Internet Skripta 2011

Dr Svetlana Lazarevi Petrovi

INTERNET(SKRIPTA)

Internet ______________________________________________________________________

Visoka poljoprivredna kola abac abac, 2011.

Autor:

Dr Svetlana Lazarevi PetroviIzdava:

Visoka poljoprivredna kola strukovnih studija abac

2

Internet ______________________________________________________________________

SADRAJUVOD 1. POJAM I ZNAAJ INTERNETA 2. NASTANAK I RAZVOJ INTERNETA KAO MODERNE TEHNOLOGIJE Odreenje Interneta 2.2. Istorijski razvoj Interneta 2.2.1. Nastanak Interneta (60-te godine) 2.2.2. Razvoj Interneta (70-te godine) 2.2.3. Rast Interneta (80-te godine) 2.2.4. Eksplozija rasta Interneta (90-te godine) 2.2.5. Budunost mree 3. SPECIFINI FAKTORI RAZVOJA INTERNETA 3.1. Razvoj Interneta na globalnom nivou 3.2. Razvoj i korienje Interneta na pojedinim kontinentima 3.3. Interni faktori razvoja Interneta 3.3.1. Informaciono-komunikaciona infrastruktura i arhitektura 3.3.2. Kadrovski potencijal 3.4. Eksterni faktori razvoja Interneta 3.4.1. Ekonomska razvijenost 3.4.2. Tehniko tehnoloko okruenje 3.4.3. Socioloko kulturoloki faktori 3.4.4. Politiko pravni faktori 3.5. Faktori brzog razvoja upotrebe Interneta 3.6. Istorijski razvoj mrea i Interneta u Srbiji 4. SPECIFINOSTI RAZVOJA INTERNETA U SRBIJI 4.1. Postojee stanje Interneta u Srbiji 4.2. Perspektive razvoja Interneta u Srbiji 5. PRISTUP INTERNETU 5.1. Servisi Interneta 5.1.1. WWW (World Wide Web) 5.1.2. Elektronska pota (E-mail) 5.1.3. Diskusione grupe (Newsgroups) 5.1.4. Telnet 5.1.5. Prenos fajlova (FTP) 5.1.6. "et" Interaktivno komuniciranje 5.1.7. Modeli pristupa Internetu 6. ZAKLJUAK LITERATURA 4 7 9 13 15 15 16 17 17 18 21 21 22 23 24 25 26 26 29 29 30 30 33 35 38 41 44 46 47 49 49 50 50 51 51 54 56

3

Internet ______________________________________________________________________

UVODTehnike i tehnologije su oduvek privlaile veliku panju ljudske radoznalosti. Od njihovog nastanka do dananjih dana, ovek je nastojao da pronae nova i savrenija orua, kako bi na efikasniji i efektivniji nain ostvarivao svoje ciljeve. Razvojem orua, odnosno tehnika i tehnologija, ovek je uspevao da olaka sopstveni opstanak i da se izbori sa brojnim izazovima koje su mu nametali priroda, ali i drutvena struktura u kojoj je egzistirao. Da toga nije bilo, ovek bi do danas ostalo na primitivnom nivou, odnosno na nivou ivotinjskog. Razvoj tehnike i tehnologije je u povratnoj sprezi opredeljivao i razvoj oveka, ali i ljudske civilizacije. Stoga su naunici sa pravom konstatovali da se drutveno ekonomske formacije ne razlikuju po tome ta se proizvodi, ve kakvim oruima odnosno kakvim se tehnikama i tehnologijama proizvodi. Otuda i razlikovanje pojedinih perioda ljudske civilizacije po stepenu razvoja proizvodnih snaga, odnosno sredstava za rad i ovekovih iskustava, znanja i vetina, koje su u svakoj novoj vremenskoj dimenziji bile vee i kvalitetnije. Uvoenjem novih savrenijih sredstava za rad, ovek se po pravilu oslobaa fizikih napora, troenja energije i vremena na izvrnim funkcijama. On zapravo, na tehnike i tehnologije prenosi izvrne funkcije, koje mehanizmi, roboti i informatika tehnologija mogu daleko efikasnije da realizuju. Oslobaajui se manuelnih poslova, ovek je sve vie u mogunosti da se posveti ideji, kreacijama i inovacijama, to je nemogue preneti na tehnike i tehnologije, bez obzira o kakvom se nivou savrenstva radi. ovek nee nikada uspeti da proizvede mainu koja e proizvoditi ideje, jer to ostaje iskljuivo produkt oveka, ali oslobaanjem od manuelnih poslova putem tehnika i tehnologija, on e imati vie energije i vremena da stvara kvalitetnije ideje i inovacije. Internet je verovatno jedna od savrenijih tehnologija koje je ovek do sada izmislio i koju je uspeno primenio u svim oblastima privrednog, drutvenog, kulturolokosociolokog, religijskog, obiajnog i drugim sferama ivota. On je u osnovi promenio svet ostavljajui brojne implikacije na globalnom, makro i mikro nivoima. Te implikacije su evidentne u razvijenim zemljama sveta. U njima je uobiajen termin digitalna, ili web revolucija koja unosi brojne novine u odnosu na dosadanje, a pre svega industrijsku revoluciju. Uticaji ove revolucije su evidentni i u manje razvijenim zemljama. Skoro da je nemogue uspeno voditi mali, ili korporativni biznis bez primene informacionih tehnologija, to namee potrebu i dravama da imaju svoju elektronsku strategiju i sposobnost da planiraju informacione sisteme i nove organizacione modele. Time se na najbolji nain planira i proces tranzicije, koja podrazumeva prelazak ovih zemalja iz nieg u vii nivo kvaliteta poslovanja, a pre svega na trini princip. Meutim, treba imati u vidu da ni Internet, ni bilo koja druga tehnika i tehnologija nije savrena, jer u ovoj, kao i u drugim oblastima prirodnog i drutvenog poretka nita nije savreno. Savrenstvo bi predstavljalo kraj univerzuma, ali i civilizacije. Zato e ovek i posle Interneta, u poetku njegovim usavravanjem, a kasnije i uvoenjem nove tehnike i

4

Internet ______________________________________________________________________ tehnologije takoe unaprediti nain obavljanja poslova i radnih zadataka. ta e posle Interneta doi, teko je prognozirati, kao i koliki e njegov ivotni vek biti. Na osnovu utvrenih zakonitosti razvoja tehnologija i Interneta mogue je utvrditi i pozitivne, odnosno negativne implikacija Interneta na pojedina podruja privrede i drutva. Samim tim to se i kod Interneta govori o njegovim loim stranama, pokazuje se da nije savrena alatka i da e ovek i ovaj instrumenat unapreivati i poboljavati njegove performanse, a vremenom i marginalizovati, pa i eliminisati zahvaljujui novim tehnikama i tehnologijama. Utvrivanjem zakonitosti i tendencija u razvoju tehnologija, a posebno Interneta, mogue je predvideti budunost, odnosno perspektivu daljeg razvoja tehnologija i njihov uticaj na drutvo, ili pojedinca. Internet ne samo da menja nain ivota i rada, ve se to ostvaruje daleko bre i sa dalekosenim posledicama, koje je teko predvideti. Internetski nain ivota ili internetski nain rada su novi nain ivota i rada, proireni iskoriavanjem prednosti digitalnih ureaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog stratekog razmiljanja. Fenomen Interneta je u onome to Internet prua, promenama koje pokree, on je novi mas-medij, nova kultura i novi nain razmiljanja . Osnove Interneta postavljene su ezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prolog veka. Prvi projekat izgradnje jedinstvene mree je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mreu se prikljuuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope. Za irenje mree od krucijalnog znaaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konanom verzijom 1978. Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruenja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu. Na poetku novog milenijuma Internet postaje globalna mrea. Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mrea, re je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni potuju. Tempo razvoja Interneta po mnogo emu podsea na tempo razvoja samih personalnih raunara. Tokom poslednjih nekoliko godina Internet je doiveo popularnost kakvu mu ni najvei optimisti nisu mogli predvideti. Davno je prestao da bude zborno mesto hobista i hakera. Internet je izmenio nain na koji ljudi rade i razmiljaju. Uspeo je da ue u sve pore modernog drutva ne zaobilazei pri tom ni jednu zemlju. Sa milionima korisnika irom sveta, Inernet je najvea decentralizovana raunarska mrea u svetu. To je spoj mnogih mrea od kojih se svaka sloila da koristi isti sistem protokola za razmenu informacija TCP/IP. Takoe, korisnici na bilo kojoj mrei mogu da razmene informacije jedan sa drugim, bez toga da znaju fiziku lokaciju drugih korisnika. Internet je tako postao naziv za najveu svetsku globalnu mreu. Sa ovom mreom se mogu povezati druge raunarske mree, pa se za Internet esto kae da je "mrea svih mrea".

5

Internet ______________________________________________________________________

6

Internet ______________________________________________________________________

1. POJAM I ZNAAJ INTERNETAInternet je mrea koja radi na globalnom nivou kao skup svih raunarskih mrea, provajdera i njihovih korisnika. On je otvoreni sistem komunikacije i razmene podataka, audio i video signala sa otvorenim standardima. U veoma kratkom vremenu Internet je zauzeo jedno od najznaajnijih mesta u oblasti skladitenja, pretraivanja i iskorienja razliitih informacija. Zahvaljujui mogunostima koje prua, ljudi brzo uspostavljaju komunikaciju, razmenjuju informacije i na taj nain eliminiu barijere prostorne udaljenosti i vremenskih razlika. Najbitnije mogunosti koje Internet prua su: - kreiranje web prezentacija sa podacima, mogunou predstavljanja i uspostavljanja kontakta i komunikacije - pretraga saitova i baza podataka razliitih naunih i dravnih institucija, kao i pojedinaca - pretraivanje i itanje miliona dokumenata arhiviranih na komijuterima i serverima irom sveta - pretraivanje i razmena softvera - pretraga po elektronskim bibliotekama - pretraga i preuzimanje podataka iz virtuelnih biblioteka i enciklopedija koje se nalaze na serverima Interneta (Brittanica je na www.eb.com) - razmena elektronske pote preko e-maila korisnika kroz jedinstvenu identifikaciju - komunikacija u okviru web konferencija i uee u diskusijama chet grupama na razliite teme - uee u videokonferencijskoj komunikaciji, sastancima i nastavi - pretraga kataloga ponuda razliitih poslovnih sistema, elektronska trgovina - distribucija elektronskih publikacija - ponuda i prodaja proizvoda i usluga i stvaranje elektronskog trita i biznisa - interaktivno uenje i distanciona edukacijaWWW - World Wide Web (svetska iroka mrea) predstavlja multimedijalni deo Interneta koji slui za pronaenje i transfer informacija, podataka, teksta, slika, zvuka, animacija i tako dalje. ini je veliki broj prezentacija raznih institucija, sistema i pojedinaca koji se nalaze na razliitim lokacijama i domenima. Pojaana konkurencija, finansijska nestabilnost i nesigurnost nameu zahteve za stalnim smanjenjem trokova i poveanjem produktivnosti i efikasnosti. Bolja efikasnost se moe ostvariti uvoenjem standarda kvaliteta i reinenjeringom procesa, a posebno primenom savremenih informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Internet podstie dalji razvoj globalnog povezivanja i stvara novu globalnu organizaciju. Informacija se tako javlja kao bitan resurs i najvrednija roba za razmenu, a znanje postaje dominantan faktor drutva i ekonomije. Internet je ubrzao proces globalizacije, ruei postojee dravne, nacionalne, kulturne, organizacione i politike granice i eliminiui prostorna i vremenska ogranienja. Ono to je startovalo kao povremeno skupljanje kompanijskih broura ili personalne web

7

Internet ______________________________________________________________________ prezentacije sa statikim prikazima koje korisnici jedino dele sa prijateljima i familijom, imalo je brz razvoj u mnotvo visokosoficistiranih on-line aplikacija i procesa. U svakom sluaju, Internet je fundamentalno razliit od drugih informatinvnih i komunikacionih tehnologija zato to je svuda prisutan i otvorene je prirode, ima niske trokove pristupa i aplikacije koje su lake za upotrebu. Kao rezultat, imamo posvedoen i bezprimeran nivo prihvatanja Interneta od strane korisnika i raznih organizacionih, obrazovnih i biznis procesa i sistema, koji se kree eksponencionalnim progresom rasta. Internet je esto razmatran kao znaajan komunikacioni kanal, to mu obezbeuje znaajnu poziciju u kreiranju kompletne elektronske zajednice, koja je ve velika i rapidno raste, dajui nove mogunosti i platforme za rad. Uspeni igrai u novoj dimenziji su pojedinci i organizacije koje mogu brzo i kvalitetno prenositi informacije u svim aspektima njihovih aktivnosti. To je doprinelo da danas organizacije faktiki postoje i komuniciraju u dva sveta: fizikom svetu opipljivih resursa i materije, i u virtuelnom svetu na bazi softvera i informacija. Pojedinac je danas dobro obaveten o ponudama raznih informacija, mogunostima irom sveta uz niske trokove pretraivanja. U digitalnoj komunikaciji pravila igre zahtevaju brzinu, fleksibilnost i inovativnost. Internet nije izolovani tehnoloki fenomen, to je tehnologija koja se koristi za generalne i opte namene (General Purpose Tehnology - GPT), i u srcu koje se nalaze znaajne transformacije koje pretvaraju u virtuelno sve vidove organizacionih, obrazovnih, ekonomskih i socijalnih procesa i formi. Mnogi uoavaju da je glavni i vodei tehnoloki prevrat u drutvu, kao to je to elektronsko ili kompijutersko pojavljivanje i korienje u irem opsegu, jedino ostvarivo posle poveanja inovacija u komunikaciji. Prodiranje tehnologije, daje joj mogunost da bude upotrebljena u mnogim aplikacijama i tokovima ime se obezbeuje generisanje funkcija unutar globalne zajednice i varijeteta on-line komunikacija. Sprega sistema raznih tokova, ciljeva i tehnologije ini danas e-organizacionu zajednicu koja je usko i viedimenzionalano povezana sa procesom globalizacije i stvara svoje dobitnike i gubitnike. Za velike sisteme posebno je znaajna fleksibilnost koju umreavanje obezbeuje, kao i postizanje tehnoloke i informacione sinergije. Internet i nove informacione tehnologije dovode do restruktuiranja komunikacije na globalnom nivou isto kao i pojedinanih procesa i sistema. Povezivanje tehnologije i komunikacije je donelo promene vezane za potrebe, istraivanje, prilagoavanje korisnicima i nain razmene informacija, metode i obavljanje komunikacije. Korisnici oekuju informacije i kumunikaciju koji su specijalno njima prilagoeni, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godinje.

2. NASTANAK I RAZVOJ INTERNETA KAO MODERNE TEHNOLOGIJE

8

Internet ______________________________________________________________________ Rastua globalizacija svetskog trita ini izvesnom perspektivu rasta znaaja i obima meunarodnih trgovinskih transakcija. Kompanije su suoene sa potrebom posedovanja adekvatnih alata i poslovnih tehnologija koji e im omoguiti prisustvo na svim dinaminim takama svetskog trita, odnosno alata koji e znaiti mogunost efikasnog konkurisanja u uslovima novog svetskog poretka. U tom kontekstu elektronska trgovina i Internet javljaju se sve ee u funkciji kritine karike uspenog poslovanja. ta znai poslovanje na Internetu moe se videti iz sledee konstatacije: Kao parna maina, telefon, automobil, Internet menja svet. Kreemo se prema bezmesnom drutvu u kome prenosivost komunikacija ini lokaciju nevanom. Sa geografskom nezavisnou dolazi i ekonomska nevanost grada, fabrike, poslovne zgrade, ak i kole i domainstva koje su definisane u smislu lokacije i dostupnosti drugim ljudima. U danima koje karakteriu tehnologije koje spajaju, raunari, telekomunikacije i transport, ne moramo biti u fizikoj vezi, da bi interreagovali, to je najava kraja preduzea kakvo poznajemo1. Takoe, sa stanovita komunikacije, vie nije bitno da li se neko nalazi na atraktivnim putnim pravcima i transverzalama, kakva je klima, itd. Internet deluje svuda i na svakom mestu, u svim vremenskim uslovima i bez prekida. ta je zapravo Internet? Odgovor koji se najee uje kada postavimo ovo pitanje je da je Internet globalna kompjuterska mrea koja ima za cilj da poveze raunare u celom svetu i omogui direktnu komunikaciju izmeu svakog od njih. Ovakav opis Interneta nas navodi na pogrene zakljuke. Internet povezuje kompjutere, ali on pre svega povezuje ljude. One koji imaju neku informaciju i one kojima je ta informacija potrebna, svodei vreme prenosa informacije na minimum. Tu je poetak i kraj svake prie o Internetu. Bila bi greka razmiljati o Internetu samo kao o raunarskoj mrei, ili kao o grupi meusobno povezanih raunarskih mrea. Lepota i upotrebna vrednost Interneta lee u informacijama koje se na njemu nalaze. Internet omoguuje milionima ljudi irom sveta da komuniciraju i dele informacije, bilo slanjem i primanjem elektronske pote, bilo uspostavljanjem veze sa neijim raunarom ili razmenom interaktivnih poruka. Pojava Interneta, kao i pojava svakog novog medija (radija posle tampe, a televizije posle radija), ireverzibilno menja dotadanje stanje u komunikacijskoj sferi. Po pravilu, novi medij doekuje se sa optimizmom praenim velikim oekivanjima. Drutveni autoriteti gotovo uvek su nezadovoljni delovanjem aktuelno popularnog medija, pa se od novog oekuje da kompenzuje mane starog: da u politikoj sferi obezbedi vee, ravnopravnije, kompetentnije i neposrednije uee graana u politikom ivotu, u kulturnoj - da popularie i iri vredno kulturno i umetniko stvaralatvo i podie kulturni i obrazovni nivo, u rekreativnoj - da obezbeuje zabavu koja nije primitivna i vulgarna, u socijalizacijskoj - da iri i razvija poeljne norme i vrednosti, u moralnoj - da humanizira odnose u drutvu, u globalno-drutvenoj - da obezbedi dvosmerno komuniciranje, potpomae pozitivne drutvene promene, itd. I to sve bez obzira na stanje u drutvu, objektivne uslove za promene, i delovanje drugih drutvenih institucija. Primeri oekivanja od novog medija su Bartovo poimanje radija kao dvosmernog medija iz dvadesetih godina prolog veka i Lernerova razvojno-modernizacijska paradigma zasnovana na televiziji iz ezdesetih.1

Vilijam Knouk: Smeli novi svet Osnovni putokazi u XXI veku, E Magazin br. 6. Beograd

9

Internet ______________________________________________________________________ Kao to je poznato, mediji nikada ne ostvare ove, koliko plemenite, toliko i nerealne ciljeve, pa nakon velikih oekivanja slede velika razoarenja i nezadovoljstva. Ali svaki novi medij jeste bio bolji od prethodnog, kada se pod boljitkom podrazumevaju vei radijus komuniciranja, vea i laka dostupnost, vee mogunosti (vea sloboda) izbora, vea kontrola korisnika nad medijem, aktivnija uloga korisnika, vea i raznovrsnija ponuda. Meutim, slaba taka poetnih faza irenja novog medija bila je (i ostala) demokratizacija komuniciranja, shvaena kao obezbeivanje uslova za jednak pristup mediju: u korienju novog medija koje podrazumeva posedovanje skupog tehnikog ureaja nema nieg demokratskog. Prednosti novih medija prvenstveno koriste elite vlasti, ekonomije i znanja, ime se obnavlja nejednakost - kako na globalnom, tako i na individualnom planu. Onog trenutka kada novi medij dosegne taku jednake dostupnosti nezavisne od drutvene moi, on postaje stari medij, jer se pojavljuje noviji, koji e ponoviti nenauenu lekciju iz istorije medija. Novine koje donosi Internet u medijsku sferu nesumnjivo su pozitivne. Sreno spojivi pismo, re i sliku, telefoniju, televiziju i informatiku, mrea obezbeuje uslove za planetarnu komunikaciju. Izgleda da je Makluan (1971), prorok 'globalnog sela' ipak bio u pravu: svi moemo biti svuda, dodue, ne zahvaljujui televiziji, i ne ba svi svuda i isto vreme, i ne bukvalno biti. Istini za pravo, treba se setiti da je Makluan jo ezdesetih godina proteklog veka tvrdio da primarna funkcija raunara nije da zameni ljudski rad, ve da obezbedi komunikaciju (povezivanje) meu ljudima; i da je svaki tehnoloki pronalazak prvobitno bio namenjen unitenju (McLuhan, 1968). Korisnicima Interneta na raspolaganju je ogromna koliina najraznovrsnijih informacija, brzo, lako, aktivno i najee besplatno dostupnih. U svakom sluaju, u 'braku iz rauna' izmeu korisnika i Interneta svi neto dobijaju: proizvoai roba i usluga, operateri, veliki multimedijski konglomerati - profit, korisnici - komunikacijsku slobodu (ili iluziju slobode) od ogranienja to su ih nekad nametali vreme i prostor; kao i neogranienu koliinu informacija. Vreme gvozdenih zavesa pojavom Interneta nepovratno je prolo. Razvoj medija sadri jasan pozitivan trend - sve veu dostupnost i interaktivnost, i multimedijalnost. Internet, mobilna telefonija i multimedija trenutno predstavljaju vrhunac tog pozitivnog trenda. Internet, mrea svih mrea, zapravo je informacioni 'krvotok' ili 'nervni sistem' sveta, najblii Makluanovoj viziji medija kao produetka svih ljudskih ula. Brzina sa kojom se Internet iri svedoi da mrea efikasno zadovoljava potrebe stotina miliona ljudi. Uostalom, zamislite savremeni svet bez Interneta. Sutinske i revolucionarne posledice informacione revolucije poinju da se opaaju tek sa pojavom Interneta. Piter Draker, u svojoj knjizi Upravljanje u novom drutvu kae: Posledice informacione revolucije ne izaziva vetaka inteligencija. Ni uticaj kompjutera i obrade podataka na proces donoenja odluka, kreiranja politike ili strategije. Radi se o neemu to niko nije predvideo i o emu se zaista nije govorilo pre deset ili petnaest godina. Re je o elektronskoj trgovini, to jest, nagloj pojavi Interneta kao jednog od najvanijih, a moda i jedinog vanog kanala za distribuciju robe, usluga i, iznenaujue, menaderskih i strunih poslova2. Internet iz osnova menja privredu, trita i industrijske strukture, usluge i proizvode i njihov protok, segmentaciju kupaca i klijenata, potroake vrednosti i ponaanje potroaa, radna mesta i trite rada. A pored svih ovih2

Peter F. Drucker, Managing in the Next Society, Truman Talley Books, 2002.

10

Internet ______________________________________________________________________ promena, moda su najznaajnije promene u drutvu i politici, i, iznad svega, u nainu na koji posmatramo svet i sebe u njemu. Internet kao i tota drugo to su napravili ljudi ima mnogo mana, odnosno, daleko je od savrenstva. Zbog toga vrlo uslovno treba prihvatiti opisivanja ove mree i njenih mogunosti. Internet je veoma plodna tle, koje jo uvek zahteva mnogo rada i ulaganja. Brzina i nain na koji se Internet ire su zastraujui. Do pre samo petnaest godina ova mrea je bila toliko potcenjena da ak ni moni Majkrosoft nije smatrao da se njome treba ozbiljnije baviti. Rezultat takvog razmiljanja je to da je nakon dve godine zaostatka najmonija softverska firma na svetu morala da uloi preko dve milijarde dolara samo da bi uhvatila korak sa ostalima koji su ve odmakli po pitanju Interneta. Ne bez razloga. Internet se u ovom trenutku sastoji od preko 100 hiljada razliitih mrea iz celog sveta. Na njega je prikljueno vie od 10 miliona organizacija, a, prema podacima Internet World Stats-a, u januaru 2009, preko 2 milijarde ljudi u svetu koristi Internet. Svakog meseca vie od milion novih korisnika se prikljui na Internet. Mrea danas omoguuje punu uslugu u 130 zemalja, a u 192 zemlje vlasnici raunara mogu da primaju i alju e-mail poruke. Postoje razliiti pristupi u prikazivanju razvoja informatike tehnologije. U praksi se uglavnom koristi posmatranje tehnolokih unapreenja, ali nepotpuno i sa stanovita tehnolokih inovacija, dok je manje ili nepotpuno obraen razvoj kroz funkcionalne karakteristike i sa stanovita marketinga, odnosno pojedinih njegovih performansi. Imajui u vidu navedeno, funkcionalno marketinki pristup u razvoju Internet tehnologija moe se prikazati kroz nekoliko faza: od velikog ka malom i minijaturnom kompjuteru od malog ka ogromnom kapacitetu od sporog ka brem raunaru od skupog ka jeftinijem raunaru od loeg, ka dobrom dizajnu od slabo do dobro razvijene servisne mree. Poznato je da su prvi raunari bili velikog gabarita i da su bili teki i po nekoliko tona. Oni su esto zauzimali itave prostorije i nisu bili mobilni Kapaciteti prvobitnih raunara su bili veoma mali, a kao takvi esto su mogli da obrauju samo odreene operacije. Svaki novo uspostavljeni zahtev za obradu je bio skoro nemogu, ukoliko se ne bi vrila celokupna rekonstrukcija raunara. Sa rastom potreba za sve veim brojem podataka i informacija, oni nisu mogli da odgovore na sve turbulentnije uslova poslovanja, zbog ega su se traili raunari veeg kapaciteta. Prvi raunari su bili spori. Pored obraivanja malog broja operacija, njihova brzina je bila mala. Svaka nova generacija je bitno poveavala brzinu obavljanja operacija, tako da su savremeni raunari u stanju da obrade na milione operacija u jednoj sekundi3. Njihova brzina se i dalje poveava. Prvobitni raunari su bili izuzetno skupi, to je zakonitost u pojavljivanju svake nove tehnologije, to je i logino, jer je vreme za njihovu izradu bilo dugo, bile su retke3

Prema zvaninim izjavama elnika IBM-a, ova firma gradi najbri raunar na svetu, koji e pokretati 16 hiljada procesora i zajedno sa jo 16 hiljada ipova ovaj raunar e moi da obradi neverovatnih 1,6 hiljada milijardi podataka u sekundi.

11

Internet ______________________________________________________________________ organizacije koje su se bavile ovom vrstom visokih tehnologija. Meutim, usavravanjem i ovladavanjem tajni funkcionisanja ovih veoma sloenim tehnikim sistemima, cena se permanentno smanjivala, da bi do dananjih dana predstavljalo simboliku u odnosu na period od pre nekoliko decenija.4 O dizajnu prvobitnih raunara se ne moe ni govoriti. Ovom pitanju se nije poklanjala dovoljna panja, to je i prirodno, jer ovaj elemenat marketing miksa dolazi najee kada se usavre druge performanse proizvoda. Danas je evidentno da se trae ne samo visoko kvalitetni raunari i mree, ve i oni koji su dizajnirani tako da privlae panju kupaca. Problem servisne mree, odnosno pruanje pomoi pre, za vreme i posle kupovine i za vreme korienja je vaan elemenat u strategiji prodaje svakog proizvoda, a posebno onih koji se nalaze u sferi visokih tehnologija. Proizvodnjom raunara i softverskih paketa po principima masovne proizvodnje, servisi su dobili na znaaju. Meutim, sa smanjenjem ivotnog veka proizvoda iz sfere visokih tehnologija, kao i poveanim tehnikim i informatikim znanjem, te jednostavnijim rukovanjem i korienje raunara, ova potreba se sve vie smanjuje. Naime, pokazuje se da korisnici raunara i softvera u razvijenim zemljama sve vie koriste sintagmu: "kupi, koristi i baci", to znai da se time smanjuje potreba za servisnim i drugim organizacijama. Dakle, razvoj tehnika i tehnologija je opta zakonitost koja prati oveanstvo od njegovog nastanka do dananjih dana. Predvianja su, da e i sam Internet kao moderna tehnologija nestati i da e njegovo mesto zauzeti neka druga, po pravilu jo savrenija tehnologija. Uporeujui Internet sa drugim tehnikama i tehnologijama, on e imati daleko krai ivotni vek od drugih, do sada korienih tehnologija. To je druga zakonitost koju treba imati u vidu pri razmatranju evolutivnog razvoja. Trea zakonitost je da je svaka novija tehnologija dovodila u pitanje prethodne i po pravilu ih marginalizovala, ili unitavala. Meutim, treba imati u vidu da se u savremenom svetu koriste razliite tehnologije, tj. da nastankom novih, po pravilu nisu prestale da se koriste starije tehnologije, pa se moe govoriti pre o dominantnosti jednih u odnosu na druge. Odnosno, upotreba savremenih maina za fotokopiranje, fotografskih aparata, informatike tehnike i tehnologije nije u potpunosti izbacilo primitivne naine kopiranja, primitivne aparate za kopiranje, mehanike maine za pisanje koje se mogu nai uglavnom u javnoj upravi, klinikim i zdravstvenim centrima, itd. to na najbolji nain potvruje. Ista je situacija i sa Internetom. Njegovim nastankom i razvojem nisu prestali drugi oblici komuniciranja. Meutim, evidentno je da oni koji koriste savremenije tehnologije su po pravilu uspeniji i konkurentniji to ih dovodi u liderske pozicije u odnosu na one koji koriste zastarele tehnologije.

2.1. Odreenje InternetaINTERNET (INTERnational NETwork ili samo - The NET) je ime za ogromni, svetski telekomunikacijski sistem koji se sastoji od ljudi, informacija, raunara i telekomunikacionih veza. Dakle, Internet ima sve karakteristike sistema, odnosno on se sastoji iz podsistema, odnosno delova koji su meusobno povezani i ine jedinstvenu4

1987. godine bilo je jasno da je IBM postavio PC standard, a prosena konfiguracija je kotala oko 5.000 dem, dok danas prosena konfiguracija PC raunara kota oko 400 eur.

12

Internet ______________________________________________________________________ celinu. Internet kao sistem je takoe povezan sa okruenjem, odnosno drugim podsistemima na nacionalnom, ili globalnom okruenju. Internet pripada grupi tehnikih sistema. Ova napomena je vana, jer se on razlikuje od drugih sistema, kao to su: drutveni, privredni, politiki, ili druge vrste organizacionih sistema. Njegova specifinost je determinizam, koga nema niti ga moe biti kod organizacionih sistema. Naime, Internet kao sistem funkcionie onako kako ga je ovek stvorio, to znai da je isti deterministiki odreen i funkcionie po zamislima i idejama koje mu je ovek odredio. Kada ovek eli da promeni ili unapredi postojeu generaciju Interneta, on menja njegovu konfiguraciju, odnose unutar mrea, poveava brzinu kretanja, itd. Internet predstavlja veliki, odnosno verovatno najvei tehniki sistem koga je ovek u svojoj istoriji stvorio. Zato se on moe svrstati u grupu velikih, sloenih, ali i dinamikih i globalnih tehnikih sistema. Dakle, dinamian, jer se vremenom ovaj sistem stalno unapreuje i poboljavaju njegove performanse. Globalan jer povezuje svet u jednu celinu, pri emu se potuju jedinstvena pravila, odnosno standardi u korienju Interneta, ali i zadravaju nacionalne, obiajne i druge raznolikosti. Imajui u vidu navedeno, Internet predstavlja mreu unutar mree, ili interkonekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalna globalna baza podataka). Internet je toliko sloen tehniki sistem da je prosto izvan poimanja jednog ljudskog bia. Ne samo da ne postoji neko ko poznaje ceo Internet, ve ne postoji niko ko za sebe moe da tvrdi da poznaje uglavnom sve servise Interneta. Isto tako skoro da je nemogue nai dve osobe koje e se sloiti u tome koji je razlog zbog koga su fascinirane Internetom. Koliina informacija koju Internet poseduje je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Internet je za sada najvee i najvanije dostignue u razvoju civilizacije. Mrea svih mrea ili Internet je grupa od najmanje dve do beskonano mnogo mrea koje su: fiziki povezane, sposobne za komunikaciju i meusobno deljenje podataka, u stanju da zajedniki reaguju kao jedinstvena mrea. Federalni savet za mree (FNC) iznosi da sledei jeziki iskazi odraavaju definiciju termina Internet: Internet se odnosi na globalni informacioni sistem koji: je logistiki povezan preko globalnog jedinstvenog adresnog prostora zasnovanog na Internet protokolu (IP) ili njegovim narednim ekstenzijama / nadogradnjama je u stanju da podri komunikaciju koristei Transmisioni kontrolni protokol / Internet protokol (TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzije / nadogradnje omoguava, koristi ili ini pristupanim, bilo javno ili privatno, usluge visokog nivoa koje poivaju na komunikacijama i prateoj infrastrukturi ovde opisanoj55

"The Federal Networking Council (FNC) agrees that the following language reflects our definition of the term Internet. Internet refers to the global information system that --(i) is logically linked together by a globally unique address space based on the Internet Protocol (IP) or its subsequent

13

Internet ______________________________________________________________________ Internet je globalna mrea kompjutera svih tipova i veliina pa se zbog toga esto naziva "mreom svih mrea" jer u sebi integrie hiljade razliitih raunarskih mrea irom sveta. Ove mree koriste iste tehnike standarde (protokol TCP/IP) da bi meusobno mogle komunicirati. Ako se uz pomo svog kunog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera prikljuite na tu mreu i vi postajete deo Interneta. Ono to je zanimljivo je da Internet ine posebni kompjuteri koji korisnika posluuju podacima. Otuda i naziv za takve kompjutere: posluitelji (eng. server). Trenutno postoji preko 300 miliona servera spojenih na Internet. Ovi serveri korisnicima Interneta pruaju pristup ogromnom broju informacija, razbacanih po itavom svetu. Podaci se na Internetu nalaze u raznim oblicima: re, slika, zvuk, video zapis itd. Teko je uopte predoiti koliinu podataka koja se nalazi na Internetu. Moglo bi se rei: ako ne postoji na Internetu, onda verovatno uopte ne postoji. Niko ne poseduje Internet, pa tako i ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. On je rezultat tehnikih, socijalnih i komercijalnih inovacija i timskog rada. Uee u radu Interneta zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino potovanja tehnikih standarda kako bi se uspostavilo prisustvo na mrei. Internet drutvo (eng."Internet Society") u Fairfax-u, Virginia, USA, igra vanu ulogu i postavlja tehnike standarde, ali ovo drutvo nije vlasnik Interneta. Ova organizacija ostvaruje vezu izmeu sa jedne strane vlada (oficijalnih ustanova u pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim institucijama kao to su univerziteti i kompanije. U ovom trenutku Internet je najvee trite na svetu u svakom smislu, a pre svega u smislu dostupnosti informacija. Zbog toga, svet e se u bliskoj budunosti suoiti sa dva fenomena - stvaranjem nove internacionalne elite i slabljenjem uloge drave, obzirom da globalna mrea uglavnom ne poznaje dravne granice. Internet je u osnovi ukinuo nacionalne, carinske, poreske i druge barijere, koje su vekovima stvarane. On je ukinuo diskriminaciju bogatih nad siromanim i omoguio da siromani mogu biti bogati, jer im je Internet kao globalna telekomunikacijska mrea na dohvat ruke. Zahvaljujui njemu, siromani mogu koristiti ogroman depo podataka i informacija, odnosno znanja, to je do pojave Interneta bila privilegija uglavnom bogatih i razvijenih. Dakle, da li e neka zemlja biti bogati ili siromana nije vie stvar nedostatka informacija i znanja, ve spremnosti ili nespremnosti da se sa globalne mree ui. Zato se moe konstatovati da je Internet prvi instrument koji je globalizovao svet i uinio ga globalnim selom, ukinuo monopole i mo vlastodraca i vladara.

2.2. Istorijski razvoj InternetaIstorijat razvoja Interneta se moe posmatrati sa razliitih stanovita, uzimajui u obzir razliite kriterijume. Razvoj se moe posmatrati sa stanovita vrste informacionihextensions/follow-ons; (ii) is able to support communications using the Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) suite or its subsequent extensions/follow-ons, and/or other IPcompatible protocols; and (iii) provides, uses or makes accessible, either publicly or privately, high level services layered on the communications and related infrastructure described herein." (http://www.itrd.gov/fnc/Internet_res.html).

14

Internet ______________________________________________________________________ sistema koji su korieni u tim periodima, sa stanovita organizacionih i softverskih reenja koja su koriena u upravljakom procesu, informacioni sistemi za obradu podataka, upravljaki informacioni sistemi, informacioni sistemi za podrku odluivanja, ekspertni sistemi.6 Ve od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo roendana, a po pitanju koji je roendan pravi, teko e se sloiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki od njih tvrde da je to 1961. godina kada je dr. Leonard Klajnrok na Univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet swiching tehnologiji. Neki kao roendan Interneta navode 1969. godinu, jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne mree koja e preiveti nuklearni napad. Jedno je sigurno: Sama ideja o Internetu stara je gotovo vie od etrdeset godina. Koreni Interneta su duboko povezani sa Amerikom i NATO paktom. Imajui to na umu, mora se istai da je veina podataka dostupnih na Internetu na engleskom jeziku. Istorijski posmatrano, razvoj Interneta moemo sagledati kroz etiri razdoblja:

2.2.1. Nastanak Interneta (60-te godine)ezdesetih godina prolog veka u eri hladnog rata, zapoet je rad na tajnom projektu pod nazivom ARPANET koji je finansiralo Ministarstvo odbrane SAD (United States Department of Defense - Advanced Research Project Agency -ARPA). Ministarstvo odbrane SAD je bilo zainteresovano za izgradnju mree raunara (NETWORK skraeno NET - mrea raunara odnosno dva ili vie raunara koji su zajedno povezani) koja bi funkcionisala i u uslovima nuklearnog rata, a prenosila bi vojne i vladine podatke. Mrea je nastala za potrebe amerike vojske kao pokuaj da se premoste tekoe oko komunikacije nuklearnih baza pod (sovjetskim) atomskim napadom. ARPA je zapoela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje razliitih kompjuterskih mrea koje bi mogle razmenjivati podatke preko ice, a ne kao to se to do tada radilo, prenoenjem magnetnih traka s jednog mesta na drugo. Bila je potrebna takva mrea raunara koja bi bila decentralizovana, tj. ukoliko bi deo mree bio uniten preostali delovi bi nastavili da funkcioniu nesmetano. Ovo unitenje je tada bila realna mogunost zbog sovjetske pretnje nuklearnim ratom, a projekat je trebao da omogui komunikaciju vojnih i vladinih organizacija koje bi bile fiziki veoma udaljene. Projekat je bio zapoet tokom 1968. godine i rad na njemu razvio je tehnike neophodne za mreu globalnog - planetarnog nivoa. Rad na implementaciji ARPANET-a je stvorio nove tehnike pouzdanog i jeftinog povezivanja raunara u globalnu mreu, tako da se danas ARPANET moe smatrati okosnicom (backbone) raunarske mree poznate pod nazivom Internet. Koliko je star Internet?! Za roendan Interneta obino se navodi 25. I 26. oktobar 1968. godine kada se prvi put sastala radna grupa ARPANET-a u Istraivakom institutu Stanford76

O ovom pristupu i analizi razvoja informacionih tehnologija moe se vie videti u Stanki, R: Poslovna informatika, EF Beograd, Beograd, 2003. 7 The history of the Internet by Dave Kristula, March 1997, http://www.nethistory.com.

15

Internet ______________________________________________________________________ Tako je 1969. godine nastala mrea ARPANet, koja je povezivala amerike naune i akademske istraivae, a sastojala se od 4 vora (Kalifornijski univerzitet u Los Angelesu, Istraivaki institut Stanford, Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari i Univerzitet Utah). Ta mrea je bila prethodnica dananjeg Interneta, a projekat je nastavljen jer se uvidelo da takvo povezivanje omoguuje laganu razmenu informacija. ovek koji je prvi koristio Internet zove se Charley Kline koji je sa Kalifornijskog univerziteta u Los Angelesu poslao prvi paket informacija na ARPANET. On se 29.10.1969. godine pokuao spojiti na Istraivaki institut. Sistem je pao u trenutku kada je doao do slova G u rei LOGIN.

2.2.2. Razvoj Interneta (70-te godine)Poetkom sedamdesetih godina na mreu je spojeno ve 15 vorova sa 23 kompjutera. Povezani su mnogi ameriki univerziteti i naune institucije, kao i neke komercijalne organizacije. Na ARPANet je 1973. godine spojen prvi vor izvan SAD-a, i to University College of London u Velikoj Britaniji. U to vreme razvijen je i uveden novi mreni protokol nazvan NCP (Network Control Protocol), koji je omoguio lake umreavanje i pisanje programa za mrene usluge. Kompanija BBN je 1975. godine osnovala Telnet, prvu javnu komercijalnu informacionu uslugu. Do sredine sedamdesetih godina, postalo je jasno da niti jedna samostalna mrea nije u stanju da zadovolji potrebe svih zainteresovanih korisnika. Naunici su uvideli da bi bilo daleko korisnije da se razviju tehnologije povezivanja vie manjih razliitih tipova raunarskih mrea u jedinstveni veliki sistem. Tih godina razvijaju se i e-mail, mailing liste i news grupe. Mrea je poela da se koristi za razmenu e-mail poruka, rad news grupa, pristup udaljenim bazama podataka i prenos datoteka. Krajem sedamdesetih, zbog uoenih nedostataka NCP-a, razvija se protokol na kojem se danas bazira Internet - TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

2.2.3. Rast Interneta (80-te godine)1983. godine manje od 1000 raunara je bilo spojeno na ARPANet koristei relativno primitivni Network Control Protocol koji je uprkos mnogim ogranienjima, bio upotrebljiv u malim mreama, i nije bio dovoljno fleksibilan za iru upotrebu. ARPANet se te 1983. razdvaja na vojnu mreu MILNet (Vojna mrea eng. MILitary Network -) i ARPANet. Iste godine cela mrea poinje umesto dotadanjeg NCP-a da koristiti TCP/IP protokol, dok preostali deo ARPANet-a postaje okosnica mree. Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, je svojevremeno konstatovao: "Stvorili smo protokol koji e se koristiti i u velikom mreama s velikim brojem raunara, protokol koji e nositi Internet budunosti, to je znailo da mora biti fleksibilan kako bi razliite mree mogle funkcionisati u zajednikom okruenju". Naime, ve je tada bilo jasno kako e Internet biti velika mrea sastavljena od velikog broja manjih mrea. Tih godina, u raznim dravama razvijaju se akademske i komercijalne mree koje se polako prikljuuju na tu okosnicu - i tako nastaje Internet. Kako se ARPANet eksponencijalno poveavao, videlo se da je potreban optiji pristup komunikacionom protokolu kako bi se moglo udovoljiti sve veim zahtevima sve komplikovanije mree raunara. Amerika organizacija za nauku NSF (National

16

Internet ______________________________________________________________________ Science Fundation) 1986. godine osniva 5 superkompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mreom NSFNet, to dovodi do ubrzanog umreavanja vladinih i obrazovnih ustanova. Razvija se NNTP (Network News Transfer Protocol), koji omoguuje rad news grupa. Sredinom osamdesetih uvodi se sistem oznaavanja kompjutera pomou imena i domena (simbolikih adresa), koji olakava pamenje adresa kompjutera, a prvi registrovan domen bio je symbolics.com. Zbog uvoenja domena i simbolikih adresa, postalo je neophodno uvoenje sistema zvanog DNS (Domain Name System) koji pretvara simbolike adrese u numerike IP adrese. Krajem osamdesetih godina na Internet je bilo prikljueno preko 100.000 kompjutera iz oko 20 drava, meu kojima su SAD, Kanada, veina zapadnoevropskih drava, Japan, Meksiko itd. U ovom periodu nastali su sistemi za podrku odluivanja - Decision Support Systems, DSS. Njihov cilj je bio da se prevazie kriza u potrebi kvantitativnih metoda i modela i informacionih sistema u podruju odluivanja8.

2.2.4. Eksplozija rasta Interneta (90-te godine)Krajem osamdesetih, ovek po imenu Tim Berners Lee je kombinovanjem razliitih tehnika usavrio ono to danas zovemo World Wide Web, system koji omoguava meusobno linkovanje informacija preko raunara povezanih na Internet. Poetkom devedesetih godina ARPANet se gasi. Uvode se nove usluge i protokoli: WAIS (Wide Area Information Servers), Gopher, i ve pomenuti World Wide Web (WWW). Upravo nastankom WWW-a, koji se sredinom devedesetih potpuno razvio, a ija je upotreba eksplodirala u drugoj polovini devedesetih, Internet je postao dostupan obinim ljudima preko telefonske mree. WWW postaje najpoznatija, najpopularnija i najvie koriena usluga na Internetu. Poslovni svet i mediji poinju da primeuju veliinu i mogunosti Interneta, tako da poinje i njegova komercijalizacija. Na Internet se spajaju razne vladine i obrazovne institucije iz svih delova sveta. Sve vie firmi postavlja na Internet svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line "prodavnice" u kojima je mogue kupovati preko Interneta. NSFNet se 1995. vraa svojoj prvobitnoj ulozi istraivake i naune mree, a okosnica Interneta postaju komercijalni davaoci usluga (eng. Internet Service Provider). Krajem devedesetih razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao to su pretraivai Interneta (eng. search engines), Internet telefonija, elektronska trgovina (eng. e-commerce), portali, on-line bankarstvo, prenos slike i zvuka uivo itd. Krajem 90-ih godina dvadesetog veka na Internet je prikljueno preko 56 miliona kompjutera sa oko 1,5 miliona domena iz skoro svih drava sveta, a koristilo ga oko 300 miliona korisnika. Nekoliko godina kasnije, u 2004. godini, u industrijskim i razvijenim zemljama, ako merimo broj asova koji korisnici provode na mrei ("on-line"), Internet je postao medij ravan televizijskom. U ovoj fazi su nastali i ekspertni sistemi (Expert Systems ES) kao najnovija reenja u razvoju informacionih tehnologija, ili kao posebna tehnika u podrci sistemu odluivanja. Oni zapravo predstavljaju: raunarski sistem koji koristi formalne naine predstavljanja znanja koje ovek ekspert poseduje i metode loginog zakljuivanja, da bi putem odgovarajuih raunarskih programa obezbedio ekspertni savet, ili miljenje o problemu za8 S.

Krsmanovi: Informacioni sistemi u mrenom okruenju, FTB, Beograd, 2003.

17

Internet ______________________________________________________________________ koji je korisnik zainteresovan.9 Drugim reima, ekspertni sistemi uslovno reeno koriste znanje i postupke zakljuivanja u reavanju sloenih drutvenih i organizacionih problema.

2.2.5. Budunost mreeI sami smo svesni koliko duboko smo zagazili u kompjutersku eru. Ljudi za sada tek naziru mogunosti koje e raunar moi da nam prui. Postavlja se pitanje da li je taj put kojim smo krenuli pravi i da li emo u budunosti mi kontrolisati kompjutere, ili oni nas. Za sada Internet predstavlja divnu oblast za istraivanje i mnogo nam olakava ivot, a u isto vreme preko Interneta imamo mogunost da se otkrijemo celom svetu i tako gubimo svoju privatnost. Ostaje nam da ekamo i da se nadamo da emo ipak u budunosti mi biti gospodari naeg vremena i prostora. Treba imati u vidu da i Internet, kao i druge tehnologije nisu besmrtne. Ova konstatacija je tana, jer sve to je nastalo u prirodnom, a shodno tome i u drutvenom poretku, mora i da nestane. Razlika je jedino u duini ivotnog veka. Zemlje koje ne mogu da prepoznaju ovu neumitnu injenicu, koja se kroz vekove pretvorila u zakonitost, vrlo brzo dolaze u nezavidnu situaciju, posebno ukoliko ele da po svaku cenu odravaju prevaziene tehnologije. Odreene tehnologije umiru, uglavnom zbog uvoenja novih i efikasnijih tehnologija. U savremenom tehnolokom bumu koji se deava sve veom dinamikom, esto je mnogo lake zauzeti odreenu poziciju, nego je odrati. Takoe je neretko veoma teko odrei se ili napustiti tehnologiju koja je obezbeivala prednost u odnosu na druge. Ispostavlja se da svaka novija tehnologija ima po pravilu krai ivotni vek od prethodnih. Razlog treba traiti u brzim tehnolokim inovacijama i njihovoj primeni i tenji oveka da pronalazi efikasnije i efektivnije tehnike i tehnologije. Budunost mree treba procenjivati iz koristi koja e ona obezbeivati u odnosu na druge tehnike i tehnologije. Time se dolazi do zakljuka da ni jedna alatka, pa ni Internet ne moe opstajati iz samilosti, ve samo iz prednosti koje prua u odnosu na druge alate i instrumente. Bez obzira na pojavu novih tehnologija, injenica je da su paralelno opstajale i one tehnologije koje su izgubile bitku u efikasnom i efektivnom privreivanju. Meutim, oni koji budu primenjivali prevaziene tehnologije ne mogu da raunaju na liderstvo u oblasti kojom se bave, a takoe ne mogu trajnije obezbediti stabilan rast i razvoj, kako na makro, tako i na korporativnom nivou. Bez obzira na veliki broj faktora koji e uticati na opstanak i razvoj Interneta, svi problemi i opasnosti za nastavak razvoja Interneta mogu se svrstati u tri grupe: Problemi tehnikih unapreenja, Problemi tehnikih ogranienja, i Problemi ideoloko politike opasnosti. Internet moe da bude ugroen najpre tehnikim inovacijama i to onima koje budu bile efikasnije i efektivniji, odnosno funkcionalnije. Internet nije savrena mrea, odnosno tehnologija, kao to u prirodnom i drutvenom poretku nema nieg savrenog. Nema9

S. Krsmanovi.: Informacioni sistemi u mrenom okruenju, FTB, Beograd, 2003.

18

Internet ______________________________________________________________________ sumnje da e ovek vremenom pronai nove tehnike i tehnologije i da e Internet biti marginalizovan, kao to je kompjuter eliminisao tehnologije koje su bile aktivne pre njega. Druga opasnost je povezana sa ogranienjima takozvane megabitske" bombe, odnosno velikog broja informacija koje Internet mogu uiniti nepreglednom, a broj korisnika koji eksponencijalno raste moe da dovede do zaguenja komunikacionih kanala. Jedno, ili drugo, odnosno jedno i drugo, poveava entropiju, odnosno nesreenost Interneta i dovodi u pitanje njegov opstanak. Meutim, iskustvo pokazuje da tehniko tehnoloki problemi na kraju ipak bivaju prevazieni, pa je verovatno da ovo nee predstavljati nepremostiv problem. Osim tehnike, meutim, postoji i ideoloko-politika opasnost, ini se daleko ozbiljnija. Zbog svoje prirode i bezgranine raznolikosti i otvorenosti, globalna mrea nije politiki korektna, jer, izmeu ostalog, nije kontrolisana i samim tim verno oslikava strukturu nae stvarnosti: na njoj se mogu zatei zabavni sadraji, podaci o poslednjim istraivanjima na polju ljudske genetike, o vremenu, o modi, sportu, ali i politiki sumnjiva i provokativna miljenja sve do (sve eih) rasistikih ideja, uputstava za pravljenje eksplozivnih naprava i do pornografskih sadraja. Upravo je to opravdanje sve eih, ozbiljnijih i organizovanijih pokuaja vlada mnogih (zapadnih) zemalja da se nametnu razna ogranienja tipa amerike Uredbe o pristojnosti, nemakog nasrtaja na (pseudo) teroristike holandske sajtove ili engleske harange na finske deije pornografe. Da li je re o istinskoj zabrinutosti za moralno zdravlje korisnika globalne Internet mree i svojih podanika, ili je u pitanju neto mnogo dublje, to zadire u pokuaj stavljanja pod kontrolu trenutno jedinog slobodnog medija, ostaje da se vidi. injenica koja moe da umiri jeste da je za sada Internet mrea pokazala krajnju odlunost da sprei svaki pokuaj nasrtanja na sebe i time se pokazala i kao ni u kom sluaju zanemarljiva politika snaga.10

10

The future of the Internet by George Eastman, http://www.nethistory.com.

19

Internet ______________________________________________________________________

3. SPECIFINI FAKTORI RAZVOJA INTERNETAIako je Internet i mogunost korienja servisa Interneta danas prisutna u gotovo itavom svetu, primetne su velike razlike u dostupnosti ovog medija u razliitim svetskim geografskim oblastima. Razloge izmeu ostalog treba traiti u razliitim faktorima i silama koje utiu na Internet, ali esto i pogrenom shvatanju kada je u pitanju uopte mesto i uloga informacione tehnologije u organizacijama. Praksa pokazuje da se informaciona tehnologija, pa i sam Internet i obueni informatiki kadrovi u poslovnim i drugim organizacijama esto predstavljaju kao faktor konkurentske prednosti. Ovakvo shvatanje je problematino, jer se esto polazi od toga da e samim uvoenjem informacione tehnologije konkurencija biti pobeena i na taj nain automatski stvorena konkurentska prednost na tritu. Nesporno je da je moderan informacioni sistem samo potencijal koji poveava unutranju snagu kako na nacionalnom, tako i korporativnom nivou. Ali, nita vie od toga. Zbog toga prof I. Adies s pravom konstatuje: Sve to moemo tretirati kao unutranje oslonce, ili unutranju snagu, a ne kao faktor konkurentske prednosti u optem sluaju, kupce to uopte ne interesuje. Oslonci uspeha su oni faktori konkurentske prednosti koje nai kupci smatraju najvanijim za njih, a po kojima smo istovremeno bolji od vodeih

20

Internet ______________________________________________________________________ konkurenata11. Ovo shvatanje treba promovisati, posebno u dananjim hiperkonkurentskim odnosima u kojima je nastojanje da se pridobije kupac postala opta opsesija ne samo menadmenta, ve i svih zaposlenih. Na dostupnost Interneta u odreenoj zemlji utie niz internih i eksternih faktora. Ovi faktori u svakoj zemlji imaju neke zajednike, ali i niz specifinih karakteristika koje bitno utiu na uvoenje i razvoj Interneta. Neki od faktora su specifini za samo odreene zemlje u kojima su ispoljeni, drugi deluju u odreenim situacijama, to znai da su faktori dinamiki i da ih treba posmatrati u kontekstu opte, odnosno posebne situacije u kojoj deluju.

3.1. Razvoj Interneta na globalnom nivouDa je globalizacija danas postala nesporna injenica, toga je svestan svaki pojedinac. Zanemariti globalna deavanja i trendove, znai prepustiti se stihiji. U isto vreme neprilagoavanje ispoljenim trendovima znai zaostajanje i dovoenje u pitanje sopstvenog opstanka. Dakle, ukoliko se na nacionalnom, ili korporativnom nivou ne uspostavi najmanje isti intenzitet promena koji se deava u okruenju, neminovno je zaostajanje, sa tunim krajem. Navedene konstatacije se odnose i na Internet. Ispostavlja se da se danas ono to se deava u jednom delu sveta iri velikom brzinom u druge delove sveta, upravo zahvaljujui informacionim tehnologijama. U savremenim uslovima brzina rasprostiranja uticaja je mnogo vea nego u prolosti.

3.2. Razvoj i korienje Interneta na pojedinim kontinentima i/ili regijamaObzirom da Internet spada u grupu visokih tehnologija, neophodno je na strategijskom nivou posmatrati inovacije koje se deavaju u tehnoloki visoko razvijenim zemljama i prenositi ih na nacionalni nivo. Na nacionalnom nivou se mogu ispoljiti uticaji pre svega u funkcionalnom prilagoavanju Interneta koji se pokazuje na globalnom nivou, obzirom da u svakoj zemlji postoje razliite sile i uticaji koji utiu na njegovu implementaciju. Imajui u vidu navedeno, pojedine zemlje su imale vei broj korisnika Interneta u odnosu na druge. Zbog dinaminih promena po ovom pitanju, statistiki i drugi izvori su esto nepouzdani i esto se razlikuju u odnosu na druge izvore informisanja, pa i na Internet kao jednog od najznaajnijih depoa podataka. Bez obzira na navedeno, relativno dobar prikaz korisnika Interneta u svetu po kontinentima se moe videti iz sledee tabele: Korisnici Interneta u svetu11

ire o navedenom problemu i pristupu se moe videti u: News-Adizes southeast Europe, br. 36, 2007.

21

Internet ______________________________________________________________________

KORISNICI INTERNETA U SVETU i STATISTIKE POPULACIJESvetski region Afrika Azija Evropa Bliski IstokSeverna Amerika Latinska Amerika

Populacija (2006.) 915,210,928 3,667,774,066 807,289,020 190,084,161 331,473,276 553,908,632 33,956,977 6,499,697,060

Populacija u % u odnosu na svetsku populaciju 14.1 % 56.4 % 12.4 % 2.9 % 5.1 % 8.5 % 0.5 %

Korisnici Interneta 23,649,000 364,270,713 291,600,898 18,203,500 227,303,680 79,962,809 17,872,707

% Populacije (Penetracija) 2.6 % 9.9 % 36.1 % 9.6 % 68.6 % 14.4 % 52.6 % 15.7 %12

Korisnici u % u odnosu na svetsku populaciju 2.3 % 35.6 % 28.5 % 1.8 % 22.2 % 7.8 % 1.7 % 100.0 %

Rast korisnika 2000-2005 423.9 % 218.7 % 177.5 % 454.2 % 110.3 % 342.5 % 134.6 % 183.4 %

Okeanija/Australija UKUPNO U SVETU

100.0 % 1,022,863,307

Izvor: www.internetworldstats.com, Miniwatts Marketing Group . Iz prethodne tabele se mogu izvesti sledei zakljuci: Da od ukupne svetske populacije Internet koristi oko 16% stanovnitva, to znai da svaki esti stanovnik zemaljske kugle koristi Internet. Jasno da po navedenim podacima Internet nije dobio iru primenu i pored prednosti koje su evidentne. Gledano po kontinentima, a imajui u vidu broj korisnika u odnosu na ukupan broj stanovnika, najvei broj korisnika Interneta se nalazi u Severnoj Americi i zemljama Evropske Unije. Na ova dva regiona, otpada oko 519 miliona korisnika, to ini preko 50% od ukupnog broja korisnika Interneta na svetskom nivou (1.022.000.000), to znai da i ovde, poput nekih drugih pojava, postoji visok nivo koncetracije primene informacione tehnologije u malom broju zemalja, a da veliki broj zemalja ima marginalni broj korisnika Interneta. Ovo nije sluajno, ukoliko se zna da su upravo ove zemlje svetski lideri u pogledu ekonomske stabilnosti i ivotnog standarda. Upravo ivotni standard u ovim zemljama obezbeuje i kadrovsku elitu, koja sa sobom nosi i primenu novih tehnologija i Interneta u gotovo svim sferama ivota. Na kraju, visok stepen demokratije ostavlja mogunost za uvoenje i primenu Interneta, pa je jasno zbog ega je upravo u ovim zemljama penetraciona stopa toliko velika. Dodatni faktor velike penetracione stope korienja Interneta u Severnoj Americi je i injenica da je upravo na ovim prostorima Internet i nastao, kao i injenica da je preko 60% ukupnog sadraja na Internetu napisano na engleskom jeziku. Sa druge strane, najnii stepen primene i dostupnosti Interneta je u Afrikim i zemljama Bliskog Istoka, to potvruje pravilo da je dostupnost Interneta upravno srazmerna ekonomskim prilikama u zemlji, kadrovskom potencijalu zemlje i stepenu demokratije u zemlji. U ovim zemljama je evidentan i najbri rast Interneta u periodu 2000.-2005. godine u odnosu na druge zemlje, to pokazuje da su i zemlje12

Demografski podaci bazirani na izvorima sa world-gazetteer.com; podaci o broju korisnika Interneta bazirani na izvorima sa www.nielsen-netratings.com, iIi sa sajta Internetaional telecommunications union: www.itu.int, lokalnih NIC-ova i ostalih relevantnih izvora

22

Internet ______________________________________________________________________ u razvoju sve vie zainteresovane na njegovo uvoenje. U narednom periodu, treba oekivati da e u ovim zemljama biti i najvei rast u broju korisnika Internet usluga. Zabrinjavajue je to je Internet u pojedinim regionima pa i zemljama neravnomerno razvijen, to umanjuje efekte i delova koji raspolau sa Internet tehnologijama. Ovaj zakljuak je logian, jer je Internet globalna telekomunikacijska mrea koja predstavlja svetski informacioni sistem. U tom sistemu, svaki nerazvijeni deo negativno utie na celinu njegovog funkcionisanja. Zato i interes visoko razvijenih zemalja treba da bude da se Internet uvede i razvija i u manje razvijenim zemljama, jer e tada ova mrea biti globalno efikasnija i efektivnija.

3.3. Interni faktori razvoja InternetaBrojni su interni faktori unutar jedne zemlje koji utiu na njenu celokupnu razvijenost, a time i na razvijenost Interneta i telekomunikacija. Oni se samo uslovno uzimaju kao interni, jer se pokazuje da nema samostalnih faktora koji nisu povezani izmeu sebe, a pre svega sa eksternim. esto eksterni faktori imaju veliki uticaj na interne, odnosno neretko su interni faktori i uticaji rezultat ili posledica eksternih faktora. S druge strane, interni faktori u jednom sistemu, ili organizaciji mogu biti eksterni faktori za sistem nieg ranga. Primera radi, interni faktori na nivou jedne drave su ustvari eksterni faktori za razvoj Interneta na nivou jedne korporacije. Obzirom da se u ovom radu obrauje, analizira i istrauje problematika na nivou pojedinih zemalja, ovde se interni faktori smatraju sile i uticaji koje se ispoljavaju na nivou pojedinih zemalja. Na razvoj Interneta mogu uticati razliiti interni faktori. Ipak, najvei uticaj imaju tehnoloka razvijenost, kadrovski potencijal i razliiti kulturoloko socioloki faktori. Uticaj svake od navedenih grupa faktora na razvoj Interneta je od presudnog znaaja. Njihova karakteristika je da se mogu kontrolisati i na njih uticati. To znai da i upravljake strukture mogu kreirati uslove na nacionalnom, nivou korporacija ili individualnom nivou za korienje Interneta.

3.3.1. Informaciono-komunikaciona infrastruktura i arhitekturaDa bi organizacija, odnosno poslovni sistem mogao da ispuni svoju misiju, odnosno ostvari ciljeve, mora raspolagati informacionom tehnologijom, odnosno informacionom infrastrukturom. Informaciona infrastruktura se sastoji iz fizikih ureaja, usluga i upravljanja koji podravaju sve raunarske resurse u jednoj organizaciji. Postoje pet glavnih komponenti informacione infrastrukture, i to13: Raunarski hardver, Razvojni softver, Mrena i komunikaciona sredstva (ukljuujui Internet i intranetove), Baze podataka, i13

Detaljnije o informacionoj infrastrukturi i arhitekturi moe se videti u: Turban i dr. Information tehnology for management, 3th edition, London, 2004.

23

Internet ______________________________________________________________________ Osoblje koje upravlja informacijama. Od naina povezivanja navedenih elemenata u informacionu infrastrukturu, zavisie i uspenost (efikasnost i efektivnost) informacione infrastrukture. Kada se uspostave kvalitetni odnosi, onda se stiu uslovi da se informacionom infrastrukturom kvalitetno upravlja, a time i da kao faktor pozitivno utie na organizacionu efikasnost. Informaciona arhitektura je ustvari mapa, ili plan informacionih zahvata u organizaciji. To je vodi za tekue operacije i plan za budue pravce. Njen je zadatak da povee informacione zahteve, infrastrukturu i tehnologije podrke. Ove dve stvari treba posmatrati kao dve strane istog novia, ali njima treba pridodati i informatike kadrove. O Internetu kao internom faktoru koji utie na poveanje uspenosti organizacija postoje razliiti pristupi, ali su dva dominantna, i to: ili se njegov znaaj marginalizuje, ili mu se daje magina mo. Veina ljudi smatra da e se uticaj informacione tehnologije poveati, kada se bude uvela moderna informaciona tehnologija. Ispostavlja se da su problemi kadrova i otpora koji se pruaju ovoj tehnologiji mnogo vei, nego to se to smatra. Praksa pokazuje da i najmodernija informaciona tehnologija nije promenila tradicionalni nain donoenja upravljakih odluka na nivou drave, ili na drugim nivoima privrede i drutva. Zato se moe konstatovati da informaciona tehnologija, pa i Internet ne mogu da ree ni jedan problem bez prisustva kompetentnih informatikih i drugih strunjaka. Oni e esto biti vei problem, jer praksa pokazuje da je u obezbeenju Internet tehnologije problem samo u finansijama, dok kod kompetentnosti je problem u ljudima i njihovom otporu u prihvatanju inovacija. Nije redak sluaj da se pored uvedenog Interneta u srpskim preduzeima i javnim ustanovama i dalje koriste faks maine, ili elektrine, pa i manuelne portabl maine za pisanje. Slina je situacija i u drugim tranzicionim zemljama u kojima esto postoji visoka tehnologija u proizvodnji usluge, ali da u dravnoj upravi, zdravstvenim centrima, lokalnoj upravi, esto koriste primitivnu i prevazienu opremu. Shodno navedenom, potrebno je Internet shvatiti kao alatku koja je efikasna, samo ukoliko se nae u rukama dobrog majstora i ukoliko ljudi shvate da ona poveava uspenost drave, organizacije i svakog pojedinca. Meutim, kada je u pitanju informaciona tehnologija treba imati u vidu da ona spada u sferu visokih tehnologija, koje imaju relativno visoku cenu, a uz to i kratak ivotni vek, obzirom da nastupaju nove generacije raunara, koje i pored svoje konstrukcione vrednosti, nisu ekonomski isplativi da bi se dalje koristili. To namee potrebu da se iz ukupnog prihoda organizacija permanentno izdvajaju finansijska sredstva za zamenu nefunkcionalne i zastarele informatike opreme, novom i onom koja daje vee efekte. Time se ukazuje da uinjeni troak u uvoenje informacione tehnologije poveava profitabilnost na makro nivou.14 Pri ulaganju u informacionu tehnologiju, takoe treba imati u vidu da i cene po jedinici opadaju velikom brzinom, to ima bitnog uticaja na trenutak donoenja odluke o14

Uporeivanje relativnog troka informacione tehnologije i profitabilnosti IT je analizirao P. Strassmann: The Squandered Computer, Information Economics, 1997. prikazano na strassmann.com-pubs-datamation 0297.

24

Internet ______________________________________________________________________ ulaganju u informacionu tehnologiju. Otuda i potreba da se informaciona infrastruktura i arhitektura permanentno obnavlja, odnosno zamenjuje novom boljih performansi. Informaciono komunikaciona oprema kota, ali se ulaganja u istu vraaju ubrzano. Organizacije korporativnog tipa ulau u informaciono komunikacionu opremu, jer ona smanjuje trokove, ubrzava pruanje usluge, ili distribuciju proizvoda, poveava pouzdanost i poveava zadovoljstvo klijenata. Oprema u ovom sluaju predstavlja znaajan faktor koji utie na poveanje konkurentske prodnosti organizacija. Elektronska trgovina, uenje na daljinu, elektronsko bankarstvo, itd. su tipini primeri koji potvruju prednosti ovih tehnologija, u odnosu na klasian nain pruanja usluga. Shodno navedenom, maloprodajni trgovinski sistemi koji raspolau informacionom tehnologijom, univerziteti koji imaju sisteme za daljinsko uenje, ili banke koje su uvele elektroniku, imaju veu konkurentsku mo, u odnosu na sisteme koji istima ne raspolau.

3.3.2. Kadrovski potencijalKadrovska komponenta ima viestruki uticaj na Internet. Na njegov razvoj utiu kadrovi kao kreatori i inovatori, odnosno operativci za stvaranje uslova za razvoj Interneta, a na drugoj strani kadrovi kao potencijalni kupci i korisnici Interneta. Jedna i druga strana ne deluju autonomno, ve se nalaze u meusobnim vezama i uzrono posledinim odnosima. To znai da organizacije sa visoko razvijenim potrebama za Internetom, najee imaju i kvalitetne kadrove koji su u stanju da zadovolje, ali i da kreiraju nove potrebe za Internet uslugama. Kadrovski potencijal se moe posmatrati kroz raspolaganje odgovarajuim strunjacima i specijalistima koji su u stanju da uspeno uvode i koriste informatiku tehnologiju. Iskustva govore da organizacije koje imaju bolju kvalifikacionu strukturu po pravilu imaju i razvijeniju infrastrukturu i vee korienje Interneta. One shodno tome imaju i veu uspenost u poslovanju, to im omoguava da iz ostvarene dobiti proiruju i modernizuju sve poslovne procese u organizacijama. U sluaju neodgovarajue kvalifikacione strukture u kompanijama, taj nedostatak se moe relativno dobro neutralisati uvoenjem jakog informacionog odeljenja, kao ekspertske grupe koja bi se bavila svim pitanjima informacionih tehnologija. U okviru ove grupe se moe formirati posebna Internet grupa, koja bi se bavila pitanjima Interneta. Na uspenost korienja Interneta utiu i starosno doba zaposlenih. Poznato je da zaposleni mlaih godina imaju manji otpor prema inovacijama, u odnosu na osobe starijeg starosnog doba. to zaposleni imaju due radno iskustvo na odreenim radnim mestima, to e tee prihvatati promene, pa shodno tome i uvoenje Interneta. Ispostavlja se da zaposleni tehnike struke takoe vie preferiraju korienje Interneta, u odnosu na druge, a pre svega administrativne struke.

3.4. Eksterni faktori razvoja InternetaEksterni faktori mogu ispoljavati znaajan uticaj na razvoj Interneta, kao to je to uostalom sluaj u svakom segmentu privrede i drutva. Taj uticaj moe biti pozitivan i negativan, moe se posmatrati sa stanovita blieg ili ireg okruenja, odnosno paralelno sa jednim i drugim.

25

Internet ______________________________________________________________________ Iako postoji veliki broj eksternih faktora koji utiu na razvoj Interneta, dalja panja e se posebno usmeriti na sledee: Ekonomski faktori Tehniko tehnoloko okruenje Politiko i pravno okruenje Ovi faktori su meusobno uslovljeni, odnosno deluju jedan na drugog, pa se esto posmatraju kao celina.

3.4.1. Ekonomska razvijenostEkonomski faktori ispoljavaju jak uticaj na razvoj Interneta, jer opredeljuju alokaciju resursa. Ekonomski sistemi razvijenih zemalja su bazirani na konkurentnosti koja ima pozitivan uticaj na razvoj pojedinih nacionalnih privreda i drutava. Nasuprot navedenom, zemlje real socijalizma su uglavnom sprovodile politiku monopola i visokog prisustva dravne regulative u regulisanju ekonomskih tokova, to je negativno uticalo i na razvoj Interneta i drugih oblasti privrede i drutva. Pokazalo se da je trite nezamenljiv faktor koji bitno utie na razvoj svih segmenata, jer konkurencija podstie privredne subjekte da kroz bolji kvalitet i niu prodajnu cenu obezbede prednost i liderstvo u odreenoj brani. Opte merilo zdravlja ekonomije jedne zemlje je bruto drutveni proizvod15 (GDP) i bruto nacionalni dohodak16 (GNP). Ekonomski uticaji na razvoj Interneta se manifestuju kroz stopu inflacije, stagnaciju, stopu nezaposlenosti i poslovne cikluse, odnosno stabilnost privrednih tokova itd. Tako na primer za vreme stagnacije, kupci radije kupuju proizvode i usluge za zadovoljenje fiziolokih potreba. U ovakvim uslovima Internet tehnologija se moe razvijati kroz niske cene, ili poveanje promotivnih aktivnosti u cilju stimulisanja tranje. U stabilnim uslovima privreivanja i progresu, postoje povoljniji uslovi za razvoj Interneta. Strategija razvoja Interneta u uslovima visoke konjukture se mora zasnivati na kvalitetu, irokoj mrei servisa za podrku, itd. Iz prethodno date tabele o razvijenosti korienja Interneta jasno proizilazi da ekonomski najrazvijenije zemlje sveta imaju najveu razvijenost Interneta i najveu stopu penetracije korisnika Interneta. Ostaje dilema da li je njihova razvijenost bila uzrok, ili posledica Interneta, odnosno da li je razvijenost doprinela razvoju Interneta, ili je tehnologija pa i Internet doprinela njihovom razvoju. Bez obzira na navedenu dilemu, evidentno je da je ovaj uticaj obostran, a u kojoj i kolikoj meri, ostaje izvan domena preciznog odgovora. Tako Afrika, koja je ekonomski najnerazvijeniji region zemljine kugle, procentualno u odnosu na ostatak sveta ima najmanji broj korisnika Interneta i najnie stope penetracije korisnika. Sa populacijom od neto veom od 915 miliona stanovnika, koji ine 14,1% svetskog stanovnitva, Afrika ima 23.649.000 korisnika Interneta, to ini15

Mera vrednosti svih dobara i usluga koje proizvedu zaposleni, kao i kapital zemlje Vrednost svih dobara i usluga koju ostvare stanovnici ili korporacije, bez obzira na lokaciju. Dakle, profiti nacionalnih kompanija u drugim zemljama uraunati su u GNP, ali ne i u GDP.16

26

Internet ______________________________________________________________________ samo 2,3% svetskih korisnika Interneta, ili skoro sedam puta manje uee u odnosu na uee u broju stanovnika. Ukupna penetracija korisnika Interneta u Africi je samo 2,6%. Ovo nije sluajno, ako se zna da Afrika ima najnii bruto nacionalni dohodak samo 766,8 $ po glavi stanovnika17. Svetska banka ovaj nivo bruto nacionalnog dohotka stavlja u grupu izuzetno niskih bruto nacionalnih dohodaka, koji ne obezbeuje zadovoljavajui ivotni standard populacije, to ograniava i mogunost ulaganja u sferu visokih tehnologija, pa i u Internet. U regionu zemalja Azije, najveu stopu penetracije korisnika ima Hong Kong, u kome 69,2% stanovnika koristi Internet. Skoro stogodinja vladavina Velike Britanije u ovoj zemlji za jedan od svojih rezultata ima nacionalni dohodak od $25,860 po glavi stanovnika18 a sledi ga Japan sa stopom od 67,2% korisnika Interneta i bruto nacionalnim dohotkom od 37.180 $ po glavi stanovnika19. Drugu krajnost Azije pak ini Severna Koreja, sa nacionalnim dohotkom od 440$ po glavi stanovnika, ijih skoro 24 miliona ljudi je tek ulo za postojanje Interneta. to se pak tie evropskih zemalja, najvei tehnoloki razvoj i najvea stopa korienja Interneta je u zemljama Evropske Unije koje su i ekonomski najrazvijenije zemlje sveta. Tako na zemlje Evropske unije otpada ukupno 79% evropskih korisnika Interneta. U Evropskoj Uniji prednjai Malta, od ijih oko 386.000 stanovnika 78,1% koristi Internet, a bruto nacionalni dohodak ove zemlje iznosi 12,250$ po glavi stanovnika.20 Ova disproporcija izuzetno velikog broja korisnika i srednje visokog bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika ima veze sa geopolitikim poloajem i relativno malim brojem stanovnika. Sledi je vedska, u kojoj od neto manje od 9.000.000 stanovnika Internet koristi 74,9%, a bruto nacionalni dohodak ove zemlje je 35.770 $ po glavi stanovnika21. Sa druge strane, najniu stopu razvijenosti Interneta i najmanji broj korisnika Interneta ima Albanija, ijih tek 2,4% stanovnika koristi Internet, a bruto nacionalni dohodak ove zemlje je 2.080$ po glavi stanovnika22. Zanimljivo je da je Evropa jedini region sveta u kome ne postoji ni jedna zemlja u kojoj stanovnitvo ne koristi Internet. Na oba amerika kontinenta, izuzetno je veliki stepen korienja Interneta, iako i na ovim podnebljima postoje zemlje koje nemaju pristup Internetu (St.Pierre & Miquelon). Prvo mesto dri USA, ijih 68,1% stanovnika koristi Internet, sa bruto nacionalnim dohotkom od 41.400$ po glavi stanovnika23, sledi je Kanada ijih 67,9% stanovnika koristi Internet, a bruto nacionalni dohodak iznosi 28.310$ po glavi stanovnika24. Iz svega gore navedenog proizilazi da ekonomska razvijenost zemlje bitno utie na stepen razvijenosti i korienja Interneta. Dakle, ekonomski razvijene zemlje imaju vei17

The World Bank Group, http://www.doingbusiness.org/ExploreEconomies/EconomyCharacteristics.aspx? direction=asc&sort=3. 18 World Bank, 2005 http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/country_profiles/3650337.stm. 19 World Bank, 2004. http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/country_profiles/1258586.stm. 20 World Bank, 2005, http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/country_profiles/1045691.stm. 21 World Bank, 2005, http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/country_profiles/1021823.stm. 22 World Bank, 2005, http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/country_profiles/1004234.stm. 23 World Bank, 2005 http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/country_profiles/1217752.stm. 24 World Bank, 2006http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/country_profiles/1198865.stm.

27

Internet ______________________________________________________________________ broj korisnika Interneta. I obrnuto, to je zemlja manje ekonomski razvijena, ona ima manji broj korisnika Interneta, to znai da se ovi odnosi nalaze u upravnoj proporciji. Druga zakonitost pokazuje da ekonomski razvijene zemlje imaju i najvei nivo demokratije koja takoe moe podsticati uvoenje Interneta kao globalne mree, koja ukida monopole, restrikciju informacija i znanja, bri protok robe i usluga, ljudi, kapitala i ideja. Primer Severne Koreje i Albanije, Iraka kao i nekih zemalja Afrike u kojima demokratija kao univerzalno ljudsko pravo nije jo uvek dobila pravo mesto to najbolje pokazuje. Trea zakonitost je da se Internet po pravilu razvija od visoko razvijenih zemalja prema manje razvijenim zemljama. Naime, visoko razvijene zemlje su lideri i po pravilu inovatori u tehniko tehnolokom smislu, dok su manje razvijene zemlje uglavnom sledbenici visoko razvijenih zemalja. Pojedine zemlje imaju gradove pameti, (kao to su Silicijumska dolina) u kojima je koncentrisan ogroman nauni, tehniki potencijal i koji kroz sinergetsko delovanje omoguavaju veu uspenost u primeni visokih tehnologija u svim oblastima, pa i u Internetu25. Ista zakonitost postoji i unutar pojedinih zemalja. Odnosno, tehnoloke inovacije po pravilu nastaju u delovima koji su razvijeniji i ire se prema nerazvijenim delovima. Ta zakonitost je evidentna i na primeru Srbije, jer je poznato da se Internet iri od razvijenije Vojvodine prema drugim, manje razvijenim delovima Srbije. Tendencija irenja i razvoja Interneta pokazuje da se on iri od urbanih centara, ka ruralnim sredinama, to je i prirodno, jer je u urbanim sredinama koncentrisan nauno tehniki potencijal (instituti, istraivake organizacije, inovacioni inkubatori,) ali i da je u istima ivotni standard vei. Dakle, potreba za Internetom je po pravilu vea u gradovima nego u ruralnim sredinama, a uslov za korienje Interneta je razvijanje potrebe za istim. Saglasno ovom saznanju, potrebno je koncipirati i odgovarajuu politiku i strategiju uvoenja i razvoja Interneta.

3.4.2. Tehniko tehnoloko okruenjeKao jedan od kljunih faktora razvijenosti i zastupljenosti Interneta javlja se tehnoloka razvijenost zemlje. Kao i u sluaju ekonomske razvijenosti, i tehnoloka razvijenost zemlje upravno srazmerno utie na razvoj Interneta, a tu se pre svega misli na dinamiku uvoenja ostalih telekomunikacionih tehnika od pojave prvih telefona, do dananjih dana. Svaka od zemalja koja je u prethodnom veku ila u korak sa vremenom po pitanju ulaganja u nove tehnoloke izume, pored toga to je psiholoki bila spremnija na Internet, imala je i osnovna sredstva za uvoenje istog. Tehnoloka unapreenja mogu pojedine grane dovesti u stepen visoke akumulativnosti i do revolucije u njenom progresu. Meutim, tehnoloke inovacije mogu i da unite druge grane. "Internet, zajedno sa satelitskim komunikacijskim sistemima, modemima, faksovima i drugim dostignuima u informacionoj tehnologiji, mnogo uspenije, a u nekim sluajevima i trenutno, uspostavlja komunikaciju sa dobavljaima, distributerima i kupcima u drugim zemljama. Globalni informacioni sistem su postali

25

Ohrabrujua je injenica da je 2002. godine Microsoft potpisao Ugovor sa Vladom Srbije kojim je Srbija, na elu sa Beogradom, promovisana u Microsoftov regionalni centar razvoja.

28

Internet ______________________________________________________________________ zamajac u razvoju globalnog biznisa. Mnogi poslovni analitiari veruju da je klju uspeha u globalnoj ekonomiji, upravo primena informacione tehnologije"26. Imajui u vidu navedeno, zahvaljujui Internetu, lokacija i prostorna dimenzija je postala manje vana za komunikaciju izmeu pojedinih decentralizovanih delova organizacije, ili sa snabdevaima, kupcima i drugim konstituentima koji uestvuju u biznisu.

3.4.3. Socioloko kulturoloki faktoriKao to osnovu svake kompaniju, pored ekonomskog i tehnolokog potencijala ine ljudi, tako je i jedan od najbitnijih potencijala za razvoj svake zemlje njena populacija. to je populacija mlaa, obrazovanija, radno sposobnija, to e i celokupna slika privrede i drutva jedne zemlje biti bolja. Shodno tome, proizilazi da je razvoj Interneta u svakoj zemlji u direktnoj zavisnosti od stanovnitva te zemlje njegove obrazovanosti, spremnosti na prihvatanje novih tehnologija i novih izazova. Svako drutvo svoj razvoj zasniva na kulturi i usvojenim vrednostima kojima preferira i kojih se pridrava. Ovde se pod kulturom podrazumevaju drutvene vrednosti, ubeenja i ponaanja populacije, pri emu treba imati u vidu da kultura nije uroena i da se ne dobija roenjem, ve se ui. Na primer roeni smo sa potrebom da se oblaimo i jedemo, ali ta i kada emo jesti, da li emo konzumirati slanu, ili paprenu hranu, uimo kao deo odreene kulture. U socioloko kulturoloke faktore koji utiu na razvoj Interneta utiu: drutvene vrednosti, uverenja, jezik, kulturni simboli, etnocentrizam, religija, obiaji, itd.

3.4.4. Politiko pravni faktoriInternet kao tehnologija ne deluje u vakumu, ve u drutveno politikom i pravnom ambijentu. Politika stabilnost je u direktnoj vezi sa razvojem demokratije, a ona stvara uslove za slobodan pristup informacijama pojedincima nezavisno od njihove nacionalnosti, religijske, obiajne, polne i druge osobenosti. Zemlje sa totalitarnim sistemima, nastoje da kontroliu i cenzuriu informacije, jer informisanost moe biti veliki problem po opstanak vlasti. Pravo jedne zemlje moe da podstie, usporava, ili zabranjuje uvoenje, ili korienje odreene tehnologije, pa i Interneta. Ukoliko je nacionalna strategija usmerena na intenzivniji razvoj, onda se kroz pravnu regulativu stimulie uvoenje telefona, kupovina raunara i korienje Interneta. To se izvodi kroz smanjenje ili ukidanja poreza, taksi do subvencija i dotiranja, odnosno kroz kreditno monetarnu politiku se obezbeuju finansijska sredstva za kupovinu informatike opreme na kredit. U suprotnom, drava kroz svoj pravni sistem moe da oteava nabavku raunara, uvoenjem kvota, carinskih optereenja do poveanja poreza i drugih dabina. Ovo

26

Vie o ovom aspektu uticaja tehnolokog faktora moe se videti u . Radosavljevi: "Marketing", Privredna Akademija, Novi Sad, 2006.

29

Internet ______________________________________________________________________ optereenje posebno dolazi do izraaja u kriznim vremenima, kakvo je na primer bilo u Srbiji devedesetih godina prolog veka. U ovoj oblasti na znaaju posebno dobija pravna zatita intelektualne svojine, koja je rezultat pojedinca, ili organizacije. Intelektualna zatita svojine, odnosno pravna zatita u korienju softvera se smatra najveim problemom za proizvoaa, ali i za zemlje gde su locirani njihovi proizvoai, jer se na taj nain odliva veliko nacionalno bogatstvo.

3.5. Faktori brzog razvoja upotrebe InternetaFaktori koji utiu na eksponencijalni rast korisnika Interneta su:27 Prijateljski raspoloen softver za korienje Interneta Razvoj tehnologije zamenio je komande znane samo kompjuterskim ekspertima sa prijateljski raspoloenim, na ikonama zasnovanim komandama. Ove komande su razumljive i pojedincima koji nemaju posebna znanja iz oblasti tehnologije. Tako Internet postaje dostupan ak i ljudima koji ne pripadaju tehno generacijama, a poslednjih godina je on jo i dostupniji jer se radi na prevoenju potrebnih softvera na jezike lokalnog stanovnitva. Primer dodatnog i ubrzanog prilagoavanja je sve vei broj pretraivaa (pr. Google, Yahoo i sl.) koji, automatski po prijavljivanju na pretraiva, po IP adresi sa koje korisnik pristupa, dodeljuju lokalni jezik radi lake upotrebe. Univerzalni pristup Veliki broj kompanija irom sveta nude online pristup Internetu sa bilo koje lokacije gde postoji telefonska linija. Poslednih pet godina je u masovnu upotrebu ubaen i beini (eng. Wireless) pristup, koji ak ni ne zahteva postojanje telefonske mree, a oekuje se da e do kraja 2006. godine u masovnu upotrebu biti ubaen i WiMax pristup, koji je tehniki unapreen beini pristup u smislu prevazilaenja problema optike vidljivosti. Niski trokovi korienja Interneta za pojedince Stalno smanjivanje trokova pristupa Internetu omoguuje korienje Interneta od strane sve vee populacije pojedinaca. Poslednjih godina se ide ak i do sve vee upotrebe besplatnog Interneta, a davaoci Internet usluga svoje trokove kompenzuju na nain prodaje prostora za oglaavanje, imajui u vidu veliinu, potencijal i mo Interneta. Poveanje koristi Sve je vei broj informacija dostupnih putem Interneta koje su korisne ili su zabavne. Gledajui i na mikro i na makro nivou, ne postoji vie ni jedan tip formacije koja nema korist od Interneta, bilo da se pojavljuje kao davaoc ili kao primalac informacije, a najei sluajevi su da se jedan subjekt istovremeno nalazi u obe uloge. Niski trokovi prisustva na Internetu za firme Korienje Interneta od strane kompanija za obavljanje poslovnih transakcija sve je ee zbog brzine i niskih trokova. Danas ne postoji ni jedan nain poslovnog komuniciranja koji je bri ili jeftiniji od Interneta. Velike korporacije su to odavno prepoznale, pa je veini srce poslovanja na Internetu bez obzira27

S. Lovreta i drugi, Trgovina teorija i praksa, Savremena Administracija, Beograd, 1998.

30

Internet ______________________________________________________________________ da li se radi o kompaniji koja se bavi proizvodnjom, trgovinom ili uslugama. Trite bez granica Internet je omoguio firmama da svoje proizvode i usluge predstave i prodaju kupcima irom sveta. Internet ne samo da je savladao prostornu udaljenost zemalja, organizacija i ljudi, on je nju eliminisao. Ne postoji razlog zato bi neki uesnik u Internet komunikaciji bio na nekom odreenom mestu. Kupac, ili prodavac ne znaju, ili ih se ne tie, gde je ko od njih lociran. Primera radi, amazon.com, danas najvei prodavac knjiga na svetu, niti zna, niti ga interesuje odakle dolaze porudbine njegovih knjiga. Web prezentacija firme postaje mesto koje zamenjuje i prodavca i administraciju, a esto i inenjera koji proizvod ili uslugu projektuje. Kupac na jednom mestu osmiljava, bira, kupuje i plaa, a u poslednje vreme i preuzima proizvod ili uslugu, ne marei mnogo za lokaciju prodavca. Tako Internet rui lokalne, regionalne a sve ee i kontinentalne granice. Publika Neprestano poveanje broja korisnika Interneta, broja provajdera, kao i kompanija koje posluju putem Interneta je izuzetan izazov za veliki broj firmi. Postavljanjem svoje Web prezentacije i firma koja broji samo jednog zaposlenog ima anse da bude predstavljena celom svetu, kao i da posluje sa ostatkom planete. Time je veliina, ili gigantizam izgubio na znaaju, jer zahvaljujui Internetu svaka organizacija moe biti velika, pri emu treba imati u vidu da uesnike, takoe ne interesuje ovaj podatak. Presti Veliki broj kompanija i pojedinaca se prikljuuje na Internet i postavlja svoje Web prezentacije jer ne dozvoljavaju da tehnoloki zaostaju u odnosu na svoju konkurenciju. Sve se ee smatra da ukoliko firma nema svoje mesto na Internetu i nije naroito ozbiljna, imajui u vidu sve gore navedene injenice. Neretko dugogodinji poslovni partneri prekidaju, ili uslovljavaju dalju saradnju uvoenjem Interneta, odnosno Web prezentacije.

31

Internet ______________________________________________________________________

3.6. Istorijski razvoj mrea i Interneta u SrbijiPo poslednjim podacima organizacije koja se bavi praenjem kretanja broja korisnika Interneta, Miniwatts Marketing Group-a, Srbija je u septembru 2007. godine imala 1.700.000 korisnika Interneta. Broj Internet domena koji je krajem 2007. godine bio aktivan u Srbiji je 24.046 domena28. Razvoj korienja Interneta u Srbiji i Crnoj Gori je zapoeo sa izvesnim zakanjenjem jer je za vreme embarga Saveta bezbednosti tadanjoj SR Jugoslaviji, sve do 1996. godine, on bio izriito zabranjen za ove prostore zbog njegovog potencijalnog doprinosa razvoju nauke i tehnologije. Nakon tog perioda, i u SR Jugoslaviji je usledio ubrzan razvoj i primena Interneta po stopi od oko 5-10% meseno. Prvi koraci razvoja Interneta u Srbiji vezuju se za razvoj akademske mree, koja je ujedno i prva imala tu privilegiju da vidi Internet i bude viena na njemu. Sredinom osamdesetih godina od strane PTT Srbija osnovana je Sluba za paketsku komutaciju i prenos podataka. Po ugledu na tada postojee paketske mree u svetu izgraena je domaa paketska mrea JUPAK. Nakon to je proradio JUPAK, stekli su se svi uslovi da se u Jugoslaviji izgradi ozbiljna akademska raunarska mrea, koja bi povezivala sve vanije univerzitetske centre, institute, fakultete i biblioteke u zemlji. Oko 1000 raunara tada povezanih u jedinstvenu mreu predstavlja nae prve pokuaje da se na ovim prostorima uspostavi akademska mrea poput onih koje su ve tada postojale u Evropi. Krajem 1989. godine Jugoslavija je, po predlogu tadanjeg PMF-a, sada Matematikog i Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a uz veliku pomo IBMovog predstavnitva u Jugoslaviji, postala lanica Evropskog udruenja za raunarske mree i komunikacije (eng. European Academic Research Network, EARN). EARN je koristio potpuno razliitu tehnologiju od dananjeg Interneta. Poto je jednostavnost familije protokola TCP/IP uzrokovala nagli razvoj ARPANeta (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila potreba za uspostavljanjem neke vrste mosta koji bi omoguio razmenu elektronske pote i fajlova izmeu EARN-a i ARPANeta. Ulogu ovog mosta odigrala je mrea po imenu BITNET. EARN/BITNET mrea bila je evropski deo BITNET mree, prvobitno formirane za potrebe akademskih institucija u SAD. Danas je BITNET skoro potpuno potisnut, budui da su razlozi zbog kojih je osnovan - nesavrenost fizike infrastrukture, odnosno prenosnih puteva - uglavnom prevazieni. Januara 1990. uspostavljena je veza sa BITNET/EARN mreom. U Jugoslaviji je uspostavljen EARN vor u Republikom zavodu za statistiku SR Srbije. Veza sa ostatkom EARN mree ostvarena je pomou iznajmljene linije izmeu Republikog Zavoda za Statistiku u Beogradu i Raunskog centra u Lincu, pri emu je brzina prenosa iznosila 9600 bit/s. Veza Beograd - Linc bila je operativna do uvoenja sankcija UN. Prekid veze (ujedno i iskljuenje Jugoslavije iz EARN mree je, po nalogu austrijskog ministarstva za28

http://www.internetworldstats.com/europa2.htm#cs.

32

Internet ______________________________________________________________________ nauku, izvren 02.06.1992.). Jugoslavija, meutim, nije iskljuena iz EARN asocijacije, ve je i dalje ostala lanica ove asocijacije sa ogranienim pravima. Dana 21. jula 1991. Univerzitet u Beogradu dobio je meunarodno registrovane Internet (IP) adrese. Veza izmeu raunara na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu i Fakulteta Organizacionih Nauka u Beogradu predstavlja prvu TCP/IP vezu u naoj akademskoj mrei, ostvarenu preko iznajmljene linije korienjem SLIP protokola. Veza je ostvarena pomou dva modema brzine 9600 bit/s. Poetkom februara 1994. razmatrana je mogunost povezivanja akademskih institucija sa mreom Univerziteta u Beogradu (BEONet), koju su tada inile lokalne mree Elektrotehnikog fakulteta i Fakulteta Organizacionih Nauka. Uskoro je uspostavljena i prva meugradska veza izmeu Elektrotehnikog Fakulteta u Beogradu i Elektronskog Fakulteta u Niu. Ova veza je ila preko JUPAK prikljuka i zbog toga je njena brzina bila ograniena na 9600 bit/s.29 U maju 1994. godine Jugoslavija je dobila administraciju Yu domena. Raspadom stare Jugoslavije ostao je nereen problem administracije naeg nacionalnog domena (.yu domain). Neposredno pre raspada zemlje obavljena je zvanina registracija ovog domena, a posao oko njegove administracije poveren je YUNAC asocijaciji. Budui da su vei deo posla u ovoj asocijaciji obavljali ljudi sa Univerziteta u Mariboru i Ljubljani (a kako je projekat akademske mree za SFRJ pored Univerziteta u Mariboru vodio i institut Joef tefan iz Ljubljane, ova institucija je registrovala jugoslovenski Internet domen, negde izmeu 1990. I 1991. godine), nakon raspada zemlje pravo upravljanja domenom je pripalo Sloveniji. Slovenija je tada imala prilino razvijenu infrastrukturu za potrebe raunarskih komunikacija. Ubrzo posle raspada zemlje, Slovenija je obezbedila mogunost i sredstva da se prikljui na Internet. Nakon registracije sopstvenog domena (.si), Slovenija je izvesno vreme zadrala administraciju domena.yu, koji se koristio na jednom broju njihovih mrea. Problem oko domena, koji je, prema svim loginim pravima pripadao tadanjoj SR Jugoslaviji, reen je u maju 1994. godine. Korisnici ovaj dogaaj pamte po pojavi regularnih adresa sa sufiksom.yu kada se

Documents

Internet Skripta 2011