PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 43 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

strane 10. i 11.

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE

NA

U^ITEQE

FILIPOVI]E

Stari ^a~ak

ISPORU^ENO

330 MILIONA

KUBIKA VODE

ISPORU^ENO

330 MILIONA

KUBIKA VODE

DVE DECENIJE JP „RZAV”

Pogled na reku Rzav sa brane „Svra~kovo”

~ija je gradwa ponovo prekinuta.

PO^ELA IZGRADWA STUDENSTKOG DOMA

strana 3.

]umurxija Doj~ilo Stojkovi}

NEMA

PARA,

ALI

OPSTAJEMO

NEMA

PARA,

ALI

OPSTAJEMOstrana 22.

U poseti Domu u~enika

KAD SE

DECA RANO

OSAMOSTALE

KAD SE

DECA RANO

OSAMOSTALEstrana 9.

VO]ARSTVO

JE ZAKON

VO]ARSTVO

JE ZAKONstrana 12.

Vo}ar Mile Tica

Na Sajmu „U~ila 2013”

ZLATNA I

SREBRNA „TABLA”

ZA ^A^ANE strana 7.

Tenis

IVANA

OSVOJILA

OSAKU

strana 31.

ZARADA NE

POKRIVA TRO[KOVEstrana 25.

Sto~ar Miroslav Markovi}

2 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Sve~anom sednicom

Upravnog odbora JP

“Rzav”, kojoj su pro-

{log petka prisustvovali

~elnici pet lokalnih samou-

prava ~ije se stanovni{tvo

snabdeva vodom sa regional-

nog sistema “Rzav”, brojni

saradnici i gosti, obele`e-

no je 20 godina rada ovog jav-

nog preduze}a i 26 godina od

po~etka izgradwe sistema.

Tom prilikom direktor Qu-

bo Lazovi}, koji je na toj od-

govornoj funkciji od 1987.

godine, kada je zapo~eta rea-

lizacija ove, u onda{woj Ju-

goslaviji jedinstvene inve-

sticije, je podsetio:

- Sve je po~elo osamedesetih

godina pro{log veka, kada

su se op{tine Po`ega, Ari-

qe i Lu~ani suo~ile sa pro-

blemima u snabdevawu. Wi-

ma su se pridru`ili ^a~ak i

Gorwi Milanovac, koji su

tako|e imali problema, kada

je re~ i o koli~ini i kvali-

tetu vode. Tada je doneta po-

liti~ka odluka “da se krene”

na reku Rzav i izgradi regi-

onalni vodosistem, koga je

projektovao Institut “Jaro-

slav ^erni”. Od 1984. do

1987. godine ura|ene su broj-

ne studije, idejni projekti i

vodoprivredno re{ewe, ko-

jim je predvi|eno da na reci

Rzav budu izgra|ene i tri

akumualcije: “\uri}a kosa”,

“Roge” i “Orlova~a”.

Nakon dono{ewa svih ovih

odluka i tehni~kih re{ewa,

1987. godine je osnovana Rad-

na organizacija za vodosnab-

devawe, dana{wi JP “Rzav”,

~iji je zadatak bio da ruko-

vodi izgradwom i eksploa-

tacijom vodosistema. Te go-

dine izgra|ene su prve dve

deonice cevovoda - od Ari-

qa do Gorobiqa i od Ov~ar

Bawe do manastira Nikoqe

i Trbu{ana, da bi gradwa

bila intenzivirana 1988,

naglasio je Lazovi}. Po{to

je EPS odugovla~io sa grad-

wom akumulacije, onda{wa

rukovodstva op{tina su od-

lu~ila da na buji~arskoj

pregradi “[eveq” bude iz-

gra|en istoimeni privreme-

ni vodozahvat, sa koga je vo-

da prepumpavana na postro-

jewe, odnosno u fabriku vo-

de, ~ija je gradwa zavr{ena

1993. godine. U prole}e te

godine sistem je “krenuo” u

probni rad, da bi 26. okto-

bra Ministarstvo zdravqa

dalo saglasnost za pu{tawe

vode za potro{a~e u ~etiri

op{tine, da bi tri godine

kasnije i op{tina Gorwi

Milanovac bila prikqu~e-

na na sistem “Rzav”. Ukupna

ulagawa iznosila su 105 mi-

liona dolara, a ta sredstva

su obezbedile op{tine i Re-

publi~ki fond voda, u odno-

su 70 prema 30 odsto.

Za porotekle dve decenije, sa

ovog tehni~ki i tehnolo{ki

izuzetno slo`enog sistema,

koji prakti~no radi 24 sata

365 dana u godini, proizve-

deno je i stanovni{tvu i

privredi ^a~ka i ~etiri op-

{tine, cevovodom du`ine

oko 75 kilometara, isporu-

~eno 330 miliona kubika vo-

de. U toj mre`i, naglasio je

direktor Lazovi}, nalazi se

50.000 kubika vode, odnosno

pet vagona, “{to zahteva veo-

ma odogovorno i kvalitetno

upravqawe distribucijom

vode”. Taj oprez, ve}e anga-

`ovawe, kontrola i odgo-

vornost su neophodni i zbog

toga {to je projektovan ka-

pacitet sistema u prvoj i

drugoj fazi 2,5 kubika siro-

ve vode, dok on radi sa ~etvr-

tinom kapaciteta, jer se sa

privremenog vodozahvata

obezbe|uje oko 600 litara vo-

de u sekundi. U su{nim peri-

odima ~esto nema ni tih ko-

li~ina vode, zbog ~ega su ne-

minovne restrikcije, koje }e

narednih godina, imaju}i u

vidu klimatske promene, bi-

ti sve izra`enije. Zbog toga

je jedino re{ewe izgradwa

akumulacije “Svra~kovo”, iz

koje bi akumulisane vode bi-

le dopremane do fabrike na

brdu “Klik”.

Akumulaciju je trebalo da

finansira i gradi EPS,

podsetio je Lazovi}, nagla-

siv{i da je vodoprivredna

osnova, me|utim, pokazala

da su akumulacije “Svra~ko-

vo” i “Roge” samo 13 odsto

objekti energetskog karakte-

ra, odnosno da su prevashod-

no od vodoprivrednog zna~a-

ja. Po{to su u oktobru 2009.

godine Ministarstvo poqo-

privrede, {umarstva i vodo-

privrede i pet lokalnih sa-

mouprava potpisali ugovor

o udru`ivawu sredstava, ra-

dovi na akumulaciji i brani

“Ariqe - profil Svra~ko-

vo” zapo~eti su 2010. godine,

i za protekle tri su izgra|e-

ni pristupni put i daleko-

vod i za glavnog izvo|a~a ra-

dova izabrano beogradsko

preduze}e “Hidrotehnika -

Hidroenergetika”, koje je

uvedeno u posao pro{log

prole}a. Godinu i po dana

kasnije, radovi su, zbog ne-

dostatka sredstava drugi put

prekinuti. Zbog toga je na

sve~anoj sednici UO, pored

ostalog, zakqu~eno da ~el-

nici ~etiri op{tine i ^a~-

ka “zajedni~ki nastupe u Re-

publici” i tra`e da budu

obezbe|ena sredstva za na-

stavak radova i ispo{tova-

na wihova dinamika. Pri-

hva}en je i zakqu~ak Koor-

dionacionog tela JP “Rzav”

da Vladi Srbije bude upu}en

predlog da ovom JP, za ured-

no snabdevawe gra|ana i

kvalitetno odr`avawe si-

stema bude dodeqen Sretew-

ski orden.

M N.

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

OBELE@ENO 20 GODINA RADA JP „RZAV” I 26 GODINA OD PO^ETKA

IZGRADWE REGIONALNOG VODOSISTEMA

Ugovorena vrednost radova na akumulaciji i brani je

62 miliona evra, od kojih bi 91 odsto sredstava treba-

lo da obezbedi Republika, odnosno Ministarstvo po-

qoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, a preostalu

sumu pet lokalnih samouprava: ^a~ak 4,67, Po`ega i

Gorwi Milanovac po 1,36 i Ariqe i Lu~ani po 0,78 od-

sto. Me|utim, radovi za koje su obezbe|eni svi planovi,

projekti, ugovori i dozvole, zapo~eti u prole}e 2012,

prekinuti su krajem godine, upravo zbog nedostatka

sredstava, jer je umesto ugovorenih 300, resorno mini-

starstvo obezbedilo samo 62 miliona dinara. Po{to su

i ovogodi{wim rebalansom buxeta ugovorena sredstva

od 413 miliona dinara “svedena” na 263, radovi su po-

novo obustavqeni u avgustu 2013.

Ukoliko i u narednom periodu glavni investitor bude

obezbe|ivao samo po 200 - 300 miliona dinara godi-

{we, ova investicija }e znatno poskupeti, gradwa }e,

umesto ugovorenih pet, trajati 20 godina, a za to vreme

oko 350.000 korisnika }e sve ~e{}e biti `edni.

SAMO PARE FALE

Ukupna zapremina akumulacije koja }e, osim za vodo-

snabdevawe i oplemewivawe malih voda, slu`iti i kao

energetski objekat, s obzirom na to da je na woj plani-

rana i gradwa hidroelektrane od 7,1 megavata, je 27 mi-

liona kubika, od kojih korisna zapremina iznosi 21

milion m3. Ona }e se prostirati na povr{ini od 139

hektara, bi}e duga devet kilometara, {iroka 600 meta-

ra, a najve}a dubina iznosi}e 54 metra. Garantovani

minimum je 860, a u kona~noj fazi 2.500 litara vode u

sekundi.

Kota krune brane, nasute glinenim jezgrom i kamenim

naba~ajem, je 423,6, du`ine je 211 metara, dok je projek-

tovana najve}a gra|evinska visina od 68 metara.

AKUMULACIJA NA 140 HEKTARA

3GRAD

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PROIZVEDENO

I ISPORU^ENO

330 MILIONA

KUBIKA

VODE

PROIZVEDENO

I ISPORU^ENO

330 MILIONA

KUBIKA

VODE

Qubo Lazovi}

4 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

ZA DEVET MESECI OSTVARENO 65,5 ODSTO PRIHODA I PRIMAWA U GRADSKOM BUXETU

GRAD

Buxet se puni vi{e

nego {to je pred-

vi|eno osnovnom

odlukom i da Republika u

junu nije donela set izmena

zakona o finansirawu lo-

kalnih samouprava, buxet

bi bio ostvaren 100 odsto,

uveren je na~elnik Todosi-

jevi}:

- U strukturi prihoda

najve}e je u~{}e poreza na

zarade (899,3 miliona dina-

ra), zatim teku}ih transfe-

ra od drugih nivoa vlasti -

257 miliona dinara, poreza

na imovinu 168, poreza na

kapitalne transakcije - 64

i namenskih transfera od

Ministarstva gra|evine i

urbanizma 56 miliona di-

nara. U ovom periodu

ostvaren je i prihod od ka-

mata na sredstva deponova-

na u bankama u iznosu od

25,6 miliona dinara, ili

256 odsto, od naknade za ko-

ri{}ewe gra|evinskog ze-

mqi{ta od 121 milion, od-

nosno 72 od naknade za ure-

|ewe.

Obrazala`u}i drugu

stranu buxeta, na~elnik GU

za finansije je naglasio da

su rasahodi iznosili 1,9

milijardi, ili 62,55 odsto,

i da je indirektnim kori-

snicima preneto 197 mili-

ona dinara. Na ime bespo-

vratnih podsticajnih sred-

stava poqoprivrednim

proizvo|a~ima izdvojeno je

27,5 miliona dinara, zahva-

quju}i ~emu je 167 poqo-

privrednih proizvo|a~a

dobilo subvencije, od kojih

pojedinci i do 5.000 evra.

Osim wih, subvencije za

proizvodwu semenskog

krompira dobilo je 72 rata-

ra, {to po Todosijevi}evoj

oceni, predstavqa veliki

pomak kada je re~ o buxet-

skim izdvajawima za poqo-

privredu. Grad je u ovom pe-

riodu izmirio i svoje oba-

veze prema odre|enom broju

nezaposlenih lica, obezbe-

div{i 29,9 miliona dinara

za realizovawe programa

samozapo{qavawa i novog

zapo{qavawa.

Rashodi osnovnog obra-

zovawa nadma{ili su pri-

hode na ovoj poziciji, jer su

u tre}em kvartalu bile naj-

intenzivnije investicione

aktivnosti, zbog ~ega je ovaj

korisnik “potro{io” 142,8

miliona dinara, ili ne{to

vi{e od 70 odsto od plani-

ranih sredstava.

- Za sredwe obrazovawe

iz buxeta je u ovom periodu

potro{eno 73,5 miliona

dinara, ra~unaju}i i tro-

{kove ekskurzije za Vukov-

ce. Za kulturu je izdvojeno

116,5, za fizi~ku kulturu

55,6 miliona dinara, od ko-

jih je 31 milion direktno

dato sportskim klubovima.

Vrti}i su najve}i buxetski

korisnici, {to potvr|uje

podatak da je za wihov rad

potro{eno 268,3 miliona

dinara, dok je socijalna za-

{tita ko{tala buxet 43,9

miliona dinara, od kojih je

obezbe|en i novac za neza-

poslene porodiqe - referi-

sao je Todosijevi} gradskim

ve}nicima.

Govore}i o investicija-

ma koje je finansirao Grad

iz buxeta, istakao je da je

JP “Gradac” za realizova-

we svojih programa utro-

{ilo ne{to vi{e od 311

miliona dinara, da je ^a-

~ak u zajedni~kim investi-

cijama na sistemu “Rzav”

u~estvovao sa 10,7, dok je za

vodosnabdevawe na podru~-

ju Grada iz buxeta obezbe|e-

no 25, a od Ministarstva

gra|evine i urbanizma 21,3

miliona dinara. Na ime

subvencija za gradwu sani-

tarne deponije “Duboko” iz

lokalne kase upla}eno je

11,2 miliona dinara, odno-

sno skoro ~etiri puta vi{e

(45 miliona dinara) za

transport i odlagawe sme}a

na regionalnu deponiju u

U`icu. U ovom izve{taj-

nom periodu, naglasioje na-

~elnik Todosijevi}, Grad je

izmirio svoje obaveze pre-

ma izvo|a~ima anga`ova-

nim na kapitalnim objekti-

ma, obezbedio finansijsko

u~e{}e od 16,4 miliona di-

nara za gradwu 24 stana u

nasequ “Obre`” i 4,3 mili-

ona dinara za kupovinu

parcele za pro{irewe

gradskog grobqa i zemqi-

{ta za izgradwu prihvati-

li{ta za nezbrinute `ivo-

tiwe.

^lanovi Gradskog ve}a

su na posledwoj sednici do-

neli odluku da Nau~no teh-

nolo{ki park, na odre|eni

period od pet godina, dobi-

je na kori{}ewe tri kance-

alrije, ukupne povrine ne-

{to mawe od 40 kvadrata i

sale od 85 kvadratnih meta-

ra, na lokaciji biv{eg

“Tehnosa”, datih ranije na

upravqawe i kori{}ewe

JKP “Komunalac”.

M.N.

Po{to ve}ina

o d b o r n i k a

nije podr`a-

la predlog

p r o f e s o r a

Du{ka Brkovi}a (LDP - Ze-

leni) da dnevni red 20. sed-

nice, odr`ane u sredu, bude

dopuwen i kao “korak daqe

od deklaracije”, donete u ja-

nuaru ove godine, usvojen

proglas o zabrani upotrebe

genetski modifikovanih

organizama i hrane, koga bi

ovda{wi poslanici pro-

sledili republi~kom par-

lamentu, na posledwem

skup{tinskom zasedawu ve-

rifikovani su mandati no-

voizabranim odbornicima

\or|u [ipeti}u i Slobo-

danu Dragi}evi}u, koji su u

skup{tinskim klupama za-

menili Nikolu Novakovi-

}a i Zorana Blagojevi}a.

Posle podu`e rasprave, od-

bornici su usvojili izve-

{taj o radu Pred{kolske

ustanove “Radost” za

2012/2013. godinu, koga im

je predo~ila v.d. direktora

Vera Jovanovi}, naglasiv-

{i pritom da je u ovoj usta-

novi celodnevni boravak

bio organizovan za oko

3.350 mali{ana, raspore|e-

nih u 128 grupa, od kojih je

ve}ina bila “prebukirana”.

Jovanovi}ka je istakla i da

je pripremni pred{kolski

program u prethodnoj {kol-

skoj godini organizovan za

1.074 mali{ana, zimovawe

za 389 dece i da je Grad fi-

nansirao letovawe 1.683

pred{kolca, koji su u odma-

rali{tu “Ov~ar” u Ulciwu

boravili u osam smena.

Govore}i o planu rada za

2013/2014. godinu naglasila

je da u osam vrti}a, koji ra-

de u sastavu ove ustanove

nije bilo mesta za 150 mali-

{ana, zbog ~ega je rukovod-

stvo ustanove predlo`ilo

da sme{taj za decu koja su

ostala “ispod crte”, bude

obezbe|en pro{irewem ka-

paciteta obdani{ta “Sun-

ce” i “Nade`da Petrovi}”.

Zbog podele PU na dva

pravna lica, neophodno je

primiti tri izvr{ioca u

pravno - administrativnu

slu`bu i dva stru~na sarad-

nika, jo{ neki su planovi

PU “Radost”.

NAJVE]I BUXETSKI

KORISNIK

Imaju}i u vidu broj ro-

|ene dece i one koja poha|a-

ju vrti}e, mo`e se zakqu~i-

ti da je samo ne{to vi{e od

polovine “obuhva}eno”

uslugama PU, zbog ~ega bi u

buxetu za narednu godinu

trebalo predvideti sred-

stva za pro{irewe kapaci-

teta, predlo`io je Dragan

Vu~eti} (DS) i insistirao

da izve{taj bude dopuwen

preciznim podacima o de-

obnom bilansu, posle for-

mirawa druge PU “Moje de-

tiwstvo”. U ve}ini vaspit-

nih grupa ima od 20 do 40

odsto dece vi{e nego {to je

normativima predvi|eno,

zbog ~ega je wihova bezbed-

nost ugro`ena i slabiji

kvalitet vaspitno obrazov-

nog rada, smatra Predrag

Ostoji} (Dveri srpske), ko-

ji je predlo`io da PU zapo-

sli nove vaspita~e i pitao

kakva je sudbina nekada-

{weg vrti}a “P~elica” i

da li on mo`e biti vra}en u

mre`u ustanove. Po{to je

pro~itala pozitivne uti-

ske nekolicine od 117 Vuko-

vaca, koji su o tro{ku Gra-

da letovali u Ulciwu, dr

Slavica Dragutinovi} je

apelovala da budu obezbe|e-

na dodatna sredstva za tro-

{kove anga`ovawa perso-

nalnih asistenata, koji bi

brinuli o 33 dece sa poseb-

nim potrebama, sme{tenim

u ovda{wim vrti}ima. Iz-

ve{taj je analiti~an i do-

bar, ali mu nedostaju fi-

nansijski pokazateqi koji,

s obzirom na to da je PU

najve}i buxetski korisnik,

moraju biti transparentni,

pohvala je i zamerka Nade-

`de Simovi}, {efa odbor-

ni~ke grupe SNS. Ova in-

formacija je trebalo da sa-

dr`i i podatke o tome ko-

liko Grad dotira boravak

najmla|ih u vrti}ima, jer

malo je poznato da je u~e{}e

NAJMAWE ZADU@EN GRAD U SRBIJIGradski buxet se od januara do kraja sep-

tembra punio vi{e i boqe nego {to je pla-

nirano, {to potvr|uju pokazateqi iz deve-

tomese~nog izve{taja, koga su bez rasprave

usvojili ~lanovi Gradskog ve}a na sednici

odr`anoj u ponedeqak. Ovu konstataciju

na~elnik Gradske uprave za finansije Zo-

ran Todosijevi} potkrepio je, pored ostalog,

podacima da su u ovom periodu prihodi i

primawa buxeta, ra~unaju}i i sredstva in-

direktnih buxetskih korisnika i novac iz

ostalih izvora finansirawa ostvareni u

iznosu od dve milijarde i 279 miliona di-

nara, ili 65,52 odsto od planiranog prili-

va na godi{wem nivou (3,6 milijardi dina-

ra). Nagla{eno je tom prilikom i da je u

ovom izve{tajnom periodu vra}en deo kre-

dita od 82,5 miliona dinara i da zadu`e-

we Grada iznosi 197,7 miliona dinara,

{to, imaju}i u vidu obim buxeta i broj sta-

novnika, ^a~ak svrstava me|u najmawe zadu-

`ene gradove u Srbiji.

U SREDU ODR@ANA 20. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

U PRVOM PLANU

STRATEGIJA I VRTI]I

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 5GRAD

^a~ka u ovim tro{kovima

(80 - 90 odsto od ekonomske

cene) najve}e u Srbiji, sma-

tra Lazar ^ikiriz (NS).

Osim finansijskih, u izve-

{taju nema ni pokazateqa o

sprovedenim tenderima i

javnim nabavkama, o tro-

{kovima letovawa u Ulci-

wu, plana investicija, kri-

tika je Aleksandra Tana-

skovi}a (Dveri srpske), koji

je pitao i da li }e biti re-

alizovana ideja o rekon-

strukciji odmarali{ta na

Zdravqaku?

Pove}awe kapaciteta je

neophodno, ali to “povla-

~i” i ve}a buxetska izdvaja-

wa za najve}eg potro{a~a

para iz gradske kase, upozo-

rio je Vladica Gavrilovi}

(NS) i predlo`io da slede-

}e godine bude izna|en na-

~in za kompenzovawe tro-

{kova letovawa dece koja,

zbog toga {to ne poha|aju

vrti}, nisu mogla da putuju

u Ulciw. Da li Grad poma-

`e ustanovu, ili roditeqe,

pitao je Stojan Markovi}

(LDP - Zeleni) i insisti-

rao da, s obzirom na neop-

hodnost pro{irewa kapa-

citeta, {to }e dodatno op-

teretiti buxet, korisnici-

ma bude predo~ena ~iweni-

ca da }e i wihovi tro{kovi

za ove usluge biti pove}a-

ni.

Deobni bilans }e uradi-

ti posebna komisija, leto-

vawe 1.638 dece ko{talo je

buxet oko 26 miliona dina-

ra, zahvaquju}i masovnosti

ukupni tro{kovi za jedno

dete iznosili su 15.600 di-

nara, {to je znatno mawe

nego prethodnih godina, ka-

da su roditeqi pla}ali le-

tovawe (od 20 do 25 hiqada

dinara), neki su od odgovo-

ra koje je odbornicima pre-

zentovala stru~ni saradnik

Gordana Jovanovi}, potvr-

div{i ~iwenicu da je ova

PU, sa oko 3.700 korisnika

i skoro 500 zaposlenih, naj-

ve}i buxetski korisnik ko-

ji godi{we tro{i oko 530

miliona dinara buxetskih

i sredstava iz sopstvenoh

prihoda i donacija.

Za razliku od izve{taja

i plana PU “Radost”, koji

su zavredili veliku pa`wu

odbornika, plan rada novo-

formirane PU “Moje de-

tiwstvo”, u ~ijem sastavu

radi 11 vrti}a, u kojima se

za oko 1.800 mali{ana spro-

vode svi programi vaspitno

obrazovnog rada, koga je sa-

`eto prezentovala v. d. di-

rektora Suzana Simeuno-

vi}, br`e i lak{e je dobio

“zeleno svetlo” odbornika.

“BESMISLEN” DOKU-

MENT, A IMA VIZIJU

I MISIJU!

Iako je Strategija regi-

onalnog razvoja Ra{kog i

Moravi~kog okruga Grad-

skom ve}u dostavqena jo{ u

decembru 2011, i ono je

usvojilo u avgustu pro{le

godine, ovaj dokument koga

su opozicioni odbornici

do~ekali takore}i “na

no`”, usvojen je tek na pre-

kju~era{wem zasedawu lo-

kalne Skup{tine. U op{ir-

nom obrazlo`ewu, Katari-

na Markovi}, zamenik di-

rektora Regionalne agenci-

je za prostorni i ekonomski

razvoj ova dva regiona, is-

takla je, pored ostalog, da

bi realizacija strategije,

oro~ene na period od 2011.

do 2015. godine, doprinela

prosperitetu regije, wenog

stanovni{tva, privrede i

institucija i, {to je tako|e

va`no, ovaj dokument omo-

gu}ava kori{}ewe sredsta-

va iz nacionalnih i me|u-

narodnih fondova. Koliko

je ^a~ak, zahvaquju}i upra-

vo strategiji, obezbedio pa-

ra iz fondova objasnio je

~lan GV i Skup{tine Regi-

onalne agencije Qubodrag

Grbi}, naglasiv{i da je u

privredu ^a~ka “u{lo” 150

miliona dinara, a da je

Grad do sada za ~lanarinu

platio oko 11 miliona di-

nara.

Umesto za ~lanstvo u Re-

gionalnoj agenciji i za tro-

{kove izrade strategije, ko-

ja je ura|rena “po nalogu

EU”, 150.000 evra je trebalo

dati, na primer, za samoza-

po{qavawe, mi{qewe je

Aca \enadi}a (Dveri srp-

ske), a Radisava Rackovi}a

iz iste odborni~ke grupe da

su za ovaj dokument ba~ene

pare koje su mogle da se upo-

terbe za podsticaj poqo-

privrede, ili pomo} vi{e-

detnim porodicama.

“O{tar” je bio i odbornik

pozicije Aleksandar Mak-

simovi} (SNS), oceniv{i

da je “dokument besmislen i

da predstavqa prodaju ma-

gle”, da nije ni razumqiv,

ni “~itqiv”. U izradi stra-

tegije u~estvovalo je 245 sa-

radnika, {to je zabriwava-

ju}i podatak, ako se uo~ava

da su kori{}eni stari i ne-

a`urirani podaci, a neki

ciqeva i prioriteti, nedo-

voqno i nestru~no defini-

sani, ocenio je Dragan Bra-

jovi} (DS), koji smatra da je

dokument dobar samo zbog

toga {to omogu}ava pri-

stup me|unarodnim fondo-

vima. Strategija je prepisa-

na, konfuzna, puna nejasnih

termina i {to joj je velika

mana, ne sadr`i deklaraci-

ju o zabrani kori{}ewa

GMO, uo~ila je Biqana Ru-

bakovi} (Dveri srpske). Me-

|u autorima strategije su i

neki stru~waci iz ^a~ka,

koji u oblastima u kojima

su bili anga`ovani u svojoj

sredini, nisu postigli ni-

kakve rezultate, primetio

je Branislav Lazovi} (Za-

jedno za Srbiju) i preporu-

~io zaposlenima u agenciji,

da umesto {to “sede i pre-

pisuju podatke”, optimi-

sti~ki predvi|aju}i, pored

ostalog, pove}awe zaposle-

nosti do 30 odsto, “dovedu

dva kupca da seqacima ot-

kupe jabuke”.

Po{to je pozvao grado-

na~elnika da “povu~e doku-

ment”, ili ga vrati na dora-

du, oceniv{i sramotnim

{to je uop{te uvr{}en u

dnevni red Skup{tine,

Aleksandar Tanaskovi}

(Dveri srpske) je uo~io da

strategija ne uva`ava real-

nost, da nije dala nikakve

konkretne rezultate, a Grad

je ko{tala do sada 150.000

evra. Slobodana Nenadi} i

Predrag Ostoji} iz iste po-

liti~ke grupacije smatraju

da ona predstavqa “poli-

ti~ki program decentrali-

zacije” i da, {to je nedopu-

stivo, “insistira na priva-

tizaciji lokalnih javnih

preduze}a”. Za razliku od

wih, Nade`da Simovi}

(SNS) smatra da je strate-

gija ura|ena po najvi{im

standardima, da ima viziju,

misiju i svot analizu, ali

zahteva da objavqivawe

konkursa, izrada projekata

i aplicrawe za sredstva

fondova budu krajwe tran-

sparentni. Skup{tina ima

odgovornost da usvoji stra-

tegiju, jer na taj na~in pru-

`a {ansu malim i sredwim

preduze}ima, nevladinom

sektoru i udru`ewima gra-

|ana da konkuri{u za sred-

stva, a ^a~ak nema nikakve

obaveze u ovoj godini, odno-

sno mo`e da donese odluku

da ubudu}e i ne bude osni-

va~ Agencije, nastojao je da

odgovori na brojne primed-

be i dileme predsednik SG

Veqko Negovanovi}, nagla-

siv{i da “nikakve strate-

gije ne mogu predvideti, ni-

ti Vlada doneti odluku o

privatizaciji JP i da o to-

me odlu~uje wihov osni-

va~”.

I davawu saglasnosti na

izmene plana i programa

rada Nau~no tehnolo{kog

parka, za ~iji rad }e ove go-

dine, umesto prvobitno

planiranih dva, biti obez-

be|eno 6,5 miliona dinra,

prethodila je zanimqiva

rasprava, tokom koje su po-

jedini odbornici Dveri

ukazali na ~iwenicu da jo{

nema konkretnih rezultata

rada ovog DOO, ~ija osnov-

na uloga treba da bude po-

vezivawe nauke i privrede

i otvarawe novih radnih

mesta. Po{to je zahvalio

Miladinu Ristanovi}u, do-

sada{wem v.d. direktora,

{to je “napravio iskorak u

radu NTP”, Milan Bojovi}

(DSS) je odgovorio da }e se

konkretni rezultati rada

videti tek za pet i vi{e go-

dina, a Dragan Vu~eti}

(DS) je insistirao da do-

datna sredstva od 4,5 mili-

ona dinara budu registro-

vana kao trajni ulog i kapi-

tal Grada, koji }e na osnovu

toga biti i najve}i osni-

va~. Za{to je posle v.d. sta-

wa, ponovo, od devet kandi-

data, izabran vr{ilac du-

`nosti direktora, jedno je

od pitawa Mirjane Milin-

kovi} (DS) , koja sumwa da

osniva~ nema plan i jasne

ciqeve sa NTP. Ve}inom

glasova odbornici su usvo-

jili i izmene programa me-

ra podr{ke za sprovo|ewe

poqoprivredne politike,

na osnovu kojih je za subven-

cije poqoprivrednicima

obezbe|eno dodatnih 10 mi-

liona dinara i informaci-

je o sudbini folije naba-

vqene jo{ pre 15 godina za

deponiju, stawu kanala za

navodwavawe i upotrebi

}irili~nog pisma u radu

organa Grada, JP i ustano-

va. M. N.

marketing 032/342-276

6 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEPOLITIKA

- kazao je Slobodan Ni-

koli}, predsednik Ru-

ske stranke

Intonirawem ruske i srp-

ske himne zapo~ela je,

29. oktobra u sali Skup-

{tine grada, osniva~ka skup-

{tina odbora nove stranke, koja

je nastala sa namerom da okupi

ruske dr`avqane u Srbiji, kao i

simpatizere Rusije, {titi inte-

rese dvaju naroda i pospe{uje

wihovu saradwu u mnogim obla-

stima.

Sa programom Ruske stranke,

nastale juna ove godine, ^a~ane

je upoznao wen predsednik Slo-

bodan Nikoli}, naglasiv{i da

se ona, u domenu spoqne politi-

ke, protivi ulasku Srbije u

Evropsku uniju i NATO savez.

- Smatramo da su evroatlan-

ske integracije za nas pogubne i

da se moramo okrenuti evroazij-

skom savezu, koji se sada zove

bescarinski i u kome }e od 2015.

godine, osim Rusije i Belorusi-

je, biti Taxikistan i Kazahstan.

Zala`emo se i za ulazak Srbije u

ODKB, vojnu organizaciju za ko-

lektivnu bezbednost i saradwu.

Evropska unija nas ne `eli i u

woj se gubi nacionalni identi-

tet. Rusija nas ho}e, u savezu sa

wom }emo o~uvati svoju kulturu,

ali zahtev moraju da podnesu na-

{i politi~ari - rekao je Niko-

li}, istakav{i i zna~aj ogrom-

nog tr`i{ta evroazijskih zema-

qa.

Ruska stranka, kazao je pred-

sednik, insistira na poveziva-

wu ruskih i srpskih okruga i

gradova, stvarawu rusko - srp-

skih preduze}a i zadruga i pri-

vla~ewu investicija iz Rusije,

~ime bi se stvorili uslovi za

otvarawe novih radnih mesta u

Srbiji. Neophodno je, tako|e,

povezivawe u oblasti kulture,

nauke i obrazovawa, razmena

studenata i saradwa dveju crka-

va. Me|u ciqevima Ruske stran-

ke su i demografski rast, revi-

talizacija sela i poqoprivrede,

kao i ja~awe pravne regulative

koja bi omogu}ila br`u i efika-

sniju saradwu pojedinaca i pri-

vrednih subjekata iz Srbije i

Ruske federacije.

Osniva~koj skup{tini je iz

vrha stranke prisustvovala i

potpredsednica Qubov Genadi-

jevna Milo{evi}. Za predsedni-

ka Gradskog odbora izabran je

dr Mom~ilo Vuji~i}, profesor

Fakulteta tehni~kih nauka u

^a~ku, potpredsednici su Mi-

lutin Strizovi} i Svetlana

Valdani Bakovi}, dok }e sekre-

tarske poslove obavqati Kseni-

ja Popovi}.

E. V.

Po{to je 30. oktobra trebalo da bude doneta prvo-

stepena presuda u Ha{kom tribunalu, u procesu

protiv dr Vojislava [e{eqa, u sredu je Srpska

radikalna stranka odr`ala konferenciju za novinare.

Predsednik GO SRS Sa{a Trifunovi}, podsetio je da je

dr Vojislav [e{eq u pritvoru Ha{kog tribunala 11 go-

dina bez prvostepene presude, ~ime je “dokazano da je pred-

sednik srpskih radikala politi~ki zatvorenik”. Trifu-

novi} je istakao da svi akti me|unarodnog prava optu`e-

nom garantuju pravo na su|ewe u razumnom roku, me|u koji-

ma su i Evropska konvencija o qudskim pravima, Me|una-

rodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Konven-

cija zajednica nezavisnih dr`ava i Ameri~ka konvencija o

qudskim pravima.

- Za ovih 11 godina [e{eq je morao da ~eka pet godina

na su|ewe, a zatim da ~etiri godine slu{a izno{ewe doka-

za tu`ila{tva, koje nije moglo ni uz svoje svedoke da doka-

`e la`nu i izmi{qenu optu`nicu. Iako je su|ewe zavr{e-

no pre godinu i po dana, ve} tre}i put se odla`e dono{e-

we presude i to sada na neodre|eno vreme. Razlog za ovo

tre}e odlagawe je {to je tro~lana komisija sudija Ha{kog

tribunala donela odluku da se iz procesa zbog pristrasno-

sti, a na zahtev Vojislava [e{eqa, izuzme danski sudija

Frederik Harhof. Iako su posle ove odluke, sudije iz

glavnog procesa, Antoneti i Latanci zajedno sa tu`iocem

ulo`ili `albu sudija, Harhof je izuzet, a samim tim i po-

tvr|ena prva odluka o wegovom izuze}u, odnosno zahtev dr

Vojislava [e{eqa. Tako|e kao razlog za odlagawe, navodi

se kako je pravni savetnik ve}a dao otkaz i napustio Ha-

{ki tribunal. O~igledno je da nakon 11 godina nije mogu-

}e organizovati fer i korektno su|ewe, kao i da je nemogu-

}e organizovati su|ewe u razumnom roku. Zbog toga SRS

zahteva momentalno i bezuslovno osloba|awe dr Vojislava

[e{eqa, ne}emo novog sudiju, ni odlagawe postupka - re-

kao je, izme|u ostalog, Sa{a Trifunovi}.

Srpski radikali veruju da }e se “nemoralna, nezakoni-

ta i nepo{tena farsa”, odnosno proces protiv dr [e{e-

qa najzad zavr{iti i da }e on uskoro biti sa wima, izja-

vio je Miladin Suboti}, potpredsednik GO SRS, dodaju}i

da su tako|e ube|eni da }e se mnoge stvari na politi~koj

sceni Srbije promeniti u korist “napa}enog naroda, koji

sve te`e `ivi”. N. R.

Srpsko-rusko-belorusko prijateqstvo u ^a~ku,

osnovano je na Svetu Petku 2009. godine, od kada

redovno obele`ava svoj dan i krsnu slavu. Pro-

{le nedeqe, se~ewu slavskog kola~a prisustvovali su

brojni ~lanovi, gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili},

predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, pred-

stavnici lokalne samouprave, gradskih odbora poli-

ti~kih stranaka i javnih preduze}a i ustanova.

Doma}in slave i predsednik dru{tva Dragan Logvi-

nov, istakao je da ovo udru`ewe ima 12 gradskih i 16 op-

{tinskih odbora u Srbiji, u koje je u~laweno oko 17.000

~lanova. Pozdraviv{i poslanika Miodraga Nikoli}a,

predstavnike Grada, politi~kih stranaka i sve goste,

Logvinov je po`eleo da se i ubudu}e okupqaju povodom

lepih prilika i da budu jedinstveni u korist ^a~ka.

Tom prilikom predsednik je podsetio da su aktivnosti

dru{tva uglavnom usmerene na uspostavqawe i ja~awe

ekonomske i kulturne saradwe sa Rusijom i Belorusi-

jom.

- ^ast mi je {to danas prisustvujem slavi udru`ewa

Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva, ne samo kao

wegov ~lan, ve} i kao doma}in koji preuzima kola~ za

narednu godinu. Obaveza nas Srba je da ovo udru`ewe

sa~uvamo i da {irimo prijateqstvo sa narodima Rusije

i Belorusije - rekao je, izme|u ostalog, narodni posla-

nik Miodrag Nikoli} Feman.

N. R.

Uprisustvu ~lanova, simpatizera, predstavnika lo-

kalne samouprave, direktora javnih preduze}a i

ustanova, Povereni{tvo Gradskog odbora Srpske

napredne stranke u ^a~ku, proslavilo je svoju krsnu sla-

vu Svetu Petku. Nakon verskog obreda i rezawa kola~a

prisutnima se obratio doma}in slave Radomir Le~i},

poverenik Mesnog odbora SNS u Bresnici, po`elev{i

svima dobro zdravqe.

Narodni poslanik dr Aleksandar Radojevi}, tom pri-

likom, podsetio je prisutne da su napredwaci, kako je re-

kao, veli~anstvenim skupom u Beogradu nedavno obele`i-

li pet godina postojawa na politi~koj sceni Srbije. Kr-

sna slava je prilika da se svi sugra|ani podsete na ciqe-

ve i zadatke, koje je, kao deo lokalne vlasti, postavila

Srpska napredna stranka, poru~io je Radojevi} i dodao:

- Srpska napredna stranka ima du`nost i obavezu da za

svoj narod uradi najvi{e {to je mogu}e, da poku{amo da

ispravimo sve gre{ke iz pro{losti, i u to ime `elim da

pozdravim sve na{e sugra|ane.

Slede}e godine doma}in slave bi}e Milan Lazovi}.

ODR@ANA OSNIVA^KA SKUP[TINA GRADSKOG ODBORA RUSKE STRANKE U ^A^KU

POSLE SRBIJE, NAJVI[E VOLIMO RUSIJU

SRPSKA RADIKALNA STRANKA ZAHTEVA MOMENTALNO

OSLOBA\AWE DR VOJISLAVA [E[EQA

„POLITI^KI ZATVORENIK“

SRPSKO-RUSKO-BELORUSKO

PRIJATEQSTVO OBELE@ILO SVOJ

DAN I KRSNU SLAVU

JA^AWE

EKONOMSKE I

KULTURNE SARADWE

POVERENI[TVO GO SNS-A U ^A^KU PROSLAVILO SVETU PETKU

PET GODINA NA

POLITI^KOJ SCENI SRBIJE

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 7OBRAZOVAWE

Priznawe “Zlatna tabla” dodeqeno je Ma{in-

sko saobra}ajnoj {koli, dok su “Srebrnu ta-

blu”, za zajedni~ki projekat, dobili ova

{kola i ~a~anski Fakultet tehni~kih nauka

Autori u~ila “Upravqa~ki modul za troosno

upravqawe CNC tehnologijama” su Dragi{a Petko-

vi} i Predrag Stevanovi}, profesori Ma{insko -

saobra}ajne {kole.

Novo u~ilo se u ovoj {koli koristi od po~etka

ove {kolske godine i ve} se dokazalo u praksi.

- Ova upravqa~ka jedinica olak{ava u~enicima

da programiraju rad alatnih ma{ina i ovladaju no-

vim tehnologijama - sa`eto obja{wava Petkovi}.

Kroz zajedni~ki projekat Fakulteta tehni~kih

nauka i Ma{insko-saobra}ajne {kole nastalo je jo{

jedno novo u~ilo, “ Laboratorijski elektromagnetni

emulator optere}ewa elektri~nih motora”, namewe-

no kabinetskoj i laboratorijskoj nastavi u {kolama

i na fakultetima. Ovom nastavnom sredstvo, za koje

su zaslu`ni profesor Miroslav Bjeki} i asistenti

Milo{ Bo`i} i Marko Rosi}, pripala je “Srebrna

tabla”.

Posebno priznawe za izradu u~ila za primenu mo-

dernih tehnologija, koje se ove godine dodequje po

prvi put, dobio je Dragi{a Petkovi}, diplomirani

in`ewer ma{instva koji je u {koli zaposlen od

2006. godine.

Ma{insko-saobra}ajna {kola na sajmu u~ila u~e-

stvuje ve} pet godina i do sada je osvojila ~etiri

zlatne i dve srebrne “table”. E. V.

Predstavnici USAID

(Ameri~ke organiza-

cije za me|unarodnu

saradwu) koji u 32 lokalne

samouprave u Srbiji realizu-

ju projekat odr`ivog lokal-

nog razvoja, predstavili su u

utorak u ^a~ku program obu-

ke mladih u privatnim pred-

uze}ima, koji je “otvoren” za

sve privatne firme na teri-

toriji ^a~ka, Kraqeva, Gor-

weg Milanovca, Ra{ke i Vr-

wa~ke Bawe. Realizatori

ovog programa, ~iji je ciq da

poslodavcima iz proizvod-

nog i sektora usluga pomogne

da brzo i lako prona|u kva-

lifikovane radnike i u{tede

vreme i novac za wihov oda-

bir i anga`ovawe, uputili su

poziv kompanijama zaintere-

sovanim za anga`man novih

lica, da se do 17. novembra

prijave za prijem kandidata.

Poslodavci mogu “potra`i-

vati” nezaposlena lica sta-

rosti do 30 godina, koja pose-

duju najmawe tre}i stepen

stru~ne spreme, za koje }e u

preduze}ima biti organizo-

vana dvomese~na obuka, o tro-

{ku USAID. Selekcija kom-

panija bi}e obavqena do kra-

ja novembra, nakon ~ega sledi

raspisivawe javnog poziva za

regrutovawe kandidata, da bi

finalna selekcija bila obva-

qena u januaru, a dvomese~na

obuka zapo~eta u februaru

naredne godine.

Stanislava Vu~kovi}, je-

dan od stru~waka anga`ova-

nih u sprovo|ewu projeka

odr`ivog lokalnog razvoja u

oblasti zapo{qavawa mla-

dih, napomiwe da je javni

konkurs, na koji su “dobrodo-

{le sve privatne firme koje

imaju vi{e od pet zaposlenih

radnika” otvoren do 17. no-

vembra:

- Programom je predvi|e-

no da mladi qudi koji su ra-

di da se ukqu~e u program

obuke, bivaju upu}eni kod od-

re|enih poslodavaca na dvo-

mese~nu obuku. Tokom tog

dvomese~nog kontakta poslo-

davci }e imati priliku da

procene i ocene koji im kan-

didati odgovaraju i koje, po-

sle obu~avawa, mogu radno da

anga`uju. Projekat je name-

wen firmama iz svih obla-

sti, mada je prednost na stra-

ni malih i sredwih preduze-

}a koja imaju nameru, i to ja-

sno ka`u u svojim prijavnim

formularima, da nakon obuke

i zaposle mlade qude. Pred-

nost }e imati preduze}a iz

oblasti prerade hrane, drve-

ta i metala, a u ^a~ku, Kra-

qevu, Gorwem Milanovcu,

Ra{koj, i Vrwa~kj Bawi i

firme koje se bave proizvod-

wom tekstila. Prioritet }e

imati i poslodavci koji pla-

niraju da nove radnike zapo-

sle u roku od {est meseci na-

kon zavr{etka obuke.

Vu~kovi}ka je naglasila

da }e dvomese~nu obuku fi-

nansirati USAID i da }e

tokom ta dva meseca kandida-

ti, po osnovu ugovora o

stru~nom usavr{avawu, pri-

mati nadoknadu u iznosu od

60 odsto od minimalne bruto

zarade, te da privatne firme

ne}e imati nikakve tro{ko-

ve. Odgovorna lica koja spro-

vode ovaj projekat u Srbiji,

anga`ova}e neku od kvalifi-

kovanih agencija koja }e, na-

javila je Vu~kovi}ka, po~et-

kom decembra sprovesti ten-

der na kome }e biti izabrani

kandidati koji u potpunosti

odgovaraju zainteresovanim

firmama. Po{to je re~ o vi-

{emese~nom i ozbiqnom pro-

jektu, wegovi realizatori

o~ekuju da }e se za u~e{}e u

programu obuke mladih pri-

javiti ozbiqne privatne

firme, koje nameravaju da u

2014. godini zapo{qavaju no-

vu radnu snagu, a ne da je anga-

`uju na sezonskim i povreme-

nim poslovima.

Sastanku sa predstavnic-

ma USAID u utorak su pri-

sustvovali ~elnici 25 pri-

vatnih firmi, zainteresova-

nih da na ovaj na~in odaberu

mlade kvalifikovane kadro-

ve, predstavnici udru`ewa

privrednika i nadle`ni iz

NSZ i GU za lokalni ekonom-

ski razvoj.

M. N.

Projekat “Za dosto-

janstveniji `ivot

starih na reziden-

cijalnom sme{taju” beo-

gradsko udru`ewe “Amity”

(Snaga prijateqstva) rea-

lizuje u partnerstvu sa

Autonomnim `enskim cen-

trom, uz finansijsku po-

dr{ku Evropske unije.

Istra`ivawe, koje se

odnosilo na qudska prava,

obavqeno je u 22 doma za

stare u Srbiji, pri ~emu

su predstavnici udru`ewa

posetili i jedini zvani~-

ni dom ove vrste u Mora-

vi~kom okrugu - “Vinijum”

u Ka~ulicama.

- Posetili smo 15 dr-

`avnih, pet registrovanih

privatnih i dva ilegalna

doma i do{li do zakqu~ka

da se qudska prava nedo-

voqno po{tuju, iako ih

me|unarodne konvencije i

Zakon o socijalnoj za{ti-

ti garantuju. Posebno se

malo po{tuju u privatnim

domovima, a najmawe u

ilegalnim, odnosno nere-

gistrovanim ustanovama

za sme{taj starih osoba,

kojih ima vi{e od 100.

Pre svega, veliki broj sta-

rih sa kojima smo razgova-

rali ka`e da u dom nije

do{ao svojom voqom ve}

su ih deca dovela i ostavi-

la. Odlazak uovakvu usta-

novu je racionalna odlu-

ka, koju bi stara osoba

trebalo da donese sa svo-

jim srodnicima. Svaki

druga~iji na~in predsta-

vqa naru{avawe qudskih

prava - kazala je Nade`da

Satari}, predsednica

udru`ewa “Snaga prija-

teqstva”, na konferenciji

za novinare, 25. oktobra u

^a~ku.

Saop{tavaju}i rezul-

tate istra`ivawa, ona je

navela da su se aktivisti

udru`ewa na terenu ~esto

susretali i sa naru{ava-

wem privatnosti, naro~i-

to u zajedni~kim sobama, a

od korisnika pojedinih

domova ~uli su da ih oso-

bqe zakqu~ava 24 sata.

Dom u Ka~ulicama je od

predsednice udru`ewa do-

bio visoku ocenu:

- On spada u pet fizi~-

ki i tehni~ki najboqe

ure|enih domova u Srbiji.

Videli smo mlado i posve-

}eno osobqe, iako mu je

potrebno jo{ znawa i edu-

kacije za te`ak i specifi-

~an rad sa starima. Vide-

li smo i da su stari qudi

uglavnom zadovoqni uslu-

gama koje dobijaju. Po`a-

lili su se na nedostatak

prodavnice, staza, klupa i

zelenila.

O ovom domu pozitivno

su se izrazili i predstav-

nici korisnika.

- Lepo mi je u Ka~uli-

cama, kod Veqa. Hrane

imamo dosta, sestre su do-

bre. Dru`imo se, pletemo,

igramo karte, {etamo.

Imam tri sina, oni su u

inostranstvu, ja sam osta-

la sama u ku}i, nema ko da

me gleda. Uzmu me kad do|u

na odmor, a posle opet

vrate - rekla je osamdeset-

~etvorogodi{wa Koviqka

Plav{i}, iz Novog Paza-

ra.

Konferenciji za novi-

nare prisustvovali su i

rukovodioci centara za

socijalni rad u ̂ a~ku, Lu-

~anima i Ivawici. U Mo-

ravi~kom okrugu, re~eno

je, svaki peti stanovnik je

stariji od 65 godina,

ukupno ih je vi{e od

40.000, a veliki broj ovih

qudi `ivi u stara~kim

doma}instvima. Sme{taj u

dr`avnim domovima, po-

kazuju podaci udru`ewa

koje se bavilo istra`iva-

wem, mese~no ko{ta od

10.000 do 50.000, dok su ce-

ne kod privatnika izra`e-

ne u evrima i kre}u se od

300 do 1.200 eura. U Ka~u-

licama su, re~eno je, cene

izra`ene u doma}oj valuti

i za sme{taj je potrebno

od 30.000 do 40.000 dinara.

E. V.

NA 44. ME\UNARODNOM SAJMU OPREME I SREDSTAVA ZA SAVREMENU NASTAVU U BEOGRADU

UPU]EN POZIV POSLODAVCIMA DA SE UKQU^E U

PROGRAM PRONALA@EWA I OBUKE MLADIH KADROVA

UDRU@EWE “AMITY” SAOP[TILO NALAZE O KR[EWU

QUDSKIH PRAVA U STARA^KIM DOMOVIMA

BR@E I LAK[E DO

KVALIFIKOVANIH RADNIKA

NEOPHODNA

EDUKACIJA ZAPOSLENIH

NAGRA\ENA U^ILA IZ ^A^KA

Po~etak gradwe novog objekta za sme{taj studenata ju-

~e je ozna~io pomo}nik ministra prosvete Slobodan

Stupar, a sve~nosti su prisustvovali predstavnici Gra-

da, ~a~anskih fakulteta i drugih ustanova.

Dvospratna zgrada od 2.300 kvadrata nalazi}e se na lo-

kaciji iza postoje}eg Doma, ima}e 63 sobe sa kupatilima

i mo}i }e da primi jo{ 130 studenata.

- Objekat }e zadovoqavati sve savremene standarde i

ne}e zaostajati za beogradskim domovima. U prizemqu su

predvi|ene ~itaonice i tri sobe za studente sa posebnim

potrebama, dok }e se u podrumu nalaziti sala za kulturno

- zabavni `ivot, teretana i ve{eraj - napomiwe Zoran Ra-

domirovi}, direktor Studentskog centra.

Gradwu novog doma, koja }e ko{tati 79.865.000 dinara,

u potpunosti finansira Ministarstvo prosvete, sred-

stvima kredita Razvojne banke Saveta Evrope. Izvo|a~

radova je AD “Bankovi}” iz Crne Trave, a rok za zavr{e-

tak - april 2014. godine.

U staroj zgradi Doma ove {kolske godine je sme{teno

207 studenata, a potreba za ve}im brojem mesta postoji od

ranije. E. V.

PO^ELA IZGRADWA NOVOG STUDENTSKOG DOMA

JO[ 130 MESTA U SOBAMA SA KUPATILOM

8 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEPOLITIKA

„^a~anski glas“ od 25. oktobra 2013. god.

na strani 8 objavi reagovawe na reagovawe od

strane SUBNOR-a gde smo opet imali prili-

ku da se sretnemo sa istorijom pobednika, a

ne istori~ara. Ti pobednici, kojima je zakon

stajao u topuzu, za sobom su ostavili krvave

tragove i mnoge nepravde prema srbskom na-

rodu, a ~a~anski kraj u samom vrhu kao stra-

dalnik takve srbomrza~ke politike. Veliki

je posao pred svima nama da se te nepravde is-

prave, to smo du`ni generacijama mladih ko-

je dolaze. Zato mi Ravnogorci kao neko ko se

pla{i samo Boga i wegovog suda re{eni smo

da koliko to bude u na{oj mo}i zapo~nemo sa

sanirawem {tete koju je Brozov srbomrza~ki

um sa svojim komunistima uspeo da ostvari u

vreme tzv. oslobo|ewa i kasnije strahovlade.

U na{em predhodnom reagovawu uspeli

smo da se slo`imo sa Va{om posledwom re~e-

nicom u kojoj humku na Spomen parku nazva-

ste svetili{tem, gde vas podsetismo da svako

svetili{te na svetu ima svoje versko obele`-

je i da je najnormalnije da onda ovo na{e ~a-

~ansko bude obele`eno pravoslavnim krstom

kao verskim simbolom ve}ine pokopanih na

tom mestu. Svedoci smo da naro~ito u zim-

skom periodu veliki broj mladih i dece ko-

riste Spomen park i samu humku za sankawe,

naravno ne znaju}i da je to uzvi{ewe grobni-

ca 4.642 ^a~anina koji postrada{e u Drugom

svetskom ratu, kako Va{ predsednik izjavi 3.

decembra 2012. za medije. Da li }e se tu podi-

}i KRST ne}emo odlu~ivati ni mi Ravnogor-

ci koji to predlo`ismo, a naravno ni Vi iz

SUBNOR-a, ve} legitimno izabrani pred-

stavnici gra|ana koji polo`i{e zakletvu da

}e svoje delo usmeriti ka interesu gra|ana

tako da kvalifikacije koje uputiste nama

Ravnogorcima su pogre{no adresirane. Ovo-

ga puta se sla`emo sa Vama odmah sa samim

naslovom, UBIJAWE ISTINE. To je najade-

kvatniji naslov za tekst koji se nalazi ispod

wega. U humci nisu sahraweni samo Va{i

borci ve} i Ravnogorci. Nave{}emo jedan

primer. U Va{oj dokumentaciji „Evidencija

o grobqima i grobovima“, koju je uradio Dra-

gi{a Petrovi} za potrebe SUBNOR-a, je na-

vedeno da je u Spomen kosturnicu re{ewem

SO ^a~ak br. 350-1/75 i 352-1/75 od 26. febru-

ara 1975. upisan i [uti} Novice Radomir iz

Pakovra}a, pored jo{ 39 lica. Dobro znate

da je on bio pe{adijski narednik i koman-

dant Krstare}eg odreda u okviru Pakovra}-

skog ~etni~kog odreda i da je u~estvovao u

osloba|awu ^a~ka 1. oktobra 1941. Ako sma-

trate da je on Va{ borac, za{to ga ne upisa-

ste u Va{u ~uvenu crvenu kwigu ^a~anski

kraju u NOB. Pali borci i @FT , gde navo-

dite 4.642 `rtve sa teritorija op{tina ^a~-

ka, Lu~ana i Gorweg Milanovca. Koliko je

nepoznatih i lica iz drugih vojnih formaci-

ja u toj humci sahraweno i u Va{oj spomen

kwizi od 4.642 `rtve. Niste ~ak ni svoje `r-

tve/borce sve popisali, {to puno govori o

Va{em odnosu prema stradalima. Da li su i

svi civili koji su ubijeni od okupatora ate-

isti i Va{i simpatizeri? [to se ti~e Va{e

opaske da su neki istori~ari proturili la-

`nu vest, upravo u ^a~anskom glasu, da je u

^a~ku streqano 12.000 lica, dobro znate da

to nije istina jer ste zbog toga i izgubili

sudski spor sa uglednim istori~arem u ^a~-

ku. ISTINU ste, dok ste bili na vlasti, ubi-

jali kroz Va{u la`nu istoriografiju, a da-

nas poku{avate da ubijate istinu i pravosud-

nih organa.

Vrlo ~esto i veoma drsko koristite te{ke

re~i kao „saradnici okupatora“, „izdajni-

ci“, „la`ovi“ itd. kada pi{ete o Ravnogor-

cima i ^etnicima {to mnogo podse}a na sce-

naria Va{eg poznatog filmskog ideologa i

pisca istorije pobednika Veqka Bulaji}a.

Ako znamo da je pukovnik Dragoqub Mihai-

lovi} sa svojim srbskim i jugoslovenskim

oficirima, vojnicima i ^etnicima prvi 8.

maja 1941 godine iza{ao na Ravnu Goru kao ja-

san i nedvosmislen poziv na borbu protiv

okupatora i wihovih saradnika usta{a, do-

mobrana, balista itd. i kada su sve stranke

(osim komunista i Hrvata) podr`ali i pri-

kqu~ili se sveukupnoj borbi jasno je Ko je tu

bio Antifa{ista, a Ko Izdajnik svog naro-

da. Vi ste tad u ^a~ku igrali fudbal sa oku-

patorom, {to je zabele`eno i fotoaparatom.

Vi komunisti formalno objavqujete pokret

otpora tek kad Vam to odobri Kominterna,

za{to se onda predstavqate kao narodna voj-

ska a i tada vam je osnovni ciq borbe revolu-

cija (borba za vlast). U tom bratoubila~kom

ratu koji ste Vi zapo~eli u Srbiji bilo je na-

ravno kao i u svim gra|anskim ratovima u

svetu i ratnih zlo~ina pojedinaca i grupa sa

obe strane, ali su{tinska ralika izme|u Vas

i Nas je u odnosu prema zlo~inima i zlo~in-

cima u svojim redovima. Dok je Dra`a kao

oficir JVuO sa svojim Nacionalnim Komi-

tetom i Sudom ^asti osu|ivao takve pojave u

svojim redovima i to sada slobodno mo`emo

re}i prestrogo ka`wavao, Broz je takve pred-

stavqao kao junake, nagra|ivao ih ordenima a

mnogi i danas primaju veoma visoke povla-

{}ene penzije.

[to se ti~e Va{eg antifa{izma najboqe

}emo videti na primeru komandanta 369.

usta{ko-domobranske legije i partizanske

Prve Jugoslovenske brigade, sastavqene od

zarobqenih usta{a 1943. kod Staqingrada,

koji je bio ba{ na teritoriji ^a~ka (Mora-

vi~ki okrug). To je Marko Mesi} usta{ki

(domobranski) komandant koji biva zarobqen

kod Staqingrada, gde je sa nema~kim trupama

krenuo u osvaja~ki pohod. Prvo je izdao kra-

qevsku jugoslovensku vojsku i prikqu~io se

nacisti~koj NDH i u borbama protiv Va{e

Crvene armije zaslu`i od Nemaca visoko od-

likovawe – Gvozdeni krst („Hrvatski list“,

15. maj 1942). I takav postaje partizan i dola-

zi u redove Brozovih komunista. Prvi kon-

takt sa ratnim dejstvima oko ^a~ka je napad

na borce drugog Korpusa Ravnogorskog po-

kreta pod komandom Predraga Rakovi}a koji

su bili na polo`aju u borbi protiv Nemaca u

sadejstvu sa Crvenom Armijom o ~emu je Rako-

vi} pismeno nekoliko puta obave{tavao ko-

mandanta Belova. Nije Marko Mesi} jedini

nacisti~ki i fa{isti~ki sluga kojeg je Broz

proizveo u elitnog partizana. Mnogi musli-

manski i albanski saradnici okupatora koji

su ~inili mnoga zlodela protiv srbskog `i-

vqa u toku rata i zbog toga naravno imali kr-

vave obra~une sa ^etnicima kasnije kao Bro-

zovi vojnici su dobili priliku za osvetu ka-

da su posle ulaska Crvene Armije dobijali na

nemilost razoru`ane Ravnogoske borce. Po-

stavqa se pitawe, kako ste uspevali da se od

ekstremnih nacista/fa{ista za veoma kratko

vreme preobraze u antifa{iste i ~uvare

„bratstva i jedinistva svih naroda i narod-

nosti“. Zato ne ~udi {to odmah posle smrti

Va{eg velikog vo|e Broza, komunisti~ko

„bratstvo i jedinstvo“ puca ba{ po tim fa-

{isti~kim i nacisti~kim {avovima i Va{a

bra}a obla~e stare usta{ke uniforme i uz

pomo} svojih vekovnih saveznika Nemaca i

Austrijanaca kre}u u cepawe Jugoslavije po

Brozovim granicama. Ve} prilikom prvih su-

koba tih nedvosmislenih profa{isti~kih je-

dinica sa braniteqima legitimnih terito-

rija svejedno da li su to teritorijalne jedi-

nice ili JNA nepodeqeno ih oslovqavaju

^etnicima. Za{to, kada su neke jedinice JNA

nosile imena Va{ih narodnih heroja-parti-

zana? Jasno je, jer znaju srbski neprijateqi

dobro ko im je pru`ao otpor u posledwim ra-

tovima i ko je bio srbska elitna vojska od

vojvode Vuka, Tankosi}a, Dra`e, Kalabi}a,

Dangi}a, \ui}a i mnogih drugih ~etni~kih

komandanata koji su svojom hrabro{}u i `r-

tvom doneli sebi slavu a neprijateqima srb-

skim ve~iti strah od samog imena ^etnik.

Nervozni ste {to Vas podse}amo na ratne

zlo~ine koje su Va{i komunisti izvr{ili

prilikom tzv. Osloba|awa. Naravno, podse-

}a}emo i vlast i pravosudne organe sve dok

jednog dana se ne budu prebrojale sve `rtve

Va{e revolucije i dok po pravdi i pravu svi

krivci ne budu osu|eni. Nema Srbiji ulaska

u EU dok se ne donese Deklaracija o osudi ko-

munisti~kih totalitarnih re`ima, koju je

potpisalo 48 zemaqa EU koje su komunisti~-

ke zlo~ine izjedna~ili sa fa{isti~kim i na-

cisti~kim jasno jer `rtva zlo~ina ne vidi

ideolo{ko opravdawe svog stradawa. Vreme

va{e jednopartijske (jednoumne) politike po-

lako ali sigurno prolazi. Istina je sve pri-

sutnija u medijima pa i pravosudnim organi-

ma, vidite Vi to i pla{ite se i treba.

Sve je ve}i broj rehabilitovanih lica ko-

ja ste na pravdi Boga i me|unarodnog prava

nemilosrdno i nebrojeno ubijali. Pa {ta ste

mislili, da za to niko ne}e odgovarati. Uspe-

li ste da preko Va{e ideolo{ke i biolo{ke

dece u politici i pravosudnim organima

osporite pravo na penziju pravim srbskim

antifa{istima koji su se ~asno borili pro-

tiv neprijateqa. Mnogi to ne do`ive{e ali

zato }ete Vi sigurno do`iveti osudu Va{e

revolucije i oni koji budu osu|eni moraju iz-

gubiti nezaslu`enu penziju.

Vi{e Vam ne}emo odgovarati ako plani-

rate da nastavite ovaj novinski duel jer ima-

mo puno konkretnog posla na terenu. ^itao-

cima poru~ujemo - potrudite se i sami da sa-

znate {ta je prava istina i za wu se borite

jer `ivot u la`i i nije `ivot.

Ravnogorski pokret

Gradski odbor ^a~ak

Predsednik Dragan ]endi}

ZA KRST

^ASNI...

Usali Gradskog ve}a,

pro{log petka,

odr`an je sastanak

predstavnika Pe}kog

okruga, Grada ^a~ka i ra-

seqenih lica sa Kosova i

Metohije, na temu pred-

stoje}ih lokalnih izbora

u ovoj pokrajini, zakaza-

nih za 3. novembar. Sa sa-

stanka je upu}en poziv Sr-

bima sa Kosmeta da glasa-

ju za “Srpsku” listu.

Predstavnike Pe}kog

okruga, najpre je u svom ka-

binetu, primio gradona-

~elnik ^a~ka Vojislav

Ili} sa saradnicima.

U~esnici sastanka izneli

su jasan stav da bi Srbi

trebalo da iza|u na izbore

3. novembra. Na~elnica

Pe}kog okruga Vinka Ra-

dosavqevi}, ukazala je na

va`nost lokalnih izbora

i pozvala sve raseqene `i-

teqe sa KiM da podr`e

“Srpsku” listu.

- Ovo {to nam se danas

de{ava jako je bitno za ce-

lu dr`avu Srbiju. Drago

nam je {to nailazimo na

podr{ku u svim gradovi-

ma i kod svih gradona~el-

nika. Vrh dr`ave je rekao

svoje, mi smo to podr`ali

i na nama je da izdr`imo

do 3. novembra i pobedimo

na izborima. @elim da

poru~im raseqenim lici-

ma da je jako bitno da

ozbiqno shvate poziv dr-

`ave i patrijarha, da iza-

|u u {to ve}em broju na iz-

bore, podr`e “Srpsku” li-

stu i zaokru`e broj 126,

kako bismo posle 3. novem-

bra mogli da se na demo-

kratski na~in borimo za

prava Srba na celoj teri-

toriji Kosova i Metohije

- istakla je Vinka Radosa-

vqevi}.

Na~elnica je podsetila

da je prema Briselskom

sporazumu najva`nije for-

mirati zajednicu srpskih

op{tina, i napomenula da

je najvi{e raseqenih

upravo sa prostora Meto-

hije, gde danas ima malo

Srba, ali je va`no boriti

se za svakog od wih.

- Ube|en sam da }e “Gra-

|anska inicijativa srp-

ska” odneti pobedu, jer se

ne borimo samo za sebe,

ve} za interese gra|ana i

prisustvo dr`ave Srbije

na podru~ju Kosova i Me-

tohije. Zbog ~ega se bori-

mo za mandat? Borimo se

zbog interesa gra|ana, da

bi osvojili mandat u Op-

{tini Pe}, da bi imali

kancelariju, koja }e bri-

nuti o povratku izbeglih -

rekao je, izme|u ostalog,

predsednik privremenog

Op{tinskog ve}a Pe}i

Milo{ Dimitrijevi}, i

naglasio da je pobeda ove

liste, kako u interesu dr-

`ave, tako i srpskog naro-

da koji je ostao da `ivi u

na{oj ju`noj pokrajini.

Dimitrijevi} je pozvao

sva raseqena lica sa

KiM, koja borave na teri-

toriji Moravi~kog okru-

ga da iza|u na predstoje}e

izbore i svoj glas daju

“Srpskoj”.

Lokalna samouprava u

^a~ku, kako je re~eno na

sastanku, podr`ava Srbe

na Kosovu i Metohiji i

pru`a im podr{ku u wi-

hovom nastojawu da ostva-

re svoja prava.

N. R.

IZBORI NA KOSOVU I METOHIJI

PODR[KA „SRPSKOJ” LISTI

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

KAD SE DECA RANO OSAMOSTALE

9OBRAZOVAWE

Mada `ive daleko

od svojih porodi-

ca i rodnih me-

sta, sredwo{kolci iz Do-

ma u~enika u ^a~ku su me|u

najboqim |acima u svojim

odeqewima. Pro{le {kol-

ske godine prose~na ocena

vi{e od 120 „stanara“ Do-

ma bila je 4,56! Za razliku

od ve}ine svojih vr{waka

koji „stanuju“ kod svojih

roditeqa, domci, osim

{kolskog gradiva, sami sa-

vladavaju i prve korake

onoga {to se zove svet od-

raslih. Nisu uvek laki ti

koraci, ali retki su oni

koji ne uspeju da ih nau~e,

pa se umesto zajedni~kog,

odlu~e za „samotan“ pod-

stanarski `ivot. Mnogi

koji su pro{li kroz ~a~an-

ski Dom u~enika danas su

uspe{ni qudi u svojim

profesijama, jer gotovo

svi upisuju i zavr{avaju

fakultete. Brojni su oni

koji se i sada javqaju svo-

jim vaspita~ima, dolaze u

^a~ak i u dom da se prise-

te, kako govore, svojih naj-

lep{ih i najbezbri`nijih

dana.

U Domu vri kao u ko-

{nici od ranog jutra.

Smeh je ono {to se naj~e-

{}e ~uje. Dom ima 28 soba,

od dvokrevetnih do {esto-

krevetnih. Gu`va je na sva-

kom uglu ovih letwih okto-

barskih dana. Jedni se

spremaju da krenu u {kolu,

pa uz cimere ili drugare iz

razreda „prelistavaju“

lekcije u glavi. Drugi se

ve} vra}aju sa ~asova, pa se

okupqaju u dvori{tu, da

podele dnevne utiske i do-

ga|aje. Graja i gungula, re-

kli bi oni malo stariji

domci koji su ve} odavno

„prele`ali“ ove domske

„bolesti“.

PRIJATEQSTVA ZA

CEO @IVOT

I PONEKA QUBAV

Galama najvi{e smeta

novajlijama kojih svake go-

dine pristigne oko ~etrde-

set, ali i oni se brzo na-

viknu. Ve} za nekoliko ne-

deqa uspeju da prona|u svoj

kutak u kome }e u~iti, jer

su upravo novi „domci“

naj~e{}e sme{teni u {e-

stokrevetne sobe. Jedan od

wih je i Filip iz Kraqe-

va, koji je od pre dva meseca

stanar doma. Ka`e da se br-

zo navikao na domske „pro-

pise“, a nagla{ava da je na-

{ao dobre prijateqe.

-U po~etku mi je ku}a

malo nedostajala, ali sada

je ovo moja druga porodica.

Dobro do|e i da se malo

osamostalim, da sam dono-

sim neke odluke. A za u~ewe

se uvek na|e neki kutak -

ka`e nasmejani Filip i

dodaje da mu je te`e palo

navikavawe na novu {kolu.

Iako u Domu ima neko-

liko u~ionica, kad „pri-

tisnu“ obaveze u {koli,

domci u~e i na drugim me-

stima - na balkonu iznad

velike sale, u dvori{tu,

svojim sobama... Magda iz

Ra{ke ka`e da joj je, kad se

prijavqivala za dom, pre-

sudna bila povoqna cena,

koja od ove godine iznosi

5.358 dinara. Sada ona, kao

i svi oni sa kojima smo

razgovarali, ka`u da je naj-

dragocenije ustvari prija-

teqstvo koje se u domu sti-

~e za ceo `ivot.

- Kad neko ka`e da ne

mo`e da se u~i zbog gu`ve,

to su samo izgovori i raz-

ma`enost. Istina, i meni

je u po~etku u~ewe u galami

bilo „komplikovano“, ali

sada je to najmawe va`no.

Mo`e se u~iti i po hodni-

cima, pa ponekad i u kupa-

tilu. Prednost `ivota u

domu je i {to se ovde svi

me|usobno poma`emo - ka-

`e Magda.

Magdalena iz Ariqa je

drugi ~lan svoje porodice

u ~a~anskom Domu. Kada je

wen stariji brat primqen

u dom, mislila je, pri~a,

kako je to „katastrofa“,

ali posle dve godine, kada

je i ona trebalo da do|e u

^a~ak, on nije hteo ni da

~uje da stanuju privatno.

- Onda sam rekla - kad je

wemu dobro, bi}e i meni. I

nisam se pokajala ni jednog

trenutka. Samostalnost je

najva`nija lekcija koju na-

u~imo u domu - isti~e Mag-

dalena, odli~na u~enica

~etvrtog razreda u Medi-

cinskoj {koli.

Godinu dana mla|a Zo-

rica iz Vrbenika kod Ra-

{ke ka`e da obo`ava `i-

vot u domu.

- Retko ko odustane i

ode iz doma. Ovde se pri-

premamo za sam `ivot ne-

kako br`e od svojih {kol-

skih drugova. U~imo se `i-

votu na jedan lep i jedno-

stavan na~in - obja{wava

Zorica.

Najglasniji u ovoj vese-

loj dru`ini, Bojan iz Pri-

lika kod Ivawice, odaje da

ga je `ivot me|u domcima

znatno prometnio.

- Pre dolaska u dom ~uo

sam veoma lo{e pri~e, da je

posebno novim domcima

te{ko. Kad sam po~eo da

`ivim ovde, video sam da

to uop{te nije tako, da su

svi prijateqski nastroje-

ni. Pre dolaska bio sam

povu~en, sada sam komuni-

kativan, okrenut sam no-

vim spoznajama. Lak{e i

u~im, jer kad u|em u punu

u~iniocu, ne mogu da odo-

lim, pa i ja sednem da u~im

- ka`e Bojan uz {eretski

osmeh.

Marina iz Boqkovaca

kod Gorweg Milanovca pr-

ve dve godine u ^a~ku sta-

novala je privatno, pa mo-

`e da poredi ta dva na~ina

`ivota.

-Mi ovde `ivimo kao

jedna velika porodica. Kad

treba da iza|em, jedna ci-

merka me {minka, druga go-

vori {ta da obu~em. Kad

ne{to zako~i, tu su saveti

i drugova, ali i vaspita~a.

Tolerancija je neophodna,

ali i to je dobra lekcija.

Uz to hrana u na{oj menzi

je odli~na - pri~a Marina,

~ije posledwe re~i su pro-

pra}ene brojnim uzvicima

odobravawa.

Marko iz Bogdanice

kod Prawana je druga gene-

racija domaca u svojoj po-

rodici. U ~a~anskom domu

je i wegov mla|i brat.

- Otac je bio u domu pre

dvadesetak godina, dok je

u~io {kolu. Mnogo nam je

pri~ao o `ivotu u domu i

insistirao da i mi do|emo

ovde. Zadovoqan sam i dra-

go mi je {to sam ga poslu-

{ao – ka`e kratko Marko.

U domu su se uvek ra|ale,

a i danas je tako, qubavi za

ceo `ivot. Zorica je dve

godine zaqubqena, a Bojan

ka`e da se ve} zaqubio pet

puta za dva meseca.

- Ko ne mo`e da se zaqu-

bi, treba da do|e u dom, da

to malo nau~i - opet u {a-

li ka`e Bojan.

Domci smatraju da dru-

gari iz {kole, koji su ^a-

~ani, ipak `ive „siroma-

{niji“ `ivot. Neki o dom-

cima misle da su kao na

ekskurziji, drugi ih `ale,

jer `ive sa brojnim „ogra-

ni~ewima“. Domci sami

uglas ka`u da im zaista

najvi{e smetaju neka dom-

ska pravila, pre svega jer

samo jednom mese~no mogu

da ostanu u gradu posle 22

~asa. Nekima smeta i to

{to se svetlo u svim soba-

ma gasi u 23 ~asa, ali za to

imaju razumevawa.

- Pravila postoje zbog

svih nas, a ne zbog pojedi-

naca. Kad bismo svi radi-

li to {to volimo, drugima

bi to sigurno smetalo - is-

ti~u ova pre svojih vr{wa-

ka odrasla deca.

PRIORITET

- NOVI DOM

U posledwih nekoliko

godina najvi{e domaca je

sa teritorije Ivawice i

Ra{ke, ali da bi upisali

{kolu koju vole, dolaze i

deca iz udaqenijih gradova

- Leskovca, Aran|elovca....

Na godi{wi konkurs za

prijem u Dom u~enika pri-

javi se vi{e od 200 u~eni-

ka, mahom onih koji su

osnovnu {kolu zavr{ili

sa odli~nim uspehom. Naj-

vi{e bodova prilikom

upisa donosi upravo uspeh

u {koli, tako da se svi bo-

re da postignu {to boqe

rezultate kako ne bi „izgu-

bili“ pravo na dom. Po-

sledwih godina deset odsto

kapaciteta se ostavqa za

dru{tveno osetqive grupe

- decu bez jednog ili dva

roditeqa, iz socijalno

ugro`enih porodica...

Mada je ^a~ak veliki

sredwo{kolski centar u

koji se rado upisuju i u~e-

nici sa strane, Dom u~eni-

ka u na{em gradu spada u

mawe u Srbiji. Proteklih

godina dosta toga je ura|e-

no, ali pro{irewe kapaci-

teta nije mogu}e i zbog to-

ga {to je zgrada kao spome-

nik kulture pod za{titom

dr`ave. Mawak prostora

za u~ewe i sme{taj u~enika

je najve}i problem ~a~an-

skog Doma u~enika, istu~u

vaspita~i i direktor

Mom~ilo Petkovi}. Ipak,

postoje realne {anse da se

u dogledno vreme i to pro-

meni. Za izgradwu novog

doma odre|ena je lokacija

kod sudentskog restorana.

- Re{eni su imovinsko-

pravni odnosi i ura|en je

kompletan projekat za

zgradu od oko 3.500 kva-

dratnih metara. Novi dom

}e imati 137 kreveta, sve

sobe }e biti trokrevetne.

Ovaj dom bi ostao, ali bi

bio znatno rastere}en. Za

razliku od sada{weg doma,

gde su zajedni~ka spratna

kupatila, u novom domu

svaka soba }e imati svoje

kupatilo. Predvi|ena je i

velika ~itaonica, inter-

net sala, klub i trim sala,

kao i ~etiri apartmana za

decu sa posebnim potreba-

ma. Dobijena je dozvola za

gradwu, jo{ ostaje da se

obezbedi novac iz me|una-

rodnih kredita. Iz Mini-

starstva prosvete, koje je

gradwu doma u ^a~ku uvr-

stilo u prioritete, uvera-

vaju nas da }e gradwa po~e-

ti u dogledno vreme, mi se

nadamo ve} slede}e godine

- ka`e direktor Petkovi}.

Zgrada u kojoj se od 1968.

godine nalazi Dom u~eni-

ka, izgra|ena je 1931. godi-

ne. U woj je tada bio U~i-

teqski dom, koji je osnova-

lo U~iteqsko udru`ewe, a

uglavnom su u wemu bila

u~iteqska deca. U prvoj go-

dini, zabele`eno je, bilo je

30 dece, 1968. godine bilo

ih je 58, a danas, gotovo u

istom prostoru sme{teno

je 125 sredwo{kolaca iz

okolnih mesta i gradova.

V.T.

U DOMU KAO U SVOJOJ KU]I

Gotovo da nema domca koji nije ukqu~en u bar jed-

nu od mnogobrojnih sekcija u Domu. A izbor je zai-

sta veliki - folklorna, muzi~ka, recitatorksa, dra-

maska, likovna, moderni ples, novinarska koja svake

godine, zajedno sa svojim vaspita~em, priprema go-

di{wak „Domac“. Neki su prepozali u sebi i vi{e

talenata, pa nije redak slu~aj da su u vi{e sekcija.

Ka`u da je to jedna od najboqih na~ina tro{ewa

„vi{ka energije“. Pored Doma je mali sporotski te-

ren za ko{arku i odbojku, a u samoj zgradi je jedna od

najlep{ih sala, koja se uve~e pretvara u pozornicu

za sve sekcije. U ovim aktinvostima razvijaju svoje

talnete, ali i takmi~arski duh, jer i u~e{}e i uspeh

na „domijadama“ donosi poene.

-U odnosu na ranije generacije, sada{wi domci

su „poslu{niji“ i realniji. Oni su odgovorni i zre-

liji i za razliku od svojih vr{waka koji `ive sa ro-

diteqima - ka`e jedan od vaspita~a Bratislav Be`a-

ni}.

10 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

DRU[TVO

On je potekao iz

ivawi~kog kraja,

ona iz Loznice kod

^a~ka. Posao seo-

skih u~iteqa oba-

vqali su sa veli-

kom qubavqu i uve-

reni u specijalnu

misiju svoga poziva.

Ni{ta mawe pa`we

poklonili su kwi-

gama, o ~emu najbo-

qe govori biblio-

teka koju su Mili-

voje i Bo`idarka

Filipovi} zave-

{tali Biblioteci u

^a~ku

Uosam masivnih zastakqenih

ormara sme{teno je vi{e od

tri i po hiqada kwiga i ~a-

sopisa, u poluko`nom, cr-

nom i braon povezu, sa ugra-

viranim inicijalima ili

punim imenom i prezime-

nom nekada{wih vlasnika.

Na naslovnoj strani su oba-

vezno pe~at i potpis - pri-

mer savr{enog rukopisa,

kakav se ne sti~e u dana-

{wim {kolama.

Legat u~iteqa Milivoja i

Bo`idarke Filipovi} ve}

{est i po decenija nastawu-

je Nau~no odeqewe Gradske

biblioteke “Vladislav

Petkovi} Dis”, na sre}u ra-

finiranih ~italaca, ~ija

interesovawa i potrebe ne

zadovoqavaju fondovi

gradskih biblioteka.

- Ovo je neprocewivo kul-

turno blago, dobro od naci-

onalnog zna~aja. Na osnovu

ovog legata mo`e se sagle-

dati izdava~ka produkcija

u Srbiji s kraja 19. i prve

polovine 20. veka, ali i

pregled {tamparija, pri-

vatnih i dr`avnih. Sve pu-

blikacije su pisane na srp-

skom jeziku, a posebnu vred-

nost predstavqaju one koje

su {tampane izme|u 1912. i

1918. godine i svrstavaju se

u “retku kwigu”. Publika-

cije iz 19. veka, {tampane

pre 1867, kojih ima prili-

~an broj, spadaju u “staru

kwigu” i tako|e imaju pose-

ban tretman - obja{wava

Milica Bakovi}, biblio-

tekar savetnik, koja godi-

nama druguje sa legatom

u~iteqskog bra~nog para i

jo{ uvek ne prestaje da se

divi bogatstvu wegovog sa-

dr`aja i qubavi koja je bi-

la potrebna da bi se bibli-

oteka ovog obima i kvalite-

ta stvorila i sa~uvala.

Saznajemo, tako|e, da je to-

kom Balkanskih, Prvog

svetskog i posle Drugog

svetkog rata, biblioteka

osiroma{ena za oko 600

kwiga, tako da danas sadr-

`i 3.500 raznovrsnih pu-

blikacija - iz doma}e i

strane kwi`evnosti, isto-

rije i geografije, filozo-

fije i umetnosti, religije i

medicine ... Na policama je

celokupna zbirka Srpske

kwi`evne zadruge, edicija

“Srpski pisci”, sabrana

dela doma}ih i stranih pi-

saca, ali i dela Slobodana

Jovanovi}a, Svetislava

Stefanovi}a, Justina Po-

povi}a, Nikolaja Velimi-

rovi}a i drugih pisaca i

mislilaca ~ija su dela, u

vremenu komunisti~kog jed-

noumqa posle Drugog svet-

skog rata bila zabrawena.

Ukori~ena su i kompletna

izdawa ~asopisa, po~ev{i

od “Srpskog kwi`evnog

glasnika” i Dela”, preko

“Prirode i nauke” i “Etno-

grafskog zbornika”, do

“Narodnog zdravqa” i

“Kriminalne biblioteke”.

- Milivoje Filipovi} je

bio prenumerant na sve

eminentne listove i ~aso-

pise, koji su neophodni u

svakom ozbiqnijem nau~no

- istra`ivakom i publici-

sti~kom radu - napomiwe

Milica Bakovi}. Upoznaje

nas i sa “nekwi`nim fon-

dom” legata. Na zidu iznad

ormara, koji su prethodno

zauzimali prostor u Mili-

vojevom i Bo`idarkinom

domu, nalaze se portreti

(uramqene fotografije) za-

du`binara, dok se u fioka-

ma bri`qivo ~uva ostala

zaostav{tina - porodi~ne

fotografije, Milivojev pe-

~at, koji je ostavio trag na

svim kwigama wegove i Bo-

`idarkine biblioteke,

ise~ci iz {tampe, geograf-

ske karte, Milivojeve ratne

bele{ke i kopija Bo`idar-

kinog rukopisa “Crtice iz

`ivota Milivoja i Bo`i-

darke Filopovi}, biv{ih

u~iteqa”(original se nala-

zi u Me|uop{tinskom isto-

rijskom arhivu) iz 1954. go-

dine.

U [KOLU KRENUO U

JEDANAESTOJ GODINI

U Bo`idarkinim “Crtica-

ma” ~itamo da je Milivoje

ro|en 1871. godine u Ravnoj

Gori, ispod Mu~wa, i do

svoje jedanaeste godine vo-

dio `ivot seoskog ~obani-

na. Wegova brojna porodi-

ca, otac Vasilije, majka

Sin|elija i petoro bra}e i

sestara, `iveli su u osku-

dici, u selu nije bilo {ko-

le, pa niko nije razmi-

{qao o potrebi da se deca

opismene i obrazuju. Ali,

dogodilo se da Vasilije jed-

nog dana donese iz varo{i

nekakve novine i kalendare

sa ilustracima i izlepi ih

na zidove zgrade. Milivoje

je prisustvovao trenutku

kada ih je jedan od retko pi-

smenih mladi}a u selu i{-

~itavao sa lako}om, po`e-

leo je da i on savlada “{a-

re” koje su ga op~inile, i

bez znawa roditeqa uputio

se u susedno selo Milanxu,

tamo{wem u~itequ Milen-

ku Ne{ovi}u, koji ga je pri-

mio u prvi razred. Po{to je

bio stariji od ostalih |a-

ka, poslu`ivao je u {koli i

tako stekao osnovno obra-

zovawe. Kada je do{lo vre-

me da zapo~ne gimnazijsko

{kolovawe, u~iteq je do-

bio preme{taj u U`ice.

Poveo je i svog |aka, upisao

ga u gimanaziju i na{ao mu

“poslu`ivawe kod neke go-

spo|e”. Sa odli~nim ocena-

ma zavr{io je pet razreda,

ali je, zbog slabog zdravqa,

re{io da napusti gimnaziju

i da se u Beogradu upi{e u

U~iteqsku {kolu. Izdr`a-

vao se od “blagodejawa”

(stipendija koju su dobija-

li dobri a siroma{ni u~e-

nici), poslu`uju}i po

imu}nim ku}ama i pou~ava-

ju}i slabe |ake. U ovom pe-

riodu `ivota ispoqila se

i Milivojeva qubav prema

kwi`evnosti, kao i potre-

ba da stvori sopstvenu bi-

blioteku, verovatno pod

uticajem @ivka Popovi}a

(unuk kneza po`e{ke nahije

Vase Popovi}a) koji mu je

predavao srpski jezik. Uz

zvawe u~iteqa, mladi} je iz

Beograda poneo i dva puna

sanduka kwiga, koje su pred-

stavqale dobar temeq za

budu}u biblioteku. Prvo

name{tewe dobio je u Krem-

ni, 1894. godine, a ve} na-

redne godine o`enio se ko-

leginicom Bo`idarkom La-

zovi}.

Bo`idarkin otac Dimitri-

je poti~e iz Loznice kod

Se}awe na

U^ITEQE FILIPOVI]E

Milivoje je ~itao sa

velikom pa`wom, be-

le`e}i na marginama

datum i mesto ~itawa,

podatke o piscu i za-

nimqivosti iz wego-

vog `ivota, biblio-

grafiju, asocijacije na

druga kwi`evna dela

ili srodnu temu. Ove

marginalije su, bez

sumwe, kuriozitet le-

gata i veliki izazov za

wegove istra`iva~e.

ZABELE[KE NA

MARGINAMA

Bo`idarka Filipovi} sa |acima, Po`ega 1925.Milivoje Filipovi} sa svojim |acim, Po`ega 1921.

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 11DRU[TVO

^a~ka, a majka Filipa od

@iv~evi}a iz Prawana.

Wih dvoje su imali brojno,

mahom `ensko potomstvo, a

samo deo je pre`iveo naj-

mla|i uzrast. Posle neko-

liko godina provedenih u

Loznici, porodica se pre-

selila u ^a~ak, gde je Bo`i-

darka i ro|ena, 1874. godi-

ne na drugi dan Bo`i}a.

Filipa, bistra i pismena,

`elela je da svu decu {kolu-

je, ali joj je to po{lo za ru-

kom samo u slu~aju Bo`i-

darke i Mileve, koja je po-

stala profesorka i poznata

socijalistkiwa, a udala se

za Tasu Petkovi}a, sestri-

}a Svetozara Markovi}a.

Osnovnu {kolu i ~etiri

razreda gimnazije Bo`dar-

ka je poha|ala u rodnom me-

stu, a me|u gimnazijskim

profesorima ~ija imena na-

vodi u svojim bele{kama su

Sima Trojanovi}, \uro Vr-

bavac i Nikola Zega. U

^a~ku u to vreme nije bilo

vi{ih razreda gimnazije,

pa je Bo`idarka jedva umo-

lila oca da je po{aqe u Be-

ograd radi daqeg {kolova-

wa. U prestonici stanuje

kod o~eve ro|ake Qubice

Risti}, k}erke Milije Dra-

gi}evi}a, na~el-

nika Okru`ja

~a~anskog i

o s n i v a ~

“Dru`estva

^ i t a w a

Srbsko -

S l a v e n s k i j

Novina u ^a~-

ku”, i poha|a Vi{u

`ensku {kolu, kojom je

upravqala Katarine Milo-

vuk.

Posle dve godine, ona se sa

zvawem u~iteqice uputila

u Prilike, gde ju je ~ekalo

prvo zaposlewe, a ven~awem

u prili~koj crkvi, 1895. go-

dine, postaje supruga Mi-

livoja Filipovi}a. Zajed-

no }e provesti 45 godina,

sve do Milivojeve smrti, a

wihov brak, iako bez dece,

bi}e ispuwen qubavqu, po-

{tovawem i zajedni~kim

interesovawima.

POSVE]ENI KWIGA-

MA I SVOM POZIVU

Bra~ni `ivot su zapo~eli u

Kati}ima, gde su radili ne

samo sa decom nego i sa na-

rodom, u`ivaju}i simpatije

seqaka i dobijaju}i na kra-

ju {kolske godine najvi{e

ocene od “stare{ina”. Mi-

siju seoskih u~iteqa i na-

rodnih prosvetiteqa na-

stavili su i u Gorwoj Do-

briwi (rodno mesto kneza

Milo{a Obrenovi}a), u ko-

joj su ostali pune dve dece-

nije.

- [kolu smo dr`ali i ure-

|ivali kao svoju ku}u a tu

smo i stanovali, te nam je

sva zavideo vide}i ure|ewe

{kole, {kolskog dvori{ta,

{kol. trpezarije, {kolske

ba{te i ostalo. Sama {kol-

ska zgrada bila je jaka i ve-

lika, zidana 1854. godine ...

Imali smo svoga kowa i ko-

la, `iveli i trudili se da

`ivimo doma}inskim `i-

votom - se}ala se Bo`idar-

ka Filipovi}, isti~u}i da

su ona i wen suprug dobar

deo prihoda ulagali

u nabavku kwiga

i da su uo~i

Balkanskih

r a t o v a

imali so-

lidnu bi-

blioteku.

Milivoje

je, pi{e

ona, u slo-

bodnim ~aso-

vima stalno ~i-

tao, a i sama je, po

obavqenim poslovima u ku-

}i, posezala za kwigom. Ve-

liku pa`wu su poklawali i

{kolskoj biblioteci, koja

je u slu`ila za primer dru-

gim {kolama, a voleli su i

muziku. Jo{ dok su `iveli u

selu nabavili su gramofon

i 40 plo~a, a za vreme pra-

znika u slu{awu muzike

pridru`ivali su im se me-

{tani Gorwe Dobriwe.

Milivoje je u~estvovao u

oba balkanska i Prvom

svetskom ratu, a po povrat-

ku sa Solunskog fronta

vratio se u~iteqskom pozi-

vu. Godine 1919. u~iteqski

bra~ni par prelazi u Po`e-

gu, gde je on postavqen za

{kolskog nadzornika, a ona

nastavqa da radi kao u~ite-

qica. Posle penzionisawa,

godine 1926, Filipovi}i

kupuju ku}u u ^a~ku i `ive

na adresi Sin|eli}eva 10.

Milivoja su prolaznici

redovno vi|ali u dvori{tu

sa kwigom u ruci i pitali

se, pretpostavqa Bo`idar-

ka, “{ta li ovaj stari go-

spodin ve~ito u~i”. U wi-

hov dom zalazili su ne samo

|aci, profesori i ostali

gra|ani, koji su uzimali

kwige na ~itawe, nego i qu-

di od kwige, kao {to su Jo-

van Cviji} (Milivoje je

bio redovan ~lan Geograf-

skog dru{tva i ~uvenom ge-

ografu slao materijal sa

terena), Quba Davidovi},

Stevan Jakovqevi}, Kseni-

ja Atanasijevi} ...

Biblioteka se neprestano

{irila, ali nije uspela da

iz ove “kulturne ku}e” po-

tisne gusle, uz koje je stari

u~iteq voleo da otpeva ne-

ku od onih narodnih pesa-

ma, punih juna{tva i ~oj-

stva, koje je nau~io jo{ u de-

tiwstvu.

^OVEK KOJI SE NIJE

@ESTIO

U studiji o Filipovi}ima

i wihovoj zadu`bini (~aso-

pis “Gradac”, 1980) Drago-

mir Popovi}, ~uveni pro-

fesor srpskog jezika i kwi-

`evnosti, se}ao se Milivo-

ja kao svestrano obrazova-

nog ~oveka, koji se “nije iz-

gubio u selu niti spustio

svoj duhovni `ivot na nivo

sredine u kojoj je radio”.

Naprotiv, uo~ava Popovi},

on je tu sredinu uzdizao,

ali je stalno radio i na

svom li~nom uzdizawu.

- Uop{te uzev, on je

umeo da skladno

pove`e izve-

sne pozi-

tivne crte

patrijar-

halnog se-

la, iz ko-

ga je i sam

ponikao ,

sa svojom

b e z g r a n i ~ -

nom verom u

znawe, nauku i pro-

gres.

Popovi} ga je upamtio i

kao ~oveka vedrog duha,

sklonog {ali, koji se nika-

da nije `estio i bio odme-

ren u svemu. Wegovo vreme

je, nagla{ava, bilo ispla-

nirano do sitnica - znalo

se kada ~ita, kada obeduje,

kada odlazi da pro{eta Be-

demom. Dok je bio u slu`bi,

deo raspusta on i Bo`idar-

ka su obavezno provodili u

Vrwa~koj Bawi, a deo u Be-

ogradu, gde su obilazili

kwi`are i antikvarnice,

kupovali kwige i davali ih

na povezivawe. Odlazili su

i u pozori{te, na izlo`be,

pratili i druge kulturna

zbivawa. Prestoni grad re-

dovno su pose}ivali i kao

penzioneri, ali su tada

imali vremena i za putova-

wa u inostranstvo.

Iako im je biblioteka bila

centar `ivota, oni se nisu

otu|ivali od qudi i bili

ravnodu{ni prema wiho-

vim problemima. Rado su

finansijski pomagali si-

roma{nim u~enicima da za-

vr{e {kolu, a Milivojevu

sinovicu su udali i kupili

joj ku}i.

On je sa ovog sveta oti{ao

juna 1941. godine, a Bo-

`darka je bila ube|ena da je

srce wenog mu`a, koga ~esto

naziva svojim plemenitim

drugom i prijateqom, pre-

puklo od tuge pred novim

ratom i stradawem srpskog

naroda. @ivela je jo{ 18

godina, a biblioteku je, po-

{tuju}i Milivojevu `equ,

1948. godine predala gradu

^a~ku.

Spomenik koji je u~iteqi-

ca Bo`idarka na ^a~an-

skom grobqu podigla svom

suprugu jo{ uvek odoleva

vremenu, iako je ono ostavi-

lo vidan trag. Zajedni~ka,

slika i datumi wihovog ro-

|ewa i smrti svedo~e o pro-

laznosti qudskog `ivota,

kojoj su se wih dvoje suprot-

stavili na najboqi mogu}i

na~in.

Emilija Vi{wi}

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Originalni katalog,

koji je izradio vla-

snik biblioteka sve-

do~i o wegovoj pedant-

nosti i dobrom pozna-

vawu bibliografije.

Kwige je razvrstao u

20, a periodiku u 50

grupa, a katalog je is-

pisan naliv perom i

pedantnim rukopisom.

MILIVOJEV

KATALOG

“Kada bih se

ponovo rodio, opet

bih voleo da budem

u~iteq na selu”,

~esto je govorio

Milivoje Filipo-

vi}.

Bibliotekar Milica Bakovi} pored legata

Ve~na ku}a supru`nika Filipovi} na ^a~anskom

grobqu. Na desnoj strani je spomenik Bo`idarkinim

roditeqima Filipi i Dimitriju i sestri Roksi

marketing 032/342-276

12 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40

pasuq 250 - 300

paprika 30 - 120

paradajz 60 - 70

krastavac 100

praziluk 70

tikvice 170

boranija 150

brokoli 100

plavi patlixan 100

kupus 20

karfiol 50 - 60

per{un 30

{argarepa 70

cvekla 60

spana} 70

zelena salata 30

crni luk 60

beli luk 400

VO]E

suve {qive 250 - 350

jabuke 50 - 70

kru{ke 100

duwe 60

gro`|e 50 - 80

ju`no vo}e 100 - 220

orasi 900

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350 - 370

jaja 9 - 13

kajmak 500 - 600

sir 250 - 400

pr{uta 1.300 - 1.500

slanina 350 - 850

suxuk 850 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 200

prasi}i 230 - 250

ovce 120

jagwad 250

p{enica 20

je~am 25

kukuruz 23

Zahvaquju}i prvom

mestu koje je osvojio

1971. godine u ^a~ku,

na takmi~ewu kalio-

ni~ara nekada{we

Jugoslavije, mladi}

iz Priboja na Limu

je, pored zlatne na-

grade, dobio i prili-

ku da se zaposli u na-

{em gradu, u Fabri-

ci reznog alata. Osim

{to je najboqe kalio

~elik, podjednako do-

bro se bavio i foto-

grafijom i pisawem

pesama, {to potvr|uju

~etiri “Zmajeve” na-

grade. Me|utim, rano

je shvatio da su pesme

“samo lak{i put do

`enskog srca, ali da

se od kwiga i od poe-

zije ne `ivi”. Tada-

{we rukovodstvo Fa-

brike reznog alata je

odlu~ilo da nadare-

nog mladi}a po{aqe

u {kolu za novinare,

odnosno na Institut

za novinarstvo u Beo-

grad. [kolu je zavr-

{io na odseku foto-

grafije kod ~uvenog

Tomislava Peterneka

i ~itav radni vek

proveo u fabri~kim

novinama. Ukori~ene

listove, “istoriju

jedne fabrike i stari

izgled ^a~ka” i danas

~uva.

Ne{to starije genera-

cije, na{eg sagovor-

nika Mila Ticu, po-

znaju i kao velikog

qubiteqa lova, ali

ekipa “^a~anskog gla-

sa” ga je pre nekoliko

dana, ovog bla`enog

Mihoqskog leta, upo-

znala kao vo}ara iz

Prislonice.

- Novinarstvo je lepo,

ali vo}arstvo je lep{e.

Prvi sam u ^a~ku napra-

vio “brze” fotografije.

Jo{ dok sam bio u vojsci, u

Sloveniji, kupio sam fo-

toaparat kanon, koji je ta-

da bio ~udo tehnike i sku-

pqi od automobila. Nova

registrovana “Peglica” je

tada ko{tala 3.100.000 di-

nara, a kanon 5.000.000.

Nikada se nisam pla{io

konkurencije, uvek i u sve-

mu sam `eleo da budem pr-

vi... Imao sam i svoju ko-

lor laboratoriju, ali do-

{lo je vreme nove tehnolo-

gije. Iako je posao fotore-

portera kreativan, posle

dve decenije `ivota u gra-

du, po`eleo sam da napra-

vim ku}u u selu, jer sam se

tada bavio i lovom na vi-

soku divqa~. ^ak sam jednu

godinu proveo u Kanadi,

ali sam se ipak vratio, ia-

ko je u dr`avi bilo hao-

ti~no stawe. Srbija je ze-

mqa kakve nema u svetu.

Vratio sam se 7. jula, na

Ivandan, 1991. godine. U

novembru slede}e godine

sam se ven~ao i pravio na-

seqe u Prislonici. Po ro-

|ewu }erke, po~eo sam da se

bavim i kalemqewem. To je

vrlo interesantan posao,

jer kalemiti zna~i davati

nov `ivot - zapo~iwe pri-

~u Mile Tica.

Jednog dana }e se, kako

ka`e, neko sladiti Milo-

vom {qivom, kru{kom,

vi{wom, tre{wom ili ja-

bukom. Porodica Tica

ima oko pet hektara zemqe,

od kojih su dva i po pod za-

sadima {qiva. Iako na

planta`ama ovog gazdin-

stva ima raznog vo}a, Mi-

le planira da se iskqu~i-

vo preorijenti{e na pro-

izvodwu {qiva, zastupaju-

}i sve wene sorte. Ove go-

dine je kalemio feliciju,

viktoriju i ~a~ansku lepo-

ticu, jer su, tvrdi, za na{e

podnebqe najboqe {qive.

Re~ je o vrlo ozbiqnoj

proizvodwi, ali ona je jo{

uvek u za~etku, ka`e na{

sagovornik, isti~u}i da

}e biti sre}an ~ovek sve

dok bude radio i stvarao,

jer je vo}arstvo wegova

“duhovna hrana”.

- Imam dva lampeka za

pe~ewe rakije. Veliki deo

roda {qive prera|ujem u

rakiju, jer otkupqiva~i

~esto poni`avaju proizvo-

|a~e. Niko ne pita koliko

dana treba da se ore`e

1.800 stabala {qive, koli-

ko |ubriva da se baci, ko-

liko da se plati radna

snaga da se pokupi grawe i

iznese iz vo}waka, o~isti

korov, okre~i svako sta-

blo... Ja volim da se bavim

vo}arstvom, zato negujem

vo}e. Moji vo}waci su

prepoznatqivi, uredni i

~isti tokom cele godine,

nigde nema travke. Me|u-

tim, to zahteva mnogo rada

i novca, a de{avalo se da

proizvo|a~i {qivu ne mo-

gu da prodaju ni po osam

dinara. Mnogi vo}ari su

dozvolili da rod satruli,

a pojedini su ~ak isekli

vo}wake. Tokom cele godi-

ne u vo}waku ima posla,

ali se ne isplati raditi,

ako }e proizvo|a~ za kilo-

gram {qive dobiti osam

dinara - ka`e Mile.

Najve}i problem u vo-

}arskoj proizvodwi za na-

{eg sagovornika je nedo-

statak vode. Upravo zbog

~iwenice da je navodwava-

we me|u najva`nijim fak-

torima uspe{ne proizvod-

we, planira da do prole}a,

na jednoj od parcela u

Prijevoru, iskopa bunar, a

potom i drugi u Prisloni-

ci. O~ekivao je ve}u podr-

{ku dr`ave, ali, kako ka-

`e, nikoga ne interesuje

poqoprivrednik, a ni we-

govi problemi. Nekada su

makar postojale zemqorad-

ni~ke zadruge, koje su po-

magale proizvo|a~ima,

brinule o plasmanu, pod-

se}a Mile.

Sve {to je stvorio, ka-

`e, rezultat je wegovog ra-

da, jer sam kalemi, re`e,

za{ti}uje vo}e... Po po-

trebi, posebno u vreme ku-

pqewa {qiva, anga`uje se-

zonske radnike. Ipak, we-

gova porodica, supruga

Qiqana i }erka Zorana,

pru`aju mu najve}u pomo}

i podr{ku, ne samo u vo-

}arstvu, nego i u `ivotu.

“Za uspeh ~oveka je najva-

`nija podr{ka porodice”,

isti~e na{ sagovornik.

Osim porodi~ne podr{ke,

smatra da je za vo}are veo-

ma va`no da se stalno usa-

vr{avaju i da prate svet-

ske trendove, zbog ~ega je

redovan u~esnik na preda-

vawima i seminarima {i-

rom zemqe.

Me|u planovima Mila

Tice je i kupovina desti-

lerije, jer, kako ka`e, lam-

peci uskoro ne}e zadovo-

qavati evropske standar-

de:

- Jedna destilerija od

200 litara ko{ta oko

26.000 eura. Nadam se da }u

za dve - tri godine insta-

lirati finu destileriju i

imati modernu proizvod-

wu.

Verujemo da }e jedan od

najboqih kalioni~ara, pe-

snika i fotoreportera,

ostvariti i ovaj san i bi-

ti i me|u najuspe{nijim

vo}arima.

N. R.

Projekat

"Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

U POSETI MILU TICI, VO]ARU IZ PRISLONICE

- Mladi qudi `ele

pare za no}. Ali, u vo-

}arstvu vreme radi za

vas. Jedne sezone zasa-

dite sadnice, a potom

~ekate sedam-osam go-

dina, da bi, na pri-

mer, {qiva dala pun

rod. Ulagawa su to-

kom tih godina veli-

ka, ali isplati se ~e-

kati - ka`e Mile, na-

pomiwu}i da su wego-

va “vrata uvek otvore-

na” svim mladim qu-

dima koji `ele da za-

po~nu vo}arsku pro-

izvodwu.

VREME RADI

ZA VAS

„NOVINARSTVO JE LEPO,

ALI VO]ARSTVO JE LEP[E”

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 13SELO

Usali Skup{tine grada,

pro{log petka, odr`an je

regionalni sastanak na

kome je razmatrano funkcionisa-

we protivgradne odbrane u 2013.

godini. Pored predstavnika lo-

kalnih samouprava i sektora za

odbranu od grada, sastanku su

prisustvovali i strelci protiv-

gradne za{tite ~a~anskog kraja.

Lo{i uslovi rada i “neodgovo-

ran odnos dr`ave prema va`noj

oblasti kao {to je protivgradna

za{tita”, ostavqaju zna~ajne po-

sledice na poqoprivredu u mno-

gim delovima Srbije. Vesna Pa-

vlovi}, {ef Slu`be za poqopri-

vredu sa centrima za razvoj sela,

ka`e da Grad ^a~ak ~ini sve {to

mo`e, kako bi pomogao pripad-

nicima protivgradne za{tite,

~ak i izvan svoje nadle`nosti,

kupuju}i rakete i obezbe|uju}i

nadoknadu ve}u od republi~ke.

- Po{to smo svedoci kolike

su {tete od grada na teritoriji

^a~ka i koje su posledice nedo-

statka raketa, hteli smo da na

ovom sastanku donesemo zajedni~-

ki zakqu~ak. U decembru se pra-

vi buxet za 2014. godinu, kako na

nivou lokalne samouprave, tako

i na nivou Republike, pa je neop-

hodno da se obezbede ve}a sred-

stva za nabavku raketa i za na-

knadu strelaca, koja je ove godine

bila jako niska. Mnoge lokalne

samouprave i gradovi ne mogu da

na|u qude koji }e da rade za tako

malu nadoknadu. Mi smo jedna od

retkih lokalnih samouprava koja

daje ve}u nadoknadu, nabavqa ra-

kete i odr`ava protivgradne sta-

nice i prilazne puteve - podse}a

Vesna Pavlovi}.

Ovogodi{wa sezona zavr{ena

je sa 4.419 raketa, ka`e \or|e

Kardum iz Sektora za vanredne

situacije MUP-a, napomiwu}i

da je ove godine 11.200 raketa bi-

lo u sistemu, {to je, prema wego-

vim re~ima, duplo mawe, odnosno

nedovoqno da bi se zadovoqila

potreba na nivou Srbije. Prema

Predlogu nacrta zakona odbrane

od grada, brigu o strelcima i

protivgradnim stanicama, preu-

zele bi lokalne samouprave, a

operativno - stru~ni deo i daqe

bi bio u ingerenciji Sektora za

vanredne situacije MUP-a.

- Po novom zakonu, profesio-

nalni deo slu`be, svi radarski

centri, operativno - meteorolo-

{ki centar i nabavka sredstava

i opreme, radio veze, komunika-

cione, lanserne, bile bi na ni-

vou Republike, a strelci i pro-

tivgradne stanice na lokalnom.

Jedan od su{tinskih zahteva

predstavnika udru`ewa, poqo-

privrednika, asocijacija i lo-

kalnih samouprava je da se novim

zakonom planira fond i obezbede

neki drugi izvori finansirawa,

{to nije u na{oj nadle`nosti -

rekao je, izme|u ostalog, \or|e

Kardum.

Marko Borovi} iz Bawice,

koji je ve} nekoliko godina stre-

lac na protivgradnoj stanici

141, isti~e da wegove kolege ne-

maju adekvatne uslove za rad i da

im je nedostatak protivgradnih

raketa najve}i problem. Podse-

tiv{i da je grad naneo velike

{tete, pogotovu u drugoj polovi-

ni godine, u avgustu i prvih dana

septembra, Borovi} je zahvalio

rukovodstvu grada, jer “na{im

strelcima maksimalno izlaze u

susret”.

Na teritoriji Grada ^a~ka

ima 25 aktivnih protivgradnih

stanica, u kojima je anga`ovano

50 strelaca.

N. R.

Poqoprivredna sa-

vetodavna i stru~-

na slu`ba (PSSS)

^a~ak realizuje projekat

pod nazivom “Savremene

metode upravqawa poqo-

privrednim gazdinstvom,

kao uslov pove}awa eko-

nomskog kapaciteta ru-

ralnog podru~ja”, u 11 sela

na teritorijama ^a~ka,

Gorweg Milanovca, Ari-

qa i Lu~ana. Ciq progra-

ma je uvo|ewe savremenih

metoda upravqawa i vo|e-

we poslovne evidencije na

poqoprivrednim gazdin-

stvima na podru~ju rada

PSSS ^a~ak. Realizato-

ri projekta, odnosno pre-

dava~i su Radovan [evar-

li}, Miroslav Ja}imovi},

Branko Tanaskovi}, Mi-

lan Damqanovi}, Vesna

Ni{avi} Veqkovi}, Sne-

`ana Dragi}evi} Filipo-

vi} i Qiqana ]ur~i}. Re-

alizacijom planiranih

aktivnosti poqoprivred-

nici }e biti upoznati sa

osnovnim principima me-

naxmenta na farmama i be-

nefitima koje mogu ostva-

riti upravqawem tro{ko-

vima, vo|ewem kwigovod-

stva na gazdinstvima, odr-

`ivim upravqawem pri-

rodnim resursima, proce-

nom rizika poslovawa, iz-

radom projekata i biznis

planova i dono{ewem po-

slovnih odluka na osnovu

investicione analize, ka-

`e koordinator projekta

Miroslav Ja}imovi}.

Intenzivna poqopri-

vredna proizvodwa zahte-

va posebno razvijene ve-

{tine upravqawa gazdin-

stvom i vo|ewe poslovne

evidencije koja prati sve

promene u toku proizvod-

ne godine. Prema re~ima

Ja}imovi}a, doma}i po-

qoprivredni proizvo|a~i

nedovoqno pa`we posve-

}uju procesima planirawa

proizvodwe, menaxmentu i

kwigovodstvu, smatraju}i

da ovi aspekti upravqawa

nisu od velikog zna~aja za

wihovo gazdinstvo. Kapi-

talno intenzivna poqo-

privredna proizvodwa

zahteva da svako gazdin-

stvo posebnu pa`wu posve-

ti planirawu proizvod-

we, evidenciji poslovnih

promena, upravqawu tro-

{kovima, odr`ivom kori-

{}ewu prirodnih resursa,

izradi projekata i biznis

planova i upravqawu ri-

zikom, napomiwe na{ sa-

govornik. Ja}imovi} is-

ti~e da ovakav na~in vo|e-

wa gazdinstva omogu}ava

efikasno planirawe pro-

izvodwe i dono{ewe ra-

cionalnih poslovnih od-

luka.

- Na{a poqoprivredna

gazdinstva sada su, a i u

budu}nosti }e biti jo{

vi{e, upu}ena na konku-

renciju iz visoko razvije-

nih zemaqa EU. Upravqa-

we tro{kovima u poqo-

privredi mo`e biti veoma

zna~ajan instrument u ci-

qu pove}awa konkurent-

nosti i daqeg razvoja po-

qoprivrede i agrobizni-

sa. U ciqu efikasnijeg vo-

|ewa poslovawa na ga-

zdinstvu, name}e se potre-

ba dono{ewa odluka na

osnovu poslovne eviden-

cije. Dana{wa poqopri-

vreda zahteva velika fi-

nansijska ulagawa u na-

bavku neophodnih inputa,

zato se mora intenzivnije

razmi{qati kako smawi-

ti tro{kove proizvodwe,

da bi se pove}ala konku-

rentnost na tr`i{tu. Zna-

~aj upravqawa tro{kovi-

ma proizilazi iz ~iweni-

ce da je to gotovo jedini

na~in na koji poqopri-

vrednici mogu uticati na

cenu ko{tawa svojih pro-

izvoda, jer je wihov uticaj

na tr`i{ne cene po pra-

vilu jako mali. Brojne su

koristi od sastavqawa

kalkulacija i analizira-

wa tro{kova proizvodwe,

a neke od wih su: dobija se

cena ko{tawa proizvodwe

i na taj na~in se omogu}a-

va dono{ewe pravih po-

slovnih odluka, olak{ano

je dono{ewe odluka o in-

vesticionim ulagawima,

unapred se zna prihvatqi-

va cena neophodnog repro-

materijala koji se koristi

u pojedinim linijama pro-

izvodwe... - obja{wava

Miroslav Ja}imovi}.

Prema wegovim re~ima,

oblasti i teme koje su po-

krenute ovim projektom,

bi}e nastavqene kroz ak-

tivnosti koje su definisa-

ne godi{wim programom

savetodavnog rada Poqo-

privredne savetodavne i

stru~ne slu`be ^a~ak. Po-

sve}enost Vlade Srbije i

nadle`nih ministarstava

EU integracijama i una-

pre|ewu `ivota i rada u

ruralnom podru~ju je, kako

ka`e, glavna garancija in-

stitucionalne odr`ivo-

sti rezultata ovog projek-

ta. Ministarstvo poqo-

privrede, {umarstva i vo-

doprivrede, udru`ewa po-

qoprivrednika, zemqo-

radni~ke zadruge, nevla-

dine organizacije pokazu-

ju veliku zainteresova-

nost i ukazuju na neophod-

nost edukacije na{ih po-

qoprivrednika iz ovih

oblasti, koje }e u nared-

nom periodu biti od izu-

zetnog zna~aja, kako bi svi

akteri ukqu~eni u agrobi-

znis bili spremni za sva

isku{ewa, koja ih o~ekuju

u procesu integracija EU,

isti~e Ja}imovi}.

N. R.

ODR@AN REGIONALNI SASTANAK PREDSTAVNIKA LOKALNIH SAMOUPRAVA,

SEKTORA ZA ODBRANU OD GRADA I STRELACA

SAVREMENE METODE UPRAVQAWA POQOPRIVREDNIM GAZDINSTVOM,

KAO USLOV POVE]AWA EKONOMSKOG KAPACITETA RURALNOG PODRU^JA

FUNKCIONISAWE

PROTIVGRADNE ODBRANE

EFIKASNO PLANIRAWE PROIZVODWE

14 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEEKOLOGIJA

Usardwi sa 14 grado-

va partnera iz se-

dam evropskih dr-

`ava, ^a~ak od februara

2012. godine implementira

projekat “BE NATUR” (Bo-

qe gazdovawe lokacijama),

za koji je Evropska unija

obezbedila dva miliona

evra, od kojih je za ^a~ak

opredeqeno 167.000 evra.

^a~anska delagacija je da-

la izuzetan doprinos me|u-

narodnom povezivawu 14

partnerskih organizacija,

anga`ovanih na realizaci-

ji ovog projekta, rekla je

pro{log ~etvrtka pomo}-

nik gradona~elnika za

oblast ekonomskog razvoja

i za{titu `ivotne sredine

Mirjana \okovi}, na KZN

kojoj su prisustvovali i mr

Aleksandar Dragi{i}, di-

rektor Zavoda za za{titu

prirode Srbije i profesor

dr Ionel Samfira, pred-

stavnik okruga Timi{ u

rumunskom gradu Temi{va-

ru:

- Raduje ~iwenica da

partneri koji uspe{no re-

alizuju projekat “BE NA-

TUR 2000”, nastavqaju sa-

radwu i nastoje da u nared-

nom periodu budu nosioci

novih aktivnosti, koje }e

unaprediti za{ti}ena

podru~ja i doprineti ve}oj

brizi o za{ti}enim vrsta-

ma.

Projekat “BE NATUR”

partneri realizuju u sklo-

pu presti`nih programa

prekograni~ne saradwe,

putem kojih lokalne samou-

prave mogu crpeti sredstva

iz fondova EU, objasnio je

menaxer projekta Radojica

Gavrilovi}, istakav{i da

je kqu~na dobit za grad ^a-

~ak upravo u~e{}e u evrop-

skim integracijama, prven-

stveno u oblasti za{tite

prirode.

- Osim u~e{}a u izradi

zajedni~kih akcionih pla-

nova, predvi|ene su i dve

konkretne pilot interven-

cije: aeracija re~nog muqa

na prostoru gradske pla`e,

za{ta su zapo~ete pripre-

me za sprovo|ewe tenderske

procedure. Re~ je o nekoj

vrsti gejzira koji bi vr-

{io aeraciju re~nog muqa

i wegovo razgra|ivawe.

Druga akcija bi}e uklawa-

we invazivnih vrsta i ~i-

{}ewe wihovih stani{ta -

najavio je Gavrilovi}, a

pomo}nik grdona~elnika

Mirjana \okovi} jo{ do-

dala da }e efekti ovih pi-

lot aktivnosti biti vi-

dqivi naredne godine:

“Gradsko rukovodstvo

ozbiqno pregovara sa jed-

nim slovena~kim partne-

rom koji je uradio idejni

projekat o ~i{}ewu muqa u

jezeru u Me|uvr{ju. Plani-

rano je da jezero bude o~i-

{}eno, da bi postalo plov-

nije nego do sada. Razmi-

{qa se i o pravqewu ve-

{ta~kih ostrva od muqa i

wegovom kori{}ewu za |u-

brewe okolnih povr{ina

pod povrtarskim kultura-

ma. Osnovni ciq tih ak-

tivnosti je da jezero u Me-

|uvr{ju postane atraktiv-

na turisti~ka destinacija,

{to }e doprineti i pospe-

{ivawu lokalne ekonomi-

je.

Projekat je veoma kom-

pleksan i me|u najzna~aj-

nijim u oblasti za{tite

prirode, ocenio je direk-

tor Zavoda za za{titu pri-

rode Srbije mr Aleksandar

Dragi{i}, naglasiv{i da

}e wegova implementacija

na podru~ju ^a~ka umnogo-

me olak{ati ustanovi na

~ijem je ~elu, “jer lokalna

sredina ima kapacitete i

voqu da ga sprovede na

svom podru~ju”. On je izra-

zio uverewe da }e primer

^a~ka slediti i drugi gra-

dovi i op{tine u Srbiji.

U posledwe dve godine i

okrug Timi{ sa partneri-

ma iz ^a~ka i ostalih gra-

dova implementira proje-

kat “BE NATUR”, koji mu

omogu}ava da {titi ve-

{ta~ko jezero Surdu, uda-

qeno tridesetak kilometa-

ra od Temi{vara i povr-

{ine ve}e od 100 hektara,

objasnio je zna~aj zajedni~-

kog programa profesor

Poqoprivrednog fakulte-

ta u Temi{varu Ionel

Samfira:

- Sa partnerima iz Gr~-

ke i ^a~ka, sa kojima smo

dobro sara|ivali dve godi-

ne, zajedni~ki smo radili

prekograni~ni Akcioni

plan za stani{ta. Osim to-

ga, napravili smo jednu vr-

stu zoolo{kog centra u Te-

mi{varu za ptice i orga-

nizovali edukacije za

predstavnike {kola, u~e-

nike, turiste...

Turisti~ka organizaci-

ja ^a~ka je upravqa~ za-

{ti}enog podru~ja predela

izuzetnih odlika Ov~arsko

kablarske klisure, zbog ~e-

ga konstantno brine i o za-

{titi prirode. Ov~ar Ba-

wa je pro{le godine dobi-

la status bawe, a ove je

usvojen i Plan detaqne re-

gulacije naseqa, {to su

preduslovi za dovo|ewe

investitora i privla~ewe

ve}eg broja turista, rekao

je direktor Dragoqub Sa-

vi}, uveren da ova ustanova

za to ima i kadrovske i ma-

terijalne resurse: “Sa di-

rektorom Zavoda za za{ti-

tu prirode razgovarali

smo, pored ostalog, i o po-

ve}awu teritorije na{eg

za{ti}enog podru~ja, ~ije

se granice prote`u obodom

planina Ov~ar i Kablar.

To je donekle neprirodno,

jer sa jedne strane je pod-

ru~je za{ti}eno, a sa druge

nije, iako su biqni i `i-

votiwski svet skoro isti.”

M. N.

Organizator akcije je Udru`ewe gra|ana

“Geografsko ekolo{ko dru{tvo”

Akcija koju su 26. oktobra izveli u~enici O[ “Vuk

Karaxi}“, Ekonomske i Prehrambeno - ugostiteqske

{kole, deo je projekta “Po{umqavawe terena koji je

o{te}en u po`aru”, ~iji su finansijeri Grad ^a~ak i

Javno preduze}e “Srbija {ume”.

Pripremu terena, zahva}enog pro{le godine po`arom,

obavili su radnici “Srbija {uma”, koji su, tako|e, obez-

bedili sadnice i pru`ili |acima stru~nu pomo}. Na

prostoru od dva hektara zasa|eno je vi{e od 2.000 sadni-

ca divqe tre{we i time prekinuta praksa da se na ni`im

nadmorskim visinama sade ~etinari, jer to podnebqe ni-

je wihovo prirodno stani{te i zato {to je zimzeleno dr-

ve}e podlo`nije po`aru od listopadnog.

- Pored sanirawa terena, ciq nam je bio da podstakne-

mo mlade da unapre|uju svoje okru`ewe, ali i da ih eduku-

jemo o opasnostima po`ara, wegovim uzrocima i na~ini-

ma za{tite - ka`e koordinator projekta Goran [ipeti}.

Na po{umqavawu je radilo {ezdesetak u~enika, a

predvodili su ih profesorke @ivadinka Jovanovi} Mi-

li}evi} i Aneta Petrovi}, i predsednik „Geografsko

ekolo{kog dru{tva“ Vladan Nicovi}. E. V.

^A^AK ME\U 14 GRADOVA PARTNERA KOJI REALIZUJU PROJEKAT „BE NATUR”

GEJZIR NA PLA@I, MUQE IZ JEZERA

JESEWE PO[UMQAVAWE U GORWOJ GOREVNICI

Turisti~ka organizacija je pro{le godine sa~i-

nila veoma ambiciozan plan izgradwe vizitor cen-

tra u Ov~ar Bawi, ~ija realizacija iziskuje velika

sredstva, zbog ~ega }e u toku ove godine taj projekat

najverovatnije biti korigovan, najavio je direktor

Dragoqub Savi}:

- Osim prate}ih sadr`aja svakog vizitor centra,

predvi|ena je i gradwa kongresne sale sa 300 mesta i

sme{tajnog bloka, kapaciteta 50 le`aja. Predra~un-

ska vrednost takvog objekta je oko 50 miliona dina-

ra. Obra}ali smo se na adrese tri ministarstva i

po{to ni od jednog nismo dibili sredstva, mora}e-

mo da korigujemo plan i izgradimo najneophodnije

sadr`aje. Grad }e najverovatnije otkupiti pet ari

zemqi{ta koje u Bawi prodaje “Luk ojl” i ustupiti

ga TO^ kao korisniku tog prostora, na kome je Pla-

nom detaqne regulacije predvi|ena gradwa vizitor

centra.

KOREKCIJA AMBICIOZNOG PLANA

U^ENICI ZASADILI

VI[E OD 2.000 STABALA

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 15DRU[TVO

- Nagra|ene ^a~an-

ke u Beogradu su

profesor dr Biqa-

na Obrenovi} Kir-

}anski i doktorka

Mirjana Nixovi}

Uorganizaciji Srp-

sko lekarskog dru-

{tva ~a~anske i

gorwomilanova~ke Podru-

`nice, Zdravstvenog cen-

tra ^a~ak, ovda{wih Zavo-

da za javno zdravqe i Udru-

`ewa privatnih lekara, u

hotelu “Morava”, pro{log

petka, odr`ana je tradici-

onalna manifestacija “Da-

ni doktora Dragi{e Mi-

{ovi}a”. Ove godine pre-

dava~i su akcenat stavili

na bolesti digestivnog

trakta, posebno na preven-

ciju i le~ewe kolorektal-

nog karcinoma, a u okviru

kardiolo{kih tema govo-

reno je o savremenim pri-

stupima le~ewa akutnog

infarkta miokarda. Zapa-

`ena predavawa bila su i

iz stomatologije, na temu

sedacija i prevencije bola

u svakodnevnoj stomatolo-

{koj praksi.

Skup su otvorili Rado-

slav Milo{evi}, direktor

Zdravstvenog centra ^a~ak

i Aleksandar Da~i}, pomo-

}ik gradona~elnika za dru-

{tvene delatnosti. Po-

zdraviv{i goste, direktor

Milo{evi} je u~esnicima

stru~nog skupa po`eleo us-

pe{an rad u sticawu novih

znawa i na obnovi onoga

{to su nekada davno nau~i-

li. Osim organizatorima i

sponzorima, direktor je

posebno zahvalio predava-

~ima, i istakao da u godi-

ni skrininga malignih bo-

lesti, veliki zna~aj ima i

skrining kolorektalnog

karcinoma, {to je upravo

bila i jedna od tema ovog

stru~nog skupa.

Obra}aju}i se prisut-

nima, Aleksandar Da~i} je

podsetio da Grad podr`ava

ovakve skupove, kao i na to

da }e od 1. januara naredne

godine primarna zdrav-

stvena za{tita pre}i u

nadle`nost lokalne samou-

prave, zbog ~ega }e, veruje,

dosada{wa dobra saradwa

sa Zdravstvenim centrom,

ubudu}e biti jo{ boqa.

Predsednica Srpsko le-

karskog dru{tva Podru-

`nice ^a~ak dr Nada La-

zovi}, istakla je da je pri-

premqen raznovrstan pro-

gram, prihvatqiv svim

granama medicine. Ove go-

dine svoje stru~ne radove

predstavilo je 11 predava-

~a, uglavnom profesori sa

Medicinskog i Stomato-

lo{kog fakulteta u Beo-

gradu, dok su doktori iz

na{eg okruga pripremili

poster prezentacije. Pod-

setiv{i da se “Dani dokto-

ra Dragi{e Mi{ovi}a”

odr`avaju vi{e od tri de-

cenije, a da se zbornici ra-

dova {tampaju od 1987. go-

dine, dr Nada Lazovi} je

izrazila nadu da }e lekari

sa ovog skupa oti}i oboga-

}eni mnogim saznawa, koja

}e sutra mo}i da primene u

praksi.

Srpsko lekarsko dru-

{tvo Podru`nica ^a~ak

nagradilo je i ovoga puta

doktore priznawem “Lekar

^a~anin u Beogradu”. Ove

godine priznawa su dobili

profesor dr Biqana Obre-

novi} Kir}anski i dok-

torka Mirjana Nixovi} iz

Klini~kog centra u Beo-

gradu.

- Imam obi~aj da ka`em

da sam sve ove godine na

privremenom radu u Beo-

gradu, {to govori o tome

koliko volim da dolazim u

^a~ak, da se dru`im sa mo-

jim drugovima iz Gimnazi-

je i ranog detiwstva, a sa

kolegama sa Internog ode-

qewa sam nastavila sarad-

wu odmah po diplomirawu

- izjavila je Biqana Obre-

novi} Kir}anski, profe-

sorka sa Medicinskog fa-

kulteta, izra`avaju}i za-

hvalnost za uru~enu nagra-

du.

Za ovo “drago prizna-

we” zahvalila je i dr Mir-

jana Nixovi}, koja je nasta-

vila “stazama svog oca”,

~uvenog ~a~anskog lekara

Branka Nixovi}a.

N. R.

UInstitutu za vo}ar-

stvo, pro{le sedmi-

ce, predstavnici

osniva~a Nau~no tehnolo-

{kog parka (NTP) ^a~ak

odr`ali su sastanak sa

konsultantom za inovacije

Juanom Petersom iz Velike

Britanije, koga je anga`o-

vao USAID. Prema re~ima

predsednika Skup{tine

Nau~no tehnolo{kog par-

ka Radisava Marjanovi}a,

u okviru podr{ke razvoju

NTP, USAID anga`uje

svetske eksperte koji pru-

`aju stru~nu pomo} u rea-

lizovawu inovativnih

ideja u ovoj oblasti.

Podsetiv{i da su osni-

va~i NTP dva poslovna

udru`ewa “Gradac 97” i

Unija “^a~ak 2000”, In-

stitut za vo}arstvo, Fa-

kultet tehni~kih nauka,

Agronomski fakultet i

Grad ^a~ak, Marjanovi} je

istakao da je re~ o javno -

privatnom partnerstvu,

koje je vrlo po`eqna for-

ma osnivawa institucija

za podr{ku inovacijama,

konkurentnosti i primene

nauke u praksi.

- Sastanak sa ekspertom

za inovacije Juanom Peter-

som je rezultat podr{ke

koju USAID pru`a razvoju

NTP u prvim koracima.

Osim {to poma`e razvoj

izgradwe institucije,

USAID anga`uje i eksperte

iz inostranstva. Gospodin

Juan Peters je razgovarao

sa predstavnicima svih

osniva~a, o “alatima” i

tehnikama kojima se selek-

tuju dobre inovativne kva-

litetne poslovne ideje, da

bi one bile pogodne za in-

kubaciju u okviru NTP za

razne forme podr{ke i da

bi na kraju bile realizova-

ne. Nau~no tehnolo{ki

park je prakti~no predu-

zetni~ka infrastruktura

na koju se oslawaju predu-

ze}a u prvoj fazi razvoja,

posebno preduze}a koja `e-

le da primene inovacije.

Otuda su osniva~i upravo

obrazovne i nau~ne insti-

tucije, koje su prakti~no

generatori ideja - rekao je

Radisav Marjanovi}.

Prema wegovim re~ima,

u ovoj formi nema brzog

rezultata, mora da se radi

strpqivo i dugo, odnosno

potrebno je vi{e godina da

se selektuju dobre poslovne

ideje, da one budu zaista

ostvarqive, “ispra}ene”

qudskim i materijalnim

resursima i realizovane.

Ali, najva`nije je da se na

kraju do|e do kvalitetnih

rezultatata, nagla{ava

predsednik Skup{tine

NTP.

Me|u ciqevima ove

forme institucija je i sa-

~uvati qude sa posebnim

talentima, odnosno spre-

~iti odlazak onih koji stu-

diraju u na{em ili drugim

gradovima, a poreklom su

iz ^a~ka, ka`e Marjano-

vi}. N. R.

Vosak koji smo do-

bili pretapawem

sa}a iz ko{nice,

koristimo i za potrebe

sopstvenog p~eliwaka.

Ako smo talo`ewem do-

bili odgovaraju}i kva-

litet i uradili steri-

lizaciju na temperaturi

od 120° C, mo`emo od

takvog voska praviti

vo{tane table sa po~e-

cima p~eliweg sa}a, a

to p~elari zovu satne

osnove.

Najstariji sistem

pravqewa satnih osno-

va je izlivawe u ru~noj

presi. Presa je mala me-

talna kadica sa gorwim

delom pri~vr{}enim

{arkama, koji nale`e na

dno dowe posude. Na oba

dela prese je reqef koji slu`i za po~etke

sa}a i koji je presvu~en tankim slojem sre-

bra. Takva presa se obi~no postavqa na

ravnu plo~u od mermera radi lak{eg hla-

|ewa doweg dela posude. Pre sipawa ras-

topqenog voska, u presu se doda neka od

te~nosti za podmazivawe i ~i{}ewe prese,

kako bi se vo{tana tabla lak{e odlepila

nakon izlivawa. Za podmazivawe ovakvih

presa originalno su se koristile razne vr-

ste prirodnih uqa, a na na{im prostori-

ma se koristila surutka, rastvori meda i

rakije i drugo. Ovakvu presu nema~ke pro-

izvodwe „^a~anska p~elarska podru`ni-

ca“ - tada{wi naziv p~elarskog dru{tva,

je za potrebe svojih ~lanova nabavila pre

vi{e od 70 godina, a ovakav sistem je jo{

uvek ponegde u upotrebi.

Modifikovana verzija

ovakve prese kakva se sada

mo`e nabaviti ima izme-

|u gorwe i dowe plo~e re-

qefe od silikona, a kroz

oba dela prese proti~e

voda ~ime je obezbe|eno

hla|ewe voska.

Sve vi{e su u upotrebi

i vaqci za hladno vaqane

satne osnove, a sistem je

ne{to druga~iji. U ovom

sistemu koriste se dva pa-

ra vaqaka, koji se ru~no

okre}u preko mehani~kog

prenosa. Prvi vaqci su

glatki, a drugi reqefni.

Rastopqeni vosak se prvo

razliva u kalupe pravou-

gaonog oblika, ~ija je {i-

rina jednaka du`ini va-

qaka. U tim kalupima vo-

sak se hladi, ali do tem-

perature oko 45° C, kada je jo{ uvek mekan

i kao takav se provla~i kroz glatke vaqke.

Oni prave duga~ku traku glatkog voska ko-

ji se zatim provla~i kroz reqefne vaqke,

koji na wemu ocrtavaju po~etke }elija sa-

}a. Tako ispresovana traka se iseca na po-

trebnu dimenziju ramova koje koristimo u

na{im ko{nicama. Ovako proizvedene

satne osnove pokazuju neke prednosti. Za

proizvodwu satne osnove u ovom sistemu

koristi se mawe voska po jednoj osnovi, a

table su dosta fleksibilnije, tako da ne

dolazi do wihovog pucawa pri savijawu

kao kod izlivanih tabli.

Ovo su neki od ru~nih sistema pravqe-

wa satnih osnova koji se mogu primewiva-

ti i u sopstvenim doma}instvima.

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA “DANI DOKTORA DRAGI[E MI[OVI]A”

NOVA SAZNAWA ZA BOQU PRAKSUNOVA SAZNAWA ZA BOQU PRAKSU

ODR@AN SASTANAK PREDSTAVNIKA OSNIVA^A NTP

I KONSULTANTA ZA INOVACIJE JUANA PETERSA

SAVETI ZA P^ELARE

PODR[KA RAZVOJU

PRERADA VOSKA ZA

POTREBE U P^ELARSTVU

16 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

„Pri~a o quba-

vi i tami“ je `i-

votno delo najpo-

znatijeg i najpri-

znatijeg savreme-

nog izraelskog pi-

sca. Autobiogra-

fija pisana u for-

mi romana, izuzet-

na drama puna hu-

mora, ali i veoma

potresnih scena,

pri~a o jevrejskom

narodu ispri~ana

kroz prizmu Ozove

porodice.

Qubav i tama

samo su dve od mo}-

nih sila koje pro-

`imaju izuzetnu,

dirqivu pri~u

Amosa Oza. Autor

nas vodi na zavodqivo putovawe kroz svoje detiwstvo i

mladi}ko doba, od ratom razru{enih ulica Jerusalima

~etrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, do pakle-

nog braka dvoje dragih, dobronamernih qudi – nervo-

znog, racionalnog oca i sawarewu sklone, romanti~ne

majke. Izme|u wih dvoje zati~e se jedan mali de~ak koji

na ple}ima nosi breme prethodnih nara{taja.

Ovo je `ivotopis bez premca koji `udi da bude pro~i-

tan i oplakan.

Nov roman

Sofi Kinsele au-

torke popular-

nih bestselera iz

serijala o kupo-

holi~arki obra-

dova}e sve wene

obo`avaoce .

„Prva bra~na

no}“ je zabavna,

duhovita pri~a o

Loti, romanti~-

noj `eni koja je

po{la na bra~no

putovawe, a da s

mu`em pre ven~a-

wa nije nikada

vodila qubav, i

wenoj sestri

Flis, koja ima

o~ajan brak i po-

ku{ava da osuje-

ti Lotin. Loti

samo `eli da se uda, naravno, za onog pravog. Sigurna je

da }e je wen momak zaprositi. Ali, kad prosidba izosta-

ne, a ona sretne svoju prvu qubav iz rane mladosti, Loti

se odlu~uje na drasti~an korak. Ven~a}e se odmah, bez ve-

ridbe, bez gu`ve i, pre svega, bez seksa pre nego {to budu

zvani~no ven~ani. To je savr{en plan! Flis se bori s ko-

{marnim razvodom i samo `eli da wena mla|a sestra Lo-

ti nipo{to ne ponovi wene gre{ke. Zakqu~uje da po sva-

ku cenu mora spre~iti Lotinu udaju i zato kre}e za

(ne)sre}nim parom koji putuje da provede medeni mesec na

jednom gr~kom ostrvu. Ho}e li Loti do`iveti prvu bra~-

nu no} za pam}ewe... ili za zaborav?

Sofi Kinsela

PRVA BRA^NA NO]

Amos Oz

PRI^A O QUBAVI I TAMI

Na 37. Festivalu srpskih gu-

slara Srbije, Crne Gore i

Republike Srpske, odr`a-

nom od 24. do 26. oktobra 2013. godi-

ne u Podgorici, ~lanovi ~a~anskog

Guslarskog dru{tva “Tanasko Raji}”

postigli su solidan uspeh u konku-

renciji 40 narodnih guslara, koji su

stekli pravo u~e{}a na republi~kim

festivalima. ^a~anski narodni gu-

slar Milan Mrdovi} zauzeo je tre}e

mesto, a Mili} [apowi} jedanesto.

Festival je odr`an u Hramu Hri-

stovog Vaskrsewa s blagoslovom i

pokroviteqstvom arhiepiskopa ce-

tiwskog i Mitroploita crnogorsko-

primorskog Amfilohija Radovi}a,

koji je bio i predsednik festival-

skog odbora. Bio je posve}en obele-

`avawu 200. godi{wice ro|ewa Pe-

tra Drugog Petrovi}a Wego{a i

1700 godina dono{ewa Milanskog

Edikta.

Organizator festivala bio je Sa-

vez srpskih guslara, Savez guslara

“Du{anovo carstvo”, a doma}in ma-

nifestacije NVU Dru{tvo guslara

“Vojvoda Mina Radovi}” iz Podgo-

rice.

Pobednik 37. Festivala srpskih

gusala je narodni guslar Veqko \u-

ranovi}, a drugo mesto osvojio je \o-

ko Koprivica. Za prva tri mesta u

pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji

dodeqeni su pehari i diplome, a sala

je bila prepuna obe ve~eri, ka`e An-

drija Miliki}, predsednik amater-

skog guslarskog dru{tva iz ^a~ka.

Prvog festivalskog dana odr`ana je

Duhovna akademija posve}ena godi-

{wici Wego{evog ro|ewa na kojoj je

mitropolit Amfilohije dodelio or-

den Svetog Petra Cetiwskog narod-

nom guslaru Mirku Dobri~aninu, a

orden Zlatni Wego{ev lik, narod-

nom guslaru Bo{ku Vuja~i}u. ^a~an-

ski guslari su nakon takmi~ewa u

Podgorici, posetili i manastir

Ostrog o poklonili se mo{tima Sve-

tog Vasilija Ostro{kog. Z. L. S.

U~esnici 18. susreta Podru`nice

Dru{tva arhivista Srbije bili

su predstavnici sredi{ta u

U`icu, Kragujevcu, Kru{evcu,

Kraqevu, Novom Pazaru, Jagodini i

^a~ku sa gostima iz Zaje~ara. Na sas-

tanku odr`anom pro{log ~etvrtka u

~a~anskom Me|uop{tinskom istori-

jskom arhivu bilo je re~i o inicijati-

vama u radu Arhivisti~kog dru{tva

Srbije i re{avawu stru~nih, organiza-

cionih, finansijskih i zakonodavnih

pitawa. Imaju}i na umu da je Dru{tvo

arhivskih radnika Srbije, osnovano

1954. godine, kada su glavni problemi

bili arhivske zgrade i kadar, a potom i

status institucije koja od dr`avnog i

istorijskog atributa postaje i upravna

i nau~no kulturna ustanova.

Precizirana je i delatnost arhiva,

usmerena na dokumenta koja svedo~e

pro{lost jednog dru{tva, pa stoga

arhivi dobijaju prefiks istorijski, za

razliku od takozvanih operativnih

arhiva - registratura, podsetila je

Lela Pavlovi}a, direktorka ustanove

doma}ina. Predsedavaju}i skupa po

dogovoru ove godine je bila Mira Axi}

iz ~a~anskog arhiva.

Arhivisti su pored nastavka rada

obnovqenog Dru{tva arhivista Srbije

razmatrali i konkretne probleme,

kakvi su uskla|ivawe cenovnika za

naknadu usluga koje arhivi vr{e, a

odnose se na visinu nadoknade koju izd-

vajaju ste~ajni upravnici iz ste~ajne

mase za sre|ivawe i preuzimawe

arhivske gra|e i registraturskog

materijala, do izdavawa dokumenata za

regulisawe prava povra}aja imovine.

I problem finansirawa arhiva vezan

za osniva~a bio je na dnevnom redu ovog

sastanka, po{to jo{ uvek postoje

arhivi kod kojih ova vitalna ta~ka

nije regulisana na zadovoqavaju}i

na~in, naro~ito posle 2004. godine

kada su Zakonom o ra~unovodstvu

arhivi preba~eni sa buxeta

Ministrstva kulture na buxet

lokalnih samouprava. Kao primer je

predo~ena struktura finansirawa

~a~anskog Me|uop{tinskog Arhiva,

~iji su osniva~i Grad ^a~ak i op{tine

Gorwi Milanovac i Lu~ani, ali je

Ugovorom o regulisawu me|usobnih

prava, obaveza i odgovornosti osni-

va~a iz 2007. precizirano da, uz

kadrovska re{ewa i izbor organa

uprave, celokupno godi{we finansir-

awe preuzme Grad ^a~ak, a druga dva

osniv~a svoj deo upla}uju naknadno na

ra~un nosioca obaveze i to op{tina

Gorwi Milanovac 20 odsto, a Lu~ani

10 odsto od planiranih sredstava.

Raspravqalo se i o tome kakav je stav

ste~ajnih upravnika prema arhivskoj

gra|i preduze}a u ste~aju i nadok-

nadama za preuzimawe i sme{taj doku-

mentacije u Arhiv.

Sa sastanka Podru`nica potekao je

i predlog da Nagradu “Zlatna arhiva”

iz Fondacije “Aleksandar

Arnautovi}” ove godine dobije

Miladin Milo{evi}, v. d. direktora

Arhiva Jugoslavije, zbog impresivne

biografije i izuzetnog odnosa prema

kolegama iz drugih arhiva.

Z. L. S.

“Sawajmo zajedno, bajke su prve sawaonice i ma{tao-

nice,” bile su pozdravne re~i brojnim pred{kolcima i

wihovim roditeqima u petak, 18. oktobra, u Klubu Doma

kulture, kada je otvorena izlo`ba radova “Probu|ene baj-

ke” i prire|en zanimqiv umetni~ki program za decu, u

kome je u~estvovao i izlo`bu otvorio pesnik iz Kraqeva

Dejan Aleksi}, a to izma{tavawe bajki i wihovo preta-

kawe u ~arobnu umetnost de~jeg sveta, organizovala je

Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” sa Pred-

{kolskim ustanovama “Radost” i “Moje detiwstvo” u

okviru De~je nedeqe i De~jeg oktobra. Muzikom i igrom

mali{ane su uveseqavali najmla|i polaznici “Star dance

studija”, brejkdenseri i wihovi malo stariji drugari…

Na ovu bajkovitu izlo`bicu organizovano su do{li i

pred{kolci iz Zabla}a i O[ “Filip Filipovi}”. A

kwiga “[ta se koga ti~e kako `ive pri~e” pisca za decu

Dejana Aleksi}a u izdawu kreativnog centra, bila je po-

vod za novo dru`ewe sa ovim stvaraocem. Re~ je o kwizi u

kojoj su zapravo pri~e junaci pri~e, koja je svojevrsni po-

ziv na ~itawe i igru, o kojoj }e deca razmi{qati i kada

sklope wene korice, rekao je Aleksi} i na zanimqiv i

jednostavan na~in animirao mali{ane i “uvukao” ih u

svoju igru postavqaju}i im nagradna kviz pitawa “koli-

ko brzo mislite”, zadaju}i brzalice, zagonetke, izazivaju-

}i rivalstvo izme|u devoj~ica i de~aka u znawu i spret-

nosti… Izlo`ba je otvorena do 1. novembra.

Z. L. S.

^A^ANI NA 37. FESTIVALU SRPSKIH GUSALA U PODGORICI

VISOKO KOTIRANI

MRDOVI] I [APOWI]

IZLO@BA GRADSKE BIBLIOTEKE I PRED[KOLSKIH USTANOVA

ODR@AN 18. SUSRET PODRU@NICE DRU[TVA ARHIVISTA SRBIJE

PROBU\ENE BAJKE

OD STATUSA DO FINANSIJA

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Mislili ste da ga

poznajete? Razmi-

slite opet. Zakqu-

~ana soba. Le{. ^o-

vek s no`em u ruci.

Kad je [erlokov

brat otkriven s no-

`em u ruci, nagnut

preko le{a, sve je

ukazivalo na jasan

slu~aj ubistva. Me-

|utim, [erlok nije

bio tako siguran u

to. Re{ewe zagonet-

ke zahteva}e putova-

we od Londona do

Moskve, u napetoj

potrazi za tragovi-

ma. Da li }e [er-

lok otkriti istinu

i pravog krivca...

ili }e Majkroft za-

vr{iti na ve{ali-

ma?

Kao da nije do-

voqno {to

mora da se nosi sa

svim „lepotama“

tinejxerskog doba,

Beka je stekla re-

putaciju sawarke.

Propustila je ~ak

i priliku da u~e-

stvuje u {kolskoj

postavci Briqan-

tina.

Me|utim, re{ena

je da se prijavi na

takmi~ewe za Pop

princezu, i tako

dobije {ansu da

promeni sliku o

sebi.

Beka bez sumwe po-

seduje i glas i ta-

lenat, ali svi se

pitaju – ho}e li

biti istrajna i dosledna?

Uz pomo} prijateqa, Beka napreduje sve vi{e, a kada wen

otac shvati koliko se ona trudi, dobija i wegovu podr-

{ku. Ohrabrena, Beka }e uvideti da se istrajnost i upor-

nost isplate, a ako zatreba, dodatnu motivaciju mo`da

dobije ba{ od de~ka koji joj se dopada...

Keti Hopkins

POP PRINCEZA

Endru Lejn

MLADI [ERLOK

HOLMS: CRNI LED

- Petar Srni} je darovao 30.000 evra za pokri-

vawe crkve, a pre nekoliko godina poklonio je

u centru Beograda i tri stana Beogradskom

univerzitetu

Svoju krsnu slavu, Svetu Petku, u nedequ je prosla-

vio i hram u izgradwi u Ostri, koji je posve}en

ovoj svetiteqki. Doma}in slave bio je me{tanin

Igrutin Beli} sa porodicom. Svetu liturgiju slu`io je

mesni paroh Mi}o Veli~kovi} uz saslu`ewe sve{tenstva

~a~anske crkve, koji je zahvalio lokalnoj samoupravi, Me-

snoj zajednici, svim ktitorima i prilo`nicima na pomo-

}i u dosada{woj izgradwi crkve. Slavski kola~ i `ito su

osve{tani i se~eni u prisustvu gradona~elnika ^a~ka Vo-

jislava Ili}a i brojnih vernika. Pro{le godine su od

prilo`ene gra|e qudi koji nisu iz ove parohije ura|ena

vrata i stolarija, kube je omalterisano, a u toku je pokri-

vawe crkve, koje je trenutno zastalo zbog izvo|a~a radova.

Me|u velikim darodavcima crkve Svete Petke u Ostri je

Petar Srni}, ~ovek koji je pre nekoliko godina poklonio

tri stana u centru Beograda Beogradskom

univerzitetu.

Srni} isti~e da je poznata ~iwenica da se

crkve grade decenijama, pa ~ak i generacija-

ma, zato {to su to skupi objekti, jer samo

oslikavawe hrama ko{ta isto koliko i wego-

va izgradwa, a poznato je da je finansirawe

hramova zasnovano na prilozima vernika ko-

ji su skromni. Naveo je primer beogradskog

hrama Sveti Sava, koji se gradi vi{e od 100

godina i jo{ nije zavr{en.

- Ovaj hram u Ostri se gradi tek 73 godine.

Temeqi su osve{tani 1940. me|utim, do{ao je

rat i jasno, u takvim uslovima se nije mogla

graditi crkva. A posle toga, vreme je bilo gore nego rat-

no. Iako je tu bio prikupqen sav gra|evinski materijal,

crkva je trebalo da se pravi od kamena, ali vlasti su taj

kamen iskoristile za potporne zidove za puteve, tako da

niko nije mogao ni da pomene wenu izgradwu. I ne znam, da

li se uop{te neka crkva izgradila ovde za vreme velike Ju-

goslavije zbog takvog stava vlasti. Ja bih napomenuo da je

Velimir Ili} dao veliki doprinos time {to je dao po~et-

ni kapital za izgradwu ove crkve, da ne ka`em da je obno-

vio i samu ideju. Kad je crkva po~ela da se gradi, ja sam se

tu pridru`io i obezbedio ~etiri donacije od Ministar-

stva vera. I kad sam prvi put ~uo zvono u na{em selu, to-

liko sam bio uzbu|en da sam tog dana bio van sebe, jer smo

mi i{li u susedno selo u crkvu. To zvono se ogla{ava ne-

deqom, u dane crkvenih praznika, u dane smrti i tako da-

qe. Osetio sam potrebu da i ja tome pripomognem – ka`e

Petr Srni}.

Zato je pre nekoliko godina oglasio prodaju svoje vi-

kendice u Ostri, koja je vi{e ku}a, sa naznakom ko uplati

Crkvenom odboru 40.000 evra, taj }e od wega do-

biti kqu~eve i sve stvari koje se tamo nalaze.

Me|utim, nije bilo odziva, zato {to je ve} poo-

davno kriza u prodaji nekretnina, i u gradovi-

ma, da ne govorimo u selima. Da ne bih ispao

“la`ov”, kako sam ka`e, svoj stan, koji se nala-

zi u Beogradu pored samog hrama Svetog Save, u

kojem je posle penzionisawa 17 godina obavqao

privatnu delatnost je prodao i uplatio 30.000

evra za pokrivawe crkve u Ostri. To pokrivawe

je trebalo da se zavr{i za dva meseca, ali se

odu`ilo zbog neodgovornosti gra|evinara.

Ipak, Srni} o~ekuje da }e to ovih dana biti

ura|eno i ponosan je zbog toga i ka`e da mu je ” `ao {to se

na{i imu}niji qudi te{ko odlu~iju da daju neke ve}e pri-

loge, vaqda smatraju da }e to poneti sa sobom, a ba{ bih

voleo da vidim kako…”

Pored stanova koje je poklonio Beogradskom univerzi-

tetu Petar Srni} se trudio da pomogne svom selu i tako

{to je obezbedio donacije za izgrawu i opremawe ambu-

lante, za vodovod, izgradwu jednog kilometra puta itd.

Tridesetak godina je prikupqao i kupovao kwige i for-

mirao lepu i veliku biblioteku, ali kada je pre tri godi-

ne hteo da je pokloni svom selu, video je da je selo pobeglo

u grad, i da dece nema. Zato je 300 kwiga izdvojio za Osnov-

nu {kolu u Ostri, a ostalo poklonio Gradskoj bibliote-

ci u ^a~ku. -Trudio sam se da pomognem gde sam god mogao

u svom duga~kom radnom veku, imao sam mogu}nosti da po-

ma`em, i uvek sam pomagao…- ka`e Srni}, o`ivqavaju}i

svojim nesebi~ nim gestom, ali i mogu}nostima, staru i u

srpskom narodu gotovo zaboravqenu instituciju zadu`bi-

narstva, mecenatstva i pokroviteqstva. Z. L. S.

PROSLAVQENA SVETA PETKA, KRSNA SLAVA CRKVE U OSTRI

Kulturno umetni~ko dru{tvo “Srpski jelek” ve} 11

godina kao svoju krsnu slavu obele`ava Svetu

Petku, prepodobnu mati Paraskevu, a tako je bilo

i ove nedeqe. U toplom ambijentu dru{tva poznatog po

izvornoj pesmi i kulinarskim ve{tinama {irom Srbije

i Balkana, saznajemo da `enska i mu{ka izvorna peva~ka

grupa “Jeleka”, na ~elu sa Mladenom Gojkovi}, gde god se

pojave ni`u uspehe. U konkurenciji 300 takmi~ara i 50

ekipa, krajem septembra su osvojili drugo mesto, nakon

pro{logodi{weg prvog, na tradicionalnoj 23. “Pasuqi-

jadi”, kulinarskoj manifestaciji koja se odr`ava u Kra-

qevu. KUD “Srpski jelek” je ove godine organizovalo i

u~estvovalo na vi{e humanitarnih koncerata: u februa-

ru u Domu kulture “Srcem za grad”, namewen licima sa

posebnim potrebama, potom sredinom jula na Gradskom

trgu, u Ka~ulicama - poseta Domu starih, nastupali su za

porodicu Plani~i} u Slatini, pevali sa Miroslavom

Ili}em u ^a~ku na humanitarnom koncertu za `enu iz

Mr~ajevaca, odnosili pomo} porodici u Ku{i}e… Na-

stupali su i na brojnim manifestacijama narodnog i du-

hovnog stvarala{tva: u @i~i, Kwi`evnom klubu “Ivo

Andri}” u Zemunu, gde je svoju poeziju kazivao ~lan dru-

{tva Mirko Bo{wakovi}, Kosidbi na Rajcu, “Kajsijadi”

u Miokovcima, Oplena~koj berbi u Topoli, Bawi Vrujci,

“Kupusijadi” u Mr~ajevima, Sajmu turizma… Sa svih ma-

nifestaicja doneli su diplome i zahvalnice… Planira-

ju da ponovo posete Ka~ulice, a najve}i posao i veliku

odgovornost Mladena Gojkovi} ka`e ose}a u pripremama

za veliki koncert po~etkom februara u Domu kulture, ka-

da }e ponovo pevati, spremati i darovati one, kojima je

`ivot neke radosti uskratio, pevati ponovo “Srcem za

svoj grad”… Z. L. S.

I KUD „SRPSKI JELEK” OBELE@IO SVETU PETKU

SLAVU DO^EKALI SA NOVIM USPESIMA

SRNI] VELIKI DARODAVAC

Petar Srni}

18 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEVODI^

PETAK 1. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 INTERAKCIJA

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 2. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 KONCERT

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 MUZI^KA APOTEKA

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA 3. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM – MALA PRINCEZA

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 SPORTSKA GALAKSIJA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 KARUSEL

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 4. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRICICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI –

ZASTAVA FILM

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 5. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strast –

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZA-

STAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 Beli luk I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA 6. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA –Izlog strasti –

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK 7. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -

TV

PROGRAM

UTORAK-PETAK, 5-8. novembar 2013.

9. KIDS FEST – revija igranih i animiranih dugome-

tra`nih filmova za decu

Nova produkcija – sinhronizovani i titlovani na srps-

ki

Velika sala, u 12:00 i 19:30

UTORAK, 5. novembar 2013.

ZIP, ZAP I KLIKERA[KA BANDA

SREDA, 6. novembar 2013.

GOSPODIN MESEC

^ETVRTAK, 7. novembar 2013.

DE^AK DETEKTIV

PETAK, 8. novembar 2013.

DAN VRANA

UTORAK, 5. novembar 2013.

IV BALKANSKA IZLO@BA/ REKA-KWIGA-MOST

Izlo`bu otvara Edvard Lusi Smit

Velika sala, u 17:00

^ETVRTAK, 7. novembar 2013.

NAJGORI I NAJSVETLIJI TRENUCI SRPSKE

ISTORIJE - predavawe

Predava~ dr Predrag Markovi} iz Beograda

Mala sala, u 19:30

DOM KULTURE ^A^AK

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 19MARKETING

marketing 032/342-276

Ne retko uzrok sao-

bra}ajnih nezgoda

je direktan ili in-

direktan uticaj lekova na

voza~e. Ja~e prehlade nisu

zimi ni{ta neobi~no, a

upotreba pojedinih lekova

mo`e znatno da umawi spo-

sobnosti voza~a ili ~ak

doprinesu ja~em ose}aju

umora. Osim toga, mogu i

uticati na vid, smawewe

motorne sposobnosti, kon-

centracije.

Ukoliko i pored bo-

lesti morate da vozi-

te, po`eqno je pridr-

`avati se slede}ih

saveta:

Pitajte lekara koliko

vremena po uzimawu leka

ne biste smeli da sednete

za volan.

Po potrebi, uzmite al-

ternativni medikament.

Obavezno se pridr`avaj-

te nazna~ene doze.

Pro~itajte uputstva ili

pitajte doktora o ne`eqe-

nim efektima lekova.

Nemojte da pijete alko-

hol koji poja~ava ne`eqene

reakcije.

Vodite ra~una kakav je

uticaj uzimawa razli~itih

vrsta tableta.

Jedno je izvesno, vita-

mini u tabletama nemaju

ne`eqena dejstva, poput

umawene koncentracije,

umora, slabqewa vida...

Naprotiv, a jo{ boqe je je-

sti sve`e vo}e i povr}e

umesto tableta.

UMOR I VO@WA

Kada je re~ o umori, le-

kovi vrlo ~esto nisu glav-

ni krivci. Iskustva voza-

~a koji su se borili sa

snom za volanom su nevero-

vatna.

- Vra}ao sam se kasno sa

jedne zabave van grada. Da

ironija bude ve}a, san me

uhvatio na 500 metara od

ku}e. Bilo je vrlo hladno,

negde krajem januara, otvo-

rio sam sve prozore na au-

tomobilu, parkirao se po-

red puta i iza{ao napoqe

da se umijem snegom i NI-

[TA! Napoqu mi je bilo

koliko-toliko dobro, ali

unutra mi se opet nevero-

vatno spavalo. Na kraju

sam opet iza{ao iz automo-

bila i uradio nekoliko ve-

`bi. To mi je pomoglo da

nekako do|em do ku}e. Od

tada izbegavam da no}u vo-

zim du`e relacije - pri~a

jedan profesionalni vo-

za~.

Te{ko je utvrditi koli-

ko je ta~no saobra}ajnih

nezgoda, lak{ih ili te`ih,

nastalo zbog umora voza~a.

Mnogi nerado priznaju da

su zaspali tokom vo`we.

Najpouzdaniji savet koji

stru~waci daju voza~ima je

da ~im osete umor, stanu,

parkiraju se pored puta i

malo odspavaju. Vrlo je

efektan jo{ jedan: “Ne se-

dajte umorni za volan”.

MU^NINE

U AUTOMOBILU

Zvu~i neverovatno, ali

vi{e istra`ivawa otkri-

la su da su mu~nini sklo-

niji mu{karci, nego `ene.

One se naj~e{}e javqaju u

visokim vozilima (venovi-

ma ili terencima), nego u

limuzinama, na zadwim se-

di{tima, kao i kada je vi-

soka temperatura.

Voza~i su potpuno imu-

ni na ove tegobe. Ali, de-

{ava se da osoba koja vozi

ne oseti nikakvu tegobu, a

ukoliko pre|e na sedi{te

suvoza~a, krenu problemi.

Z. J.

20 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

VO@WA I ZDRAVSTVENI PROBLEMI

SAOBRA]AJ

GRIPOZNI ZA VOLANOMKako izbe}i mu~ninu:

Pre polaska na put, ostavite automobil u hladu.

Ako nema klime u vozilu, trebalo bi otvoriti prozo-

re.

Po`eqno je da voza~i voze lagano i mirno, bez naglih

zaokreta, ko~ewa i ubrzavawa.

Ne kretati na pun “punog stomaka”.

Izbegavati te{ku hranu, slatki{e i vo}ne sokove.

Po`eqno je ponekad popiti tabletu protiv mu~nine.

Pre polaska pojesti malo ~okolade, hleba ili zelenih

maslina.

Ne ~itati, ne pri~ati i ne pu{iti u vozilu.

Praviti ~e{}e pauze.

marketing 032/342-276

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 21MARKETING

22 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINELU^ANI

Proizvodwa }umura, po

kojoj su nekada davno

bili prepoznatqivi

mnogi krajevi Srbije,

danas je sasvim retko i

skoro zaboravqeno za-

nimawe. Ipak, ovaj, ka-

ko su ga popularno na-

zivali, garavi zanat,

opstaje i danas u mno-

gim draga~evskim seli-

ma. Kada krenete kroz

Draga~evo, `ivopisnu

sliku brdsko-planin-

skih predela upotpuwu-

ju brojne kupole starih

}umurana, koje golicaju

radoznalost putnika

namernika. Samo neke

od wih su danas aktiv-

ne. Ovih jesewih dana

iz wih izlazi gusti

dim, kroz koji se jedva

naziru qudi. Oni u`ur-

bano pripremaju drva i

kontroli{u cugove na

zidanim kupolama, iz

kojih }e za samo neko-

liko dana izvaditi vr-

lo kvalitetan }umur.

Bez wega se, ina~e, i ne

mo`e zamisliti dobar

ro{tiq.

Kako tvrde Draga~evci,

najboqi }umur se pra-

vi u wihovom kraju, jer

su se ovim vidom proizvodwe ve-

oma uspe{no bavili wihovi pre-

ci stotinama godina unazad.

Ovaj zanat je jedan od najstarijih

i najte`ih. Drveni ugaq, odno-

sno }umur, i danas se proizvodi

na isti na~in kao davnih godina

- kontrolisanim sagorevawem

drvate uz mali protok vazduha.

Istina, aktivnih }umurna u dra-

ga~evskom kraju ima mo`da sto-

tinak. Nekada su pravqene is-

kqu~ivo od gline, a ove dana{we

zidane su ciglom i prelepqene

blatom. Dobar majstor kupolu za

proizvodwu }umura sazida za dva

dana, a prose~ni vek trajawa

ovakvih }umurana je desetak go-

dina. Ipak, ono po ~emu se raz-

likuju ove dana{we }umurxije od

onih nekada{wih jeste zarada.

Ranije se od tog posla mnogo la-

godnije `ivelo, a danas se Draga-

~evci wime bave vrlo retko i to

iskqu~ivo da bi dopunili ku}ne

prihode, jer je ekonomska kriza,

kako ka`u, neumoqiva. Ina~e,

samo od proizvodwe }umura, te-

{ko da bi se slatko hleba najeli.

Iako smo u Vi~u stigli u ra-

nim jutarwim ~asovima, sedam-

desetogodi{wi Doj~ilo Stojko-

vi}, poznati draga~evski }umur-

xija, uveliko se latio posla. Dok

se iz }umurane dimilo, on je mo-

tornom testerom sekao drva i

pripremao ih za naredni proiz-

vodni ciklus. Kako pripoveda

na{ doma}in, kada je po~eo da se

bavi ovim poslom, bilo je to da-

leko unosnije. Svojim rukama je

podigao prvu }umuranu i od we je

ostvarivao sasvim dobru zaradu,

a bilo je to 1990. godine. Kako je

vreme prolazilo, zarada je bila

sve lo{ija, a zbog ekonomske

krize i hroni~ne besparice koja

je zavladala na selu, sve vi{e

qudi je poku{avalo da koji di-

nar zaradi od proizvodwe }umu-

ra.

- Kada sam davnih godina po-

~eo da se bavim ovim poslom, }u-

mur je imao dobru cenu. Danas

cena ne mrda. Dobijamo 350 ili

360 dinara po xaku plafon, a u

jednu vre}u staje od 15 do 17 ki-

lograma }umura. Za moju }umura-

nu je neophodno 13 metara drva.

Lo`i se ukupno deset dana, sa

povremenim pauzama koje traju

dan-dva, da se }umur sladi. Za

wegovo ga{ewe je neophodna vo-

da. Ipak, najvi{e vremena pro-

vodim u pripremawu drva - ka`e

Doj~ilo i dodaje da je za proiz-

vodwu }umura najboqa bukovina,

cerovina i grabovina. Naravno,

kvalitetno drvo se koristi za

ogrev, a oni ostaci - za }umur.

Stojkovi} ka`e da u svaku }u-

muranu staje mnogo drva, a kad se

}umur proizvede slaba je zarada.

Da bi do{ao do sirovine, svaki

}umurxija ula`e mnogo fizi~kog

rada.

- Ovo nije lak posao. Kad }u-

muranu potpali{ - naguta{ se

dima. Nekad ne mo`e{ da do|e{

do daha, pa ti je jedini izlaz da

sko~i{ sa kupole. Ovo je veoma

rizi~an posao, jer }umurana mo-

`e da eksplodira. Ne doga|a se

tako ~esto, ali je bilo takvih

slu~ajeva u na{em kraju. Na svu

sre}u, nije bilo povre|enih.

Mnogo truda i reskirawa za sa-

svim malo para. Nije ~udno {to

u narodu ~esto ka`u: “ Ko je drva

seko i }umur peko - ni{ta nije

steko”. Ako ~ovek sve ovo uzme u

obzir, ova izreka je ta~na. Koli-

ko se trudimo, slabu vajdu ima-

mo, ali {ta da se radi kad je ta-

ko. Pritisla kriza sa svih stra-

na, pa nam je zauvar svaki dinar.

Ne bismo mogli da `ivimo samo

od }umurane, ali nam ona dobro

do|e da dopunimo ku}ne prihode

- isti~e Doj~ilo.

Kako nam je ispri~ao ovaj

vredni draga~evski }umurxija,

koji se povremeno bavi i zida-

wem }umurana, da bi se sazidala

jedna osredwa kupola neophodno

je oko dve hiqade cigli. Gradwa

ide brzo i nova }umurana se za-

vr{ava naj~e{}e za dva dana.

Proizvodwa }umura je sezon-

ski posao. Kupci ovog proizvoda

su naj~e{}e vlasnici restorana

sa raznih podru~ja Srbije. Kako

smo saznali, postoje i qudi koji

otkupquju }umur na podru~ju

Draga~eva i prodaju ga u drugim

krajevima Srbije. Vrlo ~esto

kupci dolaze i sami. ]umur je

ostao neprevazi|eni izum u pri-

premawu hrane, pa otuda i daqe

postoji solidna tra`wa za ovom

vrstom proizvoda. Dakle, dokle

god postoje pravi gurmani - }u-

murxije }e bar povremeno imati

posla. Kad zacvr~i meso na ro-

{tiqu - svi u`ivaju u opojnom

mirisu i ukusu hrane. Slabo se

se}aju ekologije, a jo{ mawe bri-

nu koliko je isplativ posao }u-

murxija.

V. S.

DOJ^ILO STOJKOVI], POZNATI ]UMURXIJA IZ VI^E,

GOVORI O TAJNAMA DREVNOG DRAGA^EVSKOG ZANATA

UPRKOS SLABIJOJ ZARADI,

]UMURANE OPSTAJU]UMURANE OPSTAJU

UPRKOS SLABIJOJ ZARADI,

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 23LU^ANI

Na najnovijoj sednici Op{tinskog

ve}a, odr`anoj u ~etvrtak u zgra-

di Na~elstva u Gu~i, kojoj je pri-

sustvovalo devet ve}nika, razmatrano je

13 ta~aka dnevnog reda. Nakon usvajawa

zapisnika sa 39. sednice, ~lanovi Op-

{tinskog ve}a su razmatrali predloge od-

luka o visini stope poreza na imovinu za

2014. godinu, odre|ivawu zona na terito-

riji lokalne samouprave, kao i visini

stope amortizacije za utvr|ivawe poreza

na imovinu.

Kako je navela u svom izlagawu Zagor-

ka Mirkovi} iz Odseka za utvr|ivawe i

kontrolu lokalnih javnih prihoda, Zakon

o imovini je pretrpeo odre|ene izmene,

koje su usvojene 30. maja, a stupi}e na sna-

gu 1. januara naredne godine. Najva`niji

razlozi za dono{ewe ovog zakona su inte-

grisawe naknade za kori{}ewe gra|evin-

skog zemqi{ta u porez na imovinu i pod-

sticawe vlasnika da zemqi{te koriste za

najisplativije namene. Odvaja se vrednost

zemqi{ta od vrednosti objekata koji su

podignuti na wemu. Porez na poqopri-

vredno i {umsko zemqi{te ranije se nije

napla}ivao, jer je katastarski prihod bio

isuvi{e nizak. Ubudu}e }e vrednost po-

qoprivrednog i {umskog zemqi{ta biti

vezana za korisnu povr{inu i prose~nu

cenu po metru kvadratnom u odgovaraju}oj

zoni, rekla je Zagorka Mirkovi} i dodala

da se i predmet oporezivawa mewa. Opo-

rezuje se gra|evinsko, poqoprivredno,

{umsko zemqi{te, stanovi, ku}e, poslov-

ne zgrade, gara`e i gara`na mesta. Pore-

ska osnovica za gra|ane utvr|uje se prime-

nom korisne povr{ine i prose~ne cene po

kvadratnom metru odgovaraju}e nepokret-

nosti u zoni u kojoj se nalazi. Lokalne sa-

mouprave do 30. novembra moraju doneti

odluke o stopi poreza na imovinu, zona-

ma, sa naznakom najpovoqnije zone na te-

ritoriji, i stopi amortizacije.

- Na{ predlog je da se stope poreza na

imovinu na nepokretnosti poreskih obve-

znika koji vode poslovne kwige ostane 0,4

odsto, {to je stopa koju predvi|a zakon, a

za one koji ne vode poslovne kwige stopa

poreza na pravo zemqi{ta je 0,3 odsto, s

tim {to se primewuje progresivno u zavi-

snosti od vrednosti imovine. Za vrednost

imovine do 10 miliona dinara primewuje

se stopa 0,4 odsto - istakla je Zagorka

Mirkovi}.

^lan Op{tinskog ve}a Rado{ Milova-

novi} predlo`io je da stopa za obveznike

koji vode poslovne kwige bude 0,3 odsto,

jer se naknada za gra|evinsko zemqi{te

od slede}e godine stapa sa porezom na

imovinu. On je rekao da bi dr`ava u na-

rednom periodu trebalo da vodi vi{e ra-

~una o privredi, jer ukoliko Vlada nasta-

vi da puni buxet “na teret onih koji rade,

a oni su malobrojni - sve }e firme biti

zatvorene”. Predlog Milovanovi}a je

prihva}en, a usvojeno je i da stopa za ne-

pokretnosti poreskog obveznika koji ne

vodi kwige bude 0,3 odsto. Radovan Ili}

je sugerisao da porezi za imovinu, poqo-

privredno, {umsko zemqi{te, proporci-

onalno budu umaweni za 25 odsto, jer ima

mnogo stara~kih doma}instava koja ne}e

mo}i da izdvoje toliko novca. Adam Ta-

di} je skrenuo pa`wu ostalim op{tin-

skim ve}nicima da prilikom dono{ewa

ovih va`nih odluka povedu ra~una o tome

da se wima ne ugrozi funkcionisawe lo-

kalne samouprave. Ve}nici su utvrdili

da stopa poreza na poqoprivredno zemqi-

{te za obveznike koji ne vode kwige izno-

si 0,2 odsto, a usvojen je i predlog da vi-

sina stope amortizacije za objekte iznosi

0,8 odsto.

U op{tini Lu~ani u 2012. godini pri-

hod od poreza na imovinu za fizi~ka lica

iznosio je 7,7, a od pravnih 16, 8 miliona

dinara. Ove godine je zabele`en pad pri-

hoda kod pravnih lica, tako da oni izno-

se 14,8, dok je kod fizi~kih lica ostvaren

prihod od 8, 4 miliona dinara i on poka-

zuje tendenciju rasta.

Na sednici je utvr|en i predlog odluke

o najopremqenijim zonama u op{tini Lu-

~ani. Nakon diskusije je usvojeno da Lu~a-

ni i Gu~a pripadaju prvoj zoni, varo{ica

Kotra`a drugoj, dok se u tre}u svrstavaju

ruralni deo Kotra`e i sva ostala sela.

^lanovi Op{tinskog ve}a su razma-

trali i usvojili izve{taj o izvr{ewu bu-

xeta za prvih devet meseci u ovoj godini.

Kako pi{e u izve{taju, ostvareni priho-

di iznose 403 miliona dinara, odnosno 80

odsto od planiranih. Rashodi su 393 mi-

liona dinara, {to je 78 odsto od planira-

nih. Suficit za devetomese~ni period iz-

nosi 19 miliona dinara. Kako je re~eno

na zasedawu, oko 13 miliona dinara je

utro{eno na ime sudskih presuda, dugova

iz prethodnog perioda za putnu privredu,

Istorijski arhiv, naknadu {tete od ujeda

pasa lutalica i drugo.

Op{tinski ve}nici su razmatrali i

usvojili finansijski izve{taj o 53. Sabo-

ru truba~a u Gu~i. Prihodi ovogodi{weg

sabora iznose 58,2, a rashodi 50, 9, tako da

je ostvaren suficit od 7,2 miliona dina-

ra.

Na sednici je doneto re{ewe o formi-

rawu Lokalnog saveta za zapo{qavawe u

ciqu sprovo|ewa aktivnih mera politi-

ke zapo{qavawa. Planirano je da da se u

narednoj godini u Lu~anima kroz ~etiri

programa zaposli oko 85 osoba. Kako je

nazna~eno u predlogu re{ewa, Lokalni

savet za zapo{qavawe kreira planove za

re{avawe problema nezaposlenosti, de-

fini{e budu}e pravce, unapre|uje sop-

stvene kapacitete za planirawe, obezbe-

|uje neophodne podatke u sistemu podr{ke

zapo{qavawu, defini{e i identifikuje

probleme, ciqeve i prioritete u ovoj zna-

~ajnoj oblasti i inicira javne rasprave o

nacrtu dokumenata i predla`e kona~nu

verziju Op{tinskom ve}u i Skup{tini

op{tine na razmatrawe i usvajawe.

Na sednici je usvojen i predlog odluke

o formirawu Saveta za zdravqe koji bro-

ji sedam ~laniova, kao i akcioni plan za

re{avawe sme{taja izbeglih i interno

raseqenih lica.

Op{tinski ve}nici su utvrdili i

predlog odluke o izmenama i dopunama

Statuta Javnog preduze}a “Direkcija za

izgradwu op{tine Lu~ani”.

V. S.

ODR@ANA 40. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

UTVR\EN PREDLOG PORESKIH

STOPA ZA NAREDNU GODINU

24 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

OP[TINSKA UPRAVA REALIZOVALA AKCIJU „KORAK PO KORAK KA ^OVEKU”

GORWI MILANOVAC

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova,

peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro-

|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih

prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih

i poslovnih prostorija i priprema za

tehni~ki prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolaga-

wu 24 ~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i

nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici

(stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i osta-

log rubqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja,

uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a

name{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va-

{ih dvori{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjute-

ra i wihovo odr`a-

vawe

- popravka i izra-

da va{ih aku-

sti~nih i

elektri~-

nih `i~anih instrumenata (gitara,

mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svad-

be, ro|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorija-

ma)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo

polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Delegacija Evropske komisije u Srbi-

ji, koja rukovodi programom Exchange

4 (finansira se sredstvima fondova

Evropske unije, a sprovodi ga Stalna kon-

ferencija gradova i op{tina), u prvom

krugu ocewivawa i selekcije po raspisa-

nom konkursu, pozitivno je ocenila apli-

kacije op{tine Gorwi Milanovac.

Op{tina Gorwi Milanovac se oprede-

lila na konkursu za dva projekta pod nazi-

vima „Zajedno kroz zlatno doba“ i „Na{a

imovina je na{ razvojni potencijal“, pr-

venstveno zbog iskustva u ovim oblastima

i spremnosti da odgovori slo`enim uslo-

vima i zahtevima konkursa.

Prvi projekat „Zajedno kroz zlatno do-

ba“ se odnosi na oblast socijalne za{tite

u delu unapre|ewa kvaliteta usluga koje se

pru`aju starim licima na teritoriji op-

{tine. U ovom projektu op{tina Gorwi

Milanovac bila bi aplikant i nosilac

odgovornosti za realizaciju projekta, dok

bi partner bila Op{tina Lu~ani.

Drugi projekat „Na{a imovina je na{

razvojni potencijal“, odnosi se na oblast

lokalnog ekonomskog razvoja i ima za ciq

uspostavqawe institucionalnih i si-

stemskih okvira za efikasno upravqawe

imovinom od strane lokalnih samoupra-

va. Na ovom projektu op{tina Gorwi Mi-

lanovac bila bi partner op{tinama Lu-

~ani i Ariqe.

Ukupna vrednost predlo`enog projekta

koji se odnosi na pomo} starim osobama je

206.000 evra, dok je vrednost projekta

upravqawa imovinom 232.000 evra. Op-

{tina Gorwi Milanovac ne}e imati di-

rektno finansijsko u~e{}e. Zapravo, oba-

vezuju}e op{tinsko u~e{}e po projektu u

iznosu od oko 10% od ukupne vrednosti

projekta, bi}e indirektno prikazano kao

tro{ak kroz iznose redovnih plata zapo-

slenih u Op{tinskoj upravi, koji }e biti

anga`ovani na projektu najmawe godinu

dana koliko bude trajala realizacija pro-

jekata.

Imaju}i u vidu ~i-

wenicu da je pod-

ru~je op{tine Gor-

wi Milanovac veoma razu-

|eno i da je ekonomska kri-

za svakako uticala na pove-

}awe broja ugro`enih, ~la-

novi Komisije za re{avawe

zahteva lica u stawu soci-

jalne potrebe su odlu~ili

da ovoga puta pomo} pru`e

licima, koja zbog raznih

faktora rizika, nezaposle-

nosti, niskih prihoda, lo-

{ih uslova stanovawa i

ugro`enog zdravqa i sli~-

no, te{ko sastavqaju kraj

sa krajem, a nikada nisu za-

tra`ila bilo kakvu pomo}

nadle`nih institucija.

- Do{li smo na ideju da po-

stoje}u evidenciju koju ima

Centar za socijalni rad za-

novimo, kako bismo pru`i-

li finansijsku podr{ku

licima koja `ive na rubu

egzistencije i preko su im

potrebna sredstva za na-

bavku lekova, osnovnih `i-

votnih namirnica i sli~-

no. S obzirom na to da je

oktobar mesec solidarno-

sti sa starima, `eleli smo

da na ovaj na~in krenemo u

susret ka re{avawu pro-

blema i da izdvojimo iz bu-

xeta zna~ajna finansijska

sredstva za pomo} ovoj ka-

tegoriji stanovni{tva -

istakla je Qiqana Te{i},

na~elnik Odeqewa za dru-

{tvene delatnosti, dodaju-

}i da Komisija zaseda dva

puta mese~no i strogo po-

{tuje pravilnik i krite-

rijume koje je Zakon o soci-

jalnoj za{titi propisao.

Iako to nije bila praksa,

ovoga puta su ~lanovi Ko-

misije iza{li na teren, ka-

ko bi im uru~ili nov~anu

pomo} i realno sagledali

okolnosti u kojima se nala-

ze.

- Imali smo obostranu ko-

rist od ove akcije. Na do-

biti smo bili i jedni i

drugi. Mnogi od wih nisu

bili na evidenciji Centra

za socijalni rad, a zaista

im je neophodna pomo}. Mi

smo ih susreli na pragovi-

ma wihovih ku}a, u prosto-

ru u kome se oni najboqe

ose}aju i gde mogu najboqe

da komuniciraju. Svako od

wih je mogao da nas pita o

svemu {to ga interesuje i

osetili su se va`nima.

Mnogima od wih je jako te-

{ko da zakucaju na vrata

bilo koje institucije ili

ustanove, jer jo{ uvek po-

stoje brojne predrasude.

Wihovi topli osmesi i su-

ze radosnice su ne{to {to

je nezaboravno i {to bi

trebalo do`iveti. Bili su

iznena|eni i ganuti ukaza-

nom pa`wom - rekla je Sne-

`ana Stankovi}, socijalni

radnik, ina~e ~lan Komi-

sije.

Kako isti~e Sne`ana

Stankovi}, bilo je izuzet-

no te{ko napraviti spisak

lica koja `ive u neadekvat-

nim uslovima, pa su im u

tome bili od dragocene po-

mo}i predsednici saveta

seoskih mesnih zajednica.

U akciji su aktivno u~e-

stvovali predstavnici

Odeqewa dru{tvenih de-

latnosti, Odeqewa za po-

slove mesnih zajednica i

zaposleni u Centru za so-

cijalni rad, koji su ujedno

i ~lanovi nadle`ne op-

{tinske komisije.

Ina~e, Komisija za re{eva-

we zahteva lica u stawu so-

cijalne potrebe postoji ve}

nekoliko godina. Prema

va`e}em pravilniku, a u

skladu sa preciziranim

kriterijumima, osobe u sta-

wu socijalne potrebe mogu

podnositi zahtev za jedno-

kratnu finansijsku pomo}

~etiri puta godi{we i to

za nabavku lekova, osnov-

nih `ivotnih namirnica,

{kolskog pribora i sli~-

no. V. S.

POZITIVNA OCENA ZA PROJEKTE

FINANSIJSKA

POMO]

UGRO@ENIM

@ITEQIMA

SEOSKOG

PODRU^JA

FINANSIJSKA

POMO]

UGRO@ENIM

@ITEQIMA

SEOSKOG

PODRU^JA

Op{tinska upra-

va Gorweg Mila-

novca organizo-

vala je nedavno

akciju pomo}i

ugro`enim lici-

ma na seoskom

podru~ju, pod

simboli~nim

imenom “Korak

po korak ka ~o-

veku”, u okviru

koje je 77 osoba u

stawu socijalne

potrebe dobilo

jednokratnu nov-

~anu pomo} u vi-

sini od {est do

deset hiqada di-

nara. U akciji su

u~estvovale

stru~ne slu`be

Op{tinske upra-

ve, koje su u sa-

radwi sa pred-

stavnicima Cen-

tra za socijalni

rad a`urirale

spiskak socijal-

no ugro`enih li-

ca na ~itavom

podru~ju Op{ti-

ne. Od ukupno 96

evidentiranih

osoba u stawu so-

cijalne potrebe,

do sada se samo

wih 15, i to

uglavnom sa

gradskog podru~-

ja, obra}alo

nadle`nima za

nov~anu pomo},

dok svi ostali sa

spiska nikada

nisu koristili

takvu mogu}nost.

Lokalna samou-

prava je za pomo}

ugro`enim lici-

ma na ruralnom

podru~ju Op{ti-

ne izdvojila

488.000 dinara.

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 25GORWI MILANOVAC

Nekada je proizvodwa mleka bila

izuzetno profitabilna. Osamde-

setih godina pro{log veka sto-

~arstvo Srbije je do`ivqavalo

procvat u kome su nicala moder-

na seoska gazdinstva, najsavreme-

nije farme za proizvodwu mleka

i tov junadi. Poqoprivrednici su

nabavqali mehanizaciju. Na `a-

lost, vremena su se promenila.

Danas od proizvodwe mleka nema

neke velike vajde, jer wegova ce-

na odinama unazad ne prati ula-

gawa. Upravo o isplativosti one

nekada{we, ali i ove dana{we

proizvodwe mleka, razgovarali

smo sa uzornim doma}inima i is-

kusnim sto~arima iz gorwomila-

nova~kog sela Semedra` ~etrdese-

tosmogodi{wim Miroslavom Mar-

kovi}em i wegovim ocem Budimi-

rom, koji je ove sedmice napunio

78 godina.

Markovi}i proizvode mleko vi{e

od 45 godina. Koliko su bili

stru~ni u poslu kojim se bave,

najboqe svedo~i ~iwenica da su u prote-

kle ~etiri decenije uvek bili me|u rekor-

derima u ovom vidu proizvodwe. Ranije su

“Imleku” predavali oko 40.000 hiqada li-

tara mleka godi{we, da bi postepenim

uve}awe broja mle~nih grla dostigli i

svoj li~ni rekord. Wihova godi{wa pro-

izvodwa mleka danas se kre}e oko 80.000

litara. U {tali imaju 15 krava muzara, a

svaka od wih daje od 25 do 30 litara mle-

ka. Da bi ishranili mle~no stado obra|u-

ju 19 hektara sopstvene zemqe i jo{ dese-

tak uzete u zakup. Deo najplodnijeg zemqi-

{ta vi{e ne mogu da obra|uju zbog izgrad-

we autoputa, pa su bili prinu|eni da kupe

nove parcele.

Markovi}i imaju adekvatnu mehaniza-

ciju za posao kojim se bave. Ipak, najve}i

deo poqoprivrednih ma{ina, kako isti~e

Budimir, nabavili su u onim sre}nim vre-

menima. Imaju pet traktora. Najnoviji su

nabavili 2008. godine. Nedavno su kupili

i polovnu balirku, koja je ko{tala ~etiri

i po hiqade evra. Od dragocene pomo}i su

im bila podsticajna sredstva, koja su za

kupovinu ove poqoprivredne ma{ini do-

bili iz agrarnog buxeta Op{tine. Kako

ka`u Markovi}i, u ovim ekonomski te-

{kim vremenima, lokalna samouprava je

prepoznala potrebu da se poqoprivredni-

cima pomogne, kako bi unapredili proiz-

vodwu. U kupovini balirke, lokalna sa-

mouprava je u~estvovala sa 90 hiqada di-

nara, {to je ovom doma}instvu pomoglo da

lak{e iznese investiciju.

NEOPHODNA

JA^A PODR[KA DR@AVE

Miroslav Markovi} isti~e da su mno-

gi sto~ari na wihovom podru~ju odustali

od proizvodwe mleka i rasprodali stoku.

Zatvorene su brojne farme, jer otkupna

cena mleka nije mogla da pokrije ulagawa

u proizvodwu. Odr`ali su se samo naju-

porniji i to uglavnom oni koji su imali

ve}i broj krava, ali i uslove da u kriti~-

nim periodima dotiraju proizvodne tro-

{kove.

- Najboqu cenu ima ekstra klasa mle-

ka, 39 dinara po litru, ali se do we te-

{ko dolazi. Mleko prve klase nam pla}a-

ju 35 ili 36 dinara po litru, a na taj iz-

nos se dodaje i premija od sedam dinara.

Da bi moglo da se `ivi od ovog posla, li-

tar mleka ne bi smeo da bude ispod 50 di-

nara. Zbog niske otkupne cene mleka, go-

dinama unazad dotiramo proizvodwu.

Na{a prednost je {to smo mehanizaciju

kupili na vreme, pa smo u mogu}nosti da

pru`amo usluge drugima u selu. Novac ko-

ji zaradimo od tih usluga ula`emo u far-

mu i na taj na~in obezbe|ujemo wen opsta-

nak. Tro{kove proizvodwe uspe{no uma-

wujemo i time {to

sami proizvodimo

kabastu hranu, a do-

brim delom i onu

koncentovanu. Malo

toga dokupqujemo -

ka`e Miroslav. On

dodaje da bi dr`ava

trebalo ozbiqnije

da subvencioni{e

poqoprivredu i da

vodi ra~una o tome

koliko je realno da

istu koli~inu pod-

sticaja dobijaju pro-

izvo|a~i u ravni~ar-

skom i u brdsko-pla-

ninskom podru~ju zemqe, jer se bitno raz-

likuju i wihovi tro{kovi, ali i efekti

rada.

PREMIJE KASNE,

A SETVA ODMAKLA

Miroslav je naveo da dr`ava kasni u

isplati premija za mleko, kao i onih po

mle~nom grlu koje su ove godine umawene

sa 25 na 20 hiqada dinara. Nije ispla}en

tre}i kvartal, a u ovom periodu godine

zbog setvenih radova svaka para je drago-

cena sto~arima. Sa druge strane, Marko-

vi}i su zadovoqni potezima lokalne sa-

mouprave, koja je izdvojila, u granicama

svojih mogu}nosti, zna~ajna sredstva za

podsticaje poqoprivrede. U pro{loj go-

dini su finansirali ve{ta~ko osemewa-

vawe grla, {to je sto~arima tako|e zna-

~ilo. Mere podr{ke iz op{tinskog

agrarnog buxeta nisu izostale ni u ovoj

godini.

Budimir navodi da se od proizvodwe

mleka u ranijem zlatnom periodu daleko

lep{e `ivelo. Za sve {to je gradio ili

kupovao dobijao je podr{ku Mlekare. Po-

zajmice je otpla}ivao kroz mleko. Tako je

izgradio kompletno doma}instvo. Obje-

kat za krave je sin kasnije modernizovao,

tako da imaju odli~ne uslove za ovaj po-

sao. Nekada je litar mleka stajao koliko

i litar nafte, a danas je ova osnovna `i-

votna namirnica obezvre|ena u odnosu na

impute u proizvodwi, pri~a Budimir, se-

}aju}i se starih dobrih vremena.

Markovi}i nastoje da odr`e farmu,

bez obzira na cenu. Nadaju se da }e nadle-

`ni u dr`avi u narednom periodu vi{e

brinuti o poqoprivredi i proizvo|a~i-

ma, kako bi se `iteqi sela od svog rada

mogli boqe da `ive. V. S.

U POSETI DOMA]INSTVU MIROSLAVA MARKOVI]A, PROIZVO\A^A MLEKA IZ SEMEDRA@A

ZARADA NE POKRIVA

TRO[KOVE FARME

26 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban stan

od 128 + 12 m2, nov , centar , 2.

sprat. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ~etvorosoban stan

od 77.78 m2, kod restorana

“Brvnare”, cg, ima lift. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan od

78 m2, na Vinari. Tel. 062/ 514-

429

PRODAJEM trosoban stan od

77 m2, centar, 7. sprat, cg. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM trosoban stan od

70 m2, u Aveniji 2, 3. sprat, kod

Preh. {kole, ima terasa i

podrum. Cena 38.000 eura. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan od

62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki

venac, 2. sprat. Cena 54.000 evra.

Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM trosoban stan, nov,

dupleks, kod H. Morave, 3. sprat,

CG, ima terasa. Cena 40.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan u

centru grada, renoviran, cg,

pogodan za poslovni prostor.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 78 m2, {iri centar, dupleks,

3. sprat, cg, ima gara`a i

podrum. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg,

ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 58 m2, 1. sprat, CG, Avenija.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima

lift, Kej. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM dvosoban stan od

69 m2, prvi sprat, strogi cen-

tar. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-

247

PRODAJEM dvosoban stan od

65 m2, drugi sprat, u Qubi}skoj

ulici. Tel. 060/ 731-8-148

PRODAJEM dvosoban stan od

62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

61 m2, 1. sprat, @elezni~ka

ulica. Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, {esti sprat,

ima lift i podrum, 2 terase.

Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2

terase, ima lift. Cena 31.000

evra. Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-

2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa.

Cena 26.000 eura. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, 3. sprat, renoviran. Cena

29.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i

sprat. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici,

cg, ima lift i terasa. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg,

ima terasa. Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta,

ima terasa. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

51 m2. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2 u blizini {kole “D.

Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2, ulica Svetog Save. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

48 m2, 1 sprat, kod H. Morave.

Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel.

061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, Nemawina ulica, kom-

pletno renoviran, prvi sprat,

cg. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, {iri centar, 2. sprat,

podrum, cg, terasa, u stanu ostaje

deo stvari. Cena 29900 eura.

Tel. 063/691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

44 m2 kod Hotel Morave. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan od

43 m2, nov, centar , 3. sprat,

lift, cg. Cena 36.000 eura sa

PDV. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-

9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan kod

H. Morave na 1. spratu, povo-

qno. Cena 26.000 eura. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar, korisna

povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg,

ima lift. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, cg, terasa, dva

lifta, kod rest. Brvnara, 26.400

eura. Tel. 063/691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43+10 m2, kod

“Brvnare”, 6. sprat, ima lift.

Cena 29.500 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM jednoiposoban stan

od 43 m2 u blizini H. Morave.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban stan

od 43 m2 , Gvo`|ar, prizemqe,

ta. Cena 26.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM jednoiposoban stan

od 42 m2, cg, u Balkanskoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednoiposoban stan

od 42 m2, Kej, 4. sprat, terasa, u

dobrom stawu. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dva nova jed-

noiposobna stana , Vinara , 39

m2, terasa, ima lift, 6. sprat.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan od

45 m2, veliki, kod H. Morave.

Cena 25.500 eura. Tel. 060/ 348-

9270

PRODAJEM jednosoban stan od

40. 66 m2, Qubi} kej, 5. sprat, cg,

ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan od

38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM jednosoban stan od

38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM jednosoban stan od

38 m2, prizemqe, zgrada fas.

cigle, cg, terasa, kod H. Morave.

Cena 21.000 eura. Tel. 062/ 514-

429

PRODAJEM jednosoban stan od

38 m2, Qubi} kej, vp, cg. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan od

34 m2, {iri centar, 5. sprat, cg.

Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM garsoweru od 30

m2, u centru, 3. sprat, cg, novija

gradwa. Cena 18.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od 27

m2, drugi sprat, centar grada.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-

333

PRODAJEM garsoweru od 25

m2, vp, Alvaxinica. Cena 15.500

evra sa stvarima.Tel. 060/ 434-2-

190

PRODAJEM garsoweru od 20

m2, 5. sprat, cg. Cena 16.500

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM garsoweru od 19

m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, 700 e / m2.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan od 83 m2 u

strogom centru grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 77 m2, u

centru grada. Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska ulica, drugi sprat.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 66 m2 na

Gradskom {etali{tu, drugi

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2 ,

ulica Svetog Save. Cena 34.000

eura. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 65 m2.

Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 64 m2 na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 63 m2,

ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2-

544

PRODAJEM stan od 63 m2, u

centru grada. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 57 m2, kod

H. Morave, cg, terasa, 2 lifta,

26.000 eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Cena 31.000 evra.

Tel.064/ 146-8-732

MALI OGLASI

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2. Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

JESEWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMA-

TOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

PRODAJEM KU]U U U@EM

DELU GRADA, ILI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU. TEL:

223-116 OD 9-18

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM ORDEWE,

MEDAQE, STARO ORU@JE

/ SABQE, JATAGANE,

KAME, KUBURE /, UNI-

FORME, OZNAKE, STARE

UMETNI^KE SLIKE,

SATOVE I OSTALE

ANTIKVITETE. TEL. 032/

372-155, 063/ 807-2-772

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u

Beogradu, blizu Hotela

Srbija. Tel. 062/ 977-0-

228

OBJAVQUJEM

UKRADENOM LI^NU

KARTU NA IME SLO-

BODANKE RADOJE-

VI], IZ ^A^KA,

TRNAVSKA 1/28, JMBG

1812937787845

PRODAJEM dvosoban

stan, 49,8 metara

kvadratnih, kod

Slobodinog igrali{ta.

Telefoni: 065/346-

3000 i 061/188-41-74.

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu. Cena

380 E/m2

. Hitno

Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogre-

va. Li~na izrada. Tel.

065/ 590-0-651, 032/

391-964

IZUZETNO POVOQNO

PRODAJEM TROSOBAN

STAN OD 82 M2, KOD

HOTELA MORAVA. CENA

49.500 EURA. TEL. 032/ 333-

872, 062/ 302-240

PRODAJEM TROSOBAN

STAN na 2. spratu, Avenija

2, kod Prehrambene {kole.

Cena38.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM plac u Atenici od 1.5 ha, na placu objekat 32

m2, {tala 70 m2, tren 100 m2, 80 ari ogra|eno, parcela

zasa|ena tre{wom, uvedena voda i struja, pored asfalta.

Cena 21.000 eura. Tel. 032/ 342-190

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u soliteru kod

„Tempa“ u ^a~ku. Prvi

sprat, povoqno.

Tel. 031/552-862,

031/835-038

PRODAJEM jednosoban

stan od 38 m2, zgrada fas.

cigle, kod H. Morave,

prizemqe, cg, terasa. Cena

21.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban

stan na 1. spratu, cg, ren-

oviran, ul. 7. jula.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN 57 M2, 6. SPRAT,

IMA LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA 33.600

EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila, za

`enske osobe. Tel. 032/

373-571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

OBJAVQUJEM

IZGUBQENIM

SVEDO^ANSTVO IZ

OSNOVNE [KOLE BO@O

TOMI] PRIJEVOR, NA

IME LU^I] ALEKSANDRA,

JMBG 1209992782838.

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 27OGLASI

PRODAJEM stan od 57 m2, nov,

odmah useqiv. Cena 720 evra/ m2.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 55 m2, kod

Hotel Morave, cg, ili mewam uz

doplatu za mawi. Tel. 064/ 230-4-

202

PRODAJEM stan od 54 m2,

Avenija 1, cena 35.000 eura. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 53 m2 kod

Solida. Mo`e na kredit ili na

rate. Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan od 53 m2,

strogi centar. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 53 m2,

tre}i sprat, cg, ima lift. Tel.

032/ 346-541

PRODAJEM stan od 52 m2, Kej,

tre}i sprat. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 52 m2, nova

gradwa, Sin|eli}eva 80. Cena

po dogovoru, Preduze}e

“Benevento”. Tel. 032/ 375-300

PRODAJEM stan od 51 m2, cg,

Qubi} kej. Cena 27.500 evra.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg,

u blizini Doma zdravqa. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 49 m2 u

blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”,

drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 49 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 49 m2, sa

podrumom, stari “ Autoprevoz”.

Tel. 064/ 618-6-058

PRODAJEM stan od 48 m2,

novija gradwa. Cena 30.500 evra.

Tel. 064/ 971-1-112

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel.

061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 43 m2, u

Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-

457

PRODAJEM nov stan od 43 m2,

na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-

109

PRODAJEM stan od 43 m2 u

blizini {kole “ M. Pavlovi}”.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 42 m2, kod

“Medicinske” {kole. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 41 m2,

Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2

ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 40 m2, nov,

kod Gradskog parka. Tel. 060/

034-3-687

PRODAJEM stan od 40 m2 u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM stan od 40 m2 , cen-

tar grada, cena 25.500 eura. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 37 m2, VP

u dobrom stawu, cg,

Sin|eli}eva. Cena 22.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM stan od 38 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 32 m2, cg,

Nemawina. Povoqno. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 30 m2, 1.

sprat, renoviran, cg, terasa,

podrum, ul. 7. jula. Cena 24.000

eura. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM stan od 28 m2, kod

H. Morave. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 18 m2,

Nemawina ulica. Cena 16000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM mawi dvosoban

stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM ku}u od 300 m2, na

dva nivoa u Aveniji, odli~na.

Cena 90.000 eura. Tel. 060/ 348-9-

270

PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa

7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u od 200 m2 +

PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 200 m2 /

Po+P+1/ u Trbu{anima, sa 13

ari placa. Cena 23.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5

ari placa, kod Trnavske reke.

Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u na Zlatiboru,

naseqe Zova, apartmanskog tipa

/ 4 apartmana-2 dupleksa /,174

m2, ku}a u sivoj fazi, 10 ari

placa. Cena 90.000 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u u Atenici 160

m2, 9, 61 ar placa, 24 m2 pom.

prostorije,15 m2 gara`a, cg,

cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa

5. ari placa, u Lugovima. Tel.

063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u

Trbu{anima, 150 m2, 5 ari

placa, grejawe na ~vrsto gorivo.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5

ari placa kod Po{tinog maga-

cina. Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u Loznici od

110 m2, 34 ari placa. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2,

legalizovana, P+PK, u

Me|uvr{ju , 6 ari placa,

podrum, 2 parking mesta. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u Prijevoru

od 100 m2, sa 50 ari livade i 25

ari {ume, sa cg. Tel. 060/ 434-2-

190, 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 80 m2 , dva

ulaza, plac 4.9 ari, legalizo-

vana, ukwi`ena kod “Forma

Ideale”. Cena 26.000 eura. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

centar grada, 2.23 ara placa,

pogodna za poslovni prostor.

Cena 70.000 eura. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 60 m2 na

Suvom bregu, 4 ara placa, zidana

gara`a i pomo}ni objekat. Cena

26.000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2

ara placa, kod Bioskopa “Prag”.

Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u od 56 m2,

dvosoban stan sa 1 arom placa.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku

od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena

33000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u prizemna,

povr{ine 51 m2, kod “Slobode”,

na 5.84 ari placa. Cena 20.000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dve ku}e na 6 ari

placa u blizini Balkanske

ulice. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dve ku}e od 63.76

m2 i 59.58 m2, na placu

povr{ine 5.10 ari u Qubi}u.

Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM dve ku}e u

Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na

4 ari placa, grejawe na gas.

Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dve ku}e na50 ari

zemqe u Mojsiwu, kod crkve.

Tel. 062/ 118-4-814

PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i

125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Cena 380 evra/

m2. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u u

Gori~anima, sa 50 ari placa.

Tel. 061/ 188-0-429

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Tel. 065/

344-9-428

PRODAJEM vikend ku}u od 50

m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara placa.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM vikend ku}u od 35

m2, na jezeru u Me|uvr{ju ,

PPK, ima struju i vodu,

pom.objekat 10 m2, betonirana

obala i dok, 3 ara placa. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM vikend ku}u od

27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar

placa, letwikovac od 16 m2,

gara`a, pom.objekti od 13.5 m2,

vo}wak 12 ari i {uma. Cena

7.500 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u na ekstra lokaciji. Tel.

060/ 558-9-296

PRODAJEM seosko doma}inst-

vo u D. Gorevnici, ku}a od 60

m2 ,50 ari placa, 120 stabala

vo}a, sala{, senik, pomo}ni

objekti. Cena 20000 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM seosko doma}inst-

vo u Grabu, ku}a 70m2 na 30 ari

placa, 55 ari obradive zemqe,

1,50 ha {ume, 11 km od centa.

Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM doma}instvo sa

tri ku}e , u Slatini, 70 ari

placa, pomo}ni objekti od 200

m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM lokal od 11 m2 , u

^a~ku, centar grada. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM lokal od 37 m2,

nov, odmah useqiv, Obili}eva

ulica. Cena dogovor. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM monta`nu halu od

130 m2, na placu od 4 ara.

Mogu}nost prodaje halskog

prostora uz demonta`u i prevoz

na sopstveni plac.Tel. 065/ 222-

552-4

PRODAJEM poslovni prostor

povr{ine oko 70 m2 / Pr+1/, kod

Tempa. Trenutno izdat. Cena

35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490

KUPUJEM jednosoban stan.

Nudim kamion Mercedes +

novac. Tel. 069/ 161-0-777

Republika Srbija

OP[TINA LU^ANI

Op{tinska uprava

Broj: 06-56/09-02

Datum: 28.10.2013. godine

Lu~ani

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS"

broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), ~lana 60-73. Pravilnika o

sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS"

broj 31/10, 69/10 i 16/11) i ~lana 5. i 19. Zakona o strate{koj proceni uticaja na

`ivotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS" broj 135/04 i 88/10), Op{tinska uprava

op{tine Lu~ani ogla{ava

JAVNI UVID

NACRTA PROSTORNOG PLANA OP[TINE LU^ANI

I STRATE[KE PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Nacrt Prostornog plana op{tine Lu~ani, obuhvata podru~je povr{ine od oko

454, 33 km2.

JAVNI UVID NACRTA PROSTORNOG PLANA OP[TINE LU^ANI (tek-

stualni i grafi~ki deo) i strate{ke procene uticaja na `ivotnu sredinu

ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 01. novembra 2013. godine do 30.

novembra 2013. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS"

broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), Nacrt Prostornog plana bi}e

izlo`en na javni uvid u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, II sprat,

sala Op{tinskog ve}a, ulica Jugoslovenske armije broj 5, Lu~ani, svakog radnog

dana 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be.

Grafi~ki deo Nacrta Prostornog plana bi}e izlo`en i u prostorijama

Odeqewa Op{tinske uprave op{tine Lu~ani u Gu~i, ulica Republike bb, Gu~a,

svakog radnog dana 8-14 sati.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da

iznesu svoje primedbe na Nacrt Prostornog plana i Strate{ku procenu uticaja na

`ivotnu sredinu, iskqu~ivo u pisanom obliku i dostave ih stru~noj slu`bi

Op{tinske uprave- Odeqewu za urbanizam i inspekcijske poslove, na pisarnicu

Op{tinske uprave u Lu~anima ili pisarnicu Odeqewa uprave u Gu~i, ili da ih

upute putem po{te na adresu: Op{tinska uprava op{tine Lu~ani, Jugoslovenske

armije broj 5, 32240 Lu~ani.

JAVNA PREZENTACIJA }e biti odr`ana u toku trajawa uvida, a ta~an termin

i mesto bi}e naknadno objavqeni na oglasnoj tabli Op{tinske uprave i bar jednom

lokalnom glasilu.

KOMISIJA ZA PLANOVE OP[TINE LU^ANI zaseda}e na javnoj sednici

dana 04. decembra 2013. godine sa po~etkom u 12, 00 ~asova, u sali Op{tinskog ve}a,

kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu

Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a "Arhiplan" DOO Aran|elo-

vac. Radu komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica

koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

OP[TINSKA UPRAVA OP[TINE LU^ANI

Na osnovu ~lana 68. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa ("Sl.

glasnik RS" broj 72/09) i ~lana 49. ta~ka 19. Statuta Pred{kolske ustanove "Moje

detiwstvo" direktor Ustanove raspisuje

KONKURS

ZA PRIJEM SEKRETARA USTANOVE

U RADNI ODNOS NA NEODRE\ENO - PUNO RADNO VREME

Naziv radnog mesta: sekretar ustanove

Broj izvr{ilaca: 1

Uslovi:

- dipl. pravnik - master ili dipl. pravnik koji je stekao visoko obrazovawe na

osnovnim studijama u trajawu najmawe od ~etiri godine

- polo`en pravosudni ispit ili ispit za sekretara Ustanove

Kandidat koji konkuri{e treba da ispuwava uslove iz ~lana 120. Zakona o osno-

vama sistema obrazovawa i vaspitawa ("Sl. Glasnik RS" broj 72/09):

- da ima odgovaraju}e obrazovawe,

- da ima psihi~ku, fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i u~enici-

ma,

- da nije osu|ivano pravosna`nom presudom za krivi~no delo za koje je izre~ena

bezuslovna kazna zatvora u trajawu najmawe od tri meseca, kao i za krivi~na dela

nasiqe u porodici, oduzimawe maloletnog lica, zapu{tawe i zlostavqawe malo-

letnog lica ili rodoskrnavqewe, za krivi~no delo primawa mita ili davawe mita,

za krivi~no delo iz grupe krivi~nih dela protiv polne slobode, protiv pravnog sao-

bra}aja i protiv ~ove~nosti i drugih dobara za{ti}enih me|unarodnim pravom, bez

obzira na izre~enu krivi~nu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvr|eno

diskriminatorno pona{awe;

- da ima dr`avqanstvo Republike Srbije

Kandidat treba da podnese slede}u dokumentaciju:

1. molba sa kratkom biografijom,

2. overena fotokopija diplome o ste~enom odgovaraju}em obrazovawu,

3. overena fotokopija dokaza o polo`enom ispitu za sekretara ili pravosudnog

ispita,

4. uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,

5. Izvod iz kwige ro|enih,

6. Lekarsko uverewe da ima psihi~ku, fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa

decom,

7. Uverewe o neosu|ivanosti pribavqa ustanova po slu`benoj du`nosti pre

dono{ewa odluke o izboru, (proveru psihofizi~kih sposobnosti kandidata vr{i

nadle`na slu`ba za poslove zapo{qavawa primenom standardizovanih postupaka).

Rok za u~e{}e na Konkursu je 8 dana od dana objavqivawa konkursa.

Dokumentaciju slati putem po{te na slede}u adresu:

Pred{kolska ustanova "Moje detiwstvo" ^a~ak

Nemawina 60

32000 ^a~ak

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati.

v.d. direktor PU "Moje detiwstvo"

Suzana Simeunovi}

28 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM trosoban stan u

Beogradu, Medakovi} 3,

name{ten, 2 terase, grejawe, 2

lifta, 5 sprat. Mo`e na du`i

period. Tel. 063/ 270-028

IZDAJEM trosoban

nename{ten stan na Keju. Tel.

063/ 617-572

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Beogradu,

ulica V. Stepe. Tel. 064/ 237-6-

939

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan na Alvaxinici,

cg, drugi sprat, lift. Tel.

062/143-5-027

IZDAJEM dvoiposoban stan na

Miqakovcu, za studente. Tel.

063/ 802-0-522

IZDAJEM dvosoban stan, pose-

ban ulaz. Tel. 032/ 537-2-816

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, ima parno gre-

jawe i ktv. Tel. 061/ 135-3-338

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, blizu Hotela

Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu - Lion, sa

gara`om. Tel. 063/ 743-5-546

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan sa cg, u ulici R. Po{ti}a,

u prizemqu. Tel. 064/ 251-9-676,

032/ 552-2-863

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan na Vinari, od

69 m2, tre}i sprat, bez lifta,

cg. Stan je u izuzetnom stawu.

Tel. 060/ 373-111-3

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten ili nename{ten stan

sa grejawem. Lokacija

Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-816,

064/ 411-4-996

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u Beogradu, kod Crkve

Svetog Marka. Tel. 063/ 743-5-

546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan- ku}a, poseban

ulaz, nova gradwa, grejawe na ta.

Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban stan,

{iri centar grada. Tel. 060/

558-9-296

IZDAJEM jednosoban stan u

Beogradu, centar Ta{majdan.

Tel. 063/ 743-5-546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u centru grada.

Tel. 064/ 145-0-644

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u Beogradu, Cvetkova pija-

ca, blizu centra, ta grejawe.

Tel. 064/ 371-2-307

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u centru, ta grejawe. Tel.

061/ 815-4-395, 060/ 334-6-460

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u Pigovoj ulici, cg,

kablovska. Tel. 061/ 806-0-169,

032/ 557-3-249

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u posebnoj

ku}i, ulica 601, br. 9/1, u

Loznici kod po{tinog magaci-

na. Tel. 032/ 374-893

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u ku}i, poseban

ulaz, sve odvojeno, grejawe

ta.Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru od 19 m2, na Keju, u

belom soliteru. Tel. 063/ 129-20-

53

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim grejawem u

Sin|eli}evoj 83/1. Tel.

063/7000-425, 700-957

IZDAJEM nename{ten stan od

45 m2 sa cg, u Nemawinoj ulici.

Tel. 064/ 158-9-363

IZDAJEM garsoweru u

soliteru na Qubi} keju sa cg.

Tel. 061/ 815-4-395, 060/ 334-6-

460

IZDAJEM stan od 55 m2 na N.

Beogradu, kod fontane. Tel. 063/

829-3-949

IZDAJEM stan od 33 m2, u

Beogradu, terasa, tre}i sprat,

cg, kablovska, kod Studentskog

doma, za zaposlena lica.Tel.

069/ 455-1-757

IZDAJEM u Beogradu-

Vo`dovac, kompletno name{ten

stan za studente. Tel. 064/ 668-6-

601

IZDAJEM povoqno stan za stu-

dente u Beogradu. Tel. 032/ 346-

288 , 066/ 346-288

IZDAJEM name{tenu konfornu

garsoweru, ulica Kneza

Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-061

IZDAJEM stan sa cg, za

u~enicu ili zaposlenu devojku u

ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM nename{ten stan od

65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM name{ten stan u cen-

tru grada. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM sobu za studentkiwu

, u Beogradu, , sa upotrebom

kuhiwe i kupatila. Tel. 064/

257-7-435

IZDAJEM sobu u~enici ili

studentkiwi u stambenoj zgradi

sa cg. Tel. 032/ 341-900, 061/ 210-

0-778

IZDAJEM sobu za dve u~enice -

studentkiwe, grejawe, internet,

kablovska, u`i centar. Tel. 064/

969-3-636

IZDAJEM sobu za studente i

|ake, name{tena, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM sobu, upotreba kuhi-

we i kupatila, za `enske osobe.

Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM sobu, upotreba kuhi-

we i kupatila, name{tena.

Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-

759

IZDAJEM sobe u blizini

Medicinske {kole. Tel. 032/

373-624

IZDAJEM sobu kod

Prehrambene {kole. Tel. 063/

120-2-151, 064/ 560-0-490

IZDAJEM jednokrevetnu sobu

za studenta u stanu, centar

grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM ku}u , name{tena,

centar - kod “ KMN”, ta gre-

jawe. Tel. 064/ 208-6-115

IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u

^a~ku, u centru, kod “ Kule “.

Pogodna za agencije. Tel. 064/

970-9-558

IZDAJEM ku}u studentima,

parno grejawe, u neposrednoj

blizini fakulteta. Tel. 064/

920-6-704, 032/ 327-326

IZDAJEM name{tenu ku}u, kod

SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217

IZDAJEM stan u Preqini od

60 m2, pogodno za radnike. Tel.

061/ 111-6-439

IZDAJEM poslovni prostor od

80 m2, strogi centar, pogodno za

ordinaciju, auto-{kolu, pekaru,

kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM poslovno - stambeni

prostor u Sin|eli}evoj ulici.

Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

{irem centru grada, u promet-

noj ulici. Pogodan za sve vrste

delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 35 m2 stro-

gi centar. Cena 130 evra. Tel.

064/ 102-2-759

IZDAJEM lokal preko puta

ulaza u O[ “Milica

Pavlovi}”. Tel. 063/ 843-4-149

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 032/ 225-431

IZDAJEM lokale u ulici

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM kancelarijski i mag-

acinski prostor na odli~noj

lokaciji. Tel. 063/ 635-033

GARSOWERE

23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri

centar

22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H.Morava

30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri

centar

25 m2, vp, ta , 15.500 eura,

Avlad`inica

26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej

30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura,

Avenija 2

29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H.

Morava

27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi,

20 m2, 5. sprat, nov, cg, Nemawina,

16500 eura

JEDNOSOBNI STANOVI

35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar

38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri

centar

38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B.

Jankovi}a

38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri

centar

38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej

38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi}

kej

40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi}

kej, 26.000 eura

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura,

Restoran Brvnara

43 m2, 4 sprat, ta, 28.000 eura, Qubi}

kej

45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1

47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura,

Slobodino igrali{te

38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura,

Avlad`inica

46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000

eura, Po`ega

42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura,

Qubi} kej

43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura

39 m2, nov, 6. sprat, CG, lift, terasa,

27500 eura, Vinara

39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500

eura, Vinara

45 m2, 2.sprat, terasa, cg, Grad.

[etali{te, 37000 eura

DVOSOBNI STANOVI

59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura,

Avlad`inica

47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H.

Morava

56 m2, 1 sprat, ta, 26.000 eura, Qubi}

kej

55 m2, 3 sprat, ta, Nemawina, 29000

eura

60 m2, 9 sprat, lift, cg, Alvad`inica,

37000 eura

58, 30 m2, 6 sprat, cg, 36.000 eura,

Qubi} kej

52 m2, 3 sprat, cg, Gradsko {etali{te,

38000 eura

62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura,

Avlad`inica

83 m2, 2 sprat, ta, 52.000 eura, Strogi

centar

57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura,

Avenija 2

45 m2, 2 sprat, renoviran, 29.900 eura,

Nemawina

52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi}

kej

56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30.000 eura,

Nemawina

64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura,

Restoran Brvnara

47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej

60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H.

Morava

55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2

67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura,

Strogi centar

53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura,

Avlad`inica

60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura,

Avlad`inica, fasadna cigla

65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2,

Avlad`inica

57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 31000

eura, Avenija 2

42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000

eura, centar

57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra,

Avenija 2

53 m2, 2. sprat, CG, terasa, 37100 evra,

Avenija 1

57 m2, 14 sprat, 2 lifta, cg, terasa, H.

Morava, 26000 eura

53 m2, 3 sprat, terasa, cg, Avenija 2,

33000 eura

58 m2, 12 sprat, cg, terasa, Qubi} kej,

31000 eura

48 m2, 1. sprat, ta, H. Morava, 28000

eura

55 m2, 1sprat, cg, Qubi} Kej, 36000

eura

55 m2, 3. sprat, cg, kod restorana

Brvnara, 29.000 eura

53 m2, 3. sprat, cg, Avlad`inica, 31000

eura

52 m2, 2 sprat, ta, H. Morava, 33000

eura

DVOIPOSOBNI STANOVI

54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran,

38.000 eura, Qubi} kej

63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000

eura, Avlad`inica

68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri

centar

78 m2, 3 sprat, cg, gara`a, podrum,

52.000 eura, [iri centar

85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2,

Avlad`inica

62 m2, vp, cg, gas, centar, 49600 eura

TROSOBNI STANOVI

75 m2, 1 sprat, cg, 50.000 eura , H.

Morava

75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura, H.

Morava

76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija

68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2,

Nemawina

77 m2, 7 sprat, cg, 40.000 eura, Centar

75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura,

Nemawina

81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53.000

eura, H. Morava

62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd

70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura,

Qubi} kej

75 m2, 2 sprat, cg, Nemawina, 45000

eura

7376 m2, 4 sprat, cg, Avenija, 40000

eura

^ETVOROSOBNI STANOVI

77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura,

Restoran Brvnara

128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500

eura, Centar

KU]E

75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e

380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura,

Preqina

56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000

eura, Ko{utwak

259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 138.000 eura,

Parmenac

70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura,

Kopaonik

160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura,

Atenica

150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura,

Trbu{ani

100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura,

Pejicina krivina uz jezero

172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura,

Loznica

56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura,

Dacova kafana

51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod

Slobode

2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari ,

50.000 eura, Qubi}

174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura,

Zlatibor

95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000

eura , Ko{utwak

160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000

eura, {kola R. Mitrovi}

180 m2, PO+P+1, 36 ari, Kowevi}i,

70.000 eura

170 m2, SU+1+PK, 13.5 ari placa,

Trbu{ani, 21000 eura

PLACEVI

23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava

3 ara, 6.000 eura, Igalo

10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina

4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e

44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-

KV

3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko

jezero

1 ha, 500 eura/ar, Prislonica

5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000

eura, Atenica

10 ari, 30.000 eura, Zlatibor

12 ari, 5000 eura, Loznica

1,5 ha, sa objektima, 21000 eura,

Atenica

49 ari, Kowevi}i, 39.200 eura

58 ari, Kowevi}i, 29000 eura

5 ari, Obre`, 16.000 eura

84 ara, Loznica, 8500 eura

SEOSKA DOMA]INSTVA

Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura

Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000

eura

Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura

Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30.000 eura

Slatina, ku}a, 1,5 ha, 55.000 eura

Draga~evo, 45 ha, 20000 eura

VIKEND KU]E

Vidova, 75 ari, 26.000 eura

Ov~ar Bawa, 2 ara, 10.000 eura

Gorwa Atenica, 22 ara , 7.500 eura

Loznica, 15 ari , 5.000 eura

Pakovra}e, 6,6 ari, 15.000 eura

Bawa Gorwa Trep~a, 4 ara, 15.000 eura

Prijevor, na Kamenici, 17,7 ari,

26.000 eura

Me|uvr{je, 3 ara, 10500 eura

LOKALI PRODAJA

60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800

eura/m2

23 m2, Alvad`inica, 18.000 eura

350 m2, Qubi}, 125.000 eura

IZDAVAWE- POSLOVNI PROS-

TOR

60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko

Mitrovi}”

IZDAVAWE- STAMBENI PROS-

TOR

60 m2, nename{ten , 130 eura, kod

{kole “Ratko Mitrovi}”

Kompletnu ponudu

Agencije "GA[O NEKRET-

NINE" mo`ete videti

na sajtu WEB NEKRET-

NINE.

AGENCIJI “GA[O

NEKRETNINE” POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

STANOVI

P- 29 m2, jednosoban, CG,

lift, terasa, Vinara. Cena

23.000 eura.

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom.

Cena 23.000 eura

P- 33 m2, jednoiposoban,

nov, sa plaharima, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, no-

viji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000

eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena do-

govor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena

28.000 eura

P- 49 m2, Kej, jed-

noiposoban. Cena 29.000

eura

P- 64 m2, dvoiposoban,

strogi centar, renoviran,

CG. Cena 39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Ho-

tel Morava. Cena 33.000

eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban,

bez ulagawa, CG, lif, Kej.

Cena 27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Ne-

mawina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej.

Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a. Ce-

na 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qu-

bi}ska , nov. Cena 50.000

eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000 eu-

ra

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 42.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji,

garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG,

kod Hotel Morave. Cena

36.500 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Ce-

na 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari pla-

ca, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Cena

65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa.

Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Cena

36.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG,

kod O[ Milica Pavlovi}.

Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa, ukwi-

`ena. Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta

od 126 m2 + 40 m2,

Preqina, centar, 17,25

ari placa, nova ku}a, gas.

Cena 85.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deli-

gradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov. Ce-

na 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + gara`a, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

060/434-2-190

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 29OGLASI

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000

eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura

P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura

P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura

P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000

eura

P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, H. Morava, 24.000

eura

P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura

P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000

eura

P-37 m2, 1. sprat, centar, 33.300 eura

P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500

eura

P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save , 22.000

eura

DVOSOBNI

P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000

eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000

eura

P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000

eura

P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000

eura

P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura

P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura

P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000

eura

P-42 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000

eura

P-53 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-63 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000

eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000

eura

P-65 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura

P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

eura

TROSOBNI

P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000

eura

P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura

P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780

eura + PDV

P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000

eura

P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov,

44.000 eura

P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura

P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000

eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000

eura

P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a,

47.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,

61.000 eura

P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

P-138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70.000

eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a,

60.000 eura

P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a,

78.000 eura

P-125 m2, centar, plac 4,5 a, 120.000

eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000

eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000

eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

40.000+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000

eura

P-80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37.000

eura

P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000

eura

P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a,

25.000 eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000

eura

P-81 m2, 7. jula , plac 5 a, 41.000 eura

P-80 m2, S. Breg, plac 3 a, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000

eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000

eura

STANOVI

KU]E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18

500 eura

P- 20 m2, novija grad-

wa, 5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina,

CG, cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500

eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22

500 eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21

000 eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat,

cena: 22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina,

CG, 5.sprat, cena: 20

500 eura

P- 42 m2, kod

Medicinske, 5.sprat,

cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000

eura

P- 38 m2, Bate

Jankovi}a, 3.sprat, TA,

cena: 25 000 eura

P- 37 m2, nov, centar,

kod parka, 6.sprat, lift,

CG, cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar,

kod parka, 6.sprat, lift,

CG, cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel

Morava, 4. prat, cena:

26 000 eura

P-43 m2, kod O[

Milice Pavlovi},

5.sprat, cena: 27 000

eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena:

29 500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena:

36 000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena:

26 000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28

000 eura

P- 43 m2, Qubi} kej,

TA, 4.sprat, TA, cena: 28

000 eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija grad-

wa, Alvad`inica,

4.sprat, CG, cena: 30

500 eura

P- 47 m2, Hotel

Morava, 1.sprat, TA,

cena: 27 000 eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28

000 eura

P- 54 m2, Centar,

1.sprat, TA, cena: 22

000 eura

P- 51 m2, Qubi} kej,

CG, nov, cena: 27 500

eura

P- 55 m2, Qubi} kej,

renoviran, TA, cena: 26

000 eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena:

32 000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.spra

t, mo`e subvencionisani

kredit, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel

Morava, 8.sprat, CG,

cena: 33 000 eura

P- 51 m2, Centar,

4.sprat, TA, cena: 26

000 eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33

000 eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36

000 eura

P- 68 m2, Centar,

1.sprat, cena: 40 000

eura

P- 83 m2, strogi cen-

trar, 2.sprat, cena: 46

000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel

Morava, CG, cena: 35

000 eura

P- 71,20 m2,

Obili}eva, nov, odmah

useqiv, 2.sprat, cena:

800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000

eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do

glavnog puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari

placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa,

Alvaxinica, cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u

blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a,

udaqena 10 km od centra. Cena 33.000

eura

PLACEVI

PRODAJEM plac od 1.5 ha u

Atenici, objekat od 32 m2,

{tala 70 m2, tren 100 m2.

Povoqno. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM wivu od 1 ha 12

ari, u D. Gorevnici - Ilijak.

Tel. 032/ 806-085, 063/ 339-268

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici, pored asfaltnog

puta, pogodan za hale i maga-

cin. Cena 500 eura/ar. Mogu}

dogovor. Tel. 032/342-190

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/

517-4-957

PRODAJEM zemqu od 63 ara, u

Prislonici, na Vasovi}a kosi.

Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM plac od 28 ari, na

Qubi} brdu. Prodajem

iskqu~ivo u komadu. Cena 5.500

evra. Tel. 063/ 868-1-371

PRODAJEM plac od 24 ara, u

Qubi}u, ispod sto~ne pijace,

kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222

PRODAJEM plac od 12 ari, u

Loznici iza {kole. Dostupna

sva infrastruktura. Cena 5000

evra, mogu}a korekcija. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10.99 ari,

u Preqini, pored asfaltnog

puta. Cena 400 eura/ar. Tel.

063/691-761

PRODAJEM plac od 10 ari

ili 5 ari, voda, brvnara, kod

kamenog mosta u Trbu{anima.

Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 8 ari,

Zlatibor - Vodice. Tel. 063/

745-0-760

PRODAJEM plac od 6.72 ara u

centru Gu~e, kao ure|eni kamp.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM plac od 5.5 ari, u

Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 5 ari, u

^a~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 5 ari na

Obre`u, ura|en projekat, dozvo-

qena gradwa. Cena 16.000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM 4 ara placa sa

vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/ 545-8-989

PRODAJEM placeve u

Kotra`i u centru, 7. km od

Gu~e, pored puta. Jedan plac od

16, 81 ari, drugi od 6.26 ari.

Tel. 064/ 118-8-485

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmencu

do magistrale. Pogodno za sto-

vari{te, auto-otpad. Cena 180

eura.Tel. 064/ 250-7-493

RAZNO

PRODAJEM komplet opremu

za frizerski salon za dva radna

mesta od eko ko`e. Tel. 064/

852-6-614

PRODAJEM suvu jasenovu i

hrastovu gra|u. Tel. 069/ 452-6-

447

PRODAJEM 130 bagremovih

direka, 10 x 10 x 2000,

obra|enih, za{iqenih. Tel.

063/ 208-597

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM postoqe za sunco-

bran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/

374-125

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM aroniju i sadnice

aronije. Tel. 064/ 342-0-957, 032/

725-057

PRODAJEM do 2 tone kru{ke

viqamovke za rakiju, vrlo

povoqno. Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM taksimetar. Tel.

069/ 452-6-447

PRODAJEM profesionalni

hladwak - fri`ider

“Jugostroj”, od 500 l. sa

re{etkama. Tel. 064/ 413-4-306

PRODAJEM povoqno trosed i

dve foteqe. Tel. 032/ 333-276

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM trpezarijski sto

sa 4 stolice / skoro novo /. Tel.

065/ 500-4-505

PRODAJEM ukrasnu vitrinu

sa staklenim vratima i

fiokom, o~uvana. Povoqno.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM o~uvana dvokril-

na gara`na vrata. Tel. 063/

843-4-149

PRODAJEM nove drvene

ukrasne oklagija garni{ne od 4

m. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM novu `ensku krz-

nenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM mesing u {ipkama

fi 12, 7. kg. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em i

dobo{ ko~nicama. Cena 4.000

evra. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, o~uvan, per-

fektan. Cena 300 evra. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM kotlove na ~vrsto

gorivo, ekonomik, kvalitet i

u{teda ogreva. Li~na izrada.

Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao nema~ki,

ja~ina 40 kilovata. Cena 450

evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-

4-846

PRODAJEM fotequ za masa`u,

pru`a veliki broj kombinacija

masa`a, kontrola preko daqin-

skog. Pogodna sa welnes i fitnes

centre, kao i salone lepote.

Tel. 064/ 945-6-205

PRODAJEM drvene police

raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-

4-149

PRODAJEM povoqno

trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334-

346, 065/ 33-343-46

PRODAJEM drvenu o~uvanu

tezgu za trgova~ke radwe. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM drva za ogrev,

cerovina i grabovina. Tel. 061/

291-6-355

PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 032/ 556-1-495

30 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINESPORT

GRADSKA LIGA

ATLETIKA

marketing 032/342-276

Koliko su reklamirane brzine interneta razli~ite od onih koje zaista dobijate?

Sigurno ste primetili da se ve}ina internet provajdera krije iza re~i “do”, kada

vam nude svoje usluge- “internet do 5 Mb/s”, ili “brzina do 10 Mb/s”. U praksi,

me|utim, brzina koja stvarno stigne do va{ih ra~unara je gotovo uvek ni`a od

reklamirane. Za{to je to tako?

Mnogo je faktora, koji uti~u na pad brzine protoka, a jedan od osnovnih je sastav

samog provodnika. Bakarna `ica, koju koriste svi ADSL operatori, uzrokuje pad

internet protoka u odnosu na udaqenost od centrale, pa se tako, {to je du`a bakar-

na veza do korisnika, brzina interneta smawuje.

Tako ADSL korisnici mogu da ra~unaju na prose~nih 63,3% deklarisane brzine*,

ili jednostavno govore}i, ako uzmete ADSL internet “do 5 Mb/s”, kako ka`e rekla-

ma, u proseku mo`ete da o~ekujete svega 3,16 Mb/s.

Za utehu na{ih gra|ana je podatak da je daleko boqa situacija sa kablovskim

internetom. Korisnici kablovskog interneta u proseku dobiju ~ak 91,4% deklar-

isane brzine.

Ovome treba dodati da kablovski internet, zahvaqu}i naprednoj tehnologiji na

kojoj po~iva, ima mogu}nost da pru`i i daleko ve}e brzine od ADSL-a.

Primera radi, prema podacima Net Indexa iz oktobra ove godine, prose~na brzi-

na interneta kod najve}ih ADSL provajdera u Srbiji ni`a je vi{e nego duplo od

prose~ne brzine koju imaju korisnici najve}ih kablovskih operatora.

Iz svega toga proizilazi da je kablovski internet daleko boqi izbor, pa ne ~udi

{to se broj korisnika kablovskog interneta u Srbiji svake godine primetno

uve}ava.

Dakle, kada birate internet za va{ dom ili poslovni prostor, trebalo bi da

obratite pa`wu ne samo na brzinu, ve} i na vrstu konekcije, a ne bi vam bio na odmet

ni podatak da prose~na brzina interneta u Evropi iznosi 19,47 Mb/s.*

*Izvor: SamKnows

[TA PLA]ATE,

A [TA

DOBIJATE?

Pro{log vikenda u Kru-

{evcu je zavr{ena serija

RTS kroseva. Atleti~arka

Slobode Katarina Sekuli}

pobedila je u konkurenciji

mla|ih pionirki sedmog

razreda na krosevima u Po-

`arevcu, [apcu i Kru{ev-

cu. U konkurenciji mla|ih

pionira trijumfovao je Du-

{an Bjelica. Na krosu u

[apcu, Janko Uro{evi} je,

kao pobednik memorijalne

trke u~enika tre}eg i ~etvr-

tog razreda sredwe {kole, uz

medaqu i pehar dobio i 15

hiqada dinara.

- Atleti~ari su opravdali

na{a o~ekivawa. Katarina

je ranije bila najboqa u tr-

ci na 600 metara u konkuren-

ciji mla|ih pionirki, a Du-

{an je vice{ampion na 800

m. Na{i stariji takmi~ari,

Nemawa Koji} i Bojana Ka-

li~anin nisu u~estvovali na

krosevima RTS, jer se pri-

premaju za nastupe na me|u-

narodnim mitinzima u za-

tvorenom - ka`e Slobodan

Nixovi}, trener AK Slobo-

da.

TRIJUMF SLOBODE

Na krosu u Kru{evcu atleti~ari ^AAK-a

osvojili su zlatnu i tri srebrne medaqe.

Zlato je pripalo Ogwenu Nikoli}u, a srebro

Jovani Xamba{evi}, Katarini Propadovi}

i Teodori Tomi}. Atleti~ari ^a~anske

atletske akademije osvojili su i sedam di-

ploma za plasman me|u deset najboqih.

^ETIRI MEDAQE

IZ KRU[EVCA

Jedanaesto kolo

Backovac junajted - Slatina 1:3

Jedinstvo GG - Miokovci 0:1

Prijevor - Morava Katrga 5:0

Goru{ica V - Napredak S 0:4

Mladost P - Omladinac Z 1:0

Mladost A - Ov~ar M 2:1

Spartak T - Rudar B 0:1

Jedinstvo K - Dowa V 1:0

Dvanaesto kolo

Subota,13,30

Slatina - Dowa Vrbava

Backovac junajted - Jedinstvo GG

Nedeqa, 13,30

Rudar Jedinstvo K

Ov~ar - Spartak

Omladinac - Mladost A

Napredak - Mladost P

Morava - Goru{ica

Miokovci - Prijevor

SRPSKA LIGA ZAPAD

Jedanaesto kolo

Sloboda - Loznica 0:0

Mladi radnik - Polet

1:0

Dvanaesto kolo

[umadija - Sloboda

Polet - Pobeda, nedeqa,

11 ~asova

ZONA MORAVA

Jedanaesto kolo

Orlovac - Rudar 2:0

Kara|or|e - Polet T 0:1

Sloboda - Takovo 0:1

Slavija - Draga~evo 2:1

Dvanaesto kolo

Polet - Trep~a

Takovo - Kara|or|e

Tutin - Orlovac

Draga~evo - Vodoja`a

Derbi devetog kola odigran

je u Stan~i}ima, gde su se sa-

stali Budu}nost i Zadrugar

iz Dowe Trep~e. Na kraju je

slavio doma}in sa 2:1. Lider

Parmenac je u krajwe neizve-

snoj utakmici, sa dosta muke,

pobedio Kej, 2:0. Rakova je bi-

la boqa od Poleta iz Gori-

~ana, 1:3. Fudbaleri Vujna su

u Prislonici slavili pro-

tiv Lugova, 4:2, a ^a~ak 94

nastavio pobedni~ku seriju

savladav{i Moravu iz Moj-

siwa, 2:1. Strelac je na go-

stovawu pobedio Preme}u sa

1:2.

DESETO KOLO

Nedeqa, 13,30

Planinac - Morava

Zadrugar - ^a~ak 94

Strelac - Budu}nost

Lugovi - Preme}a

Rakova - Vujan, 11 ~asova

Kej - Polet G

Parmenac slobodan

PARMENAC

BEZ PREMCA

Na otvarawu nove sezone

fudbaleri Fontane pobedili

su u Vaqevu ekipu RB sa 7:2.

Iako su doma}ini poveli na

po~etku utakmice, pokazalo

se da je itekako prava bila

odluka trenera ^a~ana Mar-

keqi}a da poja~a presing.

- @eleo bih da pohvalim celu

ekipu na ~elu sa trenerom.

Pokazali smo karakter, jer su

posle zaostatka na poluvre-

menu, uspeli da preokrenu re-

zultat i ubedqivo dobiju

utakmicu. Okre}emo se slede-

}em protivniku i novom go-

stovawu u Kragujevcu, protiv

Ekonomca - ka`e kapiten

Fontane Ristanovi}.

MALI FUDBAL

UBEDQIVA

POBEDA

FONTANE

OKRU@NA LIGA

FK BORAC

ZAVR[ENO

TAKI^WE

U KUPU

ZAVR[ENO

TAKI^WE

U KUPU

Fudbaleri Borca izgu-

bili su u osmini Kupa

Srbije od superliga{a

Doweg Srema, 2:0. Iako su sko-

ro svih 90 minuta bili ravno-

pravni protivnik, ^a~ane nije

pratila sre}a. Srem je do{ao u

vo|stvo ve} u 17. minutu golom

Mar~ete. Sudar golmana Pe-

tri} i Radanovi}a otvorio mu

je nesmetani prolaz do mre`e

Borca. Na ovoj utakmici fatal-

ni Radanovi} skrivio je jedana-

esterac pred sam kraj me~a.

Precizan {ut ^orda{i}a po-

ve}ava pobedu Doweg Srema u

Pe}incima.

Fudbaleri Borca izgubli su i u

11. kolu Prve lige Srbije od,

trenutnog lidera na tabeli, lu-

~anske Mladosti, 0:2. Mladost

je povela pred kraj prvog polu-

vremena, u 41. minutu, golom

Golemi}a. Do 2:0 stigli su u 79.

minutu. Strelac Milosavqe-

vi}. Mladost je i daqe na vrhu

tabele sa 28 bodova, dok su ^a-

~ani osmi (17).

Slede}e srede bi}e odi-

grana finalna utakmica

Kupa ^a~ka. U 13,30 ~aso-

va sastaju se Polet iz Qu-

bi}a i Orlovac Mr~ajev-

ci. Utakmica bi trebalo

da bude odigrana na stadi-

onu FK Borac.

GRADSKI KUP

U 12. kolu Borac ponovo

igra u gostima. U nedequ u

14 ~asova sastaje se sa

Teleoptikom u Zemunu.

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 31

marketing 032/342-276

SPORT

Posle tri uzastopne pobe-

de, ko{arka{i Borac Mo-

cart sporta pora`eni su u

~etvrtom kolu Ko{arka{ke

lige Srbije. Doma}in je us-

peo da dobije prvu ~etvrtinu

i, no{en velikom podr{kom

publike, poja~a tempo u dru-

gom nastavku, ali je utakmi-

ca definitivno pripala go-

stima iz Ni{a.

- Znali smo da nas ~eka jak

me~ i zato smo od po~etka

pru`ili pravi otpor, pogo-

dili otvorene {uteve, preu-

zeli inicijativu i o~uvali

je do kraja. Imali smo mawi

pad u tre}oj ~etvrtini, ali

smo sve to nadoknadili u po-

sledwih deset minuta. Ovu

pobedu posve}ujemo na{em

Vitomiru Cvetkovi}u koji

je imao smrtni slu~aj u po-

rodici i kapitenu Milo{u

Trailovi}u. On zbog lak{e

povrede nije igrao u ^a~ku -

izjavio je doju~era{wi

igra~ BMS, sada Konstanti-

na, Nemawa Todorovi}.

- Dopustili smo da nas nadi-

graju u skoku, napadu i otvo-

renim {utevima. Znali smo

od koga nam preti najve}a

opasnost, ali nismo u odre-

|enim trenucima uspeli da

sa~uvamo te igra~e. Kon-

stantin je to znao da kazni.

Okre}emo se Metalcu, da na-

pravimo brejk i vratimo se

ku}i sa bodovima - proko-

mentarisao je igra~ BMS

Filip Dumi}. Po indeksu

korisnosti u ~a~anskoj eki-

pi posebno su se istakle do-

ju~era{we “Ni{lije” Ilija

Cvetkovi} i Dumi}. Uz wih

dvojicu dobar je bio i Aco

Mandi} koji je sakupio 17

indeksnih poena.

Priliku za popravni i novi

trijumf na gostovawu Borac

Mocart sport ima ve} sutra,

na utakmici petog kola u Va-

qevu.

- Analizirali smo igru pro-

tiv Konstantin i ukazali

jedni drugima na gre{ke. Bi-

}e jo{ poraza u prvenstvu,

ali kopka na~in na koji smo

izgubili, posle sjajne igre

protiv Slobode i kapitalne

pobede nad Vojvodinom u

Novom Sadu. Nismo bili do-

voqno anga`ovani svih 40

minuta i imali smo pogre-

{an pristup protiv tima

koji je bio vrlo motivisan i

dobro otvorio utakmicu.

Dovoqno govori podatak da

su oni u {utu za tri poena

imali u~inak od 42 odsto.

Ali, idemo daqe. Okre}emo

se Metalcu, ekipi koja je do

sada imala dve pobede i dva

poraza. Mi imamo boqi re-

zultatski skor i sigurno je

da }e oni biti izuzetno mo-

tivisani za tu utakmicu.

Metalac je te{ko dobiti u

Vaqevu, kvalitetan su sastav

i sigurno imaju ambicije da

i ove sezone igraju u Super

ligi. O~ekujem da i mi odi-

gramo kao protiv Vojvodine

i Slobode i do|emo do dru-

gog brejka u sezoni - ka`e

trener Borac Mocart spor-

ta Ra{ko Boji}.

Pro{log vikenda izgubili

su i kadeti BMS. Wih je kod

ku}e nadigrao novosadski

Sports World sa 59:68 (19/16,

11/18, 12/16, 17/18). Z. J.

Gorwomilanov~anin Ra-

de Savi}, od nedavno sta-

novnik Smedereva, dvostru-

ki svetski {ampion u diza-

wu tereta u ben~ presu

osvojio je drugo mesto na

Svetskom prvenstvu u Pra-

gu. On je u apsolutnoj kate-

goriji, u konkurenciji od

250 takmi~ara, podigao 280

kilograma, deset mawe od

od svetskog rekorda koji

dr`i ve} tre}u godinu.

Gr~ki Paok, za koga od le-

tos igra i ko{arka{ iz ^a~-

ka Goran Vu~i}evi}, otvo-

rio je sezonu sa ~etiri uza-

stopne pobede, po dve u pr-

venstvu i Evrokupu. Rezulta-

ti napornih priprema i ve-

likog broja odigranih kon-

trolnih utakmica nisu izo-

stali, iako ekipa igra i sre-

dom i subotom.

- U gr~kom prvenstvu pre-

tendujemo na jedno od prva

~etiri mesta. Znamo da su

Panatinaikos i Olimpija-

kos bez premca, a to im omo-

gu}avaju i buxeti. “Te{ki”

su oko 20 miliona evra. U

Evrokupu su sve grupe dobre,

nema lakih protivnika - ka-

`e Goran.

Do skoro igra~ ~a~anske

Mladosti, Goran je ko{ar-

kom po~eo da se bavi u 12. go-

dini. Na nagovor drugara iz

detiwstva po~eo je najpre da

trenira u Borcu, klubu u ko-

me je nastupao za sve mla|e

selekcije i potpisao prvi

profesionalni ugovor.

- U Borcu, mom voqenom klu-

bu, u igru me uveo trener

Miroslav Mili}, ~ovek ko-

me dugujem najve}u zahval-

nost za sve {to sam do sada

postigao. Nakon dve sezone,

odlazim u KK Mladost. U

Mladosti sam igrao tri go-

dine i bio kapiten tima ko-

ga predvodi odli~an trener

Vladimir Zlatanovi}. Usle-

dio je poziv Paoka i legende

kluba Bana Prelevi}a. Pri-

hvatio sam bez razmi{qawa,

jer znam da je to veliki ko-

rak i sjajna odsko~na daska

za moju daqu karijeru. Paok

je tim sa dugom tradicijom,

fantasti~nim rezultatima

i izuzetnim navija~ima -

smatra Goran. Z. J.

U znak se}awa na velikog

qubiteqa vite{ke igre, jed-

nog od doajena ~a~anskog

{aha i nosioca titule prvo-

kategornik, [ahovski klub

Borac i porodica To{i}

organizovali su prvi Memo-

rijalni turnir “Vladan To-

{i}”. Turnir je na Svetu

Petku odr`an u lokalu Mi-

loja Mikana Krqanca, jed-

nog od retkih mecena {ahov-

skog sporta. Takmi~ilo se

35 igra~a iz ^a~ka, Lu~ana

i Gu~e po fide pravilima

ubrzanog {aha, pet minuta

po igra~u za partiju, kom-

pjutersko parovawe takmi-

~arskog sistema [vajacarac,

a odigrano je 13 kola. Sudio

je republi~ki sudija Zoran

Ili}.

Osvaja~ima prva tri mesta

pripali su pehari, dok je se-

dam specijalnih nagrada

uzeli najsre}niji {ahisti

~iji su brojevi izvu~eni na

lutriji.

Pobedio je Stevan Mirko-

vi}, od skora najmla|i fide

majstor, drugi je bio maj-

storski kandidat Leonardo

Gavrilovi} i tre}i Dragan

Bodi}, tako|e fide majstor.

Po zvawima takmi~ara, tur-

nir je bio izuzetno jak, bo-

rilo se 12 majstorskih kan-

didata, {est fide majstora

i jedan velemajstor.

Na prvenstvu Srbije, koje je

sredinom oktobra odr`ano

u Vrwa~koj Bawi, [ahovski

klub Borac osvojio je tre}e

mesto. Z. J.

^a~anka Ivana Jorovi}

(16) pobednik je ITF turnira,

A kategorije, koji je ovih da-

na odr`an u Osaki. Ivana se

takmi~ila u konkurenciji

do 18 godina i {est puta

trijumfovala bez izgubqe-

nog seta. U ~etvrtfinalu je

bila boqa od Australijanke

Hon. Wu je savladala sa 6:1,

6:4, a u polufinalu je nadi-

grala Amerikanku Stefan-

son, 6:2, 6:1. Turnir je osvo-

jila pobediv{i u zavr{nici

devetu igra~icu sveta, Ru-

skiwu Flink (6:1, 6:4).

- U~estvovala sam na jednom

od najve}ih turnira. Orga-

nizacija je bila na svetskom

nivou, odu{evqena sam pri-

jemom i naro~ito pobedom

koja }e mi dati snagu za ono

{to me o~ekuje. Veliku za-

hvalnost dugujem trenerima

Marku \okovi}u i Vuku Ta-

pu{kovi}u - izjavila je Iva-

na za Mocart sport.

Posle pobede u Japanu, Iva-

na je me|u deset najboqih ju-

niorki sveta, a trenutno za-

uzima 858. mesto u senior-

skoj konkurenciji. Uskoro je

o~ekuju dva fju~ers turnira

u Egiptu. Z. J.

RADE PONOVO

NA TRONU SVETA

[AH

PODIGAO 280

KILOGRAMA

PRVI MEMORIJAL VLADANU

TO[I]U

TENIS

IVANA OSVOJILA OSAKU

KO[ARKAKO[ARKA

POBEDNI^KA

SERIJA GORANOVOG

PAOKA

NI[LIJE

PRESEKLE

POBEDNI^KI

NIZ

Borac Mocart sport - Konstantin

69:81 (23/21, 7/14, 21:23, 18/23)

U ~etvrtom kolu Druge lige ko{arka{i

Mladosti su kod ku}e pobedili Napredak

Maksi Ko sa 76:75 (17/19, 16/14, 17/17, 26/25).

^a~anima je pobedu doneo Nikola Ko~ovi}

koji je u posledwim sekundama pogodio {ut

za tri poena. Naredni protivnik Mladosti

je Vojvodina iz Novog Sada.

@elezni~ar je zabele`io jo{ jednu pobedu u

sezoni. Savladao je Slogu u Po`egi, 70:74.

Naredno kolo Druge lige Zapad @ele igra

kod ku}e. U nedequ, u 18 ~asova, do~ekuje Zla-

tibor iz ^ajetine. Utakmica }e biti odigra-

na u sali Prehrambeno-ugostiteqske {kole.

Trijumfovali su i na{i timovi Druge lige

Zapad. ^a basket tim je savladao {aba~ki

MO15, 102:69, a ^a~ak 94 ariqski Klik,

79:93.

U ~etvrtom kolu ^a~ak 94 do~ekuje Loznicu,

a ^a basket tim gostuje Studentu.

NIKOLA ZA TRIJUMF

Ivana sa trenerom

Markom \okovi}em

32 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renovi-

ran. Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 16.000

eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3.

sprat TA, name{ten. Cena

16.000 eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDV-

om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2,

3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000

eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje

deo name{taja. Cena

28.000 eura

P-34 m2, centar, 1. sprat,

CG, pogodan za poslovni

prostor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgra-

da od fasadne cigle. Cena

21.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 24.000

eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura

sa PDV-om

P-40 m2, centar, 4. sprat,

CG, sa spav. sobom, pogled

na {etali{te, name{ten,

renoviran. Cena 33.000

eura

GARSOWERA Beograd, ul.

Gospodara Vu~i}a, 1. sprat,

cg, pogodna za poslovni

prostor. Cena 45.000 eura.

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura

P-46 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG. Cena 28.000

eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renovi-

ran. Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 28.000

eura

P-48 m2, centar, 4. sprat,

CG, terasa. Cena 33.000

eura

P-48 m2, Alvaxinica, 4.

sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5.

sprat, lift, CG. Cena

30.000 eura

P-47 m2, Beograd, blizu

Vukovog spomenika, 4. sprat,

sa gara`om u zgradi, sa

name{tajem. Cena 90.000

eura

P-49 m2, Avenija 2, 4.

sprat, lift, CG, zgrada od

fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 29.000 eura

P-50 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, TA. Cena 26.000

eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena

28.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,

terasa. Cena 28.000 eura

P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena 38.000 eura

P-58 m2, Qubi} kej, 6.

sprat, lift, CG, terasa,

pogled na Moravu. Cena

32.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava,

prvi sprat, CG, terasa,

lift. Cena 32.000 eura

P-59 m2, Beograd, ul.

Vojvode Vlahovi}, nov,

trosoban, terasa. Cena

50.000 sa PDV-om.

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji,

Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura

P-66 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura

P-66 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi

kod [ipada, 2. sprat, TA,

terasa. Cena 40.000 eura

P-68 m2, 1. sprat, gas,

pogodan za poslovni pros-

tor.Cena 40.000 eura

P-69 m2, centar, blizu

Po{te, gas, terasa, 1.

sprat, gara`a. Cena 46.000

eura

P-70 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

lift, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 45.000

eura

P-72 m2, nov, centar, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

70.000 eura sa PDV-om

P-72 m2, nov, Avenija 2, 2.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

terasa, lift. Cena 58.000

eura

P-73 m2, Obili}eva, 1.

sprat, CG, terasa, u

odli~nom stawu. Cena

58.000 eura

P-73 m2 + 6 m2 terasa,

Alvaxinica, 1. sprat, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 60.000 eura

P-74 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, CG, terasa, lift,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura

P-75 m2, Avenija 2, 4.

sprat, dupleks, CG, terasa,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura

P-75 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

47.000 eura

P-75 m2, nov, kod fakulte-

ta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura

P-76 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG, terasa, odmah

useqiv. Cena 40.000 eura

P-76 m2, Balkanska, 2.

sprat, CG, dve terase. Cena

45.000 eura

P-78 m2, Vinara, 6. sprat,

lift, CG, dve terase. Cena

50.000 eura

P-80 m2, Qubi} kej, 4.

sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura

P-90 m2, Hotel Morava,

CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura

P-92 m2, nov, Kej, dupleks,

5. sprat, sa 5. spav. soba,

CG, lift. Cena 55.000 eura

sa PDV-om

P-95 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, dupleks, CG,

terasa. Cena 80.000 eura

K U ] E

P-60 m2 ( P+1), plac 10

ari, Pakovra}e, brvnara,

dva bunara, ulaz sa

asfaltnog puta, plastenik,

vo}wak, fontana. Cena

18.000 eura

P-70 m2, plac 4.13 ari,

kod Proletera. Cena

42.000 eura

P-70 m2 + 60 m2, plac 5

ari, Alvaxinica. Cena

50.000 eura

P-80 m2+45 m2, plac 5

ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor

P-90 m2, plac 10 ari,

Trbu{ani, kod kamenog

mosta. Cena 28.000 eura

P-92 m2, plac 5 ari,

{kola Ratko Mitrovi}.

Cena 45.000 eura

P-98 m2, plac 2 ara , kod

Bor~eve hale ili zamena za

stan. Cena 45.000 eura

Seosko doma}instvo, sa

7 ha zemqe u komadu,

pomo}ne prostorije. Cena

28.000 eura

P-105 m2 ( P+1 ), plac 2

a, Amixina. Cena 50.000

eura

P-120 m2, plac 4.20 ara,

blizu fakulteta. Cena

dogovor

P-250 m2, sa dva lokala u

prizemqu, plac 8 ari na

bedemu. Cena 56.000 eura

LOKALI

Rakova, 135 m2 sa maga-

cinom, kod Doma. Cena

10.000 eura

Viqu{a, 170 m2 sa maga-

cinom, plac 10 ari. Cena

7.000 eura

P-16 m2, centar, iza

Galije. Cena 3000 e/ m2 (

dogovor )

P-18 m2, Qubi} kej. Cena

18.000 eura

P-35 m2, centar, blizu

pijace. Cena 60.000 eura

P-49 m2, Alvaxinica. Cena

38.000 eura

P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a

podela na dva lokala od po

36 m2 sa mokrim ~vorom

P-105 m2, dupleks, kod

Hotel Morave. Cena 60.000

eura

PLACEVI

P-80 ari, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena 800

e/ar

P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN,

RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT.

CENA 38.000 E

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej

. Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,

H.Morava. Cena 38.000

eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 41.000

eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 41.000

eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 58.000

eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska, 3.

sprat, CG. Cena 39.000

E.

P- 55 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 32.000 E

P- 68 m2, Bawalu~ka, 4.

sprat, CG. Cena 44.000

E.

P- 48 m2, Avenija 1, VP.

Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 34.000 E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

P-42 m2, Kej, 4.sprat,

CG. Cena 26.000 E

P-38 m2, Nemawina, 3.

sprat. Cena 22.000 E

P-54 m2, Kej, CG. Cena

31.000 E

P-58 m2, Qubi}ska, CG.

Cena 37.000 E

P-77 m2, centar, 4.

sprat, CG, renoviran. Ce-

na 42.500 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 33OGLASI

POTREBNA DVA RADNIKA ILI DVE RADNICE

ZA RAD U RESTORANU "LEONARDO"

Informacije na telefon: 069/75-33-35

Na osnovu Re{ewa ste~ajnog sudije Privrednog suda u ^a~ku, St.br.207/2011 od

20.07.2011 godine, a u skladu sa ~lanovima 131., 132. i 133. Zakona o ste~aju ("Slu`beni

glasnik Republike Srbije" broj 104/2009) i Nacionalnim standardom broj 5 -

Nacionalni standard o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog ("Slu`beni

glasnik Republike Srbije" broj 13/2010), ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika

DOO "ULB COMPANY" u ste~aju iz Lu~ana , ul. Radni~ka bb.

OGLA[AVA

Prodaju imovine kao celine javnim prikupqawem ponuda

Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na

drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa

visine ponude.

Pravo na u~e{}e u postupku prodaje imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:

1. nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne doku-

mentacije u iznosu od 20.000,00 dinara. Profaktura se mo`e preuzeti na adresi

Agencija "ASTRA" , Ul. \or|a Toma{evi}a br.100 , ^a~ak, svakog radnog dana u

periodu od 10 do 14 ~asova. Rok za otkup prodajne dokumentacije je 02. 12. 2013 god.;

2. uplate depozit na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika br: 355-3200118082-13

kod Vojvo|anske banke AD , Novi Sad, ili polo`e neopozivu prvoklasnu bankarsku

garanciju naplativu na prvi poziv, najkasnije 5 radnih dana pre odr`avawa proda-

je (rok za uplatu depozita je 02. 12. 2013 godine). U slu~aju da se kao depozit polo`i

prvoklasna bankarska garancija, original iste se radi provere mora dostaviti

iskqu~ivo li~no ste~ajnom upravniku najkasnije 03. 12. 2013 godine do 14 ~asova. U

obzir }e se uzeti samo bankarske garancije koje pristignu na nazna~enu adresu u

nazna~eno vreme.

3. potpi{u izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita. Izjava ~ini sastavni

deo prodajne dokumentacije.

4. potpi{u ugovor o ~uvawu poverqivih podataka prilikom preuzimawa

prodajne dokumentacije (ovaj uslov va`i samo ako je neophodno da ste~ajni upravnik

u postupku prodaje otkrije poverqive informacije).

Imovina se kupuje u vi|enom stawu i mo`e se razgledati nakon otkupa prodajne

dokumentacije, svakim radnim danom od 10 do 14 ~asova a najkasnije 5 dana pre

zakazane prodaje (uz prethodnu najavu ste~ajnom upravniku).

Zatvorene ponude dostavqaju se na adresu: Agencija "ASTRA", Ul. \or|a

Toma{evi}a br.100, 32000 ^a~ak.

Krajwi rok za dostavqawe ponuda je 06.12.2013 godine do 11:45 ~asova.

U razmatrawe }e se uzeti samo ponude u pisanoj formi, dostavqene u zape~a}enim

kovertama sa naznakom ''Ponuda'' na koverti, nazivom ste~ajnog du`nika i pozivom

na imovinsku celinu na koju se ponuda odnosi, a koje pristignu na nazna~enu adresu

do nazna~enog vremena.

Zape~a}ena koverta treba da sadr`i:

-prijavu za u~e{}e u postupku javnog prikupqawa ponuda;

-potpisanu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa za kupovinu predmeta

prodaje;

-dokaz o uplati depozita ili kopiju bankarske garancije;

-potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita;

-izvod iz registra privrednih subjekata i OP obrazac, ako se kao potencijalni

kupac prijavquje pravno lice;

-ovla{}ewe za zastupawe, odnosno preduzimawe konkretnih radwi u postupku

prodaje (za punomo}nike);

Ste~ajni upravnik ne}e razmatrati ponude koje ne sadr`e jasno odre|en iznos na

koji ponuda glasi, ponude koje se pozivaju na neku drugu ponudu, ponude date pod

uslovom, ponude koje se pozivaju na uslove koji nisu predvi|eni u prodajnoj doku-

mentaciji i oglasu, kao i ponude uz koje nije polo`en depozit u predvi|enom roku.

Javno otvarawe ponuda odr`a}e se dana 06. 12. 2013 godine u 12 ~asova (15 minu-

ta po isteku vremena za prikupqawe ponuda) na adresi: Agencija "ASTRA" , Ul.

\or|a Toma{evi}a br.100, ^a~ak u prisustvu komisije za otvarawe ponuda.

Pozivaju se ponu|a~i, kao i ~lanovi odbora poverilaca da prisustvuju otvarawu

ponuda.Otvarawu ponuda pristupi}e se i ako ~lanovi odbora poverilaca ili neko

od ponu|a~a ne prisustvuje prodaji.

Ste~ajni upravnik sprovodi javno prikupqawe ponuda tako {to:

1. ~ita pravila u postupku javnog prikupqawa ponuda,

2. otvara dostavqene ponude,

3. rangira ponu|a~e prema visini dostavqenih ponuda,

4. odr`ava red na javnom prikupqawu ponuda,

5. progla{ava najboqeg ponu|a~a za kupca, ukoliko je najvi{a ponu|ena cena

iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje,

6. dostavqa ponudu najboqeg ponu|a~a odboru poverilaca na izja{wewe, uko-

liko je ista ni`a od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje,

7. potpisuje zapisnik.

Ste~ajni upravnik je du`an da prihvati najvi{u dostavqenu ponudu, ukoliko je

ista iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje. Ako najvi{a dostavqena

ponuda iznosi mawe od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje, ste~ajni

upravnik je du`an da pre prihvatawa takve ponude dobije saglasnost odbora poveri-

laca.

U slu~aju da na javnom prikupqawu ponuda pobedi kupac koji je depozit obezbe-

dio bankarskom garancijom, isti mora uplatiti iznos depozita na ra~un ste~ajnog

du`nika, u roku od 2 radna dana od dana prijema obave{tewa o prihvatawu ponude,

a pre potpisivawa kupoprodajnog ugovora, nakon ~ega }e mu biti vra}ena garanci-

ja;

Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 3 radna dana od dana prijema

obave{tewa o prihvatawu ponude.

Progla{eni kupac je du`an da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku

od 15 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora .

Ste~ajni upravnik }e vratiti depozit svakom ponu|a~u ~ija ponuda ne bude pri-

hva}ena, u roku od tri radna dana od dana odr`avawa javnog prikupqawa ponuda.

Ponu|a~ gubi pravo na povra}aj depozita ukoliko:

-ne podnese ponudu, ili podnese ponudu koja ne sadr`i obavezne elemente;

-ne potpi{e kupoprodajni ugovor, ili

-bude progla{en za kupca, a ne uplati kupoprodajnu cenu u predvi|enom roku i

na propisani na~in.

Poreze i tro{kove koji proizlaze iz zakqu~enog kupoprodajnog ugovora u

celosti snosi kupac.

Ovla{}eno lice: Ste~ajni upravnik, kontakt telefon:065/602-9322; 063/72-52-

475, 032/357-336.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI I RASPRAVI

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

“Telekom Srbija” a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni utica-

ja na `ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije, na lokaci-

ji “^A Dragi{e Mi{ovi} 2 (Zdravstveni centar)” - ^A64/^AU64, koji se planira u

okviru kompleksa bolnice zdravstvenog centra, na k.p. br. 6640 K.O. ^a~ak, u ulici

Dr Dragi{e Mi{ovi}a br. 205 u ^a~ku.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u

navedenu studiju o proceni uticaja objekta na `ivotnu sredinu u prostorijama

Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat,

soba broj 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, uz prisustvo predstavni-

ka stru~ne slu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 25. 11. 2013. godine.

3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja

objekta na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana dana 25. 11. 2013. godine u sali Gradskog

ve}a grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 2 u ^a~ku, sa po~etkom u 11,00 ~asova.

4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge i

mi{qewa o navedenoj studiji o proceni uticaja na `ivotnu sredinu dostaviti grad-

skoj upravi za urbanizam grada ^a~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 25.

11. 2013. godine

NA^ELNIK UPRAVE

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

34 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

PRODAJEM cerova drva za ogrev.

Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM balirano seno u

Jablanici. Tel. 069/ 024-5-204

PRODAJEM dva tovqenika, te`ine

oko 200 kg. Tel. 032/ 880-028, 064/

160-0-876

PRODAJEM veoma kvalitetno

livadsko seno u pristojnim balama.

Tel. 060/ 738-1-790

PRODAJEM bale sena. Tel. 069/

345-0-522

PRODAJEM televizor Kvadro 51

ekran. Cena 5000 dinara. Tel. 062/

805-6-782

PRODAJEM malo kori{}en TV

aparat. Povoqno. Tel. 062/ 199-1-015

PRODAJEM televizor Grundig.

Cena 5.000 dinara. Tel. 032/ 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM polovan Samsung tele-

vizor, u odli~nom stawu. Povoqno.

Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM bansek. 060/ 010-2-096

PRODAJEM dve kante bitumena.

Tel. 032/ 374-125

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Ford Eskort 92.

godi{te, dobar, gara`iran, vlas-

nik 5. godina, plin, registrovan

godinu dana. Tel. 064/ 183-7-109

PRODAJEM Jugo 2000 godi{te,

crvena boja, u odli~nom stawu.

Cena 799 eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Jugo Koral 1.1, 2003.

godi{te u odli~nom stawu. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM Jugo Koral In , 2003.

godi{te. Cena 550 eura. Tel. 065/

294-1000

PRODAJEM Fiat Punto u ekstra

stawu, prvi vlasnik, kompletno

opremqen, zimske gume. Tel. 062/

188-2-820

PRODAJEM Daevoo Nexia 1.5,

1997. god, registrovan, plin atesti-

ran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 803-1-

148, 064/ 286-1-663

PRODAJEM Ladu Nivu, 2003.

godi{te, registrovana do maja 2014.

god. Tel. 069/ 345-0-522

PRODAJEM Ladu Nivu 1.7, reg-

istrovana do maja 2014. Tel. 069/

024-5-204

PRODAJEM kamion Iveco Dajs,

nosivosti 5 tona, u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM WV CADDY 1.6. ben-

zin + plin, 99.god, registrovan do

jula 2014. Tel. 064/ 221-1-142, 060/

349-8-490

PRODAJEM Renault Lagunu , 2003.

godi{te, 1.9. DCI karavan, u

dobrom stawu, mo`e zamena. Tel.

060/ 418-3-333

PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3,

89-go godi{te. Registrovana do juna

2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820

ZAPOSLEWE

POTREBAN stomatolog sa radnim

iskustvom, za rad u stomatolo{koj

ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, cen-

tar. Cena 20.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 20.000 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 22.500 eura

P-42 m2, 4. sprat, TA, kod

{kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000 eura

P-45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 30.000 eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 31.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija

2. Cena 31.000 eura

P- 58 m2, 1. sprat, CG,

Svetog Save. Cena 35.000

eura

P-59 m2, 1. sprat, TA,

Industr.zona. Cena 21.000

eura

P-60 m2, 4. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 40.000

eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 33.000

eura

P-65 m2, 2. sprat, CG-

kalorimetri,kod Lukoil pumpe,

nov, sa stvarima. Cena 61.000

eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, TA, cen-

tar. Cena 50.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000

eura

K U ] E

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci,

32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena

24.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

40.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena

43.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

IZDAVAWE

P-50 m2, 3. sprat, S.

Markovi}a, noviji,

nename{ten, dupleks, dve

spava}e sobe, CG. Cena 140

eura

P-43 m2, 7. sprat, B.

Oslobo|ewa, name{ten, CG,

terasa, lift, 120 eura

P-68 m2, 1. sprat,

{etali{te, name{ten,

dvoiposoban, cg, 200 eura

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 17000

eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e,

43.000 eura

180 m2, 1 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e

pom. objekata, 30.000 eura

50 m2, 90 ari, G. Gorevnica,

26.000 eura

SE]AWE

Pre 40 dana umro je dr Milinko Radmilac, od koga su se na ^a~anskom

grobqu 25. septembra oprostili porodica, rodbina i brojni prijateqi i

kolege, koje je “u~io i savetovao kako da teorijska znawa iz ekonomije, po-

sebno iz oblasti planirawa i razvoja, primene u praksi.” U svoje i wi-

hovo ime od dr Radmilca se oprostio i Milan Grujanac: “Preminuo je iz-

uzetan ~ovek, prijateq, gospodin, izvrstan ekonomski stru~wak i iskusan

privrednik. Bio je veliki aktivista i funkcioner u Op{tini ^a~ak, ~o-

vek sa osobinama pravog vo|e. Wegova smrt je nenadoknadiv gubitak za sve

nas, a posebno za porodicu koja }e me|u wegovim prijateqima i saradni-

cima imati oslonac, ne samo zbog Milinkovih zasluga, ve} i zbog toga

{to se uvek zalagao za dobre i ~estite qude, porodice, kom{ije, prijateqe i saradnike.”

Milinko Radmilac je ro|en 1936. godine u Vujetincima. Gimnaziju je zavr{io u Gorwem

Milanovcu, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1961. godine, a na Arhitek-

tonskom fakultetu 1977. godine odbranio magistarsku tezu “Mesto stanovawa u urbanizaciji

op{tine i grada ^a~ka”. Na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, devet godina kasnije, odbra-

nio je i doktorsku disertaciju “Finansirawe stambene izgradwe u SFRJ”. Kao analiti~ar

planer radio je u op{tinama Lu{ci Palanka i Sanski Most (BiH), a od 1965. do 2001. godine

u SO ^a~ak, kao {ef slu`be za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, na~elnik i predsednik Ko-

miteta za urbanizam, direktor Zavoda za dru{tveno planirawe i {ef Slu`be za razvoj pri-

vatnog preduzetni{tva. Jedno vreme bio je i asistent za predmet politi~ka ekonomija na ~a-

~anskom Agronomskom fakultetu. U radnoj biografiji dr Milinka Radmilca zabele`eno je i

da je bio dugogodi{wi saradnik Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovawe i Insti-

tuta za lokalne finansije u Hagu. Autor je vi{e ~lanaka, sedam studija i dve kwige.

U nedequ 3. oktobra 2013. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu

dava}emo

PETNAESTOGODI[WI POMEN

na{em dragom

DAMIRU

KUJUNXI]U

Pozivamo rodbinu, kom{ije i poslovne prijateqe da zajedno

sa nama posee wegov grob.

Otac MILAN i sestra SARA

^ITUQE

Dana 4. novembra 2013. godine, navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{e drage

MARE TODOROVI]

iz ^a~ka

Godi{wi pomen dava}emo

2. novembra u 13 ~asova

na grobqu u Miokovcima.

PORODICA TODOROVI]

upl.

Dana 1. novembra 2013.

navr{ava se

PET GODINA od smrti

na{e drage majke

TU@NO SE]AWE

Na{oj majci i baki

CECI KOZODER

iz Trbu{ana

da}emo POLUGO-

DI[WI POMEN u nede-

qu 3. novembra.

Uvek voqena, nikad zab-

oravqena.

Unuke IVANA i MAJDA

i unuci OGWEN,

NEMAWA, RADE i

IVAN.

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da

}emo dana 2. 11. 2013. u 11,30 ~asova na ^a~anskom

grobqu davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN

MI]UNU BO@OVI]U

Dragi na{ Mi}une, nedostaje{ nam svakoga dana sve

vi{e i vi{e.

Nema re~i da ubla`i bol, nedovoqno je suza da

ubla`e tugu.

TVOJI NAJMILIJI: MILKA, RASTISLAV,

AN\ELIJA, MAJA, MIHAELA i BORIS.

16565

TU@NO SE]AWE

Zatvorila se kwiga va{eg `ivota.

Decenijama ispisivane stranice sklopi{e se.

A mi ostadosmo svako slovo da pamtimo zauvek.

U srcu i mislima va{ih: sin MI[O, unuk VLADE

i unuka MIMA sa porodicama.

1.11.2012.

MILIJANA

JAWI]

22.1.2012.

MILENKO

JAWI]

DVADESET GODINA je pro{lo, ali za se}awe i

qubav ne postoji vreme.

Dobri qudi `ive kratko, ali se dugo pamte i vole.

MIRJANA i VESNA

sa porodicama

16570

MIODRAG

MATOVI]

MILENCE

2.11.1993 - 2.11.2013.

U ~etvrtak 7. novembra navr{ava se 25 GODINA od kada

nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Vreme brzo prolazi ali praznina u

na{im srcima i daqe ostaje sa

preranim tvojim odlaskom.

Oti{ao si i ostavio tugu koja ni posle toliko godina

nije ni{ta mawa nego onog 7. novembra 1988. godine kada

si nas zauvek napustio, i zato te se uvek rado se}amo i sa

ponosom pomiwemo.

TVOJI: supruga ZLATA, }erke GOCA i MILKA,

unuka QIQA, unuk IVAN i zet MI]O.

RANKO

PETRONIJEVI]

iz Parmenca

MIHAILO

^UTOVI]

^UTO

OGLASI

I ^ITUQE

PRIMQENI

DO SREDE

DO 12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 35

MNOGO NAM NEDOSTAJE[ !

KOM[IJE: CRNI i DEJAN sa porodicama.

16571

SE]AWE

28. oktobar 2003 - 28. oktobar 2013.

MILE

RAKOWAC

SE]AWE

28. oktobar 2003 - 28. oktobar 2013.

SE]AWE

28. 10. 2003 - 28. 10. 2013.

MILE

RAKOWAC

Deset godina je pro{lo od smrti na{eg dragog Mila.

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo

uspomenu na wega.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga OLGA,

sin DRAGOSLAV i k}erka VESNA sa porodicama.

Vreme prolazi ali se}awe na tebe ostaje u na{im srci-

ma zauvek.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna

qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoji: unuk BOGDAN i unuka JELENA

MILE

RAKOWAC

Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom, ali smo

sre}ni {to smo te takvog imali.

Sa ponosom te ~uvamo od zaborava.

Tvoji: sin DRAGOSLAV i unuk BOGDAN

Sa ponosom i

qubavqu uspomenu na wu

~uvaju k}erke NADA i

MILKA sa porodicama.

16571

RADE

MILENKOVI]

iz Mojsiwa

1937 - 2008

^ITUQE

6. 11. 2000 - 6. 11. 2013.

JASMINA MARI]

Pro{la je godina dana od smrti na{eg

dragog Milojka.

Uspomenu na wega ~uvaju unuka

JELENA, unuk BOJAN,

snaja MILICA i NADICA, unu~ad ANDREA,

TINA, MI]O i MATEJA.

16565

MILOJKO NIKETI]

6.11.2012 - 6.11.2013.

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo

qubav i se}awe na tebe.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI:

MILICA, BOJAN i JELENA sa porodicom.

16566

MILINKO MI]O

NIKETI]

8.11.2008 - 8.11.2013.

SE]AWE

3. 11. 2011 - 3. 11.2013.

MIROSLAV MI]O

RAJI]

Dana 28. oktobra 2013. navr{ilo se

13 GODINA od kako nije sa nama

Sa ponosom te pomiwemo, sa tugom `ivimo.

TVOJI NAJMILIJI

16563

SRETEN NEDEQKOVI]

28.10.2000 - 28.10.2013.

SE]AWE

MILAN PAJOVI]

7.11.2008 - 7.11.2013.

Dana 5. novembra 2013. godine,

navr{avaju se DVE GODINE

od smrti na{eg voqenog

MILORADA KI]ANOVI]A

KI]ANA

iz ^a~ka

36 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

Svaka re~ je nedovoqna i prazna da bi mogla opisati

na{e dane bez Tebe Jaso.

Nije nam dato da u`ivamo u sre}i {to smo je imali.

Roditeqi,

RU@A i STANKO

16561

JASMINA

Pogledam tvoju sliku

i ~ujem tvoj glas,

svaki dan.

Smejem se i pla~em

sa tobom, svaki dan.

Nosim te u srcu

i osetim te,

svaki dan.

Vole te tvoji,

ZORAN, TINA, IVAN, DORA,

TA[A, MINA, EMILIO.

16562

Uvek si u na{im mislima.

Tuga za tobom nikada ne}e iz~eznuti.

S qubavqu,

supruga BRANKA, }erke SLA\ANA i SLAVICA,

unuci NIKOLA i SEBASTIAN i zet LAKI.

fak.

Nema tog dana ni sata a da nisi sa nama u mislima. Te{ko je boriti se sa tugom

jer ne postoje re~i utehe.

Nedostaje{ nam sve vi{e i dali bi sve na ovom svetu da vreme mo`e da se vrati

unazad.

Zauvek ponosni na tebe

supruga VERA, }erke MARIJA i MARIJANA sa porodicama.

fak.

Pro{lo je PET GODINA kako si oti{ao.

Jo{ uvek si u na{im srcima.

TVOJI: majka VUKOSAVA, sinovi VLADISLAV i STEFAN,

supruga SNE@ANA.

16564

^ITUQE

Umro je na{ dragi tata i deda

Ni godine, ni sama ve~nost te ne}e izbrisati iz

na{ih srca.

Tvoje: }erka JUCA i unuka SUZANA

LAZAR

PLAZINI]

LAZO

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 37

Umro je na{ dragi tata, deda, pradeda i tast

Svaki otkucaj na{ih srca

kuca i tebe radi.

Zauvek }e{ `iveti pored nas.

Nikada zaboravqen, nikada

pre`aqen.

]erka SNE@ANA, zet DRAGAN, unuci BOBAN

i VLADIMIR, snahe MILICA i MAJA, praunuci

VEQKO, MIQKO i DOBRICA.

LAZAR

PLAZINI]

LAZO

Umro je na{ dragi otac, deda i tast

Praznina, bol i tuga su ogromni ali voqeni nikada ne

umiru

Tvoji: }erka IRENA, unuci RADE, LAZO i zet JANKO

LAZAR

PLAZINI]

LAZO

Ostavio si ogroman bol i prazninu u na{im srcima.

Uvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava

Tvoji: }erka VESNA, unuka SA[KA,

unuk ACO i zet VIDO.

LAZAR

PLAZINI]

LAZO

Umro je moj dragi suprug

@iveli smo zajedno preko pet

decenija.

Lepi dani su pro{li a zame-

nili su ih dani se}awa, uspomena i tugovawa.

^uva}u te od zaborava.

Supruga DU[ANKA

LAZAR

PLAZINI]

LAZO

Opra{tamo se sa velikom tugom i bolom od na{eg

voqenog i nikad pre`aqenog tate, dede i tasta

Re~i ne mogu da opi{u na{u

bol i tugu za tobom, niti da

poka`u koliko nam nedosta-

je{. Hvala ti na qubavi i

brizi koju si ose}ao prema

nama. Znamo da nas nikada ne}e{ napustiti, ~ak ni

sada kada si oti{ao na taj daleki put. Ve~no }emo te

voleti i ~uvati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: }erka QIQA, zet MILAN,

unuka VESNICA i unuk MI[O.

LAZARA

PLAZINI]A

LAZA

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{

dragi i nikad pre`aqeni

LAZAR

PLAZINI]

LAZOprevoznik iz Guberevaca

ro|en 1934. godine

Iznenada preminuo u subotu, 26. oktobra 2013. godine

u 10,30 ~asova u 80-oj godini.

Sahrana je obavqena u ponedeqak 28. oktobra 2013.

godine, u 14 ~asova na Plazini}a grobqu u Guberevcima.

O@ALO[]ENI: supruga DU[ANKA,

}erke SNE@ANA, VESNA, QIQANA, IRENA i JUCA,

zetovi DRAGAN, MILAN, VIDO i JANKO,

unu~ad BOBAN, VESNA, ALEKSANDRA, VLADIMIR,

SUZANA, MILO[, ALEKSANDAR, RADIVOJE

i LAZAR, snahe MILICA i MAJA, praunuci VEQKO,

MIQKO i DOBRICA.

Zahvalni smo rodbini, prijateqima, kolegama, kom{ijama

i dragim sugra|anima koji su kao i do sada bili sa nama.

^ITUQE

SE]AWE

27. 10. 2012 - 27. 10. 2013.

MIJALKO

DIMITRIJEVI]

„VLADOVAC”

S' qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

SENKA, TAWA i BOJAN sa porodicama.

16602

U petak 8. novembra navr{ava se PET GODINA

otkako nije sa nama na{

MILINKO

MI]O

NIKETI]

iz Kuki}a

Dana 6. novembra navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{eg dragog

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i veliko srce gde

je bilo mesta za sve nas.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga MIRKA, sin MIRKO, snaja MILICA,

unuka NEDA i unuk NIKOLA.

16600

MILOJKA

NIKETI]A

iz Kuki}a

Dana 2. novembra navr{ava se

[EST MESECI od smrti

Vreme nikada ne}e izbrisati

tvoju dobrotu i veliko srce gde

je bilo mesta za sve nas.

Bio si na{ oslonac, podr{ka i ponos.

Uvek }e te ~uvati od zaborava supruga VERA,

}erka DU[ICA, zet DAMQAN, unuka DRAGANA,

unuci BOGDAN i ANDRIJA, bra}a MIO i DULE

sa porodicama.

16550

DRAGOSLAVA

[UKOVI]A

[ORA

Pet godina je od kada vi{e nije sa nama na{

Poseti}emo wegov grob u ned-

equ 3. 11. 2013. u 13 ~asova.

Pet godina praznine, tuge ali najlep{ih uspomena.

Hvala ti na wima.

TVOJA PORODICA

16552

MILOJE

BOJOVI]

2008 - 2013

Dana 1. novembra 2013. navr{ava se 49 GODINA

od smrti na{eg dragog supruga i oca

DRAGUTINA

KRXI]A

iz Gorwe Gorevnice

NADE@DA

1.11.2003 - 1.11.2013.

BRANISLAV

15.4.2002 -1.11.2013.

SE]AWE

GORAN

KOLA[INAC

3. 11. 1995 - 3. 11. 2013.

SE]AWE

NEGOVANOVI]

iz Ostre

Zaborav je te`i od smrti zato mi ne zaboravqamo.

Ve~ito zahvalna roditeqima.

]erka MILA sa porodicom

RADOSLAV

6.11.1998 - 6.11.2013.

JANA

11.5.1998 - 11.5.2013.

ro|ena Jevremovi}SE]AWE

na drage roditeqe

JAWI]

iz Trnave

@ive}ete zauvek u na{im srcima.

]erke MILICA i QUBICA

16554

MILOSAVA

3. 11. 2012 - 3. 11. 2013.

MILENKO

16. 12. 2003 - 16. 12. 2013.

Dana 4. novembra 2013. navr{ava se GODINA

tuge od kada nije sa nama na{ sin i brat

U ~etvrtak 31. oktobra navr{ilo se

40 dana od smrti mog dragog

BLAGOJA PERI[I]A

U subotu, 2. novembra 2013. navr{ava

se 40 dana od smrti

S qubavqu i ponosom uspomenu na wu ~uva: rodbina,

kumovi i prijateqi.

upl.

VERE BABI]

1919 - 2013

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

38 PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE

2008 - 2013

4. novembar

Mnogo je lepih uspomena da te

ve~no pamtimo, da o tebi s'ponosom

pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.

Zauvek u na{im srcima.

PORODICA

16539

ALEKSANDAR LEKA

]IRKOVI]

Vreme koje je pro{lo ne bri{e

se}awe, ne ubla`uje bol i tugu

samo potvr|uje gorku istinu da

vi{e nisi sa nama.

Od smrti postoji ne{to te`e a to je `ivot bez tebe.

Najdra`i ne umiru nikada a vreme zaborava ne postoji.

Po~ivaj u miru.

O@ALO[]ENI: majka MARA, otac LUKA, sestre

AN\A i ANDRIJANA sa porodicama

16520

RADOVAN

TEWOVI]

iz Loznice

An|ele, sre}o, najsjajnija zvezdo, najmilije sunce,

za{to? Zar pod ovim nebom nije imalo mesta za tebe? A

ti nisi mnogo tra`io, samo jedan obi~an `ivot. Ti si

negde daleko, gde an|eli mirno spavaju, gde su drugi

sre}ni {to te imaju.

TVOJI NAJMILIJI

16555

BRO]I]

iz Gu~e

Ako je va{ `ivot morao da stane, na{a qubav, ponos i

uspomena na vas ve~ito }e trajati u nama.

Va{ sin MI[ULA, k}erke DRAGA i MIRA,

snaha BRANA, zetovi, unuci, unuke i praunuci.

16556

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA,

k}erka GORDANA i sin DRAGOSLAV.

16558

Dani prolaze, tuga je sve ve}a, ti

}e{ zauvek biti moja sre}a.

Tvoja ZORICA

upl.

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi

s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.

Uvek si bio i uvek }e{ biti sa nama.

TVOJI: majka MIRKA, brat MIRKO,

snaja MILICA, sinovica NEDA i sinovac NIKOLA.

16601

^ITUQE

6. 11. 1998 - 6. 11. 2013.

DAMIR KUJUNXI]

POMEN

BRATISLAV

RADULOVI]

BRANE

1998 - 2013

7. 11. 2012 - 7. 11. 2013.

Porodice

[OLAJI]

i BARI[NIKOV

RU@ICA

[OLAJI]

TIHOMIRA

DAVIDOVI]A

iz Bawice

2008 - 2013

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako

nije sa nama na{

U subotu 2. novembra u 11 ~asova

dava}emo ^ETRDESETODNEVNI

POMEN na ^a~anskom grobqu.

Wegovi: supruga @IVKA, }erke DRAGANA

i QIQANA, unuk LUKA i unuka MILICA.

MILINKO RADMILAC

dipl. ekonomista

1936 - 2013

Dana 24. oktobra 2013. u 86-oj godini

`ivota preminula je na{a draga

Sahrana je obavqena 26. oktobra na

grobqu u Be~wu.

O@ALO[]ENI: sin QUBISAV, k}erke

NADA, DESANKA, MILICA i VESNA,

sestre MA[INKA i DOBRILA, zetovi NOVICA, QUBO

i ZORAN, unuci MILO[, DRAGAN, ACO, MILAN,

unuke ANA, BOJANA i praunuci STEFAN i NINA.

MILADINKA KATANI]

iz Be~wa

SE]AWE

03. 11. 2000 - 03. 11. 2013.

13. godina bez tebe - za nas ~itava

ve~nost.

Vole te tvoji sin ZORAN i k}erka BUBA

sa porodicama.

16557

DOBRIVOJE

VELISAVQEVI]

1. novembra se navr{ava TU@NA GODINA od kako nas je napustila

na{a voqena, hrabra i plemenita majka i baka

QIQANA JOVANOVI]

Pre DVE GODINE tiho i dostojanstveno upokojio se u Gospodu na{

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE 39

Sa qubavqu i ponosom uspomenu na wega ~uvaju:

}erka MILOSTINA i sin MILOMIR sa porodicama.

16515

An|ele,

Oni koji nisu sa nama,

pretvoreni su u misao,

a ta misao je qubav.

Mama QIQA i sestra SARA

16551

15 godina nisi sa nama.

Ostavio si nam najte`i zadatak - da `ivimo bez tebe.

Sledimo te u svemu {to te ~inilo onakvim kakav si

bio i ~uvamo od zaborava.

Tvoji: JELICA i BOBAN

16559

SE]AWE

Dana 27. 10. 2013. navr{ilo se PET GODINA od

smrti na{eg

Zemqa jesmo,

ostalo su sve prividi.

Jedino nije privid rana

koja se u no} otvara i bridi.

Privid nisu jedino vode mutne

o`alo{}enikovih snova

i nesre}a nagove{taji;

jedino privid nisu zle slutwe.

Privid jedino nisu

umiru}ega posledwi sati

niti bezna|e i ponori

koji se otvore

kad ko mora u zemqu da se vrati...

Sa qubavqu i po{tovawem, wegovi:

Supruga MIRA, }erke SLOBODANKA i MARIJANA,

sestra MILA, unuci STEVAN, VASILIJE

i AN\ELIJA i zet DU[AN

VASILIJE VASO (MILANA) PETROVI]

6.11.2011 - 6.11.2013.

Te{ko je prihvatiti da je vi{e nema.

Neka wena dobrota i toplina zauvek ostane u na{im srcima i se}awu.

K}erka KATARINA sa porodicom i sin MILUTIN

upl.

PETAK 1. NOVEMBAR 2013. GODINE