 (raste C, I i G).

Ukoliko je tačka E nivo pregrejane privrede,

tada u tačku ravnoteže dolazimo obaranjem AD na nivo AD2 (pada C, I i G, a raste S i porezi T).

Multiplikator investicijaMultiplikator investicija..

Uticaj AD na ravnote Uticaj AD na ravnotežžni društveni proizvod se ni društveni proizvod se najbolje izranajbolje izražžava preko investicionog ili ava preko investicionog ili

multiplikatora agregatne tramultiplikatora agregatne tražžnje.nje.Ako pođemo od izraza: Ako pođemo od izraza:

C = C = αα + + ββYYAD = C + IAD = C + IĀĀ = = αα + I + I

AD = AD = αα + + ββY + I = Y + I = ĀĀ + + ββYYU uslovima ravnoteU uslovima ravnotežže je: e je:

AD = Y → Y = AD = Y → Y = ĀĀ + + ββYYKada rešimo jednaKada rešimo jednaččinu po Yinu po Y

Y – Y – ββY = Y = ĀĀ, Y(1- , Y(1- ββ) = ) = ĀĀ, ,

ΔΔY = m Y = m Δ Δ ĀĀ

Ā je autonomna tražnja jer sadrži investicije i autonomnu potrošnju.

Izraz je multiplikator i pokazuje za koliko jedinica će porasti Y, ako Ā poraste za 1 jedinicu.

Srazmerno manji rast AD izaziva srazmerno veći rast Y

A1

1

Y

A1

1mYm

1

1

1 Y

A D

m

_

_

InvesticijeInvesticijePostije 3 osnovne komponente investicija:Postije 3 osnovne komponente investicija:1.1. Fiksne poslovne investicije (mašine, oprema, hale)Fiksne poslovne investicije (mašine, oprema, hale)2.2. ZaliheZalihe3.3. Investicije u nekretnine (stambeni, poslovni prostor)Investicije u nekretnine (stambeni, poslovni prostor)

Takođe postoji razlika između bruto i neto investicija:Takođe postoji razlika između bruto i neto investicija:IIBB = I = INN + A + Amm

Funkcija investicija je: I = f(i), fFunkcija investicija je: I = f(i), f'<'<00

Kamata je oportunitetni trošak investiranja, jer rast kamata Kamata je oportunitetni trošak investiranja, jer rast kamata smanjuje atraktivnost investicija i obara ih.smanjuje atraktivnost investicija i obara ih.

Dalja analiza investicija ukljuDalja analiza investicija uključčuje i graniuje i graniččnu produktivnost nu produktivnost kapitala (MPK) i stopu amortizacije (d), kao i Tobinovo kapitala (MPK) i stopu amortizacije (d), kao i Tobinovo

q.q.

Naime, investicija je isplativa kada jeNaime, investicija je isplativa kada je(MPK + 1) (MPK + 1) >> (i + d) (i + d)

d -M P K

iq

1 diM P Kq

Uticaj drUticaj držžavnih izdataka i poreza avnih izdataka i poreza na ADna AD

DrDržžavni izdaciavni izdaci (G) su deo injekcija i njihov rast uti (G) su deo injekcija i njihov rast utičče na e na rast AD i Y:rast AD i Y:

ΔΔY = m Y = m ΔΔG, G, ΔΔG 0G 0

PoreziPorezi (T) spadaju u povla (T) spadaju u povlaččenja i na Y i AD utienja i na Y i AD utičču dvojako:u dvojako:- Rast T obara AD i YRast T obara AD i Y- Rast poreske stope (t) poveRast poreske stope (t) poveććava T i vodi do pada AD i Yava T i vodi do pada AD i Y

Stoga u uslovima recesije drStoga u uslovima recesije držžava treba da vodi sledeava treba da vodi sledećću u politiku: politiku:

da poveda poveććava AD putem rasta G, pada T i sniava AD putem rasta G, pada T i snižženja tenja t

A u uslovima inflacije treba:A u uslovima inflacije treba: obarati AD putem pada G, rasta T i rasta tobarati AD putem pada G, rasta T i rasta t

><

UkljuUključčivanjem poreske stope (t) dobijamo ivanjem poreske stope (t) dobijamo korigovani multiplikator:korigovani multiplikator:

UkljuUključčenje poreske stope i njen rast smanjuju enje poreske stope i njen rast smanjuju multiplikatorski efekat agregatne tramultiplikatorski efekat agregatne tražžnje.nje.

Funkcija uvoza se moFunkcija uvoza se možže izraziti kao: M = M – cYe izraziti kao: M = M – cY

M – autonomni uvozM – autonomni uvozcc – grani – graniččna sklonost uvozuna sklonost uvozuM – Y je negativno korelirana vezaM – Y je negativno korelirana veza

Odavde sledi: Odavde sledi:

GraniGraniččna sklonost uvozu (i rast uvoza) smanjuje na sklonost uvozu (i rast uvoza) smanjuje multiplikator, kao i u slumultiplikator, kao i u sluččaju uticaja poreske aju uticaja poreske stope.stope.

tm

11

1

mm ¯ ¯

¯

cm

1

1

¯

¯¯ mm

Documents

II Agregatna traznja i osnovni makroekonomski agregati