PSS SOMBOR DOO SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, Novembar 2013.godine

2

Poljoprivredni informator

Sombor, novembar 2013.

PSS SOMBOR SOMBOR

3

Smiljka Mojsovi, dipl.ing.

Znaaj kontrole plodnosti zemljita

Savremena poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva bez upotrebe mineralnih ubriva. Svedoci smo sve vee upotrebe razliitih formulacija kompleksnih mineralnih ubriva, raznih meanih ubriva i sl. Posebno je uoljiva poveana upotreba azotnih mineralnih ubriva, koja se kao to znamo descedentnim migracijama vode premetaju u dublje slojeve zemljita, dospevajui tako do podzemnih akumulacija ili do povrinskih vodotokova, na taj nain zagaujui ivotnu sredinu, s jedne strane, a s druge strane prekomernom upotrebom dolazi do gubitaka azota , neefikasnog korienja od strane biljaka , pa samim tim i ekonomskih gubitaka za gazdinstvo.

Zemljite sadri nejednake koliine neophodnih elemenata, a i njihovo iskoriavanje od strane biljaka je razliito. Biljke nisu u stanju da koriste celokupnu koliinu hraniva zemljita za svoje potrebe. Razlog tome je to se u zemljitu stvaraju razna jedinjenja nejednake rastvorljivosti, a samim tim i pristupanosti za biljke. Rastvorljive, pristupane koliine hraniva u zemljitu su ograniene, a pored toga iz zemljita se gube, odnose prinosima, erozijom, drenanim vodama i drugo. Sve ovo doprinosi da se zemljite postepeno iscrpljuje, pa gajene biljke ne nalaze dovoljno hrane, to dovodi do zastoja u porastu, razviu , a nakraju i do smanjenja prinosa i njihovog kvaliteta.

Da bi se odrala plodnost zemljita namee se potreba nadoknaivanja iznetih elemenata prinosom iz zemljita ubrenjem. Pored toga primenom ubriva se nadoknauje prirodni nedostatak hranljivih elemenata u zemljitu. Zahvaljujui tome, ubrenjem se poveava prinos i poboljava kvalitet proizvoda gajenih biljaka, kao i njihova otpornost prema bolestima, sui, niskim i visokim temperaturama i dr. Svake jeseni neophodno je izvriti kontrolu plodnosti zemljita na to veem broju parcela. Kontrola zapoinje pravilnim uzorkovanjem zemljita. Ve u toku letnjih meseci, nakon skidanja strnina, poinje

4

uzorkovanje koje se produava duboko u jesen , sve do skidanja kasnih okopavina kao to su eerna repa i kukuruz. Ipak najbolje je uzorkovati zemljite nakon strnina , jer strnine ujednaeno sa cele parcele iznose hraniva.

Nakon pravilnog uzorkovanja zemljita pristupa se agrohemijskoj analizi zemljita gde se ispituju osnovni parametri kao to su : pH vrednost, sadraj humusa, CaCO3, lakopristupanog fosfora i kalijuma. U prilogu su date tabele sa klasifikacijom zemljita prema sadraju ovih parametara.

Klasifikacija zemljita prema pH vrednosti po Thun-u

Reakcija u 1 M KCl Klasa zemljita < 4,5 jako kisela

4,51 - 5,50 kisela 5,51 - 6,50 slabo kisela 6,51 - 7,20 neutralna 7,21 - 8,20 slabo alkalna

> 8,20 alkalna

5

Klasifikacija zemljita prema obezebeenosti u lakopristupanom P i K (po Manojloviu i sar. 1988) mg/100g

Sadraj AL-P2O5 i AL-K2O (mg/100g zemljita) Klasa zemljita

< 5 vrlo siromana 5,01 - 10,00 siromana 10,01 - 15,00 srednja 15,00 - 25,00 optimalna 25,01 - 50,00 visoka

50,01 - 100,00 vrlo visok do tetan sadraj > 100,00 toksian sadraj

Klasifikacija zemljita prema obezbeenosti u humusu (po Graanin/kori 1961) %

Sadraj humusa % Klasa zemljita

< 1 vrlo slabo humozna 1,01 - 3,00 slabo humozna 3,01 - 5,00 humozna 5,01 - 10,00 jako humozna >10,01 vrlo jako humozna

Klasifikacija zemljita prema sadrzaju CaCO3

Sadraj CaCO3 Klasa zemljita 0 beskarbonatno

0,01 - 2,00 slabo karbonatno 2,01 - 5,00 srednje karbonatno

5,01 - 10,00 karbonatno >10,01 jako karbonatno

U regionu Sombora u toku je prijem uzoraka i vri se agrohemijska analiza zemljita. Vrednosti sadraja humusa najee se kreu oko 3%, pH vrednost zemljita je blagoalkalna, dok sadraj CaCO3 varira izmeu 5 i 15% to naa zemljita svrstava u karbonatna ili jako karbonatna po navedenoj klasifikaciji.

6

Sadraj lakopristupanog fosfora i kalijuma je u zoni optimalnog sadraja iako se na nekim parcelama moe nai veoma nizak ili visok sadraj van datih okvira. Nakon uraenih agrohemijskih analiza PSS Sombor daje preporuke ubrenja u skladu sa dobijenim rezultatima, zahtevima razliitih kultura, te ciljanom prinosu. Jelena Ivan,dipl.ing. Olivera Sekuli, dipl.ing. Zoran Boca, dipl.ing.

ubrenje stajnjakom

Od svih organskih ubriva najvie se primenjuje stajnjak, jer se on proizvodi na svakom gazdinstvu koje ima stoku. Vano je stajnjak po parceli rasturiti to je mogue ravnomernije, jer u suprotnom moe kasnije da doe do nejednake bujnosti useva i poleganja gde je baena vea koliina ovog ubriva. Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljita i odmah ga treba zaorati. Ukoliko se stajnjak rastura mnogo ranije od zaoravanja nastaju veliki gubici azota. Ako se stajnjak rastura 24 h pre zaoravanja gubici su 6-30 %, za 4 dana 15-56 %, a za tri meseca 26-60 %. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se nee zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja. Dubina zaoravanja stajnjaka zavisi od dubine oranja. Na teim zemljitima, gde su uslovi za zaoravanje stajnjaka slabiji, zaorava se plie, a u lakim zemljitima dublje. Nedostatak plieg zaoravanja stajnjaka je to ga orua za dopunsku obradu zemljita iznose na povrinu. Nekada se primenjuje i sve stajnjak, njegova prednost je to nema spremanja za zrenje na samom ubritu, pa su mu gubici manji, ali njega ne treba rasturati vremenski blizu setve i sadnje, jer njegovo burno razlaganje moe koditi mladim biljkama ili semenu pri klijanju. Sve stajnjak ima brojne

7

nedostatke, kao to su: oteano rasturanje i zaoravanje, sporo razlaganje i sporo delovanje, izazivanje azotne depresije i td. Koliina stajnjaka za ubrenje zavisi pre svega od koliine raspoloivog ubriva, kao i od klime, useva, preduseva, plodoreda. Po pravilu zemljita koja su siromana humusom treba ubriti obilnije, jer im stajnjak popravlja fizike, hemijske i bioloke osobine. Stajnjakom se ubre one kulture koje ga najbolje iskoriavaju, a to su okopavine kao to je krompir, kukuruz, suncokret, kupusnjae, paprika, paradajz, vreasto povre. U drugoj godini na parcele ubrene stajnjakom mogu doi strna ita, lukoviasto i korenasto povre, a u treoj godini leguminoze. Niska norma stajnjaka iznosi do 20 t/ha, srednja 20-30, visoka 3040 t/ha, a vrlo visoka preko 40 t/ha. Najee se ubri srednjom normom. Iako je stajnjak ubrivo sa niskom koncentracijom N, P i K, usled velikih koliina koje se rasturaju daju se i znatne koliine ovih hraniva pri njegovoj primeni. Stajnjak u zemljitu deluje vie godina, zavisno od osobina zemljita i klime, dubine zaoravanja i norme primene. Glavnina njegove vrednosti iskoristi se u prve tri godine, i to: u prvoj godini 50 %, u drugoj godini 30 %, i u treoj godini 20 %. U lakim zemljitima njegovo razlaganje je bre, pa je i delovanje krae (1-2 godine), u teim zemljitima stajnjak se razlae sporije i deluje due (4-5 godina).

8

Branislav Ogrizovi, dipl.ing.

Osnovna obrada - oranje

Predstavlja najinvazivniju meru u obradi zemljita. Istovremeno se vri podsecanje, odsecanje, i prevrtanje plastice, odnosno zemljita, ime se u osnovi poveava zapreminska masa zemljita, vri deponovanje etvenih ostataka i organskih ili mineralnih hraniva po dubini profila prevrnutog zemljita, ali se na neki nain unitava i korisna rizosfera (ivi mikroorganizmi, bakterije i ostali korisni organizni).Obavlja se plugovima razliitih namena i konstrukcije plunih dasaka. Podela plugova vri se po nainu agregatiranja za traktor na noene, polunoene i vuene. Po konstrukcionim karakteristikama plugovi se izrauju kao ravnjaci ili obrtai, a mogu biti raoni, diskosni, rotacioni ili specijalni.

Najvie se upotrebljavaju raoni plugovi. Pravilan izbor plunog tela od presudnog je uticaja na kvalitet oranja ali i utroak energije.Dobro prevrtanje i mrvljenje plastice, kvalitetno zaoravanje biljnih ostataka, stajnjaka, mineralnih hraniva i ujednaena povrina oranja mogu se postii samo plunom daskom ija je geometrija prilagoena postavljenim parametrima oranja i stanju njive. Ostvarenje to nie potronje goriva je interesantno kako sa ekonomskog tako i sa ekolokog stanovita.

Korisnici plugova u naoj zemlji poznaju svoje zemljite ali im karakteristike i namena razliitih plunih tela nisu uvek pravilno pojanjene. Kako zemljite moe biti peskovito ili glinovito, lako ili teko, vezano ili rastresito, lepljivo ili abrazivno, suvo ili vlano, zakorovljeno ili sa mnogo biljnih ostataka, a oranje plitko, srednje ili duboko tako i pluna tela moraju tome biti prilagoena. Primenom odgovarajue plune daske, posebno ukoliko je njena geometrija prilagoena radu sa razliitim dubinama i irinama rada; moe se orati veim brzinama. Pri veim brzinama vei je otpor i utroak energije, ali primenom odgovarajuih plunih tela postie se efekat manje potronje goriva po hektaru. Ukoliko se tome doda i uteda radnog vremena ostvaruju se jasne ekonomske prednosti.

9

Uglavnom se koriste plune daske izraene od punog materijala, ali u poslednje vreme sve se vie koriste reetkaste plune daske. Savremena reetkasta pluna daska istog oblika kao klasina daska ima iste prednosti. Sastoji se od 4 nezavisne trake koje se po potrebi mogu nezavisno menjati, a sa zadnje strane ima dva upornika koja joj daju neophodnu vrstinu. Prednost reetkaste daske u odnosu na standardnu ogleda se boljim ienjem u lepljivoj zemlji. Specifini pritisak po jedinici povrine plastice je dvostruko vei to povoljno utie na intenzitet mrvljenja suvog vezanog zemljita. Ako je zemljite vlano, usled poveanog specifinog pritiska moe doi do istiskivanja vode i formiranja tankog filma izmeu metala i plastice ime se smanjuje trenje na kontaktnoj povrini. Rezultat e u oba sluaja biti smanjenje otpora vue. Reetkasto pluno telo se moe koristiti za dubine rada od 20 do 35 cm. Osnovni nedostatak je bre troenje u odnosu na standardno pluno telo i nemogunost rada u sipkom, peskovitom zemljitu.

Postoji vie podela plunih dasaka po konstrukcionim karakteristikama. Ukoliko se pravilno odabere pluno telo prilagoeno vrsti zemljita i agrotehnikim parametrima moe da se postigne:

bolji kvalitet oranja, manja potronja goriva, vei uinak, manji eksploatacioni trokovi. Pored ovih prednosti moe da se omogui oranje i u nepovoljnim

uslovima, te da se ostvari bolja usklaenost pluga i traktora. Prilikom kupovine dunost je prodavca da poljoprivrednika, kupca obavesti o svojstvu plunog tela i da mu svojim savetima pomogne u odluci pri izboru. Ukoliko ovakve informacije ne dobijete obratite se vaoj savetodavnoj slubi. Dubina obrade plugom razliita je za razliite biljne vrste, a nain izvoenja zavisi od vie faktora. Radi kvalitetnijeg zaoravanja etvenih ostataka treba plug opremiti predplunjacima. Predplunjake koristiti uglavnom na plugovima sa visokim klirensom, jer na onim s niskim klirensom dolazi do nagomilavanje etvenih ostataka i nekvalitetnog zaoravanja istih. Vrlo je bitno da se vodi rauna i o uzdunom klirensu (prohodnost), kako bi etveni ostaci lako mogli da prou izmeu plunih tela.

10

Na parceli je, ako koristite plugove ravnjake, mogue izvoditi oranje na slog ili na razor. Ako pak koristite plugove obrtae neete imati ni slog ni razor, a time ete obezbediti bolju poravnatost parcele, smanjiti broj prohoda u predsetvenoj pripremi, lakse ete izvesti setvu kod onih biljnih vrsta koje trae pliu setvu.

Za kvalitetno oranje bitno je potovati neke od osnovnih postulata u oranju. To se pre svega odnosi na odnos dubine i irine brazde. Granina vrednost odnosa irine i dubine brazde treba da je minimalno b:a = 1.272:1, da bi se plastica prevrnula. U praksi odnos treba da bude vei. Ukoliko je ovaj odnos manji neete imati dobro oranje. Plug e da ''bei'' iz brazde ili prevrtanje plastice nee biti dobro. Znai da kada birate plug vodite rauna o tome za koju vrstu, odnosno koju dubinu oranja birate plug. Branislav Ogrizovi, dipl.ing.

etveni ostaci ostaviti na njivi ili koristiti

Zbog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa predstavlja jedan od znaajnijih izvora energije. Meutim, vei deo potencijala biomase zbog relativno niske energetske vrednosti i prostorne disprerzije nije pogodan za eksploataciju. Poljoprivreda produkuje veliku koliinu razliitih vrsta biomase, ali su za energetsku primenu najpogodniji etveni ostaci ratarske proizvodnje, odnosno slama strnih ita. Osnovni parametar ekonominosti korienja etvenih ostataka u bilo koje svrhe, pa i u energetske, predstavljaju trokovi spremanja slame.

Odnoenjem etvenih ostataka u cilju njihovog korienja kao sirovine ili goriva smanjuje se koliina organske materije koja moe da se vrati u zemljite, to ima uticaja na njegove osobine i plodnost. Utvrivanje uticaja odnoenja etvenih ostataka na plodnost zemljita, pre

11

svega dugorono, kompleksan je multidisciplinarni problem, ije reavanje zahteva timski rad. Do sada nije detaljno mereno koliki se udeo biljnih ostataka odnosi ubiranjem slame nakon etve penice.

Ukoliko se u obzir uzme etveni indeks, koji je najee 0,4 do 0,5, i koliina slame koja se ubere, pri emu se vrlo esto ukupna nadzemna masa, osim zrna, poistoveuje sa slamom, na osnovu iskustava praktiara, dolazi se do podatka da je ubrana koliina najee na nivou 50 do 60 % od raspoloive koliine ukupnih nadzemnih biljnih ostataka.

Na osnovu merenja nadzemne mase osam sorti penice, tokom etve 2011, ustanovljeno je da je srednja vrednost etvenog indeksa 0,48. Ukoliko bi visina reza kosionog ureaja iznosila 15 cm u proseku bi na strnjitu ostajalo oko 26 % slame. Kada se tome doda i oko 10 % gubitaka pikap ureaja presa, ubire se oko 48 % ukupnih biljnih ostataka penice, ili oko 54 % u odnosu na zrno. Takav odnos poznat je i u praksi, te moe da se zakljui da oko polovine biljnih ostataka ostaje na parceli. Ovaj podatak od znaaja je za ocenjivanje uticaja ubiranja i odnoenja slame na plodnost zemljita. Olivera Sekuli, dipl.ing.

Proizvodnja salate u plasteniku

Za ekonominost korienja plastenika znaajna je smena vrsta tokom cele godine, ime se osigurava visok prinos i rentabilnost proizvodnje. U jesenjem i jesenje zimskom roku proizvodnje u plasteniku najee gajene vrste su one sa manjim zahtevom za toplotom kao to su salata, mladi luk, blitva, spana, keleraba. U ovom periodu (oktobar, novembar) u toku je setva povrtarskih vrsta za proizvodnju rasade za zimsku proizvodnju. Za uspenu proizvodnju neophodno je poznavati

12

bioloke osobine vrste, tehnike mogunosti plastenika i mogunosti regulisanja uslova proizvodnje u zavisnosti od klimatskih uslova.

Temperaturni zahtevi salate su vrlo skromni, minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fizioloke funkcije je 5oC, maksimalna temperatura je 20-25oC a optimalna za zavijanje glavice je 16oC, dok je minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fizioloke funkcije 5oC a kratkotrajno moe izdrati i mrazeve od minus 8oC pri emu biljka znaajno produava vegetaciju i listovi su loeg kvaliteta. Za uspenu proizvodnju salate pored pravilno i pravovremeno primenjenih agrotehnikih mera veoma je vaano odabrati adekvatnu sortu za odreeni region gajenja. Ukoliko se prolena salata gaji zimi uopte ne zavija glavicu a ako se letnja salata gaji u prolee jako rano obrazuje cvetno stablo.

Setva salate moe se obaviti u kontejnere, kocke i gajbice. Za setvu koristiti deklarisano seme, koje moe biti i pilirano ime je lake za manipulaciju. Proizvodnja rasade salate traje 4 6 nedelja. Mlade biljke je potrebno negovati (zalivanje, provetravanje, zatita od bolesti i tetoina) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad. Broj biljaka na jedinici povrine zavisi od sorte, pa tako sorte koje formiraju vee glavice rasauju se na razmak 25x25 cm ili 25x30 cm dok se sorte sa sitnijim glavicama rasauju na 20x25 cm. Sadnja se moe obavljati i u vieredne traka na mal foliji. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za nastiranje zemljita a najee se koriste crne folije irine 1 1,4 m i debljine 0,025 mm. Korienjem mal folije u proizvodnji zemljite se odrava istim od korova, pod folijom se uva vlaga i time voda ne dolazi u kontakt sa biljkom, biljka je istija. Temperaturni uslovi u plasteniku reguliu se provetravanjem ili grejanjem a relativnu vlagu vazduha potrebno je odravati na 70 % . U sluaju vika vodene pare stvaraju se povoljni uslovi za gljivina oboljenja dok se u sluaju smanjene relativne vlanosti vazduha spoljani listovi sue. U jesenje-zimskom proizvodnom periodu esto je nedostatak svetlosti limitirajui faktor. Greka je pokuavati poveanjem temperature kompenzovati nedostatak svetlosti jer se tada formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.

13

ubrenje salate vriti po preporukama na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljita. Salata kao i veina lisnatog povra na vee doze azota reaguje njegovom akumulacijom u listovima. Specijalna vodotopiva ubriva primenjivati po preporuenoj recepturi u zavisnosti od zahteva za pojedinim hranljivim elementima u odreenim fazama razvoja biljaka.

Fizioloke promene na biljci esto izazivaju nedoumicu kod proizvoaa poto lie na simptome bolesti. Kada posle oblanog perioda naglo nastupi sunano vreme lisne drke se sue po krajevima i poprimaju mrku boju. Ovi simptomi kreu od donjih starijih listova i prelaze na mlae. Ova pojava se moe preduprediti uestalijim zalivanjem sa manjim zalivnim normama. Kada je biljka due vreme nedovoljno osvetljena a pri tome je vea relativna vlaga vazduha rubovi unutranjih listova pocrne i postanu sluzavi a ponekad cela biljka pocrni. Ovaj problem reava se provetravanjem i po potrebi grejanjem plastenika. Do pojave iscvetavanja dolazi zbog gajenja neadekvatne sorte za odreeni period.

U ovom peridu za kasnu proizvodnju, najee salate i kupusnjaa, koristi se i agrotekstil (agril, lutrasil, kovertan i dr) za neposredno pokrivanje biljaka. Agrotekstil je polipropilenski materijal nastao od kontinuiranih vlakana koja se tkaju, presuju i vlaaju, najee je bele boje. Postoji nekoliko vrsta agrotekstila koji su po osnovnim karakteristikama slini a to su: mala masa (masa od 17- 60 g/m2), elastinost, beli proputaju suneve zrake od 80-94%, zatim vodu, a zadravaju prainu i drugu neistou. Ispod agrotekstila zemljite se danju zagreje a nou sporije hladi te su smanjena temperaturna kolebanja. Pri zalivanju voda ili kine kapi preko mikrospora na tkanini polako promiu i ravnomerno zalivaju biljku i zemljite a posle toga zemljite se postepeno sui i ne stvara se pokorica. Kako vazduna vlaga postepeno isparava preko mikrospora ne stvara se kondenzat. Zadravanje vode u mikrosporama pri padu temperature dovodi do stvaranje tanke ledene skrame koja spreava da se ispod tkanine dalje sniava temperatura. Agrotekstilom se biljke neposredno pokrivaju u rano prolee i kasnu jesen i ostavljaju tako do prestanka opasnosti od mraza odnosno do berbe. Novije generacije agrotekstila su najee sa dvostrukim, ojaanim

14

ivicama sa jednim ili dvostrukim adhezivnim pavom, trajnosti 2 3 godine, UV stabilizatorom, razliitih irina i duina i uspeno se reciklira.

Zoran Boca, dipl.ing. Jelena Ivan, dipl.ing. Olivera Sekuli, dipl.ing.

Ozimi stoni graak (Pisum sativum spp. arvense L.)

Ozimi stoni graak spada u jednogodinje leguminoze. Meutim, u okviru podvrste stonog graka razlikujemo ozime sorte koje se koriste za proizvodnju odline stone hrane, a postoje i jare sorte koje se najee gaje za proizvodnju zrna (mogu biti i za kombinovanu proizvodnju tj mogu se gajiti i za proizvodnju biomase i zrna). Zrno graka je izuzetan izvor proteina te ove forme graka nazivamo i proteinski graak.

Ozimi stoni graak ima moan korenov sistem, velike usisne moi. Stablo je zeljasto, ozime forme dostiu duinu stabla i do 2 m.

15

Stablo je sklono poleganju to je razlog da se preporuuje setva u kombinaciji sa strninama (jeam, ra, ovas ili tritikale). U novije vreme selekcija proteinskog graka ide u smeru da se favorizuju sorte sa dobro razvijenim viticama te se usev "umrei" i sam sebe dri i uva od poleganja. List stonog graka moe biti sa izraenim zaliscima, ili rudimentiranim viticama, sa obino dva do tri para liski. Ovo su sortne odlike. Cvet izbija u pazuhu lista, bele, purpurne ili ljubiaste boje. Cvetanje je najee neravnomerno, pa samim tim i sazrevanje mahuna, o emu se mora voditi posebna panja prilikom odreivanja momenta etve. Ozime sorte najee cvetaju sredinom maja dok jare sorte krajem maja i poetkom juna.

Ozimi stoni graak ne podnosi monokulturu te se obavezno gaji u plodoredu. Na istu povrinu, slino drugim leguminozama dolazi tek nakon 4-5 godina. Kao predusev joj odgovarju stna ita, ali i dobro ubreni usevi poput eerne repe.

Graak je svakako odlian predusev za veinu useva. Ozime graak za proizvodnju biomase rano naputa parcele te je mogue planirati i postrnu setvu.

Kada je u pitanju osnovna obrada graak se smatra zahtevnom kulturom. Obavezno je duboko oranje to ranije u jesen na punu dubinu oko 30 cm. Ako je predusev strnina sa obradom zemljita treba poeti odmah nakon skidanja useva. Predsetvenu priprem je potrebno uraditi to kvalitetnije da bi se kosidba biomase mogla izvriti nisko sa to manje gubitaka.

Prednost svih leguminoza , pa i stonog graka je slobodna azotofiksacija. U simbiozi sa Rhizobium leguminozarium bv. vicae (soj kvrinih bakterija) ostvaruje se usvajanje dovoljnih koliina azota za vrhunske prinose. Smatra se da ubrenje azotom treba da bude svedeno na startno ubrenje pre ili uz setvu sa oko 30 kg N/ha. Preporuuje se ubrenje sa 60-80 kg P2O5 i sa 80 100 kg K2O. Stoni graak ne treba sejati na parcele koje su ubrene stajnjakom u prvoj godini.

Vreme setve ozimog stonog graka je rana jesen tj. prva polovina septembra. Razmak izmeu redova je 20 cm dok je razmak u redu 4cm. Broj isejanih zrna zavisi od klijavosti semena. U prolee sklop ne bi trebalo da je manji od 70 - 80 biljaka po m. Po ha je potrebno obezbediti od 150 170 kg semena (to opet zavisi od klijavosti i mase 1000 zrna).

16

Ako se graak seje sa potpornim usevom odnos semena je 1 : 0,15-0,20 % .

Optimalna dubina setve je 3 5 cm. Mere nege se svode na zatitu od korova sa selektivnim

herbicidima. Graak dobro reaguje na navodnjavanje i zanajno poveava prinos, iako u naim uslovima nije uobiajena ova mera za proizvodnju biomase.

Kosidbi se pristupa kada je graak u punom cvetu i poinje formiranje prvih mahuna. Tada se dobija najkvalietnija biomasa. U istoj setvi (bez potpornog useva) moe da se premai 40 t/ha. Ako je procenat suve materije oko 15% dobijamo prinos suve materije od ok 5-6 t/ha. Ako se eli silirati graak se kosi u fazi mlenovotane zrelosti pri sadraju suve materije od oko 25- 28 %.

mr Gordana Forgi Jelena Perenevi, dipl.ing.

tetoine prenosioci virusa na strnim itima

Poslednjih nekoliko godina lisne vai se redovno javljaju tokom jeseni na strnim itima, a naroito jemu. Loa higijena polja (zakorovljenost, nezaoravnje etvenih ostataka...) omoguavaju ishranu vai tokom leta i poveavaju brojnost ovih tetoina u jesen. Suno leto i duga, topla jesen mogu uticati na intenzivniju pojavu ovih tetoina.

Vai na strnim itima tokom jeseni se javljaju pre svega kao vektori-prenosioci virusa UTE PATULJAVOSTI JEMA (BYDV-Barley Yellow Dworf) i nanose tete penici, ali vie jemu. Simptomi se

17

ogledaju u zakrljalosti biljaka, utilo, a nekih godina dovode do preoravnja useva. (2008 godina). tete se manifestuju u kasnu jesen ili tokom prolea.

Obino su ugroene povrine u ranim rokovima setve jema i penice koje vai prvo naseljavaju i one povrine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.

esto se na povrinama pod strnim itima primeuje uenje u trakama koje nije uzrokovano virusima nego se radi o drugim uzrocima.

Znaajne tetoine pored vai koje mogu prenositi viruse jesu cikade meu kojima je cikada Psammotettix alienus znaajna kao vektor virusa patuljavosti penice (WDV) Virus patuljavosti penice (WDV) kao i BYDV se ne prenose semenom, biljnim sokom i zemljitem (M.V.Wiese, Compendium of Wheat diseases, second edition) ve samo navedenim tetoinama.

Pregledom povrina pod jemom na naem podruju evidentirane su vai na mnogim povrinama, a vei broj proizvoaa je ve uradio i suzbijanje. Sobzirom da vremenski uslovi veoma pogoduju prenamnoavanju ovih tetoina savetujemo proizvoaima da redovno obilaze svoje njive i potrae savet od savetodavaca na svom podruju ukoliko su tetoine prisutne.

Simptomi na penici -virus patuljavosti penice Cikada prenosioc virusa BDV

18

Simptomi na jemu virus ute patuljavosti jema BYDV-prenosioci vai mr Gordana Forgi

tetoine u skladitima i njihovo suzbijanje

Vrlo veliki problem na uskladitenim proizvodima ,a naroito kukuruzu i penici predstavljaju tetoine skladita.To je posebno problem kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa, u privatnim ambarima, jer se ne primenjuju sve potrebne mere zatite kada je u pitanju njihovo suzbijanje.

S obzirom da je u toku etva poljoprivrednih kultura (kukuruz,suncokret, soja) veoma je vano pripremiti prostor za skladitenje i uvanje ovih proizvoda pogotovo ako znamo da je poslednjih godina usled klimatskih promena dolo do znaajnijih pojava tetoina i u polju.

19

Prostor u kome se skladite i uvaju poljoprivredni proizvodi mogu biti podna skladita, koevi za kukuruz, silosi i drugi savremeni i improvizovani prostor za smetaj.

Skladita poljoprivrednih proizvoda privlae mnoge tetoine,a neadekvatna higijena i uslovi uvanja doprinose prenamnoavanju tetoina i pojavi bolesti. Najmanja pojava tetoina za kratko vreme moe dovesti do jakog napada. PREVENTIVNE MERE

Pre unoenja proizvoda neophodno izvriti dezinfekciju skladita. - ienje skladinog prostora naroito kritinih mesta gde se insekti skrivaju na koja treba posebno obraditi panju - Zatvaranje pukotina ukoliko ih ima u zidu - Obavezno kreenje kao dezinfekciona mera

Za tretiranje praznih skladita mogu se primeniti hemijske mere zatite primenom sledeih insekticida

ETIOL teni se koristi u koncentraciji 0,2-0,3 % .Za tretiranje 100 m skladinog prostora poterbno je 7-8 l pripremljenog rastvora. DIFOS E-50 se primenjuje u koliini 10-20 ml u 0,5 -1 l vode. Ova koliina vode se koristi za 100 mprostora. ACTELIC EC 50 se koristi u koliini 0,75-1 ml /m (za 100 m potrebno je 100 ml pripremljenog rastvora).

Voditi rauna o preparatu koji se primenjuje i potovati preporuke proizvoaa. Primena Actellica u praznom skladitu mora biti 30 dana pre unoenja proizvoda u skladite.

Potreban je redovan obilazak i kontrola skladita (jednom meseno) kako bi se na vreme primenile mere zatite. Prilikom pregleda skladita, magacina, ambara potrebno je vriti sistematsku kontrolu skrivenih tamnih mesta gde se nalaze insekti (tavanice, uglovi, oko stubova, oko elektrinih instalacija, uglovi oko prozora, vodovodne cevi u

20

skladitu, ureaji i maine, ventilacioni otvori..). esto po mirisu prilikom ulaska u skladite se moe utvrditi da li su i koji insekti prisutni. Prilikom obilaska skladita mogu se uoiti uginuli insekti, tragovi kretanja insekata, ivi insekti, oteena zrna, probuena zrna..Postavljanje feromonskih klopki za pojedine tetoine moe biti signal o prisustvu tetoina a lovljenjem se smanjuje i brojnost tetoina ukoliko su prisutne.

Prilkom pregleda skladita, magacina, ambara posebnu panju obratiti na pregled tavanice, uglova, oko stubova, oko elektrinih instalacija uglova oko prozora, odovodne cevi u skladitu, ureaji i maine, ventilacioni otvori..)

tetoine mogu dospeti u skladita kretanjem i letom ili unoenjem proizvodima, transportnim sredstvima, a veoma esto izvor tetoina je zaostala koliina itarica i neoieno skladite. Postavljanjem mree na prozorima i drugim otvorima oteava se ili potpuno onemoguava ulazak tetoina u skladite spolja.

Najznaajnije tetoine uskladitenih proizvoda su: itni iak(Sytophilus granarius), kukuruzni iak (Sytophilus zeamays), itni moljac (Sitotriga cerealella), mali branar (Tribolium confuzum), braneni moljac (Plodia interpuctella), braneni moljac (Anagasta kuehniella), pasuljev iak (Acanthoscelides obtectus), ambarev moljac (Tinea granella)

Moe se tretirati prazno skladite ,a moe i roba koja se nalazi u njemu

Za tretiranje praznih skladita mogu se primeniti hemijske mere zatite primenom sledeih insekticida

ETIOL teni se koristi u koncentraciji 0,2-0,3 % .Za tretiranje 100 m skladinog prostora poterbno je 7-8 l pripremljenog rastvora. DIFOS E-50 se primenjuje u koliini 10-20 ml u 0,5 -1 l vode.Ova koliina vode se koristi za 100 mprostora. ACTELIC EC 50 se koristi u koliini 0,75-1 ml /m ( za 100 m potrebno je 100 ml pripremljenog rastvora ).

21

Voditi rauna o preparatu koji se primenjuje i potovati preporuke proizvoaa.

Za primenu Actellica u podnom skladitu prilikom tretiranja uskladitenih zrnastih proizvoda potrebno je 8 ml po toni uz dodatak vode 1-1,5 l.Sloj koji se tretira ne bi smeo biti deblji od 1 m i taj istretirani sloj neophodno je izmeati. Karenca-period koji mora da proe nakon primene ovog insekticida do korienja tretiranih proizvoda je 63 dana.

Pri primeni Etiola tenog prilikom direktnog tretiranja prilikom elevacije koristi se u dozi 100 ml na 100 kg zrnaste robe. Prilikom unoenja poljoprivrednih proizvoda voditi rauna da proizvod nije ve zaraen insektima i da nije plesniv. Pre skladitenja obavezno razdvojiti oteene i bolesne klipove od zdravih. Nakon skladitenja poljoprivrednih proizvoda nastaviti sa odravanjem higijene u skladitima i redovno ih provetravati jer osnovno je da poljoprivredni proizvodi u skladitu budu suvi i hladni.Niske temperature 5-15 stepeni u uskladitenim proizvodima onemogui e rast i razvoj tetoina,grinja i mikroorganizama i tome treba teiti pri skladitenju poljoprivrednih proizvoda.

22

itni iak- Sytophilus oryzae

kukuruzni iak Sytophilus zeamais

pirinani iak Sytophilus oryzae

pasuljev iak -Acanthoscelides obtectus

itni moljac- Sitotriga cerealella

23

braneni moljac- Anagasta kuehniella

-bakrenasti moljac- Plodia interpuctella

Lovne klopke za insekte za robu u rasutom stanju

Kontrolni feromonski mamak

24

mr Gordana Forgi

Uzorkovanje zemljita i analiza na prisustvo zemljinih tetoina u cilju odreivanja potrebe za

primenom insekticida

Koristite insekticide samo kad treba!!! ZNAAJ Prolene useve, a naroito okopavine (eerna repa, suncokret, kukuruz, povre...) u poetku vegetacije oteuju zemljine tetoine.

Primena insekticida na povrinama individualnih proizvodjaa esto izostaje pa su oteenja od zemljinih tetoina prisutna svake godine ili je primena insekticida uglavnom za svaki sluaj bez saznanja o brojnosti tetoina u zemljitu to poskupljuje proizvodnju i neprihvatljivo je sa aspekta zatite ovekove sredine.

Na naem podruju analiza zemljita u cilju utvrivanja tetoina radila se na skoro 80% povrina pre svega u poljoprivrednim organizacijama, poslednjih godina ova mera je neopravdano zapostavljena.

Veliki broj individualnih proizvoaa je zaintersovan za utvrivanje tetoina pregledom zemljita i nadamo se da e ovu meru i prihvatiti kao jednu od najzanaajnijih u kontrolisanoj primeni insekticida koja doprinosi ouvanju sklopa i ostvarivanju boljih prinosa.

Pregledom zemljita na prisustvo zemljinih tetoina ( DUGORONA PROGNOZA STEPENA OPASNOSTI) nakon gajenja strnina kao najeeg preduseva okopavinama, svaki proizvodja na svojoj njivi moe ustanoviti brojnost zemljinih tetoina i doneti odluku o potrebi primeni insekticid ili ne, kao i odluku o izboru insekticida i doze

25

insekticida u zavisnosti od vrste i brojnosti insekata u cilju efikasne i ekonomski i ekoloki opravdane zatite. NAIN UZIMANJA ZEMLJINIH PROBA Pregled zemljita na prisustvo zemljinih tetoina moe se izvoditi runim kopanjem jama, primenom specijalnih builica ili sondi te uzimanjem monolita zemlje. Najprihvatljiviji i uobiajen nain u naoj zemlji je runo kopanje jama. Runo kopanje jama Za runo kopanje jama potreban je aov, lopata, metar, dak ili plastina folija. Obino je potrebno dva radnika pri emu jedan radnik kopa jamu i pomae pri pregledu zemlje, a drugi paljivo mrvi zemlju i pregleda. - Veliina jedne zemljine probe 50 x 50 cm =0.25m2 Najpre se aovom ocrta okvir predviene jame, a posle se zemlja kopa postepeno do 50cm dubine. Paljivo se pregleda zemljite mrvljenjem sloj po sloj koji se izbacuje postepeno na dak ili foliju. Vano je da svaka iskopana jama ima vertikalne strane i da se pregleda sloj po sloj zemljita radi preciznijeg i lakeg uoavanja tetoina. Sve tetoine koje se nadju staviti u jasno obeleenu flaicu VREME UZIMANJA ZEMLJINIH PROBA Najbolje je uzimanje zemljinih proba raditi tokom septembra i oktobra i uzorkovanje tokom jeseni se moe obavljati sve do momenta zanrzavanje zemlje. Pregled sakupljenog materijala u flaicama i odredjivanje vrsta naenih tetoina radi Poljoprivredna struna sluba. Svaku ispitanu parcelu prati formular koji ispunjava proizvodja koji vri ispitivanja.

26

Flaice i rastvor za analizu zemljita i popunjene formulare kao i sva objanjenja o uzorkovanju moete dobiti u naoj Poljoprivrednoj strunoj slubi.Struno lice e i praktino pokazati kako da uradite analizu zemljita na prisustvo zemljinih tetoina. POTREBAN BROJ JAMA ZA ANALIZU U ZAVISNOSTI OD POVRINE PARCELE Prema Megalovu (Manninger 1955)

Povrina jedne parcele

broj proba koje treba uraditi

10 ha 10 20ha 15 30ha 20 100 ha 50

U cilju utvrivanja brojnosti insekata po jednom hektaru uzima se proseno do 1 probe. Pre poetka uzimanja uzoraka za svaku parcelu izrauje se plan iskopavanja,skica polja sa numerisanim mestima na kojima se kopaju zemljine probe. Poetak kopanja jama je 15 do 20 m udaljenosti od ivice.Razdaljina izmeu pojedinanih jama je oko 100 m u koloni i izmeu kolona. Primer skice uzimanja uzoraka

3 100m 4 9 100m 2 5 8 20m 1 6 7 20m

27

NAJEE TETOINE KOJE SE NALAZE U UZORCIMA ZEMLJE Larve IARA GRICE Pri pregledu uzoraka zemljita pored ovih tetnih vrsta sakupljati i ostale ive insekte koji se nau osim glista Izgled iskopane jame

AMBALAA ZA NAENE INSEKTE Svaka iskopana jama ima svoju flaicu. Svaka flaica sa insektima mora biti jasno obeleena: 1.IME I PREZIME PROIZVODJAA 2.LOKALITET 3.KULTURA 4.DATUM UZORKOVANJA 5.BROJ PARCELE

28

6.BROJ PROBE REGISTROVANE NA SKICI POLJA

Uzorke doneti u najbliu poljoprivrednu savetodavnu slubu u cilju entomoloke analize I preporuka. mr Gordana Forgi Jelena Perenevi, dipl.ing.

Plavo prskanje voa

Savet proizvoaima voa je da se u narednom periodu , po opadanju 70% lia obavi jesenje plavo prskanje voa.Ovim tretiranjem se smanjuje infekcioni materijal za narednu vegetaciju, kao to su: bakterioze jabuastog voa, monilija na kotiavom vou, kovrdavost lista breskve i upljikavost lista kod vinje.Pre primene hemijskih mera zatite sa stabala voa ukloniti bolesne delove lastara, polomljene granice, izneti iz vonjaka i spaliti. Iako poljoprivredni proizvoai ne potuju mehaniku meru iznoenja opalog lia sa parcele, neophodno je da to urade iz razloga to je zaraeno lie izvor inokuluma za narednu vegetaciju.

Prskanje obaviti po mirnom vremenu, pri temperaturi iznad 5C preparatima na bazi bakra: Cuprozin 35 WP 0,35%, Bakarni oksihlorid-50 0,75%, Blauvit 0,7%, tako da stabla budu "okupana".

29

Savet proizvoaima jagoda koji nisu uklonili stolone sa ivia,je da to uine iz razloga to prisustvo stolona na iviima jagoda umanjuje prinos i do 50% u narednoj vegetaciji, naroito ako e se jagoda na toj parceli zadrati 3-4 godine. Zbog bolesti pegavost lia jagode koju izaziva gljivica Mycospaerella fragarie potrebno je da se obavi i zatita preparatima na bazi bakra. Pridravati se doze preparata, date u uputstvu od strane proizvoaa.

30

Zatita uljane repice od tetoina u jesen

U jesenjem delu vegetacije uljana repica je podlona napadu i oteenjima repiine lisne ose Athalia colibri, crne repiine pipe Ceutorrhynchus picitarsis i crvenoglavi repiin buva Psylliodes chrysocephala.Usled jaeg napada moe doi do unitenja lisne mase napadnutih biljaka. Do najveih teta obino dolazi usled napada poslednje generacije repiine lisne ose u jesen (koja prezimi kao larva poslednjeg stadijuma u kokonu zapredenom od estica zemlje), tokom septembra i oktobra meseca, zatim usled jaeg napada larvi repiinog buvaa dolazi do miniranja lia i buenja peteljki i stabljike uljane repice (gde larva buvaa i prezimi).

Po pravilu zatita useva tretiranjem semena insekticidima je dovoljna, osim u sluaju kada doe do prenamnoavanje repiine lisne ose i tada treba primeniti sledee insekticide: Decis 2,5 EC 0,2-0,3 l/ha, Fastac 10 EC 0,1l/ha, Talstar 10 EC 0,15 l/ha, Fobos EC 0,1-0,2 l/ha i Pyrinex super 420 EC 2 l/ha. Tretiranje izvesti nakon pregleda parcele kada je prisutna jedna gusenica repiine lisne ose po biljci. Jelena Perenevi, dipl.ing. mr Gordana Forgi

Pregled voa u narednom periodu

Radi prisustva grinje krukinih plikova Phytoptus pyri, potrebno je u narednom periodu obaviti zimski pregled voaka na 25 granica, na kojima gledamo po dva pupoljka ( jedan do drugog) ukupno 60 komada. Ispod pupoljaka podii ljuspicu i ako naemo bele zimske forme na 5 granica, onda u prolee sa kretanjem vegetacije, moramo obaviti

31

tretiranje u fenofazi pucanja pupoljaka, jer kretanjem vegetacije kree i Phytoptus pyri.

Prva generacija malog potkornjaka Scolytus rugulosus pojavila se krajem maja meseca u zasadima jabuke i trenje, koji su kasnije posaeni. Njihovim ubuenjem pored cvetnih pupoljaka dolazi do suenja granica. Krajem avgusta dolazi do pojave II generacije potkornjaka. Luenje smole je znak njihovog prisustva. U narednom periodu potrebno je jabunjak ili trenjik dobro orezati tj.ukloniti sve grane koje imaju promenu boje ili na kojima su prisutni otvori u vidu rupica.

32

Jelena Perenevi, dipl.ing.

Krukina grinja plikova Phytoptus piri

Otopljavanje klime, visoke temperature, niska relativna vlanost vazduha i sve manja razlika izmeu dnevnih i nonih temperatura dovele su do pojave novih patogena u vonjacima kao i do pojave tetoina, koje se do sada nisu pojavljivale u veem broju.

Jedna od takvih tetoina je i krukina grinja plikova Phytoptus pyri.

Ona se javlja u vonjacima u kojima se ne sprovodi redovna zatita, najpre na pojedinanim stablima, a nakon toga se iri na ostala stabla. Na krukama se javlja crvenilo u obliku plikova prouzrokovano od strane sitne grinje Phytoptus pyri. Grinja prezimljava kao odrasla enka ispod ljuspica pupoljaka, zajedno u grupicama do 40 jedinki. Buenjem vegetacije one izlaze iz pupoljka, hrane se oko 10 dana i nakon toga se ubuuju u parenhim lista. Svaka enka poloi od 7 do 20 jaja i u zavisnosti od temperaturnih uslova, embrionalno razvie traje od 5 do 18 dana. Larve su te koje prave plikove, jer ive u tkivu lista. Izumiranjem tkiva mlade odrasle jedinke se sele na zdrav list kroz mali otvor na naliju. Ishranu nastavljaju na novom listu. Pored lista mogu naseliti i plodove. Prisustvo ove grinje (na podruju Sombora) bilo je na listovima. Krajem leta se razvijaju jedinke koje ulaze ispod ljuspica pupoljaka, gde prezimljavaju. Celokupno razvie se zavri za 23 do 36 dana i ima vie generacija godinje.

Po kretanju vegetacije, u prolee, njihovo prisustvo moemo ustanoviti po nabreklim plikovima na lisnim i cvetnim pupoljcima kruke. Boja im se kree od svetlo zelene ( slika br.1.), preko crvenkasto mrke do crne (slika br.2.), na kraju. Na taj nain dolazi do zaostatka u razviu lista ili letorasta.

33

slika br.1.

slika br.2.

Veoma je vano da se obavi zimski pregled voaka na 25 granica na kojima gledamo po dva pupoljka ( jedan do drugog) ukupno 60 komada. Ispod pupoljaka podii ljuspicu i ako naemo bele zimske forme na 5 granica, onda u prolee sa kretanjem vegetacije, moramo obaviti tretiranje u fenofazi pucanja pupoljaka, jer kretanjem vegetacije kree i Phytoptus pyri.

34

Branislav Ogrizovi, dipl.ing.

Priprema kombajna za etvu

Svi savremeni kombajni predvieni su za etvu strnih ita kao i drugih kultura. Pripremi i podeavanja kombajna za etvu treba pristupiti s posebnom panjom, jer vreme etve je ogranieno, a svako kanjenje zbog kvarova produava etvu, poveava bioloke gubitke, dolazi do poveanja gubitaka u radu kombajna i zbog pogoranja vremenskih uslova.

Kombajniranje, soje, suncokreta, kukuruza i drugih kultura je u toku. Oni koji dosad nisu kontrolisali stanje svojih itnih kombajna neophodno je da to urade to pre. Imajte na umu da esto, priprema kombajna, uzimajui u obzir defektau i nabavku delova, traje due nego sama etva.

Priprema kombajna i eventualne popravke usmerene su ka izbegavanju otkaza kombajna u sezoni, smanjenju oteenja zrna, smanjenju gubitaka, poboljanju uslova rada kombajnera i izbegavanju neeljenih pojava u toku ubiranja useva. Osnovno pitanje pri kombajniranju useva je kako kombajn pripremiti da ima to manje gubitaka? Svaki kombajn mora ima u radu odreeni postotak gubitaka i oni se ne mogu u potpunosti izbei. Podeavanjem radnih delova ti gubici se mogu svesti na razumnu, tehniki prihvatljivu mjeru. Priprema i podeavanje kombajna za etvu mora biti obavljena na vreme, jer samo tako je mogue ostvariti maksimalne uinke u etvi. Poljoprivredni proizvoai nemojte dozvoliti da ono to ste na svojim parcelama proizveli, loe izvedenim ubiranjem useva, delimino obezvredi va trud i rad. Najvei gubici u etvi deavaju se u kombajniranju soje. Zbog velikih gubitaka koji dostiu i do 20%, podeavanju kombajna treba posvetiti veliku panju. Nedostatak odgovarajuih kombajna i nepravilno podeavanje istih glavni su razlozi veih gubitaka naroito na neravnom zemljitu.

35

Deset postupaka za izbegavanje otkaza kombajna u sezoni

1) Obaviti predsezonski pregled. Da bi se izbegli otkazi vlasnik treba svoj kombajn da podvrgne rigoroznoj predsezonskoj kontroli. Obavezno, podesiti i podmazati, leajeve, lance i pregledati kaieve.

2) Koristiti uputstvo za rukovanje kombajnom. Uputstva za rukovanje sadre neophodne detalje koje svaki kombajner mora znati i treba ih primeniti u konkretnim uslovima. Kako ih je teko sve zapamtiti neophodno je imati uputstvo i koristiti ga, a pred sezonu paljivo proitati, pregledati i podsetiti se na najznaajnija podeavanja.

3) Proveriti da li je mogue podeavati i podesiti na uobiajene veliine brojeve obrtaja rotora, brzine kretanja cilindara, rastojanje bubnja i podbubnja i brzinu ventilatora. Takoe proveriti i podesiti sita u sekciji za ienje.Pregled i ienje obavljati svakodnevno.

4) Odravati iste povrine leajeva od praine i biljnih ostataka. Proveriti curenja na hidraulinim vodovima i one koji podmazuju turbinu turbo punjaa.

5) Za ienje koristite vazduh, a ne vodu.Vazduh pod visokim pritiskom je pogodnije sredstvo za ienje veine delova na kombajnu, ak i za spoljanjnjost kombajna. Voda prodire u unutranjost i prouzrokuje koroziju.

6) Pre kombajniranja prethodno osmatrite svoje parcele. Farmer bi trebao da izvri pregled parcela i ustanovi veliinu useva, veliinu klasa, klipa, mahune, veliinu zrna, prisustvo korova, da li treba neto menjati u podeavanju ili ne. Podeavanja zavriti prema stanju useva u polju. Kako usev menja vlanost tokom dana, neophodna su fina podeavanja. U koje vreme e se vriti podeavanja kod razliitih sorti, hibrida kukuruza i suncokreta ili sorti soje moe se ustanoviti paljivim posmatranjem tokom rada.

7) Kontrola kvaliteta ovrenog zrna. Ako kombajn oteuje zrno, mogui su razliiti uzroci koje onda treba otkloniti. Veliki broj obrtaja bubnja, mali razmak izmeu bubnja i podbubnja, pohaban elevatorski lanac itd. Ako je elevatorski lanac pohaban to moe dovesti do drugih otkaza i kvarova na kombajnu. Hranidbeni sto moe takoe uzrokovati oteenja na zrnu. Procenat oteenog

36

zrna ima trend rasta sa poveanjem obimne brzine bubnja tako i sa poveanjem brzine kretanja kombajna.

8) Nemojte odlagati popravke. Ako znate da neto lupa ili strue uradite opravku odmah, jer e te kasnije zaboraviti, a to moe izazvati vei kvar. Najbolje je remont poeti odmah nakon sezone, potom mainu konzervirati i ostaviti u hangar ili sl.

9) U toku etve budite spremni i na neprijatna iznenaenja. Odravajte telefonske kontakte ili imajte neke druge naine da zatraite pomo i otklonite kvarove ako zatreba.

10) ienje pre skladitenja. Pre ostavljanja kombajna u garau, za zimu, farmer mora detaljno da oisti kombajn, da skine akumulator i da ga ostavi na mesto gde ne smrzava.

Kontrola elemenata na kombajnu koju treba raditi svaki dan pre etve: - Kontrolisati rad motora kombajna, jer od njega pogon dobijaju svi pokretni delovi koji uestvuju u vridbi bilo direktno ili preko drugih prenosnika snage - Spirala hedera, (proveri pohabanost spirale, prste i funkcionalnost

sigurnosne spojnice, - Kosa i pogon kose, - Akumulator ( postaviti i oistiti) - Leajevi (proveriti pohabanost, stanje), - Klima ureaj Erkondin (oistiti sae ureaja, proveriti da li je

drenana cev prikopana na izvod), - Izvriti podmazivanje svih mazalica koje je neophodno

podmazivati.

37

38

39

Zvonko Deba, dipl.ing.

Ishrana krmaa dojara

Za uzdrne potrebe i za potrebe proizvodnje mleka koja iznosi izmeu 5 i 10 litara dnevno, krmae u laktaciji treba da konzumiraju velike koliine hrane. Dnevna koliina hrane za krmau koja doji se odreuje na razne naine:

3 % od telesne mase krmae 1 kg hrane za krmau i 0,5 kg za svako prase u leglu 4 kg za krmau i 0,2 kg za svako prase 4 kg za krmau i 0,4 kg po svakom prasetu iznad 6 prasadi

U uslovima farme gde se istovremeno prasi vei broj krmaa i gde su nakon egalizacije legla ujednaena i nema malih legala, krmaama se obrok ne normira. Krmaa treba, zavisno od telesne mase i starosti, da konzumira izmeu 6 i 8 kg smee sa 15 % sirovih proteina to obezbeuje proseno 650-960 g proteina dnevno. Ali, problem je u tome to krmae nisu u stanju da konzumiraju navedene koliine. Najei uzroci su preobilna ishrana tokom suprasnosti i utovljenost krmaa to utie na smanjenje apetita u laktaciji, neadekvatna temperatura u prasilitu, nedovoljna koncentracija energije i ostalih hranjivih materija u obroku, nedovoljo svea hrana pri ishrani po volji i nedovoljna kontrola da li krmaa konzumira svoj obrok.

40

Zbog nedovoljne konzumacije hrane i deficita u hranjivim materijama krmaa tokom laktacije naglo gubi svoje telesne rezerve, opada joj mlenost, smanjuje se telesna masa prasadi kod zaluenja i odlae se pojava estrusa nakon zaluenja. U drastinim sluajevima javlja se "sindrom mravih krmaa", izostanak estrusa, odnosno iskljuenje krmae iz priploda. Posebno su ugroene mlade krmae, prvopraskinje i drugopraskinje, koje fiziki nisu u stanju da konzumiraju potrebne koliine hrane, pa zbog toga imaju najvei gubitak telesne mase. Sa dnevnim poveanjem koliine konzumirane hrane za 1 kg smanjuje se gubitak mase krmae tokom laktacije za 10 kg, a poveava se masa prasadi kod zaluenja i broj prasadi u narednom praenju. Dnevno konzumiranje hrane se moe poveati korekcijom faktora koji utiu na konzumaciju, ali i poboljanjem ukusa smee, kvalitetnijom smeom, eim hranjenjem krmae (obrok u podne) ili kvaenjem hrane. Posebno je pitanje koliine hrane u momentu praenja. Danas se preporuuje ishrana bez ogranienja. Pitanje MMA sindroma treba reavati kroz kontrolu zdravstvenog stanja krmae (obavezno merenje telesne temperature tri dana po praenju) i optim higijenskim merama. Zvonko Deba, dipl.ing.

Ishrana ovaca u laktaciji

Laktacija ovaca obino traje oko etiri meseca, a u mlenih rasa i do est meseci, pri tome maksimalna produkcija mleka se dostie veoma brzo 2-3 nedelje posle jagnjenja. Ovije mleko se po hemijskom sastavu znaajno razlikuje od kravljeg mleka to istovremeno znai da za proizvodnju 1 kg mleka ovaca treba obezbediti oko 0,7 h.j. energije, 100-

41

110 g svarljivih proteina, 2,3 g P i 3,6 g Ca. Ovce u odnosu na svoju telesnu masu, daju veliku koliinu mleka. Na mogunost ispoljavanja mlenosti ovaca poseban uticaj ima ishrana. Potrebe ojagnjenih ovaca znatno su vee od potreba bremenitih ovaca. Ove potrebe naroito su poveane u energiji i proteinima. Ishrana ovaca u ovoj fazi proizvodnog ciklusa treba da obezbedi dovoljne koliine hranljivih materija za sintezu mleka, porast vune i optimalnu kondiciju grla, to e omoguiti pravovremenu oplodnju. Zadatak ishrane ovaca neposredno po jagnjenju, sastoji se u postepenom privikavanju na konzumiranje poveanih koliina hrane, koja treba da pokrije potrebe u hranljivim materijama i sprei prekomerno troenje ranije stvorenih rezervi. Smatra se da se pri dobroj ishrani ravnotea izmeu potreba i koliina unetih hranljivih materija putem hrane postie u estoj nedelji po jagnjenju. Pri odreivanju potreba u hranljivim materijama treba imati u vidu da sjagnjene ovce pored toga to daju odreene koliine mleka imaju i produkciju vune, koja po svojoj prirodi predstavlja proizvod proteinskog karaktera. Mlade ovce koje u isto vreme i rastu deo hranljivih materija treba da obezbede i za porast. Ovo su sve razlozi da se ishrana ovaca u laktaciji u prvih 1-2 meseca organizuje po volji. Posebnu panju obratiti ishrani ovaca u vreme samog jagnjenja i 2-3 dana posle jagnjenja. Ovo naroito iz razloga da se pogrenom ishranom ne izazovu upale vimena i edemi. Nekoliko sati po jagnjenju ovcama se daje mala koliina dobrog livadskog ili lucerkinog sena i ono predstavlja jedinu hranu tokom prvih 24 sata. Kao napoj ojagnjenoj ovci dobro je dati guste kae od peninih mekinja. Koliina sena i koncentrovane hrane postepeno se poveava sa poveanjem mogunosti konzumiranja hrane do 7 ili 8 nedelje kada dolazi do ravnotee potreba i unetih koliina hranljivih materija. Ishrana ojagnjenih ovaca mora biti u skladu sa njihovim potrebama. Pri sastavljanju ovakvih obroka za ishranu ovaca, treba se

42

imati na umu da je promet materija u ovaca koje lue mleko 25-40 % vei nego kod zasuenih ovaca. Kvalitetna paa je najpotpuniji i najekonominiji izvor hranljivih materija i energije za ovce u laktaciji. Ovo je osnovni razlog zbog ega treba pau koristiti to due za ishranu ovaca dojara. Osnovu za pravilno balansiranje obroka i ekonomino korienje hrane ine normativi za ishranu koje treba pretvoriti u praktine obroke.

Pri zimskom jagnjenju obroci ojagnjenih ovaca treba da sadre seno dobrog kvaliteta, silau, koncentrovana hraniva, so i po mogunosti sona korenasto-krtolasta hraniva. Kao dobra dopuna obroku ojagnjenih ovaca moe posluiti koncentrovana smea sastavljena od 19 % zrna ovsa, 15 % suncokretove same, 3 % sladnih klica, 30 % peninih mekinja, 31 % stonog brana i 2 % mineralnih materija. U obroku ovaca u laktaciji moe biti neto vei nivo sirove celuloze u suvoj materiji. Obrok ovaca u laktaciji u zimskom periodu treba da sadri seno dobrog kvaliteta, silau, slamu leguminoza, koncentrovana hraniva i eventualno korenasto-krtolasta hraniva. Kao primer obroka kojima se mogu postii dobri proizvodni rezultati u ishrani ovaca u laktaciji moe se navesti sledee: Osnovni obrok: livadsko seno 1 kg, silaa biljke kukuruza 4 kg, mineralne materije 15 g. Dodatni deo obroka: koncentrat 300 g/jedno jagnje i 450-500 g/dva jagnjeta. U obroku se umesto silae moe ugraditi neko od korenasto-krtolastih hraniva u koliini od 2 kg.

43

Lazar Luki, dipl.ing.

Postupak mue krava

Mua je kompletno i brzo uklanjanje mleka iz vimena uz optimalne higijenske uslove, sa ciljem da se postigne to vea proizvodnja ispravnog mleka uz odranje zdravog vimena i smanjenje trokova proizvodnje. Mua predstavlja teak svakodnevni posao na farmama za proizvodnju mleka. U procesu i rezultatima mue se posredno ogledaju rezultati svih subjekata ukljuenih u proizvodnju mleka (ratari, zatitari, veterinari, stoari, muzai). Mua treba da se obavlja u istoj, provetrenoj prostoriji. Poeljno je da se prostorija poisti bar sat vremena pred muu. Ovo se posebno odnosi na runu muu, poto je tada kontaminacija mleka preko vazduha velika. Shodno tome, iako je dokazano da hranjenje krava tokom mue poveava prinos mleka, nije preporuljivo grla hraniti, dok je mua u toku, kabastom i hranom ije davanje utie na podizanje praine. Muu obavljati samo na suvom i istom vimenu. Osim toga, neposredno pred muu, kravu moramo odreenim postupkom pripremiti. To podrazumeva blag postupak sa grlom, bez vike, buke te odlaganja svih drugih poslova u staji.

Slika 1. Redosled operacija pri pravilnom postupku mue krava

Pranje vimena se vri mlakom vodom (oko 38 C). Hladnija voda izaziva skupljanje krvnih sudova, a sa time i slabiju ejekciju mleka. Pretopla voda moe izazvati opekotine kako na vimenu, tako i na sisama. Poeljno je da voda za pranje vimena sadri dezinfekciono sredstvo.

44

Posebna panja treba da se obrati na vrhove sisa, koji moraju biti besprekorno isti pre poetka mue. Samo pranje se vri mokrom krpom. Nakon toga, vime se masira brisanjem suvom krpom ili papirnim ubrusom. Vlane sise su nepoeljne iz vie razloga. Ako je temperatura u staji niska koa vimena usled vlage moe da ispuca. Osim toga, ako je re o mainskoj mui, zaostala voda na sisama moe da dospe u mleko, ili da izazove padanje sisne garniture sa vimena. Neposredno pre poetka mue, muza je duan da ispita prve mlazeve mleka muom u specijalnu posudu namenjenu za te svrhe. Prvo, preko prvih mlazeve se moe utvrditi da li je mleko izgledom promenjeno u odnosu na zdravo mleko. Drugo, izmuzanje prvih mlazeva, doprinosi uklanjanju veeg broja mikroorganizama nakupljenih u sisnom kanalu, gde je kontaminacija bakterijama velika usled zaostajanja kapljica mleka od prethodne mue. Nikako se ne smeju prvi mlazevi izmuzati na pod, jer emo u sluaju zaraenog vimena, doprineti kontaminaciji prostirke. Takoe se ne preporuuje izmuzanje prvih mlazeva na ruku muzaa, koji moe u dodiru sa ostalim kravama u toku mue, da prenese bakterije i na zdravim vimenima izazove mastitis. Veoma vaan postupak pored pranja i stimulacije vimena u ovoj fazi mue je suenje sisa. Suva krpa ili papirni pekir uklanja takoe bakterije sa sisa i obezbeuje dodatnu stimulaciju. Ako se suenje sisa ne izvri, verovatnoa pojave upale vimena se poveava. Nakon izmuzanja vimena, obavezno je izvriti dezinfekciju sisa njihovim uranjanjem u dezinficijens. Praktino je nemogue izmuzanjem otkloniti zaostale kapi mleka u sisnom kanalu, to predstavlja vrlo dobru podlogu za nakupljanje bakterija na tom mestu. Stoga se dezinfekcijom nakon mue eli spreiti kontaminacija sisnog kanala mikroorganizmima. Bez obzira da li se radi o runoj ili mainskoj mui, kada se vie ne moe normalnim nainom mue dobiti mleko iz vimena, pristupa se izmuzanju istog. Na ovaj nain se dobija vea koliina mleka te poboljava kvalitet mleka koje je znatno bogatije mlenom mau. Usled mue i uslovnog refleksa putanja mleka, sisni kanal, nakon prestanka protoka mleka, ostaje otvoren oko 60 minuta. S toga se pribegava hranjenju krava nakon mue, jer e u tom sluaju krave ostati u stajaem poloaju i na taj nain spreiti invaziju sisnog kanala mikroorganizmima. Hranjenje tokom mue poveava proizvodnju mleka, skrauje vreme mue i poveava protok mleka. Efekat je naroito primeen za vreme jutarnje mue. Prilikom ishrane krava u toku mue sa

45

koncentratima i kabastom hranom, mnogo vie efekta su dali obroci sa koncentratnim hranivima. Domuzivanje poveava proizvodnju mleka i mlene masti i to je jo vanije, domuzivanjem se mogu kompenzirati nedostatci uinjeni za vreme pripremnih radnji pre postavljanja sisne garniture. Stimulacija pred muu poveava koliinu mleka i sadraj mlene masti za 2%, a domuzivanjem nakon mue se ostvaruje vea proizvodnja mleka za 7 i sadraja mlene masti za 3%. Promena muzaa takoe moe da utie na proizvodnju mleka, pogotovo kod visoko proizvodnih krava. One su vrlo osetljive na promene, ukljuujui i osobe koje ih muzu i brinu o njima. Usled toga je veoma bitno stvoriti mirnu i komfornu sredinu za muu, to doprinosi efikasnijem ispoljavanju performansi za proizvodnju mleka. Zakljuak:

Pravilan postupak pri mui treba da obezbedi lako, brzo i kompletno pranjenje vimena.

Utvreno je da hranjenje krava za vreme mue poveava proizvodnju i protok mleka, a skrauje vreme mue.

Domuzivanjem se mogu donekle ispraviti greeke uinjene prilikom pripreme grla za muu.

Pravilan postupak pripreme grla za muu kao i domuzivanje omoguuju potpuno pranjenje vimena to doprinosi ekonominijoj proizvodnji mleka.

46

Sadraj Znaaj kontrole plodnosti zemljita 2 ubrenje stajnjakom 5 Osnovna obrada oranje 7 etveni ostaci ostaviti na njivi ili koristiti 9 Proizvodnja salate u plasteniku 10 Ozimi stoni graak 13 tetoine prenosioci virusa na strnim itima 15 tetoine u skladitima i njihovo suzbijanje 17 Uzorkovanje zemljita i analiza na prisustvo zemljinih tetoina u cilju odreivanja potrebe za primenom insekticida 23 Plavo prskanje voa 27 Zatita uljane repice od tetoina u jesen 29 Pregled voa u narednom periodu 29 Krukina grinja plikova (Phytoptus piri) 31 Priprema kombajna za etvu 33 Ishrana krmaa dojara 38 Ishrana ovaca u laktaciji 39 Postupak mue krava 42

47

Poljoprivredna struna slubaSombor doo

telefon: 025 5412488; 025 5414351

fa: 025 5422855 e-mail: agroso@open.telekom.rs

web site: www.psssombor.rs 25000 Sombor, Staparski put 35