RADNO PRAVO skripta-predavanja(2011-2012)

(1 PREDAVANJE)

RAD I OSOBINE RADARad je svrsishodna ljudska aktivnost koja je drustveno dopustena i koja ima za cilj zadovojlavanje ljudskih potreba. Osnovne osobine rada(pozitivne) su 1) Svrsishodnost,odnosno svesnost- svest je najvaznija osobina rada. Ova osobina je apsolutna. 2) Drustvena dopustenost znaci da rad odredjuje dzava ,odnosno da je radni odnos uredjen pravnim normama jeedne drzave. Ovo osobina je relativna. To znaci da je u neki drzavama nesto dopusteni raditi,a to isto u nekim drugim drzavama je zabranjeno raditi(npr u SAD je dopustena proizvodnja,odnosno pravljenje atomske bombe). 3) Povezanost sa sredstvima rada- covek je u stalnoj interakciji sa sredstvima za rad. Sredstva za rad je stvorio covek i osnovna razlika izmedju coveka i ostalih zivih bicA Je u sredstvima rada. Rad ima i druge osobine,odnosne negativne osobine: 1) Otudjenost rada od coveka dali su je marksisti,prva industrijska revolucija. 2) proizvodnja masovnih sredstava za unistenje(NHB-oruzje).

RAZVOJ RADNOG PRAVAU robovlasnistvu nije bilo radnih odnosa jer nema dobrovoljnosti. U feudalnom drustvuradni odnosi imaju cehovski karakter i tu nema radnog odnosa. Cehovski znaci statusni odnos(segrt,zemljoradnik,kalfa itd). U borzoaskom sistemu prvi put se javlaj princip dobrovoljnosti. (sloboda,bratstvo i jednakost. Naime burzuji odvlace seljake sa sela u grad i prave od njih radnike. Radno pravo je vezano za epohu kapitalizma. U trenutku kada se drzava mjesa u proizvodnju,u radne odnose regulisuci svojim normama,u tom trenutku radno pravo se izdvaja iz oblasti gradjanskog prava i egzistira kao samostalna pravna dicplina. Drzava svojim pravnim normama regulise nadlezna pitanja u radnim odnosima i to imperativnim normama.Najvaznioja norma je ograniceno radno vreme,zatim odmmor i odsustva. Zatim sva ostala pitanja vezana za radni odnos.

RADNI ODNOSIRadni odnosi su drustveni odnosi koji se pojavljuju u toku procesa rada. Drustvenost znaci da de javljaju izmedju ljudi. Uvek moraju postojati dve strane,poslodavac(drzava privatnik ili neko trece lice) i radnik. Radnik je fizicko lice koje radi kod poslodavca. Poslodavac je fizicko ili pravno lice kod koga radi radnik. Odnosi koji se javljaju izmedju ljudi u toku procesa rad nazivaju se radni odnosi. Osnovne osobine radnih odnosa: 1) to su licni odnosi jer ugovor o radu moze sklopiti samo radnik 2) radni odnos je nenaslediv. 3) dvostruki pravni poslovi(poslodavac-radnik) 4)Naplativost.

5) Vezanostost drugih prava za radne odnose. 6) Hijerarhija pravo naredjivanja od strane poslodavca U sirem smislu radni odnosi se mogu definasati kao drustveni odnosi izmedju poslodavca i radnika u toku procesa rada,cije su granice odredjene uugovorom o radu.

RAZVOJ RADNOG ZAKONODAVSTVA1993 godine Zakon o radnim odnosima Ovim zakonom se uredjuju radni odnosi; 2000 godine Zakon o radu RS Pociva na privatnoj svojini(ovde je i doslo do procesa privatizacije,odnosno dtzavna imovina je presla u privatnu); Zakon o zastiti na radu; - Zakon o strajku; Zakon o pravima nezaposlenih.

IZVORI RADNOG PRAVAIzvori radnog prava mogu se podelit na formalne i materijalne. Materijalni su npr: volja zakonodavca; Formalni izvori su takvi izvori koji su doneseni u nekoj odredjenoj formi,odnosno pismeno,p o t5acno odredjenom postupku od razlicitih subjekata. Formalni izvori(domaci) radnog prava su: -Ustav; -Zakon; -Podzakonski akti; -Ugovori. Formalni izvori radnog prava(strani) su: -Konvencije i preporuke MOR-a; -Medjunarodni sporazumi. Domaci izvori: USTAV

USTAV BIH U USTAVU BIH podijeljene su nadleznosti drzave i entiteta. Entiteti su nadlezni za sve oblasti izuzev onih koji su u iskljucivoj nadleznosti BIH. Nema odrebi u ustavu BIH koje se odnose na radno zakonodavstvo tako da kao takav ustav BIH ne moze biti izzvor radnog prava. Nesto se malo govori o ljudskim pravima,no to je je vise posredni izvor radnog prava. USTAV RS Definise: Radne odnose,zaposljavanje,zastitu na radu. 'svako ima pravo na rad i slobodu rada' 2) da radnik za svoj rad mora dobijati platu 3) radnici imaju pravo na dnevni i sedmicni i godisnji radni odmor 4)Pravo na zastitu na radu pou skladu sa zakonom. 5) Pravo na strajk u skladu sa zakonom. 6) omladina,zene i invalidi imaju posebnu zastitu odredjenu takodje zakonom. ZAKONI Z1993 godine Zakon o radnim odnosima Ovim zakonom se uredjuju radni odnosi; 2000 godine Zakon o radu RS Pociva na privatnoj svojini(ovde je i doslo do procesa privatizacije,odnosno dtzavna imovina je presla u privatnu); Zakon o zastiti na radu; - Zakon o strajku; Zakon o pravima nezaposlenih. PODZAKONSKI AKTI - su akti koji nastaju na osnovu zakona i prestavljaju konkretizaciju zakonskih normi. Moraju biti u saglasnosti sa zakonom. Kolektivni ugovori su podzakonski akti koji nastaju na osnovu zakona, a regulisu se prava radnika i zakonodavca.

Kolektivnim ugovorom se ne moze dati radnicima vise prava, ali ni manje nego sto je zakonom odredjeno. Kolektivni ugovor uvijek potpisuje radnicki sindikat i udruzenje poslodavaca ili sam poslodavac. Vlada se pojavljuje kao garant, ako se radi o drzavnoj svojini. Ugovori mogu biti: 1) opsti 2) granski Pravilnik o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta je sledeci podzakonski akt. Pravilnik donosi poslodavac, zakonom je definisano kada mora, a kad ne mora. Tacno definise prava i duznosti radnika po radnim mjestima. Tim pravilnikom detaljno se definisu prava i obaveze radnika. UGOVOR O RADU - je pojedinacni akt izmedju poslodavca i radnika.A Ugovor o radu je strogo formalanpravni posao . Mora biti u pisanoj formi. Radni odnos pocinje sklapanjem ugovora o radu. Prema trajanju ugovori o radu se dijele na : -ugovor o tadu na neodredjeno vreme; -ugovor o radu na odredjeno vreme. Obavezni elementi ugovora o radu su: -naziv,ime i sediste poslodavca. - ime,strucna sprema i prebivaliste(boraviste) radnika. - datum stupanja na rad. - plata,novcane naknade i ostala primanja. duzina trajanja godisnjeg odmora. - trajanje ugovora(ako se sklapa ugovor na odredjeno vreme) . - rokovi za otkazivanje(za ugovore na neodredjeno vreme).

Strani izvori: 1) Konvencije i preporuke medjunarodne organizacije rada (MOR) 2) Bilateralni i multilateralni medjunarodni ugovori

Konvencije predstavljaju opsta nacela koja su obavezna za zemlje koje potpisu konvenciju ili joj naknadno pristupe. Preporuke nisu obavezujuce i imaju manju pravnu snagu, a u vecini slucajeva predstavljaju razradjivanje konvencija. BiH je clanica medjunarodne organizacije rada(MOR-a) i kao takva je obavezna da izvrsi ratifikaciju preporuka i konvencija. Vlada je obavezna da u roku od godinu dana, a najdu`e u rokuod 18 mjeseci ratifikuje konvencije.

USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA(ispitno pitanje)

Uslovi koji treba da budu su ustvari pretpostavke za zasnivanje radnog odnosa. Imamo opste i posebne uslove. Opsti uslovi se nazivaju tako zato sto svaki radnik na bilo kom mjestu mora da ispunjava opste uslove. 1)Godine starosti- Lice koje je mladje od 15 godina ne moze zasnivati radni odnos. S tim da lice koje ima od 15 do 18 godina mora imati odobrenje zakonskog zastupnika(staraoc,roditelj,socijalni radnik) Lice koje je mladje od 15 godina ne moze zasnivati radni odnos. 2) zdravstvena sposobnost utvrdjuje je nadlezni organ. Za maloljetna lica ovu sposobnost potpisuje doktor medicinskih nauka(ne moze nikako doktor opste prakse) Posebni uslovi su: Strucna sprema,Engleski jezik,Rad na racunaru i sl.

Zabranjeno je da od zena prilikom zasnivanja radnog odnosa trazi se test na trudnocu,kao ni druge podatke koji nisu vezani za mesto rada.

ZAPOLJAVANJE STRANACA I LICA BEZ DRAVLJANSTVA(ispitno pitanje)Stranci i lica bez dravljanstva zasnivaju radni odnos isto kao i gradjani sto se tice opstih uslova. Pored opstih uslova, lica bez drzavljanstva moraju i da ispunjavaju dodatne uslove: odobren stalni ili privremeni boravak na teritoriji RS, BiH; da ima stalnu ili privremenu vazecu radnu dozvolu.

Boravak odobrava ministarstvo unutrasnjih poslova, boravak moze biti stalni i privremeni, ugovor na odre|eno ili ne odredjeno vrijeme. Drugi uslov da ima radnu dozvolu. Izdaje zavod za zaposljavanje. Radna dozvola se nece izdati strancu, ako ima domacih radnika (kandidata) na tom radnom mjestu. Radna dozvola je iskljucivo vezana za poslodavca. Radna dozvola prestaje da vazi: Istekom vremena za koji je izdata Prestankom vazenja odobrenja boravka Prestankom vaenja ugovora o radu Stavljanje van snage radne dozvole

Ako sud donese presudu na bilo koji iznos zatvora, stranac automatski gubi radnu dozvolu. Sud je duan da u roku od 3 dana obavjesti filijalu da je radna dozvola ukinuta, a filijala je duna u roku od 3 dana obavjestiti poslodavca. Protiv rjeenja suda dozvoljena je alba u roku od 7 dana.

RADNO VRIJEMETo je ono vreme kada je radnik bio duzan da radipo zakonu u podzakonskim aktima. Radno vreme regulisano je imperativnim normama. Radno vreme je ograniceno i ne moze niko da ga produzuvati,osim ako to izricito zakon ne dozvoljava. Puno radno vrijeme Zakonom se propisuje ukupno trajanje punog radnog vremena. Puno radno vrijeme, obino se definie kao maksimalan broj radnih asova u toku jedne sedmice. Sedmino radno vrijeme slui kao osnova za preraunavanje punog radnog vremena. Puno radno vrijeme iznosi 40 asova u sedmici. Radnik moe samo sa jednim poslodavcem zakljuiti ugovor o radu sa punim radnim vremenom. Raspodjelu radnog vremena u toku jedne sedmice duan je da izvri poslodavac. Nepuno radno vrijeme

Poslodavac moe sa radnikom da zakljui ugovor sa nepunim radnim vremenom. Radi se o radnom vremenu koje je krae od 40 asova nedeljno. Radnik sa nepunim radnim vremenom ostvaruje sva prava iz radnog odnosa srazmjerno radnom vremenu. Skraeno radno vrijeme Skraeno radno vrijeme se javila kao potreba zatite zdravlja radnika koji rade na posebnim poslovima i zadatcima. Radi se obino, o poslovima na kojima i pored primjene odgovarajuih mjera i sredstava zatite na radu, postoji poveano tetno dejstvo uslova rada na zdravlje radnika. Poslovi sa posebnim uslovima su:

- poslovi sa poveanim rizikom od povreivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oteenja zdravlja, - specifini poslovi za koje se u cilju bezbjednosti i uspjenijeg rada zahtjevaju posebne zdravstvene i psihofizike sposobnosti radnika, poslovi na kojima se i uz potpunu primjenu prpisanih mjera zatite i zatitne opreme ne moe obezbjediti efikasna zatita na radu.

Prekovremeni rad Prekovremeni rad se moe uvesti po zahtjevu poslodavca kada nastupe odreene okolnosti ili su u izgledu. U sluaju neplaniranog poveanja obima posla, otklanjanje posledica vremenskih nepogoda, havarija na sredstvima rada, poara, zemljotresa, epidemije i drugih nesrea radnik je duan da radi due od punog radnog vremena. Prekovremeni rad ne moe trajati due od 10 asova sedmino. Izuzetno, radnik moe dobrovoljno, na zahtjev poslodavca, raditi

i due od 10 asova sedmino i to u trajanju najdue za jo 10 asova sedmino. U toku kalendarske godine ukupno radno vrijema za prekovremeni rad ne moe trajati due od 150 asova za tu kalendarsku godinu. Ako potreba za prekovremenim radom traje vie od tri sedmice neprekidno ili vie od 10 sedmica ukupno u toku kalendarske godine, poslodavac je duan o tome obavjestiti inspektora rada. Prekovremeni rad se placa do 30 % vise u odnosu naukupnu platu.

Nocni rad Nonim radom smatra se rad izmeu 22 asa i 6 asova narednog dana. Maloljetnim radnicima zabranjen je noni rad, ali sa izuzetcima. Trudnim enama poev od estog mjeseca trudnoe i majkama sa djetetom do jedne godine ivota zabranjen je noni rad, bez izuzetka. Nocni rad se placa do 30 % vise u odnosu naukupnu platu. (2 PREDAVANJE)

ODMORIOdmor je kad radnik ne ucestvuje u procesu rada i propisan je zakonom. Radnik koji radi s punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku radnog vremena u trajanju od 30 minuta. Raspored koritenja ovog radnog vremena vri poslodavac. U rs odmor traje 30 minuta(uracunava se u radno vrijeme) dok u federaciji ovih 30 minuta se ne uracunava u radno vrijeme.

ODMOR IZMEDJU DVA RADNA DANA Radnik ima pravo na odmor izmeu dva radna dana u neprekidnom trajanju od najmanje 12 asova. Radnici zaposleni u poljoprivredi i sezonski radnici imaju pravo na najmanje 10 asova odmora neprekidno. SEDMICNI ODMOR Radnik ima pravo na sedmini odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno. Ako zaposleni radi na dan svog sedminog odmora, poslodavac je duan da naknadno odredi, u dogovoru sa radnikom neki drugi dan kada e radnik iskoristiti dan odmora. Trebalo bi dato bude prvi sledei dan posle onoga dana, kada se obino koristi sedmini odmor, ako je to mogue. GODISNJI ODMOR Pravo na godinji odmor je regulisano imperativnim normama. Pomenutog prava se radnik ne moe odrei. Istovremeno, poslodavac ne moe uskratiti pomenuto pravo niti mu moe isplatiti novani iznos umjesto neiskoritenog godinjeg odmora. Radnik koji nije navrio est mjeseci neprekidnog rada ima pravo na godinji odmor u trajanju od jednog dana za svaki navreni neprekidni mjesec rada. U institucijama Bosne i Hercegovine poslodavac odobrava koritenje i odreuje vremenski period koritenja godinjeg odmora u rijeenju o godinjem odmoru. Rjeenje se izdaje na osnovu akta ili odluke, u kojem su utvreni kriterijumi trajanja godinjeg odmora dueg od 18 radnih dana.

ODSUSTVAPravo radnika na odsustvo podrazumjeva izostajanje radnika sa posla odreen broj dana u predvienim sluajevima u toku kalendarske godine. Radnik ima pravo na plaeno i neplaeno odsustvo. PRAVO RADNIKA NA PLACENO ODSUSTVO

Sluajevi kada radnik ima pravo na plaeno odsustvo odreeni su zakonom, kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu. Radnik ima pravo da odszstvuje sa posla najmanje pet radnik dana u sledeim sluajevima: - stupanje u brak, - poroaj supruge, - tee bolesti lana porodice i - smrti lana porodice. PRAVO RADNIKA NA NEPLACENO ODSUSTVO Radnik ima pravo na neplaeno odsustvu u sluajevima predvienim zakonom ili kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duan da radniku, na njegov zahtjev, odobri odsustvo sa rada do tri dana u toku kalendarske godine radi zadovoljenja njegovih vjerskih, odnosno nacionalno-tradicijskih potreba, bez prava na naknadu plate, ukoliko poslodavac drugaije ne odlui. Kolektivnim ugovorom se moe, po pravilu predvidjeti da radnik koristi neplaeno odsustvo radi: - obavljanja neodlonih linih i porodinih poslova, koje je radnik duan obrazloiti u svom zahtjevu, - pripremanje i polaganje ispita na fakultetu ili nekoj drugoj obrazovnoj instituciji, kao i pripremanje magisterija ili doktorata, ukoliko se radnik ne obrazuje u interesu poslodavca, - posjeta lanu porodice koji ivi u inostranstvu, - strunog usavravanja u inostranstvu, ukoliko usavravanje nije na zahtjev i u interesu poslodavca, - njege teko oboljelog lana porodice i - u drugim opravdanim sluajevima.

ZATITA NA RADUPredstavlja poseban oblik zastite koja e regulise posebnim zakonom. obuhvata skup organizovanih mjere i aktivnosti usmerenih na stvaranje uslova neophodnih za ostvarivanje bezbednih uslova rada.

' Zastita moze biti opsta i posebna Mjere kojima se obezbjeuje zatita na radu su: - mjere kojima se neposredno obezbjeuje sigurnost na radu, - mjere u vezi sa uslovima rada i - mjere u vezi sa posebnom zatitom radnika. Mjere kojima se neposredno obezbeuje sigurnost na radu obuhvataju opte, posebne i mjere koje su obavezni sprovesti odreene organizacije, preduzea i poslodavac. Opte mjere primjenjuju se na svim radnim mjestima. Zakonom su nabrojani poslovi kod kojih se moraju sprovoditi posebne mjere zatite. Mjere koje su obavezni sprovoditi odreene organizacije, preduzea ili poslodavac odnose se na mjere kod izrade konstruktivno-tehnike dokumentacije, izgradnja i rekonstrukcija objekata, ureenje gradilita i pregleda orua za rad. Radnik je duzan da se u roku od 30 dana upozna sa mjerama zastite na radu Poslodavac je duzan da odstrani radnika.... Za povredu na radu mogu biti odgovorni i radnik i poslodavac

POSEBNE MIJERE ZATITEZatita maloljetnih lica

Lica koja su starija od 15 godina i mala od 18 uivaju posebne mjere zatite. Cilj posebnih mjera zatite jeste da se zatiti psihofiziki integritet maloljetnih lica. Lica mlaa od 18 godina ne mogu biti rasporeeni za obavljanje izuzetno tekih fizikih poslova, na rad pod zemljom ili pod vodom. Ne mogu se rasporeivati na bilo koji posao koji bi predstavljao opravdan rizik po zdravlje, ivot ili psihofiziki razvoj maloljetnika. Rasporeivanje malololjetnika za noni i prekovremeni rad je ogranien zakonskim normama koje imaju imperativan karakter. Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ne postoje posebne odredbe u vezi sa zatitom maloljetnih lica. Zastita bolesnih i invalidnih lica Zatita bolesnih i invalidnih lica odnosi se na zatitu njihovih prava mogla bi se uslovno podjeliti na tri dijela: - zabrana otkaza ugovora o radu, - prednost kod ostvarivanja prava na struno osposobljavanje i usavravanje i - obavezu rasporeivanja na drugi posao. Zastita ene i materinstva Posebna zatita prava ene odnosi se na zatitu u odnosu na pol i prava koja proizilaze iz statusa materinstva. To su: - zabrana rada enama na posebno tetnim i opasnim poslovima (u podzemnim djelovima rudnika i sl.), - zabrana raskida ugovora o radu za vrijeme trudnoe i porodiljskog odsustva, - pravo rasporeda na drugo radno mjesto i - pravo na porodiljsko odsustva. Poslodavac ne moe odbiti da primi u radni odnos enu zbog toga to je trudna, niti joj moe otkazati ugovor o radu zbog trudnoe ili zbog toga to ena koristi porodiljsko odsustvo. Na osnovu nalaza i preporuke nadlenog doktora medicine, ena za vreme trudnoe i dok doji dete moe biti privremeno rasporeena na druge poslove ako je to u interesu ouvanja njenog zdravlja ili zdravlja djeteta. Za vreme trudnoe, poroaja i nege deteta, ena ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajnju od jedne godine neprekidno, a za blizance i svako tree i naredno dete, u trajanju od 18 mjeseci neprekidno.

Na osnovu zahtjeva ene i preporuke ovlaenog doktora medicine, ena moe otpoeti sa korienjem porodiljskog odsustva 28 dana pre dana poroaja.

PLATA,NAKNADE I DRUGA PRIMANJAPlata je novcana naknada koju radnik dobija za rad. Radnik se ne moze odreci plate. Za jednak rad na istom radnom mjestu mora biti jednaka plata. Isplata mora biti u roku od mjesec dana. Poslodavac radniku mora dati pojedinacni obracun isplate plate. To je tajno. Radniku protiv njegove volje posloodavac ne moze odbiti od plate novac za dugovanje prema njemu ili nekom trecem. Plata se moe definisati kao odreeni novani iznos koje radnik ostvari za izvreni rad kod poslodavca. Zakonodavac je odredio najvei vremenski period za koji plata treba isplatiti radniku. Pomenuti period moe biti najdue trideset dana. Plata se moe isplaivati i u manjem vremenskom periodu, zavisno od dogovora radnika i poslodavca (dnevno, sedmino, dvosedmino itd.).

MJERE ZA POVREDU RADNIH ODNOSAKolektivnim ugovorom se propisuju mjere za povredu radne obaveze. To su: - prestanak radnog odnosa - novana kazna u visini 30% od neto plate radnika u trajanju od tri mjeseca. Poslodavac moe mjeru prestanka radnog odnosa zamjeniti novanom kaznom, pod uslovom da nisu nastupile znatno tee posledice za poslodavca, da je stepen odgovornosti radnika nesavjasni nehat i ako su utvrene olakavajue okolnosti za radnika, o emu donosi posebnu odluku na zahtjev radnika i disciplinske komisije. Prema Zakonu o radu u institucijama Bosne i Hercegovine, ugovor o radu ne moe se otkazati bez predhodnog pismenog upozorenja zaposlenika.

Pismeno upozorenje sadri opis prestupa ili povredu radne obaveze i izjava o namjeri da se otkae ugovor o radu bez davanja predvienog otkaznog roka za sluaj da se takav prestup ili povreda radne obaveze iz ugovora o radu. Poslodavac moe otkazati ugovor o radu zaposleniku bez otkaznog roka, zbog teeg prestupa ili tee povrede slubene dunosti.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTDisciplinska odgovornost radnika vezana je za leke i tee povrede radnih obaveza. Laka povreda radne obaveze su propusti koje radnik uini u radu ili u vezi sa radom, a koje se ne smatraju teom povredom radnih obaveza. Tee povrede radnih obaveza se propisuju zakonom. Teom povredom radnih obaveza koje su predviene zakonom su: - odbijanje radnika da izvrapa svoje radne obaveze odreene ugovorom o radu, - kraa, namerno unitenje, oteenje ili nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca, kao i nanoenje tete treim licima koju je poslodavac duan naknaditi, - zloupotreba poloaja, sa materijalnim ili drugim tetnim posledicama po poslodavca, - odavanje poslovne ili slubene tajne, - namerno onemoguavanje ili ometanje drugih radiika da izvravaju svoje radne obaveze, ime se remeti proces rada kod poslodavca, - nasilniko ponaanje prema poslodavcu, drugim rad-nicima i treim licima za vreme rada, - korienje alkoholnih pia ili droga za vreme rad-nogvremena, - neopravdan izostanak s posla u trajanju od tri dana u kalendarskoj godini, - svako drugo ponaanje radnika kojim se nanosi teta interesima poslodavca ili iz koga se osnovano moe zakljuiti da dalji rad radnika kod poslodavca ne bi bio mogu. Laka povreda radne disciplina moe se definisati kao svaka druga povreda radne obaveze koja nije u zakonom navedena kao tea povreda radne obaveze. To su najee:

- kanjenje na posao i odlazak sa posla prije isteka radnog vremena, - izazivanje svae na poslu, - nekorektan odnos prema drugim radnicima ili strankama, - opijanje na poslu, - nemaran odnos prema poslu, - ponaanje koje teti ugledu i materijalnim interesima poslodavca. Disciplinsku prijavu moe podnijeti svaki zaposlenik ako smatra da je uinjena povreda radne dunosti. Prijava mora sadravati osnovne elemente kao to su potpis podnosioca, obrazloenje i eventualni dokazi ako postoje. Podnoenjem prijave, ustvari, zapoinje disciplinski postupak. Kada primi prijavu, poslodavac odluuje da li ima opravdanih razloga za pokretanje disciplinskog postupka Inicijativa je prva faaza za pokretanje disciplinskog postupka. Moze biti pismena i usmena... Poslodavac odlucuje ima li elemenata za pokret.disc.post. Podnosi zahtjev za pokretanje disc.post, disciplinskoj komisijikoja s sastoji od neparnog br. Clanova. Mora je imati svako preduzece koje ima vise od 15 radnika... Radnik moze odgovoriti kad dobije zahtjev,ali i ne mora. Sindikat je duzan da posalje svog predstavnika. Predsjednik komisije zakazuje pretres. Ako radnik ne dodje on moze odloziti pretres,a moze ga obaviti i bez prisustva radnika. Direktor ne moze biti clan niti moze citati zahtjev. Obicno ga cita radnik. Onda se od radnika trazi da se izjasni. Glasanje je tajno. Predsjednik komisije glasa zadnji. Radniku se cita odluka komisije.

Ako se radnik ne slozi sa odlukom,ide se na drugostepenu disciplinsku komisiju. Ako ni polse toga nije zadovoljan moze pokrenuti upravni spor.

MATERIJALNA ODGOVORNOSTMaterijalna odg. Radnika podrazumeva nadoknadu stete u slkucajevima kada je radnik prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepaznje. Radnik je duzan da nadoknadi stetu poslodavcu ako je stetu ucinio namjerno. Ako radnik ucini stetu 3. Licu radnik i poslodavac nadoknadjuju stetu solidarno. Ako vise radnika ucini mat.stetu svako odgovara za svoj dio. Poslodavac moze formirati komisiju radi procjene stete. Ako radnik ne zeli nadoknaditi stetu poslodavac moze traziti nadoknadu stete putem suda

(3 PREDAVANJE)

PRESTANAK UGOVORA O RADUPrestanak ugovora o radu ima za posljedicu prestanak radnog odnosa. Sluajevi prestanka ugovora o radu navedeni su u zakonu: - smru radiika, - sporazumom poslodavca i radnika, - otkazom ugovora od strane poslodavca ili radnika, - kad radnik navri 40 godina penzijskog staa, ili 65 godina ivota i pajmanje 20 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i radnik drugaije ne sporazumeju, - sa danom dostavljanja poslodavcu pravosnanog reenja o potpunom gubitku radne sposobnosti radnika, - istekom roka vaenja ugovora o radu na neodreeno vrijeme,

- ako radnik bude osusn na bezuslovnu kaznu zatvora ili na mjeru bezbednosti, vaspitnu ili zatitnu meru u trajanju due od tri meseca - sa danom poetka izvrenja kazne, odnosno mjere, ako zbog izvrenja mere radnik mora odsustvovati s rada, KLASIFIKACIJA RAZLOGA PRESTANKA RADNOG ODNOSA(tezisna pitanja na ispitu) Ako se uslovno izvri podela osnova za prestanak radnog odnosa, moe se zapaziti da se one mogu svrstati u dve grupe: Obligatoran i Fakultativan. Obavezan(Obligatorni) prestanak radnog odnosa pojavljuje se u sluajevima kada se zakonom predvia prestanak radnog odnosa nezavisno od volje stranaka. To su sluajevi: - kada radnik napuni odreene godine radnog staa ili godine ivota, - kada radnik izgubi potpunu radnu sposobnost, - na osnovu odluke nadlenog suda, - prestankom rada poslodavca, - istekom ugovora na odreeno vrijeme, - smru radnika i - kada radnik ne zadovolji uslove probnog rada. U drugom sluaju(fakultativni), kada radni odnos prestaje voljom ugovornih strana, poslodavac i radnik slobodno raspolau svojom voljom o prestanku radnog odnosa. Radi se o sledeim sluajevima: - otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, - sporazumom radnika i poslodavca i - otkazom ugovora od strane radnika. OBLIGATORNI SLUCAJEVI PRESTANKA RADNOG ODNOSA1)

2)

SMRT RADNIKA Smrt radnika znaci automatski prekid radnog odnosa. Bitno je napomenuti da smrt poslodavca ni u kom slucaju ne prekida radni odnos,jer poslodavac zastupa pravno lice. PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG NAVRSENIH GODINA I RADNOG STAZA - Radniku prstaje radni odnos kada radnik navri 40 godina penzijskog staa, ili 65 godina ivota i pajmanje 20 godina staa osiguranja. Izuzetno, kod utvrivanja penzijskog staa, poslodavac je duan da

poseban rauna u jednokratnom trajanju, ako to radnik zahtjeva. ODLUKOM SUDA ILI NEKOG DRUGOG OVLASTENOG ORGANA Sud donosi presudu a ovlasteni organ rijesenje o prekidu radnog odnosa. Presudom se moze oduzeti potpuno poslovna sposobnost radnika(psihicka oboljenja,ugrozeno mentalno zdravlje) Poslovnu sposobnost ne moze oduzeti ni psihijatar ni neka druga ustanova vec iskljucivo sud. Takodje sud moze izreci i mjeru bezbjednosti. U sluajevima kada je radniku dosuena mjera bezbjednosti ili zatitna mjera koja ima za posljedicu odsustvovanje sa posla neprekidno due od tri mjeseca, radniku prestaje radni odnos. Obino se radi o mjerama obaveznog leenja narkomana i alkoholiara, zabrana vrenja poslova i djelatnosti, obavezno uvanje i lijeenje u psihijatrijskoj ustanovi itd. Radni odnos prestaje momentom odlaska radnika na izdravanje mjera bezbjednosti ili zatitnih mjera. Pomenute mjere bezbjednosti i zatitne mjere se obino izriu uz kaznu zatvora u sudskoj odluci. 4) POTPUNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI -Radni odnos prestaje danom dostavljanja pravosnanog rijeenje poslodavcu, o potpunom gubitku radne sposobnosti radnika. Gubitak radne sposobnosti utvruje se prema propisima o invalidskom osiguranju. Radna sposobnost se oduzima u slucajevima teske povrede ili mentalnog oboljenja radinka. Ukoliko je samo smanjena radna sposobnost poslodavac je duzan da radniku obezbedi lakse i odgovarajuce radno mesto u preduzecu.3)

FAKULTATIVNI SLUCAJEVI PRESTANKA RADNOG ODNOSA 1) PREKID UGOVORA O RADU OD STRANE POSLODAVCA Poslodavac moze iz puno razloga dati otkaz radniku,ali imaju odredjeni uslovi. Razlozi za otkaz ugovora o radu a) Nezadovoljstvo radom radnika b) Odsustvo s posla Ako radnik 5 dana uzastopno ne dolazi na posaoposlodavac moze ali i ne mora da prekine radni odnos sa radnikom. (ZBOG CEGA RADNIK NE DOLAZI NA POSAO?-Zloupotreba bolovanja u slucaju kod ovog razlog bitno je

fakticko stanje. Ako radnik ima uredno opravdanjeili opravdanje od ljekara a stvarno nije bolestan,poslodavac moze da prekine radni odnos sa radnikom. Ako radnik ode na vojnu vezbu poslodavac ne moze dati otkaz radniku u ovom slucaju. Vojni odsjek je duzan da obavesti poslodavca o odsustvu radnika. Ako radniku bude dosudjen pritvor - poslodavac ne moze dati otkaz radniku u ovom slucaju. Nadlezni tuzilac je duzan da obavesti poslodavca o odsustvu radnika. Ucesce u strajku. c) Disciplinska odgovornost disciplinska komisija ako izrekne resenje o prekidu radnog odnosa poslodavac moze ali i ne mora da prekne radni odnos sa radnikom. 2) PREKID UGOVORA O RADU OD STRANE RADNIKA Radnik moze u svako doba ne navodeci razloge dati otkaz,ali je duzan da odredi otkazni rok. Kada poslodavac da otkaz,otkazni rok mora najmanje da traje 30 dana,a moze trajati dva,tri pa i vise meseci. Poslodavac moze saopstit usmeno otkaz radniku,ali najcesce se to radi pismeno,sto je i obavezno. Radnik ne mora davati obrazlozenje svog otkaza ali poslodavac mora navesti obrazlozenje u resenju o otkazu radniku. Radnik uvek moze da povuce pismeni otkaz,sve dok ne dobije resenje. Kod otkaza bitno je samo da ne postoji mana volje(zabluda,prinuda,prevara)3)

STECAJEM Kad dodje do stecaja svi radnici ostaju bez posla. Danom otvaranja steajnog postupka prestaju svi ugovori o radu radnika i poslodavca steajnog dunika. Steajni upravnik postaje jedini organ upravljanja steajnog dunika do okonanja postupka steaja. Steajni upravnik pismeno obavjetava sve zaposlene o prestanku njihovog radnog odnosa. On moe zakljuiti novi ugovor sa novim licima ili sa licima koja su bila u radnom odnosu ako je to neophodno za nesmetano odvijanje steajnog postupka.

Likvidacioni postupak odvija se gotovo na isti nain kao i steajni s tim to je cilj likvidacionog postupka potpuni nestanak pravnog lica.

RADNI SPORBez obzira koji su razlozi kojima su povredjena pravaq radnika,radnik uvek moze pokrenuti radni spor. On se kod radnika naziva radni spor,a kod upravnih organa upravni spor. Radni spor se uvek pokrece tuzbom od strane radnika. U sluaju spora pred nadlenim sudom poslodavac je duan da dokae postojanje razloga za otkaz ugovora o radu,odnosno da dokaze svoju nevinost. U toku trajanja sudskog spora o otkazu ugovora o radu, nadleni sud moe, na zahtev radnika, ako oceni da se oito radi o nezakonitom otkazu ugovora o radu, odluiti da se radnik privremeno vrati na posao, do okonanja spora. Ako nadleni sud utvrdi da je otkaz ugovora o radu, koji je poslodavac dao radniku, nezakonit naloie poslodavcu da radnika vrati na rad i rasporedi na poslove koje je obavljao pre otkaza ugovora ili na druge poslove koji odgovaraju strunim i radiim sposobnostima radnika, kao i da mu isplati naknadu na ime izgubljene plate i drugih primanja na koje radnik ima pravo prema kolektivnom ugovoru. pravilniku o radu i ugovoru o radu. Ako poslodavac, s obzirom na postojeu organizaciju, nema mogunosti da radnika vrati na rad, ili da to ne eli da uini, kao i u sluaju ako radnik ne eli da se vrati na posao kod poslodavca, poslodavac je duan da radniku isplati otpremninu na koju radnik ima pravo prema kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu i ugovoru o radu. Otkaz ugovora o radu mora se dati radniku u pismenoj formi. Poslodavac je duan da u otkazu ugovora o radu navede razlog otkaza. Upravni spor je uveden kao mogunost drugostepenosti zatite prava radnika, jer ne postoji pravo albe na odluku o otkazu ugovora o radu koji donosi poslodavaC

U institucijama Bosne i Hercegovine mogua su alternativna rjeenja u sluaju ako sud utvrdi postojanje nezakonitog otkaza: - povratak na posao i - isplata naknade zaposleniku. Odluke suda izvrsava policija.

UDALJENJE RADNIKA SA RADAPoslodavac moe privremeno udaljiti radnika sa rada pod odreenim uslovima koji su propisani zakonom. Ako je radnik zatesn u vrenju radnji za koje se osnovano sumnja da predstavljaju krivino deijlo ili da ugroavaju imovinu vee vrednosti, poslodavac ga moe udaljiti s rada i pre otkazivanja ugovora o radu. Udaljenje radnikasa rada moe trajati najdue do tri meseca, u kome je roku poslodavac duan da odlui o odgovornosti radnika ili da ga oslobodi od odgovornosti. Ako je protiv radnika pokrenut krivini postupak. udaljenje radnika traje do okonanja krivinog postupka, ako poslodavac drugaije pe odlui. Poslodavac moe odluiti da radnika zadri na radnom mjestu sve do okonanja krivinog postupka Zakon ne predvia obaveznost privremenog udaljavanja radnika sa rada. Privremeno udaljavanja radnika sa rada traje u zavisnosti od razloga udaljavanja. Ako radnik napravi gresku na poslu(npr. Nocni cuvar-spava na poslu) moze doci do privremenog udaljavanje radnika sa posla. Za vreme udaljenja s rada radnik ima pravo na naknadu plate u visini od 50% prosene plate koju je ostvario u poslednjih est meseci.

PRAVA NEZAPOSLENIH LICAOva oblast se regulise posebnim zakonom. Nezaposleno je svako lice koje je starije od 15 godina,nije u radnom odnosui aktivno trazi zaposlenje.

Aktivno trazenje posla znaci da se naslazi na evidenciji za zapolsljavanje,javlja se redovno i iskljucivo postupa po naredbama.

OTPREMNINAOtpremnina se rijesava pravilnikom . Radnik ima pravo na otpremninu samo ako do prekida radnog odnosa nije doslo usled njegove greske. Otpremnina je odreeni iznos novca koji radnik dobija prilikom prestanka njegovog radnog odnosa. Iznos otpremnine propisuje se kolektivnim ugovorom i Pravilnikom o radu. Razlikuju se: - pravo na otpremninu kada je radniku prestao radni odnos prema Zakonu o radu, - pravo na otpremninu radnika koji su bili upueni na ekanje prema predhodnom vaeem Zakonu i - pravo na otpremninu kada je radniku na nezakonit nain prestao radni odnos prije stupanja na snagu Zakona o radu. Otpremnina iznosi najmanje u visini jedne treine prosene mesene plate radnika isplaene u poslednja tri meseca pre prestanka ugovora o radu, za svaku navrenu godinu rada kod poslodavca.

INSPEKCIJSKI NADZOR U OBLASTI RADNIH ODNOSANadzor nad primjenom propisa, kolektivnih ugovora, pravilnika i ugovora o radu vri inspekcija rada prema Zakonu o inspekcijama u Republici Srpskoj. Inspekcijski nadzor vri se nad aktivnostima dravnih i nedravnih organa i organizacija, kao i nad poslovanjem i postupanjem pravnih lica i graana u pogledu pridravanja zakona, drugih propisa i optih akata iz oblasti rada. Poslodavac je duzan da pruzi sve informacije inspektoru rada.

Inspektor rada treba da dijeluje preventivno,da ukaze na nedostatke,i ako je ptrbno da odredi rok za uklanjanje tog nedostatka. Ako se radi o necemu sto ugrozava zivot i zdravlje radnikainspektor radamoze da zatvori preduzece. Poslodavac ima pravo zalbe administratoru rada. Inspekcija u oblasti rada vri nadzor nad primjenom propisa koji se odnose na: - obavezu zakljuivanja ugovora o radu izmeu poslodavaca i radnika, ostvarivanje prava radnika; - obavezu poslodavaca da zaposlene u propisanim rokovima prijavljuju nadlenim organima penzijskog - zdravstvenog osiguranja; - radno vrijeme, odmore i odsustva, plate, zapoljavanje i rad maloljetnika, ena, trudnica, porodilja, invalida, stranaca i dr.; - uslove rada, bezbjednost i zatitu zdravlja zaposlenih; - naroitu zatitu zdravlja maloljetnika, ena i invalidnih radnika;

MIROVANJE PRAVAMirovanje prava je ustvarti institut koji je uveden da bi se zastitio radni odnos iako radnik ne vrsi svoje obaveze. Mirovanje prava imaju radnici na odsluenju ili dosluenju vojnog roka, kao i lica koja su funkcioneri,odnosno lica koja obavljaju javne funkcije. Bitno je naglasiti da obavljanje javnih funkcija traje ograniceno vreme. Mirovanje prava i obaveza reizborne funkcije moze da traje najvise 2 mandata. Kada prestane mirovanje prava poslodavac je duzan da vrati radnika na staro radno mesto. Ukoliko ne postoji takvo mesto,radniku se nudi slicno,a ako nema ni toga radnik prestaje radni odnos. Takvo lice ima pravo na otpremninu i sva ostala prava jer nije svojom krivicom prekinuo radni odnos.

RADNI ODNOSI ZAPOSLENIH U DRZAVNIM ORGANIMA I ORGANIMA LOKALNE SAMOUPRAVEOva oblast se regulise posebnim zakonom. Zakon se obino naziva Zakon o administrativnoj slubi u upravi Republike Srpske. Zakon predstavlja lex specialis u odnosu na druge zakone koji na slian nain ureuju radne odnose. Drzavni sluzbenici su lica koja rade u organima drzavne uprave. Drzavni sluzbenici nisu clanovi javnih preduzeca(sumsko gazdinstvo,zeljeznice itd ) Organi drzavne uprave su: ministarstva, drugi republiki organi uprave i republike upravne organizacije.

RUKOVODJENJE ORGANIZACIONIM JEDINICAMARadom organizacione jedinice rukovodi: - resorom i sektorom kao osnovnim organizacionim jedinicama - pomonik ministra, - sektorom - naelnik sektora ili pomonik rukovodioca republike uprave i republike upravne organizacije, - odjeljenjem - naelnik, - odsjekom - rukovodilac odsjeka, - grupom - rukovodilac grupe.

KODEKS PONASANJA DRZAVNIH SLUZBENIKAKodeksom ponaanja dravnih slubenika pokuala su se definisati osnovna pravila ponaanja dravnih slubenika prilikom rada u organima dravne uprave - Dravni slubenik e se u obavljanju svojih poslova i zadataka pridravati principa profesionalne nepristrasnosti, odgovornosti, estitosti, transparentnosti, javnosti, efikasnosti i ekonominosti. - Dravni slubenik e u okviru svoje ustavne dunosti disciplinovano i asno sluiti graane, te potovati naela urednog poslovanja i nepristrasnosti administrativne slube.

- Dravni slubenik e u obavljanju svojih dunosti potovati zakon i zastupati iskljuivo javni interes. - Dravni slubenik nee traiti, ni za sebe ni za druge, niti e prihvatiti, ak ni u sveanim prilikama,darove ili neku drugu korist, od lica koja su ostvarila svoja prava ili izbjegla obavezu na osnovu odluka organa dravne uprave u kojem radi. - Dravni slubenik ne moe biti lan upravnih i drugih odbora i organa politikih stranaka.

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRZAVNE UPRAVEOrgan dravne uprave u kojem se utvrdi potreba za popunu upranjenog radnog mjesta dravnog slubenka podnosi pismeni zahtjev za sprovoenje postupka popune upranjenog radnog mjesta Agenciji za dravnu upravu. Interni oglas Agencija raspisuje interni oglas u organu drzavne uprave u kojem je upraznjeno radno mjesto a isti saopstava u sredstvima javnog informisanja(tv,radio,novine). Prijave na interni oglas podnose se u roku od 30 dana od dana oglasavanja. Pravo ucesca na internom oglasu imaju samo zaposleni u organu drzavne uprave u kojem je raspisan interni oglas za popunu radnog mijesta. Javni konkurs Javni konkurs agencija objavljuje u najmanje jedno m od sredstava informisanja. To su obicno sluzbeni glasnici koji su i obavezni. Rok za podnosenje prijava traje 90 dana od dana objavljivanja. Konkursom za popunu radnih mjesta jasno ce biti naznacen poslednji dan roka za prijavu na konkurs,kao i datum i mjesto odrzavanja javnog testiranja. Interni oglas i javni konkurs sadre: 1. naziv upranjenog radnog mjesta koje se oglaava, 2. broj izvrilaca za koje se vri prijem, 3. kratak opis poslova sainjen uz konsultacije sa Agencijom,

4. potrebne strune kvalifikacije - stepen strune spreme, 5. potrebno radno iskustvo, 6. spisak potrebnih dokumenata, 7. da li je posao na odreeno ili neodreeno vrijeme, 8. mjesto, tana adresa i rok podnoenja prijave i traene dokumentacije, teme i spisak literature za pismeni test i 9. druge opte i posebne uslove predviene Zakonom i Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Testiranje Javno testiranje kandidata odrava se najkasnije 15 dana nakon isteka roka za podnoenje prijava kandidata i sastojae se iz dva dijela: 1. testiranja, u obliku pisanog testa koji se sastoji od pitanja s opcionim odgovorima i 2. razgovora - intervjua. Kandidati koji su poloili pravosudni, ispit sudije za prekraje ili struni ispit ili su osloboeni polaganja istog, izuzeti su od javnog testiranja u skladu sa ovim pravilnikom. Pismeni test je eliminatoran. Da bi poloio test, kandidat mora da tano odgovori na najmanje 20 pitanja, sa oznaavanjem samo jedne od ponuenih opcija. Kandidat ima ezdeset (60) minuta za rjeavanje testa. Nakon zavretka testiranja, predsjednik izborne komisije saoptava rezultate testiranja. Razgovor intervju, sastoji se od grupnog razgovora kandidata sa lanovima izborne komisije, s tim da u grupi ne moe biti vie od pet kandidata Kada se zavrsi razgovor sa kandidatima komisija pristupa njihovom ocjenjivanju(od 5-10) Kad se sve sabere pravi se rang lista i predlazu se kanidati sa rang liste organima drzavne uprave.