UNIVERZITET CRNE GORE

______________________________________________

FAKULTET ZA TURIZAM I HOTELIJERSTVO – KOTOR

Seminarski rad

Predmet: FINANSIJSKI MENADZMENT

Tema: UCESNICI FINANSIJSKOG TRZISTA I NJIHOVO POSLOVANJE

Predmetni nastavnik: Studenti:Prof.dr Predrag Goranović Podžaraja Natalia 290/08 T

Predmetni saradnik: Kosovac Mirta 29/08 TMr Ivana Zubac

___________________________________________________________

1

Kotor, april 2011.godine

2

Sadržaj

1. Uvod.....................................................................................................  2

2. Podjela finansijskog trzista........................................................................  7

3. Tipovi finansijskih institucija...............................................................  7

Kreditne institucije.....................................................................  8

Berzanske firme.........................................................................  9

Investicionalni investitori..........................................................  9

Uloga drzave na finansijskom trzistu.............................................  10

4. Poslovanje preduzeca na finansijskom trzistu.......................................  12

5. Analiza finansijskog trzista u Crnoj Gori (izvori iz 2007-2008 god.)...  13

6. Zaključak...................................................................................................  14

7. Literatura...................................................................................................  15

Uvod

3

Cilj ovog rada je da se upoznamo sa delatnoscu i ucesnicima finansijskog trzista, njihovim karakteristikama i osobinama i uobste poslovanje preduzeca na finansijsom trzistu.

U pocetku, mi bismo htijeli dati definiciju, sta je to u stvarnosti finansijsko trziste, a takodje njegovo znacanje u ekonomskom sistemu.

Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve vrlo značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

Finansijska tržišta u suštini predstavljaju mesto gde se proizvodi i usluge kupuju ili prodaju direktno ili preko posrednika. Proizvodi i usluge, sa kojima se trguje na finansijskim tržištimapredstavljaju različite oblike finansijske aktive, odnosno finansijskih instrumenata.

Kako je ova priča o učesnicima na finansijskom tržištu bila relativno opšta, u nastavku će biti reči o konkretnim subjektima koji se na njemu pojavljuju.

Podjela finansijkog trzista

4

Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta pa, samim tim, i više vrsta finansijskih tržišta.

Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tržištima:

tržište novca

tržište kapitala

Tržište novca (kratkoročno tržište) je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive, gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su banke. Ovo tržište obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.

Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje. Na ovom tržištu posebnu ulogu imaju tzv. institucionalni investitori)

Učesnici na tržištu novca su:-centralna banka, kao monetarna vlast,-poslovne banke, kao osnovni učesnici i nosioci trgovine novcem-specijalizovane i za to posebno ovlašćene posrednečke finansijske institucije.

Za razliku od tržišta novca, na tržištu kapitala broj učesnika je znatno veći i mogu se podeliti u četiri grupe:-investitori, vlasnici kapitala,-preduzetnici, korisnici kapitala,-posrednici (banke, berze, investicioni fondovi) i -država koja se može javiti u ulogama investitora, korisnika, regulatora, kontrolora, ali nikako i posrednika.

Sve učesnike na finansijskim tržištima možemo podeliti na: emitente1 (različite finansijske institucije, pravna lica i država), posrednike (brokerske i

5

dilerske kuće, investicione banke, investicioni fondovi i drugi institucionalni trgovci) i krajnje kupce.

Tipovi finansijskih trzista

Postoji veci broj institucija finansijskih trzista. Postoje razlicite vrste finansijskih institucija i sve one sluze za transfer sredstava izmjedju preduzeca i stanovnistva. Finansijske institucije se mogu klasifikovati na razlicite nacine. U razvijenim finansijskim strukturama postojie 3 osnovna tipa finansijskih institucija:

Kreditne institucije Berzanske firme Institucionalni investitori

Kreditne Institucije

Kreditne institucije su finansijske institucije, koje se javljaju posrednjicama. Oni u tokovima finansijske stednje od suficidnih2 do deficitnih3 ekonomskih jedinica ucestvuju tako sto kreiraju odredjene finansijske instrumenti, koji su predmet kupovini i prodane, kojima se transferise finansijska stednja. Najvazniji vste kreditnih institucija su:

Komercijalne banke Stedionice Finansijske kompanije

1Emitenti su subjekti na finansijskim tržitima, koji se nalaze na strani tražnje za finansijakim sredstvima, odnosno kapitalom. Razlog njihove tražnje za novčanim sredstvima, odnosno kapitalom, manifestovan je zbog njihove želje da nadomeste manjak potrebnih novčanih sredstava za planirana kapitalna ulaganja. Međutim, pribavljena potrebna novčana sredstva putem emisije hartija od vrednosti, istovremeno za emitenta znači promenu svojinskog učešća u ukupnom akcijskom kapitalu, odnosno u ukupnoj imovini. Stoga, svaki emitent pravi finansijsku konstrukciju emisije hartija od vrednosti u kojoj posmatra poziciju odnosno ekonomske jedinice i njenu vlasničku strukturu; (Prevedeno i prilagođeno: Берёзин, И.С.: «Финансовый менеджмент», Москва, 2008, стр. 35)

Osnovni oblik ovih institucija su komercijalne banke, koji predstavljaju depozitno-kreditne institucije. Oni formiraju svoji sredstava u obliku depozita od strane stanovnistva i privrede i plasiruju ih u vidu zajmova preduzecima i gradjanima.

6

Stedionice – institucije koje prikuljaju stedne uloge. Karakteristicno je to sto one ne bave kreditiranjem krajnjih koristnika, jer cine to preko drugih finansijskih institucija.

Finansijske kompanije formiraju svoj finansijski potencijal na osnovu emisije dugoricnih obveznica na trzistu kapitala, emisije komercijalnih zapisa na novcanom trzitu i na osnovu zajmova kod komercijalnih banaka.

Berzanske firme

Berzanske firme su druga specificna vrsta finansijskih institucija. One ne kreiraju svoje finansijske instrimente, vec su organizovana mesta za njihov promet. U njih spadaju:

investicione banke brokersko-dillerske firme mercant banke

Investicione banke pomazu kompanijama da izvrse emisiju akcija na primarnom trzistu kapitala.

Brokersko dilerska društva predstavljaju pravna lica osnovana za poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti na berzi i, kao takve, jedne od ključnih aktera na finansijskom tržištu. Brokersko dilersko društvo se, kao berzanski posrednik, u javnosti najčešće identifikuje terminom «brokerska kuća», međutim postoje razlike između brokera i dilera. Dok su brokeri samo posrednici u trgovanju, odnosno u svoje ime, a za račun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, dileri trguju u svoje ime i za svoj račun. Za svoje usluge broker naplaćuje proviziju, dok diler zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije i tako snosi određeni rizik gubitka.

2oznacava „dovoljmo je, visak“, http://www.vokabular.org/11/04/2011

3oznacava „nedostatak,manjak“ http://www.vokabular.org/11/04/2011

Pored ove dve osnovne uloge brokersko dilerskih društava, oni još mogu obavljati i poslove portfolio menadžera, odnosno upravljanja portfoliom hartija od vrednosti svojih klijenata. Takođe, oni mogu biti i investicioni savetnici i da klijentima pružaju savetodavne usluge za poslovanje sa hartijama od vrednosti.

7

Mercant banke se bave finansiranjem prestrukturiranja vecih kompanija, sto ukljucuje i obezbedjenje privremenog finansiranja i visoku strucnost u vezi sa vezi sa valorizacijom kompanije koja treba da bude prestruktuirana.

Investicionalni investitori

Investicionalni investitori su finansijske institucije koje integrisu obeljezja svih ostalih finansijskix institucija. Specificnosti institucionalnih investitora u odnosu na druge finansijske institucije se ogleda u:

nijesu trend monetarnog regulisanja imaju pretezno ulogu poverenja preuzimaju rizike,koji ne proisticu iz normalne ekonomske

aktivnosti, vec iz okolnosti koje su vezane za uslove zivota i prirodne uslove

U njih spadaju:

osiguravajuci organizaciji penzioni fondovi investicioni fondovi fondacije

Fondacije – heterogena grupa finansijskih posrednika, kojima mogu biti fondovi fakulteta, privatnih skola, fondaciji poznatih firmi i td.

Penzioni fondovi objezbjedjuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda poslje okoncanjija radnog vijeka. Mogu biti organizovani po:

Po distributivnom principu, sto znaci da oni oslanjaju na tekuci dohodak zaposljenih

Po principu kapitalizacije, sto znaci da oni oslanjaju na ustede zaposljenih u toku radnog vjeka

Osiguravajuce organizaciji su finansijki posrednici, koji za utvrdjenu naknadu objezbjedjuju isplatu ugovorene sume u slucaju nastupanja odredjenog slucaja koji osiguran.

Investicioni fondovi predstavljaju finansijske institucije, koje prikupljaju sredstva manjih individualnih investitora i ta sredstva plasiraju na finansijskom tržištu. Investitor kupuje investicione jedinice, koje predstavljaju udeo u vlasništvu samog fonda i tako posao kreiranja i vođenja portfolia prepušta stručnjacima i menadžerima investicionog fonda. Prikupljena sredstva, u skladu sa zacrtanom

8

politikom investiranja i u najboljem interesu članova, ulažu se u određeni portfolio hartija od vrednosti, koji pak zavisi od tipa samog investicionog fonda.

Što se uloge institucionalnih investitora tiče, može se reći da glavnu ulogu na finansijskom tržištu imaju penzioni i investicioni fondovi, kao i osiguravajuća društva. Svoja značajna finansijska sredstva, pirkupljena, pre svega od stanovništva, ove moćne organizacije ulažu u hartije od vrednosti i tako značajno utiču na kretanja na finansijskom tržištu.

Uloga drzave na finansijskom trzistu

Država kao učesnik na finansijskom tržištu ima posebno mesto i značaj, što proističe iz njene specifične uloge nacionalnoj ekonomiji uopšte. Država kao najveća upravna i izvršna vlast, na tržištu kapitala javlja se u ulozi: investitora, korisnika kapitala, regulatora i kontrolora i td. Država se na tržištu kapitala može javiti i kao investitor i kao korisnik kapitala i istovremeno u obe uloge zajedno, tj. i kao investitor i kao korisnik.

Druga specifičnost uloge države na ovom području je u njenoj mogućnosti da napred navedene uloge koristiiI kombinuje u realizaciji drugih funkcija, a pre svega funkcije regulatora na tržištu kapitala. U tom smislu će se država, u slučaju kada je tržište kapitala destabilizovano, pojaviti kao investitor, i amortizovati negativne tržišne oscilacije. Obrnuto je u slučaju kad je ponuda veća od tražnje jer će se u ovoj situaciji država pojaviti u ulozi korisnika kapitala i na taj način obezbediti stabilnost na tržištu kapitala.

Država kao tržišni akter ima posebno naglašenu ulogu kod regulisanja finansijskog tržišta. Posmatrano sa aspekta države regulacija finansijskog tržišta ima dva osnovna cilja:

a) Održavanje konkurencije među učesnicima i

b) Zaštita investitora od prevara i zloupotreba

Regulacija nema za cilj da se meša u delovanje tržišnog mehanizma, već naprotiv, cilj dobro osmišljene regulacije jeste da finansijsko tržište učini efikasnim, odnosno regulativom se ne sprečavaju dnevne, već krupne fluktuacije.

Poslovanje preduzeća na finansijskom tržištu

9

Zašto možemo reći da je finansijsko tržište osnova za obezbjeđenje ravnomjerne raspodjele kapitala i da utiče na ekonomski rast jedne privrede?

Sva preduzeća obavljaju svoje poslove u okviru jedne privrede i njenog finansijskog sistema. Prodajom proizvoda ili usluga, prodavac dobija novac koji dalje može investirati u kupovinu nekih akcija, zajmova, obveznica ili čak određenu hartiju od vrijednosti. Tržišna cijena akcija preduzeća je prvi pokazatelj koji nam daje informacije o poslovanju preduzeća, to jest njegovoj vrijednosti na tržištu. Oni koji imaju višak kapitala teško mogu na pravi način uložiti u najpovoljniju investiciju.

Uloga finansijskih tržišta je upravo u tome da svojim korisnicima pomognu i efikasno ulože svoju štednju. Moderne, svjetske ekonomije koriste više od svoje ukupne štednje da bi investirali u realna sredstva. Što su veće razlike između štednje i investicija, to se više koriste finansijska tržišta koja kanališu tu štednju. Finansijski posrednici koriste i banke, osiguravajuća društva, penzione fondove i drugo. Oni povezuju obje strane, zajmodavaoca i zajmoprimaoca u posredan odnos i to primanjem primarnih i izdavanjem vlastitih hartija od vrijednosti. Primarne hartije koje banke kupuju su komercijalni, hipotekarni zajam jer je izdato potraživanje depozita po viđenju ili štednog uloga. Sa druge strane, osiguravajuće društvo kupuje obveznice preduzeća i izdaje polise osiguranja svojim korisnicima. Novčani fondovi posluju efakasnije ako su privlačniji, koji čine posrednu hartiju od vrijednosti boljom od neposredne; dok krajnji zajmoprimaoc može prodati svoje hartije po povoljnijm uslovima nego kada bi se one direktno prodavale.

1. Troškovi transakcije - Finansijski posrednici se često u poslovima koje obavljaju, to jest kupovinom i posredovanjem hartijama od vrijednosti susreću sa transakcijama koje su nedostupne zajmoprimaocu i štediši. To dovodi do smanjivanja troškova transakcija i troškova povezanih sa traženjem potencijalnih zajmoprimaoca i zajmodavaoca.

2. Proizvodnja informacija - Informacija se efikasnije stiče i razumljivija je zajmodavcu o krajnjem zajmoprimaocu i može se spriječiti nastanak moralne štete ili hazarda postojanjem netačne informacije. Mogućnost zaštite povjerljivosti informacije je takođe jedna od prednosti.

3. Djeljivost i fleksibilnost - Ogleda se kroz mogućnost da finansijski posrednik prikupi štednju pojedinačnih štediša da bi kupio primarne hartije od vrijednosti gdje se takva ponuda smatra atraktivnijom. Zajmoprimaoci su fleksibilniji u poslovanju sa jednim finansijskim posrednikom nego sa velikim

10

brojem zajmodavaoca, jer im to pruža mogućnost da se izbore i postignu uslove koji njima najviše odgovaraju.

4. Diverzifikacija rizika - Kupovina različitih hartija od vrijednosti nosi određene rizike i finansijski posrednik ih može diverzifikovati i smanjiti rizik fluktuacije ako su te vrijednosti manje od savršene korelacije da bi se finalno ostvario veći stepen likvidnosti štediši. Proces finansijskog posredovanja omogućuje takav stepen diverzifikacije koji pojedinci samostalno ne mogu.

5. Vrijeme dospijeća - Danas pojedinci većinom kupovinu primarnih hartija od vrijednosti prepuštaju bankama, štedionicama to jest finansijskim posrednicima koji tako odstranjuju sve potencijalne neugodnosti jer znaju suštinu svog posla koja se ogleda u stvaranju dobrog poslovnog odnosa sa zajmodavaocima. Cilj im je da zarade profit kupujući te primarne hartije od vrijednosti koje će se dalje posredno kanalisati po nižem trošku nego što bi to ostvarili neposrednom kupovinom hartija od krajnjeg štediše.

Česte su zablude da finansijsko posredovanje čini tržišta efikasnijim smanjujući troškove i neugodnosti svojim korisnicima. Ustvari je tako da taj proces „ izgubi granice svog djelovanja“ i postane nešto što se zove neposredovanje koje više ne čini finansijska tržišta efikasnim. Jedan od simptoma neposredovanja je sekuritizacija4. Sprovodi se tako da se uzme neko nelikvidno sredstvo poput hipoteke i izdaje u hartijama od vrijednosti koje su pokrivene tim sredstvima to jest hipotekom. Plaćanje kamata i glavog dijela hipoteke ide neposredno investitoru. Sekuritizacija se vremenom proširila sa hipoteke i na druga sredstva poput automobila.zajmova od kreditnih kartica i drugo.

Možemo reći da postoje 4 glavna sektora u privredi koja čine matricu (jezgro) potraživanja jednih od drugih :

Nefinansijska preduzeća

Država

Finansijske institucije i

Domaćinstva.

4 Oznacava process transformaciji nelikvidnih aktiva u hartiji od vrijednosti; Http://finans.ru/15/04/2011

Finansijska sredstva koja kruže su novac i primarne hartije od vrijednosti. Domaćinstva su krajnji vlasnici svih preduzeća. Uloga finansijskih posrednika to

11

jest institucija se ogleda u pretvaranju neposrednih u posredna pretraživanja koja su privlačnija. U načinu tokova ušteđevina između dvije strane najčešće zavisi i efikasnost finansijske privrede neke zemlje. Što su razvijenija, takva tržišta pružaju veće mogućnosti svojim štedišama da koriste štednju ali i mogu postojati oštrije razlike između rasta i zadovoljenja potreba potrošača. Novac ili hartije od vrijednosti nisu samo u upotrebi radi stvaranja ušteđevina ili investicija, već su njihove mogućnosti korišćenja raznovrsne u načinu kanalisanja sredstava od zajmodavaoca do zajmoprimaoca.

Analiza finansijskog tržišta u Crnoj Gori

(izvori iz 2007-2008.god)

Takodje bismo htjeli napomenuti kakvo je stanje finansijskog trzista u CG i koje su uloge fin.ucesnika naseg trzista.

Donošenje novog zakona o bankama zajedno sa novim riješenjima treba da kreira uslove za dalji razvoj bankarskog sistema u Crnoj Gori i njegovo prilagođavanje specifičnostima crnogorskog finansijskog i ekonomskog sistema.

Banke treba da stvore uslove za bavljenjem poslovima finansijskog lizinga,brokersko-dilerskim poslovima,investiranjem na finansijskom tržištu (domaćem ali i inostranom) i poslovima investicionog bankarstva.

Jedan od načina prikupljanja finansijskih sredstava za finansiranje kreditiranja u bankam se može ostvariti preko emisija dužničkih hartija od vrijednosti i osnivanjem investicionih i penzionih društava, osiguravajućih društava što su poznati načini u razvijenim finansijkim tržištima u svijetu.

Neophodno je takođe stvoriti uslove za dalje smanjivanje kamatnih stopa na tržištu ali i pribaviti informacije o partneru sa kojim se stupa u dužničko-povjerilački odnos jer na primjer hoćemo da kupimo nečije akcije ali to ne činimo jer nemamo dovoljno informacija o emitentu.

Neadekvatna zakonska regulativa može takođe predstavljati problem. Centralna banka Crne Gore može i mora imati ulogu u oblastima poput regulative i kontrole osiguranja, dobrovoljnih penzionih fondova, dostupnosti podataka o poslovanju privrednih društava i drugo. Ona je kontrolor i regulator cjelokupnog bankarskog sistema i svih aktivnosti finansijskog tržišta Crne Gore.

12

Navescemo primjer stanja finansijskog tržišta u Crnoj Gori iz 2008.godine:

• po raspoloživosti finansijskih usluga Crna Gora je 76.-a

• po mogućnosti da priušte finansijske usluge je Crna Gora je 62.-a

• po lakoći pristupa kreditima Crna Gora je 25.-a

• po složenosti bankarske regulative Crna Gora je 48.-a

Izazovi razvoja tržišta u Crnoj Gori su mnogobrojni. Načini da se na te izazove odgovori,odnosno rješenja na postojeće probleme su poznati- potrebno je samo što prije početi sa njihovom primjenom.

Zakljucak

13

U ovom radu smo se upoznali sa delatnoscu i ucesnicama finansijskog trzista, njihovim karakteristikama i osobinama i uopste poslovanje preduzeca na fin.trzistu.

U skladu sa prethodno navedenim mozemo zakljuciti da je finansijsko trziste vrlo kompleksno i vazan dio ekonomiji svake zemlje ukljucujuci i nasu. Svako finansijsko trziste ima svoje ucesnike: emitente (različite finansijske institucije, pravna lica i država), posrednike (brokerske i dilerske kuće, investicione banke, investicioni fondovi i drugi institucionalni trgovci) i krajnje kupce – koji medjusobno posluju i zavisi jedan od drugog.

Finansijska trzista objezbjedjaju svojim subjektima sredstava, koji su im potrebni za poslovanje. Ono spaja obje strane duznicko-poverilackog odnosa, tj. zajmodavaoca i zajmoprimalaca, u vidu stednje i investicija ili izdavanjem hartija od vrijednosti. Sto su vece razlike izmjedju stednje i investicija to su finansijska trzista vise u upotrebi, jer kontrolisu sve. Imaju znacaj u stvaranju osnove za objezbjedjenje ravnomerne raspodjele kapitala, uticu na ekonomski rast jedne privrede, omogucavaju normalu odvijanja privrednih odnoda i uticu na razvoj proizvodnje i povecanje drustvenog proizvoda.

I na kraju bismo htjeli da kazem: koja god podjela da se nacini,nece se pogresiti,jer na finansijskom trzistu ucestvuju gotovo svi elementi privrednog i drustvenog zivota i samo je pitanje ugla iz kog se na sve njih gleda.

Literatura:

14

А – Štampana izdanja:

1. Dr Jovan Rodić: «Poslovne finansije», Ekonomika, Beograd, 1991.

2. Mr Milan Lakićević: «Praktikum za izvodjenje vježbi iz Finansijskog

menadžmenta» (neobjavljeni materijal)

3. Берёзин, И.С.: «Финансовый менеджмент», Москва, 2008

4. Иванов, Ф.: «Основы финансового рынка», Новосибирск, Наука,

1992.

5. Немоляева, М.Э.: «Влияние финансового рынка на экономику»,

Москва, 2009

6. Одокиенко С.С.: «Исследования финансового рынка», Москва, 1992.

B – Internet izvori:

URL: http:// www. finans.ru /15/04/2011 .hml

URL: http:// www.finpluspr.ru /17/04/2011.hml

URL: http:// www.finansiweek.ru / 17/04 /2010. hml

URL: http:// www.vokabular.org /11/04/2011 .hml