Inovacija radnog mesta MENADZERA PRODAJE.doc

Prilog 1

SEMINARSKI RADPredmet: Primena ICT-praktikumINOVACIJA RADNOG MESTA MENADERA PRODAJEMentor: Student:

Broj indeksa aak, februar, 2009. godina.

Sadraj

UVOD2

1.POJAM PRODAJE3

2.DEFINICIJA INOVACIJA4

3.MENADMENT INOVACIJA6

3.1. Komunikacija sa ljudima6

3.2. Inovacioni miks 6

3.3. Proizvod 7

3.4. Proces 8

3.5. Pozicija 8

3.6. Paradigma 9

4.INOVATIVNA FUNKCIJA PRODAJE10

4.1. Prodaja kao inovativna funkcija10

4.2. Sadraj inovativne funkcije prodaje11

4.3. Pozicioniranje inovacija u prodaji13

5.ZAKLJUAK15

6.LITERATURA17

INOVACIJA RADNOG MESTA

Rezime: Bez obzira na nivo tehnoloke sofisticiranosti konkurentnost je postao imperativ opstanka i prosperiteta a odrati konkurentnu prednost postao je zajedniki imenitelj za sva preduzea irom sveta. Da bi se odrala konkurentna prednost ogromna je potreba za inoviranjem i uvoenjem inovacija irokog spektra.

U svakodnevnoj upotrebi daju se mnoge definicije i tumaenja pojma "inovacija" s obzirom da u naem okruenju postoji nerazumevanje kada se postavi pitanje ta je inovacija. Pojednostavljeno reeno inovacije podrazumevaju promenu i sposobnost (pojedinaca i firme) upravljanja tokom vremena. U ovom radu e biti vie rei o inovacijama radnog mesta menadera prodaje.Kljune rei: inovacija radnog mest, prodaja.UVOD

U robnoj proizvodnji proizvodi se za trite. Roba ili usluga trai kupca kao drugu stranu koja je neophodna za proces razmene, a prodaja se pojavljuje kao infrastruktura razmene. Razmena se mora promatrati vie kao proces nego kao dogaaj. Uprocesu razmene prodaja je vana za obavljanje transakcije kao razmene vrednosti izmeu dve ili vie strana. O prodaji se moe govoriti iz vie aspekata.

Pojam prodaje obino izaziva brojne asocijacije. Prodaja kao in, prodaja kao organizacijska jedinica unutar organizacijskog ustroja preduzea, prodaja kao poslovna funkcija, prodaja kao rezultat poslovanja, prodaja kao kriterijum poslovne uspenosti, prodaja kao poslovni proces i sl. Povezivanje pojma prodaje s bilo kojim od ovih aspekata ispravno je, ukoliko se vodi rauna o kontekstu u okviru kojeg se pojam prodaje koristi. Uprkos tome svaki od ovih aspekata ima sasvim odreeno znaenje. Ukoliko se proizvodnju tuma i kao svrsishodnu delatnost ljudi koja nije sama sebi svrhom, ve proizvodnja dobara za prodaju, onda prodaja postaje merilom svrsishodnosti proizvodnje.

1. POJAM PRODAJE

Prodaja predstavlja in kojim je neto prodano. Prodaja je takoe deo ili delatnost u preduzeu koje se bavi prodajom. Posledino, prodati znai dati to drugome u trajno vlasnitvo za odreenu cenu. Prodaja je vana karika u lancu reprodukcije, pa ak i uslov za ponavljanje ciklusa reprodukcije. To je posebno izraeno u jednom od glavnih krunih tokova pokretneimovine (novac u banci i blagajni, potraivanja, zalihe, investicije i sl.) u sveukupnom krunom toku kapitala.

Slika 1. Kruni tok pokretne imovine

Izvor: www.economistline.com

Prodaja se pojavljuje kao faktor transformacije zaliha gotovog proizvoda u oploen novac, dakle novac uvean za dodatnu vrednost. Bez te transformacije ne bi bilo mogue zapoeti novi ciklus reprodukcije. Potekoe u funkcionisanju prodaje koje se najee minifestiraju kroz velike zalihe gotovih proizvoda trebaju podstaknuti na razmiljanje i analiziranje svrsihodnosti proizvodnje, odnosno proizvoda koji ostaju na zalihama i ne pronalaze kupca. Slino je i sa prodajom (pruanjem) usluga. Situacija koju karakterie slaba potranja za uslugama, slina je situaciji porasta zaliha gotovih proizvoda u proizvodnim preduzeima.

Na koji e nain i kojim intenzitetom prodaja delovati na proces reprodukcije zavisi o sloenosti lanca prodaje, tj. o broju karika (posrednika) izmeu proizvoaa i potroaa. Mogui oblici lanca prodaje prikazani su Slikom 2.

Slika 2. Oblici lanca prodaje

Izvor:www.economistline.comBroj posrednika moe biti i vei ukoliko se ukljui vie trgovina na veliko. Posebno je to karakteristino u meunarodnom robnom prometu gde broj posrednika moe biti vei. Svako poveanje broja posrednika u lancu prodaje najee predstavlja razlog poveanju cena za krajnjeg korisnka (potroaa).

2. DEFINICIJA INOVACIJASpominjanje inovacija najee navodi na pomisao da je to neto to je povezano sa fundamentalnim naukama, da je to pitanje nauke i istraivanja ili dravne podrke. Sledee to se pomisli je da su inovacije samo pronalasci, neto to je povezano usko sa intelektualnom svojinom pri emu se pod tim najee podrazumeva da to mora obavezno da bude patent.

Meutim, inovacije su vie od pukog naunog otkria, jer ne postoje industrije niske tehnologije, ve samo preduzea niske tehnologije. Najuniverzalnija definicija inovacija bi glasila da inovacija podrazumeva obnavljanje i irenje dijapazona proizvoda, usluga i njihovih trita; uspostavljanje novih naina proizvodnje, nabavke i distribucije; uvoenje promena u nain upravljanja, organizaciju rada, uslove za rad i vetine radne snage.

Jasnija i kraa definicija bi bila da su inovacije transformacija ideja u nove ili unapreene tehnoloke procese ili proizvode sa izlaskom na trite, nove organizacione sisteme ili nov pristup uslugama. Jo jedna dilema se javlja kod onih koji bi da pozitivno razmiljaju o inovacijama. Da li neto to je novo za firmu, region ili ak i za Srbiju moe da bude inovacija. Odgovor je ligino potvrdan. Jer inovacija podrazumeva uspeno eksploatisanje novih ideja: sopstvenih ili tuih, osmiljenih u sopstvenoj radionici ili preslikanih iz drugih sredina. Svakako da treba voditi rauna da niti je poeljno niti je mogue uvek inovaciju bukvalno preneti-preslikati. Mora se voditi rauna da li je ona primenljiva za uslove ambijenta u kome se privreuje i da li se prenoenjem inovacije ne povreuje neije pravo,npr. patentno ili autorsko pravo.

Nove ideje mogu da podrazumevaju i da se odnose na neki novi ili poboljani proizvod odnosno uslugu, ali takoe i na nain na koji se proizvod odnosno usluga isporuuju. Preduzee koje sebe smatra inovativnim nastoji da povea svoju konkurentnost konstantnim usavravanjem svojih proizvoda, procesa i usluga, kao i svoje organizacije, metoda i struktura. Postalo je oigledno da kljuni faktor sposobnosti zemalja da odre privredni rast i konkurentnost lei u tome da aktiviraju inovacije i uenje.

Odrati konkurentnu prednost je postao zajedniki imenitelj za sva preduzea irom sveta, pa je bez obzira na nivo tehnoloke sofisticiranosti, ovo postao imperativ opstanka i prosperiteta. Postoji 10 osnovnih razloga zato su inovacije neophodne:

Poboljanje kvaliteta proizvoda (58%),

Osvajaju se nova trita (44%),

Smanjuju se trokovi radne snage (42%),

Poveava se obima proizvoda (37%),

Poveava se fleksibilnost prozvodnje (28%),

Bre usaglaavanje sa standardima i propisima (27%),

Smanjuje se uticaj na okolinu (25%),

Smanjuje se potronja energije (21%),

Smanjuje se potronja materijala (20%),

Ubrzava se zamena postojeih proizvoda (14%) Izvori informacija za inovacije mogu biti: institucije vieg obrazovanja; zaposleni u preduzeu (interni izvor), konsultanti, klijenti-kupci, sajmovi-izlobe, konkurenti, snabdevai (materijal, oprema, komponente, softver i sl), sastanci-konferencije, prezentacije, Internet, privredna tampa-struni asopisi, patentna dokumentacija, iInstitucije vieg obrazovanja.Faktori koji najee ometaju inovacije (prepreke) mogu biti: previsoka cena, previsok rizik, nedostatak sredstava, nedostatak informacija o tritima, nedostatak kvalifikovane radne snage, organizaciona krutost preduzea, neusklaenost sa standardima, propisima, nedostatak interesovanja od strane klijenata, nedostatak informacija o tehnologijama itd.

3. MENADMENT INOVACIJA U prethodnom delu seminarskog rada smo pisali o inovacijama i njihvo oj definiciji i zakljuili da mogu biti stimulisane i da se njima moe upravljati. Takoe definisali smo pojam inovacija i videli kako se one stimuliu. U ovom delu seminarskog rada razmotriemo kako da posmatramo i analiziramo proces inovacija u naoj organizaciji u funkciji prodaje. 3.1. Komunikacija sa ljudima Problem je to to inovacije moemo primeniti bilo gde. Sve je mogue unaprediti (uiniti boljim). Menadment inovacija je multi disciplinarna oblast koja pokriva svaki aspekt kompanije ili organizacije na koju je primenjen. Kako onda suziti fokus i posmatrati specifine oblasti vaeg poslovanja. 3.2. Inovacioni miks Do sadad smo ve mnogo toga uli i proitala o 4 P marketinga ili takozvani marketing miks. To su cena-Price, proizvod-Product, distribucija-Place, promocija-Promotion. Oni su kreirani kako bi se proces istraivanja i analize u marketingu suzio i sveo na specifine probleme. Takoe postoje i 4 P inovacija. To su proizvod-Product, proces-Process, pozicija-Position i paradigma-Paradigm. Sada emo da sagledamo svaki od ovih pojmova i vidimo ta znae, koristei studiju izmiljenog sluaja (case study). Da se posluimo jednostavnim primerima, neim to bi svakome bilo prepoznatljivo. Recimo da zamislimo malu pekaru. Gde god da ivite sigurno moete vizualizovati pekaru u vaem komiluku gde redovno svraate i kupujete peciva. Takoe, hajde da iskoristimo jo jedan paralelan sluaj. Na primer, nau lokalnu optinu, ili jo preciznije, kancelariju gde vadimo izvode iz knjige roenih. Na dalje emo ove primere da zovemo pekara i krtenica. 3.3. Proizvod Kako bi smo inovirali proizvod ukoliko mi lino upravljamo tom zamiljenom pekarom? Prvo to nam pada na um je da probamo nove proizvode, nove sastojke, oblike, boje i tome slino. To sve zvui u redu, i ako se novi proizvodi lepo prodaju, imamo pravu inovaciju. Ali kao i njegov brat marketinki P, i sa inovacionim P postoje mnogi dodatni aspekti koje moemo da uzmemo u razmatranje. Takoe moemo da unapredimo i pakovanje, metode isporuke, sveinu proizvoda, i tome slino. To vai za bilo ta vezano za proizvod nae pekare, to moe da se unapredi. Da ne zaboravimo, najvaniji uslov koji primenjene nove ideje moraju da ispune, kako bi postale inovacije, je da budu isplative, profitabilne. Da pogledamo sada sluaj krtenica. Oni maju proizvod koji je tampano pare hartije, ali je sutina ovog proizvoda u uslugama, koju vama kao graaninu pruaju. Naravno oni mogu promeniti izgled krtenice i uiniti je lepom, stilizovanijom i sa vie boja, ali da li je to sutina inovacije ovog proizvoda? Kao graanin mi bi smo verovatno bili zainteresovani u inoviranje drugih aspekata, kao vreme isporuke (ekanje na red), kvalitet usluge (nasmejani slubenici), i vreme rada (24 asa?). Tu moemo videti da se posmatranje pojma proizvoda moe vriti iz razliitih aspekata. Ve odavno, na globalnom tritu, zadovoljstvo korisnika usluga je neto o emu se vie i ne diskutuje, ve se prihvata kao neto neprikosnoveno. To znai da bi promene proizvoda-krtenice sa vaeg aspekta korisnika usluga, nas uinile zadovoljnim graaninom-glasaem i nedvosmisleno kvalifikovalo ove nove ideje, promene kao pravosnane inovacije. ak i u ovom prvom primeru, moemo uoiti vanost potrebe da svaki lan organizacije ima svoje uee u inoviranju, ili da bude deo inovacione kulture organizacije. Ukratko, potrebno je da svako inovira. Zato? Pa zato to su recimo u pekari prodavci uz tezgu ti koji direktno komuniciraju sa muterijama. Kao to smo ve pomenuli, u modernoj ekonomiji zadovoljni kupac je sinonim za profitabilnost. Samim tim ovo razmiljanje vai i za optinu, odnosno na sluaj krtenica. Nasmejani graani su jasan znak profitabilnosti kako za pekaru tako i za optinu. Samo to se za optinare ova profitabilnost oitava u trenutku izbora za optinske politiare-inovnike. 3.4. Proces Koji sve procesi postoje u poslovanju jedne pekare? Moemo pomisliti na direktne procese proizvodnje, kao na pripremu testa, peenje peciva, i jo mnogo tota. Meutim postoje i mnogi drugi procesi, kao oni povezani sa nabavkom ili prodajom, upravljanjem, zapoljavanjem radne snage, pa ak i knjigovodstvom. Ovde moemo videti da pojedini P inovacija nisu striktno izdiferencirani. Mnogi aspekti inovacije proizvoda koje smo prethodno razmatrali su ustvari procesi, tako da ih i ovde moemo razmatrati. To znai da su inovacije u oblasti procesa sve ono to moemo uiniti da unapredi procese u naoj organizaciji, tako da budu bri, efikasniji, ili jeftiniji. Sve u svemu to su sve one nove ideje primenjene na unapreenje postojeih procesa koje rezultiraju poveanom profitabilnou. To znai i inoviranje potpuno novih procesa da zamene one postojee. to se tie primera optine i krtenica, siguran sam da biste rado pogledali u njihove procese (brzine pua). Za svaku organizaciju, da bi efikasno funkcionisala, sutina je u inoviranju kako spoljnih (u odnosu na korisnike), tako i unutranjih procesa (izmeu sebe). Kako komuniciraju meusobno, kako se njima upravlja, kakav je sistem odluivanja, i tome slino? 3.5. Pozicija Moda smatrate inovacionu poziciju slinu promociji u marketing miksu, ali to nije sluaj. Pozicija je vezana za linu percepciju ljudi. Ona je psiholoka kategorija, dok je promocija samo jedan od procesa u organizaciji koji utie na ovaj aspekt inoviranja, na poziciju. Pogledajmo sluaj pekare. Koju percepciju njihove muterije imaju o njima? ta je sa zaposlenima, ili njihovim poslovnim partnerima, ili pod izvoaima? Da li plaaju raune na vreme, ili isplauju plate? Mnoge stvari utiu na percepciju koju ljudi mogu o vama imati. Danas, na globalnom tritu, pozicija znai sve. ta ini organizaciju profitabilnom nije u tome koliko su njihovi proizvodi ili usluge dobri, ve kakvu percepciju o njima imaju kupci. Ko to ve pomenusmo, sutina je u osmesima na licu kupaca ili korisnika. Za optinu to su osmesi zadovoljnih glasaa. 3.6. Paradigma Ovo je dosta specifina inovaciona kategorija. Tie se promena (uglavnom radikalnih) u nainu funkcionisanja neke organizacije. Moe biti u vezi bilo ega. Za pekaru to moe biti u nainu prodaje proizvoda, recimo prelazak od direktne prodaje u radnji, na prodaju na veliko (catering), ili na prodaju na internetu. Zamislite on-line pekaru. Naravno, da bi postala inovacija ta primenjena nova ideja, promena mora biti profitabilna. Radikalne promene ne podrazumevaju obavezno i bolje poslovanje. Prelazak na proizvodnju i distribuciju vegetarijanske hrane u kraju gde se jede jako puno mesa, verovatno ne znai i bolji biznis.

Optina takoe moe da inovira pomerajui paradigmu naina na koji funkcionie. Mogu da preu na korienje interneta i omogue prijavu za izdavanje krtenica on-line. Takoe. mogu da omogue i plaanje usluga on-line, pa i isporuku gotovih dokumenata potom. Moda smo otili suvie daleko, ali to su sve realne mogunosti koje kao rezultat primene profitabilnih ideja predstavljaju korisne inovacije. Zamislite da umesto u dugakom redu, svoju potrebu za krtenicom reavate putem kompjutera i interneta od kue. Ne zaboravimo da ovaj inovacioni miks ne predstavljaju uske i nezavisne kategorije. Granice izmeu njih su isprepletene i maglovite. Kompanija ili bilo koja organizacija moe koristiti neke, ali i sve zajedno u isto vreme. Unapreenje procesa moe rezultirati boljim proizvodom. Bolji proizvodi doveli bi do bolje pozicije. Vano je da bilo koji deo inovacionog miksa odabrali, uvek postoji jedinstveni cilj, a to je da primena inovacija uini nau organizaciju boljom, efikasnijom i profitabilnijom.

4. INOVATIVNA FUNKCIJA PRODAJE

4.1. Prodaja kao inovativna funkcija

Poslovna inovativna funkcija pojmovno se odreuje kao skup povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja poseban zadatak preduzea s ciljem stvaranja proizvoda odnosno pruanja usluge. Funkcionalni oblik organizacijskih struktura u svojoj osnovici ima grupisanje istorodnih, slinih, neposredno zavisnih ili meusobno uslovljenih poslova u preduzeu. Funkcionalna organizacijska struktura je najei oblik organizacijske strukture preduzea, a jo se naziva tradicionalnom, odnosno klasinom jer predstavlja prvi i najstariji sistem strukturiranja organizacije nakon razvoja poetnih organizacijskih struktura.Na modelisanje organizacijske strukture preduzea utiu brojni inioci. Postoji visok stepen suglasnosti oko njihove podele na dva osnovna skupa:

unutranji inioci, na koje preduzee moe uticati, i

spoljanji inioci, na koje preduzee ne moe uticati ve im se prilagoava.

Kod odreivanja unutranjih inilaca organizacije i njihove meusobne povezanosti i vanosti u modelisanju organizacije preduzea, polazi se od tvrdnji da su svi inioci koji utiu na formiranje organizacijske strukture meusobno povezani i u kauzalnom odnosu. Pri tome, svaki se inilac moe i treba posmatrati zasebno, ali i svi inioci zajedno kako bi se sagledao njihov sinergijski uinak.

Slika 3. Meusobni odnos unutranjih iinilaca organizacije

Izvor: Pere Sikavica i Mijo Novak, Poslovna organizacija, Zagreb, 1999, str. 73.

Spoljnji inioci koji utiu na modelisanje optimalne organizacijske strukture jesu oni na koje menadment nema uticaja, ve ih treba upoznati i svojim aktivnostima im se to bolje prilagoavati. Ukoliko menadment preduzea u tom nastojanju ne bi bio uspean, doveo bi u pitanje ostvarivanje optih i posebnih menaderskih ciljeva preduzea. Spoljnje inioce moemo jednostavno nazvati okruenjem. Analiza okruenja svakako treba da prethodi procesu poslovnog planiranja. 4.2. Sadraj inovativne funkcije prodaje

Sadraj inovativna funkcije prodaje odreen je osnovnim poslovima koji sadre odgovarajue aktivnosti koje je potrebno izvriti na operativnon nivoui u preduzeu. To su sledei osnovni zadaci i operativne aktivnosti:

analiza promena motiva i sadraj potranje za proizvodom/uslugom, analiza globalnih kretanja u ponudi i potranji za proizvodom/uslugom, obrada podataka i oblikovanje informacija o strukturi domae potranje, obrada podataka i oblikovanje informacija o strukturi inostrane potranje, izrada marketinke strategije nastupa na tritu, analiza i priprema kapaciteta za prodaju proizvoda/usluga, kalkulacija cijena i izrada prijedloga cijena po segmentima trita i ugovorima, priprema ugovora o prodaji, prikupljanje, obrada i izrada liste narudbi, obrada prispelih informacija od maloprodaje i veletrgovaca te prenoenje informacijske osnovice proizvodnji (razvoju), priprema predloga promotivnih aktivnosti, izrada plana nastupa na sajamskim priredbama, organizacija konferencija za novinare, izrada plana budeta nastupa na tritima, komunikacija s tritem, priprema ulaznih parametara za istraivanje zadovoljstva kupca/korisnika, analiza uinka prodajne politike i odabira poslovnih partnera, predlog mera i aktivnosti za unapreenje prodaje, poslovi obrade narudbi i distribucija podataka za ispunjenje narudbi, analiza naplate potraivanja za prodane proizvode/usluge, analiza i prijedlog naina stimulacije prodaje.

Ovi poslovi objedinjeni su u inovacijama prodaje (funkcija marktetinga), a moe ih izvriti sopstvena marketinka sluba ili deo neke druge slube, ukoliko se radi o manjem preduzeu. Nosilac funkcije marketinga (prodaje) u preduzeu moe biti sektor, sluba ili odeljenje marketinga odnosno prodaje, zavisno o delatnosti preduzea i njegovim osobenostima. Meutim, postoji znaajna razlika izmeu marketinga i prodaje. Marketing zapravo nije prodaja. Prodaja je samo vrh marketinke ledene sante.

4.3. Pozicioniranje inovacija u prodajiInovacije u prodajise na taj se nain pozicioniraju u funkcionalnoj organizaciji preduzea. Mesto prodaje kao funkcije u organizacijskom ureenju preduzea zavisi o osobenostima preduzea. Npr. ukoliko se radi o preduzeu kojem je prodaja glavna delatnost, prodaja moe organizacijski biti na prvom menaderskom nivou, odnosno na nivou sektora.

Slika 4. Prikaz inovativne funkcije prodaje na prvom menaderskom nivou


U sluajevima kada prodaja nije glavna delatnost preduzea, nije nuno inovativna funkcija prodaje u organizacijskoj strukturi pozicionirati na prvoj menaderskom nivou. Meutim, potrebno je sagledavati poslovnu funkciju marketinga kao skup meusobno povezanih poslovnih funkcija ili procesa: funkcije marketinga (prodaje) i poslove nabave. U tom sluaju funkcija prodaje moe biti na drugom menaderskom nivou nivo slube, kako je prikazano Slikom 5.

Slika 5. Prikaz funkcije marketinga na prvom menaderskom nivou


Poslovna funkcija prodaje moe biti pozicionirana i na treem menaderskom nivou, dakle na nivou odelenja.

Slika 6. Prikaz inovativne funkcije prodaje u okviru sektora marketinga


Funkcija prodaje u okviru sektora marketinga moe biti organizovana kroz odelenje domae prodaje i odelenje izvoza. Domaa prodaja moe biti organizovana na nain da su odvojeni poslovi veleprodaje i maloprodaje. Izvoz (prodaja u inostranstvu) moe biti organizovan po segmentima trita na regionalnom principu. Koji e model pozicioniranja inovativne funkcije marketinga (prodaje) menadment izabrati zavisie o kombinaciji i meusobnom uticaju unutranjih i spoljanjih inilaca organizacijske strukture.

5. ZAKLJUAKKroz itavu ljudsku istoriju ideje su uvek bile vane, ali nikada nisu bile toliko potrebne i dragocene kao danas. Ameriki marketinki strunjak Bob Foster ideje naziva tokovima progresa, navodei da bez njih vlada stagnacija, stoje u dananje vreme ravno porazu.

Informatika era iji smo savremenici, nametnula je stalni protok novih ideja kao uslov razvoja potencijala svakog pojedinca, kompanije i itavog drutva. Savremeni kompjuterski sistemi preuzeli su veliki deo naih svakodnevnih, rutinskih, tehnikih poslova, ali su sa druge strane oslobodili prostor i poveali zahteve za kreativnim delom posla za koji oni nisu sposobni.Upravo zbog toga, za svakoga od nas, sposobnost da stvaramo nove ideje u velikoj meri opredeljuje uspeh u poslu kojim se bavimo.

U dananje vreme inovacije ne predstavljaju samo nove proizvode. Inovacije su i osmiljavanje novih procesa i izgradnja novih trita koja zadovoljavaju potrebe potroaa. Kako su Internet i globalizacija proirile more novih ideja, najvanije je izabrati prave i sprovesti ih na trite u rekordnom roku. Devedesetih, inovacija je bila nova tehnologija i kontrola kvaliteta i cene. Danas, inovacija predstavlja borbu da se organizacija izgradi na principima efikasnosti, kreativnosti i rasta. Postoji mnogo razliitih stvari koje potpadaju pod rubriku inovacije od ideje do njenog sprovodjenja. Dananji pojam inovacije nema nikave veze sa tehnologijom.

Inovacije su postale jedan od najvanijih vektora odrivog razvoja preduzea i ekonomskog prosperiteta celog drutva. Preduzea moraju stalno da unapreuju ili obnavljaju svoje proizvode i usluge, ukoliko ele da odre ili osvoje udeo u tritu i ostanu konkurentni. Preduzea esto investiraju velike iznose u istraivanje i razvoj i na reklamiranje i marketing svojih proizvoda. Do ovih investicija nee doi ukoliko preduzea nisu u poziciji da povrate svoje trokove. Odgovarajua i efikasna zatita intelektualne svojine daje inovativnim preduzeima moan podsticaj za investiranje i doprinosi ekonomskom napretku.

Inovacije se nadovezuju jedna na drugu, i svaki pronalaza i kreator je dunik onima koji su bili pre njega. Zatita intelektualne svojine podstie ovaj virtuelni ciklus inovacija i kreacija. Ona obezbeuje da oni koji unapreuju prethodne radove dobiju nagradu, a da ove nove ideje mogu zatim da koriste drugi. Ovaj proces lei u osnovi dugoronog ekonomskog razvoja.

Sutina inoviranja je da mora biti bazirano na realnosti. Ne na tome ta bismo mi eleli da postignemo primenjujui nove i originalne ideje, ve na onome to je mogue postii. Nove ideje, da bi bile korisne, moraju pre svega biti praktine. Da ukljue pozitivne primere iz prolosti, ali uz detaljna istraivanja postojeih uslova okruenja. To je i sutina menadmenta inovacija. Prvo, da se paljivo istrae uslovi okruenja i time stekne prava slika postojeeg stanja. Drugo je uvoenje i eksploatacija novih ideja (promena), ali samo kao rezultat realnih potreba ljudi. Samo tada kad su svi zahtevi i glasovi uslieni, mogu nove ideje biti profitabilne i korisne, i samo tada one postaju inovacije.

Najee, u veini kompanija ili organizacija, ljudi se plae da inoviraju jer podrazumevaju da oni za to nisu zadueni ili da to nije u opisu njihovih radnih mesta. U bilo kojoj savremenoj organizaciji, svako od zaposlenih mora lino doprineti svojim idejama, kako bi ona mogla da postane i ostane inovativna. Na globalnom tritu to odluuje profitabilnost i uspeh ili propast i odumiranje.6. LITERATURA1. Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetnitvo, "Privredni pregled", Beograd

2. Kotlica, S. (2000): E-konomija, "Ekonomika preduzetnitva", Beograd

3. Mili, S. (1986): Organizacija inovacijske aktivnosti, "Poslovna politika", Beograd4. Milievi, V. (1989): Preduzetnitvo kao faktor poslovne efikasnosti savremenog preduzea, "Poslovna politika"

5. Momilovi, V. (2001): Liderstvo u maloj organizaciji, "Kvalitet",Beograd

6. orevi, B. (1995): Osnove menadmenta, "List", Ni7. Oani, M. (1989): Inventivno stvaralatvo - bez pravog zamaha, "Poslovna politika", Beograd 8. Petkovi V.: (2006), Preduzetnitvo, VP, aak9. Rkalovi, S. (2001): Kreativnost i inovacija, "Kvalitet", Beograd 10. Radosavljevi, . (1989): Preduzetnitvo - uslov efikasnosti organizacije, "Poslovna politika", Beograd11. Aleksandar Damnjanovi Grozdani R., Labovi D. (2008), ICT AS QUALITATIVE FACTOR, PRE-LOSS OBJECTIVE AND TOOL OF ENTERPRISE RISK MANAGEMENT, 12th International Research/Expert Coference, "Trends in the Development of Machinery and Associated Technology", TMT., Istanbul, Turkey, 26.-30. August 2008.12. http://www.economistline.inovativnost.php (Preuzeto 23.01.2009. godine)13. http://www.ecfiyugonetkjulds=DOCUMENTS (Preuzeto 23.01.2009. god.)PRODAJA

To moe biti razlogom da proizvoai organizuju sopstvenu distributivnu, odnosno trgovinsku mreu.

Mili, S. (1986): Organizacija inovacijske aktivnosti, "Poslovna politika", Beograd, str 75

Inovacije predstavljaju izazov za svaki biznis i svaki sektor, pogotovo za one koji su izloeni meunarodnoj konkurenciji na domaim i izvoznim tritima. Inovacije konkretno mogu podrazumevati: da one budu stvar marketinga ve postojeeg proizvoda ili promene poslovnog modela. Korisno je takoe napraviti razliku izmeu inkrementalne inovacije kod koje se ono to se radi moe raditi bolje i radikalne inovacije kada se eli uvesti potpuno novo u svetu.

Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetnitvo, "Privredni pregled", Beograd,str 48


Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetnitvo, "Privredni pregled", Beograd,str 87


Peter Drucker, jedan od vodeih teoretiara menadmenta, definie to na sledei nain: ovek moe pretpostaviti da e uvek biti potrebe za nekom prodajom. Ali cilj marketinga je prodaju uiniti suvinom. Cilj marketinga je znati i razumeti potroaa tako dobro da mu proizvod ili usluga u potpunosti odgovaraju i da sam proizvod sebe prodaje. Idealno, marketing treba da rezultira potroaem koji je spreman na kupovinu. Sve to je tada potrebno je proizvod ili uslugu uiniti dostupnim..."

PAGE 17

Documents

Inovacija radnog mesta MENADZERA PRODAJE.doc