investicioni fondovi

INVESTICIONI FONDOVI

Prof.dr Jovo Jednak

UVODUVODInvesticioni fondovi su profesionalno organizovane i vođene kompanije koje mobilišu (prikupljaju) i udružuju vođene kompanije koje mobilišu (prikupljaju) i udružuju kapital, a prikupljena sredstva ulažu u različite hartije od vrednosti različitih emitenata, formirajući željeni portfolio. Na ovaj način institucionalni investitori obezbeđuju diversifikaciju rizika i različite oblike osiguranja likvidnosti.

prof. dr Jovo Jednak2

UVODUVODInvesticioni fondovi imaju specifičan oblik pasive, koja je gotovo cela sastavljena od hartija od vrednosti investitora, g j jšto im omogućava disperziju rizika. Kroz proces transformacije sredstava, odnosno emisije udela malih denominacija i kupovine velikih paketa HOV udela malih denominacija i kupovine velikih paketa HOV, investicioni fondovi dobijaju

popust na količinu, smanjuju brokerske provizije i

tako obezbeđuju diversifikovani portfolio HOV. Malim investitorima omogućavaju manje transakcione Malim investitorima omogućavaju manje transakcione troškove pri kupovini HOV, kao i smanjenje rizika diversifikacijom HOV.


OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVAINVESTICIONIH FONDOVA

Investicioni fondovi su popularni u mnogim zemljama sveta. Najviše otvorenih i zatvorenih fondova potiče iz SAD Najviše otvorenih i zatvorenih fondova potiče iz SAD, a potom iz Japana, Francuske, Brazila, Španije, Kanade itd.

Upravo zbog toga što je tržište HOV SAD i ekonomija p g g j jnajveća i najrazvijenija na svetuKod nas je zakonska regulativa o investicionim fondovima

doneta tek početkom 2007. godine, kada su i započele njihove poslovne aktivnosti u Srbiji.


OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVAINVESTICIONIH FONDOVA1. Osnovne karakteristike investicionih fondova.

Investicioni fondovi ili zajednički fondovi Investicioni fondovi ili zajednički fondovi, prvi put su se pojavili u Belgiji 1822. godine, a u Americi krajem 19. veka. j

Uzajamni investicioni fondovi su finansijski posrednici koji udružuju finansijske resurse investitora i ulažu ih u diversifikovane portfolije. Prvi investicioni fondovi su bili zatvorenog tipa.



Investicionim fondovima se pridaje veliki značaj zbog:a) velikog broja novih vrsta zajedničkih fondova;a) velikog broja novih vrsta zajedničkih fondova;b) razvoja individualnih penzionih računa;c) prelaska mnogih korporacijskih penzionih planova sa planova definisanih naknada na planove definisanih doprinosa 80-ih i 90-ih godina;d) povećanog interesovanja za investicije od strane ostarelih d) povećanog interesovanja za investicije od strane ostarelih roditelja koji su imali brojnu decu 90-ih godina;e) visokih stopa ostvarenih prinosa na običnim akcijama

b l ž ih 1990 ih di zabeleženih 1990-ih godina. Kako se inflacija smanjivala, a ekonomija oporavljala od recesije iz 1990-91, javni interes za investicione kompanije i zajedničke fondove

š


prosto je eksplodirao tokom poslednje decenije prošlog veka.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVAINVESTICIONIH FONDOVA2. Osnovne vrste investicionih fondova.

Investicioni fondovi su strukturirani na dva načina.1. Fondovi otvorenog tipa

koji prodaju nove akcije investitorima i otkupljuju akcije iz opticaja na zahtev bilo kada po pravednoj tržišnoj ceni koja je vezana za zahtev bilo kada, po pravednoj tržišnoj ceni, koja je vezana za vrednost aktive fonda. Tako malim preduzetnicima stvaraju mogućnost ulaganja u diversifikovani portfolio finansijskih instrumenata. p j

2. Fondovi zatvorenog tipautvrđeni broj neotkupivih akcija prodaje se u početnoj javnoj ponudi injima se t m tr je ka bičnim akcijama na sek ndarn m tržišt njima se potom trguje kao običnim akcijama na sekundarnom tržištu (berzi). Tržišna cena tih akcija fluktuira u skladu sa vrednošću aktive kojom fond raspolaže


fond raspolaže.


Akcije većine fondova otvorenog tipa su svojevremeno prodavali trgovci (brokeri), koji su za to dobijali proviziju. prodavali trgovci (brokeri), koji su za to dobijali proviziju. Provizija se plaća pri kupovini i automatski se oduzima od vrednosti akcija u trenutku otkupa, i nazivaju se fondovima koji zaračunavaju proviziju,za razliku od fondova koji ne zaračunavaju proviziju,d d j b lj d i b i ij gde se prodaja obavlja neposredno i bez provizije.

Menadžeri oba tipa fondova (danas) ostvaruju zaradu naplatom nadoknade za organizovanje posla koja godišnje naplatom nadoknade za organizovanje posla, koja godišnje iznosi 0,5% vrednosti aktive fonda.


OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVAINVESTICIONIH FONDOVADelatnost investicionih fondova se deli na dva sektora:

a) kratkoročneobuhvataju:obuhvataju:

oporezivane fondove tržišta novca (MMMF) i uzajamne investicione fondove oslobođene poreza (koji sadrži različite kombinacije HOV tržišta novca, s izvornim rokom dospeća kraćim od godinu dana).

b) dugoročne fondoveb) dugoročne fondoveobuhvataju:

fondove akcija (koji se sastoji od običnih i preferencijalnih akcija) i fondove obveznica (koji se sastoji od HOV sa fiksnim prihodom i dospećem dužim od godinu dana) i hibridni fondovi (koji su sastavljeni od akcija i obveznica).

Investicioni fondovi akcija su fondovi običnih i preferencijalnih akcija. Investicioni fondovi obveznica su fondovi dužničkih HOV tržišta kapitala sa Investicioni fondovi obveznica su fondovi dužničkih HOV tržišta kapitala sa fiksnim prihodom. Hibridni fondovi su fondovi različitih kombinacija akcija i obveznica. Investicioni fondovi tržišta novca su fondovi različitih kombinacija HOV

ž š


tržišta novca.

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVAKRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Uzajamni zajednički fondovi egzistiraju kao finansijski posrednici. posrednici. Oni objedinjuju investicije pojedinačnih investitora i tako prikupljena novčana sredstva usmeravaju u p p j jdiversifikovane portfolije, odnosno za finansijske potrebe državnih organa i korporacija na primarnom tržištu. Oni takođe često investiraju u HOV na sekundarnom tržištu.



Zajednički fondovi pružaju značajnu uslugu korporacijama i državnim institucijama,organima kojima su novčana sredstva potrebna, g j p ,pojedinačnim investitorima koji žele da investiraju svoja novčana sredstva.

Zajednički fondovi nude raznolikost tim investitorima. Neki zajednički fondovi imaju vlasništvo nad 50 ili više HOV, M l ž b d 250 Є l d l d 2 500 Є l d Minimalna investicija može biti od 250 Є, ili druge valute, do 2.500 Є, ili druge valute.

(u Srbiji se određuje investiciona jedinica čija vrednost iznosi od 750 do 1.200 din., zavisno od fonda do fonda)

M li i i i bi i š i i d i k f li Mali investitori ne mogu sebi priuštiti da naprave sami tako raznovrstan portfolio. Zajednički fondovi koriste iskusne menadžere portfolija,

Menadžere portfolija investiraju u portfolije HOV koji zadovoljavaju želje investitora.pa se investitori ne moraju sami baviti portfolijom. p j p j

Neki zajednički fondovi nude visok stepen likvidnosti,jer su spremni da ponovo kupuju investitorove akcije ako on to zatraži.



Zatvoreni fondovi nude i različite usluge, kao što su: slobodna razmena investicija između uzajamnih investicionih j jfondova,automatsko investiranje, komunikacione veze 24 časa ili pristup informacijama o računu komunikacione veze 24 časa ili pristup informacijama o računu preko Interneta, transfer novca između različitih fondova koje vodi ista firma,

i š j čprave izveštaje o računu,mogućnost pisanja čekova na mnogim fondovima tržišta novca i nekim fondovima obveznica, automatsko reinvestiranje dividendi, informacije o taksama i porezima i automatsko povlačenje sredstava.



Trendovi kretanja investicionih fondova. Zbog svoje raznovrsnosti, menadžerskih sposobnosti i likvidnosti, uzajamni zajednički fondovi su u velikoj meri imali progresivan rastuzajamni zajednički fondovi su u velikoj meri imali progresivan rast.



Finansijska aktiva glavnih finansijskih posrednika, 1990. i 2001 (u mlrd. $)Veličina aktive pokazuje da su investicioni fondovi veći i od osiguravajućih kompanija, penzionih fondova

i štednih institucija, a neznatno su manji od komercijalnog bankarstva. To znači da su


šted st t c ja, a e at o s a j od o e c ja og ba a stva. o ač da s druga najvažnija grupacija finansijskih posrednika na finansijskom tržištu.


Poređenje zajedničkih fondova i depozitnih institucijama. slični institucijama

po tome što prate i poštuju procedure pojedinaca da bi vršili različite vrste po tome što prate i poštuju procedure pojedinaca da bi vršili različite vrste investiranja.

investicija u zajednički fond se dosta razlikuje od deponovanja novca u depozitnim institucijama,

zato što ona predstavlja delimično vlasništvo, budući da su depoziti preduslov kredita.

Investitori dele zarade i troškove koje napravi zajednički fond, a deponenti jednostavno dobijaju kamatu na svoje depozite a deponenti jednostavno dobijaju kamatu na svoje depozite.

Individualni investitori vide zajedničke fondove kao alternativu depozitnim institucijama. Mnogo novčanih sredstava investiranih u zajedničke fondove devedesetih

d šl d h godina je proizašlo iz depozitnih institucija. Pošto se devedesetih godina smanjivala kamatna stopa,

mnogi pojedinci su povukli svoje depozite i investirali ih u akcije i obveznice u zajedničkim fondovima


investirali ih u akcije i obveznice u zajedničkim fondovima.

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVAKONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Prospektom se definišu ciljevi fonda koji se stavljaju na raspolaganje potencijalnim investitorima.raspolaganje potencijalnim investitorima.Svaki prospekt ima sadržaj kojim su definisane:

a) osnovne informacije sadržane u prospektu. ) j p pb) podela dobiti investitorima po osnovu prinosa od vlasništva akcija.) t šk i k j či k i ic) troškovi koje čine akcionari.

d) Korporacijska kontrola zajedničkih fondova



a) osnovne informacije sadržane u prospektu. To su:To su:• minimalni iznos investicije koji se zahteva;• cilj investiranja zajedničkog fonda;j j j g f• prihod fonda tokom prošle godine, u prethodne tri i u prethodnih pet

godina; i l ž t j d ičk f d ličiti t i ik• izloženost zajedničkog fonda različitim vrstama rizika;

• usluge (pisanje čekova, mogućnost prebacivanja novca ICT, itd.) koje zajednički fond nudi ij

• troškovi koje pravi zajednički fond, a koji se obično prebacuju na investitore.



Prospekt obuhvata popis svih HOV u vlasništvu fonda.Ciljevi investicionih fondova su između ostalog: Ciljevi investicionih fondova su, između ostalog:

vrste HOV koje fond drži kao aktivu (npr. fondovi s agresivnim rastom drže akcije s najvećim rastom i najvećim rizikom); rast investicionog fonda; povećanje ukupne neto vrednosti aktive fonda;

ć j k ij k k it l povećanje akcijskog kapitala; povećanje ukupnih hibridnih fondova itd.

Prospekt mora precizno da opisuje svoje ciljeve i investicije Prospekt mora precizno da opisuje svoje ciljeve i investicije.


PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVAKONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVAb) Podela dobiti investitorima po osnovu prinosa od vlasništva

akcija.Z j d ički f d i l i i k ij d j d bi Zajednički fondovi mogu vlasnicima akcija da stvaraju dobit na tri načina.

1. Oni naplaćuju svaki zarađeni prihod (dohodak) dividendi ili i l t k t kti isplata kupona na tu aktivu.

2. Oni distribuiraju kapitalnu dobit koja je rezultat prodaje HOV unutar fonda, tj. kad fond prodaje aktivu po ceni višoj od i rne k ne cene izvorne kupovne cene.

3. Naknade vlasnicima akcija se ostvaruju kroz podizanje cene akcija zajedničkog fonda na tržištu.

P ć j žiš d i HOV i f d ć Povećanjem tržišne vrednosti HOV iz fonda, povećava se neto vrednost aktive (NAV) i akcionari imaju koristi kada prodaju akcije iz zajedničkog fonda.



c) Troškovi koje čine akcionari.Zajednički fond naplaćuje akcionarima Zajednički fond naplaćuje akcionarima

nadoknadu ili cenu za usluge koje im pružaju (tj. upravljanje diversifikovanim portfoliom HOV).

Investitori zaračunavaju dva tipa nadoknada: troškove prodaje i operativne izdatke fonda.



Ukupni trošak akcionara za investiranje u uzajamni investicioni fond je j

iznos godišnjih troškova prodaje i ostalih zaračunatih naknada.

Troškovi zajedničkih fondova se mogu upoređivati, i to: merenjem odnosa troškova, a to je jednako godišnjem trošku po akciji, podeljeno sa NAV fonda.

Mnogi zajednički fondovi imaju odnos troškova između 1 i 2%.g j jFondovi sa većim troškovima ne mogu da stvore veće prihode. Između zajedničkih fondova troškovi se razlikuju, zato investitori bi, pre nego što investiraju, trebalo da pogledaju godišnje troškove svakog fonda.



Investitor koji kupuje akcije investicionog fonda možda mora jednokratno da plati troškove prodaje ili provizije, od 0,5% do nekoliko procenata investiranih sredstava na prosečnu vrednost NAV. p

U tom slučaju, reč je o fondu sa nadoknadom.

Fond sa nadoknadom je investicioni fond kod koga investitor mora d d l šk d l unapred da plati troškove prodaje ili provizije.

Fondovi koji drže akcije direktno sa investitorima i ne koriste prodajne agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju unapred),

zovu se fondovi bez nadoknade.

Fond bez nadoknade je investicioni fond koji investitoru ne naplaćuje unapred troškove prodaje ili provizije za prodaju akcija uzajamnog investicionog fonda.



Investitor koji kupuje akcije investicionog fonda možda mora jednokratno da plati troškove prodaje ili provizije, od 0,5% do nekoliko procenata investiranih sredstava na prosečnu vrednost NAV. p

U tom slučaju, reč je o fondu sa nadoknadom.

Fond sa nadoknadom je investicioni fond kod koga investitor mora d d l šk d l unapred da plati troškove prodaje ili provizije.

Fondovi koji drže akcije direktno sa investitorima i ne koriste prodajne agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju unapred),

zovu se fondovi bez nadoknade.

Fond bez nadoknade je investicioni fond koji investitoru ne naplaćuje unapred troškove prodaje ili provizije za prodaju akcija uzajamnog investicionog fonda.


Izračunavanje troškova uzajamnog investicionog fondaTrošak akcionara pri investiranju u uzajamni investicioni fond obuhvata i jednokratnu

nadoknadu i godišnje nadoknade. Pretpostavimo da investirate u investicioni fond „Zepter“ s nadoknadom vaših 20.000 Є. Fond sa nadoknadom sadrži unapred plaćenu proviziju od 4% p p p juloženih sredstava, koja se odbija od izvornih sredstava. Tako je stvarna investirana vrednost, nakon oduzimanja naknade:

20.000 Є (1 – 0,04) = 19.200 Є. Osim toga, godišnji operativni troškovi fonda iznose 0,85% (što je nadoknada za upravljanje

od 0,75% i 0,10% naknada za usluge). Godišnja nadoknada se izračunava na prosečnu NAV , , g ) j pinvestiranu u fond i obračunava se svake godine. Investicije u fond svake godine donose 5%, koji se plaća poslednjeg dana u godini. Ako investitor ponovo investira godišnju dobit plaćenu na investiciju, nakon godinu dana se operativna nadoknada odbija, i tada je vrednost investicije sledeća:

Vaša dobit na investiciju u uzajamnom investicionom fondu nakon 1 godine je:Vaša dobit na investiciju u uzajamnom investicionom fondu nakon 1. godine je: (19.200 Є – 20.000 Є) / 20.000 Є = 0,04 %. U 2. godini su oduzete vaše nadoknade i dobijate vrednost investicije na kraju godine, odnosno:

Dakle nakon dve godine ste ukupno platili 800 Є za nadoknade a 341,46 Є za operativne izdatke i


Dakle, nakon dve godine ste ukupno platili 800 Є za nadoknade, a 341,46 Є za operativne izdatke, i ostvarili prinos od 818,17 Є iznad izvorne investicije, tj. 20.000 Є. Vaša godišnja dobit (profit) u uzajamnom investicionom fondu je 2,02% (tj. 20.000 Є = 20.818,17 Є (PVIFi,2) → i = 2,2%).


d) Korporacijska kontrola zajedničkih fondova. Veliki zajednički fondovi mogu da vrše određenu kontrolu nad j grukovodstvom kompanije, zbog toga što su oni najčešće većinski akcionari u firmi.

Na primer, Na primer, Fidelity je najveći akcionar u više od 700 kompanija u kojima poseduje akcije. Rukovodioci portfolija mnogih zajedničkih fondova rukovode upravnim odborima u mnogim kompanijama.Fidelity obično svakodnevno ima dobitak od najmanje 5% ukupne trgovine na berzi u Njujorku. Fid li i žiš d i i i l ih i i k ji k l j Fidelity su prvi na tržištu od institucionalnih investitora koji konsultuju investitore da li žele da investiraju u nove akcije kompanije. Fidelity ima preko 200 analitičara koji procenjuju finansijsko stanje kompanije.


kompanije.

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVAKONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA4. Regulativa investicionih fondova.

Upravni odbor direktora zajedničkog fonda je odgovoran za nadgledanje menadžmenta, uspostavljanje procedura i

d f d l l ž k osiguranje da fond pravilno uslužuje svoje akcionare. Po novim pravilima koje je postavila Komisija za HOV (SEC), većina članova u odboru moraju da budu autsajderi ( l i f d )(nezaposleni u fondu).Takođe se nameće potreba da se definišu propisi, regulativa i oporezivanje zajedničkih fondova. Z j d ički f d i j d b d kl đ i liči i Zajednički fondovi moraju da budu usklađeni sa različitim državnim zakonima i i da zainteresovanim investitorima obezbede prospekt.


INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPAOTVORENOG TIPA

Investicioni fondovi zatvorenog tipainstitucije koje najpre prodaju svoje akcije javno da bi pribavile gotovinu koja služi za investiranje a istovremeno trguju određenim gotovinu koja služi za investiranje, a istovremeno trguju određenim brojem preostalih HOV.

Kada su njihove akcije jednom prodate, nema više mogućnosti za ponovni otkup ponovni otkup. Kada fond proda svoje akcije, on obično ne nudi dodatne akcije investitorima. Svaki investitor koji želi da kupi ili proda akcije fondu to radi Svaki investitor koji želi da kupi ili proda akcije fondu, to radi tako što ih kupi na sekundarnom tržištu.Cene akcija se određuju zavisno od ponude i tražnje.

Zatvoreni investicioni fond raspolaže sa fiksnom ponudom akcija u opticaju, ali ulaže u HOV i aktivu drugih kompanija a akcije se prodaju na sekundarnom tržištu


kompanija, a akcije se prodaju na sekundarnom tržištu.


Fondovi zatvorenog tipa su još uvek popularni kada su u pitanju aktive koje se ne mogu lako prodati, p j j g p

kao što su akcije na stranim tržištima sa ograničenom mogućnošću trgovine, ili obične akcije kompanija kojima se ne može lako trgovati ili obične akcije kompanija kojima se ne može lako trgovati, ili akcije (kao što su gradske, inostrane, koje donose veliki prinos) koje se ne mogu brzo kupovati i prodavati bez visokih transakcijskih troškovatransakcijskih troškova.

Postoje dve bitno determinisane cene akcija u fondovima otvorenog i zatvorenog tipa, koje utiču na profitabilnost poslovanja. a) neto vrednost aktive po akciji (Net Asset Value – NAV)b) kupoprodajna cena akcija na berzi.


b) kupoprodajna cena akcija na berzi.


Postoje dve bitno determinisane cene akcija u fondovima otvorenog i zatvorenog tipa, koje utiču na profitabilnost poslovanja poslovanja. a) neto vrednost aktive po akciji (Net Asset Value – NAV)

izračunava tako što se sabere celokupna aktuelna vrednost portfolija, kao aktiva fonda, f ,zatim se oduzme vrednost bilo kakvog duga (pasiva), i podeli sa brojem preostalih neisplaćenih akcija fonda.

vrednost svih HOV koje sadrži fond (uključujući i gotovinu), svakodnevno seprocenjuje procenjuje.

Svaka narasla kamata ili dividenda fonda se dodaje tržišnoj vrednosti.b) kupoprodajna cena akcija na berzi.

akcije fonda mogu kupiti ili prodati na berzi. j g p pCena akcija na tržištu za investicione fondove zatvorenog tipa obično varira od 5% do 20% ispod njihove neto vrednosti, sa većim odstupanjima za pojedinačne fondove.



Neto vrednost aktive investicionog fonda Pretpostavimo da je Newark fond izdao investitorima 20 miliona akcija. Koristio je

iznos (veličinu prihoda) da kupi akcije 55 različitih firmi. Deo liste njegovih posedovanja (portfolio akcija) ilustruje tabela 22 1(portfolio akcija) ilustruje tabela 22.1.

Naziv HOV (akcije) Broj akcija Privilegovane cene akcija Tržišna vrednost Azlec Co. 10.000 40 $ 400.000 $Caladero Inc. 20.000 30 $ 600.000 $

- -- - - -- -

Zurkin, Inc 8.000 70 $ 560.000 $- - - -

Ukupna tržišna vrednost akcija (danas): 500.020.000 $p j ( )+ primljene kamate i dividende ( danas): 10.000 $ - troškovi (rashodi) neograničeni ( danas): - 30.000 $= tržišna vrednost fonda 500.000.000 $

Utvrđivanje neto vrednosti aktive (NAV) investicionog fonda NAV investicionog fonda pokazuje vrednost po akciji. Svakog dana se utvrđuje tržišna g p j p j g jvrednost svih HOV fonda, uključujući gotovinu, narasle kamate, dividende i drugo, a zatim se svaki trošak (rashod) oduzima i dobijeni iznos deli brojem neisplaćenih akcija u opticaju.



Fondovi su obično organizovani kao1 društvo kapitala (akcionarska društva) ili 1. društvo kapitala (akcionarska društva), ili 2. kreditna društva (uzajamno kreditiranje)

Fond ne upravlja portfolijom, već struktura menadžera p j p jorganizovanih u društvo za upravljanje investicionim fondovima ili u posebnu kompaniju, koja obično i osniva f d (b k i j ć k ij i ti i fond (banka, osiguravajuće kompanije, investicione kompanije, brokeri i dr.). HOV koje predstavljaju portfolio čuva i usmerava HOV koje predstavljaju portfolio čuva i usmerava depozitar (obično banka).



2. Investicioni fondovi otvorenog tipaPoznati pod imenom zajednički ili uzajamni fondovi (Mutual Funds). I ti i i f d i t ti t li Investicioni fondovi otvorenog tipa su nastali

u Americi 1924. godine, da bi smanjili problem isplata investitorima.

Zajednički fondovi obično garantuju investitorima Zajednički fondovi obično garantuju investitorima isplaćivanje dela ili svih HOV (akcije) fonda po njihovoj neto vrednosti.

Zajednički fondovi otvorenog tipa su uvek u pripravnosti da kupe ili prodaju svoje akcije, zavisno od aktuelne neto vrednosti aktiva u tom

ktrenutku.Ne postoji ograničenje u broju akcija koje se prodaju. Obe transakcije (kupovina i prodaja) su ponuđene po aktuelnoj marketinškoj ceni (NAV) svih HOV koje se nalaze u fondu koja se računa marketinškoj ceni (NAV) svih HOV koje se nalaze u fondu koja se računa dnevno. Zajednički fondovi su brzo postali popularni zato što garantuju da investitori mogu da otkupe svoje akcije po njihovoj neto vrednosti kti


aktive.


Zajednički fondovi su sada najčešći tip investicionih kompanija.Zajednički fondovi obećavaju da će j j

po zahtevu isplatiti HOV i ulažu samo u aktive koje se mogu lako prodati, odnosno koje se mogu brzo prodati ako je novac hitno potreban da j g p j pbi se isplatili dugovi.

Tražnja za akcijama određena je tržišnom vrednošću osnovnih HOV uzajamnog investicionog fonda, osnovnih HOV uzajamnog investicionog fonda, podeljeno sa brojem akcija u opticaju.

O i i i i i f d j f d k d k b j k ij Otvoreni investicioni fond je fond kod koga se broj akcija u opticaju svakodnevno menja (povećava ili smanjuje), sa iznosom otkupa akcija i novom kupovinom akcija.



Zajednički fondovi su finansijski posrednici koji udružuju novčana sredstva mnogih sitnih investitora, prodajući im akcije i koristeći prihode za kupovinu drugih vrsta HOV. gKroz proces transformacije aktive,

izdavanjem akcija u malim vrednostima i kupovinom velikog broja (blokova) HOV, zajednički fondovi mogu iskoristiti mnoštvo popusta na brokerskim k i i i p d j i k piti p tf lij k ijkomisionim prodajama i kupiti unosne portfolije akcija.

Zajednički fondovi dozvoljavaju sitnim investitorima da steknu povoljnosti nižih transakcionih troškova pri kupovini akcija i da iskoriste smanjenje rizika pomoću portfolija akcija, koje imaju u posedu. Mnogim zajedničkim (uzajamnim) fondovima upravljaju brokerske firme, ali ostalima upravljaju banke ili nezavisni savetnici za ulaganje, kao što su, na primer, Fideliti (Fidelity) ili Vengard (Vanguard) u Americi.

Zajedničke fondove prvenstveno drže domaćinstva (80%), a ostatak drže druge finansijske institucije i nefinansijska preduzeća.



Investicioni fondovi u Srbiji Srbija je dobila Zakon o investicionim fondovima,

f d č l d k 2007 d prvi investicioni fondovi počeli sa radom tokom 2007. godine. Time su stvoreni preduslovi za formiranje prvih domaćih tzv. portfolio investitora. S bij j l d j lj i k j j t il š l Srbija je poslednja zemlja u regionu koja je stvorila šansu za male investitore (ulagače) u HOV.Mnoge atraktivne kompanije u Srbiji već stekle strateške investitore, u koje su firme ušle metodom preuzimanja ili u koje su firme ušle metodom preuzimanja ili dokapitalizacijom. Posledica toga je da se njihove akcije retko ili nikako ne pojavljuju na berzi. Neke akcije se nisu nikada ni pojavile na berzi.

na berzi, od ukupno 1.000 registrovanih preduzeća, listira (promeće) svega oko 250 preduzeća, a sem obveznica stare devizne štednje, drugih državnih HOV nema


HOV nema.


Donošenje zakona o investicionim fondovima je preduslov za razvoj segmenta finansijske industrije, ali je još nejasno da li će Srbija razvojne ciljeve zasnivati na osnovu tržišta kapitala, ili će se privredni rast i dalje bazirati na skupim bankarskim kreditima, ili pak kombinovano.U zemljama gde preovlađuje tržišna logika, berza je mesto za prikupljanje svežeg kapitala za razvoj,što podrazumeva da što podrazumeva da

dobre kompanije sa prepoznatljivim brendom, snažnom tržišnom pozicijom i i l i d i l izvoznom paletom proizvoda i usluga,

emituju nove akcije za finansiranje profitabilnih programa i prodaju ih na unutrašnjem i spoljnom tržištu.



Kupci HOV dele rizik s emitentima HOV i tipuju na buduću dobit (profit).dobit (profit).Upravo takvi kupci su investicioni fondovi, koji za račun svojih akcionara investiraju u HOV koje obezbeđuju značajan rast. Aktiva investicionih fondova u zemljama u tranziciji je u

l ž č ki i i S biji stalnom porastu, pa to možemo očekivati i u Srbiji.



U Srbiji je omogućeno da uveliko posluju strani investicioni fondovi, tako da je stranim građanima investicioni fondovi, tako da je stranim građanima omogućeno da budu vlasnici akcija elitnih srpskih kompanija i da tako prisvoje značajne veličine kapitalne dobiti. S druge strane, građani Srbije teško su dolazili do pojedinih atraktivnih akcija. F i j f d i ši đ i ć d bi i ilik d Formiranjem fondova, i naši građani će dobiti priliku da budu portfolio akcionari, srpskih kompanija i kompanija u inostranstvu, jer zakon omogućava ulaganje petine kapitala inostranstvu, jer zakon omogućava ulaganje petine kapitala (20%) fondova preko granice.



Privreda Srbije, koja decenijama pati od nedostatka kapitala, dobiće na ovaj način jeftinije izvore finansiranja u odnosu na skupe bankarske kredite sa zelenaškim kamatama.Strani investicioni fondovi u našoj zemlji, koji štednju svojih j j , j j jgrađana investiraju širom sveta, dominiraju i u vlasništvu najatraktivnijih kompanija na srpskoj berzi čije akcije formiraju indeks BELEX15. Problem sa kojim će se suočiti menadžeri investicionih fondova jeste oskudni asortiman HOV u koje treba investirati, nema tzv blue-chip-ova“nema tzv. „blue-chip-ova .Kod nas su najatraktivnije akcije za ulaganje sadašnja javna preduzeća: NIS, Telekom, EPS, Aerodrom, Železnice.



Na Beogradskoj berzi veliku nadu polažu u investicione fondove, jer su se stekli uslovi da građani investicione fondove, jer su se stekli uslovi da građani Srbije izađu na berzu, ali im je potrebna stručna pomoć pri investiranju. Ovo tim pre što „indeks najkvalitetnijih“ BELEX15, pokazuje stalni trend kolebljivosti, ili rast ili pad, ali dobru likvidnost HOV i vrlo dobre performanse u poređenju sa likvidnost HOV i vrlo dobre performanse u poređenju sa indeksom Morgan Steanly za istočnu Evropu. Dodatni problem je što su kompanije na berzu uključene po Dodatni problem je što su kompanije na berzu uključene po sili zakona i još nijedna nije spremna da javno govori o svom poslovanju.


KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICAZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA

1. Klasifikacija zajedničkih fondova. Zajednički (uzajamni) fondovi se uobičajeno klasifikuju kao:

a) zajednički fondovi akcija (pravični)a) zajednički fondovi akcija (pravični),b) zajednički fondovi obveznica, c) zajednički fondovi tržišta novca i d) hibridni fondovi, zavisno od vrste HOV u koje se investira.) j

Razlikujemo i već pomenute fondove:otvorene i zatvorene, opterećene i neopterećene, fondove nekretnina, hedž, razvojne, kapitalno-razvojne kapitalno razvojne, dohodovne, međunarodne i globalne, Internet fondove, specijalne fondove, fondove indeksa, složene fondove itd.



Distribucija investiranja u zajedničke (uzajamne) fondovePreovlađuju zajednički fondovi akcija, koji obuhvataju više od 57% tržišta, slede zajednički fondovi tržišta novca sa 27% tržišta, potom zajednički fondovi obveznica sa 11% tržišta i

tzv. hibridni fondovi sa 5% tržišta.


t v. b d fo dov sa 5% t šta.


2. Osnovna obeležja zajedničkih fondova akcija i obveznica.Kada se meri tržišna vrednost ukupne aktive zajedničkih fondova, dominantni su fondovi akcija. Danas mnoge investicione kompanije nude potencijalnim Danas mnoge investicione kompanije nude potencijalnim investitorima razne vrste zajedničkih (uzajamnih) fondova, tako da se mogu uskladiti (prilagoditi) različitim preferencijama investitora investitora. Investitor može jednim telefonskim pozivom da investira (izvrši transfer) sa jednog na drugi zajednički fond.Zahvaljujući svom trgovanju, institucionalni investitori su najdominantniji učesnici na berzanskom tržištu, sa preko 70% ukupne dnevne količine aktiva na berzi.



3. Kotacije akcija zatvorenog investicionog fonda.Samo na razvijenom tržištu Amerike postoji oko 500Samo na razvijenom tržištu Amerike, postoji oko 500zatvorenih fondova. Oko 75% zatvorenih fondova investira uglavnom u obveznice i slične HOV, a ostalih 25% ulaganja usmerava u akcije.Kotacije obuhvataju informacije o imenu svakog fonda, njegovom cilju minimalnoj dopuštenoj investiciji veličini aktive njegovom cilju, minimalnoj dopuštenoj investiciji, veličini aktive fonda, maksimalnim troškovima inicijalne i izlazne prodaje, godišnjim izdacima, NAV-u, dobitima i rejtingu, itd.Termin zajednički fondovi se obično koristi samo za označavanje otvorenih fondova i ne uključuje zatvorene fondove.



Prvobitno su akcije mnogih otvorenih zajedničkih fondova prodavali prodavci (obično brokeri) kojima se plaća provizija. p p ( ) j p p jPošto se ova provizija plaća u trenutku kupovine i odmah se odbija od vrednosti akcija, ovi fondovi se nazivaju potpuni fondovi potpuni fondovi. Većina zajedničkih fondova su trenutno nepotpuni fondovi. Oni se prodaju direktno javnosti, bez prodajnih provizija. U oba tipa fonda, menadžeri zarađuju od honorara

dž t k j i l ć j k i i menadžmenta koje isplaćuju akcionari. Ovi honorari dostižu do 0,5% vrednosti aktiva fonda godišnje.


g j

RAST I VELIČINA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICAOBVEZNICA

7.000

8.000

Fondovi obveznica

4.000

5.000

6.000

fond

ova

Fondovi akcija

1.000

2.000

3.000 Bro

j

Rast fondova akcija i obveznica

0 1978. 1985. 1990. 1995. 1999. 2001.

Godina

Rast fondova akcija i obveznicaZajednički fondovi akcija i obveznica se znatno povećavaju posle 1980-ih godina, zahvaljujući bumu na tržištu akcija sredinom devedesetih godina i relativno niskim stopama prinosa na dužničkim kratkoročnim HOV


relativno niskim stopama prinosa na dužničkim kratkoročnim HOV.


4.500 5.000

ara)

Fondovi obveznica

2 500

3.000 3.500 4.000

u m

ilija

rdam

a do

la

Fondovi akcija

1.000 1.500 2.000 2.500

Uku

pna

imov

ina

(u

Ul j j d ičk f d k ij i b i

0 500

1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001.Godina

Ulaganja u zajedničke fondove akcija i obveznicaU početnom periodu osamdesetih godina, ulaganja u fondove obveznica su nadmašila ulaganja u fondove akcija, ali su od sredine devedesetih ulaganja u fondove akcija porasla, jer su investitori očekivali dramatični obrt na tržištu akcija.


j p j j


Javne obveznice 269 $(5%)

Dugoročne obveznice vlade 309 $

Gotovina 277 $ (5%)

(6%)(5%)Korporacijske akcije

349 $ (7%)

Preferencijalne akcije 28 $(1%)

Obične akcije 3.882 $(76%)

R d l č k i j d ičkih f d ( l d $)Raspodela prosečne aktive zajedničkih fondova (u mlrd. $)Najznačajnije učešće u aktivama zajedničkih fondova imaju obične akcije,

zatim korporacijske i dugoročne obveznice vlade, municipalne obveznice, i i f ij l k ij


gotovina i preferencijalne akcije.


Javne obveznice 269 $(5%)

Dugoročne obveznice vlade 309 $

Gotovina 277 $ (5%)

(6%)(5%)Korporacijske akcije

349 $ (7%)

Preferencijalne akcije 28 $(1%)

Obične akcije 3.882 $(76%)

R d l č k i j d ičkih f d ( l d $)Raspodela prosečne aktive zajedničkih fondova (u mlrd. $)Najznačajnije učešće u aktivama zajedničkih fondova imaju obične akcije,

zatim korporacijske i dugoročne obveznice vlade, municipalne obveznice, i i f ij l k ij


gotovina i preferencijalne akcije.


Fondovi za razvoj, dohodovni fondovi, međunarodni i globalni fondovi i fondovi dugoročnih opštinskih globalni fondovi i fondovi dugoročnih opštinskih obveznica su najpopularnije vrste fondova. Mereno prema ukupnoj aktivi, fondovi za razvoj i dohodovni fondovi su najpopularniji.


OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAOSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAHedž (zaštitni) fondovi su poseban tip zajedničkih fondova sa aktivom koja se

procenjuje na preko 500 mlrd $ u Americi 2002. godine.Hedž fondovi kao što su Mor Kapital Menadžment (Moore Capital Management) i f p ( p g )Kvantum grupa fondova (Quantum group of funds),

akumuliraju novac od mnogih moćnih ljudi i investiraju u njihovo ime, ali se po nekim osobinama razlikuju od tradicionalnih zajedničkih fondova.

Hedž fondovi zahtevaju ulaganje od najmanje 100.000 do 20 miliona $, f j g j j j $,tipično minimalno investiranje je iznosilo 1 milion $.

Menadžment za dugoročni kapital je zahtevao minimalno ulaganje od 10 miliona $. Državni zakon ograničava hedž fondove,

d lj j ći i d i j d 99 i i ( ič ih ) k ji j d i j dozvoljavajući im da imaju do 99 investitora (ograničenih partnera) koji moraju da imaju godišnje prihode veće od 200.000 $ ili neto imovinu od 1 milion $, isključujući njihove kuće.

Restrikcije su uvedene da bi dozvolile hedž fondovima da budu umnogome nekontrolisani a prema stavu da bogati mogu da vode računa sami o sebi nekontrolisani, a prema stavu da bogati mogu da vode računa sami o sebi. Mnogi od 4.000 hedž fondova su locirani van domicilne zemlje, negde na offshore, da bi izbegle kontrolne restrikcije i zakonska ograničenja (porez).


OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAOSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAKompanija Dž. Sorosa je kupila paket akcija Petrobrasa, brazilske naftne kompanija iz Rio de Žaneira, u vrednosti od 811 miliona $ čime je taj udeo postao najveća imovina vrednosti od 811 miliona $, čime je taj udeo postao najveća imovina Sorosovog fonda. Petrobras je objavio otkriće nalazišta nafte i gasa u Tupi sa procenjenim zalihama nafte od čak 8 mlrd. barela. procenjenim zalihama nafte od čak 8 mlrd. barela. Prema podacima Komisije za HOV i berzanske poslove, udeo Sorosovog fonda u Petrobrasu je 30. juna iznosio 22%, ili 3,68 mlrd. $ vrednim akcijama i američkim depozitnim priznanicama u vlasništvu f fonda. Dž. Soros je u 2008. godini kupio ibrazilsku kompaniju Vale,

najvećeg proizvođača rude gvožđa u svetu. i kupio kanadsku kompaniju Talisman enerdži,

glavnog proizvođala nafte i gasa u Kanadi.


OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAOSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVA

Hedž fondovi se razlikuju od tradicionalnih zajedničkih fondova i po tome što od investitora fondova i po tome što od investitora

zahtevaju da ulažu novac na duži period, često na nekoliko godina.

Svrha je da se menadžerima obezbedi vreme za traženje dugoročnih strategija. H dž f d i bič l ć j lik i ij Hedž fondovi obično naplaćuju velike provizije investitorima. Tipičan fond naplaćuje godišnju proviziju od 1% na aktivu Tipičan fond naplaćuje godišnju proviziju od 1% na aktivu kojim upravlja, plus 20% od profita, a neki naplaćuju znatno više.


OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAOSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVAIzraz hedž fond često dovodi do zabune, jer reč hedž označava strategije za izbegavanje rizika. No kolaps dugoročnog kapitala pokazuje No kolaps dugoročnog kapitala pokazuje,

da su ovi fondovi često u prilici da se upuste u velike rizike. Mnogi hedž fondovi primenjuju tzv. tržište neutralne strategije

gde kupuju HOV kao što su obveznice koje izgledaju jeftine i gde kupuju HOV, kao što su obveznice, koje izgledaju jeftine, i prodaju ekvivalentnu količinu sličnih HOV koje izgledaju precenjeno.

Ako kamatne stope u celini rastu ili se smanjuju, fond postaje sigurnosan sigurnosan,

jer je smanjenje vrednosti jedne obveznice izjednačeno sa povećenjem vrednosti neke druge.

Međutim, fond spekuliše o tome da li se raskorak između cene te pdve obveznice kreće onako kako su predvideli menadžeri fonda. Ako fond pogrešno proceni, on može da izgubi dosta novca, posebno ako je veliki leveridž fonda, tj. ako se zadužio toliko da je nje akcijski ka ital mali ređenj sa eličin m rtf lija


njegov akcijski kapital mali u poređenju sa veličinom portfolija.

ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCAZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCAZajednički fond tržišta novca (Money Market Mutal Funds - MMMF). Ovaj tip zajedničkog fonda investira u kratkoročne instrumente dugovanja (tržište novca) veoma visokog kvaliteta, kao što su g ,

kratkoročne državne obveznice, strani i domaći tekući depoziti, komercijalni papiri (zapisi), bankarski certifikati o depozitu bankarski certifikati o depozitu, blagajnički zapisi, reotkup i druge hartije od vrednosti.

Postoji izvesna fluktuacija u tržišnoj vrednosti ovih HOV, ali pošto je njihov rok obično kraći od šest meseci promena u tržišnoj vrednosti je suviše mala da bi ovi obično kraći od šest meseci, promena u tržišnoj vrednosti je suviše mala da bi ovi fondovi dozvolili da njihove HOV budu otkupljene po fiksnoj ceni

(promene u tržišnoj vrednosti tih HOV su uračunate u kamatu koju isplaćuje fond). Pošto te HOV mogu biti otkupljene po relativno fiksnoj ceni, fondovi dozvoljavaju

l i i HOV d ih tk i i i j č k č f d k ij l i suvlasnicima HOV da ih otkupe ispisivanjem čekova na račun fonda u komercijalnim bankama. Na ovaj način, HOV u zajedničkim fondovima tržišta novca uspešno funkcionišu kao čekovni depoziti koji zarađuju prihvatljive tržišne kamatne stope na kratkoročne instrumente duga


instrumente duga.

ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCAZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA

Trenutno, zajednički fondovi tržišta novca drže više od četvrtine vrednosti aktiva svih zajedničkih fondova.jMMMF-ovi nastavili da igraju važnu ulogu u ekonomiji. Oni često daju veće kamatne stope nego banke, a sa bankama su razvili odnose koji im omogućavaju čestu proveru računa, elektronske transfere sredstava, dugovne (debitne) kartice i druge transakcione ponude za njihove članove fonda druge transakcione ponude za njihove članove fonda. Mnogi MMMF-ovi su organizovani tako da ulažu samo u oblasti za koje garantuje država ili lokalne vlasti, i koje donose zaradu od kamate oslobođenu saveznog poreza.Kao posledica, fondovi tržišta novca danas znatno doprinose novčanim agregatima M i M


novčanim agregatima M2 i M3.


Zajednički fondovi tržišta novca predstavljaju portfolije (kratkoročnih) instrumenata tržišta novca, portfolije (kratkoročnih) instrumenata tržišta novca, koje su stvorile i kojima upravljaju investicione kompanije. Na primer,

portfolio čine akcije koje su prodate pojedinim ulagačima. Ul či d č j k f d žiš Ulagači mogu da učestvuju u nekom fondu tržišta novca sa minimalnim sredstvima,

obično je reč o iznosu od 1.000 dolara,

pa su stoga u mogućnosti da ulažu u instrumente tržišta novca koji formiraju željeni portfolio.



Fondovi tržišta novca dostavljaju periodične izveštaje svojim investitorima da bi ih informisali o periodične izveštaje svojim investitorima da bi ih informisali o nastalim promenama na njihovom saldu.

Takođe im dostavljaju i povremena obaveštenja o promenama u sastavu portfolio aktive,

pružajući uvid u vrste i iznose hartija od vrednosti sadržanih u pružajući uvid u vrste i iznose hartija od vrednosti sadržanih u portfoliju fonda tržišta novca.

Investicione kompanije su voljne da u svakom trenutku otkupe fond tržišta novca, usled čega pojedinačni ulagači mogu u svakom trenutku da obezbede visoku likvidnost.


ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA15601600164016801720176018001840

ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA

11601200124012801320136014001440148015201560

rdam

a $)

720760800840880920960

1000104010801120

aktiv

a (u

mili

jar

280320360400440480520560600640680

Uku

pna

04080

120160200240

1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000.Go dina

Rast aktive zajedničkog fonda tržišta novcaNeprekidno ulaganje investitora u fondove tržišta novca uslovilo je i rast vrednosti

aktive. Istovremeno su imali rast oporezovani, neoporezovani i ukupni fondovi tržišta novca


tržišta novca.

STRUKTURA AKTIVE, DOSPEĆE, RIZIK, MENADŽMENT, OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCAFONDOVA TRŽIŠTA NOVCA

1. Struktura aktive fondova tržišta novca.Svaki od fondova tržišta novca je obično više Svaki od fondova tržišta novca je obično više orijentisan na određenu aktivu koja predstavlja njegov najveći deo.Tokom perioda recesije, udeo državnih hartija od vrednosti u fondovima tržišta novca obično raste, a udeo i ič ijih h ij d d i j j rizičnijih hartija od vrednosti se smanjuje.



Ostalo$

Trezorski zapisi 91 $Komercijalni 303 $

(14%)zapisi 91 $

(4%)

Ostale hartije

Komercijalni zapisi620 $(29%)(41 %)

(20 %) (6 %)

od vrednosti vlade 189 $

(9%)

R

(13 %)

Repo transakcije

186$(9%)

CDs123 $(35%) (12 %)(8 %)

Struktura aktive fondova tržišta novca (u mlrd. $)Komercijalni zapisi preovlađuju, slede ostale državne HOV, odnosno reotkup,


blagajnički zapisi, depozitni certifikati i ostale HOV.


2. Rokovi dospeća fondova tržišta novca. Prosečno dospeće je određeno dospećem pojedinih hartija koje čine aktivu, mereno prema njihovoj relativnoj vrednosti mereno prema njihovoj relativnoj vrednosti. Sredinom 1970-ih, prosečni rokovi dospeća bili su relativno dugi.

kamatna stopa rasla, prinos fondova se teže prilagođavao, jer je stopa na postojeću aktivu bila fiksna. Tadašnji fondovi tržišta novca koji su imali aktivu sa kraćim rokovima dospeća, mogli su dosta brže da usmere kapital na veće kamatne stope.

Kasnih 1970-ih, prosečno dospeće u fondovima tržišta novca bilo je duplo manje nego sredinom 1970-ih. j g

u poziciji da 1981. godine potpuno izvuku korist iz veoma visokih kratkoročnih kamatnih stopa.

Tokom 1980-ih, prosečno dospeće aktive fondova tržišta novca na najrazvijenijim finansijskim tržištima u svetu posebno u Americi bilo je oko najrazvijenijim finansijskim tržištima u svetu, posebno u Americi, bilo je oko 40 dana. Prosečno dospeće je od tada, generalno, u porastu, i zadržalo se na nivou od 40 do 60 dana.



3. Rizici fondova tržišta novca.Sa aspekta investitora, fondovi tržišta novca obično imaju nizak p , f jnivo kreditnog rizika.Postoji zabrinutost da ekonomski presek aktivnosti može prouzrokovati česte propasti komercijalnih papira ili da prouzrokovati česte propasti komercijalnih papira, ili da nekoliko bankarskih grešaka može stvoriti probleme u evro-dolarskim sporazumima depozitnih i bankarskih odobrenja. I ak i instr menti b kreditn ri ika imaju kratke Ipak, ovi instrumenti, zbog kreditnog rizika, imaju kratke rokove dospeća. Na taj način se fondovi tržišta novca mogu brzo transformisati između različitih hartija od vrednosti izdatih od strane pojedinih kompanija koje mogu da propadnu u bliskoj budućnosti.



Zbog toga što fondovi tržišta novca sadrže instrumente sa kratkim rokovima dospeća, njihova tržišna vrednost sa kratkim rokovima dospeća, njihova tržišna vrednost nije previše osetljiva na promene tržišnih kamatnih stopa (kao što su zajednički fondovi kreirani iz dugoročnih obveznica). Iako se osobina kratkog roka dospeća ponekad smatra prednošću ona takođe može da izazove pad prinosa fondova prednošću, ona takođe može da izazove pad prinosa fondova tržišta novca, kao odgovor na smanjenje kamatnih stopa na tržištu.



Očekivani prinosi fondova novca su manji u odnosu na fondove obveznica i akcija, iz nekoliko razloga:

1. shvatanje da kreditni rizik u fondovima tržišta novca treba da bude manji nego rizik korporacijskih obveznica.

2 fondovi tržišta novca imaju manje rizične kamatne stope2. fondovi tržišta novca imaju manje rizične kamatne stopenego fondovi obveznica.

3. oni stalno stvaraju pozitivan obrt tokom vremena, a fondovi b e nica i akcija m d ži eti i ne ati an rin s obveznica i akcija mogu doživeti i negativan prinos.

Zbog toga što su fondovi tržišta novca uopšteno okarakterisani kao fondovi koji imaju relativno nizak rizik i nisku očekivanu stopu prinosa oni su popularni među investitorima koji žele stabilne prinosa, oni su popularni među investitorima koji žele stabilne investicije srednje veličine.

4. zbog mogućnosti izdavanja čekova, oni obezbeđuju tekuću likvidnost


likvidnost.


4. Menadžment fondova tržišta novca.Uloga portfolio menadžera fondova tržišta novca je da Uloga portfolio menadžera fondova tržišta novca je da održavaju portfolio aktive koje zadovoljavaju zacrtane ciljeve fonda. Uk lik dž i č k j ž ij k ij i Ukoliko menadžeri očekuju snažniju ekonomiju, oni mogu da zamene hartije od vrednosti bez rizika (blagajnički zapisi) za komercijalne papire (zapise) ili CDs. Prinos ovih instrumenata će biti viši, ali neće preterano izložiti fond kreditnom riziku.

Na primer neki fondovi tržišta novca mogu (po pravilu) da Na primer, neki fondovi tržišta novca mogu (po pravilu) da održavaju visok procenat investicija u blagajničke zapise, da bi uverili ulagače da će oni nastaviti da se uzdržavaju od ulaganja u rizične hartije od vrednosti


hartije od vrednosti


5. Regulative i oporezivanje fondova tržišta novca. Prema Zakonu o hartijama od vrednosti (SEC) investicione Prema Zakonu o hartijama od vrednosti (SEC), investicione kompanije moraju da obezbede potpunu informaciju o svakom fondu tržišta novca koji nude. Sem toga, moraju da obezbede potencijalne investitore, sa uputstvima u kojima su opisani investiciona politika i ilj i f d ciljevi fonda.

Zakon o investicionim kompanijama sadrži i brojna ograničenja koja sprečavaju sukob interesa menadžera ograničenja, koja sprečavaju sukob interesa menadžera fonda.



6. Transakcione pogodnosti. Transakcione pogodnosti koje nude MMMF-i predstavljaju izuzetnu konkurenciju bankama. Mada ne mogu isplaćivati više kamatne stope nego što mogu da zarade svojim sredstvima na tržištu novca, oni nude razne transakcijske pogodnosti.

1. U saradnji sa bankama, mnogi omogućavaju svojim klijentima da ispišu čekove na ime MMMF računa koji se zatim transferišu kroz bankarski sistem ime MMMF računa, koji se zatim transferišu kroz bankarski sistem.

2. U saradnji sa organizacijama za izdavanje kartica, mnogi fondovi mogu da dozvole svojim klijentima upotrebu debitnih kartica (pa čak i kreditnih, za klijente koji imaju gotovinske račune u brokerskim firmama) za pristup sredstvima na njihovom računu u svrhu transakcija. računu u svrhu transakcija.

3. Mnogi fondovi omogućavaju klijentima telegrafske transfere sa stanja na njihovom računu kod MMMF-a.

4. Klijenti koji poseduju druga sredstva kod osnovne kompanije MMMF-a, mogu sa računa sve viškove da prebace u svoj MMMF (na primer ako prodaju svoj udeo u računa sve viškove da prebace u svoj MMMF (na primer, ako prodaju svoj udeo u osnovnoj brokerskoj kući).

I obrnuto, osnovna kompanija može da uradi automatski transfer sredstava iz MMMF-a, na dan kada je potrebna isplata za berzu ili kada su neophodna sredstva za prebacivanje u drugi zajednički fond u okviru iste familije fondova.


g j j

Documents

investicioni fondovi