Inžinjersko održavanje tehničkih sistema

Profesoror: dr Zajim Smajić

Studenti: Ivanović Bojan 41s/14Aleksa Zarić 52s/14

Novi Beograd 2015

PREDGOVOR

1

Održavanje se može definisati kao identifikovanje i ublažavanje degradacije funkcionisanja tehničkog sistema, ali, i kao vraćanje projektovanih funkcija sistema, njegovih komponenata i strukture u otkazu, u prvobitno stanje. Sistem održavanja može da se realizuje na više načina, tj. u više različitih varijanti. Osnovne aktivnosti održavanja se definišu kao preventivne ili kao korektivne aktivnosti održavanja.

Korektivne aktivnosti održavanja podrazumevaju vraćanje sistema, njegovih komponenata i strukture u prvobitno stanje. Podrazumevaju isto tako popravku, remont ili zamenu delova kako bi sistem u otkazu ponovo izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog nivoa.

Preventivne aktivnosti održavanja mogu biti periodične, predviđene ili planirane i izvode se pre nego što dođe do otkaza sistema, strukture ili njegovih komponenata, kako bi se sistemu produžio vek trajanja i rada.

U Americi, 1991. godine, se pojavio "Zahtev za nadzor uspešnosti održavanja kod elektrana", gde se kaže da: "uspešnost održavanja mora biti u skladu sa važećom zakonskom regulativom na način koji uverava da će ključne strukture, sistemi i njihove komponente biti sposobne da izvode željene funkcije i da će se moći dostići željeni rezultati". Odnosno, ističe se pre svega značaj efekata održavanja na bezbednost i isto tako nadzor uspešnosti održavanja, koje će obezbediti visok nivo performansi i nizak nivo rizika.

Preventivno, korektivno održavanje i popravke se procenjuju na osnovu svojih prednosti i mana. Modeli pouzdanosti mogu biti korišćeni u okviru PRA (procena verovatnoće rizika) sistema mera, a aktivnosti i planovi održavanja se mogu posmatrati iz perspektive pouzdanosti i rizika.

Ove analize ne uključuju eksplicitno troškove, ali uključuju varijable koje utiču na troškove, kao što su učestalost nadzora, preventivno održavanje i popravke. Takođe, noviji izveštaji obezbeđuju alate koje mogu biti podrška postojećim pristupima za procenu i poboljšanje efektivnosti održavanja.

Karakterisitke današnjeg vremena i odnosi koji su uspostavljeni i vladaju u poslovnom svetu u velikoj meri su uticali na razvoj i tretman održavanja kao aktivnosti i funkcije neophodne u kontinuiranom i složenom procesu proizvodnje, ali i sveukupnog poslovanja preduzeća.

2

Kada se rukovodstvo održavanja pojavi na sastanku sa nesposobnim rukovodstvom preduzeća, oni izazivaju razne vizije za pojedince. Tako na primer: rukovodilac poslovanja ih vidi kao polisu osiguranja, rukovodilac proiyvodnje vidi vatrogasca, dok rukovodilac pogona pred sobom ima viziju nepotrebnih troškova. Na žalost, samo nekoliko rukovodilaca ima ispravnu sliku službe održavanja kao velikog uticajnog činioca profitabilnosti preduzeća.

Studije su pokazale da troškovi održavanja iznose od 15% do 40% od vrednosti osnovnih sredstava za tipičnu proizvodnju. Smanjenje budžeta za troškove održavanja dovodi automatski preduzeće do gubitka na tržištu. Kao dodatak ovome, druge studije su pokazale da dolazi do zakidanja od 30% od ukupnih troškova održavanja. Takođe se razmatra: "Koji procenat kapitala preduzeća se investira u opravku ili zamenu tehničkih sistema ? " Mnoga preduzeća investiraju u zamene tehničkih sistema, da bi održali njihovu sposobnost za isporukom proizvoda u dogovorenom roku. Ovo se već odavno radi, a u nekim kompanijama, raspoloživost opreme je jedva iznad 50%. Ako se primenjuju ispravne tehnike održavanja (najverovatnije se može povisiti raspoloživost na 90 - 95%), velike investicije mogu biti smanjene, dozvoljavajući preduzeću da investira aktivu na profitabilniji način. Finalnu tačku za razmatranje predstavlja vrednost stvarnih troškova zbog zastoja ili zastarelosti, koji iznose mnogo više nego troškovi za rezervne delove i osoblje za opravke. Jedno iskustvo nam govori da su stvarni troškovi zbog zastoja u proseku četiri puta veći od troškova za opravku, a u nekim preduzećima oni su i do petnaest puta veći. Kada se istražuje stvarni uticaj održavanja na profitabilnost preduzeća, postavlja se pitanje da li se pravi troškovi zaista razmatraju i iskazuju? Ako se ove stavke uzmu u obzir, zaista se može reći da održavanje može biti poslednji veliki uticajni faktor smanjenja troškova za rukovodstvo.

Važno je napomenuti da se definicija konkurentnosti na svetskom tržištu izražava kvalifikacijom obezbeđenja najvišeg kvaliteta proizvoda ili usluga, i to sve u dogovorenom roku i sa što nižim troškovima. Prema ovoj definiciji, ako konkurent plati manje od njegove cene prodaje proizvoda za održavanje, dok proizvodi robu istog kvaliteta, on je može ponuditi po nižoj ceni i još uvek biti na granici profitabilnosti. Sve ovo dovodi njegovo preduzeće u sam svetski vrh, a preduzeće sa slabim održavanjem svrstava u drugi red.

Održavanje utiče na troškove u sledećim oblastima:

Kvalitet - Koji procenat od ukupnih problema sa kvalitetom je prouzrokovan ili povezan sa slabom politikom održavanja ili kvalitetom izvođenja aktivnosti održavanja? Koliko se problema sa kvalitetom može otkloniti aktivnostima održavanja?

3

Troškovi garancije - Koji procenat opreme se opravlja koji je u garantnom roku? Koji deo od ovih troškova je refundiran od proizvođača?

Troškovi energije - Činjenica je da slabo održana oprema troši veše energije za rad.

Ubrzano opadanje vrednosti osnovnih sredstava - Koja je količina opreme / sredstava zamenjena prevremeno, zbog loše politike i izvođenja aktivnosti održavanja.

Osnovna uloga održavanja jeste da obezbedi visok nivo pouzdanosti i raspoloživosti tehničkih sistema u toku njihovog životnog ciklusa. To znači, da održavanje umnogome utiče na povišenje nivoa efikasnosti poslovanja preduzeća. Ono je uslov opstanka preduzeća u budućnosti.

Ciljevi održavanja zalaze i u sferu ekonomije poslovanja, iskazuju se u vidu racionalizacije i načelno su merljivi. Zbog svega toga, savremena nauka sve više izučava proces održavanja i podiže ga na viši nivo značaja u privredi i u društvu.

Autori su u oblikovanju materije za ovu knjigu koristili dostupnu literaturu iz sveta, kao i neka sopstvena istraživanja obavljena u našoj zemlji.

AutoriProf. dr Živoslav Adamović Mr Goran Nestorović Mr Ljubivoje Paunović

Beograd, Zrenjanin, Smederevo, 2007. god.

0 ODRŽAVANJE U VELIKOMPREDUZEĆU.....................................................................85

5.1.........................................................................Organizaciona struktura Održavanja........................................85

5.2.........................................................................Organizovanje Tehničke pripreme održavanja.........................89

5.3.........................................................................Organizovanje Operativne pripreme održavanja......................92

5.4.........................................................................Jedinica ( služba ) za tehničku dijagnostiku...............................945.5 Organizovanje preventivnog i

invensticionog održavanja..........................95

4

5.6 Kontrola kvaliteta u održavanju..............................965. 7 Organizacij a pripreme i uvođenj a preventivnih

periodičnih opravki u velikim preduzećima985.8 Menadžment i kadrovi.................................102

5

1.0 ODRŽAVANJE U VELIKOM PREDUZEĆU

1.1 Organizaciona struktura održavanja

Organizacija procesa održavanja predstavlja postavljanje takve organizacione strukture horizontalne podele rada, koja će omogućiti izvršavanje svih poslova održavanja u tehnološkom smislu. Kako postaviti organizaciju poslova održavanja zavisi od ciljeva koji se postavljaju pred funkciju održavanja. U praksi postoje različiti načini organizovanja procesa održavanja, a uglavnom se tu misli na organizacionu Jedinicu za sprovođenje svih poslova održavanja. Po svom organizacionom obliku i izrazu, kako je napred rečeno, Održavanje u preduzeću može biti postavljeno kao organizacioni pogon, kao jedinica rada ili, pak, kao preduzeće. Preovladava model u kome svaki deo u okviru složenog (velikog) preduzeća samostalno rešava probleme i obavlja poslove održavanja (sl. 5.1 i 5.2). Složena proizvodna preduzeća sa jednim preduzećem za održavanje, javljaju se još uvek samo tamo gde se složeno preduzeće nalazi na jednoj lokaciji.

6

Slika 5.1 Primer organizacije centralizovnog Održavanja u složenom(velikom) preduzeću

Slika 5.2 Primer organizacije decentralizovanog održavanja u složenom (velikom) preduzeću

Organizacijom treba obezbediti da se u oblasti tehnologije održavanja izvrši priprema poslova tako da se ovi izvršavaju na najracionalniji način. Polazeći pri tome od ciljeva održavanja u proizvodnji, projektuje se organizacija održavanja koja u svojoj strukturi ima dve osnovne grupe poslova, koji se u okviru određenih organizacionih celina i izvršavaju [6,7,8]:

1. Priprema poslova održavanja,2. Neposredni poslovi održavanja (operativno izvršenje poslova).

Na ovaj način postavljena organizacija poslova održavanja tehničkih sistema u jednom preduzeću u svom savremenom obliku, može imati sledeće osnovne organizacione celine (slika 5.2) [8]:

1. Tehnička priprema održavanja, (kao podsistem funkcijeodržavanja),2. Operativna priprema održavanja,3. Ekonomsko finansijski poslovi,4. Preventivno održavanje - izvođenje preventivnih radova,

7

5. investiciono održavanje (remontno održavanje) - izvođenjeinvesticionih radova,6. Tehnička kontrola održavanja,7. Razvoj i istraživanje održavanja.

Kod organizovanja procesa održavnja tehničkih sistema u proizvodnim preduzećima mogao bi se primeniti i najčešće se i primenjuje model organizacije sa pojedinim organizacionim celinama. Treba reći da se Jedinici održavanja nekad organizaciono priključuju i još neke celine, koje nisu vezane sa održavanjem, kao što je npr. energetika i sl. Strogo uzev, Energetika ima zadatak da obezbeđuje energiju i tehnološke fluide za potrebe preduzeća. iako tehnološki ne pripada održavanju tehničkih sistema često se organizaciono pripaja održavanju i čini njen sastavni deo.

Korektivno održavanje (otklanjanje otkaza, vanplanske opravke) organizaciono se nalazi u radionici za planske i vanplanske preventivne opravke.

Pri organizovanju održavanja treba poći od potreba koje nameće savremena oprema, od osposobljenosti kadrova, željene pouzdanosti i sigurnosti pri radu. Iz ovoga proizlazi da, objektivno postoje određene podloge na osnovu kojih se gradi organizacija održavanja. Najvažnije tehničke, organizacione i druge podloge za uvođenje dobre organizacije održavanja su:

1. Definicija željene (eksplatacione) pouzdanosti u radu.

2. Svaki nivo pouzdanosti i nivo sigurnosti funkcionisanja ima svoju cenu, a proizvodnja treba da se odluči:

- koji je nivo pouzdanosti rada neophodan, i- koji nivo pouzdanosti može ekonomski da podnosi.

3. Sigurnost pri radu. Za zaštitu života i zdravlja ljudi i čovekoveokoline treba preduzimati određene mere.

4. Kvalitet proizvoda ne zavisi samo od tehnologije rada i radnika koji upravljaju opremom, već i od stanja opreme i održavanja iste (u savremenim uslovima rada kvalitet proizvoda u velikoj meri zavisi od nivoa održavanja opreme).

8

5. Izbor metoda i modela održavanja. Na osnovu onoga što je rečeno pod 1. i 2. izvrši se izbor odgovarajuće metode održavanja koja će imati najveći uticaj na oblik i sadržaj održavanja (različiti sistemi zahtevaju različite modele održavanja).

6. Podela poslova. Izvrši se popis svih poslova koje treba izvoditi na opremi i onda se poslovi i aktivnosti održavanja podele na grupe i to:

- poslovi i aktivnosti koje će izvoditi proizvodni radnici (poslovođe, rukovaoci opremom i pomođno osoblje proizvodnje),

- poslovi i aktivnosti koje će obavljati radnici u održavanju,- poslovi održavanja na kojima će se angažovati druga preduzeća, a sopstveno

održavanje će vršiti samo planiranje termina i potrebnih sredstava, kao i nadzor tokom izvršavanja poslova održavanja od strane usluga spoljnih izvođača.

Na osnovu definisanih podloga utvrđuje se postupak za organizovanje procesa održavanja tehničkih sistema u preduzeću, koji ima sledeći tok:

1. Definisanje ciljeva i politika metodologije i modela održavanja,2. Definisanje i utvrđivanje poslova i zadataka održavanja,3. Procena potrebnih vremena za izvođenje preventivnog i

korektivnog održavanja,4. Određivanje potrebnog broja izvršilaca po broju i strukturi i po organizacionim

nivoima, i5. Definisanje informacionih tokova u održavanju, tehnološke, radne i upravljačke

dokumentacije.

Treba istaći da je ovakav postupak i redosled organizovanja održavanja u preduzećima potpuno u skladu sa vrlo važnim pravilom u organizaciji rada: cilj određuje organizaciju - a ne obrnuto.Upravljanje održavanjem je sistematski niz postupaka, koji treba da usklade veliki broj međusobno zavisnih uticajnih faktora kako bi se ostvarila funkcija cilja.Priprema održavanja ima veoma složeni zadatak koordinacije i usklađivanje aktivnosti sa proizvodnjom, pri čemu su često prisutni i protivrečni interesi.Kao Proizvodnju, tako i Održavanje kako je već rečeno, karakterišu dve osnovne grupe poslova. Kod održavanja to su: poslovi pripreme i poslovi neposrednog održavanja. To

9

znači da se u procesu održavanja tehničkih sistema mora organizovati jedan vid tehničke pripreme poslova održavanja.

Ukupna priprema održavanja može se posmatrati kao dve osnovne grupe poslova i to:

1. Poslovi Tehnološke pripreme, i2. Poslovi Operativne pripreme.

10

11

5.2 Primer organizacione strukture Tehničkog održavanja5.3

1.2 Organizovanje Tehničke pripreme održavanja

Tehnička priprema procesa održavanja obuhvata više glavnih grupa poslova u oblasti tehničke pripreme. Uobičajeno je da tehnička priprema u oblasti održavanja sadrži sledeće grupe poslova:

1. Poslovi planske pripreme (planiranje i upravljanje),2. Poslovi konstrukcione pripreme,3. Poslovi operativne pripreme (upravljanje resursima),4. Poslovi razvoja i unapređenja održavanja (praćenje efikasnosti tehničkih sistema, razvoj novih metoda održavanja),5. Poslovi upravljanja zalihama rezervnih delova i materijala,6. Poslovi arhiviranja dokumentacije.Na slici 5.4 data je struktura poslova Pripreme održavanja za centralizovani oblik

održavanja [8] za velika preduzeća.

1) Planska priprema održavanja

Planska priprema održavanja obuhvata sledeće grupe poslova:a) Pravljenje spiska tehničkih sistema po familijama, grupama,

tipovima, sa podacima o količini, mestu eksploatacije i sl. Po napreddefinisanim, skupinama identifikuje se struktura i dužina ciklusa održavanjatehničkih sistema, stepen složenosti preventivne periodične opravke,procena normativa materijala, vremena, radne snage:

b) Izrada programa rada Jedinice održavanja sa stanovištatehnološkog procesa, pri čemu se vrši:

- programiranje faza procesa rada,- definisanje strukture i obima prateće tehničko-tehnološke dokumentacije za

svaku vrstu preventivne periodične intervencije po familijama i tipovima tehničkih sistema,

- programiranje normativa vremena i repromaterijala po vrsti i aktivnosti na održavanju,

- programiranje rezervnih delova po aktivnostima održavanja,

12

- programiranje rokova realizacije aktivnosti,- programiranje potrebnih spoljnih intervencija na preventivnom održavanju

(inspekcijske institucije, institucije za atest i sl.),

v) Izrada konkretnih godišnjih i polugodišnjih poslova rada (obim i struktura preventivnih intervencija u planskom periodu);

g) Izrada konkretnih planova;- materijala,- rezervnih delova (i supstitucije uvoza),- alata, pribora i vremena,- radne snage,- kapaciteta i dr.-d) Usaglašavanje plana održavanja sa planom proizvodnje (svodno planiranje);đ) Izrada finansijskog plana ukupnog prihoda, troškova i dohotka za proces održavanja

2) Konstrukciona priprema

Projektno-konstrukciona priprema održavanja obuhvata sledeće osnovne poslove i aktivnosti:

- projektovanje novih sastavnih delova i/ili sistema (koordinacija poslova),

- definisanje defektacionih lista,

- definisanje projektno-konstrukcione dokumentacije (sastavnice, crteži i sl.),

- izrada spiska rezervnih delova sa njihovim radnim vekom (katalog),

- izrada spiska gotove robe, odnosno delova koji se izrađuju u sopstvenim radionicama (uz sprovođenje standardizacije),

- definisanje montažne šeme,

- izrada crteža temelja za montiranje tehničkih sistema,

13

- izrada (kompletiranje) svih tehničkih uputstava o osvajanju, rukovanju i održavanju tehničkih sistema (sa aspekta projektne dokumentacije),

- definisanje i sprovođenje standardizacije tehničkih sistema i njihovih sastavnih delova,

- definisanje primarnog radnog veka tehničkih sistema,

- konačno definisanje predloga za zamenu ili modernizaciju zastarelih tehničkih sistema (ili njihovih sastavnih delova),

-izrada šeme rasporeda osnovne opreme, šeme elektro i fluidnih instalacija, mreže saobraćajnica i dispozicije objekata,

-izbor postupaka obrade i montaže,

- stalno održavanje ažurnosti projektno-konstrukcione i ostale dokumentacije, koju izrađuje i izdaje konstrukciona priprema i dr.

3) Tehnološka priprema

Tehnološka priprema poslova održavanja obuhvata sledeće grupe poslova iz oblasti tehnologije održavanja:a) Definisanje tehnologije iazvođenja aktivnosti (postupaka)preventivnog i korektivnog održavanja;b) Definisanje tehnološke dokumentacije za:- izradu rezervnih delova (i supstitucija uvoza),- demontažu, pranje i čišćenje delova,- regeneraciju (obnavljanje ) delova,- montažu funkcionalnih celina višeg reda uključivo i tehničke sisteme u celini.

v) izrada normativa za preventivne radove, i to:- normativa vremena rada,- normativa materijala i rezervnih delova, i- normativa ostalih resursa;

g) Određivanje alata i pribora za potrebe preventivnog (i investicionog) i korektivnog održavanja tehničkih sistema;

14

d) Utvrđivanje obima i strukture osnovne pomoćne opreme zapotrebe održavanja;đ) Utvrđivanje obima istrukture radne snage za potrebe održavaanja (broj radnika, struktura zanimanja);e) Učešće pri nabavci i montaži nove opreme.

U tehnološkoj pripremi održavanja glavne poslove obavljaju tehnolozi. Oni su obično podeljeni da rade po pojedinim specifičnim tehnologijama u održavanju, koju treba dobro da poznaju. Koliko treba tehnologa da radi u tehnološkoj pripremi, zavisi, svakako, pre svega, od strukture poslova održavanja i njihovog stvarnog obima. Savremeni pristupi u organizaciji održavanja predviđaju da tehnolozi budu prisutni uz mašinu kako bi kontinuirano pratili tehničko stanje i pouzdanost mašine u procesu eksploatacije.

4) Razvoj i unapređenje održavanja

Ovde se definišu osnovni predlozi za razvoj i uapređenje procesa održavanja, a posebno za razvoj i unapređenje:- metoda održavanja (posebno održavanja prema stanju, ekspertnih sistema i dr.),- organizacija rada Jedinice održavanja,- informacionog sistema (uz primenu računara; definisanje strukture postupak

upravljanja),- tehnologije rada (supstituciju uvoza tehnologije i dr.),- tehnološke pripreme rada,- tehnologije obrade informacija,- kadrova za potrebe Jedinice održavanja,- produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnosti rada,- društvenog i ličnog standarda radnika,- ekonomije rada i dr.

5)Poslovi arhiviranja

Arhiva kao organizaciona celina u Pripremi održavanja ima zadatak da:

- prihvata, odlaže i čuva originale projektno-konstrukcione i tehnološke dokumentacije,- umnožava i distribuira kopije konstrukcione i tehnološke dokumentacije,- sprovodi izmene na konstrukcionoj i tehnološkoj dokumentaciji,

15

- vodi i ažurira matične podatke o tehničkim sistemima (mašinske karte, dosije prateće dokumentacije, i sl.),- ukoliko se koristi automatska obrada podataka, ona ažurira matične slogove u

odgovarajućoj datoteci.

1.3 Organizovanje Operativne pripreme održavanja

Operativna priprema procesa održavanja obuhvata više osnovnih grupa poslova, čiji je cilj da se izvrši komletna normativna priprema procesa održavanja kako bi se isti mogao normalno odvijati. Operativna priprema obuhvata (slika 5.5) [8]:1. Operativno planiranje,2. Lansiranje,3. Dispečiranje-radionička (pogonska) priprema,4. Poslove materijalnog obezbeđenja,5. Izrada tehnologije održavanja (u slučalu da je Operativna priprema van

Jedinice priprema održavanja).Generalno se može reći da Operativna priprema planira, upravlja i kontroliše odvijanje svih operativnih poslova održavanja i preduzima potrebne mere da se poslovi i zadaci odvijaju u skladu sa postavljenom funkcijom cilja u vremenu (ona prethodi poslovima operativnog izvršenja-izvođenju preventivnog i korektivnog održavanja).

16

Slika 5.4 Primer savremene organizacije Operativne pripreme održavanja

1)Operativno planiranje

17

U operativno planiranje spada:- izrada operativnog plana preventivnog održavanja (nedeljni, mesečni,

kvartalni),- terminiranje- izrada terminskih planova,- kontrola rokova, podešavanje aktivnosti,- izrada operativnih planova za:

* kadrove,* rezervne delove i materijal,* alate, pribore i transportna sredstva,* potrošni materijal,* dijagnostiku stanja sistema (niži nivo),* kooperaciju i dr.

2) Lansiranje

Na osnovu operativnih planova Lansirno odeljenje u okviru Operativne pripreme radi sledeće poslove:- definiše i umnožava radioničku (radnu) dokumentaciju (radne naloge, radne liste,

trebovanje i sl.),- kompletira tehničko-tehnološku dokumentaciju za potrebe procesa održavanja,- lansira procesno-operativnu dokumentaciju u radionice preventivnog (i investicionog)

održavanja i dr.

3) Dispečiranje - radionička priprema

Na osnovu terminskih planova i radioničke dokumentacije, ovo odeljenje vrši obezbeđenje radionica materijalom, delovima i drugim resursima. U okviru ovog odeljenja često se postavlja i organizaciona Jedinica unutrašnjeg transporta, koja u okviru Jedinice održavanja vrši transport materijala i delova u procesu održavanja (i međuskladišni transport).

4) Poslovi materijalnog obezbeđenja

U okviru Operativne pripreme održavanja zadatak materijalnog obezbeđenja je da:- izrađuje narudžbenice potrebnog repromaterijala sa dinamikom snabdevanja,- izrađuje konkretne specifikacije rezervnih delova i vrši radnje u vezi sa

održavanjem određenog nivoa rezervnih delova,

18

- obezbeđuje planirane usluge iz kooperacije,- vodi računa o magacinima rezervnih delova u okviru održavanja,- vodi kartoteku stanja repromaterijala, rezervnih delova i drugih resursa

potrebnih za održavanje tehničkih sistema,- i dr.

5.4 Jedinica (služba) za tehničku dijagnostiku

Jedna od osnovnih organizacionih mera u cilju povećanja efektivnosti sistema održavanja jeste formiranje posebne organizacione celine koja se bavi istraživanjem i sprovođenjem tehničke dijagnostike. Na taj način može se povisiti nivo kvaliteta kontrole rada tehničkih sistema, usavršavanje sistema planiranja, tehnološka disciplina, izvođenje operativnih aktivnosti održavanja i drugo. Zato se sistem održavanja može predstaviti u vidu zatvorenog modela (slika 5.6), gde se svaki naredni ciklus izvodi sa evidencijom rezultata prethodnog, tj. u sistemu je ostvaren jedan od terotehnoloških principa-princip povratne veze [6,7,8].

Slika

slika

19

20

5.5 Organizovanje preventivnog i investicionog održavanja

Organizacioni procesa održavanja u preduzeću obično se predviđa da se preventivno (tekuće-svakodnevno) i investiciono održavanje organizuju u posebne celine. Tako organizaciono postoji posebno preventivno (tekuće), a posebno investiciono održavanje. Radovi ovih održavanja obavljaju se u posebnim radionicama (jedinicama). Organizacija preventivnog (tekućeg održavanja obuhvata (slika 5.7) [8]:1. Održavanje osnovne opreme (otklanjanje otkaza, pregledi, kontrola, podmazivanje, dijagnostika i dr.),2. Održavanje alata i pribora,3. Održavanje energetskih i drugih sistema,4. Drugi poslovi.

Slika 5.7 Primer strukture tekućeg održavanja u proizvodnom pogonu

Organizacija investicionog održavanja ima u svom sastavu sledeće:

1. Radionice a preventivne periodične opravke (srednje i generalne),2. Radionice za održavanje sistema unutrašnjeg transporta,3. Radionice za održavanje dizalica i kranova,4. Radionice za održavanje građevinskih objekata,5. Radionice za proizvodnju i opravku rezervnih delova,6. Radionice za tehničku dijagnostiku,7. Radionice za hidrauliku i pneumatiku,8. Radionice za računare i dr.

Preventivno (tekuće) održavanje se često u praksi, organizaciono locira u proizvodnim pogonima kao njihov organizacioni deo. Sa tehnološke strane, i inače, bolje je da se ono organizuje kao posebna jedinica, što je danas preporučljivo kao rešenje.Investiciono održavanje se najčešće organizuje integralno za preduzeće.

5.6 Kontrola kvaliteta u održavanju

1) Opšta kontrolaUloga kontrole kvaliteta u održavanju (slika 5.8) je da vrši MERENjA po programima i dokumentaciji Pripreme održavanja, prikuplja, obrađuje podatke i dostavlja relevantne podatke u čvorove odlučivanja. Ovaj postupak podrazumeva i davanje odgovarajućih predloga za promenu stanja u cilju poboljšanja.

Funkcija kvaliteta u okviru sistema održavanja ima sledeće zadatke:- prijem i kontrolu rezervnih delova,

* koji se rade u sopstvenoj radionici,

21

* iz kooperacije (nabavka u zemlji i iz uvoza),

- prijem i kontrolu poluproizvoda i proizvoda koji se direktno nabavljaju sa tržišta,

- periodičnu konrolu tehničkih sistema (mašina):

*u okviru sistema održavanja,*u okviru tehničkog sistema koji se održava, pri čemu treba koristiti:

- statističku kontrolu kvaliteta, i- analizu uzroka i posledica,koji će uz sistemski prilaz doprineti čitavom nizu pozitivnih efekata, kao što su:- usmeravanje učesnika u procesu rada na analitičko-preventivno delovanje na

poslovima osiguranja kvaliteta, što se bitno razlikuje od rada na razdvajanju proizvoda na one koji su u granicama i one koji su izvan granica dozvoljenih odstupanja,

- studijski pristup i istraživanje uticajnih faktora na kvalitet,- bolje ipreglednije informisanje o kvalitetu, koristeći:

* podatke o proizvodnji i proizvodima,* grafičke prikaze koje svako lakše prihvata,

- brže utvrđivanje uzroka odstupanja i brže sprovođenje korektivnih akcija,- timski rad učesnika u procesu rada iz:

* konstrukcije,* tehnologije,* proizvodnje,* održavanja,* kontrole, i ostalih na rešavanju problema kvaliteta,

- pomoć pri uvođenju kružoka kvaliteta, kao pogodnog i u svetu vrlo razvijenog oblika korišćenja stvaralačkih potencijala učesnika u procesu rada na rešavanju problema proizvodnje i održavanja.

2) Kontrola intervencija održavanjaKontrolisanje predstavlja proces regulisanja jedne ili više organizacionih aktivnosti, tako da se one odvijaju na način koji će omogućiti postizanje ciljeva održavanja.U savremenom menadžmentu kontrolisanje se sprovodi na svim nivoima-od strategijskog, do operativnog i obuhvata četiri osnovne grupe resursa:- fizički (zalihe, opremu-tačnost, funkcionalnost i kvalitet),- ljudski (obučenost, iskorišćenje , kvalitet itd.),- informacioni (kompletnost radnih naloga, evidencije, zapisi), i- troškovi (materijal, rezervni delovi, alat, normativi, energija).Kontrolisanje se odvija po klasičnom principu povratne sprege, pri čemu se instrukcije za izmenu standarda održavanja iniciraju od viših hijerarhijskih nivoa ili se realizuju u interakciji sa višim nivoima.

5.7 Organizacija pripreme i izvođenja preventivnih periodičnih opravki u velikim preduzećima

22

1. Planiranje i priprema

Izrada spiska sastavnih delova sistema koji se preventivno opravljaju -remontuju zahteva informacije koje su uslov za donošenje pravilnih odluka pri izradi projekta organizacije preventivne periodične opravke (remonta). Reč je o sledećim informacijama:

- informacije o veku trajanja određenih sastavnih delova sistema koje daje proizvođač opreme,

- informacije Pripreme održavanja o već izvedenim preventivnim periodičnim opravkama (remontima). Ova informacija obuhvata i tehničke podatke za izradu, demontažu i montažu pojedinih sastavnih delova sistema kao i potrebne vremenske normative,

- informacije iz Održavanja i Proizvodnje o istorijatu nastajanja otkaza koji su se javljali u toku procesa eksploatacije,

- informacije o kapacitetu : mašinskog parka, laboratorije za opravku merno- regulacione opreme i elektro-radionice za opravku električnih mašina i sl.,

- informacije o kapacitetu radne snage - koje treba da pruže realnu sliku: o kapacitetu radne snage po kvalifikacijama (što je vrlo važno, jer se deo raspoložive radne snage koristi za održavanje, a deo za pripremu remonta),

- informacije o stanju materijala i rezervnih delova (dostavlja se svakih 10 dana u vidu izveštaja koji sadrži: naziv, količinu, kvalitet, naručioca i cenu po jedinici količine),

- informacije o opremljenosti skladišta potrebnim alatom i priborom za izvođenje remonta.Na slici 5.9 prikazan je tok informacija koje su potrebne za planiranje i pripremu remonta[8].

23

Slika 5.9 Tok informacija u periodu planiranja aktivnosti za izvođenje profilakse ili generalne opravke (periodpripreme profilakse ili generalne opravke)

2. Izvođenje

Za vreme izvođenja preventivne periodične opravke (remonta) posebno su važne sledeće povratne informacije:

- povratne informacije o izvođenju aktivnosti preventivnih periodičnih opravki (remontnih aktivnosti) u vidu izveštaja koji sadrži: naziv aktivnosti, vreme početka i završetka, upoređivanje planiranog i ostvarenog vremena za izvođenje aktivnosti, planirana i ostvarena radna snaga, uzrok eventualnih odstupanja i odgovorno lice za nastala odstupanja,

- povratne informacije od Tehničke kontrole koje sadrže: aktivnosti koje se kontrolišu, odstupanja i slično,

- povratne informacije iz magacina materijala (rezervnih delova, pribora i alata). Podaci o materijalu i rezervnim delovima daju se kao planirani i ostvareni. Podaci o planiranom materijalu i rezervnim delovima služe nabavnoj službi, a ostvarena potrošnja ulazi u cenu remonta,

- povratne informacije o realizaciji aktivnosti iz projekta tehničke zaštite, koje se odnose na: Sprovođenje mera zaštite na radu, obezbeđenja ljudi i imovine, sprovođenje

24

protivpožarne zaštite, adekvatne ishrane učesnika remonta kao i sprovođenje medicinske zaštite,

- informacije Grupe za organizovanje remonta, Grupe za izradu i praćenje projekta i Grupe specijalista za TMP. Ove informacije su važne za tok upravljanja i odlučivanja pri sprovođenju remonta.Na slici 5.10 dat je tok informacija u periodu izvođenja preventivnih periodičnih opravki (profilakse i generalne opravke).Po završetku pripremnih radova, radna dokumentacija se lansira preko Operativne pripreme, tokovima 1,2,3,4 i 5, izvođačima radova organizovanim po strukama.Tokovima 7, 8, i 9 prenosi se povratna iformacija sa ciljem da se obezbedi koordinacija i usmeravanje rada Skladišta u pogledu zaliha. Pomoću toka 6 Opeerativna priprema vrši hitnu nabavku materijala, rezervnih delova i alata. Saradnja Operativne pripreme i Grupe za obradu informacija je tesno povezana i data je kao povratni tok 12. Preko toka 10 dobijaju se povratne informacije nabavne službe operativnoj pripremi a preko toka 11 skladištima [8].O toku realizacije planiranih aktivnosti, nosioci aktivnosti izveštavaju Grupu za informisanje putem pisanih izveštaja: dnevnika rada, tokovima 13, 14, 15, 16 i 17. Zavisno od date dokumentacije kontrolori kvaliteta (nadzorni organi) konrolišu izvođenje aktivnosti i preko toka 18 izveštavaju glavnog inženjera, koji putem izveštaja tokom 19 izveštava Grupu za informisanje.O nastalim odstupanjima u snabdevanju magacina od planiranih potreba, Grupa za informisanje se informiše tokovima 20, 21 i 22. O toku nabavke, Komercijalna služba izveštava tokom 23. Preko tokova 24, 25 i 26, Skladište izdaje naloge za nabavku ovih delova ili materijala za koje su propisane minimalne zalihe.Slika

25

Slika 5.10 Tok informacija u periodu izvođenja profilakse ili generalne opravke

Tokom 27 dispečerskim sistemom veza prosleđuje se informacija Grupi za praćenje projekta remonta, sa ciljem da se prati propisana tehnologija i ako je potrebno - koriguje. Preko toka 28 Grupa za praćenje projekta remonta je u tesnoj vezi sa Grupom specijalista za TMP. Preko toka 29 Grupa za TMP izveštava Grupu za informisanje o podacima vezanim za realizaciju mrežnog plana, posebno kritičnog puta.Tok 30 je predviđen kao povratni tok u slučaju da se jave dopunske aktivnosti ili eventualne konsultacije o realizaciji planiranih aktivnosti.Preko tokova 30, 31 i 32 Grupa za pripremu i obradu informacija izveštava Grupu specijalista za TMP i ostale zainteresovane o realizaciji remonta.

5.8 Menadžment i kadrovi

1. Opšte

Kadrove možemo definisati kao sve zaposlene, bez obzira na njihovu stručnu spremu, radno mesto, odnosno poslove koje obavljaju, funkciju vrše u preduzeću i vreme na koje su zasnovali radni odnos ( neodređeno vreme, određeno vreme, sezonski rad).Pod kadrovskom funkcijom podrazumeva se planiranje, koordiniranje, kontrola i razvoj mreže kadrovskih procesa u preduzeću, koji se odnose na:- analizu radnih mesta,- planiranje kadrova,- pribavljanje, selekciju i raspoređivanje kadrova,- osposobljavanje i razvoj kadrova,- pokretljivost,- proučavanje i obezbeđenje uslova rada i zaštite kadrova,- nagrađivanje,- analizu i razvoj organizacije,- radne odnose,- komuniciranje,- ocenjivanje uspešnosti kadrova,- interkadrovske odnose,- izveštavanje i kontrolu,- pogodnosti i usluge kadrovima,- odnose u udruženju menadžera, i- kadrovska istraživanja.

2. Struktura i organizacija kadrova

26

U Održavanju u principu postoje sledeći rukovodni kadrovi:

I nivo:- rukovodilac ili direktor funkcije održavanja

II nivo:- rukovodioci mašinskog, elektro, građevinskog održavanja itd.- rukovodilac tehničkih poslova u održavanju (Tehnička priprema, Skladište i dr.)

III nivo:- konstruktor/tehnolog, itd.- planer/lanser, itd.

IV nivo:- poslovođa/predradnik/rukovodilac skladišta rez.delova, itd.

V nivo:- izvršni kadrovi (izvođači aktivnosti održavanja),- tehničko osoblje (tehničari, crtači),- izvršilac (zanatlija), mašinbravar, lektričar, itd.- pomoćni radnik, i- administrativno i ostalo osoblje.

Moguće kadrovske opcije u održavanju su:- sopstveni kadrovi,- kombinovano sopstveni/kooperacija, i- potpuna kooperacija (iznajmljeni kadrovi za održavanje)

Organizacija kadrova u održavanju (mikro organizacija) se može sprovesti u obliku:- profesionalne (strukovne) organizacije kadrova-specijalista iste

strukePrednosti: superspecijalizacija, akumulacija i koncentracija znanja. Nedostaci:

rukovodna stručna i operativna koordinacija otežana, teško se rešavaju složeni problemi zbog otežane koordinacije, teže se uvode novine i kombinovani sadržaji rada održavanja;- funkcionalne organizacije - ekipe formirane po pripadnosti funkcija, odnosno sadržaju:- za otklanjanje otkaza,- za opravke, i- za rekonstrukcije i dr. Zastupljene su sve struke u ekipi, a rukovodilac grupe je polivalentan. Prednosti: bolje sprovođenje dugoročne politike održavanja u celini, olakšana kontrola poslova iuvođenje novih metoda rada. Nedostaci: nema superspecijalizacije unutar struke, odvojena stručna i operativna koordinacija;- operativne organizacije - na okupu su i rukovodioci i izvršioci. Ekipa se formira prema definisanom poslu. Posle završenog posla se rasformira. Ovaj oblik se retko primenjuje. Moguća su tri vida operativne organizacije po veličini:- male grupe ( do 15 izvršilaca, nema podele poslova-svi rade sve i poslovođa) formira se FUNKCIONALNA grupa;- srednje grupe

* za malo rada i nekompleksne sadržaje formira se profesionalna grupa,* za više rada i kompleksne sadržaje formira se

FUNKCIONALNA grupa,* za mnogo složenih novih radova i sistematsko održavanje, formira se FUNKCIONALNA grupa,

27

- velike grupe karakteriše sukcesivna podela:* funkcionalno - profesonalna, i* profesionalno - funkcionalna.

3. Obuka kadrova

Ciljevi obuke kadrova u Održavanju su da:- priprema za totalno održavanje,- unapredi stručnost i veštine,- uvodi nove tehnike(posebno tehnička dijagnostika),- poboljša efikasnost, moral i motivaciju ,- poveća potencijal/kapacitete, i- promoviše, odnosno obezbedi sledbenike. Programi obuke se mogu podeliti na sledeće oblasti:

a) Program obuke Rukovodioca Održavanja( ili Direktora Održavanja)- sigurnost funkcionisanja tehničkog sistema,- tehnike (inženjerstvo) održavanja,- izgradnja sistema preventivnog održavanja,- planiranje i upravljanje održavanjem,- informacioni sistem održavanja - nosioci informacija, tokovi, hardver i raspoloživi softver,- organizacija rada u održavanju,- uloga i značaj izvršilaca u održavanju,- osnove održavanja prema stanju sa tehničkom dijagnostikom,- osnove integralne logističke podrške,- uloga održavanja na unapređenju sistema za obezbeđenje kvaliteta,- komunikacije (sa personalom u i izvan održavanja),- iskorišćenje ljudskih resursa (nadzor), planiranje rada, merenje rada, produktivnost, stimulacija, povratne informacije itd. odn. upravljanje ljudskim resursima,- troškovi i budžet (predviđanja, metode obračuna, budžetiranje, analize, korektivne mere),- zastupanje i obezbeđenje (nova oprema, kapitalni - investicioni radovi, veze sa projektantima, podrška proizvodnji, racionalizacija rezervi, podugovaranja, zamena i obnavljanje opreme, ugovaranje usluga - kooperacija itd.).

b) Program obuke Rukovodilaca organizacionih delova održavanjaOvi kadrovi se uglavnom regrutuju od inženjera koji imaju veliko iskustvo u oblasti održavanja. Za ove kadrove je neophodna obuka, pre nego što im se povere odgovornosti. Oblasti obuke su:- sigurnost funkcionisanja tehničkih sistema,- upravljanje vremenom,- upravljanje projektima,- upravljanje održavanjem,- menadžment prema ciljevima,- motivacija,- organizacija kadrova,- osnovi informaciono - upravljačkih procesa,- postupci analize otkaza,

- upravljanje troškovima održavanja,- totalno održavanje(sa tehničkom dijagnostikom),- metodologije održavanja(održavanje prema pouzdanosti, rizika itd.)- modeli održavanja, itd.

28

v ) Program obuke Planera održavanjaPlaneri se uglavnom regrutuju od poslovođa ili inženjera koji imaju dobre logističke stavove. Program obuke obuhvata sledeće oblasti:

- tehnologija održavanja,- prioriteti održavanja,- komuniciranje,- izveštavanje o održavanju,- upravljanje projektima,- upravljanje zalihama,- tehnike planiranja, i- osnove računarske tehnike, itd.

g) Program obuke za tehničke kadrove- koncepcija i tehnologija održavanja,- upućivanje u tehničko pisanje (elaborati, izveštaji itd.)- grafičko komuniciranje (tehničko crtanje i grfika),- strukturiranje informacija,- prezentiranje tehničkih informacija,- identifikacije i označavanje zaliha (materijala i rezervnih delova), i- specijalistički kursevi.

d) Program obuke radnika (na poslu)- preventivni pregledi,- tehnička dijagnostika,- mehaničko održavanje (mašinsko i bravarsko)- elektro (energetika i elekrtonika) održavanje,- održavanje hidraulike i pneumatike,- nekonvencionalne tehnologije,- podmazivanje,- održavanje kotlova , kompresora, trafostanica, turbina, generatora,- specijalistički kursevi itd.4. Rukovođenje

Rukovođenje je najteži menadžerski proces, jer podrazumeva upravljanje ljudima i upravljanje procesima preko ljudi. Zbog toga su izuzetno bitne karakteristike rukovodilaca (menadžera) u održavanju, na koje treba obratiti pažnju pri njihovom izboru.Rukovodioci u održavanju - od rukovodioca ili Održavanja, do poslovođe održavanja - utroše svoje radno vreme na:

- rukovođenje,- organizaciono - ekonomske poslove,- tehničke (profesionalne) poslove,- obuku (sopstvenu),- obuku svojih saradnika, itd.

29

30