UVODProces opteg drutvenog i ekonomskog preobraaja, koji je krajem '80-ih godina prolog veka zapoceo u nekadanjim socijalistikim zemljama, poznat pod nazivom tranzicija, podrazumeva itav niz promena koje su posebno vidljive u organizaciji i funkcionisanju ekonomskih sistema ovih zemalja. U pitanju je zaokret od centralistikog sistema ka trinoj ekonomiji. Ovakav zaokret poiva na osnovnim principima trinog mehanizma i uspostavljanju svih trinih segmenata - robe, kapitala, novca i rada. Uporedo sa jaanjem svesti o neophodnosti racionalnog i realnog ekonomskog sistema, javljala se i potreba da se afirmiu finansijska trita koja obezbeuju nesmetano kretanje novca i kapitala u skladu sa principima ponude i tranje i slobodno odreivanje cene (kamate) za upotrebu ovih resursa. I poto su finansijske institucije jedan od stubova finansijskog sistema u razvijenim trinim ekonomijama, kao logina posledica se javila potreba da se posveti posebna panja ovim institucijama. Promet na finansijskom tritu zavisi od finansijske razvijenosti zemlje. Finansijsko trite Srbije ne moe se okarakterisati kao razvijeno, snano i likvidno. Uzrok takvog stanja su karakteristike i kretanje nae privrede uopte. Nakon decenije politike nestabilnosti i meunarodne izolacije Srbije, praene nepotovanjem ekonomskih zakonitosti i gubitkom elementarnog poverenja graana u institucije finansijskog sistema zemlje, zatekli smo se u situaciji koja ne samo da prua priliku, vec i namee obavezu izgradnje jednog novog finansijskog sistema koji e biti u stanju da obezbedi efikasan i siguran protok novca i kapitala, kao i jednostavan finansijskim tritima. . pristup novim izvorima kapitala na domaim i svetskim

1

1. FINANSIJSKO TRITE"Finansijsko trite predstavlja najznaajniji i najosetljiviji segment ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ono omoguava normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne privrede. Preko njega se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvena reprodukcije. U irem smislu, finansijsko trite postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, ono se najee definie kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijske aktive i finansijskih instrumenata"1. Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednju i investicije. Finansijska trita predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom. Ona omoguava normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

1.1. ZNAAJ FINANSIJSKIH TRITAFinansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede. "Finansijsko trite se javlja kao mehanizam koji treba da dovede do optimalne alokacije finansijskih sredstava i uravnoteenja ponude i tranje novca i kapitala. Finansijsko trite preko monetarne politike i monetarne ravnotee pozitivno utie i na dinamiku i strukturu ekonomskog rasta i njegovu stabilnost"2. Finansijska trita imaju veliki znaaj za razvoj proizvodnje, poveanje drutvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.1 2

Grupa autora: BERZANSKI POJMOVNIK, Beogradska berza, Beograd, 1996, str. 3. Risti arko i dr.: BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE, VP, aak, 2006, str. 168.

2

1.2. FUNKCIJE FINANSIJSKIH TRITAOsnovne funkcije finansijskog trita u savremenoj privredi su: Funkcija povezivanja Finansijska trita, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih instrumenata, omoguavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i tednih subjekata, koji raspolau vikovima finansijskih sredstava. Alokativna funkcija Finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolau vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju. Funkcija razvoja Finansijska trita doprinose privrednom razvoju, jer dovode do poveanja mobilnosti finansijskih sredstava. Funkcija efikasnosti Preko finansijskih trita omoguava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi. Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava Na finansijskih trita se odreuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korienja finansijskih sredstava. Funkcija smanjenja trokova Finansijska trita omoguavaju smanjenje trokova spajanja subjekta koji eli da proda, sa subjektom koji eli da kupi odreeni finansijski instrument i smanjenje trokova u vezi sa pribavljanjem odreenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tritima. Funkcija pouzdanosti Finansijska trita omoguavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tritima3.

1.3. VRSTE FINANSIJSKIH TRITA3

Mishkin F. i Eakins S.: FINANSIJSKA TRITA I INSTITUCIJE, MATE d.o.o., Zagreb, 2005. str. 215-230.

3

Postoji vei broj kriterijuma za podelu finansijskih trita pa samim tim i vie vrsta finansijskih trita. Podela prema roku dospea "Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospea finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tritima trite novca i trite kapitala. Trite novca (kratkorono trite) je segment finansijskih trita za kratkorone oblike finansijske aktive, gde se trguje iralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom dospea kraim od godinu dana. Osnovni uesnici su banke. Ovo trite obezbeuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima. Trite kapitala (dugorono trite) je segment finansijskih trita na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospea duim od jedne godine. Na ovom tritu se prevashodno trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima. Emitenti na tritu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. Na ovom tritu posebnu ulogu imaju tzv. institucionalni investitori. Podela prema podruju koje pokrivaju Polazei od mesta na kome se transakcije obavljaju i podruja koje pokrivaju, finansijska trita se mogu podeliti na lokalna trita, nacionalna trita i meunarodna trita. Lokalna trita se odnose na ue podruje jedne zemlje. Nacionalna (domaa) trita se odnose na celu zemlju. Meunarodna (eksterna) trita se odnose na vie zemalja, pa se i emitovanje hartija od vrednosti vri istovremeno u vie zemalja. Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje, razliku se trita osnovnih hartija od vrednosti (trite instrumenata duga i trite vlasnikih instrumenata) i trita izvedenih hartija od vrednosti. Na tritu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik hartija od vrednosti kojima se uobliavaju duniko-poverilaki odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu spadaju razliite hartije od vrednosti, kao to su obveznice, zapisi, certifikati i slino, kojima se vri kreditiranje poslovanja emitenata.

4

Emisijom ovih hartija emitent prikuplja sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja. Na tritu vlasnikih instrumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, kao kod kupovine instrumenata duga, ve postaju vlasnici dela aktive i buduih prihoda emitenta. Trite izvedenih hartija od vrednosti (ili derivatna trita) nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivaju izvedenim zato to njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva moe biti roba, osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa, devizni kurs itd. Podela prema vremenu plaanja i isporuke Polazei od vremena plaanja i isporuke finansijske aktive, razlikuju se promptna trita i terminska trita. Karakteristika promptnih trita je da se poslovi i transakcije koje se na njima zakljue odmah realizuju isporuka finansijske aktive i plaanje vre se odmah po zakljuenju posla. Karakteristika terminskih trita je da se na njima zakljuuju terminski (roni) poslovi, koji predstavljaju sporazum uesnika da realizuju odreene finansijske transakcije u budunosti (ovde spadaju trita izvedenih hartija od vrednosti tj. derivatna trita). Podela prema prirodi transakcije Polazei od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se primarna trita i sekundarna trita. Podela je izvrena po tome da li se na njima vri prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja. Primarna trita su ona na kojima se vri primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove hartije od vrednosti. Kupci kupuju novoemitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njeni prvi vlasnici. Kupac u ovom sluaju ima poloaj investitora, jer kupovina za njega znai investiciju, s obzirom da od kupljene hartije od vrednosti oekuje prihode vee od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od vrednosti imaju ulogu emitenata koji preko primarnog trita dolaze do sredstava za svoje finansiranje. Primarna finansijska trita imaju funkciju da se transferisanjem finansijske tednje obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.

5

Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti. Ova trita omoguavaju prodaju finansijske aktive, da bi se dolo do likvidnih sredstava, a to znai da obezbeuju likvidnost privrednim subjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih trita je da ona odreuju cenu finansijske aktive, ime se postie efikasnost poslovanja i upravljanja. Sekundarna trita postoje za skoro sve hartije od vrednosti obveznice, akcije, opcije, fjuerse. Podela prema prometu Sa aspekta prometa, razliku se berzanski promet i trita i vanberzanski promet i trita. Berzanski promet proistie iz poslova i transakcija koji se obavljaju na berzi. Postojanje vanberzanskog prometa znai da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze. Ta druga mesta mogu biti pri berzi, posredstvom banaka, pomou informacionih sistema, itd. Podela prema organizacionoj strukturi Imajui u vidu organizacionu strukturu, finansijska trita mogu biti aukciona finansijska trita, posrednika finansijska trita i preko altera finansijska trita. Aukciona finansijska trita su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno, kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveu cenu. Posrednika finansijska trita su ona trita na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlaenih posrednika, najee brokera i dilera. Poseban oblik finansijskog trita organizuje se preko altera, to predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tranje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci podnose svoje naloge na alterima banaka ili ovlaenih agenata. Podela prema finansijskim tokovima S obzirom da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela finansijskih trita na direktna finansijska trita i intermedijarna finansijska trita. Na direktnim finansijskim tritima obavlja se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira da li su u njih ukljueni dileri ili brokeri.

6

Drugim reima, u direktna finansijska trita spada i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzea, ili obveznica preduzea i drave, komercijalnih zapisa preduzea i slino. Na intermedijarnim finansijskim tritima kupuju se i prodaju finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije banke, penzioni fondovi, osiguravajua drutva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znai da u intermedijarna trita spada kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajnikih zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora. Podela prema organizovanosti mesta na kojima se trguje U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-trine operacije ostvaruju, razliku se organizovana trita i slobodna trita. Organizovana (institucionalizovana) trita postoje kada se finansijsko-trine operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj proceduri, uz fiziko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika. Slobodna (neinstitucionalizovana) trita postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima. Podela prema tipu finansijske aktive Pored opte i globalne podele finansijskih trita, postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana trita. Polazei od finansijske aktive kojom se trguje, razlikuje se pet osnovnih segmenata finansijskih trita: trite novca, trite kapitala, devizno trite, hipotekarno trite i trite finansijskih derivata. Devizno trite na specifian nain proima i novano trite i trite kapitala, zbog ega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Meutim, ono ima dovoljno specifinosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko trite"4.

4

Savi, J. i Kvrgi, G: FINANSIJSKA TRITA I BERZANSKI MENADMENT, VP, aak, 2008, str. 1922.

7

2. FINANSIJSKE INSTITUCIJEFinansijsko trite obuhvata veliki broj uesnika, i to je ono razvijenije taj broj uesnika je vei. Uesnici na finansijskim tritima javljaju se na strani ponude kada ele da pod to povoljnijim uslovima plasiraju svoje vikove likvidnih sredstava, a na strani tranje kada im nedostaju sredstva za obavljanje svojih poslovnih aktivnosti. Uesnici na finansijskim tritima mogu se posmatrati u uem i irem smislu. U irem smislu pod uesnicima finansijskog trita se podrazumevaju svi privredni i drutveni subkekti u jednoj zemlji. Pod uesnicima u uem smislu podrazumevaju se finansijske institucije i finansijski posrednici. Osnovni zadatak finansijskih institucija i posrednika je alokacija finansijskih sredstava, odnosno povezivanje tednje i investicija na najproduktivniji nain. Kao to je navedeno, glavni uesnici na finansijskom tritu su finansijske institucije i finansijski posrednici. "Finansijske institucije prikupljaju (koncentriu) novana sredstva u obliku depozita, u ulozima na transakcione raune, uzimanjem kredita, emisijom hartija od vrednosti, udelom u kapitalu, uplatom lanarina, prodajom polisa osiguranja i dr. Tako prikupljena novana sredstva ove institucije plasiraju u obliku kredita, kupovinom hartija od vrednosti na finansijskom tritu, ili ulaganjem u realne plasmane (robu)"5. Uesnici na finansijskom tritu obavljaju sledee poslove: - transformiu finansijsku aktivu iz jednog u drugi oblik - vre razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata - preuzimaju kreirane instrumente i vre njihovu prodaju - pruaju savetodavne i konsalting usluge - upravljaju portfoliom finansijske aktive. Postoji vei broj institucija finansijskih trita. One su se razvijale uporedo sa razvojem ovih trita. Pojedine institucije nastale su pre finansijskih trita (banke, tedionice). Neke institucije tvorevina su finansijskih trita, kao to su institucionalni investitori (osiguravajue organizacije, penzioni fondovi), kao i neki finansijski posrednici investicione kompanije).5

Risti, arko i dr.: BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE, VP, aak, 2006, str. 68.

8

Finansijske institucije se mogu klasifikovati na razliite naine. Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele u tri grupe:

intermedijarne finansijske institucije berze pomone i specijalizovane finansijske institucije. Intermedijarne finansijske institucije u tokovima finansijske tednje od suficitnih do

deficitnih ekonomskih jedinica uestvuju tako to i one izdaju (kreiraju) odreene finansijske instrumente, koji su predmet kupovine i prodaje kojima se transferie finansijska tednja. Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu rei. Postoje razne vrste intermedijarnih finansijskih institucija, a najvanije su: komercijalne banke, tedionice, tedno-kreditne zadruge, osiguravajue kompanije, penzioni fondovi i finansijske kompanije. Berze su druga specifina vrsta finansijskih institucija. One ne kreirajuuu svoje finansijske instrumente, ve su organizovana mesta za njihov promet. Treu grupu ine sve ostale finansijske institucije. One su meusobno razliite. Zajedniko im je to to je svaka od njih specijalizovana za odreenu vrstu aktivnosti u finansijsko-trinom smislu, zbog ega imaju zajedniki naziv pomone i specijalizovane. Prema drugoj klasifikaciji, finansijske institucije se dele u sledee grupe:

centralna banka, kao centralna monetarno-finansijska institucija, depozitne institucije, nedepozitne institucije, posrednike institucije. Prema treoj klasifikaciji, finansijske institucije se dele u sledee kategorije:

klasine (tradicionalne) banke, tedionice, kreditne zadruge, itd.

institucionalni investitori osiguravajue organizacije, penzioni fondovi, finansijske kolektivni investitori investicioni fondovi, uzajamni fondovi, brokersko-dilerske

kompanije, zadubine, itd.

institucije.

9

2.1. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJEDepozitne institucije su finansijski posrednici koji prihvataju depozite pojedinaca i institucija i bave se odobravanjem zajmova. U ove institucije spadaju centralna banka i poslovne banke i tedne institucije: tedno kreditne zadruge, tedionice i kreditne zadruge.

2.1.1. CENTRALNA BANKANajvaniji uesnik na finansijskom tritu je Centralna banka. Njena vanost proizilazi iz zadatka koji ona ima u monetarnom i privrednom sistemu jedne zemlje. Centralna banka regulie koliinu novca u opticaju i ostvaruje osnovne ciljeve definisane monetarnom politikom. Uestvujui na finansijskom tritu centralna banka odreuje pravila ponaanja koja su obavezna za sve druge uesnike na finansijskim tritima. Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova odreenih zakonom. Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomo instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, uee u deviznim transakcijama, ogranienje plasmana, i slino. ULOGA CENTRALNE BANKE: Emisija novanica, novca i kredita. Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nain Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa na finansijskim tritima. Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike. Monetarnom politikom obezbeuje se optimalan odnos koliine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera drutvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlaenje novca iz opticaja u cilju obezbeenja

10

adekvatne koliine novca u nekoj nacionalnoj privredi. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata:

ekontna politika, koja se sastoji u odreivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slino); operacije na otvorenom tritu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji razliitih hartija od vrednosti, ime se ostvaruju odreeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna banka vri kupovinu hartiju od vrednosti, kada eli da povea likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se deava u sluaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se povea nivo novane mase. U sluaju restriktivne kreditnomonetarne politike, centralna banka vri prodaju hartija od vrednosti, ime smanjuje koliinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka;

politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditnomonetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znaajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odravanje likvidnosti banaka. Sutina ove mere sastoji se u utvrivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike poveava se stopa obaveznih rezervi, ime se povlai deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i

politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, ime se takoe, regulie nivo novane mase. Aktiviranje depozita znai ukidanje ogranienja za njihovo slobodno korienje. Obrnuto, dezaktiviranje depozita znai njihovo povlaenje u smislu uvoenja razliitih ogranienja u korienju slobodnih sredstava.

Odravanje spoljne likvidnosti. U okviru ove funkcije centralna banka se angauje na ostvarenju ciljeva devizne politike, kao to su: obezbeenje meunarodne likvidnosti zemlje, odravanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, odravanje ravnotee platnog bilansa, otplata dugova, praenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, i slino.

11

Obavljanje odreenih poslova na raun drave. Centralna banka za raun drave obavlja razliitne kreditne i fiskalne poslove, u kom smislu se zakonom propisuju njena ovlaenja. Druge funkcije Centralne banke:

kontrola rada banaka i drugih finansijskih institucija; pruanje pomoi pri odravanju likvidnosti ostalih uesnika na finansijskim tritima; voenje politike selektivnog kreditiranja odreenih segmenata privredne aktivnosti; voenje tzv. zlatne politike, odnosno voenje poslova odravanja i kontrole rezervi plemenitih metala, itd.

Uloga centralne banke u razvoju finansijskog trita. Centralna banka moe podstai razvoj finansijskih trita na dva naina: emisijom kvalitetnih hartija od vrednosti koje e biti atraktivne za ostale uesnike operacijama na otvorenom tritu gde se pojavljuje kao kupac ili prodavac ve emitovanih hartija od vrednosti ime poveava obim prometa i broj transakcija

2.1.2. POSLOVNE BANKEDrugi znaajan uesnik na finansijskom tritu su poslovne banke. One prikupljaju slobodna novana sredstva i odobravaju kredite komitentima kojima su ta sredstva potrebna. Na finansijskom tritu mogu se javiti i na strani ponude i na strani tranje. Poslovne banke prikupljaju slobodna sredstva na tritu i plasiraju ih zainteresovanim subjektima nastojei da se ta sredstva to efikasnije upotrebe. Poslovne banke najpre prikupljaju slobodna novana sredstva od stanovnitva, privrede i drave kroz razliite oblike depozita. Poslovne banke do sredstava mogu doi i uzimanjem kredita od centralne banke, drugih poslovnih banaka ili emisijom hartija od vrednosti. Ovako prikupljena sredstva poslovne banke koriste za kreditiranje preduzea, drugih finansijskih organizacija, stanovnitva i drave. One odobravaju hipotekarne kredite, potroake kredite, kredite po osnovu kreditnih kartica, kredite za

12

kupovinu HOV i druge. Na prikupljene depozite poslovne banke plaaju pasivnu kamatnu stopu, a na odobrene kredite one naplauju aktivnu kamatnu stopu. Aktivna kamatna stopa je uvek vea od pasivne kamatne stope, a njihova razlika se naziva kamatna mara. Iz kamatne mare poslovne banke pokrivaju svoje trokove poslovanja i ostvaruju odreenu stopu profita. Sve poslove na finansijskom tritu banka moe obavljati u svoje ime i za svoj raun kada prikuplja i plasira sredstva i za to plaa, odnosno naplauje kamatu ili u tue ime i za tu raun kada naplauje proviziju. "U savremenim privredama postoji veliki broj razliitih banaka u zavisnosti od vrste poslova koje obavljaju. Tako je najpoznatija podela na: - komercijalne (depozitne) banke - investicione banke - hipotekarne banke - univerzalne banke. Osnovna karakteristika depozitnih banaka je struktura bilansne pasive, koja je uglavnom kratkoronog karaktera, a najznaajnija uloga im je da vre transformaciju novca u kapital. Investicione banke su najsnanije i najmonije uesnice finansijskog trita svake zemlje. Poseduju znaajan obim sopstvenog kapitala koje koriste za kreditiranje i ulaganje u razvoj privrede. Hipotekarne banke karakterie da su im ukupni plasmani pokriveni hipotekom na nekretnine i to najvei deo tih plasmana refinansiraju emisijom zalonica na iste rokove i pod istim uslovima. Univerzalne banke su danas najzastupljenije u bankarskom sektoru i organizovane su tako da maksimalno koriste sve prednosti, a eliminiu nedostatke depozitnih i investicionih banaka"6. U depozitne institucije pored centralne i poslovnih banaka spadaju i tedno-kreditne zadruge, tedionice, kreditne unije, razni institucionalni investitori itd. tedno-kreditne zadruge prikupljaju sredstva uglavnom kroz tedne depozite, oroene depozite i tekue raune. Ovako prikupljena sredstva se uglavnom koriste za odobravanje hipotekarnih kredita. Pre nastupajue deregulacije tedno kreditnim zadrugama je bilo dobreno samo odobravanje hipotekarnih kredita bez mogunosti otvaranja tekuih rauna. Nakon deregulacije ovim institucijama su odobreni poslovi otvaranja tekuih rauna, odobravanja potroakih kredita i6

Risti ivota: TRITE KAPITALA/TEORIJA I PRAKSA, igoja tampa, Beograd, 1990, str. 100-104.

13

druge aktivnosti koje su do tada bile privilegija samo poslovnih banaka. Danas su ove institucije dune da kao i poslovne banke, deponuju obavezne rezerve kod centralne banke. Deregulacija poslovanja finansijskih posrednika je rezultirala zamagljenjem razlika izmeu poslovanja poslovnih banaka i tedno kreditnih zadruga. tedionice su veoma sline tedno kreditnim zadrugama. Razlikuju se donekle u korporativnoj strukturi, jer se tedionice struktuiraju kao zajednitva ili kooperative. To znai da su tedie ujedno i vlasnici. Poput tedno kreditnih zadruga tedionice takoe sredstva prikupljaju preko tednih depozita (udela) i plasiraju ih u vidu hipotekarnih kredita. Usled procesa deregulacije poslovanja finansijskih institucija i tedionicama je danas odobreno otvaranje tekuih rauna I odobravanje drugih vrsta kredita. Kreditne zadruge su male kooperativne kreditne institucije koje su organizovane oko postojeih drutvenih grupa ili zajednica poput sindikata, zajednice zaposlenih jednog preduzea i sl. Imaju manji finansijski potencijal, neprofitne su, zadrunog tipa i u vlasnitvu lanova zadruge. Kreditne zadruge prikupljaju depozite (udele) i plasiraju ih u potroake kredite. Zahvaljujui novoj regulativi i njima je dozvoljeno otvaranje tekuih rauna i odobravanje hipotekarnih kredita.

2.2. NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJENedepozitne finansijske institucije su finansijski posrednici koji na finansijskom tritu prikupljaju slobodna novana sredstva i usmeravaju ih ka korisnicima. Sline su bankama, ali se od njih razlikuju po tome to ne primaju depozite i ne odobravaju kredite po osnovu kojih se vri emisija novca. Nedepozitne finansijske institucije mogu se podeliti na: ugovorne institucije, investicione fondove i ostale finansijske institucije. Ugovorne institucije sredstva prikupljaju na osnovu sklopljenih ugovora, u kojima su tano definisani vreme i nain na koji e se prikupiti sredstva. Ove institucije na ugovornoj osnovi prikupljaju sredstva u redovnim vremenskim intervalima. Karakterie ih visok stepen sigurnosti, jer mogu da predviaju isplate svojih obaveza u nadolazeim godinama, pa za razliku od depozitnih institucija ne moraju biti pogoeni trenutnim gubitkom. Njima 14

postizanje likvidnosti imovine nije glavna briga, pa su iz tog razloga usmereni ka dugoronim ulaganjima u korporativne obveznice, akcije i hipotekarne kredite. U ugovorne institucije spadaju osiguravajue kue i penzioni fondovi.

2.2.1. OSIGURAVAJUA DRUTVAOsiguravajua drutva su veoma vani uesnici na finansijskim tritima. U osnovi postoje dve vrste osiguravajuih drutava - drutva za ivotno osiguranje i drutva za osiguranje imovine. Drutva ivotnog osiguranja osiguravaju ljude od finansijskog rizika koji nastaje usled smrti, preranog penzionisanja ili gubitka prihoda, te prodaju anuitete (godinje isplate dohotka po penzionisanju, tj.rentu). Sredstva prikupljaju putem premija koje ljudi plaaju da bi svoje polise osiguranja odrali aktivnim. Ovako prikupljena sredstva uglavnom ulau u korporativne obveznice i hipotekarne kredite. Kupuju i akcije, ali iznos akcija koji mogu kupiti je ogranien. injenica da osiguravajua drutva mogu sa velikom sigurnou predvideti priliv novanih sredstava omoguava im da ulaganjem u dugorone finansijske instrumente ostvaruju visoke prinose. Drutva ivotnog osiguranja su najvea drutva ugovorne tednje. Drutva osiguranja imovine osiguravaju vlasnike polisa od gubitka usled krae, poara i nezgoda. Sredstva prikupljaju putem uplata premija na polise osiguranja. Razlikuju se od drutava za ivotno osiguranje po tome to poseduju veu mogunost gubitka sredstava u sluaju katastrofalnih dogaaja. Iz ovog razloga ova osiguravajua drutva ulau sredstva u likvidnije hartije od vrednosti u poreenju sa drutvima za ivotno osiguranje. Najvei deo imovine ulau u obveznice lokalnih vlasti ali kupuju i korporativne obveznice, akcije i dravne obveznice.

2.2.2. PENZIONI FONDOVI

15

Penzioni fondovi se bave osiguravanjem dohotka po penzionisanju u obliku anuiteta (renti) za zaposlene koji su ukljueni u penzioni plan. Sredstva se prikupljaju putem doprinosa zaposlenih, poslodavaca i dravnih organa ili kroz ulaganje sredstava u razliite hartije od vrednosti. Postoje obavezni doprinosi koji se automatski izdvajaju iz bruto plate i dobrovoljni doprinosi. Penzioni fondovi najvei deo prikupljenih sredstava ulau u korporativne obveznice i akcije. Penzioni fondovi se najee dele prema osnivau, pa tako razlikujemo privatne i javne penzione fondove. Privatne penzione fondove osnivaju preduzea, udruenja i sindikati sa ciljem da svojim lanovima obezbede bolji ivotni standard nakon zavretka radnog veka. Javne penzione fondove osniva drava ili lokalni organi vlasti sa ciljem obezbeenja socijalne sigurnosti. Vlade drava su aktivno podsticale osnivanje penzionih fondova kroz regulativu koja je zahtevala obavezne penzione planove, ali i kroz poreske olakice za uplatu doprinosa. U praksi postoje razliite vrste penzionih fondova, a najzastupljeniji su planovi doprinosa, planovi koristi i hibridni penzioni planovi. Planovi doprinosa ne garantuju fiksni iznos penzije, ve se taj iznos odreuje najee kao odreeni procenat prihoda fonda, odnosno zavisi od uspenosti njegovog poslovanja. Nasuprot njima, planovi koristi obezbeuju penzionerima socijalnu sigurnost kroz zagarantovan fiksni iznos penzije, ali i iskljuuju mogunost dodatne zarade u sluaju uspenog poslovanja fonda. Hibridni penzioni planovi su kombinacija prethodne dve vrste. Oni lanovima obezbeuju minimalni fiksni iznos penzije u budunosti, ali i pravo na dodatnu zaradu u sluaju uspenog poslovanja fonda na finansijskom tritu. Najznaajniji predstavnik ostalih finansijskih institucija su finansijske kompanije i brokersko-dilerske kue. Finansijske kompanije do sredstava dolaze prodajom svojih hartija od vrednosti ili zaduivanjem kod poslovnih banaka. Ovako prikupljena sredstva se uglavnom plasiraju u obveznice i akcije preduzea, a esto se i kreditira stanovnitvo. Neke od finansijskih kompanija su osnovane od strane svojih preduzea u cilju promovisanja prodaje njegovih proizvoda. Na primer kreditna kompanija Ford Motor odobrava kredite za kupovinu Fordovih automobila.

16

3. INVESTICIONI FONDOVI3.1. POJAM INVESTICIONOG FONDA"Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulau novana sredstva u razliite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja"7. Prema slobodnom tumaenju, investicioni fondovi se mogu shvatiti kao alternativa izmeu tednje u banci i investiranja, tj. aktivna tednja ili pasivno investiranje. Investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tritu. Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tritu, prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja.

7

ZAKON O INVESTICIONIM FONDOVIMA, Slubeni glasnik RS, br. 107/2006, lan 2.

17

Kako izgleda investicioni fond:

Konkretan primer:

3.2. KARAKTERISTIKE INVESTICIONIH FONDOVAInvesticioni fond se pozicionira izmeu izdavaa hartija od vrednosti i individualnog investitora (ulagaa). Sakupljena novana sredstva se investiraju u hartije od vrednosti po principu ogranienja i smanjenja rizika. Svaki investitor (ulaga) ima pravo do dobiti koja nastaje sa upravljanjem fonda u srazmeru sa veliinom njegove investicije. Prava investitora (ulagaa) u odnosu do fonda su izraene u investicioni jedinici ili akcijama (dionicama). Pored navedenog, znaajne su i sledee karakteristike investicionih fondova: SIGURNOST diversifikacija portfolija (ulaganje u vei broj hartija od vrednosti) imovina investicionog fonda je odvojena od drutva za upravljanje toga fonda zakonska regulativa

18

-

nadzor sa strane komisije za hartije od vrednosti nadzor sa strane kastodi banke

PRINOS prinos predstavlja procentualni rast vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na poetak posmatranog perioda - prinos nije garantovan - prinos moe biti pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak) da rizik pri ulaganju u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni rizikujete, moete se odluiti za vrstu fonda koja vama najvie odgovara. fondovi sa rizinijim ulaganjima potencijalno imaju i vee prinose, dok fondovi sa proseni prinosi investicionih fondova na dui vremenski period u svetu iznose izmeu proseni prinosi na depozit u banki u svetu iznosi izmeu 2 i 3%.

relativno konzervativnom politikom ulaganja imaju manje prinose ali i manji rizik. 8 do 15% godinje PREGLEDNOST - vrednost imovine fonda je poznata u svakom trenutku - vrednost investicine jedinice objavljuje se u novinama, internetu, i poznata je svakog dana.

FLEKSIBILNOST - investitori (ulagai) mogu biti fizika i pravna lica - uplate u fond moe izvoditi po sopstveni elji - moete tedjeti prema svojim mogunostima - svi ulagai su meusobno ravnopravni, nezavisno od visine uplaenih sredstava (za razliku od npr. vezane tednje, gdje vei iznosi nose vee kamate).

3.3. DRUTVA ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOVIMA

19

Drutvo za upravljanje investicionim fondovima je pravno lice koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima. Investicioni fond nije pravno lice, ve samo institucija u okviru koje se prikupljaju novana sredstva lanova fonda. Zbog toga ne moe samostalno da posluje. Drutvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom tako to vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o lanovima fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, i obavlja druge zakonom predviene poslove u ime fonda. "Novani deo osnovnog kapitala drutva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Drutvo za upravljanje je duno da angauje najmanje po jednog portfolio menadera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlaenog internog revizora, zaposlene na neodreeno vreme. Drutvo za upravljanje je duno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehnike osposobljenosti, koje propisuje Komisija"8.

3.3.1. PORTFOLIOPortfolio je kombinacija razliitih vrsta aktive. "U finansijama, portfolio se uzima za pojam odreivanja investicija u vie razliitih oblika finansijske aktive, najee razliite vrste8

ZAKON O INVESTICIONIM FONDOVIMA, Slubeni glasnik RS, br. 107/2006, lan 7.i 8.

20

hartija od vrednosti u posedu individualnog investitora ili institucije. Izbor odgovarajueg portfolia u industriji investicionih fondova zavisi od tipa fonda kojim Drutvo za upravljanje upravlja. Izbor odgovarajueg portfolia zavisie od oekivanja investitora u pogledu prinosa, kapitalnih dobitaka i pripadajuih rizika. Osnovni razlog za formiranje portfolia je diversifikacija rizika investitora"9.

Portfolio

Konkretan primer portfolia

3.4. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVAU zavisnosti od kriterijuma podele, kao i stepena razvijenosti finansijskog trita, postoje razliite vrste investicionih fondova. Tako prema organizacionoj formi i nainu poslovanja, sve investicione fondove moemo podeliti u tri osnovna tipa: 1. 2. 3. Otvoreni investicioni fondovi, Zatvoreni investicioni fondovi i Privatni investicioni fondovi.

"Podela je vezana na pasivnu stranu investicionog fonda. Najznaajnija razlika izmeu njih jeste po likvidnosti, odnosno po isplati investicionih sredstava. Kod privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata sredstava se realizuje prodajom deonica - akcija na berzanskom tritu, dok kod otvorenih investicionih fondova koji nemaju deonice - akcije sama isplata vri se sa davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice. Zbog toga su otvoreni investicioni fondovi daleko rairenije nego zatvoreni investicioni fondovi"10.9

Grupa autora: BERZANSKI POJMOVNIK, Beogradska berza, Beograd, 1996, str. 177. Savi J. i Kvrgi G: FINANSIJSKA TRITA I BERZANSKI MENADMENT, VP, aak, 2008, str. 64.

10

21

Otvoreni fond (u literaturi se esto sree izraz i uzajamni investicion fond) funkcionie na principu prikupljanja novanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev lana fonda. Karakteristika otvorenih investicionih fondova je u tome to sredstva lana fonda nisu oroena. lan u svakom trenutku moe, podnoenjem naloga za otkup investicionih jedinica, raspolagati svojim sredstvima, a fond je duan da, najkasnije u roku od 5 dana izvri isplatu u korist lana fonda. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se konstantno menjaju. Cilj otvorenih investicionih fondova je ouvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na dui vremenski period investiranjem na domaa i strana trita hartija od vrednosti, odnosno poveanje prinosa u odnosu na prinos oroene tednje. Zatvoreni fondovi funkcioniu kao otvorena akcionarska drutva tako to prikupljaju novana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda zavrena, investitori koji su kupili akcije fonda istima mogu trgovati na organizovanom tritu po trinoj ceni koja moe biti nia ili via od vrednosti imovine fonda. Drutvo za upravljanje je duno da uvrsti svoje akcije organizovano trite u roku od 3 dana od dana prijema reenja o izdavanju. Pored hartija od vrednosti u koje ulau otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine kao i u privredna drutva kojima se ne trguje na organizovanom tritu pa mogu biti riziniji od otvorenih fondova. Privatni fond je organizovan kao drutvo sa ogranienom odgovornocu. Ovi fondovi nemaju ogranienja prilikom ulaganja i namenjeni su profesionalnim investitorima, pa je samim tim minimalni ulog 50.000 eura. Dakle, kod nas po naem Zakonu o investicionim fondovima, postoje ove tri vrste investicionih fondova. Sa druge strane pak, u svetu mnogo razvijenije industrije investicionih fondova postoje drugaije podele. Naravno, ako uzmemo u obzir samu injenicu da su prvi investicioni fondovi nastali pre skoro 100 godina na tlu dananje Velike Britanije i SAD-a, kao i da je njihovo finansijsko trite daleko snanije, onda je i opravdano zato su ove institucije vremenom mutirale u razliite vrste i podvrste. Investicioni fondovi se takoe mogu klasifikovati i prema orijentaciji ka pojedinim segmentima finansijskog trita, primenjenoj portolio politici, samom nainu investiranja, ronosti hartija od vrednosti u koje fond investira svoju imovinu, kao i drugim kriterijumima. 22

Tako recimo prema nainu investiranja postoje samo dve vrste fondova: otvoreni (amer.engl. open-end funds, mutual funds; brit. engl. unit trust) i zatvoreni (amer.engl. closed-end funds; brit.engl. investment trust). Prema ronosti hartija u koje fond ulae imamo: investicioni fondove trita novca (engl. money market funds) i investicione fondove trita kapitala (engl. long-term funds). Investicioni fondovi trita novca su fondovi koji ulau svoju imovinu u kratkorone hartije od vrednosti, najslini su tednji i samim tim su jedna alternativa reciom polaganja depozita u banci. Investicioni fondovi trita kapitala ulau pak u dugorone hartije od vrednosti, i kao takvi se dalje mogu podeliti u: fondove akcija, fondove obveznica i hibridne fondove. Fondovi akcija (engl. equity funds) ili akcijski fondovi svoju imovinu plasiraju kroz obine i preferencijalne akcije. Njih takoe opet moemo podeliti u fondove koji ulau u prvoklasne akcije, prinosne akcije, rastue akcije, akcije pojedinih industrijskih sektora i sl. Ovo je velika grupa investicionih fondova, u okviru koje imamo jo podgrupa. Na primer, postoji kategorizacija po teritoriji, pa postoje ameriki, kanadski, evropski, daleko istoni fondovi. Fondovi obveznica (engl. bond funds) imovinu investiraju u dugorone obveznice drave, lokalnih organa uprave, korporacija itd. Investicioni cilj ove vrste fondova je ostvarivanje prihoda kroz investiranja u razliite vrste obveznica. Hibridni fondovi (engl. hybrid funds) kako sam naziv govori, su kombinacija prethodna dva fonda i ulau podjednako i u akcije i u obveznice. Postoje i tzv. REIT fondovi (engl. real-estate investment trust), koji po organizacionoj formi i nainu poslovanja pripadaju zatvorenim investicionim fondovima. Kod nas ih obino prevode kao fondove nekretnina ili nekretninski fondovi (vie od 75% sredstava ulau u nekretnine). Postoje i hed fondovi (engl. Hedge funds) koji po svojoj prirodi predstavljaju privatna investiciona partnerstva namenjena iskljuivo profesionalnim i iskusnim investitorima, jer spadaju i u jako rizine oblike finansijskih trgovina. Imovina ovih fondova uglavnom se investira u izvedene finansijske instrumente (kao to su opcije, fjuersi i sl.), i na tritima onih zemalja koje se zbog svoje ekonomske i politike nestabilnosti svrstavaju u kategorije visokog rizika.

23

Postoje i fondovi rizinog ulaganja kapitala i svoja prikupljena sredstva uglavnom ulau u nova, mlada preduzea u razvoju, za koja se po oceni menadmenta fonda oekuje znaajan razvoj. A ono to je specifino za ovu vrstu i to je ini drugaijom od ostalih je i to da investitori, koji svoja sredstva investiraju kroz ove fondove, ostvaruju i upravljaka prava u preduzeima gde su sredstva fonda plasirana. Naime, re je o fondovima rizinog kapitala, ondnosno engl. Venture Funds. Takoe postoje i fondovi rasta (engl. Growth funds) kojima je cilj da ostvare rast vrednosti portfolia (vie od 75% sredstava ulau u akcije), potom su tu prinosni fondovi (engl. Income funds) iji je cilj ostvarivanje prihoda (vie od 75 % sredstava ulau u dunike hartije od vrednosti - obveznice), balansirani fondovi (engl. Balance funds) koji nastoje da poveu prethodna dva cilja kroz svoj portfolio (50 % obveznica, 50 % akcija ), tj. i rast vrednosti kapitala i visok prihod i ne treba ih meati sa Asset Allocation Funds, jer ovi fondovi sadre u sebi elemente i Income i Equities fondova, pa su u tom pogledu slini. Kombinovani fondovi su oni fondovi iji investicioni cilj predstavlja kombinaciju dugoronih ulaganja u one kompanije za koje se oekuje ubrzani razvoj poslovanja, kao i investiranje u one hartije od vrednosti za koje se oekuje kontinuirani prihod u buduem periodu, a po osnovu kamata i dividendi. Razvijena trita karakterie i grupa indeksnih fondova, koji prate kretanja na tritu odreenog indeksa akcija. Samim tim za ove fondove je karakteristino da naplauju manju upravljaku proviziju investitorima, jer njihova ulaganja ne zahtevaju vee angaovanje specijalizovanih finansijskih strunjaka analitiara, jer su investicione odluke bazirane na strukturi odreenog indeksa. Postoje i fondovi raznih specijalnosti za koje je karakteristino da obino minimum 25 odsto ukupnog investicionog kapitala investiraju u odreene privredne sektore i globalni fondovi (engl. Global funds), koji ulau u domae i inostrane hartije od vrednosti, a dobit koju ostvare isplauju akcionarima fonda. Drutvo za upravljanje investicionim fondovima moe upravljati sa vie fondova, pa tako se danas susreemo i sa skupom fondova, tzv. familijom fondova (engl. family funds). Razvijenost investicionih fondova na zapadu dovela je i do pojave tzv. kiobrana fondova (engl. umbrella funds), tj. asocijacije fondova u kojoj svaki od investicionih fondova predstavlja entitet, odnosno celinu za sebe i najee ima sasvim razliite investicione ciljeve od drugih fondova u udruenju.

24

3.4.1. OTVORENI INVESTICIONI FONDOVIOtvoreni investicioni fond predstavlja imovinu ulagaa, uloenu u razliite hartije od vrednosti: akcije, obveznice, blagajnike zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti. Celokupna imovina fonda je podeljena na jednake delove - investicione jedinice. Svaka jedinica je ustvari proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda. Vlasnici otvorenog investicionog fonda su ulagai, koji ulau novac i na taj nain kupuju jedinice otvorenog investicionog fonda. Vrednost jedinice se menja zavisno o promeni cena hartija od vrednosti koji su u portfoliu otvorenog investicionog fonda. Merilo uspenosti otvorenog investicionog fonda je rast vrednosti jedinice - tj. prinos. Imovinom otvorenog investicionog fonda upravlja drutvo. Cilj poslovanja je poveanje ukupne imovine otvorenog investicionog fonda i time poveanje imovine ulagaa. Fondom se upravlja iskljuivo u korist vlasnika fonda. Imovina investicionog fonda je u vlasnitvu lanova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom ueu u fondu i odvojena je od drutva za upravljanje tim fondom Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor drutava za upravljanje vri Komisija za hartije od vrednosti.

3.4.1.1. VRSTE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVAU zavisnosti od odabranog investicionog cilja, otvoreni investicioni fondovi se mogu deliti na: Fond ouvanja vrednosti imovine ulae u kratkorone dunike hartije od vrednosti i novane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika, i kao takvi ostvaruju najnie prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova. Prinosi ovakvih fondova su obino neto vei od inflacije i kamata na depozite kod banaka. Fond prihoda ulae najmanje 75% svoje imovine u dunike hartije od vrednosti (obveznice). Ovaj fond je prikladan za konzervativne investitore. Ulaganje u fond prihoda nosi neto vei rizik od ulaganja u fond ouvanja vrednosti imovine, a time i ostvaruje neto vee prinose. Karakteristika fonda prihoda je, da je izloen riziku kretanja kamatnih stopa, drugim reima: kada kamatne stope rastu, vrednost imovine fonda prihoda se smanjuje.

25

-

Balansirani fond ulae najmanje 85% imovine u vlasnike i dunike hartije, sa tim to u dunike hartije od vrednosti ulae najmanje 35% a najvie 65% ukupne imovine fonda. Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prinose.

-

Fond rasta vrednosti imovine ulae najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasnike hartije od vrednosti (akcije). Ovakvi fondovi su najriziniji, i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja. Veina investicionih fondova u Srbiji su fondovi rasta vrednosti.

Podela otvorenih investicionih fondova - fondova rasta vrednosti imovine po sektorima u koje investiraju: farmaceutski, transport, tehnologija, surovine i energija, nova energija, automobilzam, usluni, zlata, potronje. Podela fondova rasta vrednosti imovine po regijama u koje investiraju: europski, ameriki, regije u razvoju (emerging markets) Brazil, Rusija, Indija, Kina (BRIC), Balkan (biva Jugoslavija), Istona Europa (Rumunija, Bugarska, Turska, Poljska, Maarska ...), Daleki istok (Japan, J.Koreja, Australija, Honk Kong, Singapur, Indonezija ...).

3.4.1.2. INVESTICIONA JEDINICAInvesticiona jedinica je udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izraunava tako to se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. "Utvrivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici se vri svakog radnog dana i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiraom od najmanje 100.000 primeraka, kao i internet stranici drutva za upravljanje ili otvorenog fonda"11.

Formula za izraun VIJ = N E T O BROJ

V R E D N O S T

F O N D A JEDINICA

INVESTICIONIH

11

ZAKON O INVESTICIONIM FONDOVIMA, Slubeni glasnik RS, br. 107/2006, lan 45.

26

Poetna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova u Srbiji iznosi 1.000 dinara. Kada fiziko ili pravno lice uloi odreena sredstva u fond on zapravo kupuje odreeni broj investicionih jedinica. Taj broj investicionih jedinica se dobija tako to se iznos uloga, umanjen za naknade drutva koje upravlja investicionim fondom, podeli sa vrednou investicione jedinice na dan uplate. Kako se menja vrednost imovine investicionog fonda, tako se menja i vrednost investicione jedinice. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, investitor moe svakog dana da izrauna vrednost svog uloga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje. Kada investitor eli da povue deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja e mu biti isplaena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva umanjene za naknadu za otkup (ukoliko je drutvo naplauje). Merilo uspenosti otvorenog investicionog fonda je rast vrednosti investicione JEDINICE - PRINOS. Vrednost jedinice se menja u zavisnosti od promene kursa hartija od vrednosti u vlasnikoj strukturi (portfoliju) fonda. Dakle, vrednost jedinica investicionog fonda je neposredno zavisna od vrednosti hartija od vrednosti u koje je fond investirao sredstva. Isto tako svaka hartija od vrednosti iz portfolija fonda utie na vrednost jedinice, upravo proporcionalno svom delu u portfoliju. Sigurnost uloga se postie i ulaganjem u raznovrsne hartije od vrednosti. Vrednost uloga u investicioni fond se moe smanjiti i na taj nain isplata moe biti manja nego to je bila uplata u fond. Vrednost investicione jedinice u nekim razdobljima raste, a nekad i pada u zavisnosti o kursu hartija od vrednosti na berzi. Ustvari, dugoronost je pravilo kod ulaganja u fondove koji osigurava ublaavanje negativnih berzanskih kurseva i dugorono pozitivan prinos.

3.4.1.3. USTROJSTVO OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA

27

3.4.1.4. INVESTICIONA POLITIKA OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVAInvesticionom politikom otvorenog investicionog fonda utvruju se osnovni ciljevi i strategija ulaganja investicionog fonda. Investiciona politika predstavlja temeljnu ili osnovu u procesu investiranja, koja se u konanoj fazi odraava u odreivanju temeljnih vrsta finansijskih investicija, koje su primerene za individualni otvoreni investicioni fond. Investiciona politika je kombinacija investicione filozofije drutva za upravljanje i dugoronog stratekog planiranja. Investiciona politika ja koncept ravnotee, koji nije ovisan od trenutnih relativnih odnosa izmeu cena kod odreenih vrsta investicija, privrednih sektora ili individualnih hartija od vrednosti. Volatilnost na finansijskim tritima ne sme imati uticaja na investicionu politiku otvorenog investicionog fonda. Kod sprovoenja investicione politike fonda, drutvo za upravljanje mora potovati naela sigurnosti, likvidnosti, profitabilnosti i disperzije rizika (smanjenja rizika). Osnovni cilj investicione politike otvorenih invsticionih fondova je ostvarivanje atraktivnih prinosa, uz prihvatljiv rizik. Drutvo za upravljanje vodi aktivnu politiku investiranja na nain da stalno prati usklaenost portfolija investicionog fonda u odnosu na profit pojedinih grana privrede, likvidnost investiranja imovine fonda, veliinu i strukturu 28

preduzea. Drutvo za upravljanje nastoji ostvarivati visoke prinose na ulaganja, na dui vremenski period (tri ili vie godina) putem kapitalnih dobitaka, dividendi, kamata i drugih oblika prinosa po osnovu investiranja, a uz adekvatan rizik definiran strategijom ulaganja fonda. Ocenjivanje ostvarenja postavljenih ciljeva ulaganja obavlja se putem uporeivanja prinosa otvorenog investicionog fonda sa samim sobom, s prinosima domaih otvorenih investicionih fondova sa slinom investicionom politikom, kao i sa prinosima koji se ostvaruju po osnovu drugih alternativnih ulaganja, prvenstveno prinosa po osnovu ulaganja u vezane bankarske depozite na domau valutu. Za uporedne podatke (benchmark) investicionih fondova trebaju biti upotrebljivani javno objavljeni podaci, a prilikom uporedbe obavezan je navod njihovog izvora.

3.4.2. ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVIInvesticioni fondovi ili kompanije su finansijski posrednici koji investitorima nude usluge investicionog menadmenta i propratnih raunovodstvenih aktivnosti. Zatvoreni investicioni fondovi funkcioniu kao tipine korporacije. Oni emituju fiksan broj akcija koje se kotiraju na berzi ili na vanberzanskom tritu. Kompanija nije u obavezi da ih otkupljuje, a njihova trina cena u sekundarnom prometu uglavnom je nia od neto vrednosti aktive. Akcije novih zatvorenih investicionih fondova se obino nude tritu preko licenciranih brokera, kao to to radi i svaka druga korporacija preko javne ponude za otkupom akcija. Prikupljena sredstva se zatim investiraju u diversifikovani portfolio u skladu sa ciljevima objavljenim u prospektu. Osim u par izuzetaka novih akcija vie nee biti emitovano. Zatvoreni investicioni fondovi, meutim, za razliku od otvorenih investicionih kompanija, ne prodaju nove akcije zainteresovanim investitorima niti su spremni da otkupe akcije od postojeih akcionara. Kada se javna ponuda za akcijama u potpunosti obavi, svaki investitor koji to eli, moe akcije kupiti na sekundarnom tritu - na berzanskom ili van berzanskom tritu.

3.4.2.1. VRSTE ZATVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA

29

U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulau, zatvoreni fondovi se dele na: Zatvorene fondove koji vie od 50% svoje imovine ulau u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tritu Zatvorene fondove koji vie od 50% svoje imovine ulau u akcije preduzea kojima se ne trguje na organizovanom tritu i udele ortakih, komanditnih i drutava sa ogranienom odgovornou Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji vie od 60% imovine ulau u nepokretnosti.

3.4.3.

RAZLIKE

OTVORENIH

I

ZATVORENIH

INVESTICIONIH FONDOVA Otvoreni investicioni fond Sa investicionim jedinicama se ne trguje na organiziranom tritu hartija od vrednosti (berza).

Zatvoreni investicioni fond Akcijama zatvorenih investicionih fondova se trguje na organiziranom tritu hartija od vrednosti koji eli prodati (kupiti) akciju (berza). Investitor, zatvorenog fonda, mora nai osobu, koja eli kupiti (prodati). To moe uraditi na berzi.

30

Kupovna i prodajna cena investicionih jedinica otvorenog fonda, je uvek jednaka istoj vrednosti fonda po investicionoj jedinici.

Vrednost akcija zatvorenih investicionih fondova se menja svaki dan na osnovi ponude i potranje trinih uesnika na tritu hartija od vrednosti. Posledica toga je mogua volatilnost kursa akcija za nekoliko % (+ ili -), od iste neto vrednosti sredstava investicionog fonda.

Broj izdanih investicionih jedinica otvorenih investicionih fondova se menja svakodnevno na osnovi ponude i potranje investitoraulagaa. Investitori investicione jedinice otvorenih

Broj akcija, koje izdaju zatvoreni investicioni fondovi je stalno, moe se poveati samo ako se upravitelj fonda odlui za izdavanje novih akcija.

Sa tog vidika su zatvoreni fondovi slini ostalim akcionarskim drutvima.

investicionih fondova kupuju neposredno od Drutva za upravljanje. Hartije od vrednosti (portfolio) u koje ulae otvoreni investicioni fond je vie likvidan, sa njim se trguje na organiziranom tritu hartija od vrednosti. (berza).

Zatvoreni fondovi mogu imati u svom portfolijuveliki deo hartija od vrednosti koji nisu likvidni, sa njima se ne trguje na organiziranom tritu hartija od vrednosti (berza).

Upravitelji otvorenih investicionih fondova su jako motivirani za dostizanje uspenosti fonda. Na taj nain lake pridobivaju nove investitore (ulagae). Motivacija upravitelja zatvorenih dostizanju uspenosti je malo manja. fondova pri

Rizik investiranja u zatvoreni investicioni fond je vei od rizika investiranja u otvoreni investicioni fond sa istim sastavom imovine.

3.5. PREDNOSTI ULAGANJA U INVESTICIONI FOND

31

Umesto individualnog ulaganja na tritu kapitala, za ta je neophodno kontinuirano pratiti kretanje trita i biti odlian poznavalac pravilnog ulaganja, putem investicionog fonda, osloboa se navedenih obaveza. Sredstvima upravljaju ovlaeni portfolio menaderi, a i rizik ulaganja u investicioni fond je manji zbog diversifikacije portfolia. Najee su i trokovi transakcija ulaganja u investicione fondove manji nego kod individualnih ulaganja u hartije od vrednosti preko brokera. Prednost ulaganja u investicioni fond predstavlja i mogunost da se u gotovo svakom trenutku mogu prodati fondu svoje investicione jedinice i dobiti likvidna sredstva. Prinos koji se moe ostvariti ulaganjem u investicioni fond je najee vei od prinosa koji bi se mogao ostvariti tednjom u banci. U svakom trenutku vrednost uloga i ostvareni prinos se mogu proveriti, a ostvarena dobit se automatski ponovo investira.

3.5.1.

INVESTICIONI

FOND

ILI

TEDNJA

U

BANCI

Investicioni fondovi nose neto vei rizik od tednje u banci, ali po pravilu i vei prinos na uloena sredstva. U naoj zemlji drava ne garantuje graanima povraaj sredstava u sluaju bankrotstva investicionog fonda, dok u sluaju tednje, garantuje povraaj u visini 3.000 po pojedinanom ulogu u banci. Kada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim vrstim valutama, dosadanja iskustva govore da se proseni prinosi fondova kreu od 8-15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim vrstim valutama u naoj zemlji se kreu od 3,5-7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se kreu od 8,5-19%. Iz ovoga sledi da bi trebalo oekivati godinji prinos fondova od najmanje nekoliko procenata iznad 20%, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajui dosadanji prinos domaih fondova, ovakvo oekivanje je veoma blizu ostvarenja. Pri kupovini investicionih jedinica, ulaga plaa trokove i naknade drutva za upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najee nema nikakvih naknada. Uloena sredstva sa prinosom (ili pak umanjena za gubitak) se uvek mogu pretvoriti u likvidna sredstva prodajom investicionih jedinica (sem u retkim sluajevima kada se donese odluka o privremenom prekidu otkupa investicionih jedinica).

32

Vano je napomenuti da se uglavnom naplauje provizija za otkup investicionih jedinica (od strane fonda), sem u sluajevima kada se one prodaju (od strane ulagaa) nakon nekoliko godina od kupovine. Kada je re o tednji u bankama, samo tednja po vienju dozvoljava mogunost podizanja likvidnih sredstava u bilo kom trenutku, bez ikakvih limita. Sve ostale oroene vrste tednje zahtevaju manje ili vie strogu proceduru razoroenja (u najboljem sluaju uz obraunatu kamatu po vienju), ukoliko su ulagau potrebna sredstva pre roka dospea oroenja. U sluajevima vraanja likvidnih sredstava nakon roka oroenja, nema bilo kakvih ogranienja. Poreski tretman ulaganja u banku ili u investicione fondove je potpuno isti u naem zakonodavstvu. Na kraju treba ukazati na to da vrednosti investicionih jedinica fondova u kratkom roku fluktuiraju manje ili vie, te da ulaganje u investicione fondove treba posmatrati kao dugorono ulaganje. Jedinstveno najbolje reenje izmeu ove dve opcije ne postoji. U dugom roku ono zavisi od preferencija ulagaa, spremnosti na rizik, kao i stepena likvidnosti uloenih sredstava koji je ulagau u konkretnoj situaciji potreban. Kada je u pitanju kratak rok, investicioni fondovi nisu dobro reenje, zbog kratkoronih fluktuacija cene investicionih jedinica. U tom sluaju se tednja u banci ini kao bolja opcija.

Investicioni fondovi ili tednja u banci?Promenljivost Profitabilnost Preglednost Zahtevnost srednji ne niski ne

Likvidnost

Tip investicije

Investicioni fondovi

da

da

visoka

niska

ne

tednja u banci

da

da

niska

niska

eventuelno

Trokovi

Jamstvo

33

3.5.2. INVESTICIONI FONDOVI ILI AKCIJEKod svih investicija u vlasnike hartije od vrednosti pa tako i kod otvorenih investicionih fondova ne postoje garancije. Na berzi uvek postoje samo oekivanja kretanja cene akcija i na osnovu tih oekivanja odluujete se za oblik investicije koja e zadovoljiti vae finansijske elje i ciljeve. Dosta puta investitori smatraju da, ako je neki investicioni fond pravio prinos po nekoj stopi u nekom vremenskom periodu, da e takav prinos praviti i u budunosti. Garancije za takvo razmiljanje ne postoji. Situacija na berzama koja je dovela do takvog izhoda nije sigurno da e se dogaati i u budunosti. Izhod u budunosti moe biti vei ili manji prinos, a moe se desiti i da investicioni fond ostvari gubitak. U svetu postoje i investicioni fondovi koji garantiraju isplatu vaeg uloga. U tom primeru provizija za upravljanje je daleko vea i samo drutvo za upravljanje uzima veliki deo prinosa ako ga ostvare. Na primer: ako investicioni fond ostvari prinos 18% godinje vi ete dobiti 7%. A ako investicioni fond napravi gubitak u nekom vremenskom periodu na primer -26% va gubitak je 0%.

Investicioni fondovi ili akcije?Promenljivost Profitabilnost Preglednost Zahtevnost ne da

Likvidnost

Tip investicije

Investicioni fondovi

da

da

visoka

niska

ne

Akcije

da

da

visoka

visoka

eventualno

Trokovi srednjivisoki

Jamstvo

34

3.6. STRANI INVESTICIONI FONDOVI I ZEMLJE U OKRUENJUInvesticioni fondovi su vrlo zastupljeni u razvijenim privredama sveta, gde predstavljaju sastavni deo finansijskih trita. Neke od optih karakteristika fondova su via stopa prinosa od prinosa na tednju u banci, jaka kontrola poslovanja fondova od strane dravnih institucija bez garancija ulagaima, javnost portfolia i poslovanja, itd. Prosena stopa prinosa investicionih fondova u razvijenim zemljama je od 8-15% godinje. Uoljivi su vei prinosi na poetku rada investicionih fondova, koji se kasnije blago smanjuju. Treba ukazati i na to da su i u najrazvijenijim zemljama investicioni fondovi ponekad imali gubitke, pa ak dolazili i do potpunog bankrota. Kada su u pitanju zemlje u naem okruenju, uoljivo je da su mnoge zemlje donele zakone o investicionim fondovima pre nego to je to bio sluaj u Srbiji: Makedonija sredina 2007. Crna gora poetak 2007. Hrvatska poetak 1997. Bosna i Hercegovina poetak 2000. Iz navedenog proizilazi i uglavnom vei broj fondova u zemljama u susedstvu. Hrvatska, koja prednjai u ovom segmentu finansijskih trita, ima ak 95 otvorenih investicionih fondova. Zanimljivo je i to da fondovi zemalja u okruenju vrlo esto ulau u hartije od vrednosti zemalja u svom okruenju. Znaajan deo sredstava hrvatskih fondova je angaovan u srpskoj privredi. Obzirom na vrlo liberalan zakon o investicionim fondovima u Crnoj Gori i nejaku privredu u toj zemlji, za oekivati je i velika ulaganja investicionih fondova ove zemlje u Srbiju i ostale zemlje u okruenju, ali i otvaranje drutava za upravljanje investicionim fondovima kapitalom okolnih zemalja. U Srbiji treba oekivati ekspanziju svih vrsta investicionih fondova. Obzirom da je iza hrvatske, srpska privreda najjaa u regionu evropskih zemalja van Evropske unije, najverovatnije je da e veliki deo ulaganja investicionih fondova iz tog regiona biti usmeren ba u srpsku privredu. Takoe, oekuje se relativno vei prinos investicionih fondova zemalja

35

koje su kasnije dobile zakone o investicionim fondovima, u narednih nekoliko godina. Na kraju, treba pretpostaviti da e po modelu hrvatskog trita, stanovnitva biti preusmeren iz banaka u veliki deo tednje fondove. investicione

3.7. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJIPostoje razliite uloge koje investicioni fondovi imaju u razvijenim zemljama, zemljama u tranziciji i na kraju u Srbiji. U razvijenim zemljama oni su najvei investitori u akcije i rade preko kompanija za upravljanje i na taj nain utiu na poveanje konkurentnosti privrede i diversifikaciju rizika. Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli poveanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju trokova investiranja. Takoe, donoenjem sveeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Strunjaci osnovnu prednost investicionih fondova vide u tome to oni smanjuju rizik investiranja, jer ulau u akcije vie preduzea. Omoguavaju i jednostavan promet, jer mali ulaga nema potrebu da se registruje i da uestvuje u javnoj ponudi deonica. Sve to za njega ini investicioni fond. Njihov rad je regulisan i praen od Komisije za hartije od vrednosti, a ne sme se zanemariti ni injenica da investicionim fondovima upravljaju struni ljudi. Generalno, fondovi podstiu razvoj privrede, a istovremeno vre pritisak i na banke, predstavljajui dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko 20% na uloenu sumu na godinjem nivou, dok je godinja kamata u bankama oko 5%. Kao rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuene da poveaju kamatu na tednju, a smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije obezbeujui svima da uzmu uee u ekonomskoj utakmici. U Srbiji danas posluju 6 Investicionih fondova i to (po redosledu osnivanja): Delta Plus, FIMA ProActive, Raiffeisen Akcije, Focus Premium, Ilirika JIE i KD Ekskluziv. Istraivanja i analize meunarodnih eksperata pokazuju da e se u narednih deset godina kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko etiri milijarde evra. Strunjaci smatraju da ne treba forsirati ulazak inostranih fondova, koji su vie nego dobrodoli, na domae trite, ve treba osnivati i domae koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede. Svakim fondom 36

upravlja drutvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kao pravni subjekt opti sa okruenjem. Drutvo za upravljanje se osniva iskljuivo kao zatvoreno akcionarsko drutvo i moe da upravlja veim brojem fondova. Da bi se osnovalo, duno je da angauje najmanje jednog portfolio menadera za svaki investicioni fond i jednog ovlaenog internog revizora. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako to fondovi koncentriu sitnu tranju i uvode je na trite. Vreme investicionih fondova u Srbiji tek dolazi i nadajmo se da emo sa stabilizacijom ekonomskih i politikih kretanja, poveanjem stranih direktnih investicija i istovremenim razvojem finansijskog trita, uticati na razvoj industrije investicionih fondova. Takoe, treba podii i nivo svesti stanovnitva nae zemlje o pojavi i nainu funkcionisanja investicionih fondova, kao alternativnom novom obliku dugorone tednje.

4. BROKERSKO-DILERSKA DRUTVABrokersko-dilerska drutva predstavljaju pravna lica koja su organizovana kao akcionarska drutva ili kao drutva sa ogranienom odgovornou. Ona svoju delatnost obavljaju na organizovanom tritu hartija od vrednosti i to u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

4.1. ZAKONSKA REGULATIVA I KARAKTERISTIKE BROKERSKO-DILERSKOG DRUTVAPrema pozitivnim zakonskim propisima brokersko-dilerska drutva mogu obavljati svoju delatnost na organizovanom tritu hartija od vrednosti samo uz dozvolu odobrenu od

37

strane Komisije za hartije od vrednosti. Da bi Komisije za hartije od vrednosti razmotrila i odobrila dozvolu za rad, neophodno je od strane brokersko-dilerskog drutva podneti: zahtev za izdavanje dozvole statut brokersko-dilerskog drutva pravila poslovanja brokersko-dilerskog drutva podatke o lanovima brokersko-dilerskog drutva dokaz o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti i tehnikoj opremljenosti brokersko-dilerskog drutva iznos tarife za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva. Da bi se brokersko-dilersko drutvo osnovalo i dobilo dozvolu za rad neophodno je pored napred navedenih dokumenata priloi uz zahtev Komisiji za hartije od vrednosti: ugovor o osnivanju brokersko-dilerskog drutva izvod iz sudskog registra za akcionare drutva podatke o lanovima upravnog i nadzornog odbora drutva dokaz da drutvo ima najmanje jedno lice zaposleno na neodreeno vreme sa adekvatnim strunim ispitom (zvanjem brokera, zvanjem portfolio poloenim

menadera, zvanjem investicionog savetnika). "Brokersko-dilersko drutvo se moe osnovati ukoliko raspolae sa novanim delom osnovnog kapitala i to najmanje u iznosu: od 50.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate) ako se eli baviti od 100.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate) ako se eli baviti od 200.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate) ako se eli baviti brokerskim poslovima i poslovima investicionog savetnika, dilerskim poslovima, poslovima "market mejkera", poslovima portfolio menadera, poslovima agenta emisije hartija od vrednosti, od 300.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate) ako se eli baviti poslovima pokrovitelja emisije hartija od vrednosti"12.12

ZAKON O TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, Slubeni glasnik RS, broj 47/2006, lan 87.

38

Osnovni kapital drutva je neophodno uplatili u celini pre nego to se izvri upis delatnosti drutva u sudski registar. Prema postojeim pozitivnim zakonskim propisima kapital drutva treba u svakom momentu da odgovara iznosu kapitala da bi se obezbedilo pokrie potencijalnog gubitka izazvanog potencijalnim rizicima u njegovom poslovanju. Prema pozitivnim zakonskim propisima brokersko-dilersko drutvo je u obavezi da projektuje i realizuje politiku uredne sopstvene likvidnosti, odnosno da dnevno planira i prati prilive i odlive novanih sredstava, te da preduzme odgovarajue mere radi spreavanja i otklanjanja uzroka nelikvidnosti. Pored dnevnog praenja likvidnosti sredstava, drutvo je u obavezi da dostavi meseni izvetaj Komisiji za hartije od vrednosti u vezi propisane: a) visine kapitala drutva, b) adekvatnosti kapitala drutva, c) izloenosti drutva potencijalnim rizicima. Brokersko-dilersko drutvo ima obavezu da donese opta akta preko kojih posluje i koje je duno u celini primenjivati pri obavljanju svoje delatnosti. Opta akta obuhvataju: a) statut drutva, b) pravila poslovanja drutva, c) druga opta akta primenljiva u toku obavljanja njihove delatnosti. Putem pravilnika o poslovanju se definiu: vrste poslova, uslovi i nain obavljanja poslova od strane drutva, vrste naloga klijenata drutva, kao i redosled njihovog izvravanja, meusobna prava i obaveze drutva i njihovih klijenata, ostala pitanja iz delokruga rada drutva. Osnivanje brokersko-dilerskog drutva podrazumeva ispunjavanje optih zakonskih uslova i propisa definisanih od strane Komisije za hartije od vrednosti. I bez obzira o kojoj se nacionalnoj ekonomiji radi, zakonska regulativa definie: visinu kapitala (neophodnog za osnivanje), strunu osposobljenost kadrova, tehniko-tehnoloku osposobljenost i etiki kodeks drutva.

4.2.

KLASIFIKACIJA

BROKERSKO-DILERSKIH

DRUTAVASva brokersko-dilerska drutva se mogu klasifikovati polazei od kriterijuma veliine i obima trita, specijalizacije po vrstama poslova, orijentacije klijenata, naina nastupa na finansijskom tritu i kapitalne osnove sa kojom raspolau. Polazei od kriterijuma veliine i obima finansijskog trita na kojem deluju, drutva se dele na "mala" brokersko-dilerska

39

drutva (skoncentrisana su na ue geografsko podruje i lokalnog su karaktera) i "velika" brokersko-dilerska drutva (skoncentrisuna su na ire geografsko podruje berzanskog i vanberzanskog poslovanja). Polazei od vrste poslova koje obavljaju dele se na: eskontne firme (obavljaju poslove otkupa, eskonta, reeskonta finansijskih lombardne firme (obavljaju poslove otkupa, lombarda, relombarda hartija od te odobravanja kredita po osnovu zaloge hartija od vrednosti, zlata, robe u instrumenata), vrednosti,

skladitu ili robe na putu), iro firme (obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinkog platnog prometa), menjake firme (obavljaju poslove kupoprodaje deviza po osnovu ovIaenja otkupne firme (obavljaju poslove otkupa emisije hartija od vrednosti),

dravnih organa),

Polazei od klijenata na koje su orijentisani, drutva se dele na "male" investitore i "velike" institucionalne investitore. Polazei od naina nastupa na finansijskom tritu i kapitalne osnove sa kojom raspolau, drutva se dele na: brokerske kue (nastupaju kao komisionari: u svoje ime i za raun svojih klijenata; kao zastupnici: u ime i za raun svojih klijenata), dilerske kue (nastupaju kao principali: u svoje ime i za svoj raun, kao komisionari: u svoje ime a za raun svojih klijenata, kao zastupnici: u ime i za raun svojih klijenata), market mejkeri (u isto vreme daju ponudu i tranju za odreenim hartijama od vrednosti radi odravanja trita dotinih hartija od vrednosti).

4.3. POSLOVNI ODNOS KLIJENTA I BROKERSKODILERSKOG DRUTVA40

Brokersko-dilerska drutva se na finansijskom tritu pojavljuju kao posrednici izmeu kupaca i prodavaca berzanskih i vanberzanskih efekata (hartija od vrednosti). Poslovni odnos izmeu posrednika i klijenta moe biti povremen ill trajan. "Poslovni odnos izmeu klijenta i brokersko-dilerskog drutva treba da se odvija preko sledeih aktivnosti: 1. 2. 3. 4. otvaranje odgovarajuih rauna klijentima drutva, izdavanje naloga za odreene transakcije, izvravanje naloga i saldiranje, izvetavanje klijenta o tekuem stanju na raunu"13. 1. Otvaranje rauna klijenta drutva predstavlja jednostavnu proceduru, koja se sprovodi popunjavanjem zahteva za otvaranje rauna kod dotinog brokersko-dilerskog drutva. Zahtev treba da sadri podatke o klijentu, o izvorima sredstava i o investicionom interesu klijenta. U praksi brokersko-dilerskih drutava najvie su zastupljeni gotovinski rauni (cash account), marginski rauni (margin account). Putem gotovinskog rauna klijent daje nalog svom brokeru (ili dileru) da kupi hartije od vrednosti za koje ima pokrie i koje se plaaju promptno (odmah) u celini na dan saldiranja, kako je i predvieno u zakljunici. Marginskim raunom klijent obezbeuje samo deo sredstava sa kojima se pokriva izdati nalog za kupovinu dotinih hartija od vrednosti. Klijent ostatak sredstava obezbeuje putem kredita koji mu odobrava berzanski posrednik (brokersko-dilersko drutvo). S obzirom da berzanski posrednik obino obezbeuje 50% sredstava, hartije od vrednosti ostaju u njegovom posedu sve dok klijent ne izvri povrat pozajmljenih sredstava. Dosadanja praktina reenja pokazuju da postoji i zajedniki raun (joint account) koji je u funkciji "manjih" investitora, kako bi isti poveali svoj investicioni iznos i smanjili svoje trokove. Bez zajednikog rauna teko bi mogli "mali" investitori konkurentno uestvovati na berzi, jer esto nemaju dovoljan investicioni iznos sredstava da uu u berzanske transakcije gde se prodaju hartije od vrednosti u veem obimu (lotovi od 100.000 $ pa do 500.000 $). U praksi je prisutan i "nomini raun" (nomenee account) koji predstavlja raun vlasnika iji se identitet ne eli otkriti. U ovom sluaju su broker ili banka13

Vunjak N. i Kovaevi Lj.: FINANSIJSKA TRITA, BERZE I BROKERI, Ekonomski fakultet, Subotica, 2002, 289. str.

41

ovlaeni da zastupaju klijenta, kao vlasnici sredstava u ime nekog drugog lica. U praksi brokersko-dilerskog poslovanja prisutni su i rauni upravljanja (managing account) putem kojih klijent ovlauje profesionalnog investicionog savetnika da obavlja transakcije u ime i za raun klijenta. S obzirom da se investicioni savetnik ovlauje da vri plaanje preko rauna, dotina plaanja su ograniena i vre se radi saldiranja transakcija koje su pokrivene ugovorom o upravljanju. Investicioni savetnik dobija i ovlaenje da moe sa rauna naplatiti proviziju za izvrene svoje usluge. 2. Putem ugovora brokersko-dilersko drutvo definie sa klijentom nain izdavanja naloga za kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti. Nalozi za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti mogu se klasifikovati: - prema vrsti transakcija (kupovni i prodajni nalozi), - prema cenama (limitirani nalozi, nalozi pod najpovoljnijim uslovima), - prema vremenu vaenja (dnevni, nedeljni, meseni, do opoziva), - prema veliini (standardni lotovi, pojedinane hartije od vrednosti). "Instrukciji berzanskom posredniku da kupi ili proda odreeni finansijski instrument naziva se NALOG (ORDER). Tranja za odreenim finansijskim instrumentom izraena je kroz skup naloga za kupovinu koji su upueni berzi posredstvom berzanskih posrednika. Ponuda za odreenim finansijskim instrumentom moe se posmatrati kroz skup naloga za prodaju koji su upueni berzi posredstvom berzanskih posrednika. Ravnotea ponude i tranje bie uspostavljena na nivou cene po kojoj e se realizovati najvie finansijskih instrumenata. Formiranje cene po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazei od naloga klijenata zove se kotacija. Ovaj proces izraava uporeivanje naloga za prodaju ili kupovinu, odnosno utvrivanje ravnotenog nivoa ponude i tranje za odreenim finansijskim instrumentom"14. Kupovni nalozi e se pojaviti na finansijskom tritu kada se oekuje budui rast cena odreene hartije od vrednosti. Prodajni nalozi e se pojaviti na finansijskom tritu kada se oekuje pad cena odreene hartije od vrednosti. Prodaja hartija od vrednosti moe uslediti,14

Vasiljevi B.: OSNOVI FINANSIJSKOG TRITA, Zavet, Beograd, 2002, str. 201-203

42

zbog toga to je vlasniku dotinih hartija od vrednosti trenutno neophodna gotovina ili zbog toga to nije zadovoljan sa ostvarenom dobiti po dotinim hartijama od vrednosti i ima nameru uloiti novac u neku drugu daleko profitabilniju investiciju. Limitirani nalozi znae da se kupovina hartija od vrednosti moe izvriti po cenama koje nisu vie od naznaenog limita. Isto tako prodaja hartija od vrednosti moe se izvriti po cenama ne niim od naznaenog limita (izvrava se preko naznaenog limita). Nalog pod najpovoljnijim uslovima se obino izvrava promptno pod najpovoljnijim trinim uslovima, bez ikakvih ogranienja. Prednost ovakvog naloga jeste, da se brzo izvrava i da je realizacija naloga sigurna. Ovi nalozi se esto nazivaju "dnevnim nalozima" i vae do kraja trgovakog dana na berzi. Za nedeljne i mesene naloge je karakteristino, da prestaju da vae po isteku radnog vremena poslednjeg dana u nedelji, odnosno u mesecu. Nalozi do opoziva su u funkciji dok se ne izvri opoziv dotine hartije od vrednosti. Nalozi sa standardnim lotovima su veliine od 10 ili 100 komada u lotovima. Ukoliko investitor koji je slabijih investicionih mogunosti emituje (izda) nalog na pojedinano trgovanje (zbog nemogunosti da kupi ceo lot), tada je cena dotine hartije od vrednosti via nego to je cena za takve hartije od vrednosti koje se nalaze u lotu. 3. Izvravanje naloga za trgovanje zavisi od modela na kojem funkcionie finansijsko trite. Ako je u pitanju klasino trgovanje na podijumu berze putem izvikivanja, tada se nalog prima i obrauje u seditu brokersko-dilerskog drutva i isti se telefonskim putem prenosi.do sluzbenika (brokerskog posrednika) na berzi. Prijemom naloga slubenik dotini nalog ukljuuje u proces aukcije javnim saoptavanjem elemenata ponude ili tranje (koji su navedeni u nalogu). Ako je na berzi prisutan model elektronskog trgovanja, tada se nalog za trgovanje unosi u mreu, a njegovo izvrenje je automatsko kada se poklope elementi ponude i tranje (u mrei). Da ne bi bilo nesporazuma izmeu klijenata i brokersko-dilerskog drutva, neophodno je tano registrovati vreme prijema naloga i vreme unosa naloga u elektronski sistem. Kod klasinog naina trgovanja neophodno je tano registrovati vreme unosa naloga u Salu za trgovanje, kao i vreme kada je nalog izvren. 4. U uslovima kada je zakljuena transakcija, broker sa podijuma berze obavetava brokera u seditu brokersko-dilerskog drutva , a ovaj dalje obavetava svog klijenta. Ove informacije se prosleuju telefonskim putem i iste se pismeno potvruju na kraju radnog

43

dana ili najkasnije prvog narednog radnog dana. Dokument sa kojim se potvruje da je obavljena brokerska transakcija naziva se zakljunica. Naime, zakljunica predstavlja vreme u koje je neophodno saldirati transakciju. U ovom vremenskom roku kupac je duan da izvri plaanje kupljene hartije od vrednosti, a prodavac je duan da isporui kupcu hartiju od vrednosti. Saldiranje se sprovodi u vremenu od jednog do pet dana od dana zakljuenja transakcije. S obzirom da se dan zakljuenja transakcije obino obeleava sa simbolom (T), saldiranje se obeleava sa simbolom (T + 1... T + 5), to predstavlja datum transakcije plus jedan dan ili pet dana. Po zakljuenju transakcije, brokersko-dilersko drutvo dostavlja svom klijentu obraun po obavljenoj transakciji. Klijent dobije izvetaj u kome se navodi: opis transakcije, predmet transakcije (podatke), datum zakljuenja i saldiranja transakcije, mesto izvrenja naloga, vrednost transakcije, nain plaanja transakcije (gotovinski ili kreditno), iznos provizije koja tereti raun klijenta.

4.4. VRSTE POSLOVA BROKERSKO-DILERSKOG DRUTVA1. "U sluajevima kada brokersko-dilersko drutvo obavlja poslove trgovanja HOV u svoje ime a za raun klijenta (nalogodavca), odnosno u ime i za raun klijenta (nalogodavca) tada se ti poslovi nazivaju brokerskim poslovima. 2. U sluajevima kada brokersko-dilersko drutvo kupuje i prodaje HOV u svoje ime i za svoj raun, pri emu se ostvaruje razlika u ceni izmedu kupovne i prodajne cene, tada se ti poslovi nazivaju dilerskim poslovima. 3. Ukoliko brokersko-dilersko drutvo obavlja kupovinu i prodaju HOV u svoje ime i za svoj raun i to po ceni koja je unapred utvrena (objavljena od strane brokerskog drutva), tada se ti poslovi nazivaju poslovima market mejkera. 4. Poslovi brokersko-dilerskog drutva koji se odnose na upravljanje sa HOV i to u ime i za raun klijenata (nalogodavaca) nazivaju se poslovima portfolio menadera. 5. Poslovi brokersko-dilerskog drutva oko organizovanja distribucije HOV (bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti) nazivaju se poslovima agenta emisije.

44

6. Poslovi brokersko-dilerskog drutva koji se odnose na organizovanje distribucije HOV uz obavezu njihovog otkupa od emitenta, a radi dalje prodaje dotinih HOV, nazivaju se poslovima pokrovitelja emisije hartija od vrednosti. 7. Poslovi brokersko-dilerskog drutva u vezi pruanja savetodavnih usluga koji se odnose na poslovanje sa HOV nazivaju se poslovima investicionog savetnika. Poslovi investicionog savetnika ne mogu se obavljati kao jedina delatnost u brokersko-dilerskom drutvu"15.

4.5.

MODEL

ORGANIZACIJE

BROKERSKO-

DILERSKOG DRUTVADosadanja praktina iskustva razvijenih brokersko-dilerskih kua pokazuju, da je njihova organizaciona struktura razliita i da zavisi od vrsta usluga koje one nude svojim klijentima. Odreeni broj brokersko-dilerskih kua nudi kompletan servis usluga svojim klijentima, te takve kue imaju vei broj odelenja u svom sastavu. Jedan broj brokerskodilerskih kua nudi svojim klijentima: manji broj usluga, imaju manji broj odelenja i nazivaju se diskontnim (ili on-line) brokersko-dilerskim kuama. "Organizaciona struktura brokersko-dilerskog drutva koje nudi kompletan servis usluga svojim klijentima, moe da ima u svom sastavu sledea odelenja: 15

brokersko-dilersko odelenje (sastavljeno je od odelenja prodaje i odelenja trgovine), odelenje analize i istraivanja, odelenje izvravanja naloga, odelenje kliringa i saldiranja, odelenje investicionog bankarstva, odelenje upravljanja sa raunima klijenata,

ZAKON O TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, Slubeni glasnik RS, broj 47/2006, lan 85.

45

odelenje pravnih poslova, distribucije dividende, marketinga, raunovodstva,

administracije i informacione tehnologije"16.

Brokersko-dilersko odelenje spada meu najvanija odelenja u brokersko-dilerskom drutvu, jer su u okviru ovog odelenja vri i prodaja i trgovina sa hartijama od vrednosti. Ovo odelenje ima direktnu vezu sa klijentima i njihovim trinim zahtevima, kao i sa emitentima hartija od vrednosti, preko odelenja investicionog bankarstva. U odelenju prodaje klijenti daju svoje naloge radi trgovine, koristei svoj raun koji je otvoren kod brokersko-dilerskog drutva. Klijenti svoje naloge upuuju u odelenje prodaje svom ovlaenom brokeru (referentu). Broker (ili diler) ima obavezu ne samo da primi nalog klijenta ve i da prui sve odgovore na postavljena pitanja klijenta u vezi donoenja odluke o investiranju. Ovlaeni broker za svoju uslugu naplauje proviziju i to po svakoj kupovnoj ili prodajnoj transakciji. Provizija se naplauje bez obzira da li je klijent ostvario zaradu. Za razliku od odelenja prodaje (gde se prihvataju nalozi klijenta za dalje izvrenje), u odelenju trgovine se direktno zarauje novac za brokersko-dilersko drutvo. Naime, u ovom odelenju se istovremeno i kupuju i prodaju hartije od vrednosti u svoje ime i za svoj raun, te brokersko-dilersko drutvo zarauje na razlici izmeu kupovne i prodajne cene dotine hartije od vrednosti. U velikim brokersko-dilerskim drutvima se obino u ovom odelenju lociraju trgovci koji koriste svoju intuiciju, izvetaje od odelenja analize, da bi ostvarili to veu maru izmeu kupovne i prodajne cene hartije od vrednosti. Dakle, trgovci imaju zadatak da to bolje trguju na berzi i to u korist brokersko-dilerskog drutva.16

Vunjak N. i Kovaevi Lj.: FINANSIJSKA TRITA, BERZE I BROKERI, Ekonomski fakultet, Subotica, 2002, str. 294.

46

Odelenje analize i istraivanja vri analizu trinih trendova, procenjuje budue investicione mogunosti i takve informacije prosleuje klijentima, zaposlenima u brokerskodilerskom drutvu i iroj javnosti putem medija informisanja. Analiza se odnosi na informacije u vezi poslovanja: lokalnih kompanija, privrednih grana i delatnosti. Odelenje analize i istraivanja svoje rezultate objavljuje na domicilnom i engleskom jeziku i iste distribuira putem tampe i putem elektronskih medija. Putem ovog odelenja se dolazi do kvalitetnih informacija o rejtingu hartija od vrednosti, njihovoj daljoj kupovini i prodaji i isto se objavljuje u mesenim i godinjim izvetajima.

Odelenje izvravanja naloga dobija naloge od brokerskog odelenja (odelenje prodaje) nakon ega ono pristupa daljem izvravanju naloga svojih klijenata. Za razliku od klasinog naina izvravanja naloga (gde se trguje izvikivanjem, savremeni elektronski nain trgovanja izvrava se izuzetno brzo tako da se klijent u roku od nekoliko sekundi informie o ostvarenoj transakciji. Za ovo odelenje je karakteristino, da tei tanosti i aurnosti u svom radu, iz razloga to klijent eli da se nalog izvri po njegovom uputstvu (bez odstupanja) i da bude to pre informisan o dotinoj transakciji. Odeljenje kliringa i saldiranja u direktnoj je vezi sa odelenjem za izvravanje naloga, jer ono zapoinje svoj rad nakon realizacije (izvrenja) klijentovog natoga. Po zavretku radnog dana finansijska berza dostavlja klirinkoj kui i brokersko-dilerskom drutvu spisak izvrenih transakcija u tom radnom danu. Odelenje za kliring i saldiranje preuzima spisak izvrenih transakcija (dobijen od berze) i vri njihovo uporeenje sa izvrenim nalozima. Po obavljenom uporeenju transakcija i naloga, brokersko-dilersko drutvo alje svoj izvetaj klirinkoj kui koji se obino slae sa izvetajem koji je doao sa berze. Nakon prijema pozitivnog odgovora od strane klirinke kue, odelenje za kliring i saldiranje (drutva) zaduuje ili odobrava raun klijenta i to u skladu sa njegovim nalozima. Ovo odelenje brokersko-dilerskog drutva na kraju radnog dana alje klijentu izvetaj i spisak svih njegovih transakcija sa stanjem (saldom) na njegovom novanom raunu i raunu hartija od vrednosti.

47

Odelenje za upravljanje sa raunima klijenata iskljuivo vodi raune klijenata koji su povereni brokersko-dilerskom drutvu na upravljanje. Ovo odelenje moe biti samostalno u donoenju investicionih odluka (prisutno je veliko poverenje klijenata), a moe biti delimino samostalno uz obaveznu konsultaciju klijenata pre nego to se donese investiciona odluka. Za ovo odelenje je karakteristino, da ne daje garancije na visinu oekivanog prihoda, niti snosi rizik u sluaju nastalog gubitka (rizik snosi klijent). Da bi odelenje za upravljanje sa raunima klijenata imalo motivaciju za to bolji rad, ono ne naplauje proviziju na svoje usluge, nego svoju zaradu ostvaruje u odreenom procentu od ostvarene dobiti po osnovu upravljanja sa raunima svojih klijenata. Dosadanja praktina iskustva brokersko-dilerskih