Isidora Sekulić o bosanskom jeziku

5/24/2018 Isidora Sekuli o bosanskom jeziku

1/6

Najobrazovanija i najumnija Srpkinja svog vremena Isidora Sekuli, knjievnica,prevodilac i knjievni kritiar, lan Srpske kraljevske akademije i prva ena akademik uSrbiji i prvi predsjednik Udruenja pisaca Srbije, koja je roena 1!!" godine u bakomselu #o$orinu, a umrla 1%&" u 'eogradu, jo$ davne 1%(1" godine pi$e o bosanskomjeziku i govoru esej koji te$ko da e moi neko tako napisti" I ovaj njen esej je potvrda da

je njeno stvarala$tvo zaista izraz i praznik pisane rijei"

Isidora Sekuli je ivjela u svijetu jezika, govorila je nekoliko svjetski) jezika i bavila secijeog ivota istraivanjem jezika, posebno srpskog" No, u eseju o bosanskom jeziku onapokazuje svoje majstorstvo i dokazuje da je poznavalac i ovog jezika, a ne samo srpskognarodnog govora i njegovog umjetnikog izraza" Isidora nam nudi bosanski jezik kaopraznik, kao govor kulturne smotre naroda" *oju samo ljepotu, posebnost i dubinu onavidi u bosanskom jeziku" +oslije njenog eseja ne moemo a da ne ponemo jo$ vi$e davolimo i cijenimo taj na$ jezik bosanski i tu na$u 'osnu"

vakvi tekstovi bi ubudue trebali da preplavljuju portale umjesto bljuvotina

nepoznavaoca bosanskog jezika i naroda bosanskog uop$te, tog nekog propalog $atorskog-pevaa- .odika" +oslije itanja ovog teksta ove genijalne ene i stiliste kojoj ni danasnema ravne, vidjeete svoj jezik kao gromadu zlata koja blje$ti na prostoru /vrope ibiete ponosni $to ste pripadnik naroda koji govori bosanski jezik" +roitajte tekst IsidoreSekuli i sami zakljuite da li sam u pravu" /vo teksta o bosanskom jeziku koji samprona$la u !(" knjizi edicije #atice srpske iz 1%!1" godine, gdje je jedan od uredjivakogtima ove edicije i nobelovac Ivo 0ndri"

BOSANSKI JEZIK, GOVOR, STIL


2/6

Isidora Sekuli


3/6

0ustrija je u zvaninom i privatnom govoru po praviluupotrebljavala izraz -bosanski jezik-" 'esumlje, rukovodila

se pri tom politikim potrebama" 0li, ko zna da li taj nazivnije prvi put spontano izbacio ovek leima okrenut svakojpolitici, ovek od jezikog i psi)olo$kog nagona, reju,

ovek koji kroz jezik osea motive pokraine i ljudi,dru$tvenog ivota i osuenja" U jednom osobnom smislu,dakle, 0ustija nije bila sasvim u nepravu sa -bosanskim

jezikom-" #oda je ba$ i neko iz 0ustrije osetio da je tojezik, govor, stilizovana raza osobita2 silno aektivan govor,a ujedno tako bridak da se pre misao o$tri o njega nego on omisao" 3asna re na jasnom problemu, gotova revolucija 4 i

to je moda 0ustrija u bosanskom jeziku naslutila, pa idoslutila"

U 'osni je ivio, i ivi jo$, usporedo sa vedrinomprimitivnog sveta, jedan mrgodni du) te$ki) iskustava" U

'osnu su nailazili tuinci kao skakavci" 'osancipredstavljaju, od pet glavni) vera sveta, etiri" 5ivot i du) ti)

ljudi morao je biti kolebljiv" 0li je 'osanac ipak opstajaoispunjen ne samo psi)olo$kim, nego skoro mitskim nekimotporom prema svemu sa im ne moe da ima vrstu svoga,

ukleta bosanskog odnosa" 'osna ima jo$ uvijek jedan uroenistra) da ne uzre kao i drugi svet, da se ne razbudi kao i drugisvet, da se ne sporazume sasvim sa drugim svetom" 6ato je

bosanski jezik i govor dugo vremena bio manje jeziksaop$tavanja, vi$e jezik prikrivanja" 7ovor koji radije govori

indirektno nego direktno, koji ljudima i stvarima dajenadimke i atribute sasvim posebnoga stila" I tim putem

moda i stekao veliki svoj umetniki kvalitet transponovanja"8to 'osanac jezikom do)vati, blago tome, ili te$ko tome"

'osna je vrsta na$e 8panije" 9eliko trenje sa invazijama uasno tuim2 trenje izmeunajopreniji) vera2 klimatske i terenske stra)ote2 sirotinja svega $to siroto moe da bude" #anastiri damija, kaana i kava, pie, razgovor, alobna pesma, oskudica )leba i novca, -besparicabosanska-, i jo$ neka metaizika nesrea koja lebdi izmeu ovog i nekog drugog sveta" Sve tonije valjalo ni za kakvu kulturu: 0li je ostala od toga potencija, as zdrava as bolesna, koja jedobila izraz u karakteru 'osanaca, a jo$ silniji izraz u bosanskom jeziku, govoru" 3ezik je biojedina sloboda bosanskoga ivota" n se izradio kao muziki instrument i kao oruje" ;anan je,


4/6

uuteo je, oi$en je, poezija je, svetinja je, sablja je" 6a$to je sve i$lo u govor, u jezik< 6ato $to uprimitivnoj 'osni dru$tveni) ideala nije bilo, pa i) u tanom smislu rei i danas jo$ nema"Socijalni ideali su tamo jo$ uvek etiki i poetski ideali" 'osna je dugo bila pogaena, i grizlo ju jenesnosno moralno oseanje manjka i zaka$njenja u najosnovnijim ivotnim potrebama" ;akva'osna zatvarala se u se, i zatvara se jo$" Nesavremena, uvek je stradala i od same sebe" Ni$tatursko ni austrijsko nije bilo jae od nekog virusa bosanskog, opasnog ve u deacima imladiima" Stoga, ako je 'osna nekad i izbacila neku sugestiju ili oblik, to se nije dalo primenitina ivot uop$te, ostajalo je osobenost" 0 $to je 'osna nasilno gutala od drugi), ostajalo je opet unjoj, ukamenjeno, tue i neivljeno" 6bog jedne i druge muke, pa i tree, 'osanac se bacao uekscese u kakve je umeo i mogao, naravno najprije u ulne" ;uda se najkraim putem ide uus)ienja, u razoarenja, u umiranja, tri poetska naina samosatiranja" ;im se putem u mukamaraa pesma, i ono $to je u pesmi pesma, izraz umetnosti, stil" I tako, dok je drugi svet umeo itati ipisati, 'osna je umela govoriti"

Stari 'izmark, kad je bio poslanik u =usiji, divio se kako cela =usija, od *avkaza do Sibira,

govori jednim jezikom, bez naroito iskvareni) nareja, i to -jezikom tako zapletene gramatikekao jezik .emostena-" Slino je tajanstven u svojoj moi nekvarljivosti jezik i govor bosanki"'osna je dodu$e malen prostor, ali joj je stanovni$tvo verama tako o$tro podeljeno, da se ini imase posla sa nekoliko rasa" Uostalom, imade i toga, razni) rasa, vrlo razni) nalea i seanja" 0liniko od toga $arenoga stanovni$tva nije mogao da jezik bosanksi izneveri, drugijom strukturom ipsi)ologijom ga ukrsti, snizi ga, izopai" Svi 'osanci sobom loe onu tamnu vatru koja u nji)ovujeziku i stilu nikad ne dogoreva" >etiri bosanke vere gledaju se kao iza pu$karnica, svaka vera seprilagouje skrivenim idealima, ali sva muka du)a i tela 'osne cedi svoju vrednost u jedan jedinijeziki izraz" 3ezik i stil 'osne, to je jedna kolektivna umetnost istote genijalnosti, od ranganarodni) umotvorina, ali koja nije samo udo pro$losti, nego i udo sada$njosti"

U bosanskom jeziku najmanje udela ima $kola" 9itoperost $kole nije bosanska stvar" 9elikaulnost i namuena pamet dali su tom jeziku kontrapunkt, voenje misli i oseanja u nekolikoplanova odjedared" U bosanskom nainu izraavanja ima ne$to zemaljsko, seljako, blisko, i ima,ispod ili iznad toga, ne$to $to je jezik du)a, iako potpuno bez te)nike razeologije" 'osanac nevadi govor iz depa i navike, nego ga bira i slae iz znanja i oseanja" n po pravilu govoriodmereno, lagano, esto i ti)o, pazi na svaku re, jer i svi oko njega mere, cene, i sru rei" U'osni je kroz stolea svako lino zadovoljenje bilo tu pojam, ali jezik je 'osancu linozadovoljenje, slast, e, pravdanje, osveta, igra i utakmica talenta" n ga zato govori u vi$eplanova, sa mnogo karaktera" ;u je op$teljudsko, govor kako ga )oe ula2 tu je zatim ono $to

interesuje kritikuje onog ispaenog ivota u kojem je ovek jedva ostao ovekom" *ad 'osanackae da je -)ljeb zelen od godine poplavne-, onda je u tom izrazu zbor mnogi) simptoma imnogi) znanja" Na slian nain kae 'osanac da su -ljudi ganjani do iskapi-" Ili u isto opisnomstilu, da -vatra umuri-, da -svira usecka gudalom-, da je neko -rljacnuo opanak-, jer je obuata bila samo jo$ dronjak" Ili u $aljivu stilu, da je -cura iglom prozor zakovala- ispred momka"

+olitika i surovi dru$tveni odnosi nisu dali 'osancu da ima dostojanstven i vrednostan ivot"


5/6

?judi se sa stidom jedan od drugog okretali" 6arivali su se istraivaki u stvari i pojave, napinjalitalente da uvrebaju uda oko sebe i uda u sebi" .olazili su tako do nekog surogata vrednosnogivota, postojali i oni nad neim superiorni" 0li kako ubogi ivot oko nji) nije imao kulturni)ormi ni dru$tveni) radova, sve tekovine du)a i$le su u jedan moguni izraz, u jezik, i taj jezik istil govora postado$e $kola, zabava, umetnost, oruje, lek od smrti" ;akav, i to, jezik je taj,naravno, morao biti i veseo i tuan, i privlaan i nedru$tven" 9e sama ijekav$tina, tmola ritmom,nena, prepuna je zvuka, a u zvuku uop$te nema mnogo radosti" ;reba se setiti dece koja govoreijekavski@ oveku se ini da ne$to cvili" +a ipak, konstitucionalna je ta ijekav$tina u tom govoru irazgovoru: I upanje njeno iz jezika operacija je, i rtva je: 3ezik bosanki, narodni govor, bezijekav$tine, to je simonija 'et)ovenova bez roga, bez tonova sveani) i tajanstveni)"

;urci su 'osnu iscrpljivali materijalno i u svakom smislu, )arali imanja i tela" 0li ako se zapitamoza du)ovno, na$e je mi$ljenje da su 'osanci du)ovno crpili ;urke" *oliko je u tom du)ovnomiskustvu isto turskoga i islamskoga, to je danas te$ko utvrditi" 0li koliko je da je, uzeto je, a paloje na dobru zemlju" 'osanska knjievnost vri od turski) motiva, sva" I ona starija, orijentalno

romantina2 i ona novija, najbolja, koja je do najvi$eg stupnja isterala tu umetnost kad je i-turskom- motivu dala sve oveno, uvukla ga u duboku problematiku du$e ovekove, dala mudeo etike i estetike borbe koji nosi sve $to je ovek, najzad i ona najmlaa, koja tek nailazi, itei da izrazi 'osnu dru$tveno u najaktuelnijem smislu" 0 jezik i razgovor bosanki, je li on takopun turski) motiva< #oe 'osanac, kad )oe, ili kad mu za$to treba, moe da ubaci u svoj renikjo$ jedan renik, turski, i dobija nov ritam i nove boje" 0li to je sevdalinstvo, maskarada, e, $ala6embiljeva" 0 isto narodnim jezikom, kao da ;uraka nikad nije bilo, razgovara 'osanac sazemljom i nebom2 kroz nauku koja njegovu prirodu i obiaj narodni ispituje2 najzad sa boginjamaumetnosti"

Ne$to je tursko ipak leglo i u jezik, ali je davno savladano kao iva klica, i tu je jo$ samo kaotanak da) ar)ainosti" no ve spomenuto nedru$tveno u jeziku 'osanaca, koji se predajemonologu atalizma, razgovara sa planinom, a kad oseti da neka planina -razgovora nema-,nastavi razgovarati sa svojim razgovorom" no, ime se jezik, govor 'osanaca razlikuje od jezikaAercegovaca i Brnogoraca, koji su primili u se i mediteransko more i sunce, i ne$to od latinskekulture, dok je jezik bosanski bio zakopan kao seme, i rastao sam iz sebe"

U 'osni ima jo$ stare vuklanske magme, jo$ 'osna svoje tri etiri pro$losti nije pretvorila ureminiscencije koje se mogu strti kao pogre$ni stari rauni" 3o$ su po njoj pokidane ilicebogumilstva, jo$ su u njoj poslednjim kraljevima i ;urcima, jo$ muke sa 0ustrijom" tuda i u

jeziku i stilu bosanskom reenici vekova: Iskustva i znanje, $to lee u tom jeziku, poraavaju" Imatu izraza pred kojima ula i ustva stoje kao glupaci koji ne znaju $ta uvstvuju" -.e zapr$ti kaoda se sasipa-2 -voda .rine se na suncu uku)ala-" tuda jedan isti umetniki motiv nije jedan isti,nikada" naj, na primer, u kojem se krije ilozoska misao o tragikomediji ljudski) granica igospodarenja" ;aj motiv je ba$ u pokorenoj 'osni stekao )iljadu ivota" d ar)aine obrade ustaroj ratarskoj belenici gde se me$aju zapisi o svinjskoj masti, procesiji, leku za nerotkinje, iproro$tvu da -narod bosanki uvijek stoji gospodar i sluga svoje zemlje- 4 odatle pa do ine priice


6/6

6vonimira 8ubia 6a )adina vremena, u knjizi Cazlia potok" U toj se prii glavom pa$aobrukao@ mislio je da e onaj #ilo$ev srpski asker s one strane u zemlju propasti, ili sesultanovim priznati, im on pree preko .rine da izbliza vidi to udo"

Nestalo pa$e, nestalo 0ustrije, asker srpski se iskrivio do grozota, granica preorana gde je zaoranje" Samo .rina burno glomata, ili se ti)o prodeva izmeu kamenja, )uji ili iv$e, zelenoplava, uvijek svoja, s granicom ili bez nje" 0 tako i njeni pesnici, svi do jednoga, )uje ili iv$ujednim jezikom i stilom koji je uvek svoj, s granicom ili bez nje"

Isidora Sekuli, 1941.

Documents

Isidora Sekulić o bosanskom jeziku