Institut za vo}arstvo

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 45 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

Dr Predrag Markovi}

NAJGORI I

NAJSVETLIJI

TRENUCI

SRPSKE

ISTORIJEstrana 15.

Vise}i most

u Ov~ar Bawi

NAJZAD

BEZBEDAN

strana 7.

GDE POSLE HRANITEQSKE PORODICE

I „KU]E NA POLA PUTA”?

ZABORAVQENI„Ka`u nam da smo svi ro|eni jednaki,

jednaki pred Bogom i pod zvezdama...“

(Piloti)

strana 3.

TEMA

U MZ „Ko{utwak”

ASFALTIRANA

ULICA BRA]E

PETROVI]

Plaketa MUP-a

policajcu Zoranu

Axemovi}u

SPASITI

@IVOT,

NEMA VE]E

NAGRADE strana 5.

strana 7.

PO^ELA JESEWA

PRODAJA SADNICAstrana 13.

Povereni{tvo

GO SNS:„ZNAMO ZA[TO TO RADITE, ALI ZNAJU I GRA\ANI ^A^KA!”

Dragi{a Petkovi}

PROFESOR KOJI

SMI[QA NOVA

U^ILA strana 7.

Gerontodoma}ice u Gorwem Milanovcu

DRAGOCENA

POMO] ZA

STARE DANE strana 19.

Draga~evske tkaqe `ale za

uga{enom zadrugom

DA SE NIT

NE PREKINEstrana 22.

2 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

GDE POSLE HRANITEQSKE PORODICE?

3TEMA

Vuk Gli{ovi},

kao i ve}ina

wegovih vr-

{waka nema po-

sao, obilazi

razne „pragove“, pi{e mol-

be, tra`i da radi... Bez

ikakvih rezultata. Ka`u –

„kriza je, mora da deli sud-

binu celog srpskog dru-

{tva“. Ali, dru{tvo te-

{ko mo`e da podeli Vuko-

vu sudbinu. Jer Vuku je, kao

i drugoj deci sli~nog `i-

votnog puta, od samog po-

~etka oduzeto mnogo. Od

svoje biolo{ke majke (koja

ga se pravno nikada nije

„li{ila“) ostavqen je kao

beba u porodili{tu. Sa

{est meseci dat je u hrani-

teqsku porodicu, kojoj, ka-

`e, duguje sve – qubav, ne-

`nost, radost... Kod pokoj-

ne nane Milunike Milosa-

vqevi} bio je najve}i deo

detiwstva, a onda je zbog

wene bolesti pre{ao kod

Milunikine }erke Nade,

koja je uz majku veoma rano

postala hraniteqica. U

svemu tome Nadi je poma-

gao, a i danas joj je najve}a

podr{ka suprug Husni

Abudlah, Palestinac koji

je u onim mnogo humanijim

vremenima na ovim prosto-

rima, do{ao da studira i

zbog qubavi zauvek postao

^a~anin.

NA POLA PUTA

Vuk danas ima dvadeset

tri godine. Posle zavr{e-

ne Prehrambeno-ugosti-

teqske {kole, proveo je go-

dinu dana u „ku}i na pola

puta“ – stanu koji je delio

sa mladi}em sli~ne sudbi-

ne. Trebalo je da se za to

vreme „osamostali“, da na-

u~i da `ivi kao svoj ~ovek,

ali pre svega da se zaposli.

Nije uspeo. Vratio se kod

Nade i Husnija, iako je po-

sle sticawa konobarske

diplome, jo{ pre pet godi-

na, izgubio pravo da bude u

hraniteqskoj porodici,

koja za wega vi{e ne prima

nadoknadu. Za wega trenut-

no nema druge ku}e i drugog

puta.

- Vratio sam se kod maj-

ke Nade, jer drugog izlaza

nisam imao. Osim da odem

na ulicu – zapo~iwe svoju

pri~u Vuk, pognutne glave.

- Konkurisao sam za brojne

poslove, nema gde nismo

i{li, majka i ja, molili na

sve strane, imali smo obe-

}awa i od biv{ih i sada-

{wih gradskih ~elnika,

ali sve je ostalo na tome.

Posle sredwe {kole zavr-

{io sam i ispite za fizi~-

ko-tehni~ko obezbe|ewe,

radio kratko sa tim... Ve}

du`e vreme sam bez ikakvog

posla. [ta i kako daqe?

Ne znam, to je naj~e{}e pi-

tawe koje postavqamo i ja

i moji Nada i Husni – ka`e

ovaj mladi}.

„Ku}a na pola puta“ ko-

ju je osnovao ~a~anski Cen-

tar za socijalni rad, za Vu-

ka je zna~ila u tom trenut-

ku mnogo, zbog, kako ka`e,

ose}aja „samostalnosti“.

-Ali bilo je te`e, odvo-

jio sam se od jedine svoje

porodice, a i daqe nisam

bio nezavistan. Jer to ~o-

vek mo`e tek kad sam zara-

|uje za svoje par~e hleba.

Tra`io sam da mi produ`e

jo{ godinu dana boravak u

tom stanu, ali sam dobio

odgovor da sam „postigao

visok stepen samostalno-

sti i da sam se osposobio

za samostalan `ivot“. Ka-

ko da budem samostalan bez

posla? A mogao bih da ra-

dim bilo gde, ne samo u

^a~ku, jer osim Nade i Hu-

snija za ovaj grad me ni{ta

ne vezuje – ka`e Vuk.

KAD NEMA[ NIKOGA

I NEMA[ NI[TA...

Osim za svoje dvoje dece

Xehada i Suzanu, danas od-

rasle qude koji sa svojim

porodicama `ive van ^a~-

ka, Nada i Husni su na kra-

}e ili du`e vreme pru`ili

roditeqski dom za oko pe-

deset mali{ana. Neki od

wih su usvojeni, drugi su

vra}eni u svoje biolo{ke

porodice ili su oti{li u

svet, imaju sada svoju de-

cu... Kod wih je osim Vuka,

sada „na hraniteqstvu“

jo{ jedna devojka koja stu-

dira, a koja je kao i Vuk u

wihovu ku}u do{la kao be-

ba.

- I wu ~eka isti put kao

Vuka... Ranije je sve to dru-

ga~ije bilo. Uglavnom se

Centar za socijalni rad

brinuo o wima do kraja,

pomagao im da na|u posao i

postanu svoji qudi. Sada

im je mnogo te`e, kao da ni-

ko nema sluha {to su iz

hraniteqskih porodica.

I{la sam svuda, molila i

za wega i za jo{ jednu devoj-

ku koja je bila kod nas.

Sramota me je, ali i}i }u

opet, jer oni nikog drugog

nemaju da se za wih zauzme.

Nikada, ~ini mi se, nije

bilo ovako te{ko za ovu

decu. A to su i moja deca,

pa nema dana da ne zaspim

sa suzama. Te{ko pada ta

pomisao da nema{ nikoga i

nema{ ni{ta. Ovaj svet je

veoma okrutan za wih, po-

trebno im je mnogo vi{e

snage i borbe nego drugi-

ma. Nadam se da }e im ipak

neko pomo}i – apeluje Na-

da za „svoju“ decu.

U Centru za socijalni

rad ka`u nam sli~no – za

Vuka su molili mnoge, pi-

sali preporuke, ali nika-

vih odgovora nije bilo.

- Kad ova deca zavr{e

{kolovawe, wihova sudbi-

na je neizvesna. Dele je sa

celim dru{tvom, ali je za

wih sve mnogo te`e, jer od

po~etka im je mnogo toga

oduzeto. Za Vuka smo se svi

zalo`ili, pisali preporu-

ke i dopise za „Zra~ak“,

gradsku upravu, druge in-

stitucije.... Mi ne mo`emo

nikome da naredimo, ve}

samo da molimo. Vuk se bo-

ri, on i wegova hraniteqi-

ca idu da mole, ali on je i

daqe bez posla. Prima so-

cijalnu pomo} i to je naj-

vi{e {to mi mo`emo za

wega da uradimo – ispri-

~ala nam je Milanka Ba-

bi}, rukovodilac Slu`be

za decu i mlade u ~a~an-

skom Centru za socijalni

rad.

Vukovu sudbinu deli

jo{ jedna devojka (koja nas

je zamolila da joj ne spomi-

wemo ime). Gradona~elnik

^a~ka Vojislav Ili} ka`e

da je za Vuka i ovu devojku

molio mnoge, ali za sada

bez uspeha.

- Zbog Vuka sam zvao di-

rektora UTP „Morava“,

molio za wega. Za devojku,

koja je zavr{ila medicin-

sku {kolu, obratili smo se

direktoru Zdravstvenog

centra. Bila je na razgovo-

ru, ali nije primqena. Za

wu postoji {ansa za Dom

zdravqa, koji od Nove go-

dine prelazi u nadle`nost

grada. ^inimo koliko mo-

`emo. Za gradska preduze}a

sada je nemogu}e, jer u wima

ima vi{ak zaposlenih.

Ali trudi}u se i daqe da

pomognem ovoj deci – rekao

je Ili}.

Vuk ne gubi nadu, kao i

wegovi „roditeqi“, da }e

neko uskoro ipak ot{kri-

nuti svoja vrata. A Vuk }e

tada dokazati da je dobar i

vredan radnik.

V. T.

„Ka`u nam da smo svi ro|eni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama...“ (Piloti)

U 27 hraniteqskih porodica

na teritoriji ^a~ka trenutno

je ~etrdeset devetoro dece. Je-

danaest ih je iz drugih grado-

va.

-U ovim porodicama su deca

od svega nekoliko meseci, pa

do punoletstva, a to mo`e da

se produ`i do 26 godine, uko-

liko se jo{ {koluju. Mi imamo

~etvoro takve dece, koja su sa-

da na studijama. I odli~ni su

|aci – rekao nam je direktor

Centra za socijalni rad Zoran

Bel~evi}.

U „ku}i na pola puta“ sada se nalazi jedan dva-

desetogodi{wi mladi}, po zanimawu pekar. Kako

nam je re~eno u Centru za socijalni rad, on se „u~i

ve{tinama za samostalan `ivot“. Me|utim, wegova

sudbina ipak je izvesnija, s obzirom da je nasledio

ku}u i imawe u blizini ^a~ka, a ima i blisku rod-

binu sa kojom odr`ava kontakte. Sa druge strane,

svoju bilo{ku majku Vuk je video samo jednom. Tek u

svojoj {esnaestoj godini!

- Ona je tra`ila taj susret. Ali bila je sa mnom

pet minuta, a onda je rekla da `uri i da o tome da

smo se videli niko ne sme da sazna – nevoqno se

prise}a Vuk.

Vuk Gli{ovi}

Vuk sa svojom Nadom

ZABORAVQENI...

4 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEPOLITIKA

Anonimna grupa gra-

|ana iz ^a~ka pod-

nela je krivi~ne

prijave protiv vi{e lo-

kalnih funkcionera SNS-

a, jer su „nedozvoqeno ras-

polagali sredstvima

stranke u kampawi“. Pri-

jave su podnete protiv po-

verenika Gradskog odbora

SNS dr Aleksandra Rado-

jevi}a, pomo}nika grado-

na~elnika ^a~ka Mirjane

\okovi}, odbornice Gor-

dane Ciki} Plazini} i

tehni~kog sekretara pove-

reni{tva SNS-a Andrije

Fodulovi}a.

U krivi~noj prijavi,

koju su objavili pojedini

lokalni mediji i to dan

nakon {to je jo{ iz neu-

tvr|enih razloga planulo

vozilo jednog od lokalnih

funkcionera SNS-a, navo-

di se slede}e: „Radojevi}

se tereti da je od ~lana

SNS Milosava Mijailo-

vi}a iz Atenice u vi{e na-

vrata primao nov~ana

sredstva i to u deviznim i

dinarskim apoenima koje

nije evidentirao u kwiga-

ma stranke i nije upla}i-

vao na teku}i ra~un, pa je,

kako stoji u „prijavi“ u

dogovoru sa Mirjanom \o-

kovi} i Gordanom Ciki}

Plazini} neovla{}eno

raspolagao novcem u izno-

su od 315 hiqada dinara,

~ime su izvr{ili krivi~-

no delo zloupotrebe slu-

`benog polo`aja.“

Nakon pojavqivawa

anonimne prijave u medi-

jima, oglasili smo se de-

mantijem, u kojem osu|uje-

mo la`ne i zlonamerne op-

tu`be i anonimne krivi~-

ne prijave podnete protiv

~elnih qudi stranke u

^a~ku. Sramna i bestidna

prijava, koja vrvi od samih

la`i i neistina, je zato i

anonimna, jer je namera te

male grupe pojedinaca,

potpomognute politi~kim

protivnicima SNS-a, da

svesno nanesu qagu povere-

niku dr Radojevi}u i wego-

vim saradnicima. Ta mala

grupa pojedinaca, bez ika-

kvog li~nog integriteta i

politi~ke snage, poku{ava

da za{titi sebe i svoje

mentore iz drugih strana-

ka, zbog gole ~iwenice da

je SNS najja~a i najpopu-

larnija stranka u na{em

gradu i da je ve} predvode

qudi koji se ne mogu zapla-

{iti i uceniti, a pogoto-

vu sada kada se re{ila

onih koji su bili tu samo

iz svojih li~nih interesa.

Povereni{tvo GO

SNS-a u ^a~ku }e i daqe

nastaviti sa hrabrom i

beskopromisnom borbom

da stranku i na{ Grad vo-

de odgovorni, stru~ni i

neiskompromitovani qu-

di i da nas sve ovo, {to ~i-

ne oni kojima to smeta, ne-

}e pokolebati, upla{iti,

niti spre~iti da u svom

radu i nameri istrajemo

do kraja! Za{titi}emo sve

osobe koje su ve} napadnu-

te, kao i druge koje }e tek

poku{ati, da ovakvim ili

sli~nim podmetawima,

omalova`e i diskredituju.

Poverenik SNS u ^a~-

ku dr Aleksandar Radoje-

vi} tra`i da nadle`ni or-

gani utvrde ~iweni~no

stawe, kao i identitet

anonimnih osoba koje stoje

iza podnete krivi~ne pri-

jave, ne optu`uju}i medije,

jer se nikome ne mo`e za-

braniti da pi{e i obja-

vquje, ali se svakako neko

mora pozvati na odgovor-

nost, kada se navodne optu-

`be doka`u kao la`ne.

Za vreme predizborne

kampawe sve je odra|eno u

skladu sa zakonom, otvoren

je namenski podra~un za

kampawu i sve ra|eno pre-

ko tog ra~una. Taj podra-

~un je uga{en tridesetak

dana nakon izbora, pre-

kontrolisan je od Agenci-

je za borbu protiv korup-

cije, OEBS-a i od institu-

cija u Gradu ^a~ku. Nije

bilo nepravilnosti, pri-

govora ni primedbi.

Gordana Ciki} Plazi-

ni} poru~uje svima koji

`ele da ugroze ne~iji inte-

gritet i porodicu da za-

kon predvi|a ka`wavawe

za la`no prijavqivawe.

^lan Povereni{tva SNS-

a Neboj{a Mileti}, koji

se u prijavi navodi kao

svedok za nezakonito ras-

polagawe novcem, ka`e:

„Ovo je poku{aj diskredi-

tovawa Povereni{tva

SNS-a da se ne sprovede

reorganizacija stranke na

na~in kako je to predvi|e-

no odlukom vrha stranke.

Radi se o diskreditaciji

poverenika koji je posta-

vqen od predsednika

stranke. Ne vidim nijedan

jedini razlog da se moje

ime spomiwe za ne{to {to

ne postoji i to samo dan

nakon {to je moje vozilo

do`ivelo paqevinu iz do-

sad neutvr|enih razloga”.

Andrija Fodulovi},

tehni~ki sekretar Povere-

ni{tva SNS-a ka`e da je

ovo atak na SNS i wene

~elnike. „Da krivi~na

prijava nije utemeqena na

bilo kakvim ~iwenicama,

istini i dokazima, izme|u

ostalog, govore i datumi

koji su krajwe la`ni. Ovo

je samo politi~ka name-

{taqka, koju nam posta-

vqaju, ne znam koji qudi,

ali se nadam da }emo to

uskoro saznati, kao i ko su

nalogodavci“, smatra Fo-

dulovi}.

Milosav Mijailovi}

koji se u krivi~noj prija-

vi navodi kao neko ko je

tra`io od stranke da mu

razjasni „pitawe i sudbi-

nu novca i imovine koju je

u stranku ulo`io“ isti~e

da on sa tom prijavom nema

nikakve veze: „Smatram da

je sve {to sam dao za stran-

ku oti{lo tamo gde treba,

za proneveru mogu da optu-

`im ranije rukovodstvo, a

{to se ti~e dr Radojevi}a

nemam nikavih zamerki i

ne `elim da se moje ime do-

vodi sa tim u vezu“.

SNS tra`i od nadle-

`nih organa da urade svoj

posao, neka provere sve la-

`ne navode, kao i da iden-

tifikuju aktere i nalogo-

dovce ove anomnimne pri-

jave.

^lanovima SNS-a i

gra|anima ^a~ka poru~uje-

mo da je SNS, kako i u dr-

`avi, tako i u ^a~ku,

stranka odgovornih, hra-

brih i po{tenih qudi, ko-

ja zbog toga itekako neko-

me smeta i verujemo da to

svi znaju.

Za{to, kako i kome sme-

tamo neka procene gra|a-

ni, imaju}i u vidu da je no-

vo povereni{tvo preuzelo

gradski odbor tek 20. maja

ove godine!

Povereni{tvo GO

SNS ^a~ak

ZNAMO ZA[TO TO RADITE,

ALI ZNAJU I GRA\ANI ^A^KA!

SLATKA MALA

KARTICA

OTP banka ponudila je svojim klijentima novu

Slatku malu karticu, jedinstvenu na na{em tr`i{tu,

koja na pravi na~in zamewuje ~ekove. Uz Slatku malu

karticu kupujte na rate u zemqi, inostranstvu, inter-

netu, samo uz mese~nu naknadu, bez kamate!

Slatka mala kartica je boqa od ~ekova zato {to ona

mo`e da se koristi za podizawe gotovine, nema

ograni~ewa u broju ~ekova, niti potrebe za odlaskom

u banku po ~ekove.

Kartica mo`e da se koristi za sve transakcije u

zemqi i inostranstvu, na bankomatima i prodajnim

mestima sa oznakom MasterCard, kao i na internetu.

Svaka kupovina ili podizawe gotovine Slatkom

malom karticom deli se na jednake rate, u zavisnosti

od iznosa transakcije.

Karticu mogu dobiti sva fizi~ka lica koja prima-

ju zaradu preko teku}eg ra~una u OTP banci. Kreditni

limit se odobrava u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara.

Uprisustvu brojnih ~la-

nova, simpatizera,

predstavnika pojedinih

politi~kih stranaka i go-

stiju, ~a~anski odbor Rav-

nogorskog pokreta u uto-

rak je proslavio svoju kr-

snu slavu, Svetog sve{te-

nomu~enika Episkopa hvo-

stanskog - Varnavu Nasti-

}a. Nakon verskog obreda i

rezawa kola~a, prisutnima

se obratio Dragan ]endi},

predsednik OO Ravnogor-

skog pokreta u ^a~ku, koji

je zahvalio gostima i pred-

stavnicima politi~kih

stranaka {to su svojim do-

laskom ispo{tovali krsnu

slavu ravnogoraca i sve-

{tenstvu Pravoslavne cr-

kve u ^a~ku na dobroj sa-

radwi:

- Zahvalio bih i Op{tin-

skoj upravi koja je u vi{e

navrata pomogla na{ rad i

na{e zalagawe za o~uvawe

nacionalnog identiteta

Srba, kako u ^a~ku, tako i

u okolini. Tako|e, bih za-

hvalio Savetu MZ “Sveti

Sava” koji nam je omogu}io

da u wihovim prostorija-

ma proslavimo slavu. Uz

molitve Gospodu i molbu

op{tinskom rukovodstvu,

nadamo se da }emo slede}e

godine proslaviti krsnu

slavu u na{im prostorija-

ma.

Episkop hvostanski Var-

nava Nasti} je ro|en 31. ja-

nuara 1914. godine u Geri,

Indijana, SAD, od rodite-

qa Atanasija i Zorke. Na

kr{tewu je dobio ime Vo-

jislav. U otaxbinu je do-

{ao kao dete. Osnovnu

{kolu i gimnaziju sa ispi-

tom zrelosti zavr{io je u

Sarajevu, a Bogoslovski

fakultet 1937. u Beogradu.

Zamona{io se 1940. godine

u manastiru Mile{evi, do-

biv{i ime Varnava.

Drugi svetski rat ga je za-

desio u Sarajevu, gde je

ostao za vreme postojawa

zloglasne NDH, dele}i

sudbinu sa svojim stradal-

nim srpskim pravoslavnim

narodom. Godine 1948. ko-

munisti~ki sud u Sarajevu

ga je osudio na 10 godina

te{ke robije zbog “zlo~ina

izdaje, slabqewa ekonom-

ske i vojne mo}i na{e ze-

mqe, pomagawa terori-

sti~kih bandi, vr{ewa ne-

prijateqske propagande i

{pijuna`e u korist Anglo-

amerikanaca”.

Episkop Varnava Nasti},

veliki Arhijerej srpske

Crkve i mu~enik, umro je u

manastiru Beo~in u 50. go-

dini `ivota. Sahrawen je

14. novembra 1964. godine,

pored manastirske crkve.

U svete mu~enike uvr{ten

je i kanonizovan 2005. go-

dine. N. R.

RAVNOGORSKI POKRET U ^A^KU PROSLAVIO KRSNU SLAVU

U NADI DA ]E IMATI

SVOJE PROSTORIJE

SAOP[TEWE

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRAGI[A BRO]I], NA^ELNIK ^A^ANSKOG ODEQEWA

SEKTORA ZA VANREDNE SITUACIJE MUP-A SRBIJE

5

marketing 032/342-276

DRU[TVO

Nagrada jednom od po-

licajaca stigla iz

MUP-a Srbije, bila

je pored ostalog povod za

razgovor sa Dragi{om Bro-

}i}em, na~elnikom Odeqewa

Sektora za vanredne situa-

cije MUP-a Srbije, jedinice

u ^a~ku, koji je po zvawu i

glavni policijski savetnik.

Nadle`nost ovog Odeqewa

pokriva ceo Moravi~ki

okrug, sve ~etiri jedinice

lokalne samouprave, a odno-

si se na za{titu od po`ara,

eksplozija, elementarnih ne-

pogoda, zemqotresa, popla-

va, tehni~ko-tehnolo{ke ne-

sre}e i drugih nepogoda.

Odeqewe broji ukupno 109

zaposlenih koji su raspore-

|eni u tri linije rada: 90 su

pripadnici vatrogasno-spa-

sila~kog bataqona i oni su

raspore|eni u ~etiri smene,

tako da ih je u svakoj smeni

po 20, zajedno sa stare{ina-

ma. U Odseku za civilnu za-

{titu zaposleno je 12 qudi,

na preventivnoj za{titi od

po`ara radi pet inspektora,

na~elnik i jedan admini-

strativni radnik.

NEOPHODNE CISTERNE

I TERENSKA VOZILA

- Popuwenost Odeqewa po

sistematizaciji radnih me-

sta je 66 odsto, {to zna~i da

nam tre}ina qudstva nedo-

staje. Mi smo jedna od 27 or-

ganizacionih jedinica u

Sektoru za vanredne situa-

cije u Moravi~kom okrugu.

Napravqen je pomak u stru~-

nom osposobqavawu svih

pripadnika ovog Odeqewa

bez obzira o kojim je vanred-

nim okolnostima re~. Qudi

skoro neprekidno poha|aju

seminare i stru~no se usavr-

{avaju, ali ono {to nije do-

bro to je da je ceo sektor ne-

dovoqno popuwen qudstvom,

naro~ito vatrogascima-spa-

siocima, {to predstavqa

problem kada imamo ve}e i

slo`enije intervencije ili

vi{e istovremenih mawih

intervencija - ka`e na~el-

nik Dragi{a Bro}i} i isti-

~e da je jedan od velikih pro-

blema u ovoj slu`bi i zaosta-

jawe u obnavqawu opreme,

koja je skupa, ali neophodna.

- Minimum koji nama nedo-

staje za ovaj region, dakle

nejneophodnija oprema su ~e-

tiri kamiona cisterne i ~e-

tiri terenska vozila za ga-

{ewe {umskih po`ara, a to

zna~i oko milion evra. Vo-

zila sa kojima raspola`emo,

ima ih 30, {to kamiona, {to

terenskih i putni~kih, su

stara u proseku 25 godina.

Ako bismo ovim tempom na-

stavili zanavqawe, mi prak-

ti~no ne bismo obnovili

ova sredstva za rad ni slede-

}ih 25 godina, a to zna~i da

je ovo dr`avni problem, ni

grada, ni ovog odeqewa. Zato

se mora na}i na~in da se sva-

ke godine vr{i zanavqawe

opreme - smatra Bro}i}.

BILANS - PO BROJU

INTERVENCIJA

REKORDNA 2012.

Pro{lu, 2012. godinu je obe-

le`io najve}i broj interven-

cija od osnivawa ove slu`be,

ka`e Dragi{a Bro}i}. Od

ukupno 1.274 intervencije

~ak 1.005 su bili po`ari, a

dogodilo se i pet eksplozija.

Od tog broja, 410 su bili po-

`ari na gra|evinskim objek-

tima, 68 na saobra}ajnim

sredstvima, 796 na otvore-

nom prostoru, {to je najve}i

broj zabele`enih po`ara

ikad na otvorenom prostoru.

U tim intervencijama povre-

|eno je ukupno 30 qudi, od

~ega 25 gra|ana, pet vatroga-

saca, a dva lica su nastrada-

la u po`aru. Na~elnik Bro-

}i} isti~e da je ovaj region

specifi~an i po tome {to

imamo vi{e stradalih lica

na otvorenom prostoru nego

u objektima.

- Za prvih deset meseci u

2013. godini imali smo dale-

ko mawi broj intervencija

nego u prethodnoj godini i

ako se nastavi ovakav trend u

ova dva meseca, ovo }e biti

godina sa najmawim brojem

po`ara u posledwoj deceni-

ji. U dosada{wem periodu

bele`imo ukupno 626 doga|a-

ja, od ~ega su 460 bili po`a-

ri i tri eksplozije. Kada go-

vorimo o lokacijama, 219 po-

`ara dogodilo se na gra|e-

vinskim objektima, 338 na

otovrenom prostoru, 69 na

saobra}ajnim sredstvima,

pri ~emu je povre|eno ukup-

no 17 lica, me|u wima jedan

vatrogasac i 16 gra|ana, i

na`alost, dvoje lica je pogi-

nulo, kao i u prethodnoj go-

dini (jedno u gra|evinskom

objektu i jedno na otvore-

nom). Ova i prethodna godi-

na razlikuju se i po znatno

mawem broju po`ara na otvo-

renom prostoru, iako je bila

su{na godina. Interesantno

je da u ovoj godini nismo

imali slu~aj vi{e istovre-

menih intervencija u vi{e

jedinica lokalnih samou-

prava. De{avalo nam se da

smo istovremeno delovali

na teritoriji ^a~ka i Gor-

weg Milanovca, ali ne u sve

~etiri op{tine, {to je za

nas jako va`no - isti~e na-

~elnik Bro}i}.

Ove godine nije bilo veli-

kih po`ara na otovrenom

prostoru, kao prethodne, ka-

da su u avgustu i septembru

po`ari izbili u Gorwoj Go-

revnici, Vu~kovici, Caga-

wama, Rudniku i Vidovi, ta-

ko da nije bilo potrebe za

anga`ovawem vatrogasaca-

spasilaca iz drugih regiona.

Me|utim, vatrogasci iz ^a~-

ka i Gorweg Milanovca su

vi{e puta u~estvovali u ga-

{ewu po`ara na teritoriji

Prijepoqa, Priboja i Tare

(Mokre Gore), a prethodnih

godina u~estvovali su u in-

tervencijama od Bora do Pi-

rota i od Bajine Ba{te do

Brodareva. U tim po`arima

su stekli veliko iskustvo

koje im poma`e u praksi, ka-

`e na~elnik.

NAJ^E[]I UZROK

PO@ARA NEPA@WA

GRA\ANA

Naj~e{}i uzrok izbijawa

po`ara, bez obzira na loka-

ciju, je nepa`wa gra|ana.

Znatno re|e je re~ o namer-

nom izazivawu po`ara ili

usled prirodnih pojava, ka-

kva je udar gorma. Osim po-

`ara na otvorenom, gde se si-

tuacija na terenu mewa iz

minuta u minut, naro~ito su

opasni po`ari u javnim

objektima, gde se okupqa

ve}i broj qudi i po`ari u

stambenim objektima. Kada

se govori o gra|evinskim

objektima, naj~e{}e gore po-

mo}ni poqoprivredni

objekti u doma}instvima u

kojima su po pravilu uskla-

di{tena ve}a koli~ina go-

rivog materijala (seno, sla-

ma, traktori, gorivo...). Na

drugom mestu po riziku su

stambeni objekti u kojima su

po`ari izazvani neisprav-

nim elektri~nim instalaci-

jama, neredovnim odr`ava-

wem ili neispravno gra|e-

vinski izvedenim dimwaci-

ma. Zbog toga bi gra|ani mo-

rali da posebno pa`wu po-

svete pre svega elektri~nim

instalacijama, a wihovo

odr`vawe povere stru~nim

licima, bez improvizacije,

kao i da redovno kontroli-

{u stawe dimovodnih kana-

la, odstrawivawem natalo-

`ene ~a|i, ili uklawawem

gra|evinskih nedostataka,

kao {to je neposredan kon-

takt drvene krovne kon-

strukcije sa spoqnom oblo-

gom dimwaka.

- Na`alost, situacija u

stambenim zgradama je jako

lo{a. Mi kao slu`ba jesmo

nadle`ni da vr{imo inspek-

cijske preglede u visokim

stambenim objektima, ali

postoji problem {to u wima

uglavnom ne funkcioni{u

skup{tine stanara, a izuze-

ci su retki. Iz tog razloga

nemate kome da nalo`ite me-

re, ~ak i ako se uo~e nedosta-

ci, a uvek ih ima. Oni se, pre

svega, ogledaju u lo{em odr-

`avawu zajedni~kih instala-

cija ili postavqawem raz-

li~itih zapreka na evakua-

cionim putevima. Bilo bi

dobro kad bi gra|ani ulo`i-

li napore da bar osnovne

stvari u tim objektima dove-

du u red, a to su: hidrantna

mre`a, PP aparati, prohod-

nost evakuacionih puteva,

elektri~ne instalacije... Mi

radimo inspekcijske pregle-

de za objekte za koje smo nad-

le`ni. Tokom jeseni smo po-

krenuli ve}u akciju kontro-

le protivpo`arnih mera u

{kolama i vrti}ima na te-

ritoriji MO, kao i kontro-

lu prometa eksplozivnih ma-

terija. Situacija je takva da

se svakoj {koli nalo`i 10 do

20 razli~itih mera. Neke se

odnose na uskla|ivawe nor-

mativnih akata sa Zakonom o

za{titi od po`ara, a neke na

organizaciju poslova za{ti-

te od po`ara, a ve}ina na uo-

~ene nedostatke na instala-

cijama, elektri~im i ga-

snim. Na{a procena je da si-

tuacija mo`e biti boqa, ali

do sada se u tim inspekcij-

skim pregledima nije stekao

utisak da u nekom {kolskom

objektu postoji neposredna

opasnost od po`ara.

PRIZNAWE KOLEGAMA

- Ne me{am se u odluke ruko-

vodilaca intervencija na te-

renu, moja uloga je da im po-

mognem u logisti~kom smi-

slu, a u stru~nom ne, zato

{to stru~nijih od wih u

ovom regionu nema. Nepo-

voqna je ~iwenica da smo

ove godine imali duplo vi-

{e intervencija u saobra}aj-

nim nezgodama nego pro{le,

naro~ito na magistrali i u

spasavawu tih lica obavezno

u~estvuju i na{i vatrogasci-

spasioci, pa i nagra|eni

Axemovi}.

Z. L. S.

NEDOSTAJU I QUDI I OPREMA

Na predlog jedinice, me|u ~etvoricom na-

gra|enih Plaketom MUP-a Republike Sr-

bije povodom 7. novembra, Dana za{tite

od po`ara, o ~emu odlu~uje Sektor za van-

redne situacije, je i ~a~anski policajac

Zoran Axemovi} (1981), vo|a vatrogasne

spasila~ke ekipe Odeqewa za vanredne si-

tuacije u ^a~ku. Izdvojio se po nekoliko

upe~atqivih i rizi~nih (sve su rizi~ne,

dodaje) intervencija u ovoj godini. Prva

je bila po~etkom godine, spasavawe tri

osobe na Ov~aru, od kojih je jedna bila te-

{ko povre|ena sa prelomom noge, druga,

spasavawe ~oveka u po`aru stana na sed-

mom spratu zgrade u ^a~ku, kome je izvr-

{ena reanimacija i vra}en je u `ivot, a

pamte se i drugi podvizi ovog hrabrog

mladog policajca, koga o~ekuje vanredno

unapre|ewe. Pre nekoliko godina je spa-

sio `ivot devojci, vade}i je iz bunara du-

bqeg od 20 metara, podse}a Borivoje Ga-

~i}, komandant Vatrogasnog bataqona u

^a~ku, a na~elnik Bro}i} dodaje da su u

vi{e navrata u intervencijama na Ov~aru

veliki doprinos dali pripadnici Kluba

ekstremnih sportova “Armadilo” i Pla-

ninarsko dru{tvo iz Ov~ar Bawe. Pret-

hodnih godina je nagra|eno jo{ 10 pripad-

nika ovog Odeqewa, ka`e na~elnik, isti-

~e da je ponosan {to radi s ovim qudima

i napomiwe da je praksa da se uglavnom

nagra|uju vatrogasci-spasioci, a re|e sta-

re{ine, a bilo je i takvih. Jedan od nagra-

|enih stare{ina pro{le godine bio je Ra-

denko Spasovi}, komandir iz Ivawice.

Na pitawe koliko mu zna~i ovo priznawe

Zoran Axemovi} je odgovorio pitawem:

- Zar ima ve}e nagrade nego spasiti ~ove-

ku ̀ ivot? @ivot je najvrednije {to imamo

i treba ga po{tovati, sve se drugo mo`e

nadoknaditi. Ovo priznawe ne bih mogao

da ostvarim bez podr{ke i saradwe svojih

kolega - ka`e za “Glas” Axemovi}.

PLAKETA MUP-A RS POLICAJCU ZORANU AXEMOVI]U

SPASITI @IVOT, NEMA VE]E NAGRADE

Borivoje Ga~i}, Zoran Axemovi} i Dragi{a Bro}i}

6 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Polagawem venaca na je-

dinstveni spomenik “^e-

tiri vere” na Gradskom

grobqu, u ponedeqak na Dan pri-

mirja, ~lanovi Zavi~ajnog dru-

{tva “^a~ani” su u duhu negova-

wa istorijskih i tradicional-

nih vrednosti svog grada obele-

`ili 11. novembar, datum kada je

1918. godine potpisivawem pri-

mirja u `elezni~kom vagonu u

Kompijenu u Francuskoj, ozna~en

kraj Prvog svetskog rata. Tom

prilikom ^a~ani su odali po-

{tu i poklonili se senima 914

ratnika, pripadnika pobedni~-

kih i pora`eniih snaga u Veli-

kom ratu, sahrawenih u zajedni~-

ku grobnicu, {to je jedinstven

primer tolerancije u svetu. U

ovoj kosturnici po~ivaju vojni-

ci iz 15 dr`ava, a zbog wihove

pripadnosti razli~itim konfe-

sijama i simbola ovih religija,

pravoslavne, katoli~ke, jevrejske

i islamske, koji se nalaze na ka-

menom obelisku, spomenik je i

dobio simboli~an naziv “^etiri

vere”.

Obele`je su 23. septembra

1934. godine podigle `ene ^a~ka

okupqene u `enskoj sekciji

Udru`ewa rezervnih oficira i

ratnika FIDAK. Venac su polo-

`ili najmla|i i najstariji ~lan

zavi~ajnog dru{tva “^a~ani”

Petar Dopu|a i u~iteqica Quba

Pantovi}. Istori~ar Slobodan

Nevoqica je tom prilikom pod-

setio da je Srbija u najve}em rat-

nom sukobu koji je do tada zabele-

`en u istoriji civilizacije iz-

gubila tre}inu stanovni{tva, i

uprkos tome, bila kqu~ni fak-

tor pobede u ovom ratu, uz velike

savezni~ke nacije. Nevoqica je

ukazao i na aktuelno prekrajawe

istorije i pripisivawe krivice

srpskom narodu za po~etak Veli-

kog rata, zameraju}i savremeni-

cima {to zanemaruju istorijske

~iwenice i tada{we osvaja~ke

apetite velikih sila, Nema~ke i

~lanica Austrougarske monarhi-

je, koje su `eqne novih osvajawa i

bogatstva iskoristile atentat na

Franca Ferdinanda u Sarajevu

kao alibi za po~etak i realiza-

ciju svojih ratni~kih ambicija.

Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani” po-

lagawem venca na spomenik “^e-

tri vere” upravo isti~e toleran-

ciju i solidarnost, koje su na

ovim prostorima postojale u

vreme uspona nacizma u Evropi.

Z. L. S.

Uorganizaciji Regionalne privredne

komore Kraqevo i predstavnika

USAID, koji u Srbiji realizuju Pro-

jekat za boqe uslove poslovawa, pro{le sed-

mice je odr`ana radionica o funkcionisa-

wu faktoringa, kao novog i relativno nepo-

znatog finansijskog proizvoda, koji je u Sr-

biji zastupqen od 2005. godine. Ciq ovog se-

minara bio je informisawe privrednika,

posebno predstavnika malih i sredwih pri-

vrednih dru{tava o mogu}nostima finansi-

rawa na ovaj na~in, prevashodno da bi pre-

vazi{li probleme nelikvidnosti i o Zako-

nu o faktoringu, donetom u julu ove godine.

Upravo zbog potrebe da bude promovisan taj

zakon i zbog velikog interesovawa regio-

nalnih privrednih komora, organizovano je

niz radionica po Srbiji, ka`e Vladimir

Jovanovi} iz USAID:

- USAID-OV Projekat za boqe uslove po-

slovawa je petogodi{wa inicijativa, ~iji je

ciq da izvr{i sve regulatorne izmene koje

}e doprineti unapre|ewu poslovawa. U ra-

dionicama privrednicima predstavqamo

novi Zakon o faktoringu i sa predstavnici-

ma faktoring industrije im “pribli`ava-

mo” sve uslove i mogu}nosti za kori{}ewe

ovog vida pla}awa, kao podsticaja za rast i

razvoj. Ograni~ena likvidnost i nedostatak

alternativnih izvora finansirawa su naj-

ve}e prepreke u poslovawu srpskih preduze-

}a.

Upravo ovaj projekat se bavi i unapre|e-

wem nebankarskih finansijskih institu-

cija i proizvoda, kakav je i faktoring, kao

finansijska usluga kratkoro~nog finansi-

rawa, bazirana na otkupu nedospelih potra-

`ivawa, proisteklih iz prodaje roba i

usluga, obja{wava Jovanovi}: “Posebno je

koristan za privredna dru{tva koja se bave

uvozom i izvozom, proizvodwom i prodajom

robe i usluga pravnim licima na odlo`eni

rok pla}awa. Kori{}ewem ovih usluga, pri-

vredno dru{tvo pove}ava likvidnost, lak{e

upravqa nov~anim tokovima, poboq{ava

kreditnu sposobnost, konkurentsku poziciju

i dobija mogu}nost da pro{iruje poslovawe

i pove}ava prodaju.”

Bez obzira {to ga pru`aju i banke i kom-

panije, faktoring je jedan od vidova neban-

karskog finansijskog proizvoda, za koji ni-

su bitni bonitet proizvo|a~a, ve} wihovih

kupaca, nagla{ava Jovanovi}: “Zbog toga

mo`e da predstavqa i zna~ajan faktor za

rast izvozno orjentisanih preduze}a, proiz-

vo|a~a i svih onih koji imaju kupce za robu

koju prodaju na odlo`en rok. Zakon je jasno

definisao ko mo`e da obavqa faktoring i

otklonio neke nedostake koji su ranije po-

stojali. Veliki trgovinski lanci su, na

primer, imali pravo da u ugovore unesu ~lan

koji je zabrawivao prenos potra`ivawa na

tre}a lica, {to je novi zakon onemogu}io.”

Iako postaje sve zna~ajniji instrument

pla}awa, faktoring se izuzetno malo kori-

sti, {to je, pored ostalog, potvrdila i ~i-

wenica da ga me|u u~esnicima pro{lone-

deqne radionice niko od privrednika do

sada nije koristio.

- Doma}a privreda je u izuzetno te{koj

situaciji, prvenstveno zbog nelikvidnosti

preduze}a, i upravo faktoring kao jedan od

instrumenata pla}awa mo`e u zna~ajnoj me-

ri da doprinese poboq{awu likvidnosti

firmi. Novi Zakon o faktoringu treba da

pomogne pre svega onim preduze}ima koja ne-

maju sredstva obezbe|ewa, odnosno ne mogu

da se zadu`uju kod banaka. Na`alost, u pri-

vredi Srbije se veoma malo koristi ovaj vid

pla}awa - rekla je Gorana Tanaskovi}, ruko-

vodilac OJ Regionalne privredne komore

Kraqevo, i naglasila da privrednike, u~e-

snike radionica, najvi{e interesuje koliko

treba da plate na ime obezbe|ewa od rizika

i kakvi su uslovi za pojedina tr`i{ta na

koja izvoze svoju robu i usluge.

M. N.

NA DAN PRIMIRJA ZAVI^AJNO DRU[TVO „^A^ANI” POLO@ILO VENCE NA SPOMENIK „^ETIRI VERE”

ODATA PO[TA

SVIM @RTVAMA

VELIKOG RATA

ODR@ANA RADIONICA O FUNKCIONISAWU FAKTORINGA - NOVOG NA^INA FINANSIRAWA

SVE ZNA^AJNIJI INSTRUMENT PLA]AWA

U razvijenim zemqama EU faktoring

se koristi skoro 50 godina, dok je u Sr-

biji kao nov i relativno nepoznat fi-

nansijski proizvod zastupqen od 2005.

godine. Prema procenama Sekcije za

faktoring, formiranoj pri Privrednoj

komori Beograda, u 2011. godini 13 fak-

tora je ostvarilo promet u iznosu od 785

miliona evra, {to predstavqa rast od

35 odsto, ili ~etvorostruko ve}i obim

od ostvarenog u 2007. godini. Po{to svi

faktori nisu sekciji dostavili podatke

za pro{lu godinu, operi{e se grubim

procenama da je obim faktoringa lane

iznosio oko 960 miliona evra.

FAKTORING U SRBIJI

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 7DRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Pri kraju gra|evinske sezone asfal-

tirana je Ulica bra}e Petrovi}a,

u Mesnoj zajednici “Ko{utwak”, a

ovaj posao je JP “Gradac” ko{tao oko 2,5

miliona dinara.

Prilikom obilaska gradili{ta, pro-

{le srede, Milo{ ^ekanovi}, {ef slu`be

za investicije i nadzor u JP “Gradac” je

podsetio da je zavr{nim radovima pretho-

dila izrada projektne dokumentacije, koju

je finansirala Mesna zajednica, kao i za-

mena kanalizacionih i vodovodnih cevi.

Izgradwa 350 metara saobra}ajnice je,

po mi{qewu predsednika Saveta MZ Bla-

goja Matija{evi}a, jo{ jedan dokaz odli~-

ne saradwe “Ko{utwaka” i JP “Gradac”.

- Ovaj projekat traje osam godina, a naj-

ve}i problem su, kao i u slu~aju gradwe

drugih infrastrukturnih objekata, pred-

stavqali nere{eni imovinski odnosi.

Kada je ovaj problem prevazi|en, sve osta-

lo je teklo po planu - rekao je Matija{e-

vi}.

Direktor “Gradca” Neboj{a Jovanovi}

ocenio je da ovo preduze}e privodi kraju

realizaciju ovogodi{weg plana i najavio

da }e naredne godine po~eti izgradwa

ulice 10, kao najva`nije saobra}ajnice u

gradu.

E. V.

Vise}i most u Ov~ar Bawi

kod „Autokampa“ najzad }e

biti bezbedan za me{tane i

turiste. Pro{log vikenda radni-

ci Turisti~ke organizacije ^a~ak

po~eli su da mewaju dotrajale dr-

vene elemente – rukohvate, gazi{ta

i delove na za{titnoj ogradi, koji

su zbog dotrajalosti prestavqali

veliku opasnost. Most je ~esto bio

jedini put za levu obalu, jer kad

god bi se podigla obli`wa brana,

betonski prelaz preko starog ko-

rita reke bio je neprohodan. Rado-

ve na ovom vise}em mostu, koji ko-

{taju oko 330 hiqada dinara, fi-

nansiralo je Ministarstvo energe-

tike, razvoja i za{tite `ivotne

sredine.

Prema re~ima glavnog ~uvara u

za{ti}enom podru~ju Ov~arsko-

kablarske klisure Gorana Nikoli-

}a, posledwa zamena svih drvenih

elemenata na ovom mostu ra|ena je

2001. godine. Za proteklih 12 godi-

na mnoge daske na gazi{tima bile su satrulile, a na rukohvatima polomqene, tako da

je prava sre}a {to niko nije nastradao.

Ina~e, ne zna se ta~no ~ija su nadle`nost vise}i mostovi na podru~ju ^a~ka, ko-

jih prema evidenciji, na Zapadnoj Moravi i Kamenici ima ukupno sedam. Uglavnom

su u veoma lo{em stawu. Most od magistralnog puta u Ri|agama prema crkvi Lazari-

ci i manastirskoj vodenici u Prijevoru jedan je od najprometnijih, ali i „najopasni-

jih“, jer je na gazi{tu retko koja daska odolela zubu vremena, a rukohvata gotovo da

nema.

Nikoli} ka`e da je vise}i most kod restorana „Dom“ u Ov~ar Bawi samo vizuelno

u boqem stawu, jer je neophodna popravka sajli i stubova, za {ta je potrebno mnogo

vi{e novca. I ovaj most je veoma prometan, jer preko wega vodi pre~ica do manasti-

ra Preobra`ewe i Sretewe, a leti je omiqena skakaonica mnogih pliva~a. V. T.

Udru`ewe poslovnih

`ena “Nade`da Pe-

trovi}” sa UP@

Srbije boravilo je u Bri-

selu od 3. do 5. novembra i

prisustvovalo 7. FREJA

FORUM-u, pokrenutom i

finansiranom od strane

{vedske vlade. Ciq orga-

nizacije ovog Foruma je

okupqawe zemaqa Zapad-

nog Balkana, wihovih

NVO i udru`ewa poslov-

nih `ena, uspostavqawe ja-

ke i dugoro~ne poslovne

saradwe i demokratije u

regionu.

Na otvarawu ovogodi-

{we manifestacije, prisu-

stvovale su i ugledne li~-

nosti iz Evropskog parla-

menta. Sedmi Forum otvo-

rila je gospo|a Margareta

Eklund, predsednica FRE-

JA akademije, a govor su

odr`ali i gospo|a Maria

Asenius iz Generalnog di-

rektorata za pro{irewe

EK i gospodin Eduard Ku-

kan iz Glavnog direktora-

ta za unutra{we poslove.

Teme ovogodi{weg fo-

ruma su bile: “Socijalno

preduzetni{tvo”, “Lobi-

rawe i zastupawe”, “Uloga

organizacije `ena u javnom

privatnom partnerstvu” i

dr.

Udru`ewe poslovnih

`ena je akcenat stavilo na

Evropski `enski lobi, a

predstavqen je i projekat

Udru`ewa “Upoznajmo

proizvodna zanimawa” i

na~ini lobirawa, kako bi

se u~esnice na vreme pri-

premile za tr`i{te rada i

osamostalile za pokretawe

sopstvenog posla nakon za-

vr{ene {kole.

Osim u sportskoj, Ronila~ki klub

^a~ak aktivan je i u ekolo{koj

sferi. Nedavno su ~lanovi kluba,

i oni najmla|i, o~istili priobaqe Za-

padne Morave od Ov~ar Bawe do mana-

stira Nikoqe.

- Namera nam je da animiramo i decu i

wihove roditeqe, a naro~ito da najmla-

|ima usadimo navike da redovno brinu o

svojoj okolini. Ova akcija je deo projek-

ta “Ov~arsko-kablarska klisura 2013”

~iji su finansijeri i nosioci Grad, Tu-

risti~ka organizacija ^a~ka i na{ ro-

nila~ki klub. U akciji je u~estvovalo 50-

tak qudi, a veliku pomo} nam je pru`ilo

i preduze}e “Elektromorava” - ka`e Ne-

nad Stojkovi}, predsednik RK ^a~ak.

Ronila~ki klub je ju~e zapo~eo i pod-

vodno ~i{}ewe reke od Ov~ar Bawe do

Nikoqa. Kako Stojkovi} najavquje, ak-

cija }e biti sprovedena u nekoliko faza.

Z. J.

NAJZAD BEZBEDAN

VISE]I MOST U OV^AR BAWIU MZ “KO[UTWAK”

ASFALTIRANA ULICA

BRA]E PETROVI]

UP@ “NADE@DA PETROVI]” BORAVILO U BRISELU

USPOSTAVQAWE JAKE

I DUGORO^NE POSLOVNE SARADWE

RONILA^KI KLUB ^A^AK

^ISTE MORAVU I OBALU

8 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEOBRAZOVAWE

- ka`e, u {ali, nastavnik

prakti~ne nastave zahvaquju-

}i kome je Ma{insko - saobra-

}ajna {kola na Sajmu u~ila do

sada dobila vi{e zlatnih i

srebrnih “tabli”

Dragi{a Petkovi} nerado prima

novinare, a o sebi ne voli mnogo

da pri~a. Navikao je na anonim-

nost, a nagrade na proteklim sajmovima

smatra logi~nim ishodom strpqivog ra-

da i `eqe da, koliko je to u wegovoj mo}i,

osavremeni obrazovni proces i pribli-

`i ga novim tehnologijama.

Poreklom je iz Gora~i}a, bio je odli-

~an |ak, ali roditeqi nisu imali sred-

stava da ga po{aqu na fakultet, pa je po

zavr{etku sredwe tehni~ke {kole morao

da se zaposli. [kolovawe je nastavio za-

hvaquju}i stipendiji JNA, zavr{io je

Vi{u tehni~ku {kolu u svom gradu, ka-

snije i specijalisti~ke studije. Imao je

sre}u, nagla{ava, da najve}i deo radnog

veka provede u Tehni~kom remontnom za-

vodu i radi sa vrsnim in`ewerima, od

kojih je imao {ta da nau~i. Za vreme pro-

vedeno u ovom preduze}u vezana su i wego-

va stru~na usavr{avawa, u zemqi i ino-

stranstvu, kao i prve inovacije.

- Mali broj qudi ima sposobnost da

teorijsko znawe prenese u praksu. Ja taj

dar posedujem i trudim se da ga negujem -

sa`eto }e iskusni in`ewer ma{instva,

koji se u privredi ose}ao kao “riba u vo-

di”.

Nikada sebe nije video kao nastavni-

ka, priznaje, ali ga je sticaj dru{tvenih

i `ivotnih okolnosti, doveo u Ma{in-

sko - saobra}ajnu {kolu, gde je najpre dr-

`ao prakti~nu nastavu, a sada radi kao

wen organizator.

Radoznao i kreativan po prirodi, on

{kolu nije do`iveo kao zavetrinu u kojoj

se bez ve}ih trzavica sti`e do penzije,

ve} kao novi izazov na profesionalnom

putovawu.

- Svuda u razvijenom svetu obrazovawe

prati razvoj nauke i tehnologije. Obra-

zovni proces u Srbiji je u zaka{wewu od

pedeset godina, a nastavniku koji ne `eli

da se prepusti kolote~ini ne ostaje ni-

{ta drugo nego da se osloni na samog sebe

i saradwu sa malobrojnim kolegama koji

razmi{qaju na sli~an na~in - ka`e pro-

fesor Petkovi}.

Iz wegove “radionice” do sada je iza-

{lo vi{e savremenih u~ila. Za prvo, si-

mulator elektronskog sistema za upra-

vqawe radom motora, Ma{insko - sao-

bra}ajna {kola je 2008. godine, na Me|u-

narodnom sajmu u~ila i sredstava za sa-

vremenu nastavu u Beogradu, dobila “sre-

brnu tablu”.

- Ovaj simulator sadr`i sve komponte

neophodne za rad motora i u~enicima

omogu}ava da pove`u teoriju i praksu i

shvate kako kompletan sistem funkcio-

ni{e. Ko to ne shvati, ne mo`e da posta-

ne dobar stru~wak - nagla{ava inova-

tor, kome su motori bili u`a specijal-

nost i dok je radio u privredi, a zbog po-

znavawa ove oblasti anga`ovan je kao

stru~ni saradnik Ma{inskog fakulteta

u Kragujevcu, na katedri za motore.

Naredne godine donele su nove ideje i

nova priznawa.

- Godine 2009. osvojili smo i zlatnu i

srebrnu tablu, za laboratorijsku i u~io-

ni~ku opremu namewenu polaznicima

oglednog profila “ma{inski tehni~ar

za reparaturu”, a dve godine kasnije zlat-

nu tablu za simulator hidrauli~nog i

pneumatskog sistema, koji se pokazao izu-

zetno korisnim za u~enike ma{inske i

saobra}ajne struke koji u nastavi imaju

predmet hidrauli~ne i pneumatske kom-

ponente. Zlato nam je pro{le godine do-

neo i simulator mikrokontrolerskog

upravqawa procesom, koji smo uradili

za potrebe budu}ih tehni~ara mehatroni-

ke. Ovo zanimawe zahteva vi{estruka

znawa, iz oblasti ma{instva, elektroni-

ke i informatike - navodi Petkovi}, ko-

ji je pre nekoliko godina imenovan za re-

publi~kog koordinatora za ogledni pro-

fil “ma{inski tehni~ar za reparaturu”.

Kao prepoznatqiv i veoma po`eqan

izlaga~, ~a~anska {kola na ovogodi-

{wem Sajmu nije bila u obavezi da plati

tre}inu prostora koji je koristila. Mo-

dul za upravqawe CNC tehnologijama,

nastavno sredstvo zahvaquju}i kome u~e-

nici programiraju izradu “radnog koma-

da”, osvojila je zlato, a elektromagnetna

ko~nica sa emulatorom za ispitivawe

elektromotora, kao proizvod saradwe

Ma{inske {kole i Fakulteta tehni~kih

nauka u ^a~ku - srebrnu tablu.

Profesor Petkovi} je dobitnik i po-

sebnog priznawa, za stalan doprinos raz-

voju Sajma u~ila, a lepa nagrada, stru~no

putovawe u Sloveniju, stigla mu je ovih

dana od [kolske uprave i Regionalnog

centra za profesionalni razvoj zaposle-

nih u obrazovawu, povodom “Novembar-

skih dana prosvetnih radnika”.

Dragi{a Petkovi} ne prezire nagra-

de, ali ih i ne stavqa u prvi plan. Va-

`nije mu je, isti~e, saznawe da su pomenu-

ta u~ila unela novine u u~ionice i kabi-

nete i nai{li na izuzetan prijem kod |a-

ka. Raduje ga i {to je u svom radu za sarad-

nike imao dobre stru~wake i qude, kao

{to je Predrag Stevanovi}, kolega iz

{kole, i {to je prilikom izrade u~ila

uvek mogao da ra~una na svesrdnu pomo}

Remonta, Slobode i nekih privatnih pre-

duze}a. @ao mu je, me|utim, {to prednost

nastavnih sredstava nastalih u ovoj {ko-

li nisu prepoznale srodne obrazovne

ustanove u drugim mestima.

- Nekim {kolama smo predlagali da

im u~ila izradimo besplatno, ali nisu

prihvatile - ka`e Petkovi}.

Pitawe “da li je re~ o strahu od novi-

na ili o qudskoj zavisti” ostaje bez odgo-

vora.

- Na{e je da radimo, a na pomolu je no-

vu u~ilo. Mobilna CNC glodalica, za

koju je 50 odsto posla ve} ura|eno, pred-

stavqa}e dopunu u~ilu sa kojim smo u~e-

stvovali na proteklom Sajmu - obave{ta-

va nas profesor prakti~ne nastave i tvo-

rac savremenih u~ila. E. V.

DRAGI[A PETKOVI], PROFESOR KOJI SMI[QA NOVA U^ILA

USPE[AN SAM,

JER ]UTIM I RADIM

Komisija za finansijsku

podr{ku u~enicima i

studentima raspisala je

konkurs za dodelu finansijske

podr{ke u~enicima i studenti-

ma sa teritorije grada ^a~ka,

~ije se studije finansiraju iz

buxeta Republike Srbije za

{kolsku 2013/2014. godinu.

Pravo na finansijsku podr-

{ku u vidu isplate u 10 jednakih

mese~nih rata u {kolskoj godi-

ni, pored ostalih, imaju studen-

ti fakulteta osnovnih akadem-

skih studija i integrisanih aka-

demskih studija na fakultetima

~ije se studije finansiraju iz

buxeta Republike Srbije, sa

ostvarenom prose~nom ocenom

8,5 i vi{e u toku {kolovawa,

po~ev od druge godine studija,

pod uslovom da daju godinu za go-

dinom, kao i u~enici osnovnih i

sredwih {kola koji poha|aju

{kole za talente, sa prose~nom

ocenom 4,5 i vi{e, ostvarenoj u

prethodnoj {kolskoj godini, i

to: Muzi~ka {kola u ]upriji,

sredwe muzi~ke {kole ~iji je

osniva~ Republika Srbija, Ma-

temati~ka gimnazija, Filolo-

{ka gimnazija i Sredwa balet-

ska {kola.

Finansijska podr{ka za u~e-

nike iznosi 4.000 dinara, a za

studente 7.000 dinara, i ispla-

}iva}e se u mese~nim iznosima u

trajawu od 10 meseci. Studenti i

u~enici koji konkuri{u za fi-

nansijsku podr{ku nemaju pravo

da budu i korisnici republi~ke

stipendije ili studentskog kre-

dita.

Konkurs je raspisan i za do-

delu jednokratne nagrade. Pravo

da konkuri{u imaju studenti pr-

ve godine, koji su pri upisu na

osnovne ili integrisane aka-

demske studije na fakultetima,

~iji je osniva~ Republika Srbi-

ja, na kona~noj rang listi ostva-

rili 95 i vi{e bodova, kao i

u~enici osnovnih i sredwih

{kola koji na republi~kim

{kolskim takmi~ewima iz na-

stavnih predmeta, osvojili pr-

vo, drugo ili tre}e mesto.

Jednokratna nagrada za u~e-

nike i studente iznosi 10.000 di-

nara.

Prijave na konkurs se dosta-

vqaju na adresu: Gradska uprava

za dru{tvene delatnosti grada

^a~ka, sa naznakom - prijava na

konkurs za finansijsku podr-

{ku, ^a~ak, Ulica `upana Stra-

cimira, broj 2.

Prijavqivawe na konkurs i

dostavqawe dokumentacije traje

zakqu~no sa 23. novembrom. Ko-

misija }e obavestiti u~esnike

konkursa o rezultatima do 15.

decembra.

RASPISAN KONKURS ZA FINANSIJSKU PODR[KU U^ENICIMA I STUDENTIMA

PRIJAVQIVAWE DO 23. NOVEMBRA

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 9OBRAZOVAWE

Protekla {kolska go-

dina bila je mirna,

bez velikih uspona,

ali i bez padova i in-

cidenata, kazao je di-

rektor {kole Dragan

Parezanovi}

[kola koja nosi ime

reformatora srp-

skog jezika Vuka Ka-

raxi}a obele`ava datum wego-

vog ro|ewa, 8. novembar, kao

Dan {kole, ali je proslava ove

godine po~ela nekoliko dana

ranije i obuhvatila vi{e za-

nimqivih doga|aja. Razlog za

“{iru” proslavu je pedesetogo-

di{wica rada u sada{woj

zgradi, koja je za potrebe {ko-

la, koja je prethodno radila na

vi{e mesta u gradu i pod ra-

znim imenima, izgra|ena 1953.

godine.

U utorak, 5. novembra, ode-

qewe 4/3 i u~iteqica Rada

Ivanovi} priredili su dru`e-

we sa roditeqima |aka, a na-

rednog dana je u {koli gosto-

vao de~iji pesnik Blagoje Ba-

kovi}. Povodom Dana {kole

prire|ena je promocija 84.

broja {kolskog lista “Vuko-

vac”, ~iji je urednik profe-

sorka Marija Petronijevi}.

- Ovo je jedan od najstarijih

{kolskih listova u na{oj ze-

mqi, koji je u biv{oj Jugosla-

viji progla{avan za najboqi.

Trudimo se da ga vratimo na

stare staze. Deca vole da pi{u

i crtaju i `ele da im radovi

budu objavqeni, a u {kolu sti-

`u mladi profesori srpskog

jezika koji su puni elana i ras-

polo`eni da se anga`uju u re-

dakciji, {to je veoma ohrabru-

ju}e u eri interneta i savreme-

nih tehnologija - rekao je Dra-

gan Parezanovi}.

Sumiraju}i rezultate u~e-

nika i nastavnika, direktor je

kazao da je protekla {kolska

godina bila bez velikih uspo-

na, ali i bez padova i incide-

nata.

- Imali smo jednu mirnu go-

dinu, bez {trajkova i gubitka

~asova i mislim da je to dobro.

Na{i u~enici su u proseku

imali vrlo dobar uspeh, u~e-

stvovali su na takmi~ewima

iz svih predmeta, a najboqi re-

zultat je tre}e mesto na repu-

bli~kom takmi~ewu iz fizike

- naveo je Parezanovi}.

U ime lokalne uprave, u~e-

nicima i nastavnicima je pra-

znik ~estitao gradona~elnik

Vojislav Ili}, podsetiv{i da

je O[ “Vuk Karaxi}” najsta-

rija {kola u gradu i da su u

woj u~ile mnoge li~nosti zna-

~ajne za ^a~ak i Srbiju.

Muzi~ko - poetski program,

izveden na Dan {kole, bio je

posve}en pesniku Milo{u Cr-

wanskom, a pripremili su ga

u~enici i profesorke Sla|ana

Novi~i} i Jelena Bojovi}.

E. V.

Uskoro i pro-

dajna izlo-

`ba radova

Pa`wu pro-

laznika je

p r o { l o g

petka privla~ila

je neuobi~ajena ak-

tivnost u dvori-

{tu Ma{insko -

saobra}ajne {ko-

le. Pedesetak u~e-

nika umetni~kih

profila, budu}i drvorezbari, kle-

sari i konzervatori, crtali su i

slikali “na otvorenom”, a izuzetno

lepo vreme je podsticajno delovalo

na wihovu kreaciju i raspolo`ewe.

- Moja tema je vezana za obele`a-

vawe 1.700 godina Milanskog edik-

ta. Crtam lik cara Konstantina i

prvi put sam zaista zadovoqan

onim {to radim - ka`e Stefan Pe-

trovi}, u~enik ~etvrtog razreda.

- Veoma je zanimqivo. Trebalo

bi da ovakve ~asove imamo vi{e pu-

ta tokom godine. Ne samo u gradu,

nego i van wega - smatra Arsenije

Krsmanovi}, tako|e iz zavr{nog

razreda.

Wihova vr{wakiwa Teodora

Lukovi} dodaje da je ovaj vid nasta-

ve dobar za u~enike, ali i za promo-

ciju {kole.

Ideja da se organizuje prvi javni

~as potekao je od nedavno osnovanog

Foruma u~enika Umetni~ke {kole.

- Ovakav ~as je ne{to novo. U~e-

nici, koji su obi~no u poziciji

kriti~ara, sada imaju priliku da

organizuju nastavu, da unose svoje

ideje i osmi{qavaju novine. O~i-

gledno je da im ovakav na~in rada

veoma odgovara, opu{teni su, a u

isto vreme veoma odgovorni - sma-

tra Ana Bogi}evi}, profesorka

umetni~ke grupe predmeta.

Javnim ~asom obuhva}eni su u~e-

nici svih razreda, a bavili su se

raznim temama i tehnikama, podra-

`avaju}i dela starih majstora. Wi-

hovi radovi }e se pred {irom pu-

blikom na}i 3. decembra, na izlo-

`bi koju }e {kola, povodom 110. go-

di{wice, prirediti u Domu kultu-

re. Izlo`ba }e imati prodajni ka-

rakter, a prihod }e oti}i u humani-

tarne svrhe. E. V.

JAVNI ^AS U UMETNI^KOJ [KOLI O[ „VUK KARAXI]” PROSLAVILA DAN [KOLE

PET DECENIJA

U ISTOJ ZGRADIONICI

ZANIMQIVIJE NEGO

U U^IONICI

10 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 11

marketing 032/342-276

MARKETING

12 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 13SELO

Ugovor, odnosno odluka o osnivawu

zadruge sadr`i odredbe o firmi i sedi-

{tu zadruge, nazivu i sedi{tu osniva~a,

iznosu sredstava potrebnih za osnivawe,

pravima i obavezama osniva~a i drugim

pitawima zna~ajnim za osnivawe, kao i

zadru`na pravila. Zadru`na pravila do-

nose se na Osniva~koj skup{tini ve}i-

nom glasova osniva~a. Na Osniva~koj

skup{tini vr{i se izbor prvih organa

zadruge, osim ako osniva~i zadruge ne od-

lu~e da izbor organa zadruge obave u od-

re|enom roku, a najkasnije u roku od 30

dana od dana odr`avawa Osniva~ke skup-

{tine, ka`e savetodavac Miroslav Ja}i-

movi}, iz Poqoprivredne savetodavne i

stru~ne slu`be ^a~ak.

- Zadru`na pravila sadr`e odredbe o:

firmi i sedi{tu zadruge; delatnosti;

statusnim promenama i prestanku; zastu-

pawu i predstavqawu; uslovima i na~inu

sticawa statusa zadrugara; uslovima i

na~inu prestanka statusa zadrugara; ob-

liku i iznosu udela koje upisuju zadruga-

ri i roku uplate udela; na~inu i roku

uplate, odnosno uno{ewa sredstava osni-

va~a i roku za vra}awe sredstava osniva-

~a za zadruge koje se osnivaju i posluju bez

udela; odgovornosti zadrugara za obaveze

zadruge; ostalim pravima i obavezama za-

drugara; raspodeli dobiti, odnosno vi-

{ka prihoda nad rashodima i pokrivawu

gubitaka, odnosno mawaka u poslovawu;

delu dobiti, odnosno vi{ka prihoda nad

rashodima koji se raspore|uje u obavezni

rezervni fond; izboru, opozivu i delo-

krugu organa zadruge; na~inu odlu~ivawa

skup{tine zadruge, izboru, opozivu i

pravima i obavezama predstavnika zadru-

gara, ako skup{tinu ~ine predstavnici

zadrugara; povra}aju udela; zadru`noj

kwizi; zadru`noj reviziji; obave{tava-

wu zadrugara i poslovnoj tajni - navodi

Ja}imovi}. N. R.

OSNIVA^KA PRAVILA U ZADRUGAMA

Institut za vo}ar-

stvo je, kao i pret-

hodnih godina,

pripremio bogat asorti-

man sadnog materijala za

sezonu 2013/2014. Za proda-

ju je pripremqeno oko

100.000 drvenastih sadni-

ca, a od jagodi~astog vo}a,

oko 250.000 sadnog materi-

jala. Prema re~ima Neboj-

{e Jovanovi}a, pomo}nika

direktora za proizvodwu i

plasman proizvoda, iako je

prodaja po~ela tek pro-

{log utorka, interesova-

we za sadnice je veliko.

Izuzetno uspe{na prodaja

sadnog materijala u In-

stitutu za vo}arstvo govo-

ri da su vo}ari, ne samo

~a~anskog kraja, ve} i ~i-

tave Srbije svesni ~iwe-

nice da zdrav, odnosno ser-

tifikovan sadni materi-

jal obezbe|uje veoma uspe-

{nu proizvodwu.

Kada je re~ o drvena-

stom vo}u, najve}e intere-

sovawe vlada za sadnice

{qive, kajsije, vi{we,

tre{we, jabuke, kru{ke i

duwe, a od jagodi~astog

najvi{e su tra`ene malina

i kupina.

- Iako je ove godine, u

avgustu bila niska otkup-

na cena {qive, ove sadni-

ce su i daqe aktuelne, na-

ro~ito ~a~anske sorte, po

kojima je Institut za vo-

}arstvo poznat. Veliko je

interesovawe za sadnice

tre{we, kao i prethodne

godine. Vi{wa i kupina su

izuzetno atraktivne, jer su

imale dobru otkupnu cenu.

Uprkos ovogodi{woj ni-

`oj ceni jabuke, ona je, kao

i kru{ka, dugoro~no gle-

dano, veoma isplativa. Za

orase je veliko interesova-

we, a za malinu naro~ito.

Uglavnom je dobro intere-

sovawe za sve vo}ne vrste.

Velike koli~ine sadnog

materijala posledwih go-

dina se prodaju uglavnom

poznatim kupcima, na pri-

mer, sa op{tinom Prije-

poqe imamo izuzetno do-

bru saradwu. Prodaja se

organizuje iskqu~ivo u

Institutu, a od pro{le go-

dine smo po~eli i brzom

po{tom, {to se pokazalo

prili~no dobro i efika-

sno, a na{i kupci pla}aju

prilikom preuzimawa sad-

nica. Sve informacije o

sadnicama, karakteristi-

kama svih vo}nih vrsta i

sortimenata na{i kupci

mogu dobiti pozivom na

telefone 221-375 i 225-457,

kao i ostale savete za po-

dizawe zasada - ka`e Ne-

boj{a Jovanovi}.

Prema wegovim re~ima,

veliki uticaj na prodaju

sadnica imaju tr`i{ne ot-

kupne cene vo}a. Na{ sago-

vornik napomiwe da je

uglavnom re~ o trendovima

koji va`e jednu godinu, i

upozorava vo}are da se ot-

kupne cene ve} naredne go-

dine mewaju, a vo}waci se

zasnivaju na du`i period.

Jovanovi} isti~e da je za

vo}are va`no da rod pla-

siraju u momentu kada nema

velike ponude na tr`i{tu,

a to se mo`e posti}i sad-

wom ranih sorti vo}a, kod

kojih se uglavnom posti`u

visoke cene. Naravno, va-

`no je da se vo}e prodaje i

u “duboku” jesen, {to se

mo`e posti}i, tako|e, pra-

vim izborom sorti. Pored

adekvatne ponude na tr`i-

{tu, bitni su i dobar pri-

nos i kvalitet vo}a.

- Ukoliko imamo dobar

prinos bilo koje vo}ne vr-

ste, i sa ni`om cenom se

mo`e ostvariti prihod.

Tako|e, kvalitet je jako

bitan, jer jedino kvalitet-

na roba prolazi na tr`i-

{tu. Me|utim, da bi se ne-

ki proizvod prodao, va`ni

su i dobar marketing i

atraktivna ambala`a - na-

gla{ava Neboj{a Jovano-

vi}.

Jovanovi} podse}a da se

sadnice vo}aka mogu sadi-

ti nakon zavr{etka vegeta-

cije, od kraja oktobra, pa

do “kretawa” vegetacije u

prole}e, pod uslovom da je

temperatura iznad 0 stepe-

ni. Jesewa sadwa ima niz

prednosti nego prole}na,

jer se u toku zime, pri po-

voqnim temperaturama ko-

renov sistem aktivira i

po~ne sa obnavqawem, ta-

ko da sadnice posa|ene u

jesen imaju sigurniji pri-

jem i ve}i porast, naro~i-

to ako nije obezbe|eno za-

livawe u su{nim godina-

ma, isti~e Jovanovi}.

N. R.

U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO PO^ELA JESEWA PRODAJA SADNICA

VELIKO INTERESOVAWE

ZA SVE VO]NE SADNICE

Pripremu zemqi{ta za sadwu treba obaviti ri-

golovawem ili dubokim orawem. Pre toga je po`eq-

no obaviti meliorativno |ubrewe stajwakom i mi-

neralnim |ubrivima. Na strmim terenima i malim

parcelama sadwa se mo`e vr{iti i bez prethodnog

orawa u pripremqene jami}e, ~ija veli~ina treba da

bude {to ve}a, da bi u prvim godinama korenov si-

stem imao dobre uslove za razvoj. Kad se zemqi{te

slegne i usitni, mo`e se pristupiti razmeravawu i

sadwi. Razmak sadwe zavisi od vo}ne vrste, podloge

i planiranog sistema gajewa, ka`e Neboj{a Jovano-

vi}.

PRIPREMA ZEMQI[TA

Jabuka - 250 dinara

Kru{ka - 270

Duwa - 280

[qiva - 300

Kajsija - 380

Tre{wa - 380

Vi{wa - 380

Orah - 1.800

Leska - 200

Kupina - 150

Malina - 48

Crna ribizla - 150

CENOVNIK SADNICA ZA SEZONU 2013/2014.

IZVODI IZ ZAKONA O ZADRUGARSTVU

Neboj{a Jovanovi}

14 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Uz podr{ku resurs

centra Forca iz

Po`ege i Mini-

starstva za omladinu i

sport, realizovali smo

projekat “Humanitarna ak-

cija” i prikupili nov~ana

sredstva za sestre Jovano-

vi} kojima je neophodna

operacija o~iju, kako bi

im se vratio vid. Ta opera-

cija ko{ta 240.000 evra, od

~ega je do sada prikupqeno

oko 37.000 evra akcijama

poput na{ih, a najvi{e an-

ga`ovawem mladih qudi

^a~ka i {ire. Za dva dana

akcije, tj. za nepunih 10 sa-

ti aktivnosti, prikupili

smo ukupno 50.480 dinara,

od ~ega je 48.710 dinara u

nacionalnoj valuti, a

ostatak u evrima, tj. 15

evra, i jedna konvertibil-

na marka.

U ve~erwim ~asovima, 7.

novembra par na{ih ~la-

nova uputilo se u dom po-

rodice Jovanovi}, kako bi-

smo im li~no uru~ili

skromna sredstva koja smo

prikupili za sestre, Anu i

Vi{wu. Porodica nam je

ukazala gostoprimstvo i

zahvalnost zbog truda svih

nas da pomognemo.

Zahvaqujemo svim do-

brim qudima koji su se

ukqu~ili u akciju. Ukoli-

ko `elite da i daqe poma-

`ete sestrama Jovanovi}

to mo`ete u~initi slawem

prazne poruke na broj 2832,

ili uplatom sredstava na

teku}i ra~un kod Univer-

zal banke na ime Dragana

Jovanovi}, a teku}i ra~un

je: 290-1700300008602-28.

Pokret srpske omladine

te`i da u skorije vreme

prona|e kancelariju iz ko-

je bismo podigli na vi{i

nivo na{ rad i pomagali

sugra|anima, kao i mnoge

druge aktivnosti vezane za

sistem samozapo{qavawa

mladih sugra|ana, organi-

zacije kwi`evnih ve~eri,

`urki, izleta... Ovom pri-

likom tako|e apelujemo na

gradsku vlast da imaju na

umu i ovu na{u `equ i

obezbede nam adekvatan

prostor, kako bismo sara-

|ivali i sa drugim udru`e-

wima na vi{em nivou, za

op{ti interes svih gra|a-

na.

IZ SAOP[TEWA POKRETA SRPSKE OMLADINE

Dru{tvo “Dijabetes

melitus” organizo-

valo je u ^a~ku

glavnu manifestaciju po-

vodom 14. novembra, Svet-

skog dana borbe protiv {e-

}erne bolesti. Prisustvo-

vali su i predstvanici

ostalih dru{tava i udru-

`ewa iz Srbije i Vojvodi-

ne, a posebna pa`wa i ovo-

ga puta posve}ena je preven-

ciji. U sali Gradske skup-

{tine, gde su se u utorak

sastali predstavnici srp-

skih udru`ewa, lekari,

oboleli i qudi koji su hte-

li vi{e da saznaju o dijabe-

tu odr`ana su i predavawa

dr Du{ice Toqi} [ulubu-

ri}, endokrinologa ~a~an-

ske Bolnice i dr Vlada Ve-

li~kovi}a, potpredsedni-

ka Saveza dru{tava za bor-

bu protiv {e}erne bolesti.

U Srbiji najve}i broj

qudi boluje od dijabeta ti-

pa dva koga su dobili u

sredwim ili poznim godi-

nama `ivota. Ne retko,

oboleli od {e}erne bole-

sti su gojazni i malo se

kre}u.

- Kamen temeqac u pre-

venciji dijabeta je pravil-

na ishrana. Podsetimo se

kako su se na{i preci hra-

nili. Wihova ishrana pr-

venstveno je bila zasnovana

na povr}u, vo}u, malo mle-

ka i mle~nih proizvoda i

jo{ mawe mesa i hleba. Oni

nisu bili gojazni i vi{e su

se kreatali, nego mi danas.

^ak u novije vreme pe{a~e-

we i {etwa nisu “in”. Ali,

svuda u svetu briga o samom

sebi dobija sve ve}i zna~aj.

To ne zna~i da savremenom

dru{tvu nedostaje adekvat-

na medicinska za{tita, ne-

go da na{i `ivoti i zdra-

vqe po~iwu i najvi{e za-

vise od nas samih. Trebalo

bi da svi brinemo sami o

sebi i naro~ito povedemo

ra~una o tome kako se hra-

nimo i koliko se kre}emo -

napomenula je dr Du{ica

Toqi} [uluburi}.

Kako je slatkih i ne-

zdravih izazova na svakom

koraku, {e}erna bolest se

svetom {iri kao po`ar.

Obolelo je vi{e od 300 mi-

liona qudi. [to je najgo-

re, dijabetes dugo ne poka-

zuje simptome i mnogi ne

znaju da ga imaju. Vremenom

se razvija i donosi kom-

plikacije, a jedini na~in

da bude otkrivena su redov-

ne zdravstvene kontrole.

Takve kontrole stalno

sprovodi i Du{tvo za bor-

bu protiv {e}erne bolesti

“Dijabetes melitus” u sa-

radwi sa ~a~anskim zdrav-

stvenim ustanovama. I to

je jedan od razloga za{to u

dana{we vreme uloga dru-

{tava i udru`ewa obole-

lih dobija sve ve}i zna~aj.

- Savez dru{tava ima 24

~lanice u Srbiji i dve na

Kosovu. Kako ima i dosta

obolele dece, svake godine

im organizujemo letwe

kampove. U prethodnom pe-

riodu kampovi su odr`ava-

ni na Go~u i za svu decu iz

^a~ka su bili besplatni.

Ono {to prevashodno tamo

nau~e od lekara i stru~wa-

ka drugih profila je psi-

hosocijalizacija. Dijabe-

tes je metaboli~ko stawe

koje donosi komplikacije

ukoliko nije adekvatno le-

~en. On obolelima nije

prepreka da vode norma-

lan, ali disciplinovan

`ivot - podsetio je dr Vla-

de Veli~kovi}. Prema we-

govim re~ima, uskoro bi u

Srbiji trebalo da budu re-

vitalizovana savetovali-

{ta za borbu protiv {e-

}erne bolesti, koja su

funkcionisala u sastavu

primarne zdravstvene za-

{tite.

Osim ovda{wih medi-

cinskih ustanova, ~a~an-

sko Dru{tvo “Dijabetes

melitus” ima veliku podr-

{ku lokalne samouprave.

- Godi{we dobijaju 750

hiqada dinara iz gradskog

buxeta - potvrdio je pomo}-

nik gradona~elnika za dru-

{tvene delatnosti Alek-

sandar Da~i}.

^a~ansko Dru{tvo za

borbu protiv {e}erne bo-

lesti organizovalo je ovih

dana vi{e akcija merewa

nivoa {e}era u krvi i kon-

trole pritiska.

Z. J.

U ^A^KU ODR@ANA CENTRALNA MANIFESTACIJA POVODOM DANA BORBE PROTIV DIJABETA

DA VRATE VID

ZDRAVQE JE U NA[IM RUKAMA

Dr Vlade Veli~kovi}

Na osniva~kom skupu, 11. novembra u restoranu

“Lovac”, izabrano je sedmo~lano predsedni-

{tvo, a

predsednik Regionalnog odbora Lova~ke komore

Srbije za Moravi~ki okrug, kao i delegat u Skup{ti-

ni Lova~ke komore, postao je Bratislav Bojovi},

upravnik Lova~kog udru`ewa “Radi{a Po{ti}” u

^a~ku. Du`nost drugog delegata obavqa}e \or|e Mi-

qevi}, direktor za lovstvo u [umskom gazdinstvu

“Golija” u Ivawici, dok je za predsednika Eti~kog

komiteta izabran Dejan Mari}, iz “Srbija {uma”.

Regionalni odbor je, po Bojovi}evim re~ima, osno-

van u skladu sa Zakonom o divqa~i i lovstvu i Statu-

tom Lova~ke komore, osnovane pre tri godine radi

unapre|ewa lovstva i u interesu radnika u ovoj delat-

nosti. Predsednik Regionalnog odbora najavquje da

}e Komora 21. decembra u beogradskom Sava centru

organizovati skup svih “lovnih radnika”, a u Srbiji

ih, procewuje on, ima vi{e od hiqadu. E. V.

OSNOVAN REGIONALNI ODBOR

LOVA^KE KOMORE SRBIJE

PREDSEDNIK

BRATISLAV BOJOVI]

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

15DRU[TVO

Izuzetno interesovawe ~a-

~anske publike vladalo

je za predavawe na temu

“Najgori i najsvetliji trenuci

srpske istorije”, koje je kao gost

Kulturno-obrazovnog programa

Doma kulture 7. novembra odr-

`ao dr Predrag Markovi}, nau~-

ni savetnik Instituta za savre-

menu istoriju u Beogradu, gostu-

ju}i profesor na vi{e fakulteta

u Srbiji i svetu (Britanija, Ne-

ma~ka, Italija, SAD, Japan..),

dobitnik vi{e me|unarodnih

stipendija, ~lan brojnih redak-

cija, autor vi{e kwiga: Beograd

i Evropa, Beograd izme|u Istoka

i Zapada, Kosovo, Pro{lost,

Pam}ewe, Stvarnost, Tito i

mnogih drugih. Markovi} je

otvarao nove teme u srpskoj isto-

riografiji, a neke od wih, post-

jale su veoma popularne me|u

mla|im generacijama nau~nika,

ne samo istori~ara, ve} i drugih

humanisti~kih nauka, a to je je-

dan od razloga, {to je Predrag

Markovi}, prema podacima Na-

rodne biblioteke Srbije, jedan

od deset najcitiranijih srpskih

istori~ara. Prepoznatqiv je i

kao najmla|i pobednik ~uvenog

jugoslovenskog kviza “Kviskote-

ka”, a sa Miroslavom Damjanovi-

}em je i autor prvog srpskog li-

cenciranog kviza “Visoki na-

pon”, rekla je, pored ostalog,

predstavqaju}i svog gosta ured-

nica programa Verica Kova~e-

vi}.

DVE STRANE

POSTOJAWA

Podela na najgore i najsvetli-

je trenutke srpske istorije koju je

ponudio Markovi}, samo je pred-

lo`ak za razmi{qawe, pa i ospo-

ravawe, jer u istorijskom razvoju

jednog naroda, pa i na{eg, nemo-

gu}e je savr{enstvo postojawa.

Najgorim trenucima srpske isto-

rije dr Predrag Markovi} sma-

tra: Bitku na Marici 1371; Boj

na Kosovu 1389; Kona~ni pad De-

spotovine 1459; Propast banat-

skog ustanka i spaqivawe mo-

{tiju Svetog Save 1594; Veliku

seobu Srba 1690; Pad Kara|or|e-

ve Srbije 1813; Srpski Armage-

don 1915; Slom i nadu 1941. i De-

vedesete godine 20. veka. Najsve-

tliji trenuci srpske istorije su:

Pozni sredwi vek, “Drugi 19.

vek” i pedesete, {ezdesete i se-

damdesete godine pro{log veka.

^A^AK JE JEDNO OD SRCA

MODERNE SRPSKE DR@AVE

-Ja volim da do|em u ^a~ak,

ima jedna predrasuda o ^a~anima

kako su oni oholi, ali oni ima-

ju razloga da to budu zato {to je

^a~ak jedno od srca Srbije. Jed-

nom su me pitali za{to qudi u

zapadnoj Srbiji ne napu{taju

svoje domove, kao recimo qudi u

istor~noj Srbiji, to je intere-

santno pitawe, sli~an je reqef, a

tamo vi{e niko ne `ivi, a ovde

jo{ uvek narod `ivi i vezan je za

svoj zavi~aj. Zna~i, tu postoji je-

dan patriotizam koji krasi qude

iz zapadne Srbije i to je zaista

taj narod koji je obnovio srpsku

dr`avu i odbranio je vi{e puta

kad je trebalo. Zato ja volim da

do|em u ^a~ak, kao jedno od srca

moderne srpske dr`ave.

Za predlo`ak svoje teme Mar-

kovi} je rekao da je to jedan op-

{ti pregled, koji ne nudi ni{ta

novo, ali sistematizuje osnovne

ta~ke u na{oj istoriji, dobre i

lo{e i kao {to ka`e Tolstoj:

“Sve sre}ne porodice li~e jedna

na drugu”, tako se i sre}ni trenu-

ci na{e istorije uglavnom po-

klapaju sa svetskim tokovima, a

nesre}ni, neki su svetski, a neki

su na{i regionalni.

NAJGORI TRENUCI

Bitka na Marici 1371. je ne-

pravedno zaboravqena u na{oj

svesti. Marica je zapravo za Bal-

kan va`niji doga|aj od Kosova.

Posle Marice su dve velike dr-

`ave izgubile nezavisnost, to su

Bugarska i Vizantija. Me|utim,

ti Mrwav~evi}i nisu imali sre-

}e. Oni su poku{ali da zaustave

Turke duboko u wihovoj terito-

riji, a kako su zapam}eni u na-

rodnoj pesmi? Niko ne zna za{to

je Vuka{in zapam}en kao najve}i

zlikovac, a poginuo je herojski,

ne samo brane}i Srbiju, nego

preventivno i wegov brat Ugqe-

{a, a Vuka{inov sin Marko, ko-

ji je bio turski vazal i koji je po-

ginuo kao turski vazal, najve}i je

junak na{e narodne poezije. Zna-

~i oni su oti{li u sred mesta

^ernomeq, znaju}i da }e Turci

do}i ovamo. To umetni~ko pam}e-

we nekim ~udnim putem bira svo-

je junake i svoje antijunake i tako

su Mrwav~evi}i pro{li mnogo

gore nego {to su zaslu`ili.

KOSOVO

Naravno, Kosovo je zaslu`eno

centralni doga|aj na{e istorije,

i oduzima dah po svojoj dramati-

ci, jer skoro nikad u istoriji ne

poginu dva vladara odjednom, ka-

`e Markovi}. U novom veku se to

nikada nije desilo. Otuda ta ~ud-

na vest koja se pro{irila Evro-

pom da su na Kosovu pobedili

Srbi, jer je poginuo sultan, jer je

u sredwem veku obi~aj bio da se

vojska koja izgubi povu~e sa boji-

{ta i Turci su se povukli.. I kad

se to ~ulo u Firenci, u Parizu,

oni su mislili da su pobedili

Srbi, a Turci su se povukli iz

jednog unutra{we politi~kog

razloga. U to vreme jo{ nije us-

postavqen sistem nasle|ivawa

kao kasnije, i onda je Bajazit mo-

rao da pobije ostalu bra}u, da ih

zatvori, i onda je morao da se

vrati u Bursu. Da li su Srbi iz-

gubili? Na{e plemstvo je skoro

potpuno izginulo na Kosovu, mi

nismo imali rezervu, dok su Tur-

ci imali nebrojeno mnogo vojske,

jednostavno u to vreme kod nas u

feudalizmu su ratnici plemi}i,

i kad se skine taj prvi e{alon, vi

nemate drugi i tre}i. A Turci su

uveli vojni sistem koji je bio

mnogo efikasniji od evropskih

sitema, imali su stalno nove i

nove vojnike, tako da je za wih

Boj na Kosovu dramati~an zbog

gubitka sultana, a u odnosu na

brojno stawe vojske to za wih ni-

je stra{an doga|aj. Me|utim, je-

dan wihov poraz }e nama dati

krila, to je Bitka kod Angore,

dana{we Ankare 1401. godine.

Sin kneza Lazara, Stefan Laza-

revi} se borio u toj bici kod An-

gore na turskoj strani i pre`i-

veo. A jedan novi osvaja~ki narod

iz Azije, Mongoli, uni{te Tur-

sku potpuno i to uni{tewe Tur-

ske 1402. godine nama da jo{ je-

dan uzlet. Kakva je to bila dr`a-

va! Mi danas ne mo`emo da okre-

~imo nijedan grad u Srbiji, a mi

smo za 30 godina, od te 1402. po-

digli dva ogromna grada. Smede-

revo je najve}a ravni~arska tvr-

|ava u Evropi, kao i Beograd, ko-

ji je tada veliki grad. Kako je to

bila bogata, solidna dr`ava, ko-

ja je napravila dva ogromna gra-

da, nebrojene crkve... To je tako

bogata, dobra i organizovana ze-

mqa da mo`e da podi`e velike

gradove i zadu`bine, zahvaquju-

}i pre svega srebru, i Novom Br-

du, koje je bilo jedan od najve}ih

gradova u Evropi, a danas je selo

u kome `ive dva srpska stanovni-

ka, koji nisu imali gde da pobeg-

nu. I ta bogata dr`ava je uspela

da izdr`i jo{ 50 godina i da se

razvija. Ali, kad kre}e renesansa

u Evropi, kada Gutemberg prona-

lazi {tampariju, mi padamo pod

Turke, i ispadamo iz tih tokova

novog vremena, pri~a Markovi}.

TURCI RAVNODU[NI

PREMA NAPRETKU

Turska je bila vrlo solidna

dr`ava, ali nije bila evropska,

druk~ije su bile vrednosti i

druk~ije se razvijala. Turska je

bila relativno tolerantna dr-

`ava, u kojoj su se sklawali Je-

vreji. Solun je proporcionalno

bio najve}i jevrejski grad na sve-

tu, 40 odsto stanovni{tva su bi-

li Jevreji sve do 1944. godine. Be-

ograd, Sarajevo su ogromne je-

vrejske zajednice, jer je Turska za-

pravo, tolerisala druge vere, ali

je imala jedan problem koji ih je

na kraju ko{tao carevine, a i sve

wihove podanike, bila je tehno-

lo{ki konzervativna, nisu bili

zainteresovani za tehnologiju,

niti za nove forme biznisa. Ono

{to je Andri} opisao u svojim

delima, turski begovu su, ili bi-

li ratnici, ili zemqoposednici

tradicionalnog tipa i kad je u

Evropi po~ela da se razvija nova

privreda, oni su bili ravnodu-

{ni prema tome i to ih je ko{ta-

lo. I Orhan Pamuk pi{e, da ni-

ko ne zna da napravi sat, nego mo-

raju da dovedu neke majstore iz

Italije, koji znaju da naprave sa-

hat kulu. Niko ne zna da popravi

vodovod iz doba Justinijana, ni-

ko ne zna da se za{titi od kuge u

Carigradu. Venecijanac ka`e -

karantin, a Turci ka`u - ne, ki-

smet, ako je Alah poslao kugu, ko

smo mi da protivre~imo wegovoj

voqi.

MEHMED PA[A,

NAJMO]NJI SRPSKI

VLADAR I POLITI^AR

Mi u po~etku imamo relativ-

no pristojan polo`aj u Turskoj, a

najmo}niji srpski vladar i po-

liti~ar u Turskoj je Mehmed Pa-

{a Sokolovi}. Skoro do Indo-

nezije se pru`a duga~ka ruka

Mehmed Pa{e, hteo je da prokopa

i Suecki kanal… Postavio je

brata Makarija za patrijarha, a

zapravo je obnovio sve patrijar-

{ije, i jermensku i verovatno je

imao neki lokal patriotizam,

ali je pre svega bio veliki tur-

ski dr`avnik. Te zadu`bine su

naravno u wegovom rodnom kraju,

a Turska je pogre{no ime, oni su

ustvari Otomani, Turska nije na-

cionalna dr`ava, a Otomansko

carstvo je bilo jedno veliko mul-

tietni~ko carstvo, kao i Austro-

ugarska, i kad je po~elo vreme na-

rodnog bu|ewa u 18. i 19. veku, te

velike dr`ave nisu mogle da op-

stanu.

Propast banatskog ustanka i

spaqivawe mo{tiju Svetog Save

su zapravo simboli~ki doga|aji,

jer tad je naglo pogor{an na{

status u Turskoj. Onda smo mi od

jednog integrisanog naroda koji

je imao dosta privilegija, posta-

li jedan narod bunxija, na koji

Turci gledaju sa velikim nepove-

rewem i nije slu~ajno da su gra-

nice u po~etku bile dobra stvar,

ali posle su srpske vezire zame-

nili japanski, u najgorem trenut-

ku, u vreme velike seobe, koji je

velika tragedija i velika {ansa,

{to bi rekli Kinezi. Svaka kri-

za je {ansa, posle posledwe opsa-

de Be~a krenula je austrijska

protivofanziva i Austrijanci

do|u do Skopqa, i Srbi, normal-

no, podignu ustanak. Ko pokvari

ustanak, na{a bra}a Francuzi,

koji napadnu Austriju na zapadu

i Austrija povu~e trupe sa na{eg

fronta, {to je za nas bila kata-

strofa. To su oni mi{evi u bor-

bi slonova… To povla~ewe tru-

pa je izazvalo stra{ne represa-

lije Turaka, i nije slu~ajno da je

ve}ina na{ih manastira tad pr-

vi put spaqena. To su ~inili ba-

{ibozuci, nekakve parajedinice

koje su i{le ispred vojske, pqa~-

kale i mi se nalazimo 1690. i mo-

~vari, bukvalno, i ne znamo {ta

}emo, da l’ }e nas biti slede}eg

prole}a?

Z. L. S.

(nastavak u slede}em broju)

NAJGORI I NAJSVETLIJI

TRENUCI SRPSKE ISTORIJE

16 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Kwiga Julija baca

novo svetlo na

najve}u qubavnu pri-

~u svih vremena.

Xuli Xejkobs je nasle-

dila kqu~ od sefa ko-

ji se nalazi u Sijeni i

re~eno joj je da }e tamo

prona}i staru poro-

di~nu tajnu. Na uzbu-

dqivom i neizvesnom

putovawu otkri}e

istinu o svojoj pret-

kiwi Juliji ~ija je le-

gendarna qubav prema

mladi}u Romeu poslu-

`ila [ekspiru kao

nadahnu}e za nenadma-

{nu dramu.

Ko su bili stvarni Romeo i Julija i {ta im se zaista do-

godilo, kako se sudbina poigrala sa Xuli i da li je pro-

na{la porodi~no blago – En Fortije je ispri~ala na

o~aravaju} i uzbudqiv na~in.

Autorka nas ume{no navodi na pogre{ne zakqu~ke samo

da bi preokreti koji slede bili neo~ekivaniji i uzbu-

dqiviji. Ovo je qubavni roman koji se ~ita kao Da Vin-

~ijev kod iz pera savremene, pametne `ene!

Roman Voqena nobe-

lovke Toni Morison

jedno je od najzna~aj-

nijih ostvarewa ame-

ri~ke kwi`evnosti.

Inspirisan stvarnim

doga|ajem, slu~ajem

crne robiwe Marga-

ret Garner, koja je sa

decom pobegla u slo-

bodnu dr`avu Ohajo, i

ubila dvogodi{wu

}erku kad ju je susti-

gla potera, da ne pad-

ne ponovo u ropstvo,

roman se bavi razor-

nim uticajem ropstva

na psihu ~oveka.

U te{kim godinama

koje su usledile nakon Gra|anskog rata, odbegla robiwa

Seta `ivi u Ohaju, progowena ko{marnim se}awima na

Slatki dom, farmu na kojoj je `ivela. Wen novi dom za-

posednuo je destruktivni duh koji ~ini sve da joj ote`a

`ivot, ali prema kojem ona ose}a beskrajnu ne`nost. To

je Voqena, wena k}i kojoj je u vreme bekstva, u strahu da

}e biti uhva}ena i svirepo ka`wena, oduzela `ivot. Na

de~jem grobu nema ~ak ni imena, kao epitaf urezano je sa-

mo VOQENA.

Roman za koji je Toni Morison dobila Pulicerovu na-

gradu 1988. godine, a iste godine snimqen je i istoimeni

film sa Oprom Vinfri i Denijem Gloverom u glavnim

ulogama.

Toni Morison

VOQENA

En Fortije

JULIJA

- Me|u izlo`enim eksponati-

ma i dela iz istorije savreme-

ne umetnosti - ka`e umetni~ki

direktor manifestacije Bo`i-

dar Plazini}

^etvrti bijenale vizuelnih

umetnosti autora balkanskih

i gostuju}ih zemaqa, otvoren

sve~ano 5. novembra u ^a~ku, sa temat-

skim okvirom “REKA – KWIGA –

MOST”, realizovan je u gotovo svim

izlaga~kim, ali i alternativnim pr-

ostorima u gradu, okupiv{i 82 umet-

nika sa oko 450 radova iz 25 zemaqa.

- Karakteristika ovogodi{weg Bi-

jenala je da su izlaga~i, uglavnom, oni

umetnici ~ije su karijere nastavqene

izvan zemaqa svog porekla, ali i od-

luka organizatora da projekat konci-

pira kao most izme|u za~etaka avan-

gardnih i konceptualnih pokreta {e-

zdesetih, me|u kojima su neka od naj-

zna~ajnijih imena poput Jozefa Bojsa,

Kristoa, Marine Abramovi}, Josipa

Van{te, Radomira Damjanovi}a Da-

mjana, Andra`a [alamuna (Sloveni-

ja), ^erkori Pravina (Indija), Gerge-

qa Urkoma, Mire Brtke, pa sve do

sredwe i mla|e generacije koju ~ine:

Edin Numankadi} (BiH), @ivko Gro-

zdanovi}, Milovan De Stil Marko-

vi}, Bo`idar Plazini}, grupa “Ru`”

(Jelena Fu` i Bojana Stamenkovi}),

Silvia Lorenc, Jamesdin (Nema~ka),

Miroslav Pavlovi}, Jarmila Ve{o-

vi}, Vladimir Miladinovi}, Uro{

Pavlovi}, Aleksandar Dimitrijevi},

Satko Haxihasanovi} (Kanada), Ana

Bogi}evi}, Vesna Perunovi} (Kanada)

i Bo`a Vasi} (Kanada), Valentin Ste-

fanov i Nina Kova~ev (Francuska),

Draga Jovanovi} (V. Britanija), Rad-

mila Jovandi} \apik, Izabela Mi-

ti} (Srbija) - ka`e za “Glas”, Bo`i-

dar Plazini}, idejni tvorac i umet-

ni~ki direktor ovog me|unarodnog

Bijenala, koje predstavqa zna~ajan

kulturni doga|aj u Srbiji u oblasti

vizuelnih umetnosti.

Zna~ajan deo ove postavke svakako

~ine i skulpture ve} afirmisanih

umetnika: Gorana ^pajka, Rajka Popi-

vode, Leposave Milo{evi} Sibino-

vi}, Marka Vuk{e, Milorada Vuja{a-

nina, podni reqef Tawe Ostoji}, ita-

lijanskog vajara Renata Ma|ija, Peru-

anca Miltona Rivere Espinoze, Si-

mone Tanasesku (Rumunija), Ko Daj

Masaoa (Japan), Gintera Stilinga

(Nema~ka), Kemala Tufana i Bulena

^inara iz Turske, pa objekti instala-

cije ^a~anke Aleksandre ]osi} Ma-

rinkovi} i Milivoja [tulovi}a.

Ne{to tradicionalniji deo po-

stavke ~ine fotografija, crte`i, gra-

fike i plakati ~iji su autori: Ero

(Francuska), Milton Rivera Espino-

za (Meksiko), Tavorn Ko Udomvit

(Tajland), Livu Orletski (Japan), Ra-

do{ Stevanovi}, \or|e Stanojevi},

Marija Sibinovi}, Jelena Trajkovi},

Abigal Stern (SAD), Slobodanka

Marjanovi}, Velimir Mili}evi}, Zo-

ran Todorovi}, Branimir Karano-

vi}, Dan Palade (Rumunija), Lusi Mi-

ler (Francuska), Elizabet Matije

(Kanada), Ula Madsen (Danska), Kra-

simir Dobrev (Bugarska), Zens Eugen

(Austrija), Dragan Pe{i} i Slobo-

dan [teti}. Me|u izlo`enim radovi-

ma su i video rad ovogodi{weg po~a-

snog gosta bijenala Engleza Edvarda

Lusi Smita kao i Wego{eve kwige

“Lu~a Mikrokozma” i “Gorski vije-

nac”, koje je na japanski preveo Hiro-

{i Jamasaki Vukeli}. Prate}i deo

bijenala ~ine i tri mawe celine: Gra-

fi~ka kolonija mladih – Prolom Ba-

wa, samostalna izlo`ba Slobodana

Jelesijevi}a, kao i izlo`ba grupe

“U10”, u alternativnom prostoru de-

poa Me|uop{tinskog istorijskog ar-

hiva, ka`e Bo`idar Plazini}.

Z. L. S.

^ETVRTO BALKANSKO BIJENALE

ELITA NA OKUPU

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Vulkan izdava{tvo

Francuska razorena Prvim

svetskim ratom, Wujork sa-

vremenog doba. Dvoje qubav-

nika koji, iako su se upozna-

li tek pre nekoliko dana,

kao da se oduvek znaju, kao

da se oduvek vole.

Amjen, Francuska, 1916. Bez

obzira na jaku ki{u, jedna

`ena ~eka ispred katedrale.

Me|u vernicima koji su se

okupili u molitvi, nalazi

se i kapetan Xulijan A{-

ford, ~ovek zbog kojeg je `r-

tvovala sve, i ~ovek kojeg

nikada vi{e ne}e videti.

Kada se vrati u rovove, Xulijan }e poginuti. Ali ona je tu,

da ponovo ispi{e wihovu sudbinu. Weno ime je Kejt...

Wujork, dana{wica. I pored ledene hladno}e, jedna `ena

~eka pred vratima Xulijana Lorensa: iako je Badwe ve~e,

mora da mu dostavi izuzetno va`ne dokumente. Wih dvoje

upoznali su se prethodnog dana, pa ipak, on se pona{a kao

da je oduvek ~eka, kao da je oduvek voli. Bi}e joj lako da mu

uzvrati qubav: Xulijan je jedan od najbogatijih i najfa-

scinantnijih qudi na Menhetnu, romanti~an i strastven.

Kroz nekoliko meseci, `ivot }e postati san iz kojeg ne}e

`eleti nikada da se probude... Ali onda, niotkuda, poja-

vquje se kwiga: biografija Xulijana A{forda, dragoceno

izdawe sa fotografijama i pismima koja je pisao ovaj ~u-

veni vojnik i pesnik tokom Prvog svetskog rata. Za wu ne-

ma sumwe: elegantan i uredan rukopis, blagi pogled, lice

koje se nazire pod beretkom, to je wen Xulijan. Ona se zo-

ve Kejt...

Vulkan izdava{tvo

U sredu po podne, Mihai-

lu, beogradskom profesoru

sredwih godina, kom{ija

vatrogasac donosi nagore-

le papire s ~udnim znaci-

ma, koje je pokupio s mo-

krog poda jednog stana u za-

paqenoj vi{espratnici. I

dok Mihailo usput poku-

{ava da de{ifruje tajne

znakove, oni misteriozno

mewaju wegov usamqeni~ki

`ivot u velikom stanu na

Dor}olu: profesor iznena-

da po~iwe dobro i obilato

da jede, a jo{ boqe da pije, a u wegov `ivot ulaze i vra}a-

ju se `ene. Uz tajnovite lepotice i jo{ tajnovitije papire-

artefakte, uz tu`nog srpskog pesnika ~ije pesme recituje

ovim fatalnim damama, uz muziku, kwige i filmove koji

mu se javqaju, Mihailo }e i}i daqe – u svoju pro{lost, ot-

krivaju}i skrivene tajne svog porekla – u drugi `ivot, ko-

ji vodi na Savamali – me|u zvezde gde ga odvode crvene ci-

pele koje zavereni~ki nose sve ove `ene wegovog `ivota.

U potrazi za zna~ewem ~udnovatih artefakata, koji li~e

na vanzemaqske, ovaj dor}olski profesor sve vi{e ulazi u

ovozemaqsku stvarnost pravih tajni koje su mu bile nado-

hvat ruke, sukobqava se s misterijama Beograda kao {to

su: Gde je nestala Bajlonova pijaca? [ta se krije na pote-

zu Nemawina – Balkanska – @elezni~ka stanica? Za{to

vi{e nema beogradskih }evapa? I dok se on bavi tajnama,

qudi i `ene iz wegovog `ivota mewaju lica, pokrenuti

kao i Mihailo tajanstvenim znakovima koji }e na kraju

biti pro~itani, ali Mihailov `ivot vi{e nikada ne}e

biti isti, kao ni Beograd u kome `ivi skupa s vama.

Sr|an Krsti}

MISTERIJA BEOGRAD:

IZGUBQENI ARTEFAKT

Beatriz Vilijams

IZA DALEKIH MORA

- Do{li smo sa razli~itih strana, iz raz-

li~itih porodica, sa razli~itim namera-

ma. Svako je imao svoje razloge, neki su

~ekali celog `ivota, neki su do{li slu-

~ajno, neko je nastavio tradiciju, neki

be`e}i od svoje pro{losti, neki nisu

imali izbora. Bilo je te{ko, naporno i

bilo je nezaboravno. ^inilo nam se da

smo za{ti}eni, izdvojeno od sveta. Samo

smo u jedno bili sigurni. Imali smo je-

dan dom i on se zvao Vojna akademija.

Ovaj prolo{ki monolog prati prve kadrove drugog de-

la doma}eg igranog filma “Vojna akademija 2”, ~ija je

premijera samo tri dana nakon Centra “Sava”, predsta-

vqena i ~a~anskoj publici u subotu, u tri projekcije.

Film je nakon pauze od godinu dana u odnosu na prvi deo,

snimqen po pri~i Gordana Mihi}a u re`iji Dejana Ze~e-

vi}a, a u glavnim ulogama na{la se plejada mladih gluma-

ca: Bojan Peri}, Radovan Vujovi}, Jelisaveta Ora{anin,

Qubomir Bandovi} i mnogi drugi, ali i Vlado Georgi-

jev, ~ije su pesme poslu`ile kao muzi~ka podloga za qu-

bavne jade mladih kadeta. Glumci Tijana Pe~en~i} i

Branko Jankovi}, Egon Frani~evi} u ime producentske

ku}e “Nira” i Dragan Gruji~i}, u ime agencije “Art vi-

sta”, poklonili su se nakon projekcije u 18, a potom i

pred po~etak filma u terminu od 20,30 ~asova, brojnoj ~a-

~anskoj publici. Raduje ~iwenica da je me|u gledaocima

dominirala mladost.

Na konferenciji za novinare, koja je uprili~ena na-

kon projekcije filma za medije, glumci su govorili o at-

mosferi koju su do`iveli tokom snimawa u autenti~nom

ambijentu ove vojno-obrazovne ustanove. O svojim utisci-

ma sa snimawa ka`u su predivni, a ciqna grupa filma je-

su mladi qudi, jer on govori o pravim `ivotnim vredno-

stima na koje qudi mogu da se ugledaju.

- Hvala ^a~ku i svim gradovima, premijera je pro{la

odli~no, ne samo u Beogradu, ve} i u Ni{u, Zrewaninu,

Novom Sadu, ve~eras u ^a~ku i Kragujevcu, sutra u Kra-

qevu... Impresije su odli~ne, sve generacije vole i u`i-

vaju u ovim kadrovima. Poruka filma bila bi da je to jed-

na divna, topla qudska pri~a mladih qudi, wihova bor-

ba, kako se voleti, pravda, istina, qubav, po{tewe, po-

nos, ~ast, solidarnost, potreba za revalorizovawem pa-

triotiskog odnosa prema svojoj zemqi - rekao je pored

ostalog glumac Branko Jankovi}.

- Zahvaquju}i kadetima i psihologu Vojne akademije,

glumci su i gradili svoje likove - pri~a mlada glumica

Tijana Pe~en~i}, podsetiv{i da su pre snimawa prvog

dela istoimene pri~e, svi akteri proveli mesec dana na

Vojnoj akademiji, kako bi i sami pro{li obuku, jutarwu

smotru, nau~ili strojev korak, sklapawe i rasklapawe

pu{ke, pozdrave ~inovnicima i podre|enima, saznali vi-

{e o infrastrukturi i obrazovawu u ovoj Akademiji.

- Sve su to likovi koji su nekada hodali, ili jo{ uvek

hodaju Akademijom. Oni su nam dosta pomogli, dolazili

su na na{a snimawa, statirali, a pri tom su u isto vreme

imali svoje kolokvijume, ve`be... Meni kao glumici je

ovo bio izazov, jer ranije nisam imala kontakt sa voj-

skom. Nije mi ni{ta bilo te{ko, osim malo `uqeva od

pu{ke, bilo je jako zanimqivo, i drago mi je da u vojsci

ima i profesionalnih ka-

detkiwa, `ena, koje, uverili

smo se, apsolutno i jednako

dobro rade svoj posao kao i

wihove kolege. Na{ film

govori o pravim, `ivotnim

vrednostima, o prijateqstvu

i snazi qubavi, pa i wenom

isku{avawu - ka`e Tijana.

- Film nudi mladim qu-

dima dobre uzore kroz savre-

menu dramsku pri~u, a qudi

u Srbiji vole generalno voj-

sku kao za{titu, malo malo

pa ratovi, ka`e Branko i

prenosi svoje utiske ponete

tokom boravka u Vojnoj aka-

demiji.

- To su zaista vrlo ozbiq-

ni qudi i odli~na deca.

Ima dece koja zaista vole

vojsku i sa takvom stra{}u rade sve ve`be. Kad sam prvi

put do{ao u fiskulturnu salu ili video kako ska~u u ba-

zen, video sam da postoji opsesija strategijom, opsesija

vojnim pozivom... Da pogledate wihove spavaonice i ka-

sete, to je zaista “bolesno” pedantno. Mi smo mislili da

je to sve pripremqeno po{to mi dolazimo u prvoj sobi,

ali kad nas je kapetan vodio od sobe do sobe, i pitao nas

u koju }ete sobu, koju kasetu, koji ormar da vam otvorim,

sve isto - pri~a zadivqen Branko Jankovi}, i dodaje da

ima, naravno, kao i u svakom pozivu i odustajawa, a da

preko propagandne dimenzije ovog filma poruke dolaze

do mladih qudi kako bi i oni osetili tu dozu patrioti-

zma, qubavi i svih vrednosti koje on nosi.

- Pred nama je velika obaveza i odgovornost, da ~uva-

mo ~ast i ugled srpske vojske!

Mo`da je ova poruka iz govora Klisure, prvog kadeta

generacije o kojoj film pri~a svoju pri~u, najboqi epi-

log i ovog osvrta na ponovno o`ivqavawe bioskopske pu-

blike u na{em gradu, ali ne samo publike...

Z. L. S.

PREMIJERA FILMA „VOJNA AKADEMIJA 2”

QUBAV, PO[TEWE,

PONOS, ^AST...

18 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEGORWI MILANOVAC

Komisija za raspodelu

sredstava je raspisala

konkurs za dodelu studen-

skih stipendija za {kolsku

2013/2014. godinu. Rok za podno-

{ewe zahteva isti~e krajem no-

vembra. Pravo na stipendiju

imaju redovni studenti dr`av-

nih fakulteta, koji nisu obna-

vqali godine i imaju prosek oce-

na vi{i od 8,5. Ina~e, republi~-

ki limit za dodelu stipendija je

prose~na ocena 9,0. Op{tinska

uprava Gorweg Milanovca je od-

lu~ila da pru`i {ansu i studen-

tima sa ne{to ni`im prosekom

od republi~kog limita da konku-

ri{u za stipendije, kako bi ovaj

vid podr{ke bio dostupan {to

ve}em broju mladih qudi. Pravo

u~e{}a na konkursu imaju studen-

ti po~ev od druge godine, pa sve

do zavr{etka studija, ukqu~uju}i

i postdiplomske studije.

U op{tini Gorwi Milanovac

praksa stipendirawa studenata

se neguje od 1998. godine. U pro-

{loj godini su studentske sti-

pendije uve}ane za 30 odsto, tako

da se sada kre}u od 3.900 do 6.000

dinara. U ovogodi{wem buxetu

op{tine za studentske i u~eni~-

ke stipendije je opredeqeno 8, 2

miliona dinara. Ina~e, konkurs

za u~eni~ke stipendije je zavr{en

u septembru. Od ukupno 18 pri-

stiglih zahteva, 16 su odobreni.

Pravo na u~eni~ke stipendije,

koje ove godine iznose 3.000 dina-

ra, imaju |aci generacije, Vukov-

ci i u~enici koji su osvojili pr-

va tri mesta na republi~kim tak-

mi~ewima. V. S.

Ambasador Republi-

ke Poqske Andrej

Ja{ionovski sa sa-

radnicima Andrejom Svje-

za~inskim, prvim savet-

nikom za ekonomska pita-

wa, i Adrianom Vitezo-

vi}, referentom u ekonom-

skom odeqewu, posetili

su u utorak, 12. novembra,

Gorwi Milanovac. Pred-

stavnici lokalne samou-

prave su za goste iz Poq-

ske ambasade priredili

specijalni prijem, na ko-

me su im predstavili pri-

vredne potencijale gor-

womilanova~kog kraja. O

karakteristikama Op{ti-

ne, privrednim mogu}no-

stima takovsko-rudni~kog

kraja i planovima za rea-

lizaciju kapitalnih pro-

jekata, koji se finansiraju

prvenstveno buxetskim,

ali i sredstvima iz evrop-

skih fondova, govorila je

Gorica Petrovi}, na~el-

nik Op{tinske uprave.

Zahvaquju}i se na sr-

da~nom prijemu, ambasa-

dor Ja{ionovski je ista-

kao da op{tina Gorwi

Milanovac ima odli~an

geografski polo`aj i pri-

rodna bogatstva, koja

predstavqaju dobar predu-

slov za bogatu turisti~ku

ponudu, kao i razvijeniju

poqoprivrednu delat-

nost. Kako je ocenio, sve

te pogodnosti zajedno daju

dobru perspektivu za ula-

zak u Evropsku uniju. Iz-

neo je mi{qewe da }e ma-

we lokalne samouprave,

poput op{tine Gorwi

Milanovac, imati pred-

nost u kori{}ewu sred-

stava iz predpristupnih

fondova EU u odnosu na

ve}e centre, ali im je neo-

phodno da se pripreme i

obu~e da na adekvatan na-

~in konkuri{u za sred-

stva iz evropskih fondo-

va.

Predstavnici lokalne

samouprave su se zahvali-

li gostima iz Ambasade

Republike Poqske na fi-

nansijskoj podr{ci koju

su im pru`ili prilikom

zamene stolarije u dve se-

oske {kole. Zahvaquju}i

tim sredstvima, u Osnov-

noj {koli „Ivo Andri}“

u Prawanima, odnosno u

izdvojenom odeqewu u Ka-

menici postavqena je no-

va stolarija. Vrednost

ovih radova iznosila je

oko 11.500 evra. Ambasada

Poqske obezbedila je

sredstva i za novu stola-

riju za izdvojeno odeqe-

we Osnovne {kole „Ta-

kovski ustanak“ u Gor-

wim Bawanima. Vrednost

ove donacije iznosila je

7.680 evra.

Predstavnici Poqske

ambasade su posetili i

osnovnu {kolu u Gorwim

Bawanima i u`ivali u

kulturno-umetni~kom

programu, koji su u~enici

ove obrazovne ustanove

specijalno pripremili za

wihovu posetu, kako bi se

zahvalili donatorima iz

Republike Poqske.

V. S.

PREDSTAVNICI POQSKE AMBASADE POSETILI GORWI MILANOVAC

PODR[KA STUDENTIMA

KONKURS ZA STUDENTSKE STIPENDIJE

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11 novembar, dostojanstveno je obe`elen

i u Gorwem Milanovcu polagawem venaca na spomenik vojvodi @ivojinu

Mi{i}u, ispred zgrade Okru`nog na~elstva. U ime lokalne samouprave ve-

nac je polo`io ~lan Op{tinskog ve}a Radojko Brajovi}, ispred Vojske Republike

Srbije potpukovnik Nedeqko Planojevi}, a u ime Dru{tva za negovawe tradicija

oslobodila~kih ratova do 1918. godine Vladimir Jovanovi}.

Me|unarodni Dan primirja u Prvom svetskom ratu obele`ava se u svim svetskim

glavnim gradovima dr`ava pobednica u znak se}awa na 1918. godinu kada je 11. no-

vembra, u 11 sati, na snagu stupilo primirje. [irom Srbije, predstavnici dr`av-

nih i lokalnih vlasti, udru`ewa gra|ana, pojedinci, okupili su se ispred vojnih

memorijala i mesta stradawa iz razdobqa Prvog svetskog rata i polagawem venaca

odali po~ast nevinim civilnim `rtvama i braniocima.

NOVI KORAK U JA^AWU SARADWE

Uponedeqak, 11.

novembra, u

gorwomilano-

va~kom nasequ Vele-

re~ osve{tani su teme-

qi budu}e crke Svetog

Medotija Patarskog.

Temeqe nove crkve

osve{tao je episkop

{umadijski i admini-

strator eparhije @i~-

ke Jovan, uz saslu`ewe

sve{tenstva. U ime

Vlade Republike Sr-

bije govorio je direk-

tor Vladine kancela-

rije za saradwu sa crkvama i verskim zajed-

nicama dr Mileta Radojevi}. Pored brojnih

donatora, predstavnika privrednog i poli-

ti~kog `ivota, me|u po~asnim gostima bili

su i mr Dragan Ga~i}, direktor Istorijskog

arhiva Beograda i Dejan Toma{evi}, pot-

predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije.

Odbor za izgradwu crkve je formiran u

februaru, kada je jednoglasno doneta odluka

da se u Velere~i podigne bogomoqa u kojoj }e

se `iteqi ovog kraja i pobo`ni qudi gor-

womilanova~ke op{tine okupqati, moliti

Bogu, kr{tavati i ven~avati. Prema predvi-

|enoj dinamici gradwe, planirano je da cr-

kva bude zavr{ena u 2015, ina~e jubilarnoj

godini za ceo rudni~ko-takovski kraj, kada

}e sve~ano biti oble`eno dva veka od podi-

zawa Drugog srpskog ustanka u Takovu.

Pomo} u gradwi crkve okupqenim me{ta-

nima svesrdno je obe}ao i direktor vladine

kancelarije za saradwu sa crkvenim i ver-

skim zajednicama, kako bi se i na ovaj na~in

obele`io veoma va`an istorijski i ustani~-

ki datum za Srbiju. Pozivu da pomognu iz-

gradwu hrama odazvali su se brojni dobro-

tvori, me|u kojima su @ivko Carevi} iz Ve-

lere~i, koji je poklonio parcelu za izgradwu

crkve, op{tina Gorwi Milanovac, Elektro-

distribucija, JP za puteve, Javno komunalno

preduze}e, gra|evinsko preduze}e „Svin“,

firma „Interplet gradwa“, stovari{ta

„Hrast“ i „Domardi“, Mi}o Tatovi}, Zoran

i Milan Petrovi} iz Majdana. Crkvena op-

{tina iz Preqine poklonila je crkveno zvo-

no za budu}i hram.

U VELERE^I OSVE[TANI

TEMEQI NOVOG HRAMA

DAN PRIMIRJA OBELE@EN I U GORWEM MILANOVCU

POLO@ENI VENCI NA

SPOMENIK VOJVODI MI[I]U

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 19GORWI MILANOVAC

Rad gerontodoma}i-

ca je u op{tini

Gorwi Milanovac

po prvi put za`i-

veo pre pet godina.

U 2008. godini rea-

lizovan je projekat

pod nazivom “Po-

mo} u ku}i starim

licima”. Finansij-

ska sredstva za we-

govu realizaciju

obezbedila je

Evropska unija.

Uvi|aju}i potrebu

da se starim i bo-

lesnim licima

obezbedi trajna po-

dr{ka, nakon zavr-

{etka ovog projek-

ta, lokalna samou-

prava je izdvojila

zna~ajna finansij-

ska sredstva za we-

govu daqu imple-

mentaciju. Samo u

posledwe tri godi-

ne, iz buxeta Op-

{tine je za rad se-

dam gerontodoma-

}ica izdvojeno oko

{est miliona dina-

ra.

Kako isti~e Qiqana

Te{i}, na~elnik

Odeqewa za dru-

{tvene delatnosti, na pod-

ru~ju Gorweg Milanovca

usluge gerontodoma}ica

trenutno koristi 40 osoba,

dok ih je na seoskom pod-

ru~ju mnogo mawe, iako po-

stoji daleko ve}a potreba

za wihovim anga`ovawem.

- Teritorija na{e op-

{tine je izuzetno razu|ena

i sve je vi{e lica na seo-

skom podru~ju kojima bi

bila neophodna ova vrsta

pomo}i. Sve je vi{e sta-

ra~kih doma}instava, a i

ekonomska kriza je u~inila

svoje. Trenutno nemamo do-

voqan broj gerontodoma-

}ica da pokrijemo ~itavo

podru~je. To i jeste bio

glavni razlog zbog koga

smo ove godine u okviru

projekta “Exchange” 4

aplicirali za sredstva

Evropske unije. Pro{li

smo prvi krug i dobili po-

zitivnu ocenu za projekat

iz oblasti socijalne za-

{tite, pod promotivnim

imenom “ Zajedno kroz

zlatno doba”, ~iji je ciq

unapre|ewe kvaliteta

`ivota starih i bole-

snih lica kroz pru`a-

we usluga gerontodo-

ma}ica - istakla je

Qiqana Te{i}, obja-

{wavaju}i da je ovaj

projekat vredan

206.000 evra i da se na-

da pozitivnom ishodu.

Ukoliko do|e do wego-

vog ostvarewa, op{ti-

na Gorwi Milanovac

bi dobila jo{ 12 ge-

rontodoma}ica i mo-

gla bi jo{ uspe{nije

da odgovori na zahteve

potencijalnih krisnika.

Specijalni pedagog

Sla|ana Ota{evi}, zapo-

slena u Centru za socijal-

ni rad i koordinator pro-

jekta “Pomo} u ku}i sta-

rim licima”, ka`e da je

ovaj inovativni oblik so-

cijalne za{tite u pravom

smislu re~i na ~itavom

podru~ju op{tine dobro

za`iveo, iako su u startu

strahovali na koji na~in

}e biti prihva}en od po-

tencijalnih korisnika

usluga.

- Imaju}i u vidu da pro-

jekat realizujemo u patri-

jarhalnoj sredini, nismo

bili sigurni kakve }e biti

reakcije korisnika i kakav

}e biti wihov odziv. Na

samom startu smo se suo~i-

li sa problemima prili-

kom odabira korisnika, jer

su oni naj~e{}e brinuli

kakav }e stav o tome imati

wihovi srodnici i kom-

{ije. Pla{ili su se i da

}e, nakon ulaska geronto-

doma}ice u ku}u, izostati

pomo} koju su ranije ima-

li. Vrlo brzo su se uverili

da to nije tako. Prema oce-

ni merodavnih instituci-

ja, projekat je opravdao

svoje postojawe i rad ge-

rontodoma}ica je dao izu-

zetno dobre rezultate. Ko-

risnici ovakvih usluga su

dobro zbrinuti, jer ima ko

da im uka`e neophodnu po-

mo}. Kvalitet wihovog `i-

vota se vidno popravio, a

osim pomo}i u ku}i dobi-

li su i razumevawe, koje je

starim i bolesnim licima

veoma zna~ajno. Uslugama

gerontodoma}ica su po-

stignuti vi{estruki efek-

ti - istakla je Sla|ana

Ota{evi}.

Pored odr`avawa sta-

na, pripremawa hrane, na-

bavke namirnica i lekova,

gerontolo{ke sestre kori-

snicima usluga poma`u da

se kupaju, ~e{qaju, presvu-

ku, a kada je potrebno vode

ih i kod lekara. Podjedna-

ko su va`ni razumevawe i

tople qudske re~i, koje im

svakodnevno pru`aju.

Nakon godinu i po dana

od po~etka sprovo|ewa

ovog projekta, za korisni-

ke ovakvih usluga je uvede-

na gotovo simboli~na par-

ticipacija, koja se kre}e

od 800 do 1.400 dinara.

Stara i bolesna lica, koja

se nalaze u lo{oj materi-

jalnoj situaciji, ne pla}a-

ju participaciju.

VEOMA HUMAN I

ODGOVORAN POSAO

Vladanka Marinkovi}

je godinama radila kao

kwigovo|a. Kada je ostala

bez posla, odlu~ila je da

konkuri{e za mesto geron-

todoma}ice. Smatra da je

napravila dobar izbor,

jer je otkrila koliko je

starim i bolesnim qudi-

ma zna~ajan ovaj neobi~an,

ali iznad svega human po-

ziv.

- Ovo je specifi~an i

veoma zahtevan posao.

Dnevno obilazim tri po-

rodice i u wihovim domo-

vima se zadr`avam po dva

ili tri sata, sve u zavi-

snosti od potrebe. S obzi-

rom da radim na gradskom

podru~ju, do korisnika

usluga naj~e{}e pe{a~im

i to mi ne predstavqa pro-

blem. Dobro sam se uklo-

pila i drago mi je {to sam

svakodnevno u situaciji

da poma`em onima, kojima

je to najneophodnije. Sta-

rim qudima mnogo zna~i

kad ima ko da im se na|e u

bolesti, a ~esto i u samo-

}i. Obi~no se svi oni lako

vezuju za nas gerontodoma-

}ice i prihvataju nas kao

najro|enije. Do~ekuju nas

i ispra}aju sa osmehom,

{to nam pri~iwava veli-

ko zadovoqstvo, jer smo

tada sigurne da smo ispu-

nile svoj zadatak i wihova

o~ekivawa - ka`e Vladan-

ka, poku{avaju}i da nam

pribli`i ovaj veoma zah-

tevan i human posao, koji

se na na{im prostorima

pojavio tek u nekoliko po-

sledwih godina.

MARQIVE RUKE I

VEDAR OSMEH

Osamdesetogodi{waci

Olga i Vladimir Marino-

vi} iz Gorweg Milanovca

svoje stara~ke dane provo-

de daleko boqe od kada im

u ku}u svakodnevno dolazi

gerontodoma}ica. S obzi-

rom na wihovo zdravstve-

no stawe, pomo} im je po-

trebna, jer deca ne `ive sa

wima. K}erka je u Novom

Sadu, a sin u Jablanici.

Zbog svojih porodi~nih i

radnih obaveza, nisu u mo-

gu}nosti da ih ~esto pose-

}uju, tako da im je pomo}

gerontodoma}ice itekako

dragocena. Kako ka`e Ol-

ga, najte`e joj je da supruga

odvede kod doktora. On se

te{ko kre}e, a ni ona nije

dovoqno sna`na da mu po-

mogne. Da nije gerontodo-

ma}ice, te{ko da bi se sa

tim sama izborila. Hranu

mo`e da sprema, ali zbog

bola u ruci, nije u stawu

da radi te`e ku}ne poslo-

ve. Kako isti~e, Vladanki-

na pomo} za wu predsta-

vqa pravo olak{awe. We-

ne marqive ruke sve mogu,

a topao osmeh i blaga re~

pravi su melem za du{u.

Kako procewuju u Gor-

wem Milanovcu, rad ge-

rontodoma}ica ima dobru

perspektivu, jer se u prak-

si pokazalo da se wime po-

sti`u odli~ni efekti.

Ipak, najva`nija je ona to-

pla, qudska dimenzija

ovog posla, koja predsta-

vqa jezi~ak na vagi i uti-

~e da se ne~iji `ivot pro-

meni u pozitivnom smislu.

V. S.

GORWOMILANOVA^KA OP[TINA IZDVAJA ZNA^AJNA SREDSTVA ZA RAD GERONTODOMA]ICA

DRAGOCENA POMO] ZA

LAK[E STARA^KE DANE!

Qiqana Te{i}, na~elnik

Odeqewa za dru{tvene delatnosti

Prema podacima ko-

jima raspola`e

Agencija za bezbed-

nost saobra}aja, u prvih

devet meseci 2013. u sao-

bra}ajnim nezgodama je po-

ginulo 37 biciklista, za

razliku od prethodne godi-

ne, kada su u istom periodu

poginula 52 voza~a bici-

kla. Prvih devet meseci

2013. povre|ena su 1.064 vo-

za~a bicikla, a pro{le go-

dine od januara do septem-

bra povre|eno je 1.110 bi-

ciklista.

Kada je re~ o stradawu

motociklista, u prvih de-

vet meseci ove godine voza-

~i motocikla su izazvali

596 saobra}ajnih nezgoda u

kojima je poginulo 28 mo-

tociklista, dok je wih 611

povre|eno. U istom perio-

du 2012. voza~i motocikla

su izazvali 705 saobra}aj-

nih nezgoda u kojima je po-

ginulo 50 motociklista, a

wih 737 povre|eno.

Voza~i dvoto~ka{a (bi-

cikla, mopeda i motoci-

kla) spadaju u rawivu kate-

goriju u~esnika u saobra-

}aju. Kao takvi, prepozna-

ti su i u dokumentima koje

je pripremila Svetska za-

dravstvena organizacija.

Glavni razlog za wihovu

toliku rawivost, na prvom

mestu se ogleda u ~iwenici

da oko sebe nemaju nikakvu

spoqa{wu za{titu, kakvu

imaju putnici u putni~kim

i teretnim vozilima. Zato

je, kada do|e do nezgode, ri-

zik od te`eg povre|ivawa

i smrtnog ishoda znatno

ve}i. Prema istara`iva-

wima sprovedenim u Veli-

koj Britaniji, relativni

rizik stradawa motoci-

klista po pre|enom kilo-

metru je 57 puta ve}i, nego

za voza~e automobila.

- Kada govorimo o ugro-

`enosti, glavni razlozi su

nepa`wa voza~a ostalih

vozila sa kojima dolaze u

kontakt, a ne retko i nepa-

`wa samih voza~a dvoto~-

ka{a. Wima je smawena i

mogu}nost za brzu promenu

pravca u slu~aju konflikt-

ne situacije, du`i je zau-

stavni put, jer imaju samo

dva pneumatika, ~esto i ne-

po{tuju prvenstva prola-

za, kao i ostale saobra}aj-

ne propise... - navode u

Agenciji za bezbednost sa-

obra}aja.

Agencija je nedavno ura-

dila opse`nu analizu o

stradawu pe{aka i bici-

klista po gradovima i op-

{tinama Srbije u trogodi-

{wem periodu od 2010. do

2012. godine.

U 2102. jedina kategori-

ja u~esnika u saobra}ajnim

nezgodama kod koje je zabe-

le`eno pove}awe broja po-

ginulih u odnosu na 2011.

bili su voza~i bicikla. To

pove}awe iznosilo je 25,5

odsto, {to je predstavqalo

dodatnu potrebu da Agen-

cija uradi detaqnu anali-

zu stradawa ove kategorije

u~esnika u saobra}aju.

DVOTO^KA[I

I ZIMA

^iwenica je da se voza-

~i bicikla i motocikla i

zimi mogu videti na ulica-

ma. Mo`emo ih o~ekivati

i u saobra}aju u danima ka-

da vremenski uslovi nisu

ba{ najpovoqniji.

- U vreme niskih tempe-

ratura, sne`nih padavina

i ledenih kolovoza treba-

lo bi da izbegavaju da u~e-

stvuju u saobra}aju, s obzi-

rom na to da je re~ o vozi-

lima koja nisu prilago|e-

na takvim uslovima. Dvo-

to~ka{i mogu lako da pro-

klizaju i nisu dovoqno vi-

dqivi ostalim u~esnicima

u saobra}aju - upozoravaju

u Agnciji za bezbednost sa-

obra}aja.

Z. J.

20 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

STRADAWE BICIKLISTA I VOZA^A MOTORA

SAOBRA]AJ

NEZA[TI]ENIJI

I RAWIVIJI

SAVETI VOZA^IMA

BICIKALA I MOTORXIJAMA

Po{tujte sve saobra}ajne propise uvek kada u~estvu-

jete u saobra}aju.

Koristite adekvatnu opremu, jer je ona va`an ~inilac

bezbednosti i udobnosti u vo`wi i u slu~aju nezgode.

Dobro upoznajte i odr`avajte svoj motocikl, moped

ili motor pre ukqu~ewa u saobra}aj.

Vozite u okviru svojih mogu}nosti, ne donosite ri-

zi~ne odluke koje se mogu zavr{iti tragi~no.

Pove}ajte uo~qivost izborom adekvatne opreme, ali

i pravilnim pozicionirawem u saobra}ajnoj traci.

Pove}ajte opreznost i prilagodite brzinu u skladu

sa stawem na kolovozu, posebno kada je on vla`an, blat-

wav ili zama{}en.

Pazite ako prevozite putnike, jer se tada dvoto~ka-

{i pona{aju potpuno druga~ije.

Ne konzumirajte alkohol, drogu i lekove i ne vozite

ukoliko ste umorni.

Agencija za bezbednost saobra}aja skre}e pa`wu i dru-

gim u~esnicima u saobra}aju da moraju biti oprezni

kada u saobra}aju u~estvuju i dvoto~ka{i koji su nesta-

bilniji i neza{ti}eniji.

marketing 032/342-276

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

ODR@ANA ^ETVRTA MR^AJEVA^KA „XIPIJADA”

21REPORTA@A

Mr~ajevci, mala

varo{ica tog

2. novembra iz-

gledala je u ra-

nim jutarwim satima kao au-

to plac pun xipova, neki sa

prikolicama, neki solo. Ra-

noranioci su sa ~udom gle-

dali {ta se to doga|a u wi-

hovom malom i mirnom me-

stu. Vozila raznih tipova i

marki iz pravca ^a~ka mi-

gavcima su pokazivali da

skre}u desno, a oni iz su-

protnog pravca skretali su

levo `ure}i ka jednom ciqu,

izleti{tu “Raj na Moravi”

kod Jev|a. Put ka izleti{tu

tog jutra je izgledao kao au-

topista. Mnoge je probudi-

la gromoglasna buka “stra-

{nih ma{ina” nabuxenih na

samo wihovih vlasnika zna-

ni na~in. Ujutru je u “Raju

na Moravi” sve brujalo od

sjajnih xipova, motora i ~e-

tvoroto~ka{a (kvadova).

Toga dana u Mr~ajevcima,

kod Jev|a, odr`ana je ~etvr-

ta “Xipijada”. Takmi~ara je

bilo sa svih strana, Beo-

grad, Ni{, Loznica... 60 po-

sada xipova, 20 kvadova i

motora, ukupno 150 voza~a.

Svi voze na sopstveni ri-

zik, uz punu materijalnu,

moralnu i krivi~nu odgo-

vornost u kategorijama

soft (tri kategorije), hard,

moto kros i turizam. Tak-

mi~ari su izuzetno hrabri i

odva`ni, spremni da u~ine

i nemogu}e, da pre|u duboku

reku, pregaze nepregazivo

blato, pre|u deo puta s kame-

na na kamen, da se prevrnu, a

kolege ih isprave i ponovo

vrate na stazu. To su eks-

tremno te{ki i zahtevni do-

`ivqaji koji ovaj sport ~i-

ne jedinstvenim, atraktiv-

nim i zabavnim. Voza~ sa su-

voza~em mora da ima sposob-

nost navigacije i druge ve-

{tine korisne za snala`ewe

u divqini.

Avantura mo`e da po~ne.

Xipovi su spremni za start

vo`we po karti, svi su do-

bili uputstva i kodeks po-

na{awa, precizno nacrtanu

mapu... Kolona xipova, kva-

dova, motora i turista duga

nekoliko stotina metara

kre}e put mr~ajeva~kog gro-

bqa, odakle je start. Pre do-

laska na start, zastali su na

mestu gde su u avionskoj ne-

sre}i poginuli jedan od

osniva~a SK “Morava 4x4”

Dragutin \orem Popi} i

jo{ tri osobe. Put daqe vo-

di planinskim vrletima i

bespu}ima Ostre, Vujetina-

ca, Bora~a i natrag do “Raja

na Moravi”. Staza naizgled

neprohodna i za pe{ake, ali

ovi mladi i hrabri takmi-

~ari savla|uju sve prepreke,

potoke, uvale, duboko blato,

kamewe. Bri`qivo je oda-

brana, precizno trasirana i

obele`ena. Prolazna mesta

su va`ne odrednice i bitna

za bele`ewe prolaznog vre-

mena radi kona~nog rezulta-

ta, posle savladanog zadat-

ka. Ali, `eqa za pobedom i

osvajawem pehara je snaga

koja nadasve ove hrabre qude

goni da poka`u svoj takmi-

~arski duh. Stazu dugu 80 ki-

lometara punu iznena|ewa

na svakom kilometru savla-

dali su svi takmi~ari. Po-

sledwi voza~ stigao je na

ciq sa dva sata kasnije od

pobednika. Kada su stigli,

sve ih je ~ekao, a {ta drugo

do ~uveni mr~ajeva~ki svad-

barski kupus, sa draga~ev-

skim sirom i projom, kao i

pe~ewe i neizbe`na peva~i-

ca sa bendom. I sve tako do

pono}i, a sutra novi izazov

- brzinski ispit spretno-

sti...

DRUGI DAN

Nekoliko spava~a u bun-

galovima na Moravi `elelo

je da vidi kako je lepo jutro

pored ove reke. Jutro je tek

rudelo bacaju}i sjaj na penu-

{ave moravske talase, ~ak se

i detli} u}utao, a `abqi

hor je bio na pauzi. Samo

Morava `ubori i pri~a svo-

ju drevnu pri~u, a razumeju je

samo oni koji su navikli na

wene }udqive talase, na taj-

novite i zastra{uju}e brza-

ke i pitome ti{ake. Ovu ti-

{inu i mir prekido{e prve

ma{ine koje su po~ele da

pristi`u u nove avanture sa

`eqom da postanu deo mo-

ravske energije.

Prvi je startovao moto

kros kvadovi, motocikli na

~etiri to~ka. Na brzinskom

ispitu spretnosti, na stazi

od 2.500 metara, takmi~ilo

se 20 posada. U Mr~ajevcima

poodavno postoji dvadese-

tak vlasnika kvadova,

spremnih da poka`u svoju

ve{tinu. Wima su se, na po-

ziv SK “Morava 4x4” pri-

dru`ili i kvadisti iz cele

Srbije. U `eqi da potpo-

mognu promovisawe moto-

sporta, jer su sve to qubite-

qi motora i ovo je bila pri-

lika da poka`u koliko su

boqi od konkurencije. Mr-

~ajev~ani svim silama popu-

larizuju trke kvadovima,

jer, kako reko{e, ima jo{

momaka samo ih treba pokre-

nuti da se takmi~e. Tako }e

`iveti zdravim `ivotom

sportista. @eqa im je da iz-

grade stazu za moto kros o

~emu su i na licu mesta raz-

govarali sa gradskim ruko-

vodstvom. Da zaslu`uju ova-

kvu stazu, govori i podatak

da je Mr~ajev~anin Matija

Ru`i}, u~enik prvog razre-

da sredwe vazduhoplovne

akademije pobedio na stazi

“Raj na Moravi”. Bio je bo-

qi od Zemunca Marka Jova-

novi}a i Lazara Lilka Mi-

lovanovi}a iz Ra`wa. Vo-

`wu kvadova posmatrala je

brojna publika, koja je u`i-

vala u majstorijama voza~a.

Posle pauze, takmi~ari u

brzinskom ispitu spretno-

sti sa svojim xipovima su na

startu staze, 60 posada te-

renskih vozila u savla|iva-

wu prepreka te{ko prohod-

nih terena spremni da krenu

u borbu kako sa konkurenti-

ma, tako i sa surovim uslo-

vima staze, najte`im u ovom

motosportskom takmi~ewu.

Ovo je jedinstven doga|aj ko-

ji spaja odli~an {ou pro-

gram i najboqe ekstremne

sportiste. ^ini mi se da za

ove neustar{ive takmi~are

ne postoje granice, vratolo-

mije su obavezni deo wiho-

vih majstorija. Tu snaga i

brzina nemaju velikog uti-

caja, ve} spretnost i snala-

`qivost. Takmi~ari pri-

stigli sa raznih starna pre-

valili su stazu od 2.500 m na

kojoj su se takmi~ili u

spretnosti, ali i testirali

izdr`qivost svojih ma{i-

na. Ciq mr~ajeva~ke “Xipi-

jade” je turisti~ka promo-

cija ^a~ka. U~esnici “Xi-

pijade” su rekli da su zado-

voqni izborom staze, orga-

nizacijom i gostoprim-

stvom doma}ina. Nakon za-

vr{etka takmi~ewa u brzin-

skom ispitu, usledila je za-

jedni~ka ve~era, dodela di-

ploma i zahvalnica.

Manifestaciju su pose-

tili gradona~elnik ^a~ka

mr Vojislav Ili} i ve}nik

Ostoja Mijailovi}. Grado-

na~elnik se obratio takmi-

~arima, zahvalio im na ma-

sovnom odzivu, ~estitao na

postignutim rezultatima i

po`eleo im sre}an povratak

ku}ama. Gradona~elnik nije

krio odu{evqewe odli~nom

organizacijom “Xipijade”,

pa je izrazio `equ da Grad

^a~ak dogodine bude wen

pokroviteq.

Zavr{ena je ~etvrta “Xi-

pijada”. Bio je ovo dan za

pam}ewe, sjajni xipovi, jo{

lep{i kvadovi, hrabri voza-

~i, lepo vreme i nekoliko

stotina posetilaca napra-

vili su pravu karnevalsku

atmosferu u “Raju na Mora-

vi” kod Jev|a.

M. Jev|ovi}

POBEDNICI

Soft prva klasa: prvo mesto Mladen Semiz iz Ku-

pinova, drugo Du{an Nedi} Beograd i tre}e Darko

Dimitrijevi}, Po`ega.

Soft druga klasa: prvo mesto Branko Rabrenovi}

Beograd, drugo Milo{ Spasojevi}, Mladenovac, tre}e

Mihailo Risti}, Ni{.

Soft tre}a klasa: pobenik Marko Mili}evi} Ari-

qe, drugi Bo`o Vu~i}evi} Ariqe i tre}i Mihailo

Vuka{inovi}, Po`ega.

Hard klasa: prvo mesto Milo{ Pavlovi} Mladeno-

vac, drugo Spasoje Vladisavqevi} i tre}e Aleksandar

Sto{i}, Mladenovac.

Moto kros (kvadovi): prvi Matija Ru~i} Mr~ajev-

ci, drugi Marko Jovanovi} Zemun, tre}i Lazar Lilko

Milovanovi}, Ra`aw.

Memorijal Dragutin \orem Popi}: prvi Bo`o Vu-

~i}evi} Ariqe, drugi Branko Rabrenovi} Beograd,

tre}i Mihailo Vuka{inovi}, Po`ega.

Pobednicima je pehare uru~io gradona~elnik ^a~-

ka Vojislav Ili}.

JO[ JEDAN RAJ

NA MORAVI

22 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINELU^ANI

Tepisi, zavese, vezene

{ustikle, {trikani

xemperi i ostali ruko-

radi, po kojima se pro-

~uo draga~evski kraj,

oduvek su izazivali uz-

dahe `ena, bez obzira u

kom delu sveta `ive.

Izrada predmeta doma-

}e radinosti od prirod-

nih materijala, pamuka,

vune, lana, konopqe -

dugogodi{we je iskustvo

`ena, koje su radile u

poznatoj i nikada zabo-

ravqenoj Draga~evskoj

zadruzi “Rajka Boroje-

vi}” u Dowem Dupcu.

Sedamdesetogodi{wa Mari-

ja Gogi} u Zadruzi je radila

30 godina i za taj period je

vezuju veoma prijatna iskustva.

Kako ka`e, imala je mnogo posla,

ali uprkos tome uspevala je da is-

puni i sve porodi~ne obaveze.

Ostvarivala je dobru zaradu, jer su

ru~ni radovi bili na ceni. Iako

Zadruge vi{e nema, Marija i daqe

rado seda za razboj i u`iva u pre-

krasnim motivima koje stvara.

Iako je ekonomska kriza u~inila

svoje, i sada se za wene kvalitetne

tepihe na|e po koji kupac. Istina,

danas ih je mawe, a i zarada nije

dobra kao ona nekada{wa. Otuda

se sa setom se}a nekada{wih vre-

mena.

- Imali smo krasnu zadrugu, za

koju smo radili i koja je brinula o

prodaji na{ih proizvoda. Draga-

~evske `ene su veoma vredne i nisu

posustajale. Radile smo i tokom

no}i, da bismo ispo{tovale kup-

ce. Solidno smo zara|ivale i uvek

smo imale novca da u ku}u ne{to

prinovimo. [kolovale smo decu

od tih prihoda. Sve nam je i{lo na

ruku. Iako su se vremena promeni-

la, ja se i daqe ne predajem. Isti-

na, radim mawe, ali kad sednem za

razboj ponovo pronalazim sebe, jer

ja u tkawu u`ivam. Uglavnom ra-

dim po naruxbini i kada imam po-

sla dnevnica mi iza}e oko dve i po

hiqade dinara. Ipak, u odnosu na

nekada{wa vremena - naruxbine su

vrlo retke - ka`e Marija, koja se

bavi izradom tkanih tepiha, zave-

sa, }ebadi, {tofova... A weni ru-

koradi samo {to ne govore.

[TO SU OKOM VIDELE,

TO SU STVARALE!

Nekada jedina zadruga `ena na

prostoru biv{e SFRJ, koja je za-

po{qavala oko 300 `ena iz Doweg

i Gorweg Dupca, Vi~e, Milatovi-

}a, Kaone, danas je u ste~aju. Raz-

log wenog propadawa bilo je su`e-

no tr`i{te, nelojalna konkuren-

cija i nizak standard gra|ana, ko-

ji nisu sebi mogli da priu{te ova-

kve proizvode, istakla je Marija

Vuli}evi}, biv{i direktor, koja

je u Zadruzi provela 35 godina.

- Zadruga “Rajka Borojevi}” je

bila svuda poznata. Na{i ru~ni

radovi su bili ceweni i prepo-

znatqivi i u zemqi i u ino-

stranstvu. Mnogu ve{tih ruku je

stvaralo wenu gotovo {ezdeseto-

godi{wu istoriju. Nastala je iz

Sekcije `ena koja je osnovana

1952, da bi tek deset godina ka-

snije bila registrovana kao

Draga~evska zadruga `ena “Rajka

Borojevi}”. Upropastilo nas je

su`eno tr`i{te i uvozna roba

lo{ijeg kvalitet, koja je imala

niske cene. Materijali koje smo

koristili su bili prirodni i

skupi, a skup je bio i na{ ru~ni

rad, tako da smo sve te`e opstaja-

li na tr`i{tu - rekla je Marija

Vuli}evi}, `ale}i za onim sre}-

nim vremenima, kada su Draga-

~evke izgarale nad ru~nim ra-

dom. [to su o~ima videle - to su

umele i da izrade. Davale su `i-

vot materijalima, slagale boje i

stvarale neponovqive motive.

OBNOVITI KAMPOVE

TKAWA I KERAMIKE

Udru`ewe “Snovalice”, koje

je na inicijativu Danice Pili-

povi} osnovano 2007. godine, sa

prevashodnim ciqem da se bavi

promocijom seoskog turizma,

imalo je tako|e potporu u Zadru-

zi, koja je, ina~e, svoj krah do`i-

vela u 2010. godini. ^lanice

Udru`ewa “Snovalice” imaju

nameru da pokrenu novu zadrugu,

koja bi afirmisala ru~ne radove

ovog kraja i privukla Draga~ev-

ke da se ponovo okrenu doma}oj

radinosti i na taj na~in obezbe-

de dopunske prihode u doma}in-

stvu. Predstavnici lokalne sa-

mouprave su ponudili prostor u

obnovqenoj {koli u Dowem Dup-

cu, u kome bi mogle da se organi-

zuju radionice za mlade Draga-

~evke, u okviru kojih bi savla|i-

vale tehnike ru~ne izrade razli-

~itih predmeta.

- U saradwi sa Zadrugom `ena

uspe{no smo organizovali kam-

pove tkawa i keramike. Bila su

to lepa i sre}na vremena. Ovi

sadr`aji su se kasnije preselili

u Gu~u i organizovani su za vre-

me Sabora truba~a. ^lanice

“Snovalica” `ele da obnove

{kolu tkawa i kamp ~uvene

“Draga~evske terakote”. Nai{li

smo na razumevawe predstavnika

lokalne samouprave. Direktor

Centra za kulturu i sport Adam

Tadi} nam je ponudio da u pro-

storijama Osnovne {kole okupi-

mo tkaqe, koje }e svoje ume}e pre-

neti mladim `enama - rekla je

Danica Pilipovi}, predsednik

Udru`ewa “Snovalice”, obja-

{wavaju}i da je prava {teta {to

se tkawem u tom delu Draga~eva

danas bavi samo devet `ena. Ona

je naglasila da bi pod hitno tre-

balo ne{to u~initi na poqu

edukacije, kako bi se ovaj stari

zanat sa~uvao.

- Smatram da i danas postoje

kupci za ovu vrstu proizvoda.

Cene ne bi trebalo da predsta-

vqaju veliki problem. Re~ je o

ekskluzivnoj robi, koja je skupa

upravo zbog ru~ne izrade i pri-

rodnih materijala. Problem je

{to ne mo`emo da obezbedimo

odgovaraju}u koli~inu rukora-

da. Ipak, verujem da }emo u na-

rednom periodu prevazi}i pre-

preke i vratiti u `ivot doma}u

radinost u draga~evskim selima,

koja su se po ovoj vrsti proizvo-

da svuda pro~ula - nagla{ava

Danica.

Na sastanku predstavnica `e-

na iz draga~evskog udru`ewa

“Snovalice” i ~a~anskog “Bo-

siqka”, koja okupqaju ukupno 26

~lanova, dogovoreno je da u na-

rednom periodu ostvare ozbiq-

niju saradwu, jer i jedni i drugi

brinu o ~uvawu starih zanata.

Slavica Petrovi}, koja stoji na

~elu Udru`ewa “Bosiqak”, sma-

tra da bi saradwa draga~evskih

i ~a~anskih `ena bila veoma ko-

risna, jer bi zajedni~kim nastu-

pom na tr`i{tu ostvarivale bo-

qe efekte u promociji i prodaji

ru~no izra|enih proizvoda.

- Draga~evo je mnogo toga iz-

gubilo zatvarawem Zadruge `e-

na. Narodni muzej u ^a~ku podr-

`ava ideju da se obnovi rad za-

dru`ni rad. Dobra je i ideja da

se u Draga~evu organizuju {kole

tkawa i keramike. Va`no je da se

nit ne prekine i da se sa~uva

tradicija. Ko boqe mo`e da go-

vori o tkawu od vrednih draga-

~evskih tkaqa. Wihovo ume}e ne

bi trebalo da preraste u zaborav

- rekla je Sne`ana A{anin, et-

nolog Narodnog muzeja u ^a~ku.

NEZABORAVNA

“DRAGA^EVSKA

TERAKOTA”

Kako lepota draga~evskog

kraja mo`e da op~ini qude, po-

tvr|uje i pri~a tridesetpetogo-

di{we Danijele Golubovi} Ze~e-

vi}, koja je zbog qubavi napusti-

la Beograd i do{la da `ivi u

Milatovi}ima. Danijela je di-

plomirala na Fakultetu prime-

wenih umetnosti, na odseku za

keramiku. Kolonija keramike

“Draga~evska terakota” dovela

ju je u Dowi Dubac. Zaqubila se

u Draga~evca i wegov kraj i tu je

i ostala. Sada u porodi~noj ku-

}i, u ateqeu, izra|uje ~inije, {o-

qe, tawire...

Danijela isti~e da primewe-

na keramika danas nije toliko u

trendu. Popularniji su veb di-

zajn, grafi~ki ili industrijski

dizajn, a razlog tome je potro-

{a~ko dru{tvo.

- Keramika je ne{to suptil-

nije. Vi{e vu~e prema starim za-

natima. Me|utim, ona je uz to i

itekako moderna. Qudi su je za-

postavili, jer kod nas jo{ uvek

vlada ono tradicionalno vi|e-

we keramike. Svetska keramika

je daleko odmakla, a na{a kupov-

na mo} nije na tom nivou da bi

mogla da je isprati - ka`e Dani-

jela, koja je do sada svoje radove

izlagala na oko 60 grupnih izlo-

`bi. Dobijala je i zapa`ene na-

grade. Ona isti~e da joj je Draga-

~evo za srce priraslo i da u we-

mu ima neiscrpnu inspiraciju.

I ova mlada `ena se nada da }e,

zahvaquju}i Udru`ewu “Snova-

lice” i nekolicini entuzijasta,

kolonija keramike i {kola tka-

wa ponovo za`iveti u ovom kra-

ju, jer tu i pripadaju. V. S.

DRAGA^EVSKE TKAQE I DANAS @ALE ZA UGA[ENOM ZADRUGOM

DA SE NIT NE PREKINE...

Zgrada nekada{we Zadruge

Tkaqa Marija Gogi}

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 23LU^ANI

Osnovna {kola “Vuk

Karaxi}” u selu Mi-

latovi}i, izdvojeno

odeqewe u Kaoni,

obele`ila je u petak,

8. novembra, prigod-

nim programom 75 go-

dina postojawa. Ujed-

no je u Milatovi}ima

obele`eno i 145 go-

dina {kole u Kaoni.

Kako je re~eno prili-

kom proslave, kada je

{kola po~ela da ra-

di, nastava je organi-

zovana u ku}i Kuzma-

na Vuki}evi}a. Nova

{kola je sagra|ena

1946, i u woj se i da-

nas odvija nastavni

proces. Osnovnu {ko-

lu “Vuk Karaxi}” po-

ha|a 61 u~enik, a na-

stavu u izdvojenom

odeqewu u Milatovi-

}ima 15 |aka.

Direktor {kole Gor-

dana Kaplarevi}

zahvalila se pred-

sedniku op{tine, komplet-

noj op{tinskoj upravi i

svim ostalim saradnicima

{kole na nesebi~noj podr-

{ci, koju su im pru`ili u

realizaciji brojnih aktiv-

nosti.

- Danas slavimo Dan

{kole i dvostruki jubilej:

75 godina od osnivawa

Osnovne {kole u Milato-

vi}ima i 145 godina od po-

~etka rada mati~ne {kole

u Kaoni. Obele`avawem

ovog dana, odajemo du`nu

zahvalnost jednom od najve-

}ih imena srpske istorije,

~ije ime nosi na{a {kola.

Ujedno odajemo zahvalnost

i svima drugima koji su za-

slu`ni za razvoj {kole i

uspe{no nosili misiju

obrazovawa. Na{ zadatak

je da ove mlade generacije

izvedemo na put, da ih pri-

premimo za `ivot, da im

usadimo znawe, a znawe je

mo} i siguran na~in za

uspe{no formirawe li~-

nosti. O nama i na{oj {ko-

li najboqe govore na{i sa-

da{wi i biv{i u~enici,

eminentni stru~waci u

razli~itim oblastima,

marqivi i vredni qudi.

Uvek }emo te`iti da gra-

dimo kvalitetno obrazova-

we, da budemo uspe{ni u

svojoj misiji i stvaramo

{kolu po meri deteta - re-

kla je u svom nadahnutom

govoru Gordana Kaplare-

vi}.

Kako je istakao predsed-

nik op{tine Mladomir

Sretenovi}, lokalna samo-

uprava }e i daqe nastojati

da pru`i potporu obrazo-

vawu, kao {to je to i do sa-

da ~inila. On je izrazio

uverewe da }e u~enici u`i-

vati tokom zime uz tople

radijatore, jer je u {koli

ura|eno centralno grejawe.

Osim toga, i {kolsko dvo-

ri{te je dobilo novu ogra-

du, pa }e deca mo}i opu-

{tenije da se igraju u

{kolskom prostoru.

Na~elnik [kolske

uprave Danilo Beodranski

se pridru`io ~estitkama

povodom zna~ajnih jubileja

i istakao da „ovako male

{kole uvek mogu da stvore

velike qude, {to je pokaza-

la i dosada{wa praksa ove

obrazovne ustanove, ali i

mnogih drugih u Srbiji“.

Predsednik op{tine

Mladomir Sretenovi} je

u~enicima oklonio po jed-

nu fudbalsku i ko{arka-

{ku loptu.

V. S.

Osnovna {kola u Gora~i}ima

je u subotu, 9. novembra, obe-

le`ila 145 godina uspe{nog

rada. Povodom Dana {kole,

u~enici i nastavnici su za

svoje goste pripremili veoma

interesantan program, u kome

su svoj dar posebno ispoqili

~lanovi dramske sekcije, vr-

sni recitatori i muzi~ki ob-

darena deca. Proslavi su pri-

sustvovali i predstavnici lo-

kalne samouprave, koji su na-

javili da }e i u narednom pe-

riodu posve}ivati veliku pa-

`wu obezbe|ivawu jo{ boqih

uslova za kvalitetno odvijawe

nastavnog procesa u svim dra-

ga~evskim {kolama.

Osnovna {kola u Gora~i}ima je po-

~ela da radi daleke 1868. godine.

Od 1933, do 1939, ova obrazovna

ustanova je nosila ime O[ “Hajduk Veq-

ko”. U tom periodu je zabele`en porast

broja u~enika, pa je {kola, zbog nedostat-

ka prostora, radila u dve smene. Od 1973,

pa sve do 1996. godine nosila je ime na-

rodnog heroja Du{ana Plazini}a, da bi

nakon tog perioda dobila novi naziv O[

“Gora~i}i”. Pre 45 godina imala je 548

u~enika. Dele}i sudbinu svih ostalih se-

oskih {kola u Srbiji, broj |aka se poste-

peno smawivao, tako da danas nastavu u

ovoj {koli poha|a 147 u~enika. Zahvaqu-

ju}i lokalnoj samoupravi, koja redovno

izdvaja zna~ajna sredstva za oblast obra-

zovawa, Osnovna {kola u Gora~i}ima je

dobila daleko boqe uslove za rad. U novi-

jem periodu ure|en je kompletan {kolski

prostor. Ura|eni su podovi i sanitarni

~vorovi. U~ionice su opremqene novim

stolicama i stolovima. I {kolsko dvo-

ri{te je, tako|e, dobilo lep{i izgled.

Planirano je da se u narednom periodu

urade prilazne staze u dvori{tu. U toku je

i izrada projekta energetske efikasnosti.

Kako je istakla Sne`ana Ili}, direk-

tor {kole, ova obrazovna ustanova je kroz

svoj dugogodi{wi rad utisnula sna`an

pe~at razvitku draga~evskog kraja. Weni

u~enici su uvek bele`ili sjajne rezultate

na takmi~ewima. Takvu praksu i danas

uspe{no neguju. U {koli postoje dramska

i recitatorska sekcija, koje odli~no ra-

de. U~enici ove {kole su zabele`ili do-

bar plasman na okru`nim takmi~ewima

iz biologije i geografije. U~estvovali su

i na op{tinskoj [kolskoj olimpijadi, na

kojoj su {ahisti osvojili zlatnu medaqu.

U oblasti likovne kulture na Majskom sa-

lonu redovno dobijaju zna~ajna priznawa.

Posebnu nagradu su osvojili i na Sajmu

{kolskog izdava{tva, za svoj prvi {kol-

ski list “Gora~anac”. I na eparhijskom

takmi~ewu iz veronauke zauzeli su tre}e

mesto.

Mladomir Sretenovi}, predsednik op-

{tine, pozdravqaju}i prisutne u~enike,

wihove roditeqe i nastavnike, naglasio

je da }e lokalna samouprava i daqe izdva-

jati zna~ajna sredstva za unapre|ewe

{kolstva u Draga~evu. On je po`eleo da

se {kolsko zvono u ovom selu uvek ~uje i

da ova {kola iz godine u godinu upisuje

sve vi{e |aka.

Kako je rekla za “^a~anski glas” odli-

ka{ica Ivana Glavowi}, u~enica osmog

razreda, Osnovna {kola u Gora~i}ima

ima odli~ne uslove i zahvaquju}i tome, a

naravno i izuzetnom zalagawu nastavni-

ka, weni |aci i ostvaruju sjajne rezultate

na raznim takmi~ewima.

- Imamo dobre uslove za rad i nastav-

nike koji nam mnogo poma`u u ostvariva-

wu na{ih ambicija. Zahvaquju}i tome,

svako novo takmi~ewe do`ivqavamo kao

veliki izazov. U pro{loj {kolskoj godi-

ni osvojila sam drugo mesto na okru`nom

takmi~ewu iz biologije, {to za mene i

moju {kolu predstavqa veliku satisfak-

ciju. Zahvaquju}i takmi~arskom duhu, ko-

ji se u ovoj sredini posebno neguje, u~eni-

ci ove {kole }e uvek davati maksimum -

ka`e Ivana.

Nastavnik muzi~ke kulture Ivan Di-

mitrijevi} smatra da se O[ “Gora~i}i”

izdvaja po veoma izra`enoj zainteresova-

nosti u~enika za sve vannastavne aktivno-

sti.

- Muzi~ka kultura je kao predmet veoma

zanimqiva i deca je generalno obo`avaju.

Radim u tri seoske i jednoj gradskoj {ko-

li i na osnovu svog iskustva mogu da ka-

`em da deca u seoskim sredinama imaju ve-

oma lep pristup ovom predmetu i mnogo su

vi{e zainteresovana za vannastavne ak-

tivnosti. Ova {kola ima odli~ne uslove

za rad, ali i izuzetno talentovanu i vred-

nu decu. U~enici i nastavnici su puni en-

tuzijazma i uvek spremni za nove izazove.

Upravo zbog toga i ostvaruju izuzetne re-

zultate - rekao je Ivan Dimitrijevi}, do-

daju}i da mu je izuzetno drago {to pripa-

da jednom ovakvom kolektivu.

V. S.

OSNOVNA [KOLA „GORA^I]I” OBELE@ILA 145 GODINA RADA

U MILATOVI]IMA OBELE@ENI DAN [KOLE I DVOSTRUKI JUBILEJ

NADAHNUTOM PRIREDBOM

PROSLAVILI DAN [KOLE

MALE [KOLE STVARAJU VELIKE QUDE

24 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

PETAK 15. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 INTERAKCIJA

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 16. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 KONCERT

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 MUZI^KA APOTEKA

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA 17. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM – MALA PRINCEZA

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 SPORTSKA GALAKSIJA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 KARUSEL

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 18. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRICICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI –

ZASTAVA FILM

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 19. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strast –

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZA-

STAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 Beli luk I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA 20. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA –Izlog strasti –

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK 21. 11. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -

TV

PROGRAM

- UTORAK, 19. NOVEMBAR - NM LIBRIS ELEK-

TRONSKE KWIGE, kwi`evno ve~e

Mala sala u 19:00

DOM KULTURE ^A^AK

- ^ETVRTO BALKANSKO

BIJENALE,

me|unarodna izlo`ba postavqena

u galerijskom prostoru Doma kul-

ture, Narodnog muzeja, Me|uop-

{tinskog istorijskog arhiva i u de-

pou, Legatu “Bogi}a Risimovi}a

Risima” depo

Pozori{na predstava "Samo neka

bude lepo" Jugoslovenskog dramskog

pozori{ta, koja je danas trebalo da

bude izvedena u Domu kulture

^a~ak, otkazana je. Kupqene

ulaznice mogu biti vra}ene u bile-

tarnici Doma kulture

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 25OGLASI

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, cen-

tar. Cena 20.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 20.000 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 22.500 eura

P-42 m2, 4. sprat, TA, kod

{kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000 eura

P-45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 30.000 eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 31.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija

2. Cena 31.000 eura

P- 58 m2, 1. sprat, CG,

Svetog Save. Cena 35.000

eura

P-59 m2, 1. sprat, TA,

Industr.zona. Cena 21.000

eura

P-60 m2, 4. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 40.000

eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 33.000

eura

P-65 m2, 2. sprat, CG-

kalorimetri,kod Lukoil pumpe,

nov, sa stvarima. Cena 61.000

eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, TA, cen-

tar. Cena 50.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000

eura

K U ] E

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci,

32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena

24.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

40.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena

43.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

IZDAVAWE

P-50 m2, 3. sprat, S.

Markovi}a, noviji,

nename{ten, dupleks, dve

spava}e sobe, CG. Cena 140

eura

P-43 m2, 7. sprat, B.

Oslobo|ewa, name{ten, CG,

terasa, lift, 120 eura

P-68 m2, 1. sprat,

{etali{te, name{ten,

dvoiposoban, cg, 200 eura

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 17000

eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e,

43.000 eura

180 m2, 1 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e

pom. objekata, 30.000 eura

50 m2, 90 ari, G. Gorevnica,

26.000 eura

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“

BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

Na osnovu ~lana 8. Odluke o nagradama i priznawima grada ^a~ka ("Sl.

list grada ^a~ka" broj 19/2013),

Komisija za obele`avawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada

^a~ka upu}uje

J A V N I P O Z I V

ZA DOSTAVQAWE PREDLOGA ZA DODELU

DECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2013. GODINU

Pozivamo preduze}a, ustanove, druge organizacije i organe, grupe

gra|ana i pojedince da podnesu predloge za dodelu Decembarske nagrade

grada za 2013. godinu.

Decembarska nagrada grada dodequje se povodom Dana grada - 18.

decembra.

Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe u privrednom, nau~nom,

kulturnom, prosvetnom, zdravstvenom, sportskom i drugim oblicima

stvarala{tva.

Nagradu mo`e dobiti fizi~ko ili pravno lice koje ima

prebivali{te, odnosno sedi{te, na teritoriji grada ^a~ka.

Predlozi za nagrade moraju biti obrazlo`eni.

Predlozi za nagrade mogu se dostavqati do 23. novembra 2013. godine.

Predlozi podneti posle ovog roka ne}e se razmatrati.

Predlozi za nagrade mogu se predati na pisarnici Gradske uprave ili

po{tom na adresu: Skup{tina grada ^a~ka - Komisiji za obele`avawe

praznika i dodelu priznawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 ^a~ak.

KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA

I DODELU PRIZNAWA

PRODAJEM ZASEBAN

STAN OD 160 M2, U

KU]I, TRI SOBE, DVA

KUPATILA, LUKSUZNO

KOMPLETNO

NAME[TEN.

HITNO, RADI

ODLASKA

U INOSTRANSTVO.

CENA 70.000 EVRA.

TELEFON:

065/ 464-6-995

26 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 128 + 12 m2, nov, centar

grada na 2. spratu. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 77. 78 m2, kod

restorana “Brvnare”. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM trosoban stan od

78 m2, na Vinari. Tel. 062/ 514-

429

PRODAJEM trosoban stan od

77 m2, centar, 7. sprat, cg. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM trosoban stan od

75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/

345-0-043

PRODAJEM trosoban stan od

70 m2, u Aveniji 2, 3. sprat, kod

Preh. {kole, ima terasa i

podrum. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan od

62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki

venac, 2. sprat. Cena 54.000

evra. Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM trosoban stan,

nov, dupleks, kod H. Morave, 3.

sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

nov, Kej, cg, ima lift i terasa.

Cena 41.000 evra sa PDV-om.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan u

centru grada, renoviran, cg,

pogodan za poslovni prostor.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 78 m2, {iri centar, dupleks,

3. sprat, cg, ima gara`a i

podrum. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg,

ima dva lifta. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 58 m2, 1. sprat, CG, Avenija.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima

lift, Kej. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM dvosoban stan od

69 m2, prvi sprat, strogi cen-

tar. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-

7-247

PRODAJEM dvosoban stan od

65 m2, drugi sprat, u Qubi}skoj

ulici. Tel. 060/ 731-8-148

PRODAJEM dvosoban stan od

62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

62 m2, ulica Vojvode Stepe.

Tel. 065/ 453-3-818

PRODAJEM dvosoban stan od

61 m2, 1. sprat, @elezni~ka

ulica. Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2, Kej, drugi sprat. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 , zgrada od fasadne cigle

u Aveniji. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, {esti sprat,

ima lift i podrum, 2 terase.

Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, kod H. Morave, cg, ima

terasu, dva lifta. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2

terase, ima lift. Tel. 060/ 434-

2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

56, 83 m2 u Aveniji 2, ima lift,

cg. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2, {iri centar, 5. sprat,

cg. Cena 30.000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, Nemawina ulica, 3.

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, 3. sprat, renoviran,

{iri centar. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i

sprat. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici,

cg, ima lift i terasa. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg,

ima terasa. Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta,

ima terasa. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

51 m2. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2 u blizini {kole “Dr.

Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2, ulica Svetog Save. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

48 m2, 1 sprat, kod H. Morave.

Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

47 m2, vp, cg, velika terasa.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel.

061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, Nemawina ulica, ren-

oviran, prvi sprat, cg. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, {iri centar, 2. sprat,

podrum, cg, terasa, u stanu

ostaje deo stvari. Cena 29900

evra. Tel. 063/691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

44 m2 kod Hotel Morave. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan od

43 m2, nov, centar , 3. sprat,

lift, cg. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan kod

H. Morave na 1. spratu, povo-

qno. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan na

Alvaxinici, renoviran, odmah

useqiv, cg, terasa, lift. Cena

31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar, korisna

povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg,

ima lift. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, cg, terasa, dva

lifta, kod “Brvnare”. Cena

26.400 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43+10 m2, kod

“Brvnare”, 6. sprat, ima lift.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u blizini H.

Morave. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 , Gvo`|ar,

prizemqe, ta. Cena 26.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 42 m2, cg, u Balkanskoj

ulici. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 42 m2, Kej, 4. sprat,

terasa, u dobrom stawu. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dva nova jed-

noiposobna stana , Vinara , 39

m2, terasa, ima lift, 6. sprat.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan

od 45 m2, veliki, kod H.

Morave. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednosoban stan

od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5.

sprat, cg, ima dva lifta. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, prizemqe, zgrada fas.

cigle, cg, terasa, kod H.

Morave. Cena 21.000 evra. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan

od 37 m2, u Aveniji, u zgradama

od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2, {iri centar, 5. sprat,

cg. Cena 20.000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM garsoweru od 30

m2, u centru, 3. sprat, cg, novi-

ja gradwa. Cena 18.000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od 27

m2, drugi sprat, centar grada.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, na Qubi} keju. Tel. 063/

349-333

PRODAJEM garsoweru od 25

m2, vp, Alvaxinica. Cena

15.500 evra sa stvarima.Tel.

060/ 434-2-190

PRODAJEM garsoweru od 24

m2, 5. sprat, u perfektnom

stawu. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM garsoweru od 20

m2, 5. sprat, Nemawina, cg.

Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM garsoweru od 19

m2, ~etvrti sprat, u

Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, 700 e /

m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan od 83 m2 u

strogom centru grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 77 m2, u

centru grada. Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska ulica, drugi sprat.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 68 m2, dve

terase, ima podrum, strogi cen-

tar. Tel. 065/ 141-4-140

PRODAJEM stan od 66 m2 na

Gradskom {etali{tu, drugi

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2 ,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 65 m2.

Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 64 m2 na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 63 m2,

ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2-

544

PRODAJEM stan od 63 m2, u

centru grada. Tel. 063/ 127-5-

630

PRODAJEM stan od 57 m2, kod

H. Morave, cg, terasa, 2 lifta,

26.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Cena 31.000 evra.

Tel.064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 57 m2,

nov, odmah useqiv. Cena 720

evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 55 m2, kod

Hotel Morave, cg, ili mewam,

uz doplatu za mawi stan. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM stan od 54 m2,

Avenija 1, cena 35.000 evra.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 54 m2, u

centru grada. Tel. 064/ 158-9-

363

MALI OGLASI

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2. Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

JESEWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMA-

TOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

PRODAJEM NOV,

NEUSEQAVAN STAN NA

ALVAXINICI, 1. SPRAT, 33

M2, CG. TEL: 064/14-14-324

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM ORDEWE,

MEDAQE, STARO ORU@JE

/ SABQE, JATAGANE,

KAME, KUBURE /, UNI-

FORME, OZNAKE, STARE

UMETNI^KE SLIKE,

SATOVE I OSTALE

ANTIKVITETE. TEL. 032/

372-155, 063/ 807-2-772

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u

Beogradu, blizu Hotela

Srbija. Tel. 062/ 977-0-

228

PRODAJEM dvosoban

stan, 49,8 metara

kvadratnih, kod

Slobodinog igrali{ta.

Telefoni: 065/346-

3000 i 061/188-41-74.

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu. Cena

380 E/m2

. Hitno

Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogre-

va. Li~na izrada. Tel.

065/ 590-0-651, 032/

391-964

IZUZETNO POVOQNO

PRODAJEM TROSOBAN

STAN OD 82 M2, KOD

HOTELA MORAVA. CENA

49.500 EURA. TEL. 032/ 333-

872, 062/ 302-240

PRODAJEM TROSOBAN

STAN na 2. spratu, Avenija

2, kod Prehrambene {kole.

Cena 38.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

OTKUP STARIH DOTRA-

JALIH, NEISPRAVNIH I

HAVARISANIH VOZILA.

TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM plac u Atenici

od 1.5 ha, na placu objekat

32 m2, {tala 70 m2, tren

100 m2, 80 ari ogra|eno,

parcela zasa|ena

tre{wom, uvedena voda i

struja, pored asfalta.

Cena 21.000 eura. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM fotequ za

masa`u, pru`a veliki

broj kombinacija

masa`a, kontrola preko

daqinskog. Pogodna sa

welnes i fitnes centre,

kao i salone lepote.

Tel. 064/ 945-6-205

POTREBNI

ugostiteqski radnici sa

iskustvom za rad

u srpskom restoranu u

Austriji.

Tel. 062/ 817-1-920

PRODAJEM liniju za

proizvodwu drvenih

paleta u odli~nom

stawu, kapacitet 2000

komada mese~no.

Besplatna pomo} za

pronala`ewe tr`i{ta.

Cena 5500 eura.

Tel. 061/ 256-7-338

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u soliteru kod

„Tempa“ u ^a~ku. Prvi

sprat, povoqno.

Tel. 031/552-862,

031/835-038

PRODAJEM jednosoban

stan od 38 m2, zgrada fas.

cigle, kod H. Morave,

prizemqe, cg, terasa. Cena

21.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban

stan na 1. spratu, cg, ren-

oviran, ul. 7. jula.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN 57 M2, 6. SPRAT,

IMA LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA 33.600

EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila, za

`enske osobe. Tel. 032/

373-571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 27OGLASI

PRODAJEM stan od 53 m2

kod “Solida”. Mo`e na kredit

ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan od 53 m2,

strogi centar. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 53 m2,

tre}i sprat, cg, ima lift. Tel.

032/ 346-541

PRODAJEM stan od 52 m2,

Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 349-

8-490

PRODAJEM stan od 52 m2,

nova gradwa, Sin|eli}eva 80.

Cena po dogovoru, Preduze}e

“Benevento”. Tel. 032/ 375-300

PRODAJEM stan od 51 m2, cg,

Qubi} kej. Cena 27.500 evra.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 50 m2 sa

cg, u blizini Doma zdravqa.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 49 m2 u

blizini {kole “Dr.

Mi{ovi}”, drugi sprat, cg.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 49 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan od 49 m2, sa

podrumom, stari

“Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6-

058

PRODAJEM stan od 48 m2,

novija gradwa. Cena 30.500

evra. Tel. 064/ 971-1-112

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica K. V. Popovi}a br.14.

Tel. 061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 43 m2, u

Nemawinoj ulici. Tel. 032/

228-457

PRODAJEM stan od 43 m2,

nov, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM stan od 43 m2 u

blizini {kole “ M.

Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 42 m2,

kod “Medicinske” {kole. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 41 m2,

Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2

ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 40 m2,

nov, kod Gradskog parka. Tel.

060/ 034-3-687

PRODAJEM stan od 40 m2 u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2 ,

centar grada, cena 25.500 evra.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 37 m2,

VP, u dobrom stawu, cg, ulica

Sin|eli}eva. Cena 22.000

evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM stan od 38 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 32 m2, cg,

Nemawina ulica. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 30 m2, 1.

sprat, renoviran, cg, terasa,

podrum, ul. 7. jula. Cena 24.000

evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod Hotel Morave. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 18 m2,

Nemawina ulica. Cena 16000

evra. Tel.064/ 137-4-137

PRODAJEM mawi dvosoban

stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM ku}u od 300 m2,

na dva nivoa u Aveniji. Cena

90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM ku}u od 220 m2,

sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 200 m2 +

PK, sa 18 ari placa, u

Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 200 m2 /

Po+P+1/ u Trbu{anima, sa 13

ari placa. Cena 23.000 evra.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5

ari placa, kod Trnavske reke.

Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u od 170 m2 u

Trbu{anima, 13.5 ari placa,

dve terase, u perfektnom

stawu. Cena 21.000 evra. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u na

Zlatiboru- Zova, apartman-

skog tipa, 174 m2, ku}a u sivoj

fazi, 10 ari placa. Cena

90.000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u u Atenici

160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2

pom. prostorije,15 m2 gara`a,

cg, cena 50000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa

5. ari placa, u Lugovima. Tel.

063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u

Trbu{anima, 150 m2, 5 ari

placa, grejawe na ~vrsto gori-

vo. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 120 m2,

9.5 ari placa kod Po{tinog

magacina. Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u Loznici

od 110 m2, 34 ari placa. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2,

legalizovana, P+PK, u

Me|uvr{ju , 6 ari placa,

podrum, 2 parking mesta. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u Vidovi od

100 m2, PO+P+1, 50 ari liva-

da, 25 ari {uma. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u u Prijevoru

od 100 m2, sa 50 ari livade i

25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/

434-2-190

PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

dva ulaza, plac 4.9 ari, legal-

izovana, ukwi`ena kod

“Forma Ideale”. Cena 26.000

evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

centar grada, 2.23 ara placa,

pogodna za poslovni prostor.

Cena 70.000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 60 m2 na

Suvom bregu, 4 ara placa,

zidana gara`a i pomo}ni

objekat. Cena 26.000 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa

2 ara placa, kod Bioskopa

“Prag”. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u od 56 m2,

dvosoban stan ,1 ar placa. Tel.

064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u u

Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74

ari placa, cena 33000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u prizemna,

povr{ine 51 m2, kod

“Slobode”, na 5.84 ari placa.

Cena 20.000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dve ku}e na 6 ari

placa u blizini Balkanske

ulice. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dve ku}e od 63.76

m2 i 59.58 m2, na placu

povr{ine 5.10 ari u Qubi}u.

Cena 50.000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM dve ku}e u

Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2,

na 4 ari placa, grejawe na gas.

Cena 75.000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dve ku}e na 50

ari zemqe u Mojsiwu, kod

crkve. Tel. 062/ 118-4-814

PRODAJEM dve ku}e od 75 m2

i 125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Cena 380

evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u u

Gori~anima, sa 50 ari placa.

Tel. 061/ 188-0-429

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Tel. 065/

344-9-428

PRODAJEM vikend ku}u od

60 m2 na Karauli , 38 ari

placa (15 ari pod borovom

{umom ). Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM vikend ku}u od

52 m2 u Prijevoru, na

Kamenici, plac 17.70 ari,

gradska voda, trofazna struja.

Tel. 032/342-190

PRODAJEM vikend ku}u od

50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara

placa. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM vikend ku}u od

35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju ,

PPK, struja, voda, pom.objekat

10 m2, 3 ara placa. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM vikend ku}u od

27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar

placa, pom.objekti od 13.5 m2,

vo}wak 12 ari i {uma. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u , lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM seosko

doma}instvo u D. Gorevnici,

ku}a 60 m2 , 50 ari placa,

vo}e, sala{, senik, pomo}ni

objekti. Tel.032/ 342-190

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Lipnici sa 3.5

ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Grabu, ku}a

70m2 , 30 ari placa, 55 ari

zemqe, 1,50 ha {ume. Cena

20.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM doma}instvo sa

tri ku}e , u Slatini, 70 ari

placa, pomo}ni objekti od 200

m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Draga~evu,

ku}a 50 m2, 4,5 ha zemqe, pom.

prostorije, voda , struja, tele-

fon. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM seosko imawe u

G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel. 032/ 346-541

PRODAJEM lokal od 11 m2 ,

u ^a~ku, centar grada. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM lokal od 37 m2,

nov, odmah useqiv, Obili}eva

ulica. Cena dogovor. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM lokal od 30 m2 u

centru Gu~e, sa mokrim

~vorom, podrum 20 m2, 56 m2

stambeni deo. Tel. 064/ 262-9-

109

PRODAJEM monta`nu halu

od 130 m2, na placu od 4 ara.

Mogu}nost prodaje uz demon-

ta`u i prevoz na sopstveni

plac.Tel. 065/ 222-552-4

PRODAJEM poslovni pros-

tor povr{ine oko 70 m2

/Pr+1/, kod Tempa. Trenutno

izdat. Cena 35.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

KUPUJEM jednosoban stan.

Nudim kamion + novac. Tel.

069/ 161-0-777

MEWAM staru ku}u sa 4 ara

placa na Du{anovcu

/Marinkova bara /, za

dvosoban stan u ^a~ku, uz

doplatu. Tel. 036/ 857-040

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM trosoban stan u

Beogradu, Medakovi} 3,

name{ten, 2 terase, grejawe, 2

lifta, 5 sprat. Mo`e na du`i

period. Tel. 063/ 270-028

IZDAJEM trosoban

nename{ten stan na Keju. Tel.

063/ 617-572

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Beogradu,

ulica V. Stepe. Tel. 064/ 237-

6-939

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan na

Alvaxinici, cg, drugi sprat,

lift. Tel. 062/143-5-027

IZDAJEM dvoiposoban stan

na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522

IZDAJEM dvosoban stan,

poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2-

816

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, ima parno gre-

jawe i ktv. Tel. 061/ 135-3-338

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu,

blizu Hotela Srbija. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u N. Beogradu,

blizu fakulteta “Megatrend”.

Tel. 063/ 862-1-781

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu -

Lion, sa gara`om. Tel. 063/

743-5-546

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan sa cg, u ulici

R. Po{ti}a, u prizemqu. Tel.

064/ 251-9-676, 032/ 552-2-863

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan na Vinari,

od 69 m2, tre}i sprat, bez

lifta, cg. Tel. 060/ 373-111-3

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten ili nename{ten

stan sa grejawem. Lokacija

Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-

816, 064/ 411-4-996

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu,

Zvezdara, do marketa

“Supervero”. Tel. 062/ 977-0-

228

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u Beogradu, kod

Crkve S. Marka. Tel. 063/ 743-

5-546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan- ku}a, pose-

ban ulaz, nova gradwa, grejawe

na ta. Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban stan u

Beogradu, centar Ta{majdan.

Tel. 063/ 743-5-546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u centru

grada. Tel. 064/ 145-0-644

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan i garsoweru

kod Fakulteta, grejawe ta.

Tel. 060/ 029-1-263

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u Beogradu,

Cvetkova pijaca, blizu cen-

tra, ta grejawe. Tel. 064/ 371-2-

307

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan za studente, u

Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod

\eram pijace. Tel. 069/ 816-0-

071

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u Pigovoj

ulici, cg, kablovska. Tel. 061/

806-0-169, 032/ 557-3-249

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u posebnoj

ku}i, ulica 601, br. 9/1, u

Loznici kod po{tinog maga-

cina. Tel. 032/ 374-893

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u ku}i, pose-

ban ulaz, sve odvojeno, grejawe

ta.Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} keju. Tel.

060/ 623-0-085

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru od 19 m2, na Keju, u

belom soliteru. Tel. 063/ 129-

20-53

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim grejawem u

Sin|eli}evoj 83/1. Tel. 063/

7000-425, 700-957

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj

ulici. Tel. 064/ 158-9-363

IZDAJEM garsoweru u

soliteru na Qubi} keju sa cg.

Tel. 061/ 815-4-395, 060/ 334-6-

460

IZDAJEM stan od 55 m2 na N.

Beogradu, kod fontane. Tel.

063/ 829-3-949

IZDAJEM stan od 33 m2, u

Beogradu, terasa, tre}i sprat,

cg, kablovska, kod

Studentskog doma, za zaposle-

na lica.Tel. 069/ 455-1-757

IZDAJEM u Beogradu-

Vo`dovac, kompletno

name{ten stan za studente.

Tel. 064/ 668-6-601

IZDAJEM jednosoban kon-

foran mali stan u Beogradu,

prvi sprat, Filmski grad.

Tel. 060/ 714-4-888

IZDAJEM povoqno stan za

studente u Beogradu. Tel. 032/

346-288 , 066/ 346-288

IZDAJEM name{tenu kon-

fornu garsoweru, ulica Kneza

Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-

061

IZDAJEM stan sa cg, za

u~enicu ili zaposlenu devojku

u ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM name{ten stan u

centru grada. Tel. 061/ 115-9-

863

IZDAJEM sobu za u~enice sa

upotrebom kuhiwe i kupatila

u Nemawinoj ulici. Tel. 064/

134-8-125

IZDAJEM sobu za studentki-

wu , u Beogradu, , sa upotrebom

kuhiwe i kupatila. Tel. 064/

257-7-435

IZDAJEM sobu u~enici ili

studentkiwi u stambenoj zgra-

di sa cg. Tel. 032/ 341-900, 061/

210-0-778

IZDAJEM sobu za dve u~enice

- studentkiwe, grejawe, inter-

net, kablovska, u`i centar.

Tel. 064/ 969-3-636

IZDAJEM sobu za studente i

|ake, name{tena, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila, za `enske

osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila,

name{tena. Strogi centar.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM sobe u blizini

Medicinske {kole. Tel. 032/

373-624

IZDAJEM sobe za studente i

|ake. Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM sobu kod

Prehrambene {kole. Tel. 063/

120-2-151, 064/ 560-0-490

IZDAJEM jednokrevetnu sobu

za studenta u stanu, centar

grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM ku}u od 50 m2 u

{irem centru ^a~ka, povo-

qno. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM zasebnu name{tenu

ku}u od 50 m2, u blizini

restorana “ Belvi”. Tel. 064/

251-9-676

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima. Tel.

064/ 223-5-592

IZDAJEM ku}u , name{tena,

centar - kod “ KMN”, ta gre-

jawe. Tel. 064/ 208-6-115

IZDAJEM ku}u sa

dvori{tem, u ^a~ku, u centru,

kod “ Kule “. Pogodna za agen-

cije. Tel. 064/ 970-9-558

IZDAJEM ku}u studentima,

parno grejawe, u neposrednoj

blizini fakulteta. Tel. 064/

920-6-704, 032/ 327-326

IZDAJEM ku}u na

Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056

IZDAJEM stan u Preqini od

60 m2, pogodno za radnike.

Tel. 061/ 111-6-439

IZDAJEM lokal d 80 m2,

strogi centar, pogodno za

ordinaciju, auto-{kolu,

pekaru, kancelariju. Tel. 064/

102-2-759

IZDAJEM poslovno - stam-

beni prostor u Sin|eli}evoj

ulici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM lokal, pogodan za

advokatsku kancelariju. Tel.

032/ 225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

{irem centru grada. Pogodan

za sve vrste delatnosti. Tel.

064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 35 m2

strogi centar. Cena 130 evra.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM lokal od 28 m2,

ugao Obili}eve i Nemawine.

Tel. 062/ 80-60-464

IZDAJEM lokal preko puta

ulaza u O[ “Milica

Pavlovi}”. Tel. 063/ 843-4-149

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 032/ 225-431

IZDAJEM lokale u ulici

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-

999

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na

odli~noj lokaciji. Tel. 063/

635-033

PLACEVI

PRODAJEM plac od 1.5 ha u

Atenici, objekat od 32 m2,

{tala 70 m2, tren 100 m2.

Povoqno. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM wivu od 1 ha 12

ari, u D. Gorevnici - Ilijak.

Tel. 032/ 806-085, 063/ 339-268

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici, pored asfaltnog

puta, pogodan za hale i maga-

cin. Cena 500 eura/ar. Mogu}

dogovor. Tel. 032/342-190

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM zemqu od 63 ara,

u Prislonici, na Vasovi}a

kosi. Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM plac od 28 ari,

na Qubi} brdu, na ravnom.

Pro{la voda u blizini struja.

Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 868-

1-371

PRODAJEM plac od 24 ara, u

Qubi}u, ispod sto~ne pijace,

kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222

PRODAJEM plac od 13.5 ari

u Qubi} poqu, dozvoqena

gradwa. Tel. 064/ 827-1-926

PRODAJEM plac od 12 ari, u

Loznici iza {kole. Dostupna

sva infrastruktura. Cena 5000

evra, mogu}a korekcija. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10.99

ari, u Preqini, pored

asfaltnog puta. Cena 400

eura/ar. Tel. 063/691-761

PRODAJEM plac od 10 ari

ili 5 ari, voda, brvnara, kod

kamenog mosta u Trbu{anima.

Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 10 ari

na Zlatiboru, dostupna sva

infrastruktura, dozvoqena

gradwa objekta od 1000 m2.

Cena 30.000 evra. Tel. 063/

691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 8 ari,

Zlatibor - Vodice. Tel. 063/

745-0-760

PRODAJEM plac od 6.72 ara

u centru Gu~e, kao ure|eni

kamp. Tel. 064/ 262-9-109

28 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

PRODAJEM plac od 5.5 ari,

u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 5,5 ari u

Atenici, sa temeqom od 100 m2

i gra|. materijalom , sa

gra|.dozvolom i projektom.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM plac od 5 ari, u

^a~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 5 ari na

Obre`u, ura|en projekat,

dozvoqena gradwa. Cena 16.000

evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM 4 ara placa sa

vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/ 545-8-989

PRODAJEM plac od 4 ara na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-

204

PRODAJEM placeve u

Kotra`i u centru, 7. km od

Gu~e, pored puta. Jedan plac

od 16, 81 ari, drugi od 6.26

ari. Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM plac kod

“Slobode”, struja, svi

prikqu~ci, ulaz sa glavnog

puta, od 5 do 10 ari. Tel. 064/

474-0-580

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmencu

do magistrale. Pogodno za sto-

vari{te, auto-otpad. Cena180

eura.Tel. 064/ 250-7-493

RAZNO

PRODAJEM liniju za

proizvodwu paleta. Cena 5500

eura. Pomo} oko pronala`ewa

posla. Tel. 061/ 256-7-338

PRODAJEM najnovije mape za

sve vrste fabri~kih autonavi-

gacija, za sve tipove vozila.

Tel. 064/ 549-4-650

PRODAJEM obu}arske

kalupe. Tel. 064/ 004-3-497

PRODAJEM dve ma{ine za

prawe auta, po ceni od 250

evra. Tel. 063/ 643-534

PRODAJEM povoqno trosed

i dve foteqe. Tel. 032/ 333-276

PRODAJEM vrata bez rama.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM nove drvene

ukrasne oklagija garni{ne od

4 m. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em i

dobo{ ko~nicama. Cena 4.000

evra. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM traktorsku

korpu, nova. Cena 150 evra.

Tel. 069/ 870-5-061

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, o~uvan, per-

fektan. Cena 300 evra. Tel.

060/ 481-2-144

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao nema~ki,

ja~ina 40 kilovata. Cena 400

evra. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM kompresor Atlas

kopko, boca 260 l, motor 4 kv.

Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM razne delove za

Opel Kadet Kocku. Mo`e

zamena za cerova drva. Tel.

032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM drvene police

raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-

4-149

PRODAJEM komplet opremu

za frizerski salon za dva

radna mesta od eko ko`e. Tel.

064/ 852-6-614

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100 W,

cena 9 evra komad. Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM postoqe za sun-

cobran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM aroniju i sad-

nice aronije. Tel. 064/ 342-0-

957, 032/ 725-057

PRODAJEM sadnice maline

Tulamin i sadnice kupine

~a~anska beztrna. Tel. 032/

351-970

PRODAJEM kru{ku

viqamovku za pe~ewe rakije,

vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-

835

PRODAJEM polovne drvene

ustakqene prozore. Tel. 063/

267-361

PRODAJEM povoqno trgo-

va~ku tezgu. Tel. 032/ 334-346,

065/ 33-343-46

PRODAJEM drvenu o~uvanu

tezgu za trgova~ke radwe. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM dva tovqenika,

te`ine oko 200 kg. Tel. 032/

880-028, 064/ 160-0-876

PRODAJEM veoma kvalitet-

no livadsko balirano seno,

cena po 130.00 dinara. Tel.

060/ 738-1-790

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom, risiverom

i pozicionerom. Cena 90 evra.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM dve viqu{ke za

biciklu, sa amortizerima.

Tel. 032/ 353-016

PRODAJEM polovan, o~uvan

TV Samsung, ekran 72 cm. Tel.

064/ 327-7939

PRODAJEM televizor

Grundig. Cena 5.000 dinara.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM polovan Samsung

televizor, u odli~nom stawu.

Povoqno. Tel. 032/ 374-125,

064/ 294-2-141

PRODAJEM lap top Dual

Core u odli~nom stawu. Cena

110 eura. Tel. 064/351-4-072

PRODAJEM lap top Dual

Core u odli~nom stawu, vi{e

komada. Poziv ili SMS na

broj 064/ 351-4-072

PRODAJEM telefon Nokia C

6, kupqena 2012.godine. Cena

60 evra. Tel. 032/ 353-016

PRODAJEM telefon Nokia

6101, cena 30 evra. Tel. 063/

749-4-846

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe sa radnim stolom.

Cena 6.000 dinara. Tel. 062/

805-6-782

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe Bagat - Danica, ura|en

servis. Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM repariranu ve{

ma{inu Gorewe, garancija 1

godina. Tel. 060/ 305-9-712

PRODAJEM cerovu pe}. Tel.

063/ 642-329

PRODAJEM kvarcnu pe}. Tel.

063/ 643-534

PRODAJEM mesing u {ipka-

ma fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e

zamena za cerova drva. Tel.

032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM novu `ensku krz-

nenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4-

149

GARSOWERE

23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar

22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H.Morava

30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar

25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avlaxinica

26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej

30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2

29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava

27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi,

20 m2, 5. sprat, nov, cg, Nemawina, 16500 eura

24 m2 , 5. sprat, cg, centar, 20000 eura

JEDNOSOBNI STANOVI

35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar

38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar

38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a

38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar

38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej

38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej

40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi} kej, 26.000 eura

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara

43 m2, 4 sprat, ta, 28.000 eura, Qubi} kej

45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1

47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te

38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avlaxinica

46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Po`ega

42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej

43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura

39 m2, nov, 6. sprat, CG, lift, terasa, 27500 eura, Vinara

39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500 eura, Vinara

45 m2, 2.sprat, terasa, cg, Grad. [etali{te, 37000 eura

DVOSOBNI STANOVI

59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avlaxinica

47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava

56 m2, 1 sprat, ta, 26.000 eura, Qubi} kej

55 m2, 3 sprat, ta, Nemawina, 29000 eura

60 m2, 9 sprat, lift, cg, Alvaxinica, 37000 eura

58, 30 m2, 6 sprat, cg, 36.000 eura, Qubi} kej

52 m2, 3 sprat, cg, Gradsko {etali{te, 38000 eura

62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avlaxinica

83 m2, 2 sprat, ta, 52.000 eura, Strogi centar

57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2

45 m2, 2 sprat, renoviran, 29.900 eura, Nemawina

52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej

56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30.000 eura, Nemawina

64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara

47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej

60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava

55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2

67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar

53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica

60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avlaxinica, fasadna

cigla

65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica

57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 31000 eura, Avenija 2

42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000 eura, centar

57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra, Avenija 2

53 m2, 2. sprat, CG, terasa, 37100 evra, Avenija 1

57 m2, 14 sprat, 2 lifta, cg, terasa, H. Morava, 26000

eura

58 m2, 12 sprat, cg, terasa, Qubi} kej, 31000 eura

55 m2, 1sprat, cg, Qubi} Kej, 36000 eura

55 m2, 3. sprat, cg, kod restorana Brvnara, 29.000 eura

53 m2, 3. sprat, cg, Avlaxinica, 31000 eura

52 m2, 2 sprat, ta, H. Morava, 33000 eura

DVOIPOSOBNI STANOVI

54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi}

kej

63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica

68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar

78 m2, 3 sprat, cg, gara`a, podrum, 52.000 eura, [iri

centar

85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica

62 m2, vp, cg, gas, centar, 49600 eura

TROSOBNI STANOVI

75 m2, 1 sprat, cg, 50.000 eura , H. Morava

75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura, H. Morava

76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija

68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina

77 m2, 7 sprat, cg, 36.000 eura, Centar

75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina

81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 49.500 eura, H. Morava

62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd

70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej

75 m2, 2 sprat, cg, Nemawina, 45000 eura

73,76 m2, 4 sprat, cg, Avenija, 40000 eura

^ETVOROSOBNI STANOVI

77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran

Brvnara

128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar

KU]E

75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e

380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina

56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak

259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 125.000 eura, Parmenac

70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik

160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica

150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani

100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz

jezero

172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica

56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana

51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode

110 m2,PO+P+PK, 34 ara, Lo¾nica, 20.000 evra

2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi}

174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor

95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak

160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000 eura, {kola R.

Mitrovi}

180 m2, PO+P+1, 36 ari, Kowevi}i, 70.000 eura

170 m2, SU+1+PK, 13.5 ari placa, Trbu{ani, 21000 eura

PLACEVI

23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava

3 ara, 6.000 eura, Igalo

10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina

4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e

44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV

3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero

1 ha, 500 eura/ar, Prislonica

5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica

10 ari, 30.000 eura, Zlatibor

12 ari, 5000 eura, Loznica

1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica

49 ari, Kowevi}i, 39.200 eura

58 ari, Kowevi}i, 29000 eura

5 ari, Obre`, 16.000 eura

84 ara, Loznica, 8500 eura

SEOSKA DOMA]INSTVA

Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura

Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura

Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura

Slatina, 3 ku}e /30 m2,50 m2, 42 m2/, 70 ari, 26.000 eura

Slatina, ku}a, 1,5 ha, 55.000 eura

Draga~evo, 45 ha, 20000 eura

VIKEND KU]E

Vidova, 100 m2,75 ari, 26.000 eura

Ov~ar Bawa, 50 m2 2 ara, 10.000 eura

Gorwa Atenica, 27.5 m2, 22 ara , 7.500 eura

Loznica, 20 m2,15 ari , 5.000 eura

Bawa Gorwa Trep~a,35 m2, 4 ara, 15.000 eura

Prijevor, na Kamenici, 52 m2,17,7 ari, 26.000 eura

Me|uvr{je, 35 m2,3 ara, 10500 eura

Karaula, ku}a 60 m2, 38 ari, 16000 eura

LOKALI PRODAJA

60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2

23 m2, Alvaxinica, 18.000 eura

350 m2, Qubi}, 125.000 eura

IZDAVAWE- POSLOVNI PROSTOR

60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}”

IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR

60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko

Mitrovi}”

Kompletnu ponudu

Agencije "GA[O NEKRET-

NINE" mo`ete videti

na sajtu WEB NEKRET-

NINE.

AGENCIJI “GA[O

NEKRETNINE” POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

STANOVI

P- 29 m2, jednosoban, CG,

lift, terasa, Vinara. Cena

23.000 eura.

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom.

Cena 23.000 eura

P- 33 m2, jednoiposoban,

nov, sa plaharima, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, no-

viji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000

eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena do-

govor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena

28.000 eura

P- 49 m2, Kej, jed-

noiposoban. Cena 29.000

eura

P- 64 m2, dvoiposoban,

strogi centar, renoviran,

CG. Cena 39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Ho-

tel Morava. Cena 33.000

eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban,

bez ulagawa, CG, lif, Kej.

Cena 27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Ne-

mawina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej.

Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a. Ce-

na 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qu-

bi}ska , nov. Cena 50.000

eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000 eu-

ra

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 42.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji,

garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG,

kod Hotel Morave. Cena

36.500 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Ce-

na 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari pla-

ca, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Cena

65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa.

Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Cena

36.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG,

kod O[ Milica Pavlovi}.

Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa, ukwi-

`ena. Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta

od 126 m2 + 40 m2,

Preqina, centar, 17,25

ari placa, nova ku}a, gas.

Cena 85.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deli-

gradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov. Ce-

na 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + gara`a, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

060/434-2-190

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

PIONIRSKA LIGA FSMO

FK POLET QUBI]

29SPORT

Na pro{lonedeqnoj fi-

nalnoj utakmici Fudbal-

skog saveza ^a~ka slavio

je Polet iz Qubi}a sa 6:5.

Pobedili su Orlovac iz

Mr~ajevaca posle boqeg

izvo|ewa jedanaesteraca,

po{to je regularni deo

me~a zavr{en nere{enim

rezultatom 2:2. Prvi gol

za tim iz Qubi}a posti-

gao je Arsenijevi} u 34.

minutu, a ne{to kasnije

izjedna~io je Popovi}. Do

nove prednosti Polet je

do{ao u 65. minutu golom

Mi{ela Milovanovi}a, a

pred kraj rezultat je pono-

vo izjedna~io Vasiqevi}.

Pehar pobedni~koj ekipi

predao je Nenad Stanko-

vi}, predsednik FSG^.

Susretom pionira Mladosti Radosti i Borca zavr{en je

jesewi deo prvenstva Pionirske lige Fudbalskog saveza

Moravi~kog okruga. Golovima Ilije Joksi}a Mladost ra-

dost je slavila sa 4:1. Tri gola Ilija je postigao u prvom

poluvremenu. ^etvrti gol mladi napada~ Mladosti rado-

sti ubacio je u nastavku utakmice.

TRIJUMF STRELCA

Fudbaleri Strelca priredili su najve}e

iznena|ewe u 11. kolu Gradske fudbalske

lige. Na gostuju}em terenu Strelac je sa-

vladao ^a~ak 94 sa 0:1. Ove sezone nezau-

stavqivi Parmenac pobedio je Planinac

iz Vujetinaca sa neverovatnih 7:1, Vujan

je bio boqi od Keja, 2:0, a Budu}nost od

Lugova, 4:0. U kom{ijskom derbiju Mora-

ve i Zadrugara iz Dowe Trep~e slavila je

ekipa iz Mojsiwa, 3:1. U ovom kolu bodo-

ve su podelili jedino Preme}a i Rakova,

2:2.

TABELA

1. Parmenac 28

2. Vujan 23

3. ^a~ak 94 17

4. Rakova 16

5. Budu}nost 16

6. Kej 14

7. Preme}a (-1) 13

8. Planinac 13

9. Zadrugar 11

10. Morava 9

11. Strelac (-2) 8

12. Lugovi 8

13. Polet G (-1) 4

Dvanaesto kolo

16. i 17. novembar, 13 ~asova

Palninac - Zadrugar

Strelac - Morava

Lugovi - ^a~ak 94

Rakova - Budu}nost

Kej - Preme}a

Parmenac - Polet

Vujan slobodan

Omladinci Borca pobedili su u ^a~-

ku Radni~ki iz Pirota, 1:0. Posle 13. ko-

la omladinci su 11 na tabeli sa 14 osvo-

jenih bodova.

Kadeti su pora`eni na gostovawu od

OFK Beograda sa 3:0. Trenutno su 11. i

imaju 14 bodova. U nedequ kadeti Borca

do~ekuju ekipu Sloboda point. Druga ~a-

~anska ekipa koja igra u Jedinstvenoj ka-

detskoj ligi Srbije, FK Sloboda remi-

zirala je u 13. kolu sa ^SK Pivarom, 1:1.

Sloboda je trenutno 15. sa osam bodova.

U subotu, u 11 ~asova Sloboda na svom

terenu do~ekuje OFK Beograd.

Bodove su podelili i pioniri Borac i

Partizana, 1:1. Tim iz ^a~ka je na osmom

mestu sa 19 osvojenih bodova u dosada-

{wem prvenstvu.

JOKSI] ZA POBEDU MLADOSTI

RADOSTI

POBEDNICI KUPA ^A^KA

FK Polet, foto M. Jekovi}

Polet: Obreni}, Vi}ovi},

\or|ilovi}, Matija{evi},

Marjanovi}, Kova~evi}, \o-

kovi}, Kalajanovi}, Arseni-

jevi}, Kuveqi}, Nikoli}.

Trener: Vladimir Stanisa-

vqevi}.

Orlovac: Mari}, Simi}, Jo-

vanovi}, Ivanovi}, Ne{i},

Mijatovi}, Tutunovi}, ]ir-

kovi}, Pavlovi}, Aleksan-

dri}, Belopavlovi}.

Trener: Miloqub Kova~evi}.

TAKMI^EWA MLA\IH

KATEGORIJA

Trinaesto kolo

@elezni~ar - Polet Q 0:1

Sloboda - Jo{anica ND 2011 0:1

TABELA

2. Polet 25

16. Sloboda 4

^etrnaesto kolo

Seqak - Sloboda

Polet - Partizan BB

Trinaesto kolo

Orlovac - Metalac 1:0

Mokra Gora - Polet T 3:0

TABEALA

4. Polet T 22

6. Orlovac 21

^etrnaesto kolo

Polet T - Slavija

Orlovac - Sloboda

Trinaesto kolo

Jedinstvo GG - Slatina 2:1

Prijevor - Backovac junajted 5:1

Goru{ica - Miokovci 2:3

Mladost P - Morava 2:1

Mladost A - Napredak 0:1

Spartak - Omladinac 3:0

Jedinstvo K - Ov~ar 1:1

Dowa Vrbava - Rudar 1:1

TABELA

1. Rudar 31

2. Mladost P 28

3. Ov~ar 26

4. Jedinstvo K 21

5. Spartak 21

6. Miokovci (-1) 21

7. Napredak 20

8. Dowa Vrbava 20

9. Slatina 18

10. Mladost A 16

11. Morava 15

12. Prijevor 13

13. Backovac 13

14. Jedinstvo GG 11

15. Omladinac 11

16. Goru{ica 9

^etrnaesto kolo

17. novembar, 13 ~asova

Slatina - Rudar

Ov~ar - Dowa Vrbava

Omladinac - Jedinstvo Kowevi}i

Napredak - Spartak

Morava - Mladost Atenica

Miokovci - Mladost Preqina

Backovac junajted - Goru{ica

Jedinstvo Gorwa Gorevnica - Prijevor

GRADSKA LIGA OKRU@NA LIGA

SRPSKA LIGA ZAPAD

ZONA MORAVA

PRVA LIGA SRBIJE

Pobedom nad Slogom

u 13. kolu Prve li-

ge Srbije fudbale-

ri Borca su se vratili na

pobedni~ki kolosek i u tr-

ku za plasman u najvi{i

rang takmi~ewa. Ova utak-

mica bila je i prvi debi

novog trenera Bogi}a Bo-

gi}evi}a. Oba gola pala su

u drugom poluvremenu. Naj-

pre je \okovi} doveo doma-

}ina u vo|stvo u 52. minu-

tu, a Jevtovi} u 84. pove}ao

prednost na 2:0. Prave

{anse Kraqev~ani su ima-

li samo u prvom poluvre-

menu.

- Na{a indolentnost i

slaba priprema pred utak-

micu su odlu~ile pobedni-

ka ovog derbija. Do{li

smo u ^a~ak da poku{amo

da dobijemo me~, ali nam

fudbaleri Borac to nisu

dozvolili - prokomentari-

sao je pomo}ni trener Slo-

ge Ra{a Babi}.

- Dobili smo odli~nu eki-

pu. Oni su imali jednu do-

bru {ansu u prvom polu-

vremenu, ali je Petri} rea-

govao na pravi na~in. U

drugom poluvremenu su vi-

{e stihijski poku{avali,

nego {to su imali ozbiq-

niju akciju.

^iwenica je da utakmice

mogu da se dobiju samo ova-

kvom igrom, borbeno i po-

`rtvovano do posledweg

minuta. Borac polako hva-

ta prikqu~ak sa vode}im

ekipama. Preostaje nam

jo{ dosta utakmica do kra-

ja sezone, a dobi}emo ih je-

dino ako budemo igrali

kao protiv Sloge. Borbe-

no za svaku loptu - re~i su

trenera FK Borac Bogi}a

Bogi}evi}a.

Narednu takmicu Borac

igra u nedequ sa Prolete-

rom u Novom Sadu.

- Razmi{qamo samo o pobe-

di. Povratili smo pobed-

ni~ku formu i nameravamo

da je zadr`imo - ka`e igra~

Borca Milan Jevtovi}.

Z. J.

PALA

SLOGA

PALA

SLOGA

FK Borac - FK Sloga

2 : 0 (0:0)

Tribine Bor~evog stadiona na utakmici protiv

Sloge bile su pune. Borac su podr`ale i navija~ke

grupe, a me~ je u publici pratio i doskora{wi tre-

ner Dejan Vuki}evi}.

PODR[KA I BIV[EG TRENERA

FK Borac:

Petri}, Boranija{evi},

S. @ivkovi}, Masla},

\okovi}, Jovi~i}

(Babi}), [uwevari},

Zo}evi} (Martinovi}),

Nikoli} (D. @ivkovi}),

Ra{kovi}, Jevtovi}.

FK Sloga:

[eji}, Gobeqi}, Milo-

vanovi}, Mileti}, Rado-

savqevi}, Dra{kovi},

Maru{i}, Antonijevi}

(]ukovi}), An|elkovi},

Rov~anin (Antonijevi}),

Stankovi} (Lekani}).

30 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

ODBOJKA

ATLETIKA

KARATE

SPORT

Na krosu Atletskog kluba Partizan pro{log vikenda

atleti~ari ~a~anske Slobode osvojili su tri medaqe. Ne-

mawa Koji} je bio drugi u trci juniora na pet hiqada me-

tara, Du{an Bjelica je pobedio na 1.500 m za pionire, a Ka-

tarina Sekuli} je zauzela tre}e mesto na 800 m za mla|e pi-

onirke.

^a~anin Martin Martinovi} u~estvovao je ovih dana

na nekoliko me|unarodnih turnira u bilijaru. U No-

vom Pazaru je u finalu pobedio nekada{weg prvaka

Evrope [andora Tota sa 8:5. Na ovom turniru u~estvova-

lo je vi{e od 50 igra~a. Nakon Novog Pazara, usledilo je

nadmetawe parova u Mariboru. Tu su se takmi~ili igra-

~i bilijara iz biv{ih jugoslovenskih republika. Mar-

tin je u paru sa [andorom Totom osvojio prvo mesto.

Pobedni~ka serija nije ga pratila i u nastavku takmi-

~ewa. Na velikom me|unarodnom turniru u Qubqani bio

je peti. U kvalifikacijama za polufinale izgubio je od

trenutnog vice{ampiona Evrope Austrijanca Albina

O{ena.

Na svim ovim nadmetawima Martina je sponzorisala

firma “EGI” iz Bawaluke.Z. J.

Prvenstvo Srbije u fu-

dokan karateu bila je po-

sledwa provera pred svet-

sko takmi~ewe u Pragu i

za karatiste Nemawe. Oni

su pro{log vikenda u Kra-

qevu osvojili vi{e meda-

qa u nekoliko discipli-

na. Marija Paunovi} je

osvojila zlato u u katama

pojedina~no i tako posta-

la prvakiwa Srbije u fu-

dokan karateu. Mariji je

pripalo zlato i u katama

ekipno sa timom sa kojim

}e u~estvovati i u ^e{koj.

Tijana Lu~i} osvojila

je zlato u katama pojedi-

na~no i ona je u svojoj

konkurenciji postala pr-

vakiwa Srbije. Uspe{ni

su bili i ostali ~lanovi

Nemawe. Milisav Rista-

novi} je u katama pojedi-

na~no zauzeo tre}e, a De-

jan Nedeqkovi} drugo me-

sto. U ekipnoj konkuren-

ciji, u istoj disciplini,

Dejanu je pripala zlatna

medaqa.

Leonardo Markovi} je

bio ~etvrti u katama poje-

dina~no, prvi ekipno i

najboqi u kihon kumiteu.

U katama pojedina~no

Awa Krsmanovi} je bila

~etvrta, a Luka Beli} pr-

vi. Luka je bio najboqi i

u ekipnoj konkurenciji.

Tadija Rakowac zauzeo je

tre}e mesto u kihon kumi-

teu.

Na dr`avnom prvenstvu

u Kraqevu u~estvovalo je

oko 250 takmi~ara iz Sr-

bije. Prvenstvo je organi-

zovao KK Reikon. Karati-

sti Nemawe ovih dana se

pripremaju za Svetsko pr-

venstvo koje }e krajem no-

vembra biti odr`ano u

Pragu. Trener kluba Zora-

na Koji} u~estvova}e na

SP kao sudija. Z. J.

MEDAQE ZA SLOBODU

^AAK TRE]I EKIPNO

Na Partizanovom krosu u Beogradu, koji je ujedno bio

i ekipno prvenstvo Srbije, Atletski klub ^AAK pred-

stavqale su Teodora Tomi}, Katarina Propadovi} i

Tawa Nikoli}. Wih tri osvojile su tre}e mesto ekipno.

MARIJA PRVAKIWA

SRBIJE U FUDOKANU

TENIS

Posle Japana, ^a~anka Ivana Jorovi} trijumfovala je

i na finalu Fju~ersa u egipatskom [arm El [eiku.

Ivana je u zavr{nici, za nagradni fond od 10 hiqada do-

lara, pobedila Austrijanku Jasmin Toqan sa 2:0 (6:0, 6:2)

i tako nastavila seriju dobrih rezultata.

Ove sedmice Ivana u~estvuje na jo{ jednom turniru iste

kategorije u [arm El [eiku, a potom odlazi u Ameriku,

gde }e se pripremati za Otvoreno prvenstvo Australije. U

me|uvremenu, Jorovi}eva (16) izborila je deseto mesto u

konkurenciji igra~ica do 18 godina.

IVANIN

SKOK NA

SVETSKOJ

LISTI

BILIJAR

MARTIN OSVOJIO

DVA TURNIRA

Odbojka{i Sporstkog kluba Morava pobedili su svoje

rivale iz Beograda i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji sa

2:0 u setovima. Utakmice su odigrane pro{le subote u ^a~-

ku u sklopu projekta “Inkluzija za sve”, koga uz pomo} or-

ganizacije USAID realizuje Specijalna olimpijada. Osim

odbojke, u sastavu projekta su ko{arka i fudbal, a u odboj-

ka{kom projektu u~estviju Beograd, Kru{evac, Pan~evo i

^a~ak. Svaki od ovih gradova ima inkluzivni mu{ki i

`enski tim sastavqen od dece sa posebnim potrebama i

u~enika redovnih osnovnih i sredwih {kola. Projekat

traje do februara slede}e godine.

BOQI OD BEOGRA\ANA

Odbojka{ice Libero ^A pora`ene

su i u petom kolu Prve lige Srbi-

je. Savladala ih je ekipa Zvezda Helios

iz Gorweg Milanovca rezultatom 3:0

(25:19, 25:18, 26:24). U {estom kolu ^a-

~anke igraju protiv Futoga. Trenutno

su 11. na tabeli sa tri osvojena boda.

U me~evima Druge lige Zapad Borac je

savladao Tutin Stil Jasen, 3:1, a Slo-

boda S Zlatar sa 2:3. U petom kolu Bo-

rac gostuje ekipi Putevi Trendeks, dok

Sloboda do~ekuje Gimnazijalca. Oba

~a~anska tima zauzimaju vode}e pozi-

cije na tabeli. Borac je prvi sa 12, Slo-

boda tre}a sa osam bodova.

^etvro kolo Regionalne lige Zlati-

borsko Moravi~kog okruga bilo je tri-

jumfovalno samo za odbojka{ice Borca

2. One su savladale Formu, 3:0, dok je

^a~ak izgubio od Tre, 0:3, a Libero ^A

2 od Sloge, 3:0.

U narednoj utakmici Libero ^a 2 i ^a-

~ak igraju gradski derbi, Borac gostuje

Sjenici.

Do sada je bodove prikupio samo Borac

koji je ~etvrti na tabeli (devet bodo-

va). ^a~ak i Libero ^A 2 su osmi i de-

veti bez osvojenih bodova.

PORAZ OD ZVEZDE HELIOS

Najboqi pionir Du{an Bjelica

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

OSTALI REZULTATI

MALI FUDBAL

RUKOMET

31

marketing 032/342-276

SPORT

Fudbaleri Fontane pobe-

dili su u tre}em kolu Fut-

sal lige Zapad Bajinu Ba-

{tu sa 4:1. Doma}i su pove-

li u petom minutu golom

Nemawe Jovanovi}a. Nije

mnogo pro{lo, a kapiten

Fontane Milo{ Ristano-

vi} udvostru~io je pred-

nost. Gosti u 16. minutu

smawuju prednost, ali go-

lom Spasojevi}a ^a~ani po-

novo pove}avaju prednost.

Kona~nih 4:1 postavio je

Drami}anin u 18. minutu

igre.

Narednog vikenda Fontana

gostuje Kr~agovu u U`icu.

Prva liga Zapad mu{karci

Osmo kolo

Mladost - Metalac 31:25

Tabela

7. Mladost 8

Deveto kolo

Knez Lazar S. B. Ribarska ba-

wa - Mladost

Prva liga Zapad `ene

Osmo kolo

Ko{utwak - Kwaz Milo{ 9:32

^a~ak - So~anica 27:20

Tabela

4. ^a~ak 8

11. Ko{utwak 0

Deveto kolo

Go~ - ^a~ak

@upa - Ko{utwak

Uposledwih se-

dam dana ko-

{arka{i Bo-

rac Mocart

sporta odi-

grali su dve prvenstvene

utakmice. Najpre su se pro-

{le subote kod ku}e sasta-

li sa Crnokosom iz Kosje-

ri}a i taj me~ dobili sa

76:73 (16/7, 22/13, 19/27,

19/26). ^a~ani su vodili

ve}i deo utakmice, u jed-

nom trenutku dostigli i

razliku od dvadesetak poe-

na, ali je Crnokosa uspela

da izjedna~i pred kraj. Po-

bednika je odlu~ila trojka

Nikole Pe{akovi}a u po-

sledwoj sekundi.

- Pobedi se u zube ne

gleda, a ono {to nam preo-

staje je rad na gre{kama.

Prvo poluvreme smo od-

li~no odigrali. U drugom

smo pali u skoku i obrana

nam nije bila ja~a strana -

prokomentarisao je Niko-

la Pe{akovi}.

- Lo{e smo otvorili

igru, dekoncentrisno i

mlako. U drugom poluvre-

menu smo zapeli mu{ki,

ali nije bilo dovoqno za

pobedu. Ostaje nam da {to

pre zaboravimo ovu utak-

micu - izjavio je igra~ Cr-

nokose Marko Petronije-

vi}. U ekipi Borac Mo-

cart sporta najboqi in-

deks korisnosti imali su

Aco Mandi} (23), Nemawa

Proti} (17), Ilija Cvet-

kovi} (14) i junak ve~eri

Nikola Pe{akovi} (12). U

suparni~kom timu na tere-

nu su dominirali Radenko

Pil~evi} sa 24, Miroslav

Radi} sa 17 i Nikola Ron-

dovi} koji je sakupio 13

indeksnih poena.

U sedmom kolu Ko{ar-

ka{ke lige Srbije Borac

Mocart sport je gostovao u

Vr{cu. Izgubio je od isto-

imene ekipe sa 81:64 (16/17,

19/18, 25/12, 21/17). Po ko-

risnosti na ovoj utakmici

u ~a~anskoj ekipi su se is-

takli Proti}, Maravi},

Mandi} i Cvetkovi}, a kod

doma}ina Jefti}, Novak,

Mijajlovi} i Papi}.

Posle sedam odigranih

kola ^a~ani su na petom

mestu na tabeli sa 11 bodo-

va.

Utakmicu osmog kola

BMS sutra igra kod ku}e.

U 19 ~asova u hali KK Bo-

rac sastaje se sa Tami{om.

- Dolazi nam neugodan

protivnik iz Pan~eva, ali

o~ekujemo pobedu. Hvala

publici koja nas je pro{le

subote izvanredno podr`a-

la protiv Crnokose. Dugu-

jemo im pobedu u utakmici

sa Tami{om. Do|ite sutra

i budite nam najkorisniji

{esti igra~ - poziva pu-

bliku direktor Borac Mo-

cart sporta Marko Ivano-

vi}. Z. J.

DRUGA POBEDA FONTANE

REZULTATI I UTAKMICE

DRUGA LIGA SRBIJE

U {estom kolu Mladost

je kod ku}e izgubila od

suboti~kog Spartaka,

78:82. ^a~ani su trenutno

13. na tabeli sa sedam bo-

dova. U narednom kolu

gostuju Radni~kom iz

Obrenovca.

REGONALNA LIGA

ZAPAD

@elezni~ar je u u {estom

kolu izgubio od Poleta

iz Ratine sa 75:70. Ipak,

nalaze se na tre}em mestu

sa 11 bodova, a u slede}oj

utakmici do~ekuju Ub.

Me~ }e biti odigran u

nedequ u 18 ~asova u sali

Prehrambeno-ugostiteq-

ske {kole.

JUNIORI I KADETI

Juniorska ekipa Mlado-

sti pobedila je Slobodu u

U`icu, 75:82. U petom ko-

lu do~ekuju Partizan

NIS. Utakmica }e biti

odigrana u ponedeqak, 18.

novembra, u 19,30 ~asova u

hali “Mladost”.

Kadeti Borac Mocart

sporta pora`eni su na

svom terenu od Zemuna

59:70. Naredno, peto kolo

igraju u Zemunu protiv

Mega vizure.

DRUGA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

Peto kolo

^a~ak basket tim - Plaj

of U`ice 85:86

Ivawica - ^a~ak 94 81:61

[esto kolo

Plaj of - ^a~ak 94

^a~ak basket tim - Vla-

dimirci, nedeqa, 17 ~aso-

va, hala KK Borac.

KO[ARKA

POBEDA I PORAZ BORCA

32 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINEOGLASI

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000

eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura

P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura

P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura

P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000

eura

P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, H. Morava, 24.000

eura

P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura

P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000

eura

P-37 m2, 1. sprat, centar, 33.300 eura

P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500

eura

P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save , 22.000

eura

DVOSOBNI

P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000

eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000

eura

P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000

eura

P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000

eura

P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura

P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura

P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000

eura

P-42 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000

eura

P-53 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-63 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000

eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000

eura

P-65 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura

P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

eura

TROSOBNI

P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000

eura

P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura

P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780

eura + PDV

P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000

eura

P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov,

44.000 eura

P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura

P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000

eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000

eura

P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a,

47.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,

61.000 eura

P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

P-138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70.000

eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a,

60.000 eura

P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a,

78.000 eura

P-125 m2, centar, plac 4,5 a, 120.000

eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000

eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000

eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

40.000+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000

eura

P-80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37.000

eura

P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000

eura

P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a,

25.000 eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000

eura

P-81 m2, 7. jula , plac 5 a, 41.000 eura

P-80 m2, S. Breg, plac 3 a, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000

eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000

eura

STANOVI

KU]E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18

500 eura

P- 20 m2, novija grad-

wa, 5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina,

CG, cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500

eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22

500 eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21

000 eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat,

cena: 22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina,

CG, 5.sprat, cena: 20

500 eura

P- 42 m2, kod

Medicinske, 5.sprat,

cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000

eura

P- 38 m2, Bate

Jankovi}a, 3.sprat, TA,

cena: 25 000 eura

P- 37 m2, nov, centar,

kod parka, 6.sprat, lift,

CG, cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar,

kod parka, 6.sprat, lift,

CG, cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel

Morava, 4. prat, cena:

26 000 eura

P-43 m2, kod O[

Milice Pavlovi},

5.sprat, cena: 27 000

eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena:

29 500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena:

36 000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena:

26 000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28

000 eura

P- 43 m2, Qubi} kej,

TA, 4.sprat, TA, cena: 28

000 eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija grad-

wa, Alvad`inica,

4.sprat, CG, cena: 30

500 eura

P- 47 m2, Hotel

Morava, 1.sprat, TA,

cena: 27 000 eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28

000 eura

P- 54 m2, Centar,

1.sprat, TA, cena: 22

000 eura

P- 51 m2, Qubi} kej,

CG, nov, cena: 27 500

eura

P- 55 m2, Qubi} kej,

renoviran, TA, cena: 26

000 eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena:

32 000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.spra

t, mo`e subvencionisani

kredit, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel

Morava, 8.sprat, CG,

cena: 33 000 eura

P- 51 m2, Centar,

4.sprat, TA, cena: 26

000 eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33

000 eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36

000 eura

P- 68 m2, Centar,

1.sprat, cena: 40 000

eura

P- 83 m2, strogi cen-

trar, 2.sprat, cena: 46

000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel

Morava, CG, cena: 35

000 eura

P- 71,20 m2,

Obili}eva, nov, odmah

useqiv, 2.sprat, cena:

800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000

eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do

glavnog puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari

placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa,

Alvaxinica, cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u

blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a,

udaqena 10 km od centra. Cena 33.000

eura

PRODAJEM ~etiri

~eli~ne felne za Opel

Korsu. Tel. 065/ 465-8-224

PRODAJEM me{alicu,

dizalicu i gra|evinski

elektro orman. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM dve kante

bitumena. Tel. 032/ 374-125

PRODAJEM dva tovqeni-

ka, te`ine oko 200 kg. Tel.

032/ 880-028, 064/ 160-0-876

PRODAJEM bansek za stru-

gawe drva i gra|e, svih

veli~ina. Tel. 061/ 256-7-338

PRODAJEM italijansku

~etvorotaktnu benzinsku

kosa~icu. Tel. 060/ 550-0-525

PRODAJEM biciklu Skot

Apa~, ili mewam za laptop.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

OBEZBEDITE SE za zimu

roletnama i servisirajte

stare. Popravqamo sve vrste

roletni. Tel. 032/ 545-5-922,

064/ 3611-752

NOV^ANE POZAJMICE

za pravna i fizi~ka lica, sa

ili bez zaloga , uz sudsku

overu ugovora. Tel. 064/ 573-

7-444

KUPUJEM stari novac,

oru`je, ordewe, medaqe i

zna~ke. Tel. 063/835-6-605

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Citroen Xara

Pikaso 2005 godi{te, 1.6

HDI, cena 3800 evra. Tel.

064/240-2699

PRODAJEM Yugo Koral 1.1,

2003. godi{te u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Fiat Punto

1.2. benzin, 2001. godi{te,

cena 1749 evra. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM Fiat Punto u

ekstra stawu, prvi vlasnik,

kompletno opremqen,

zimske gume. Tel. 063/ 843-4-

149

PRODAJEM Daevoo Neksia

1.5, 1997. god, registrovan,

plin atestiran, ABS, ARBG.

Tel. 062/ 803-1-148, 064/ 286-

1-663

PRODAJEM Ladu Nivu,

2003. godi{te, registrovana

do maja 2014. god. Tel. 069/

345-0-522

PRODAJEM Yugo 2000.

godi{te, crvena boja, u

odli~nom stawu, reg-

istrovan do 30. 10. 2014.

godine, cena 850 evra. Tel.

064/ 240-2-699

PRODAJEM Ladu Nivu 1.7,

registrovana do maja 2014.

Tel. 069/ 024-5-204

PRODAJEM kamion Iveco

Dajs, nosivosti 5 tona, u

odli~nom stawu. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM Pe`o 307 2.0

HDI, 5-ora vrata, 2002. god,

cena 3199 evra. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM WV CADDY

1.6. benzin + plin, 99.god,

registrovan do jula 2014.

Tel. 064/ 221-1-142, 060/ 349-

8-490

PRODAJEM Renault Lagunu

, 2003. godi{te, 1.9. DCI kar-

avan, u dobrom stawu, mo`e

zamena. Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM Daewoo Matiz

2002 godi{te, registrovan

do 23.10.2014. godine, cena

1649 evra. Tel. 064/ 240-2-699

USLUGE

USLUGE ure|ivawa zelenih

povr{ina. Tel. 063/ 313-390

USLUGE ko{ewa i

ra{~i{}avawa svih vrsta

zaraslih i zapu{tenih trav-

natih povr{ina. Tel. 065/

458-6-162

USLUGE kombi prevoza

svih vrsta robe, selidbe.

Povoqno. Tel. 064/ 262-9-

068

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica,

brenta~a, plasti~nih

prskalica, mu{tika, preki-

da~a i dizni. Tel. 064/ 120-

6-572

USLUGE zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-

9-889

USLUGE cepawa i strugawa

drva. Povoqno. Tel. 064/

444-3-163

USLUGE prevoda, profesor

engleskog jezika, samostalni

stru~ni prevodilac, ~asovi

engleskog. Tel. 062/ 205-373

USLUGE NAJJEFTINIJE

me|ugradske vo`we taksijem.

Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-

0-490

IZRADA kotlovskih indus-

trijskih oxaka , i ostali

bravarski radovi. Tel. 066/

910-9-889

IZRADA traktorskih korpi

po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889

POMA@EM Va{oj deci

pred{kolskog i {kolskog

uzrasta, ni`ih razreda u

savladavawu gradiva,

u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520,

032/ 332-664

RAD SA decom pred{kol-

skog i {kolskog uzrasta do

4. razreda, dipl. u~iteq.

Tel. 064/ 0777-900

ZAPOSLEWE

POTREBNI gra|evinski

majstori, vi{e profila sa

iskustvom za rad u Austriji.

Sve obezbe|eno. Tel. 062/

817-1-920

POTREBAN stomatolog sa

radnim iskustvom, za rad u

stomatolo{koj ordinaciji.

Tel. 063/ 843-4-149

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 33OGLASI

P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renovi-

ran. Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 16.000

eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3.

sprat TA, name{ten. Cena

16.000 eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDV-

om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2,

3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000

eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje

deo name{taja. Cena

28.000 eura

P-34 m2, centar, 1. sprat,

CG, pogodan za poslovni

prostor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgra-

da od fasadne cigle. Cena

21.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 24.000

eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura

sa PDV-om

P-40 m2, centar, 4. sprat,

CG, sa spav. sobom, pogled

na {etali{te, name{ten,

renoviran. Cena 33.000

eura

GARSOWERA Beograd, ul.

Gospodara Vu~i}a, 1. sprat,

cg, pogodna za poslovni

prostor. Cena 45.000 eura.

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura

P-46 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG. Cena 28.000

eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renovi-

ran. Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 28.000

eura

P-48 m2, centar, 4. sprat,

CG, terasa. Cena 33.000

eura

P-48 m2, Alvaxinica, 4.

sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5.

sprat, lift, CG. Cena

30.000 eura

P-47 m2, Beograd, blizu

Vukovog spomenika, 4. sprat,

sa gara`om u zgradi, sa

name{tajem. Cena 90.000

eura

P-49 m2, Avenija 2, 4.

sprat, lift, CG, zgrada od

fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 29.000 eura

P-50 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, TA. Cena 26.000

eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena

28.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,

terasa. Cena 28.000 eura

P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena 38.000 eura

P-58 m2, Qubi} kej, 6.

sprat, lift, CG, terasa,

pogled na Moravu. Cena

32.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava,

prvi sprat, CG, terasa,

lift. Cena 32.000 eura

P-59 m2, Beograd, ul.

Vojvode Vlahovi}, nov,

trosoban, terasa. Cena

50.000 sa PDV-om.

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji,

Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura

P-66 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura

P-66 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi

kod [ipada, 2. sprat, TA,

terasa. Cena 40.000 eura

P-68 m2, 1. sprat, gas,

pogodan za poslovni pros-

tor.Cena 40.000 eura

P-69 m2, centar, blizu

Po{te, gas, terasa, 1.

sprat, gara`a. Cena 46.000

eura

P-70 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

lift, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 45.000

eura

P-72 m2, nov, centar, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

70.000 eura sa PDV-om

P-72 m2, nov, Avenija 2, 2.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

terasa, lift. Cena 58.000

eura

P-73 m2, Obili}eva, 1.

sprat, CG, terasa, u

odli~nom stawu. Cena

58.000 eura

P-73 m2 + 6 m2 terasa,

Alvaxinica, 1. sprat, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 60.000 eura

P-74 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, CG, terasa, lift,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura

P-75 m2, Avenija 2, 4.

sprat, dupleks, CG, terasa,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura

P-75 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

47.000 eura

P-75 m2, nov, kod fakulte-

ta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura

P-76 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG, terasa, odmah

useqiv. Cena 40.000 eura

P-76 m2, Balkanska, 2.

sprat, CG, dve terase. Cena

45.000 eura

P-78 m2, Vinara, 6. sprat,

lift, CG, dve terase. Cena

50.000 eura

P-80 m2, Qubi} kej, 4.

sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura

P-90 m2, Hotel Morava,

CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura

P-92 m2, nov, Kej, dupleks,

5. sprat, sa 5. spav. soba,

CG, lift. Cena 55.000 eura

sa PDV-om

P-95 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, dupleks, CG,

terasa. Cena 80.000 eura

K U ] E

P-60 m2 ( P+1), plac 10

ari, Pakovra}e, brvnara,

dva bunara, ulaz sa

asfaltnog puta, plastenik,

vo}wak, fontana. Cena

18.000 eura

P-70 m2, plac 4.13 ari,

kod Proletera. Cena

42.000 eura

P-70 m2 + 60 m2, plac 5

ari, Alvaxinica. Cena

50.000 eura

P-80 m2+45 m2, plac 5

ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor

P-90 m2, plac 10 ari,

Trbu{ani, kod kamenog

mosta. Cena 28.000 eura

P-92 m2, plac 5 ari,

{kola Ratko Mitrovi}.

Cena 45.000 eura

P-98 m2, plac 2 ara , kod

Bor~eve hale ili zamena za

stan. Cena 45.000 eura

Seosko doma}instvo, sa

7 ha zemqe u komadu,

pomo}ne prostorije. Cena

28.000 eura

P-105 m2 ( P+1 ), plac 2

a, Amixina. Cena 50.000

eura

P-120 m2, plac 4.20 ara,

blizu fakulteta. Cena

dogovor

P-250 m2, sa dva lokala u

prizemqu, plac 8 ari na

bedemu. Cena 56.000 eura

LOKALI

Rakova, 135 m2 sa maga-

cinom, kod Doma. Cena

10.000 eura

Viqu{a, 170 m2 sa maga-

cinom, plac 10 ari. Cena

7.000 eura

P-16 m2, centar, iza

Galije. Cena 3000 e/ m2 (

dogovor )

P-18 m2, Qubi} kej. Cena

18.000 eura

P-35 m2, centar, blizu

pijace. Cena 60.000 eura

P-49 m2, Alvaxinica. Cena

38.000 eura

P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a

podela na dva lokala od po

36 m2 sa mokrim ~vorom

P-105 m2, dupleks, kod

Hotel Morave. Cena 60.000

eura

PLACEVI

P-80 ari, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena 800

e/ar

P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN,

RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT.

CENA 38.000 E

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej

. Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,

H.Morava. Cena 38.000

eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 41.000

eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 41.000

eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 58.000

eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska, 3.

sprat, CG. Cena 39.000

E.

P- 55 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 32.000 E

P- 68 m2, Bawalu~ka, 4.

sprat, CG. Cena 44.000

E.

P- 48 m2, Avenija 1, VP.

Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 34.000 E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

P-42 m2, Kej, 4.sprat,

CG. Cena 26.000 E

P-38 m2, Nemawina, 3.

sprat. Cena 22.000 E

P-54 m2, Kej, CG. Cena

31.000 E

P-58 m2, Qubi}ska, CG.

Cena 37.000 E

P-77 m2, centar, 4.

sprat, CG, renoviran. Ce-

na 42.500 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

34 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

EKONOMSKA [KOLA U ^A^KU

Raspisuje

JAVNI POZIV

za prikupqawe ponuda za izvo|ewe studijskog putovawa za u~enike ~etvrtog razreda

Op{ti uslovi konkursa:

- Studijsko putovawe se izvodi po~etkom septembra 2014. godine

- Agencija mora omogu}iti pla}awe u 9 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od

novembra 2013. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko `iro-ra~una

{kole i tro{kovi prenosa padaju na teret agencije.

U cenu aran`mana ura~unati:

- prevoz komfornim turisti~kim autobusima,

- sme{taj u hotelima B kategorije (PP) – doru~ak, ve~era,

- sve ulaznice za posete lokalitetima,

- me|unarodno zdravstveno osigurawe,

- sve drumarine i takse prevoza u zemqi i inostranstvu,

- lekarska pratwa,

- usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus,

- ru~ak ili ve~era u povratku u Postojini.

Izbor izvo|a~a studijskog putovawa izvr{i}e roditeqi svih u~enika sada{weg

tre}eg razreda neposrednim glasawem.

Mar{uta putovawa:

- Severna Italija 4 no}ewa – 2 no}ewa u Lido di Jesolo i 2 no}ewa u Montekatiniju.

Posete: Firenci, Sijeni, Veroni, Pizi, Veneciji.

Svaka agencija za u~e{}e na konkursu treba da uplati iznos od 3.000,00 dinara, na

`iro ra~un {kole broj: 840-1212760-27, a na ime tro{kova ogla{avawa konkursa i

preuzimawa konkursne dokumentacije.

Konkursna dokumentacija se mo`e preuzeti li~no u {koli ili elektronski preko e-

maila: sekretar@ekonomska-cacak.edu.rsKonkurs ostaje otvoren 7 dana od dana objavqivawa.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/344-793 ili li~no na

adresi Gospodar Jovanova br.1, 32000 ^a~ak.

Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se tra`i po broju no}ewa i mestima pose-

ta ne}e biti razmatrane.

Svi ponu|a~i treba da dostave dokaz o licenci i spisak sredwih {kola u Srbiji

~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu u prethodne tri godine.

Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora, bankarsku

garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije ekskurzije.

Direktor {kole

Vladan Nicovi}

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA

PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-215/13-IV-2-

01 kojim je utvr|eno da investitor "NIS" a.d. Novi Sad nije du`an da izradi studi-

ju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta uklawawa postoje}e benzinske

stanice "^a~ak 1", na katastarskoj parceli broj 371 KO ^a~ak, u ulici Bate

Jankovi}a bb u ^a~ku.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se

preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Rado{ @. Maxare-

vi} ro|en je u Jan-

~i}ima 11. maja

1947. godine. Osnovnu

{kolu u~io je u Cagawa-

ma, Katri}ima i Prawa-

nima. Sredwu ekonomsku

zavr{io je u ^a~ku, a Fa-

kultet politi~kih nauka,

novinarski smer u Beo-

gradu. Radio je u Me|uop-

{tinskom istorijskom

arhivu u ̂ a~ku od 1. apri-

la 1974. do odlaska u pen-

ziju, 31. maja 2013. Posle

zavr{enog {estomese~nog

te~aja u mati~noj ku}i,

Arhivu Srbije, 1976. od-

lazi na istra`ivawe u

Arhiv Bosne i Hercego-

vine. U vi{e navrata bo-

ravio je u Sarajevu, istra-

`uju}i fond Drinske ba-

novine. Kopirawem do-

kumenata iz ovog tako va-

`nog fonda, upotpunio je

praznine koje su postojale

u fondovima organa upra-

ve sa podru~ja ~a~anskog

kraja, koji su znatno stra-

dali u toku Drugog svet-

skog rata i neposredno po

zavr{etku, posebno Grad-

skog poglavarstva i omo-

gu}io svim zainteresova-

nim istra`iva~ima da

dobiju celovitu sliku do-

ga|aja izme|u dva rata.

Istra`ivawa je nastavio

u Arhivu Jugoslavije i

Arhivu Srbije.

Direktor Arhiva bio

je od 1986. do 1990. godine.

Jedan je od pokreta~a ~a-

sopisa Izvornik, (1984) u

~ijoj je redakciji ostao

do danas kao va`an i

stru~an savetnik i sarad-

nik. Arhivski savetnik

postao je 1997, me|u prvi-

ma koji su ovo zvawe do-

bili van Arhiva Srbije.

Bio je organizator dva i

u~esnik u vi{e nau~nih

skupova. Objavio je niz

stru~nih i informativ-

nih radova, uz kori{}ewe

obiqa podataka do kojih

je dolazio marqivim is-

tra`ivawem arhivske

gra|e u vi{e arhivskih

ustanova. Wegovo pozna-

vawe mati~nih kwiga i

porekla porodica, kao i

naseqenih mesta na teri-

toriji ~a~anskog kraja

postalo je poznato, ne sa-

mo me|u kolegama, nego i

brojnim istra`iva~ima.

Kako je istakao dr Rado{

Qu{i}, sve wegove kwige

nastale su posle sveobu-

hvatnih istra`ivawa ar-

hivske gra|e i bibliote~-

kog materijala i bogate su

dokumentacione osnove.

Autor je monografija

Osnovna {kola “Ivo An-

dri}” u Prawanima 1858 –

1998, za koju je dobio na-

gradu iz Fonda “\ur|e Je-

leni}” pri Arhivu Srbi-

je (2000), Osnovna {kola u

Ro{cima 1906 – 2006.

(2009). Priredio je za

{tampu Zapisnike |a~ke

dru`ine Raji} i Zapisni-

ke sa sednica Op{tinskog

odbora op{tine ^a~ak

1918 – 1921. Koautor je

spomenice ^a~anski kraj u

NOB 1941 – 1945/Pali

borci i `rtve. Kwigom

Prvi gra|ani ^a~ka 1839 –

1914, o predsednicima

op{tine ~a~anske, zapo-

~ela je nova edicija Arhi-

va Pam}enici. Zna~ajan

doprinos dao je pri utvr-

|ivawu dana{wih naziva

mesta iz Turskih kata-

starskih popisa nekih de-

lova zapadne Srbije XV i

XVI vek, koje je priredio

Ahmed S. Ali~i}, u tri

toma uz veliku pomo} ta-

da{weg direktora Arhi-

va, Rado{a @. Maxarevi-

}a.

Radovi su mu objavqi-

vani u Gradcu, Glasu bi-

blioteke, ^a~anskom gla-

su, Disovom prole}u. Jed-

no je sigurno, sara|ivao je

i pomagao u pisawu svih

kwiga koje su nastale na

osnovu istra`ivawa u

Arhivu: od rodopisa do

hronika sela, od zadru-

garstva do hronologije

grada. Pona{ao se kao

najboqi arhivista, sazna-

wa do kojih je do{ao du-

gogodi{wim istra`iva-

wem, nesebi~no je delio

sa drugima.

Ostali su nedovr{eni

poslovi: sa Ministar-

stvom kulture, projekat o

privredno-urbanisti~-

kom razvoju grada u drugoj

polovini 19 veka; ubrza-

no je pisao nastavak Zapi-

snika sa sednica Op{tin-

skog odbora od 1921, pla-

nirana je promociju edi-

cije Pam}enici u Arhivu

Jugoslavije. Osta}e upam-

}en kao arhivist koji je

bio stalno na raspolaga-

wu istra`iva~ima, po-

sebno oko fondova organa

uprave, {kolstva, i izra-

de rodoslova, va`io je za

najboqeg poznavaoca de-

mografskih prilika na-

{ih krajeva. Wegovo fo-

tografsko pam}ewe i po-

vezivawe ~iwenica done-

lo mu je i neobi~an nadi-

mak „`iva enciklopedi-

ja“ .

Rado{ @. Maxarevi},

ostavio je sina Aleksan-

dra, lekara, k}er Milicu,

tehnologa, suprugu Mil-

ku, profesora, brata Dra-

gana, sestru Leposavu sa

porodicama. Komemora-

cija je odr`ana u prosto-

rijama Arhiva u petak 8.

novembra 2013. Sahrawen

je istog dana, na Mitrov-

dan, na grobqu u rodnim

Jan~i}ima pored ostalih

Maxarevi}a.

IN MEMORIAM

RADO[ @. MAXAREVI],

ARHIVSKI SAVETNIK

11. 5. 1947 – 5. 11. 2013.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS"

broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), ~lana 63. Pravilnika o

sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS"

broj 31/10, 69/10 i 16/11) i ~lana 5. i 19. Zakona o strate{koj proceni uticaja na

`ivotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS" broj 135/04 i 88/10), a u vezi sa oglasom o

javnom uvidu Nacrta Prostornog plana Op{tine Lu~ani i strate{ke procene uti-

caja na `ivotnu sredinu, objavqenog u "Ve~erwim novostima" dana 31. 10. 2013.

godine i "^a~anskom glasu" dana 01. 11. 2013. godine, Op{tinska uprava op{tine

Lu~ani obave{tava

DA ]E SE DANA 20. 11. 2013. GODINE SA PO^ETKOM U 10,00 ^ASOVA, U

PROSTORIJAMA OP[TINSKE UPRAVE OP[TINE LU^ANI, ULICA

JUGOSLOVENSKE ARMIJE BROJ 5, LU^ANI- SALA SO LU^ANI, PRVI

SPRAT, ODR@ATI JAVNA PREZENTACIJA NACRTA PROSTORNOG

PLANA OP[TINE LU^ANI I STRATE[KE PROCENE UTICAJA NA

@IVOTNU SREDINU.

Pozivaju se sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica da prisustvuju ovoj

prezentaciji u ciqu upoznavawa, davawa sugestija i primedbi.

OP[TINSKA UPRAVA

OP[TINE LU^ANI

Republika Srbija

OP[TINA LU^ANI

Op{tinska uprava

Broj: 06-56/09-02

Datum: 14. 11. 2013. godine

Lu~ani

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

^ITUQEPETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 35

SE]AWE

18. 11. 2008 - 18. 11. 2013.

ZORAN MUNITLAK

MIROSLAV VUKOVI]

Mom bratu MIRU

ZORAN sa porodicom

16614

10. 11. 2103. je preminuo, a 11. 11. 2013. ispratili smo na{eg najdra`eg

MIROSLAVA - ^ELA

VUKOVI]A

Imao si srce kao lav i borio si se kao lav. Bi}e{ uvek sa nama, ali bez

tvog pogleda ni{ta ne}e biti isto.

Voqeni samo odlaze, ali ne umiru nikada.

Zahvaqujemo se osobqu Grudnog odeqewa ^a~anske bolnice,

Ku}ne nege i Hitne pomo}i.

Tvoje LEPA i JASA

16613

S’ QUBAVQU, PO[TOVAWEM I ZAHVALNO[]U ^UVAMO

USPOMENU NA TEBE.

TVOJI NAJMILIJI

16612

^ITUQE

Dana 15. novembra 2013. navr{avaju se

DVE TU@NE GODINE od smrti majke i bake

Postoji qubav koju smrt na prekida i tuga koju vreme

ne le~i. Nedostaje{ nam.

K}erka QIQANA, sin BLAGOJE,

unuke ALEKSANDRA i NIKOLETA

16615

MILE

MILO[EVI]Pro{lo je godinu dana od smrti

na{e

Retki su qudi koji se ne utope u

more proseka.

TVOJI NAJMILIJI

MILKE

JOVANOVI]

iz Pridvorice

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

36 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE

na drage roditeqe

9. 11. 1993 - 9. 11. 2013.

RADOMIRKA RADA

9. 12. 2002 - 9. 12. 2013.

@IVKO

40 godina kako je oti{ao sa ovoga sveta,

ali mi ga nismo zaboravili.

ZORAN ZOKI PAJI]18.11.1986 - 18.11.2013.

Zoki, od tvog odlaska, za 27 godina, qudi i vreme su

uspeli puno toga da izbri{u i promene, ali nisu

uspeli da izbri{u na{u tugu i bol i da promene

na{a ose}awa.

Tvoja prekinuta mladost je na{a te{ka rana i vreme

je nije izle~ilo.

Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava.

TVOJI: seke ANKICA i RADA,

sestri}i SA[A i STIV i zet PERO

16603

OLGA JOVANOVI]

15.11.2010 - 15.11.2013.

Tri godine nisi sa nama, a jo{ uvek nas prati tvoj

bla`eni i topli pogled, plemeniti duh i an|eoski

lik i jo{ uvek `ivi{ u nama kao na{a zvezda

vodiqa. Hvala ti {to si postojala i uvek bila na{a

podr{ka u svemu. ^uva}emo tvoje srce koje kuca kraj

na{ega. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a

qubav. Uvek }e te voleti i uvek }e{ biti u srcima

tvojih:

}erki ANKICA i RADE,

unuka SA[E i STIVA i zeta PERA.

16602

Dana 10. 11. 2013. u 78-oj godini `ivota preminula je

na{a majka i baka

Vreme koje je pro{lo i vreme koje tek prolazi ne}e

izbrisati uspomene i se}awe na tvoj dragi lik.

Sinovi ZORAN i QUBOMIR,

snaja VESNA i unuci SAWA i NIKOLA.

16610

DOBRILA

PETROVI]

iz Trbu{ana

1936 - 2013

Tvoj osmeh i tvoja {ala zauvek

}e ostati me|u nama. Bio si vi{e od ~oveka, iznenadio

si nas i oti{ao bez re~i...

Ostavio si nas u velikom bolu...

Zauvek }emo te nositi u srcu.

Supruga ZORICA, sin NENAD,

}erka DANIJELA, zet RADE i unuk DESPOT

16609

MILOJE

]IROVI]

1955 - 2013

SE]AWE

16. 11. 2008 - 16. 11. 2013.

NENAD

PAUNOVI]

U subotu, 16. novembra 2013. godine u 14 ~asova na

grobqu u Baluzi obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i

qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga MA[INKA sa porodicom.

16607

MIROSLAVU

STEVANOVI]U

TULU

iz Baluge Preqinske

POSLEDWI POZDRAV

dragoj

DOBRILI PETROVI]

iz Trbu{ana

Dana 12. novembra 2013. napustio

nas je na{ voqeni

Posledwi pozdrav bratu Mi{u od

VIDOJA, VESNE,

DEJANA i KRISTINE

16616

MILOJE ]IROVI]

iz ^a~ka

Uspomenu na dragi lik ~uva}e prijateqi:

MILA i BULKA sa }erkom BIQANOM.

16611

Praznina, tuga i bol su ogromni, ali voqeni nikad

ne umiru.

Tvoji: majka NATALIJA, otac PERKO

i sestra RADMILA sa porodicom.

16608

DRAGOVAN POPOVI]

KAROiz Bresnice

1973 - 2013

NEDEQKOVI]

iz Qubi}a

Sa zahvalno{}u i ponosom ~uvamo uspomenu na Vas.

Sin MILUTIN, snaha DOBRILA, unuka SLA\ANA

i unuk SA[A sa wihovim porodicama.

16584

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

L E G E N D I

SLOBODANU

VUJADINOVI]U - BOLU(1943 - 2013)

FUDBALSKI KLUB

„JEDINSTVO” - KOWEVI]I

POSLEDWI POZDRAV

VELIKOM SARADNIKU

SLOBODANU

VUJADINOVI]U - BOLU(1943 - 2013)

POLUGODI[WI POMEN

IVANA DAVIDOVI]

profesor engleskog jezika

(1973 - 2013)

^uvamo te u mislima na{im

Okru`ena tugom i setom neizbe`nom

Ti si u svemu znanom i bla`enom

U svemu lepom tvoj se lik ose}a

Al dobrota i blagost tvog srca je najve}a

Ponosni smo {to smo te poznavali, dobrice na{a.

Kolektiv O[ „Dr Dragi{a Mi{ovi}”

16604

STANISLAVA

TEOFILOVI] - CANA25. 11. 1925 - 10. 11. 2013.

Dana 10. 11. 2013. godine izgubili smo na{u majku, svekrvu i baku.

Pamti}emo je zauvek kao velikog radnika, koja je imala uvek osmeh na licu.

Ponosni smo da smo imali takvu baku i slu`i}e nam za primer ~estitosti.

TVOJA ZAHVALNA PORODICA

16606

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 37

MESNA ZAJEDNICA

KOWEVI]I

^ITUQE

TU@NO SE]AWE

16. 11. 2005 - 16. 11. 2013.

MOMIR VILOTI]

iz Qubi}a

Dana 11. novembra, zauvek nas je napustila na{a

JELICA

NOVAKOVI]

1935 - 2013

Dana 18. 11. 2013. godine u 13 ~asova na Trbu{anskom

grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

Mnogo je lepih uspomena da te

ve~no pamtimo, da o tebi, sa

ponosom pri~amo i da te nikada

ne zaboravimo. @ive}e{ ve~no u

na{im srcima i mislima.

Supruga RADMILA, sinovi NEBOJ[A

i SLAVI[A, unuci NIKOLA, \OR\E

i \UR\INA i ostala rodbina.

16609

BUDISLAVU

RAKOVI]U

Dana 16. novembra 2013. u 13 ~asova dava}emo 40 dana

na{em dragom

VIDOJU

NIKOLI]U

Dana 19. novembra 2013. navr{avaju se TRI GODINE

od smrti na{e drage

MILOMIRKE

MICE BABI]

iz Vi~e

ro|ena 1954. godine

TU@NO SE]AWE

MIJAILOVI]

iz Sokoli}a

Samo je vreme pro{lo, a tuga i bol za Vama ostaje zau-

vek.

Sestra ZORA sa porodicom

15590

MILOMIR

24. 11. 1984.

MILAN

16. 11. 2004.

17. 11. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti

na{eg sina, oca, brata, supruga i ujka

Sine, pro|o{e dve godine od kako nisi sa nama. Tuga i

bol su sve ve}i i ve}i. Nikada te ne}emo pre`aliti

niti mo`emo.

Neka te an|eli ~uvaju kad mi nismo mogli.

TVOJI NAJMILIJI

15591

VLADISAVA

JELU[I]A

iz Jezdine

U nedequ, 17. novembra 2013. u 11 ~asova na

^a~anskom grobqu dava}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

WEGOVI NAJMILIJI: supruga MILKA,

k}erke NEVENA i JOVANA sa porodicama.

16597

RADOSAVU

VOJINOVI]U

LALU

SE]AWE

2003 - 2013

S qubavqu i po{tovawem

TVOJA PORODICA

15595

MAJSTOROVI]

Dr MILORAD

neuropsihijatar

Na{oj predivnoj

majci, baki i prabaki

da}emo ~etrdesetodnevni pomen 16. novembra

u 12 sati na ~a~anskom grobqu.

S qubavqu, weni najmiliji.

15596

RADI

BO[KOVI]

1926 - 2013.

Dana 12. 11. 2013. navr{ilo se 40

dana od smrti na{e majke

Ve~no zahvalni sinovi MILI], MILORAD

i MILIVOJE sa porodicama.

16598

VOJIMIRKE

TOMOVI]

iz ^a~ka

1931 - 2013

Dana 14. 11. 2013. godine navr{ilo se

DEVET GODINA od smrti dragog nam oca

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo te u

na{im srcima zauvek ponosni {to smo

imali radnog i po{tenog roditeqa.

Po~ivaj ve~no u miru.

Tvoja deca: DRAGI[A, QUBA i NATA

16599

MILOJKA NOVI^I]A

iz Vrani}a

Dana 16. novembra 2013. navr{ava se

17 godina od smrti na{e drage

Hvala ti na svemu.

Po~ivaj u miru.

Uspomenu na tebe ~uvaju: snaha MILICA,

unuk DRAGAN i unuka @IVANA sa porodicom.

15589

NATALIJE GLI[OVI]

iz Mili}evaca

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

38 PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

Vreme koje je pro{lo nije

izbrisalo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: suprug BA]O, sin DRAGAN

sa porodicom i }erka ANA sa porodicom.

15594

Wenim odlaskom nastala je nepremostiva praznina i

se}awe ponosa {to smo bili weni.

Uspomenu na wu ~uvaju porodice

GABOROVI] i JELU[I]

16601

Pozivamo wegove drugare da nam se pridru`e ovom

pomenu.

Wegovi: supruga IRINA, sin DRAGAN,

snaha IVANA, zet SA[A i unuci SANDRA,

MI[O, JOCO i PAJO.

16600

U ponedeqak, 18. 11. 2013. u 12 ~asova,

uz blagoslov vladike Jovana, dava}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Po~ivaj u spokoju, kao {to }e tvoja plemenita du{a u

nama zauvek.

Supruga IVANA i sinovi MIHAILO i MILAN

16605

DEJANU

KI]ANOVI]U

1969 - 2013

dipl. pravniku iz ^a~ka

Uzalud je brojati dane ali ne mogu vratiti

izgubqeno.

Vreme nije ubla`ilo tugu i bol, u na{em domu

praznina ostaje a mi te zauvek ~uvamo u srcu i misli-

ma.

TVOJI: supruga MITRA, }erka SLA\ANA,

zet VLADIMIR i unuci URO[ i IVANA.

16605

^ITUQE

Dana 15. novembra 2013. god. navr{avaju

se TRI GODINE od kako nije sa nama

na{a draga i voqena

Draga sestro, u srcima svih nas si

ostavila neizbrisiv trag. Ne}emo

dozvoliti vremenu da izbri{e se}awe na

tebe.

Sestra MINA i sestri} RADE

sa porodicom.

15593

Dana 18. novembra 2013. god. navr{ava se 27

tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi i

voqeni

ZORAN ZOKI PAJI]

Nisi sa nama, ali `ivi{ u na{im srcima i

na{im mislima. Uvek }e{ biti voqen i nezabo-

ravqen.

Tvoja tetka MINA i brat RADE sa porodicom.

15592

Dana 13. novembra 2013. navr{ilo se

SEDAM GODINA

od smrti moje drage i voqene sestre

DRAGANE VINI]

Dana 15. novembra 2013. navr{ilo se

TRI GODINE

od smrti moje drage sestre

OLGE JOVANOVI]

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uva sestra DANA i zet VEQA.

16606

Dana 18. novembra 2013. godine, navr{ava se

27 GODINA

od smrti na{eg dragog sina

ZORANA ZOKIJA PAJI]A

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe.

Uvek si u na{im mislima i srcima.

Otac VEQA i majka DANA.

16606

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE 39

Draga sestro, nikada ne}u dozvoliti da padne{ u zaborav.

Tvoja sestra DANA i zet VEQA.

16606

OLGA

JOVANOVI]

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE