1. ARHITEKTURA XVIII vekaArhitektura i industrijska revolucija- nizom tehnoloških inovacija ind revolucija je zbrisala stari način života i rada- dolazi do porasta stanovništva u gradovima- pre ind revolucije u arh se javljaju nekoliko tipova građevina: crkve, palate i tvrđave, vile i gradske kuće- sada se javlja i niz drugih objekata: fabrike, skladišta, železničke stanice, mostovi, tržnice i sl.- ali i objekti kao što su sudske palate, parlamenti, pozorišta, opere, hoteli, biblioteke, javni parkovi...- novi materijali – gvožđe i staklo, kao ind materijali uvode i novine u samu tehniku i sistem gradnje – velike visine, rasponi, čvrstina, novi estetski izraz- ind revolucija je započela sredinom XVIII veka u Engleskoj a dalje se proširila na Francusku, Nemačku, zatim i SAD- javlja se najpre tekstilnoj industriji, potom u teškoj ind – proizvodnja gvožđa, da bi se postepeno ti pronalasci počeli koristiti i u svim drugim oblastima rada i života Istoricizam XVIII vekaDoba prosvećenosti i intelektualne revolucije – pronalasci u nauci, tehnici, socijalne teorije... Umetnost je u XVIII veku direktan nastavak prosvetiteljstva renesanse – individualizam, misaonost, prosvećenost, osećajnost...Romantizam - iz doba prosvećenosti prelazi se u doba osećajnosti, mašte i oslobođenja“Dekadentna” umetnost rokokoa se ne tolerišeIstoricizam kao savršeno arh sredstvo racionalizamabarok i rokoko se zamenjuju neoklasicizmom ali koji je sada pročišćen, jer je zasnovan na raciu isto koliko i na umetničkoj samosvestiistoricizam podrazumeva oživljavanje i vraćanje stilovima i romanike, i grčko-rimske klasike, i renesanse, i gotikepluralizam pristupa je karakteristika eklektičnih povrataka istorijskim stilovim u doba XVIII vekastara umetnost i arhitektura se izučava na jednom naučnom principu – otkopavanje Pompeje i Herkulanuma, radovi Vinkelmana, ugledanje na stil Grčke i Italije iz doba klasike Neopaladijanizam – EngleskaNajraniji primer neoklasicizma je oživljaj antike posredstvom dela Andrea Paladia i njegovih vilaPrezire se barok zbog svoje razuzdanosti i izveštačenosti, smirenost, racionalnost i dostojanstvo antike se javlja kao suprotnost togaPaladijanski stil u Engleskoj uvodi Inigo DžounsBazira se na izučavanju Vitruvija, na klasici i otmenosti renesansnog stila PaladijaRičard Bojl – lord Barlington je pionir neopaladijanizmapokret će dominirati u Engleskoj u vreme 1720-1760 Čizik haus, 1725, okolina Londona

ugledanje na Vilu Rotondu Paladija, 1550jednostavnost i organska jasnoća tektonskih masa kupola kao dominantan motiv

samo jedno stepenište je monumentalno na način Paladijatako je u suštini ova kuća anti-klasična

Zgrada Društvenog doma, 1730, Jorknaprednija u odnosu na kuću Čizikoslanja se više na suštinu paldio-stila – nego na neko konkretno delo Paladijaprati Paladijev opis rekonstrukcije staroegipatske dvoranedugačak pravougaoni centralni prostorokolo kolonada korintskih stubovafadasa je transformisana fasada termi – dijagramsko svođenjemotiv je tip thermae prozora

Viljem Kent – štićenik Barlingtonau Rimu je proučavao umetnost čitavu decenijupodučava ga potom BarlingtonKent eneterijerski ukrašava Kuću Čiziksklonost istraživanju, mašta, začetnik Gotic Revival -a Holkham Hol, seoska kuća u Norfolku, 1734

sa Barlingtonom projektovaooslanjanje na Barlingtonov Društveni domveličanstveno zdanjedogmatski racionalizam u osnovi - 4 kvadrata i simetrijasve to se prenosi i na fasadu – analitičnost, jednostavnost, jasnoća tektonikeulazna dvorana, veoma reprezentativna

Arheološki neoklasicizamoslobađanje od ekstravagancije i dekadencije barokareakcija na dela Brlingtona - strogost, ograničenost, knjiški pristup, bez istraživanjaarheološka izučavanja omogućavaju de se prevaziđe stav o antici koji je bio posredan – preko renesanseRim postaje centar umetničkih istraživanjaotkopavanja Pompeje i Herkulanuma pol XVIII vekaneoklasicizam postaje materijalan, realan, terenska a ne knjiška arheologije postaje sredstvo neposrednog izučavanja antičkih ostvarenjapublikacije donose otkrivene novine - Vinkelman

Robert Adamobeležava period post–paladijanizma u Engleskojizučavao je antičke ostatke, iz arh rimskog carstva preuzima izvesne oblike – osnove sa nizom kontrastnih oblika povezanim u nizove (terme), pregrade sastavljene od stubova unutrašnja dekoracija – štukaturastvara lični antički stil, originalnost i maštovitost Kuća Sion, 1762.

preuređenje enterijerasrednjevekovni plan transformisan tako da asocira na šeme iz rimskog dobatri dela – ulazna dvorana, predvorje i galerijamaštovitost ukrašavanja enterijera – dorski, jonski, korintski rimski red, živo ocrtavanjezeleni stubovi, bogata polihromija, kasetirana tavanicaprepleti, živost linearnih šara – sličnost sa rokokoom

1

Đovani Batista Piraneziinženjer i arhitekta iz Venecijebavio se rekonstrukcijom stvarnih i zamišljenih rimskih ruševinamaštovitost – često predimenzioniranje, teatralnost, svetlosni efekti – utisak fantastičnog i fantazmagoričnog tehnika bakropisa, sjajne vizije rimske arhitekturearh Grčke manje ceni, potencira Rim i Etrurijuverodostojnost često podređena mašti i imaginacijiAdam se na njega dosta oslanja u svojim delima Oživljavanje gotike – Gothic Revivaljavlja se u Engleskoj gde gotika skoro da i nije napuštanarenesansa i barok su se manje razvili nego u drugim zemljamauzvišenost i slikovitost gotike, verske i nacionalne konotacijenestvarnost snova i legendi postaje ponovo aktuelnapolovinom XVIII veka arheološki se i naučno ponovo proučava i srednji vekizučavaju se gotski redovi odn. pod-stiloviširoko se izučavaju vrednosti, ideje i ostvarenja gotikeslikovitost i prirodnost – pejzažni vrtovi, okosnica neogLengli, Volpol, Bentli, Čut – pioniri ovog pokreta

Džon Nešpredstavnik poznog slikovitog stila neogotikenajpre se bavi seoskim kućama seoce Blejz, 1811

neobičnost, engleska slikarska tradicijailuzija seoske pitoreskne atmosferekrovovi od slame, zabati, opeka, bondručna konstr.

Kraljevski paviljon, Brajton, 1815.moderna egzotika orjentalnog stilamaštovite kombinacije gotskih, kineskih i indijskih oblikalukovičaste kupole, minareti, čipkasta dekoracija, raskoš

Ridžents Park, London, 1812-27.najveće Nešovo dostignućeprimer urbanističkog planiranjatradicija slikovitog stila gradića Bata, iz XVIII veka, oca i sina Vuda50 vila, jedno jezero, crkva, kraljevska palata, opasano kućama u stilu neoklasicizma i neopaladijanizma, glavna ulica Ridžent, raznovrsnost fasada, monumentalne kolonadepriličan deo ove šeme je proveden u delo, oko 1830

2

FRANCUSKAjednoobraznost, istančani jezik klasikeneoklasicizam kao dominantan pravac

Đovani Nikolo Servandoni Crkva Sen-Silpis, Pariz, 1732

još dok je rokoro bio u punom zamaku javlja se projekat Servandonija u duhu neoklasicizmafasada monumentalna, jasna i smela kao kontrast lepršavosti rokokoaneusiljena primena klasičnih arh obrazacaslobodno stojeća arhitravna konstrukcijadonji red stubova – dorski, gornji – jonskizidovi, luci, stubovi i grede – elementi koji su ujedno i konstruktivni i estetskitipično francusko racionalistički pristup klasici

Strukturalni neoklasicizam50-ih godina XVIII vekaU pokušaju približavanja klasici traga se za istorijskim posrednicimaKlod Pero – najvažniji teoretičar francuskog arh racionalizma u XVII veku Velika istočna fasada Luvra, XVII vek

Pero zagovara racionalizam konstrukcije antičkih hramova – stub/greda – arhitravna konstrukcija ali se zalaže i za tradiciju francuskih gotskih katedralaU XVIII veku taj grčko-gotski estetski princip ponovo oživljavaLožije ide još i dalje od Peroa – model idealne primitivne kolibe, arhitravna konstrukcija kao konstrukcijski racionalizam

Žak-Žermen Suflo Crkva svete Ženevjeve – Panteon, 1790.

po Ložijeu “prvi uzor savršene arhitekture”cilj - ujedinjene “strukturalne lakoće gotskih katedrala sa čistotom i lepotom grčke arh”osnova u obliku grčkog krstaelegantni korintski stilski red, vitki lukovigornji delovi zdanja imaju lakoću koja asocira na gotikusem konstrukcije velika pažnja je posvećena i oblikovanju

Arheološki neoklasicizam50-ih i 60-ih godina XVIII veka Razvija se paralelno sa arheološkim ekspedicijama i izučavanjima klasične arhLična vizija, snaga, veličanstvenost i uzornost klasike sjedinjena sa tradicijom francuskog neoklasicizma

Anž-Žak Gabriel Mali Trijanon, Versaj, 1760

projektovana za madam Pompadurstilski redovi, prozorski okviri, balustrade i ostali elementi se preuzimaju iz francuske klasicističke tradicijestrogost, kubična tektonika, suzdržana artikulacija, oskudnost reljefne dekoracije

Trg Luja XV, danas Trg Konkord, Pariz, 1775njegov najambiciozniji projekatradikalno napuštanje šeme trgova iz doba barokačetvorougaoni prostor sa samo jednom stranom sa fasadom, ostale 3 srane su oivičene isušenim sancimanaokolo su balustrade i paviljoni sa malim statuamacentralna fontana je vizuelni akcenat

miran, nenametljiv, otvoren prostor trga, sa tri slobodne strane okružen prirodom – vrtovi, Jelisejska polja i Senafunkcionalno prožimanje svih elemenata – zidovi, stepeništa, skulpture, fontane, ribnjaci – postavke urbanističkog projektovanja koje je uveo Gabriel u Francuskoj XVIII veka

Radikalni neoklasicizam70-ih i 80-ih godina XVIII veka Bule i Ledu kao glavni predstavnici ove nove struje neoklasicizma

Mari-Žozef Pejr i Šarl de Vajioslanjanje na rastući uticaj Piranezijaosnovni izvor je arheološki neoklasicizam Francusko pozorište, Pariz, 1767

strogost i purizam, max prečišćavanje antičkih oblikafoaje podseća na halucinantnu atmosferu Pirenezijevih gravirajednoobrazno rustično obrađeni kameni zidovistrogost oblika i rasporeda arkada i prozorabez ikakvih ulepšavanja, lepo u ogoljenosti Žak Gondoan

Ecole de Chirurgie, Pariz, 1775jedna jedina ali izuzetno značajna građevinasala za predavanja iz anatomije u vidu antičkog pozorišta i sa polukupolom nalik na Panteonovuprazni zidovi, snažno kasetirana tavanicaviše funkcija – mala bolnica, učionice, laboratorije, biblioteka...osnova sa monumentalnim dvorištem četvrtastog oblikaprefinjenost svedenih detalja, fine proporcijeulična fasada sa elementima trijumfalne kapije i tremom korintskog redaViktor Luj

Revolucionarni - vizionarski neoklasicizamGlavni predstavnici su Ledu i Bule

Etjen-Luj Bulevizionar, opsednut snagom geometrijskih oblika, maštovit, simboličanviše se zaokupljao slikarstvom nego arhitekturomostavio je seriju sjajnih vizionarskih crteža – »francuski Piranezi«umetnička i izražajna dimenzija arhitekture za njega je bila presudnakao najsnažnije oblike vidi one elementarne – piramida, kocka, valjak, kupa, i posebno loptaodnos svetlo/senka postaje nosilac 3D efekta u arh – »arhitektura senki«on spaja englesku slikovitost sa francuskim geometrijskim purizmom neoklasicizmaPanteon Sufloa kao čest uzor u transformaciji do niza veličanstvenih oblikačesta je upotreba venaca, natpisa, skulpture i dr akcenataantičke stilske redove ne tretira u njihovoj primarnoj suštini već su mu oni sredstvo za postizanje osećaja uzvišenog i velelepnog (formalizam?)niz projekata gde se vidi ta snaga mašte i slikovita imaginacija kružna zgrada opere, 1781 Njutnov kenotaf, 1784 Kenotaf u obliku kupe

3

Projekat za Metropolitensku katedralu Nacionalna biblioteka Muzej sa Hramom svetih ljudiRadikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj

Džon Sounekstravagancija, vizionarizam, duh srednjovekovljauticaj piranezijevskih vizijapristalica francuskog neoklasicizmaNešov savremenik, uticaj »slikovitosti«individualista, inovator u arh ali i eklektičak Preuređenje Engleske banke, 1788

kompleks više dograđivanih delova, “grad u malom”varijacije prilikom narednih dogradnji kao ta komponenta slikovitogneoklasične fasade i stilski različiti enterijeriunutrašnji delovi zgrade haotično isprepletani, “lavirint”-ska šema

Deoničarska banka, 1792u enterijeru efekat rimskih kupatila, palata ili bazilika

Staro ministarstvo kolonija, 1818monumentalni oblik prstena sa jonskim stubovimapoporni luci pod zemljom kao inovacija

Muzej ser Džona Souna, London, 1813najekscentričnije od njegovih ostvarenjarekonstruisane 3 manje zgrade u nizuzbirka arh fragmenata iz antičkog perioda u stilu Piranezijasoba za doručak – konveksna ogledala, refleksija, slikovitost i draž, poetika

Projekti i planovi: u Londonu zgrada Parlamenta, Palata pravde, Masonska loža, Umetnička galerija Dalvič

2. ARHITEKTURA XVIII veka - teoretske osnoveŽan-Luj de Kordemoa- opat, početkom XVIII veka značajan spis u

oblasti teorije arhitekture- oslanjanje na delo Kloda Peroa- raspravu zasniva na 3 pojma Vitruvija: red,

raspored i prijatan oblik- red je za njega stilski red, obeležje svake

pojedinačne građevine- raspored je raspored delova- estetski aspekt obezbeđuje da raspored bude

takav da ne narušava prirodu, običaje i funkciju- upotreba i prikladnost su takođe važni za lepotu /

preteča modernog funkcionalizma- zalaže se za jednostavne geometrijske oblike,

bez oštrih uglova ili zaobljenja- zagovara jedinstvo strukture, ali i nezavisnost

pojedinih delova- predlaže da se gotska građevina ostvari

sredstvima klasične grčke arh i njenih oblikaSebastijan Le Klerk- estetika pre svega – lepota, dobar ukus,

elegancija- ne zanimaju ga obične zgrade već samo one koje

su otmene, svečane i veličanstvene- stilski red kao oznaka statusa- proporcije ne vidi kao naučni metod već kao

proizvoljnost subjektivnog ukusa

- predlaže poseban francuski red sa kapitelom u vidu ljiljana, palminog lišća i petla

- friz sa motivom Sunca – aluzija na kralja Luja XIV – kralj Sunce

- istančan ukus i uživanje kao merilo lepog- dobar ukus se ostvaruje upotrebom jednostavnih

odnosa između delova jer to svest lakše prima pa je i zadovoljstvo veće

- kasnije ukus podređuje svrsi, funkcijiŽerman Bofran- član »prvog reda« Akademije Arhitekture- glavni nadzornik mostova i puteva- humanista i teoretičar ali i praktičar- u skladu sa tadašnjim tendencijama na Akademiji

i on se bavi pre svega »dobrim ukusom«- to je za njega jedan od glavnih principa arh- dobar ukus povezuje sa razvojem civilizacije- to nije subjektivna kategorija, već objektivna- principe smatra promenljivim, i da se oni razvijaju

razmišljanjem i iskustvom- koncept funkcije je važan ali ne u preterano

naglašenom obliku- zalaže se za srazmernost delova prema celini u

pogledu svrhe- smatra da moda truje principe arhitekture- zagovara »otmenu jednostavnost«- građevina treba da izražava karakter – graditelja

ali i svoje namene- u svojim projektima se približio paladijanskom

klasicizmu (lovačka koliba kružne osnove, preteča Ledua i grada Šoa)

Šarl-Etjen Brize- od arhitekte rokokoa do dogmatičara

neoklasicizma- značajniji kao teoretičar nego stvaralac- 1728 delo sa prijektima i tehničkim savetima za

gradnju kuća- želi da pomogne graditeljima privatnih kuća- udobnost i estetika mogu da se prilagode

uslovima koje nameće lokacija i građ propisi- pitanja gradnje i kvaliteta materijala- osnovna tema su kuće u Parizu i za svaku kuću

on daje osnovu prizemlja, i jedinstveni projekat za sve spratove

- ima i kombinacija sa poslovnim prostorima- projekti su izuzetno funkcionalni- etički princip – za stanare svih društ slojeva- nema mnogo ukrasa- daje pregled geometrije, merenja konstrukcije

kao i važeće propise gradnje- 1743 – knjiga sa obrascima za građenje vila koje

će u prvoj pol XVIII veka biti vrlo popularan tip zgrade

- građevina se tretira kao celina- klasična privlačnost- fasada se ukrašava tako da odražava prirodnu

lepotu – otmeno, jednostavno, simetrično- na kraju knjige su i primeri obloga, ukrasa,

materijala-kamena, balustrada...- 1752 poslednje delo – normativni klasicizam - proporcija kao postulat – vrhovni izraz lepote

4

- zakoni lepote proističi iz Prirode- čulni doživljaj nije dovoljan, potrebna je

racionalna potvrda lepote arhitekture- kao teoretičar je pionir neoklasicizma a kao

praktičar je još u stilu rokokoa Žak-Fransoa Blondel- potiče iz porodice arhitekata- 1743 osniva svoju pruvatnu pkolu arhitekture koja

je doživela finansijski krah- školovala je Ledua i Bulea- i on se bavio kućama za odmor- zalaže se za prisniju vezu enterijera i eksterijera

tj. da ukrašavanje eksterijera treba da odrazi unutr raspored građevine

- predstavnik je još uvek rokokoa ali zahteva stravanje »opšteg reda«

- 1 tom donosi planove građevine s vrtovima, a 2 tom su projekti unutraš dekoracije

- objavljuje i svoja predavanja na arh školi- to će dovršiti učenik Pjer Pat- daje pregled istorije arhitekture, baveći se usput

pitanjima njene korisnosti- poznavanje proporcija smatra potrebom- one nisu proizvoljne već proizašle iz Prirode- često proporcije dovodi u vezu sa čovečjim telom

– renesansna teorija- razrađuje i Bofranovu teoriju Karaktera / karakter

je ekspresija građevine, tipovi različitih zgrada poseduju određene karaktere

- korišćenje ornamentike mora biti određeno ekspresivnom funkcijom

- uspostavlja ideju Stila koji je proizvod karaktera- stilske razlike su uvek uslovljene nacionalnim i

kulturnim okolnostima- označava prelaz od vitruvijanske teorije ka

»revolucionarnoj arhitekturi« Pjer Pat- najverniji Blondelov učenik- oslanjanje na Bofrana i Blondela- traktat o spomenicima podignutim u slavu Luja

XV- daje obiman pregled istorije spomenika još od

antičkih vremena- daje konkursni projekat jednog trga u Parizu- sve smešta na plan Pariza što pokazuje njegov

interes za urbani kontekst projekata- kružni tgovi, okruženi zgradama i sa spomenikom

u središtu- bavio se temom grada – zamišlja veoma

funkcionalan grad sa odgovarajućom prostornom organizacijom ali ne prihvata bilo koju vrstu geometrijske mreže ulica

- principi hladne simetrije, kuće oko pravilnih kvadrata i paralelograma – prevaziđeno

- protiv je takve monotonije i jednoličnosti- zalaže se za različitost, novinu, raznovrsnost- zastupa i ideje urbanog planiranja u skladu sa

klimatskim, geografskim, higijenskim i saobraćajnim uslovima

- prevazilazi standardne geometrijske šeme mada je i dalje princip pravilnosti prisutan

- u tipologiji ulica prednost daje pitanju saobraćaja, bezbednosti i zdravlja

Mark Antoan Ložije- opat, revolucionar, istoričar i diplomata- teoretičar arhitekture mada laik, uzor mu je bio

Kordemoa- 1753 - Esej o Arhitekturi – gde daje osnovne

principe arhitekture- veruje u slobodnu suštinsku lepotu- sva se lepota nalazi u Prirodi- pravila u arhitekturi su pravila prenesena iz

Prirode, ali su ona nastala »pukim slučajem«- primitivnu kolibu smatra pretečom svih mogućih

oblika u arhitekturi- ona postaje zakon i merni elemenat celokupne

arhitekture- njene arh elemente on smatra prirodnim,

racionalnim i funkcionalnim- zid nije više sastavni deo arhitekture- pilaster je loša imitacije stuba- arkade su potpuno isključene- pitanje proporcija je pre za filozofe nego za

arhitekte- stilske redove pokušava da prenese i u logiku

strukture i ornamenta građevine- koristeći se konstruktivnom logikom teži da

smanji broj elemenata u arhitekturi- u gradnji crkava vraća se renesansnom načinu

razmišljanja – osnova jednakostraničnog trougla mu se čini idealnom za crkve

- geometrijska osnova građevine mora biti racionalna – u skladu sa karakterom građevine

- smatra da istine arh leži u nejnoj strikturalnoj logici i time je on preteča i strukturalizma ali ii funkcionalizma koji će obeležiti kraj XIXi XX vek u arhitekturi

- grad kao park, kao šuma, otelovljuje njegove ideje planiranja gradova u skladu sa engleskim vrtovima – prirodni principi simetrije i raznolikosti

- odbacuje urbanizam Pariza tog vremena- odbacuje franc klasicizam u potrazi za gotskim

stilom u kome vidi praktičnu realizaciju svojih ideja

- Blondel Esej preporučuje kao udžbenik svojim studentima

Karlo Londoli- arh Egipta i Stounhendž kao vrhunac- statika i priroda materijala kao važno određenjeLe Kami de Mezijer- istražuje osnovne koncepte teorije arhitekture sa

stanovišta njihovog efekta- smatra da proporcije neposredno deluju na

ljudska čula, »pogađaju pravo u dušu«- prihvata teoriju mahinalnog izraza Le Brena- svaki predmet poseduje sopstveni karakter- teoriju o mahinalnom efektu proširuje prenoseći

je u sfere zvukova i boja- proporciju i harmoniju u arh dovodi u vezu sa

muzikom i slikarstvom- koncept proporcije ne smešta više u domen

aritmetike i geometrije već ga povezuje sa

5

harmnojom čvrstih tela, gde karakter građevina dolazi neposredno iz Prirode

- definiše i »genre terrible« – stil užasa predstavlja efelat velelepnosti u kombinaciji sa moći – najava Bulea

3. KLOD-NIKOLA LEDU- akademska tradicija i generacija vizionarskih

arhitekata – Bule, Gondoan... učenik Blondela- uspešan arhitekta pariskog visokog društva- niz porudžbina i brojni realizovani projektiI period 1760-1771- šegrtovanje ali i rad na rekontrukcijama i izgradnji hotela i dvoraca

1. rekonstrukcija zamka Šato Montereu2. Hotel d' Halwyll, saradnja sa švajcarskim

bankarima i vojnicima3. Hotel d' Uses4. Zamak Benuvil, Normandija5. Gradske rezidencije6. kuća za gospođicu Gimar, balerinu7. paviljon di Bari, 1771

II period 1771-1779- u periodu 1773-79 razrađuje nacrt solane Salin

koji će 1804 proširiti u idealni grad Šo- polukružna solana postaje središte tog grada, a u

okviru kompleksa projektovaće i druge zgrade:1. Kuća direktora solane2. Lovačka kuća3. Čuvareva koliba Rezidencija za gđu Telison, 1778 Pozorište u Bezansonu Pozorište za MarsejIII period 1779-17891. Zatvor u Egz-an-Provansu, 17842. projekti 40-50 trošarina - »propileji«, 17833. Palata pravdeIV period 1789-1806- posle revoluje kao rojalista dospeva u zatvor na 2

godine- razrađuje svoj Idealni grad Šo:1. Bačvarska radionica2. Kuća za čuvara izvorišta reke Lu3. Oikema - Hram ljubavi - »kuća zadovoljstva«4. Kuća ujedinjenja – Palata sloge5. Kuća drvoseča - Atelje za drvoseču6. Štale uz kuću direktora7. Građevine namenjene radnicima8. Sudnica - »kuća mudrih«9. Topolivnica10. Crkva11. Groblje12. Javno kupatilo13. Ekonomska farma14. Samački hotel15. Letnjikovci – za oca sa 3 dece,i intelektualce

4. ARHITEKTURA XIX veka – teoretske osnoveENGLESKA

Tomas Houp- krajem XVIII veka put po Evropi- tako je stekao značajno znanje o arhitekturi- zalaže se za čisto grčki stil a ne za rimski

- čistota grčkog stila kao zaloga tog zalaganja- rekonstruisao i opremio svoju kuću (a.Adam)- eklekticizam po kom svaka soba treba da ima

svoj stil- ne veruje u mašinu i njenu moć da zameni umne

sposobnosti čoveka- u tom je smislu preteča Morisa- sasvim novi dekorativni stil zasnovan na formi i

ornamentici klasike- baveći se i istorijom arhitekture, smatra da je

tipologija arh produkt klime, materijala, lata, društvenih okolnosti i prilika

- obradio je i arh srednjeg veka- renesansa – imitacija umetnosti a barok –

anomalija ukusa- pozajmice iz svakog pređašnjeg arh stila sa

ciljem da se iskoristi sve što je u njima vredno, korisno, naučno i da se tome doda nov kvalitet ili oblik, doprinese novim potrebama, novim estet zahtevima do originalnog stila

Čarls Robert Kokerel- arheolog, uspešan arhitekta- držao predavanja na Kraljevskoj akademiji- eklekticizam intelektualno zasnovan- od prošlih stilova ka modernizmu- u novoosnovanim arh časopisima objavljivani su

odlomci njegovih predavanja- tu se raspravljalo o pitanjima savremene arh

Tomas Rikman- pitanje engleskih korena gotike- za faze engleske gotike uvodi standardne

pojmove- restauracija istorijskih objekata ali i modeli za

nove zgrade- crkvena arh iskuljučivo u stilu gotike i to u

nacionalnim engleskim formamaPjudžin

- uključuje se polemiku o gotici- jak religiozni uticaj na teoetisanje o arh- srednjovekovnu arh vidi kao superiornu- to je kombinovao sa teorijom funkcionalizma- stil treba da odgovara nameni zgrade- velika umetnost može imati korene samo u

katolicizmu- otvara pitanje materijala kao odlučujućeg faktora

u konstrukciji- u arh dozvoljava samo klimatske i nacionalne

varijacije- zalaže se za oživljaj radova hrišćanske umetnosti

pa svim starinskim i doslednim principima- odbacuje grčku arh kao pagansku- za njega je gotika ne stil već princip i to je

njegova sličnost sa Viole-le-Dikom- osnivaju se udruženja za proučavanje gotske srh

na Oksfordu i KembridžuDžon Raskin

- najznačajniji pobornik gotskog stila- zakoni arh su identični sa zakonima morala- ne uvažava pravila izvedena iz arh prošlosti već

samo ona proizašla iz prirode čoveka i materijala- upozorava na 3 arh prevare:

6

1. nagoveštaj strukture koja nije prava2. imitiranje materijala3. upotreba mašinski napravljenih ukrasa

- zahteva čitljivost konstruktivnog sistema, verodostojnost materijala i upotrebu ručno izrađenih ornamenata

- sistem ukrašavanja ide od čistih organskih formi do čistih geometrijskih oblika

- arh dovodi u vezu sa uslovima vremena u kome nastaje

- u svom bavljenju ornamentom u seriji ilustracija, apstraktnost linija, elementi preuzeti iz flore i faune bliski su Art Nouveau

Viljem Moris- za razliku od Raskina delatan je i praktičan- sa Filipom Vebom rad na Morisovoj »crvenoj

kući« koju će Moris sam dekorisati- sveobuhvatan svet umetnosti i zanata- to su bile postavke čuvenog engleskog pokreta

Arts&Crafts- zalaže se za jednostavnost, življenja i umetnosti

podjednako- gotika kao otelovljenje neuništivih principa

umetnosti- arh je odraz društvenog uređenja i taj sociološki

momenat je jednako važan kao i etički – umetnost od naroda za narod

- odbacuje masovnu industrijsku proizvodnju- zalaže se za upotrebljivu – primenjenu umetnost- u »Vesti niotkuda«, njegovom utopističkom

romanu, Moris se zalaže za ukidanje fabrika i prelaska sa mašine na zanatski rad

- sa Raskinom je pokretač pokreta A&C Džefri Skot

- pravda neorenesansni stil- prihvata renije teorije i koncept mase, prostora,

vremena i koherentnosti antike i renesanse (Teodor Lips)

- otkriva »prevare« u dotadašnjoj teoriji arhitekture- vitruvijanski koncepti »udobnost, čvrstina,

zadovoljstvo« - smatra da svaki ima svoju autonomiju i da se jedan nikada ne može i ne sme žrtvovati u korist drugog

- 4 vrste »prevara«:1. »romantičarska«

pretrpavanje stavova prema arhitekturi literarnim asocijacijama, sa simboličkim religioznim i političkim implikacijamazamena Umetnosti Prirodom – kritika usmerena na Raskina i Morisa

2. »mehanička«materijalistički stav gde se arh posmatra kao rezultat mehaničkih zakona i definiše kao vidljiva konstrukcija

3. »etička«projekcija socijalnih, političkih ili moralnih vrednosti na istorijske stilove, koji se potom u skladu sa time prihvataju ili odbacuju – ponovo napad na Raskina i Morisa

4. »biološka«primena evolutivnog koncepta zasnovanog na modelu rasta, zrelosti i opadanja, na arh

- sebe svrstava u red vitruvijanaca

- zalaže se za autonomnost arhitekture bez uvođenja nearh kriterijuma i vrednosti

- kako nije bio arhitekta njegova rešenja nisu mogla biti praktična već samo teorijska ali je doprinos te teorije veoma značajan – kritizerski stav, anticipacija optužbi na koje će u XX veku naići Moderni pokreti u arh

NEMAČKAKristijan Ludvig Štiglic

- oslanja se na Vinkelmana i njegovo proučavanje antike

- to je jedini način da se dosegne »veličina«- antička arh za štiglica ima istu vrednost kao

Priroda za umetnika- vrednovanje arh Egipta i Bliskog istoka

prilagođava tako da se istakne veličina Grčke- za opis grčke arh služi se pojmovima kao što su:

»uzvišena jednostavnost, oplemenjenost i veličanstvenost«

- rane radove karakteriše jasan klasicistički pogled na istoriju arhitekture

- rimska arh po njemu je već korak nazad, ali priznaje joj napredak u oblasti tehnologije i ukrašavanja

- doba posle cara Konstantina donosi potpuni pad- kasnije će se Štiglic udaljiti od Vinkelmanovih

principa i približiti francuskim teoretičarima – oblik arh građevine je uslovljen namenom i svrhom jer u suprotnom nema funkciju

- sledi doktrinu »karektera« – kao poslednju kategoriju vidi gotiku

- menja stav prema klasicizmu – on je samo podražavanje oblika, konstrukcije i ukrasa... prosto igranje arh oblicima bez poštovanja karaktera zgrade i njene namene

- uvodi teoriju 3 stila:1. grčki – racionalni, horizontalnost2. vizantijski – slikoviti, sa polukružnim lucima3. ranogermanski – šiljati luci, romantični stil,

vertikalnost- svaki od ovih stilova predlaže za određene

građevine tako da on bude u skladu sa njenim karakterom i namenom

- renesansu – »italijanski stil« predlaže za palate, stambene zgrade i javne građevine

- vizantijski – za pozorišta, gradske većnice, škole, univerzitete i sl

- ranogermanski – za crkve- konstrukcija, oblik glavnih delova i telo zgrade

kao celina daju lepotu arhitekturi i osnov se te lepote

- ukrašavanje je uvek podređeno konstrukcijiAlojz Hirt

- nastavnik na Akademiji u Berlinu- živeo u Rimu, kontakt sa antičkom arhitekturom- nastojao da razvije »sistem« koji će otelotvoriti

sam ideal arh za koji smatra da se nalazi u antici- zavisnost od francuskog koncepta disposition –

osnovni cilj bilo kog arh dela definiše kao dispozociju i uređivanje u skladu sa namenom

- pritom su trajnost i lepota konstrukcije sporedni

7

- funkcionalistički princip – suština lepog proističe iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagođena nameni

- ukras, spolja i iznutra, u celini i delovima, daje prijatnost u skladu sa namenom

- 6 estetskih kriterijuma, koji poalo podsećaju na Vitruvija

1. Proporcija = organska celina2. Simetrija3. Harmonija = skladnost4. Masa5. Materija6. Ukras- za njega arhitektura nije imitacija prirode- Grci su prodrli u samu srž gradnje od svih vrsta

materijala- Hirt tako postaje propagator onoga što bi se

moglo nazvati funkcionalistički klasicizam- slične ideje ima Viole-le-Dik u odnosu na

neogotiku Karl Fridrih Šinkel

- preokupacija mu je bila da sačini Udžbenik- 1803-05 posećuje Italiju i u tim beležnicama se

vidi zaokupljenost tehničkim detaljima, materijalima i konstrukcijom srednjovekovnih objekata

- na povratku u Berlin svraća u Pariz i dolazi u kontakt sa idejama Dirana

- u radu na “Udžbeniku” prošao je kroz 5 faza:1. romantična

razvija teoriju funkcionalizma zasnovanu na materijalima, rasporedu prostorija, konstrukciji, iz tog proističu i karakter i ukrasantiku poistovećuje sa materijom, gotiku sa duhom, udaljava se od klasicizma

2. nacionalromantičnaslično VioleleDiku nastaće niz nacrta za objekte u duhu pruske gotike mauzolej kraljice Lujze, Petrova crkva,

Memorijalne crkve u Berlinu3. klasicistička

odbacuje romantičnu pobunuodbacuje i gotiku razvija složenu teoriju arh na bazi funkcionalnih, formalnih, društvenih i istorijskih faktorafunkc stav - zadatak arh je da nešto korisno i funkcionalno pretvori u nešto lepostruktural stav – svi elementi konstrukscije moraju ostati vidljivi, u tome je lepota građ

4. tehnicističkatraži sintezu grčke i srednjevekovne arhpročišćavanje srednjovekovne arh u antičkom duhukontrukcija i materijal ključni u tomeotkrivanje stila našeg dobakoristi grčki formalni rečnik kritikuje praznu simetriju

5. legitimističkasadrži idealan projekat Kraljevske rezidencije za Fridriha Vilhelmanapušta probleme tehnologije i zaokuplja se uticajem istorijskih i poetskih ciljevato je neka vrsta povratka romantizmu

suština arh leži u emocijama- pod uticajem savremene filozofije i nemačkih

idealista – Fihte, Šeling, Hegel – promene ideja - pre svega upliv ideja organskih oblika koji se

najbolje manifestuje u arh antike Kuća straže Pozorište Altes Museum, 1830

Leo fon Klence- karijera u Minhenu slično Šinkelu u Berlinu- početkom XIX veka više puta posetio Italiju i

jednom Grčku - interes za arheologiju, istoriju i religiju- rekonstruiše jedan toskanski hram u skladu sa

etrurskom arh i postavkama Vitruvija- arhitekturu Grčke povezuje sa arh svih vremena,

pa i svoga – žestok protivnik oživljaja gotike- daje prednost zvaničnoj državnoj arh politici kako

bi se ustalio skup određenih pravila i oblika u arh- odvaja tu »pravu« od »ekonomske arh« koju ne

razmatra- crkvena arh igra važno mesto u njegov teorijama- lepota je kvalitet u najvišem smislu reči - poštuje

se namena građevine, zakoni statike i ekonomije- najsavršeniju sintezu statike, materijala i

konstrukcije nalazi se u umetnosti Grčke- grčke arh je dala čvrste principe za sva vremena- regionalni i klimatski uslovi stvaraju lokalne

varijacije u crkvenoj arhitekturi Gliptoteka u Minhenu Pinakoteka Propileji Valhala Galerija Ermitaž, Petrograd

Gotfrid Zemper- poznat u svetskim razmerama – pisac i arh- karijeru započeo kao matematičar- putovanja po Italiji i Grčkoj ga odvode ka

bavljenju pitanjima polihromije u antičkoj arh- prvo delo koje se time bavi ima kao cilj da pruži

savete i korisna obaveštenja- jasna veza između arh i društvenog i istorijskog

ustrojstva- umetnost se razvija samo u slobodi- zalaže se da se matarijali iskazuju u svojoj

otvorenosti i u oblicima najpogodnijim za njih- pokušava da dokaže da je polihromija uvek

postojala u arh od antike do renesanse- direktno napada klasicizam koji je uveo varvarsku

monohromiju u arh- polihromija u arh i vajarstvu antike je simboličkog

karaktera- odbacuje funkcionalizam smatrajući da je

svođenje arh samo na strukturu kočnica - konstituiše 4 osnovna elementa iz kojih se razvila

arh:1. ognjište2. krov3. zidovi koji ih okružuju4. zemljani radovi – uređenje zemljišta

8

- to je relacija 4 osnovna materijala iz kojih proizlaze 4 osnovne tehnike, a iz njih 4 osn elementa arh:

1. glina – keramika – ognjište2. drvo – tesarstvo – krov3. tekstil – tkanina – ograda (opna)4. kamen – zidanje – temelji- arh vidi kao potpuno zavisnu od društvene istorije

i svevažećeg grčkog modela- posle Svetske izložbe 1851 , London zaokuplja

se za udeo tehničkih veština u arh- koristi metodologiju prirodnih nauka i čak dolazi

do formule kojom pokušava da matematički izrazi odnos između umetn dela i svih sastavnih elemenataY = F (x, y, z...) tj Y – umetničko delo je zavisno direktno od konstante F (šeme funkcije koje one naziva tipovi) kao i od promenljivih (1. materijali, 2. uslovi - regionalni, etnološki, klimatski, verski, politički, 3. Lični uticaji)Kombinacije promenljivih daju karakteristike Stila

- odbacuje gotiku – zbog golog funkciolanizma- odbacuje neogotiku – zbog ideoloških konotacija

– obnova katolicizma- opravdanje za primenu čistih geometrijskih oblika

vidi u pravilnim oblicima prirode koji su simboli univerzuma

- pruhvata neorenesansni stil koji je izraz kosmopolitizma i liberalnog političkog duha

- ne priznaje metal kao građ materijal za monumentalnu arh (odbacuje Labrusta i njegove biblioteke sa vidljivom metalnom konstrukcijom) već samo u inženjeriji i saobraćaju (hale, peron nastrešnice, ...)

- zalaže se da se konstrukcija zavisna od materijala i statike postane simbolična tj da reprezentuje kreativne sile čoveka

Burgteater, bečki ring – sa Hazenauerom Prirodnjački muzej, bečki ring, - II - Muzej istorije umetnosti, bečki ring, - II - FRANCUSKA

Žan-Nikola Luj Diran- karijeru počinje 70-ih godina- učesnik takmičenja za Veliku nagradu Rima- u toku svog razvoja prošao je kroz nekoliko faza

tokom kojih je znatan broj tradicionalnih elemenata odbacio ali je neke ipak zadržao

- racionalista, funkcionalista, graditelj- pobornik klasične arhitekture ali i najava

modernog stila- prvi projekat – nacrt za Muzej, 1779

motiv polukružne organizacije prostora sa pridodatim krilima

- ovaj formulisani plan će i nadalje razrađivati u svojm »Predavanjima«

- prilagođavanje tuđih objekata, prekrajanje gde Diran tradicionalne planove prerađuje u skladu sa svojim idealima i zamislima

- tako u pogledu kompozicije sve svodi na standardizovane, elementarne oblike – krug, kvadrat koje ponavlja kao osnovnu jedinicu

- planove svodi na apstrahovanu geom šemu gde je funkcija često zanemarena

- istražuje mogućnosti modularnih promena, permutacija i kombinacija jednog oblika plana koji bi se preoblikovao do prikladnijih i ekonomičnijih modela

- to često nailazi na negodovanje njegovih savremenika

- zapođljava ga Bule i moguće je da je za njega Diran radio crteže projekata

- u stilu Bulea, oslanjajući se na njegov projekat Opere, sačinio je niz monumentalnih kružnih zdanja sa kupolama

- ti kružni hramovi se javljaju u dva oblikovna rešenja:1. kružno zdanje sa kupolom, neprekinute

zidne površine, na 4 strane po jedan trem sa stepenicama

2. hram okružen gigantskom kolonadom- 1802 daće svoju kritiku Sufloovog zdanja crkve

Sv. Ženevjeve – Panteon, predlažući kao alternativu tolos

- u kasnijim radovima svešće upotrebu stilskih redova na samo dva – korintski – za velike javne građevinedorski – za privatne zgrade najniže klase

- 1800 Rimski kapitol prerađuje sličnim metodom, oslanjajući se dosta na Piranezija

- originalni plan je korz nekoliko transformacija sveo na apstraktan kompozicioni plan gde demonstrira svoje pravile i principe komponovanja

- odnos prema nasleđenoj tradiciji je dvojan – on tu arh prepravlja u skladu sa svojim teorijskim idealima i idejama, pritom se oslanja na ekonomičnost i pogodnost a pritom gotovo poptuno zapostavlja istorijske i arheološke autentičnosti, pa i funkciju građevina

- tako, zapravo zapada u istoricizam- međutim u praksi on brani tradiciju, a samo u

svojim radikalnim teorijama od nje odstupa Ežen-Emanuel Viole-le-Dik

- obeležio je period XIX veka tj prelazak romantizma u kriticizam i materijalizam

- odbio je da pohađa Ecole de Beaux Arts- protiv je institucija i ukalupljivanja pojedinca- postaje kasnije profesor kompozicije u jednoj

maloj nezavisnoj školi u Parizu- opčinjava ga arh srednjovekovne Francuske- u njoj je video suštinsku logiku graditeljstva i na

tome će izgraditi svoju filozofiju arh- bavio se restauracijom i rekonstrukcijom niza

crkava u Francuskoj, i Bogorodičine- kasnije se više posvećuje teorijskim radovima,

pisanju i objavljivanju svojih dela- Rečnik i Predavanja – prva objavljena dela - potencira racionalistički stav – moć analize a

potom i i sinteze kao ključni za obrazovanje arhitekata

- ima akstremno radikalne ideje po pitanju obrazovanja mladih arh i gaji veoma velik prezir prema akademizmi i eklekticizmu Bozara

- zalaže se za nezavisnost i individualizam- gotika je bila primer racionalne arh

9

- cilj mu je bio – naučno obrazložiti gotiku a potom stvoriti i modernu paralelu

- čisto vajarske elemente gotske arh smatra ukrasima

- cilj arh dela je da ispuni određene funkcije radi postizanja efikasnosti i ekonomičnosti

- arh često poredi sa muzikom i poezijom- svoje ideje je objasnio praktično na osnovu

nekoliko svojih projekata- koncertna dvorana- jedna gradska kuća- jedna seoska kuća

- nacrti novi i fascinantni, geometrija je najvažnija, ornamenti su dozvoljeni u diskretnoj meri

- racionalnost i prefinjen osećaj za stil- otkriće gvožđa kao novog građ materijala ga

usmerava ka misli da ga je moguće upotrebiti jednako ekonomično i precizno kao do tada drvo i kemen

- ipak gvožđe se ne koristi kao isključivi za noseće delove, često deo opterećenja nose i masivni zidovi

- njegovi crteži su primer kako se može ali ne i mora racionalna teorija konstrukcije primeniti u oblikovanju prostora

5. ARHITEKTURA XIX vekaEklekticizam, arhitektura, tehnologija- period istorijskih obnova stilova- istoricizam, eklekticizam, akademizam- nova otkrića u nauci bacaju novo svetlo na

proučavanje istorijskih stilova- arheologija postaje vrlo važan izvor proučavanja

dela antičkih vremenaNemačka:

Šinkel Narodno pozorište, Berlin, 1821 Stari muzej, Altes Meseum, Berlin, 1828 Arhitektonska škola, Berlin, 1835 Vila u kompleksu Šarlotenhof, Potsdam, 1827

Leo fon Klence Valhala, spomenik znamenitim Nemcima, 1842 Propileji u Minhenu, 1817 Gliptoteka, 1834 Ludvig-štraseEngleska: Robert Smerk–Britanski muzej, London, 1847 Kokerel – zgrade osiguravajućih društava i filijala

Engleska banke Aleksander Tomson – crkva u Kraljičinom parku,

1867 Glazgovska crkva, 1856

Beri i Pjudžin – Parlament, London, 1860Viktorijanska gotika

Francuska: Šarl Garnije – Pariska opera,1875 neobarok Vinjon - Crkva Madlena, Pariz, 1845 Osman – rekonstrukcija Pariza, 1853-73Novi metodi građenja, novi materijaliInženjerstvoMostovi- pre gvožđa dominirao je kamen kao materijal

- prva građevinska inženjerska škola L' Ekol de Pon e de Šose – most na Seni kod Neija

- javlja se gvozdeni most sa lukovima- ekonomičnost, upotrebljivost, veličina

Abraham Darbi most na reci Severn, Engleska, 1779

Tomas Telford most preko reke Temze, novi kolosalni, 1801

jedan jedini luk od 200m, vizionarski projekatRobert Stivenson

Britania bridž, cevasti, 1850 most preko tesnaca Menai,

Gistav Ajfel Duoro - most, 1875 vijadukt Garabi, Francuska, 1885

kombinacija pilona sa rešetkastim nosačima Ajfelov toranj, Svetska izložba Pariz, 1889

Bendžamin Bejker Most Fort, Škotska, 1889

--------------------------------- Bruklinski most, najveći most XIX veka- viseći most - Finli, Amerikanac, potom TelfordŽelezničke stanice- poptuno novi tip objekata- posle 1830 izgrađeno 100.000 takvih obj- putnička zgrada + nastrešnica za vozove- rešetkasti nisači, konzole, lukovi...- obično prekrivane staklom a konstrukcija od

gvožđa Juston, London, 1839 (13m) Kings Kros, London, 1852 Stanica Sv. Pankracija, London, 1876 (81m) Lajpcig, 1915

Filip HardvikBarlouFransoa Dikene

Istočna stanica u Parizu, 1852- radi u stilu ital renesanse, dve istovetne palate u

stilu činkvečćenta, U-oblika, sa asocijacijom na francuske dvorce

------------------------------------------- Grand Central Stejšn, Nju Jork, 1913Tržnice- jeftine nadstrešnice od gvožđa i stakla

Viktor Baltar Les Halles Centrales, Pariz, 1853- u okviru velikog Osmanovog plana- niz gvozdenih hangaraRobne kuće

Luj-Šarl Boalo i G. Ajfel Magasins du Bon Marche, Pariz, 1876- klasičan primer robnih kuća kasnog XIX veka- ogroman prostor ispod krova od gvožđa i stakla

kroz koje je svetlost dopirala u centralni prostor oko kog su bili nizovi prodajnih površina sa galerijamaLaplanš

Religiozni objektiLuj-Ogist Boalo

- sredinom XIX veka u Francuskoj je gotika oživljena kao tradicionalni i racionalni stil građenja

10

- gvožđe počinje da se upotrebljava i u gradnji novih crkava

crkva St. Ežen, Pariz, 1855 crkva St. Deni, 1854Izložbeni paviljoni na Svetskim Izložbama

Džozef Pakston Kristalna palata, Svet izložba London, 1851

Le PleVan der Nil i Sikardsburg – Opera, Bečki ringKarl fon Hazenauer – sa Zemperom BurgTeater, Muzeji na Ringštrase, Berlin

Diter Galerija mašina, Svetska izložba, Pariz, 1889Anri Labrust Biblioteka Sv. Ženevjeve, Pariz, 1850 Nacionalna biblioteka, Pariz, 1868Anatole de Baudot Crkva St Jean de Montmartre,1894 (AB)

6. L’ECOLE DES BEAUX ARTS- sama škola – grupa zgrada na levoj obali Sene u

Parizu- moćna institucija kulture i obrazovanja- državna institucija, velika konkurencija- nastavlja tradiciju institucija Luja XIV (kraljevska

Akademija)- 1819 – posle velike Francuske revolucije se

obnavlja pod ovim imenom - obuhvata slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu- apsolutni arbitar na kulturnom polju Francuske pa

i šire- vrhunsko otelotvorenje stila viđeno je u umetnosti

klasičnih Rimskih i renesansnih građevina- učenje kroz izučavanje 5 redova:1. PARTI – »zauzimanje stava« – osnovna šema

zgrade, temeljno rešenje funkcionalnog programa2. COMPOSITION – »kompozicija« – razrada dela

1, raspord i poredak elemenata i njihova artikulacija i povezivanje u celinu

3. POINT – »tačka« – osnovni volumen4. CIRCULATION – »kretanje« - mreža pristupa i

šema kretanja5. MARCHE – imaginarni doživljaj prolaska kroz

plan objekta, doživljaj zgrade spolja i iznutra (LC to naziva »promenada«)

- arh sistem škole je bio jedinstveni u svetu- moćna pokretačka snaga strujanja u arh toga

vremenaI. pripremni kurs – matematika, perspektiva- demokratski, svako je mogao da seprijavi- studiranje traje 10,12 pa i 15 godina- Grand Prix de Rome – velika nagrada Rima- sama srž, svrha studiranja- pobednik je 5 godina išao na studije u Rim, u vilu

Mediči- 3 godine proučavanja, 4 rekonstrukcija i tokom

pete godine pravo na sopstveni projekat- do 16 godina – pravo na takmičenje za GPR- 1824 – pobednik Anri Labrust- čitava škola je zapravo zasnovana na seriji

pripremnih konkursa za GPR- 1819-64 – organizovan kao dvostepeni kurs

- I – skica (24h) – 30 takmičara- II – razrada skice – 8 takmičara- Finale – 1 pobednik- Ako ima više od 30 studenata radio se probni

konkurs od 12h- Program je pripremala akademija, svaki profesor

daje predlog, glasanjem se svodi na 3 predloga, a žrebom tj izvlađenjem na samo jedan

- Teme su obično bile neke velike javne zgrade u konteksti toga vremena

- 1824 – tema Vrhovni Kasacioni sud- 1821 – tema Palata pravde- zgrade površine oko 35.000m2

- II stepen – osnova 1x1m, fasade 1x2m- ogromni crteži akvarelom i tešem- skica i završni crtež nisu mogli puno da se

razlikuju- originalnost nije bila uslov za pobedu jer je

pristup bio akademski i storicistički tj u duhu obnove ranijih stilova (klasika i renesansa)

- teoretska razrada koncepta kojom se stiže do više rešenja, problem je izabrati samo jedan, a razlika je samo u detaljima i toj različitoj razradi projekta

- Toni Garnije je bio dobitnik nagrade GPR za rekonstrukciju antičkog grada Tuskuluma 1899 god

7. KARL FRIDRIH ŠINKELRealizacije u Berlinu:

Crkva Fridrih Verder, neogotika Nova straža, na aveniji Pod lipama Pozorište na trgu Stari muzej, Altes Museum Akademija arhitekture

U Potsdamu, kraljevska rezidencija Crkva Sv. Nikole Mauzolej za kraljicu Lujzu Adaptacija palate princa Karla Uređenje trga Potsdamer Platz Zamak ŠarlotenhofOstala važnija ostvarenja: Kraljevski zamak na Akropolju Zamak-letnjikovac Orianda na Krimu Robna kuća Pod Lipama

8. INDUSTRIJSKI GRADOVI – pojava i razvoj

9. VELIKI URB. PODUHVATI XIX VEKAPariz- vladavina Napoleona III, sestrića cara Nepoleona

Bonaparte- Baron Žorž-Ežen Osman, 1853 - postaje prefekt

senskog okruga – rekonstrukcija Pariza 17 godBeč- vladavina Franje JosifaRing – Ringštrase, objekti, stil, arhitekte

(pravac S-Z-J-I)1. Kasarna2. Zavetna crkva, neogotika, Hajnrih fon Ferstel3. Univerzitet, neorenesansa, ------- II -------4. Gradska kuća, gotika, Fridrih fon Šmit5. BurgTeater, neobarok,

11

Zemper, Karl fon Hazenauer6. Parlament, grč neoklasicizam, Teofil Hanzen7. Palata pravde, nemačka renesansa,

fon Vilemans8. Muzeji, Istorije umetnosti i Prirodnjački

Zemper, Karl fon Hazenauer9. Vojno ministrastvo, secesija, Oto Vagner10. Poštanska štedionica, secesija, Oto VagnerBarselona- Ildefonso Serda, inženjer, urbanista

10. URBANISTIČKE UTOPIJE XIX VEKARobert Oven – Idealno selo – Nju LenarkSen-Simon – teorija javnih radova Šarl Furije – Flansterij, falangaViktor Konsideran – furijerista Žan-Batist Goden – Familisterij Etjen Kabe

11. EBENIZER HAUARD I VRTNI GRAD- teoretičar, publicista, inovator ali i urbanista- rođen u Londonu polovinom XIX veka- vrtni grad pre kao inovacija – jedinstvena

kombinacija predloga, pre kao zamisao i šeme nego kao konkretan predlog urbaniz

- radio kao inovator raznih naprava- zaokupljen socijalnim i političkim pitanjima- pripadnik radikala- kritika postojećeg stanja u državi –

korumpiranost, nemoral, monopol nad zemljištem, uništena poljoprivreda

- zalaganje za demokratizaciju, kooperaciju i radikalnu agrarnu reformu

- početkom 90-ih predlozi kooperativnih zajednica na principima volonterstva

- koncept H je ''miran put u stvarnu reformu''- počeo je da kreira model zajednice od nekoliko

hiljada ljudi, oslanjajući se na ideje Edvarda Belamija Pogled unazad

- prihvatao je njegov koncept po kom je centralizacija bila neminovna

- uticaj ideja Kropotkina, ruskog anarhiste- budućnost je u »ind selima« tj manjim naseljima

zasnovanim na industriji i polj- H odbacuje centralizaciju i prihvata ideje K-a i

decentralizovanu šemu naselja- protiv je koncentracije moći i bogatstva- prednosti grada koje priznaje potrebno je spojiti

sa vrednostima sela- zajednice od oko 30.000 zasnovane na

poslovanju manjeg obima i na poljoprivredi- šema 3 magneta – selo, grad i grad-selo-VG - 1. Selo - ekonomska zaostalost, nedostatak

zabave ali zdravo prirodno okruženje2. Grad – uzbuđenja, visoke plate, zaposlenje, previsoke cene, loši živ uslovi3. Grad-selo – kombinacija fizičke, ekonomske, socijalne, kulturne dobiti

- 1889-92 H razrađuje plan idealne društvene zajednice »vrtnog grada«

Vrtni grad- čvrsto organizovan urbani centar, oko 30.000

stanovnika, opasan pojasom zelenila sa farmama i parkovima

- unutar grada su tihe stambene četvrti, komercijalne, ind i kulturne aktivnosti

- on planira na nivou regije više stotina VG-a sa malim obimom raznovrsnih funkcija

- to je savršeno kružni plan, simetričan- propisi u domenu zdravstva se veoma poštuju –

50 st/ha, nizovi širokih avenija sa drvoredima, javni parkovi, stambene zgrade

- fabrike H smešta na periferiju grada ali tako da budu dostupne radnicima čak i peške

- od stamb zona ih rzdvaja pojasevima tampon-zona zelenila

- kružna rpuga opasava grad i u njenoj blizini su smeštena fabrička postrojenja

- ova pruga je povezana sa glavnom prugom kojom se sam VG povezuje sa ostalim gradovima na nivou regije

Centri- postoje 2 vrste centara: centri jedinice susedstva

i glavni gradski centar- jedinice susedstva – kvartovi imaju oko 5.000

stanovnika, tj grad ima 6 kvartova- vrtni gard se izgradjuje kvart po kvart - centar kvarta bi sačinjavale najvažnije zgrade

koje bi se nalazile duž glavne avenije- u blizini su park i šetališta- na velikoj aveniji se smeštaju: škola, biblioteka,

dvorana za sastanke, crkva...- centar grada je u stvari centralni park sa terenima

za rekreaciju, a park bi okruživala velika zastakljena arkada koju H naziva »kristalna palata« (asocijacija na Paxtona, 1851, Sv Izlož)

- to je zapravo glavni trgovački centar, tu bi se vršila razmena roba

- u tom centralnom parku se nalaze još i važni objekti kulture i duhovnog života – gradska većnica, biblioteka, muzej, koncertna dvorana, bolnica, teatar, i ostalo...

- VG se prostire na površini od 500 ha, unutar šire teritorije od 2.500 ha koja je namenjena farmama i šumama – poljoprivredni pojas

- umesto revolucije koja bi izmenila englesko društvo H predlaže svoj VG (slično LC)

- ekonomska potpora VG – sam H prdlaže princip ''filantropske špekulacije zemljištem''

- vlasništvo nad zemljom bi bilo kolektivno, ne bi više bilo velikih zemljoposednika, i to bi bilo u korist svakog pojedinca

Nivo regije- H je svestan da je grad od 30.000 st premali da

bi pružio raznolikost koju ima veliki grad- zato on razmišlja o umrežavanju većeg broja

takvih raznorodnih i raznolikih VG-ova u ''grozdove gradova'' koji bi tako simulirali raznovrsnost jednog velikog grada

- pritom sam VG ne sme da se povećava ni prostorno ni populaciono jer bi to narušilo njegovu prostornu organizaciju i funkcionis

12

- 1902 H u knjizi Sutrašnjica donosi jedan hipotetički dijagram od 6 VG kružno postavljenih oko jednog velikog gradskog centra – princip sateliskih naselja

- gradovi su povezani kružnim infrastrukturnim koridorom – struja, voda, žel i drum saobr...

Realizacija- H stiče pristalice među radikalima za svoje ideje

VG-a- počinje kampanja prikupljanja kapitala za

izgradnju prvog VG-a- priključuje se grupi zemljšnih reformista- 1904 prikupljenim novčanim sredstvima je

obezbeđeno temljište 1900 ha, za VG – Lečvort, SI od Londona (šemu Hauarda su preradili mladi arhitekti Rejmon Anvin i Bari Perker)

- 1909 – Hempsted – vrtno predgrađe, R Anvin

12. ČIKAŠKA ŠKOLA- nakon katrastofalnog požara 1871 Čikago

doživljava veliku građevinsku ekspanziju- dolazi i do velikog demografskog ali i

ekonomskog rasta- cena zemljište je rasla – to je uslovilo rast zgrada

u visinu – pojava oblakodera- patenat liftova tokom 50-ih godina XIX veka- osnivač Čikaške škole je Viljem Le Beron Dženi- vodeći timovi po dvoje – Barnem & Rut, Holaberd

& Rouč i Adler & Saliven, McKim, Mead & White- Svetska izložba u Čikagu 1893 – prezentacija

prvih dela Čikaške škole- Zgrade visina 6, 8,12 i više spratovaVilijam Le Beron Dženi 1884-85 – zgrada Osiguravajućeg zavoda 1890-91 – zgrada Fer Stor, Čikagoprvi put upotrebio zid-zavesu – vidljivi čel skeletBarnem i Rut 1886-87 – zgrada Rukeri, Čikago 1889-91 – zgrada Mounadnok, Čikago 1894-95 – zgrada Rilajans, ČikagoHolaberd i Rouč 1887-89 – zgrada Takoma 1893-94 – zgrada Market 1904 – zgrada u Vest Džekson bulevaruHenri Ričardson 1885-87 – robna kuća Maršal Filds, ČikagoAdler&Saliven 1880 – Borden blok, Čikago 1886-89 – zgrada Auditorijuma, Čikago 1888-89 – Voker Haus 1890-91 – Duli Blok 1890-92 – Vejnarajt Bilding, Sent Luis 1891 – Fraterniti Templ 1891-93 – Transportejšn bilding 1892-93 – Junion Trast 1894-95 – Garanti bilding, Bafalo13. LUJ SALIVEN- kraj XIX veka, Čikago, počeci oblakodera- studirao na Ecole des Beaux Arts i MIT-u- rad u birou Farnesa, potom sa Adlerom- 1871 Čikago zahvata veliki požar, nakon toga

velika građevinska aktivnost, razvija se Čikaška Škola – rast u visinu, visoka poslovna zgrada -

soliter, konstrukcija lifta, zidana konstrukcija se zamenjuje čeličnom

Auditorijum, 1886, Adler i Saliven - rani stil Salivena se dosta oslanjana na

Ričardsona, neoromanika, Maršal Fild, 1885- prvi Salivenovi objekti su »a la ričardson«: Trgovačka kuća Walker, 1888 Dooly Block, 1890- nadalje se bavi oblakoderima, dekompozicijom,

ističe horizontalne međuspratne vence ili pak vertikalne pilastre

Grobnica Getty, 1890 Fraternity Temple, 1891 Transportation Building, 1891 Union Trust, 1893 National Farmers Bank Wainwright, Sent Luis, 1892 - zaokuplja se problemom dekoracije- naginje ka bezornamentalnoj arh, ali njegova

dekoracija je još uvek secesionistička Guaranty Building , Buffalo, 1895- konačna kristalizacija njegovog ornamenta- vrhunac satvaralaštva, jak vertikalizam- veza kontrukcije i ornamenta je prirodna

»organska« – uticaj na F.L.W.- »oblik sledi funkciju« - začeci funkcionalizma1895 Luj Saliven započinje samostalnu karijeru Bejard Bilding, 1897 Gejdž Bilding, 1899 Robna kuća Šlezinger i Mejer (Karson, Piri i Skot,

danas), 1904- ornament primenjen samo u zoni prizemlja, ostali

spratovi imaju strogu i pročišćenu strukturiranost sa belim horiz trakama dok se između prozora nalaze tanki vertikal pilastri

- vile – Babson i Bredli, 1907 i 1909- 8 banaka, robne kuće, poslovne zgrade...

14. VIKTOR ORTA- kraj XIX veka, Belgija, Brisel- zaokupljenost nacionalnim identitetom- težnja za stvaranjem jednog istovremeno

modernog ali i nacionalnog stila- napuštaju se ideje L'ecole des Beaux Arts,

neoklasicizma, istoricizma, eklekticizma - predstavnik belgijskog pokreta Art Nouveau- umetnička grupa Les XX širi ideje pokreta A&C,

slikarstvo postimpresionizma- racionalni konstrukc pristup – ideje Viole-le-Dika

»neogotika« - konstrukcija je ujedno i struktura koja artikuliše arh prostor građevine

- oslanjanje na model domaće arh – lokalno graditeljstvo u opeci 16 veka, flamanska arh

- u gradnji kuća reinterpretira dvojnost konstr i izražajnih svojstava kamen / gvožđe

- staklo se dosta primenjuje i to na fasadama- dekoracije enterijera u skladu sa idejama AN-a 1893 – Palata Tassel / gvožđe u stambenoj arh kuća Frizon 1895-96 – zgrada Visinger 1895 – rezidencija Solve rezidencija Van Etvelde-a

13

1897-1900 – Narodni dom, Brisel 1900 – kuća Obek, vrhunac stamb kuća 1906 – kuća Ale, fasada izuzetna, u metalu Ortina privatna kuća sa ateljeom – sada muzej

Viktora Orte1901– 09 – 5 robnih kuća 1901 – robna kuća »Kod Inovacije«, Brisel 1903 – »Voke« – danas muzej stripa 1903 – Grand Bazar, Frankfurt 1906 – »Volfers«

manje značajni projekti kuća Diboa – potom odlazak u SAD 1914 – Palata umetnosti, Brisel 1938 – glavna stanica bolnica Bruhman

15. ČARLS RENI MEKINTOŠ- na prelomu vekova u Engleskoj odn u Škotskoj,

Glazgov, deluje grupa mladih umetnika – »Glazgovska četvorka« - Čarls Reni Mekintoš, njegova žena Margaret MekDonald, njena sestra Frensis MekNer i muž joj Herbert MekNer

- 1896 na izložbi engleskog društva A&C izlažu svoje rane radove – domen unutrašnjeg uređenja: grafike, kovanina, ogledala, satovi, nameštaj, pokućstvo...

- stil – spoj linernosti Blejka, Birdzlija, Rosetija (romantizam, prerafaeliti) i motiva nacionaln keltskog odn velškog porekla

- preko francuskih slikara impresionista dolaze z kontakt sa umetnošću dalekog Istoka – uticaj Japana će biti posebno značajan za M

- novina u dizajnu koja nailazi i na osude i na oduševljenja

- sledi narudžba Mekintošu za umetničku školu u Glazgovu

- u domenu arh Mekintošev stil je racionalniji, zanatskiji, zasnovan na principima pokreta Gotic Revival, uticaj Raskina, primena tradic materijala – kamen, opeka, masivnost

- ne veruje u gvožđe kao zamenu za ove mat 1897 – Crkva u Glazgovu – jak uticaj GR-a 1896-1909 - Glazgovska umetnička škola 1900 – Mekintošev stan u Glazgovu 1904 – WillowTea Rooms, čajana sa vrbama 190 - Hill-House, kuća na brdu 1901 - Kuća za ljubitelja umetnosti, neizved- 1914 više se okreće slikarstvu- 1916 rekonstrukcija male kuće u nizu- anticipira pojavu avangardnih umet pokreta

nakon I sv rata – de Stajl, Art Deco

16. ANTONIO GAUDI- kraj XIX veka, Katalonija, Barselona- jaka želje za oživljajem autohtone katal arh- kontruktivno-racionalistička načela Viole-le-Dika

– neogotika koju Gaudi ''popravlja'' - uticaj Raskina ali i Riharda Vagnera- pripadnik pokreta katalonskog nacionalnog

preporoda – jak separatistički pokret- duboka religioznost kao izvor stvaralačkog

nadahnuća

- katalonska secesija - tzv stil modernismo- ''biološki stil'' –samosvojan stil G-a, zasniva se na

primeni kamena, drveta i kovanog gvožđa- oslanjanje na konstrukciju sa ciljem da se ujedno

dobiju i zanimljiva arh rešenja prostora – često improvizuje i dolazi eksperimentom do rešenja na licu mesta – spoj kontrukcije i expres oblikovanja

- vajarska a potom i strukturalna plastika- raskošna i maštovita upotreba mozaika i

keramike, stakla, islikanih pločica... - u prvo vreme projektuje komunalne strukture,

radionice i kuće za radnike 1882 – projekti za radnička naselja 188_ – Casa Visens3 objekta za svog mecenu grofa Eusebia Guelja 1888 – Palata Guelj – privatna kuća Guelja 1891 – Kolonija Guelj – radnička komuna

tekstilne fabrike čije je vlasnik Guelj 1900 – Park Guelj - predgrađe za srednju klasu 1905-07 – Casa Batljo 1905-10 – Casa Mila »la Pedrera« (kamenolom) 1906 – Sagrada Familia – preuzima gradnju

velike crkve u Barseloniradiće na njoj sve do kraja životacrkva u ime svetosti institucije porodice»prava linija je čovečja a kriva božja«upotreba simboličnih formi Hiperboloični Paraboloid koji simboliše Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetog duha – jedna prava linija se kreće preko druge dve i tako uspostavlja vezu među njima

17. OGIST PERE- studira na Ecole des BA – profesor Gode- napušta je i počinje da radi za svog oca- pionir SA sa Garnijeom u Francuskoj - AB kao dominantni materijal koji on po prvi put

uvodi u stambenu izgradnju- tradicije francuskog racionalizma – neogotika i

neoklasicizam + AB kao novi mat 1899 – Kazino u Sent Malou 1902 – stabm zgrada u Av Wagram, Pariz 1903 – stamb zgrada u Rue Franklin, Pariz 1906 – garaža u Rue de Ponthieu 1910-13 – pozorište Champs Elysees 1912 – kuća Gode (po nacrtima G-a mlađeg) - zrelu fazu karakteriše visoka zanatska izrada ali

je u domenu arh manje revolucionaran nego u svojim ranim delima

- istraživanja o industrijalizaciji i standardizaciji građ elemenata – uticaj na LC-a

1922-24 – crkva Notre Dame du Raincyindustrijske zgrade 1915 – skladište u Kazablanci 1920 i 1939 – hale valjaonice čelika Montater i

Isoare 1950 – hangari u Marsejupozna ostvarenja- vraćanje neoklasicističkim oblicima- visoka tehnika i tehnologija izdignuta na nivo

perfekcije i plemenitosti (slično Misu) 1931 – Mobilier National, Paris 1937 – Muzej javnih radova

14

1947 – centar za atomska istraživanja

18. TONI GARNIJE 1901-04-17 – Cite Industriellerealizovani objekti u Lionu 1909-13 – klanica La Mouche 1913-16 – olimpijski stadion 1915-30 – bolnica Grande Blanche 1924 – spomenik palima 1927 – telefonska centrala 1828-35 – stambena četvrt Etats Unis 19. ANRI VAN DE VELDE- kraj XIX veka, Belgija- najpre slikar – neoimpresionista- potom dizajner, teoretičar, arhitekta- dodiri sa belgijskom avangardnom umetničkom

grupom Les XX – ideje engleskih prerafaelita, pokreta A&C

1895 – privatna kuća u Uccleu, kraj Briselaideja kompletnog umetničkog delaspoj svih umetnosti – arhitektura, nameštaj, prdmeti i oprema, čak i odeća njegove ženezakrivljene, pokrenute, žive linije - odlika stila

- odbacuje sve oblike arh nastale posle gotike- zalaže se pre za nove oblike nego za uvođenje

srednjovekovnih u savremenu arh- odbacuje fantaziju secesije ali i racionalnost

klasicizma- teži stvaranju čistog organskog oblika u arh - socijalističko političko ubeđenje i anarhističke

ideje Kropotkina- veruje da je arh sredstvo pomoću kog je moguće

izmeniti i same društv odnose- daje prednost fizičkom obliku u odnosu na

programski sadržaj arh objekta- empatija, apstrakcija, transcendencija- divi se uzvišenosti klasike ali je pre za ostvarenje

individualne »volje za oblikom« 1896 – oprema prodavnicu Art Nouveau-a, Pariz 1897 – izlaže na izložbi prim umet, Drezden unutrašnje uređenje Maison Moderne, Pariz1889 – seli se u Nemačku 1900 – prodavnica duvana 1901 – frizerski salon 1900-02 – uređenje muzeja Folkwagen, Hagen 1903-06 nekoliko kuća, u i oko Hagena

jaka megalitska svojstva neolitske umetnosti- 1901 – profesor Velikovojvodske škole za

umetnost i zanatstvo, Vajmar 1906 – novi objekti za tu školu Akademija lepih umetnosti(prerašće u Bauh)Javni objekti – pozorišta i muzeji 1904 – pozorište Dumont, 3-delna pozornica 1911 – Theatre des Champs Elysees

(1913 realizovaće Pere u modifikov obliku) 1914 – pozorište Verkbudna, Izložba u Kelnuposleratni period 1921 – projekat za muzej porodice Kreler-Miler,

Oterlo, Holandija (realizacija 1937-54) nakon I sv rata - privatna kuća

skromna, modularna, montažna

pitanja nužnog smeštaja nakon ratnih razaranja postaju važnija od onih formalnih

1925 – povratak u Belgiju- u Brislu osniva Insitut za dekorativne umetnosti i

upravlja njime sve do 1935- profesor arh na Univerzitetu u Ganu

20. HENDRIK PETRUS BERLAHE- 2 decenije na prelazu vekova, Holandija- stabilni društveni odnosi, jaka građan klasa- za vreme studija upliv ideja Zempera i leDika- nečela konstruktivnog racionalizma,- pokušaj stvaranja novog nacionalnog stila

oslanjanjem na tradicionalni flamanski stil- sinteza ovih načela – neka vrsta

»neoflamanskog« stila – opeka i tracionalni konstruktivni sistem – luci, svodovi itd...

1885 – Rijksmuseum, Amsterdam 1894 – vila u Groningenu 1895 – poslovna zgrada, Hag 1897 – narudžba za Berzu Amsterdama

luci i svodovi od opeke–neoromanička konstrrazrada projekta kroz 4 faze sa stalnim pojednostavljenjima prostor / zid definiše oblik / matem proporcijaspolja – zidovi u njihovoj ogoljenoj lepotiglavni ulaz i toranj kao reprezentat elementi

1899 – kuća majstora obrađivača dijamanata Amsterdam

1914 – Holland House, Londonurbanizam 1901 – izrada plana za Južni Amsterdam

protiv dezurbanizacije gradovatradicionalno tkivo grada – ulice i kućeveći javni prostori na ukrsnicama ulica - Zitesistem masovnog prevoza – tramvajima

1925 – modifikacija planaugradnja avenija Osmanovog tipa

1920 – realizacija plana zajedno sa okolnim područjem – potvrda vrednosti urb ideja

- saradnja sa arh amsterdamske škole – De Klerk, De Stal, Kramer slede duh ideja Berlahea

- blok, povezanost i sklad su ispred lepote kuće21. BEČ NA PRELOMU VEKOVA- liberalni duh Austrije – snaga, moć, bogatsvo... - umetnost, lepota, prosvećenost...- 1898 – pokretanje secesionističkog časopisa

»sveto proleće« odn. ver Sacrum- 1894 – Vagner postaje profesor arh odseka

Umetničke Akedemije u Beču- učio je kod Šinkelovih sledbenika i taj duh

racionalizma i klasicizma Šinkela prenosi đacimaJozef Marija Olbrih- osniva zajedno sa Hofmanom jak anti-akademski

umetnički pokret- uticaj »glazgovske četvorke«, ali i Gustava Klimta- 1897 – kao pobuna protiv Akademije, uz

pristanak Vagnera, osnivaju »Bečku secesiju«- i Vagner će naredne godine pristupiti sececiji 1898 – paviljon »Secesije«, Beč 1899 – osnivanje umetničke kolonije, Darmštat 1899 – kuća Ernsta Ludviga, Darmštat 1899 – Olbrihova sopstvena kuća, Darmštat

15

1908 – Kula za venčanja, Darmštat ''kruna grada'' – ideja koju će preuzeti B Taut 1908 – robna kuća Tic, Diseldorf 1908 – vila Fajnhalsa, proizvođača sigara, KelnJozef Hofman- najbriljantniji student Vagnera- 1895 – dobitnik Grande Prix de Rome- postaje vodeći arhitekta secesije 1901-05 – elitno bečko predgrađe Hoe Varte

sa 4 vile koje je tu sagradio kuća Kolomana Mozerea, slikara secesije 1900 – trgovačka radnja »Apolon« - secesija- 1901 pod uticajem Vagnera više se zaokuplja

apstrahovanjem oblika, napušta izrazitu pokrenutost linija karakterističnu na secesiju

- kvadrat, upotreba crne i bele (ne)boje- zanimanje za zanatstvo i dela egleskog A&C-a- osniva radionicu za oblikovanje, proizvodnju i

prodaju umetničkih predmeta »Hofman-Mozer« 1902 – postavka za Betovenovu statuu 1903 – sanatorijum Pukersdorf - uticaj na LC-a 1905 – palata Stokle, Brisel – remek deloPeter Berens- slikar Minhenske secesije- pridružuje se koloniji u Darmštatu 1901 – sopstvena kuća, DarmštatOto Vagner

22. OTO VAGNER I VAGNEROVA ŠKOLAOto Vagner- kraj XIX veka u Beču obeležava jak istoricizam- Ringštrase je od 80-ih godina postala antologija

najrazličitijih ranijih oživljenih stilova- gomilanje stilskih redova i svih istorijskih stilova –

barok, renesansa, gotika, klasika – - to nailazi na reakcije ostalih arhitekata- Vagner se zalaže za Modernu arhitekturu 1896- na njega dosta utiču Zemper a ni ideje Šinkela

mu nisu strane – klasična pruska arh tradicijaI faza

- klasika kao inspiracija, uticaji tradicionalista 1883-84 – Austrijska zemaljska banka 1884 – zgrada Berze Amsterdam – projekti 1886 – Ruska ambasada, Beč 1886-88 – ''Prva vila Vagner'', Hiteldorf, kraj Beča 1893 – konkurs generalne regulacije Beča 1894 – rad na projektu Bečke gradske železnice

projekti staničnih zgrada sistem pristaništa i brana na kanalu Dunava

projekti za mostove i braneII faza

- na prelomu vekova doći će do prihvatanja ideja Secesije saradnika Olbriha i učenika Hofmana

- taj period inspirisan Jugendstilom je bio kratak 1898-99 – 2 stambene zgrade u Beču 1898-99 – kuća Majolika, Beč

III faza- početkom XX veka nastupa zrela faza stvaranja- dolazi do ''klasicizacije'' secesije, racionalizacije- tehnička osmišljenost i preciznost 1901 – mreža gradske železnice, Beč 1902 – Zgrada Telgrafske agencije

1904 – Poštanska štedionica, Beč 1904 – crkva Sv Leopolda, Beč 1906 – brana Kajzerbad 1911 – paviljon Austrije, izložba u Rimu 1912 – druga Vagnerova vila, Hitendorf

nerealizovani projekti Akademija lepih umetnosti Muzej cara Franje Josifa Univerzitetska biblioteka Parohijska crkva u Veringu Crkva primirja Plan za rekonstrukciju Karlsplatz-aHubert Gasner Zgrada Osiguravajućeg zavoda, Beč Jan Kotjera Vila Lemberger, Beč, 1914Max Fabiani Kuća Portois und Fix, 1897Jože Plečnik Zgrada »Zacherl«, 1903-05 Crkva Svetog Duha, 1910-12 Konkurs za Gutenbergov spomenik Karlo Boromeo – fontana u čast gradonačelnika

Beča- 1911 Vagner ga postavlja za svog zamenika- odlazi u Prag, tu provodi I sv rat, radi u zan školi- Masarik ga imenuje za arhitektu Hradčana 1921-35 serija vrtova Hradčana, Prag

sa skulpturom SvĐorđa/sa jarbolima/sa stepeništ ulaz u kompleks Hradčana, ''citat'' Plečnika dvorana Matije Korvina – sa stubovima crkva Sv Srca Isusovog – konkurs, 1919

Majkl Grejvs reinterpretira elemente portala- Ljubljana - paralelna karijera sa Pragom- 1895 – jak zemljotres razorio baroknu Ljubljanu GUP Ljubljane – uticaji Vagnera – funkcionalizam

Zitea - umetnički pristup, Hauard - vrtni gradovipiramida – elementarni oblik kontrole prostoraograda/zid/paviljon – karakteristični element»markeri« prostora – stub/ograda/stub/klupa''pešački'' grad, vizelne senzacije, osećajmonumentalizacija pomoću serije objekata

Crkva Uspenja Bogorodičinog Crkva Sv Franje Asiškog Crkva Sv Mihajla Crkva Sv Antona Padovanskog, Beograd Poštanska štedionica, Ljubljana, kamen,opeka Univerzitetska biblioteka – inspirac Holajnu/Muru Trgovačka komora, Ljubljana Spomenici – Napoleonu, pesniku Simonu

Gregorčiću i francuskoj revoluciji – jedan trougao »Križanke« uređenje reke Ljubljanice »obućarski most« Gerberovo stepenište Šetalište u Tivoliju Brana – primena arh-umetničkih sredstava- nakon II sv rata socijalni projekti Projekat za Parlement, 1947 – P Portogezi Groblje – ulaz sa propilejima Paviljon na Brionima Konkurs za Generalštab, Beograd – u 83.g.ž.

23. ADOLF LOS

16

- 1870, Brno, Moravska, otac klesar- školovanje - Visoka tehnička škola Drezden- 1893 odlazak u SAD, 3 god, dela Salivena- zaokuplja se pitanjem ornamenta u arh- protivnik secesije Olbriha - povratak u Beč, delo »Ornament i zločin«- protivnik i istoricizma i eklekticizma – Ring je

proglasio »Potemkinovim gradom«- preteča purizma, bezornamentalne arh- zagovara tipizaciju, ind proizvode- zagovara »narodni govor« A&C-a, populističko

shvatanje umetnosti- racionalnost, praktičnost, bez suvišnih kitnjastih

ornamenata secesije- zalaže se za upotrebu skupocenih materijala- Šinkel, po njemu, poslednji veliki arhitekta- do 1910 bavi se adaptacijom postojećih enterijera1. rekonstrukcije i adaptacije niz luksuznih prodavnica - Goldmen&Salasch Američki bar, 1907- elegancija, svednost, strogost klasicizma,

japanska jednostavnost, američka praktičnost - drvo, kamen, beli zidovi, skupoceni materijali- klasični ornamenti – npr. frizovi su u upotrebiRaumplan- na vilama i kućama koje radi u narednom periodu

razrađuje koncepciju Raumplan-a/plan volumena- sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora,

upotreba više nivoa, svedena ali nepravilna osnova i artikulacija prostora koja se više oslanja na presek zgrade i efekte volumena

- opredeljuje se ka klasičnoj svedenoj kubičnoj formi ali tako se teže dobija dinamičan raspored masa – zato se kroz presek kompozicija dinamizira

- to »iskrivljavanje« plana je namerno kako bi se ostvarila senzacija prostora, u osećaju

- slobodna osnova se smešta u kubus, horizontalnim i vertikalnim ravnima unutar samog prostora on se dinamizira, dobija se nepravilan volumen koji je vrlo praktičan – to je ideja koju će L.C. razviti u Vili Savoa, Poasi

- u eksterijerima, na fasadama usvaja apstrakciju, slobodan raspored prozora, bezornamentalnost – preteča Internac Stila

2. Individualne zgrade i vile Vila Karma, 1903-06 Vila Štajner, Beč, 1910 Vila Rufer, Beč, 1922 Vila Štros, Beč, 1922 Vila na Lidu, Venecija, 1923 Kuća pesnika Tristana Tzara, Pariz, 1926 Kuća Žozefine Bejker, Pariz, 1928 Vila Moler, Beč, 1928 Vila Miler, Prag, 19303. Javne zgrade Goldman & Salač, Beč, 1909-11 Konkurs za Čikago Tribune, 19224. Spomenici i monumentalne zgrade Projekat za crkvu Sv Elizabete, Beč,18985. Hoteli Hotel u Fridrihštrase, Beč, 1906

Grand-hotel »Vavilon«, Nica, 1910 Projekat odmarališta u Austriji, 1913 Projekat za H na Jelisejskim poljima, 19246. Urbanizam- 1920-22, glavni arh urb odseka Beča- problemi masovne stambene izgradnje Stambeni blok, naselje Heuberg, 1920- omiljeni oblik – kocku, preobražava kroz

stepenasti, terasasti presek – raumplan- kuće u nizu, svaka sa baštom i vrtom

24. DER DEUTSCHE WERKBUND 1898-1927.- početkom XX veka Nemačka postaje centar ind

proizvodnje, do tada je to bila Engleska- G Zemper se još 1852 u eseju Nauka, industrija i

umetnost bavi proučavanjem odnosa industrijske proizvodnje, primenje umetnosti i arhitekture

- tako se pokreću problemi u domenu ind dizajna, pitanje stila, usmerava teorija kulture u Nemačkoj tog vremena

- 1870 – od ujedinjanja pod Bizmarkom dolazi do snažnog industrijs razvoja, konkurencija, tržište

- 1883 – osnivanje AEG-a, velikog elektro-industrijskog koncerna

- 1890 – ostavka Bizmarka, velike promene u kultrunoj klimi Nemačke – neophodnost usavršavanja oblasti ind dizajna

- Herman Mutezijus odlazi u Engleski da bi se upoznao sa dostignućima eng arh i dizajna - A&C

- 1904 – po povratku u Nemačku on reformiše nacionalni program obrazovanja u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna

- osnivaju se nove umentičke škole za umetnost i zanatstvo (Drezden – Šmit, Diseldorf – P Berens Vajmar – van de Velde su direktori tih škola)

- kvalitet, ekonomičnost, praktičnost – kvaliteti A&C koje zagovara Mutezijus u Nemačkoj

- 1907 – osnivanje Deutsche Werkbunda – Šmit, Nauman – osnivači, 12 članova DW-a: Berens, Hofman, Olbrih, Bruno Paul...

- 1907 Berens postaje umetnički savetnik AEGa – grafika, dizajn proizvoda npr svetiljke, reklamni plakati ali i objekti

1902 – paviljon Vorhalle, Međunar izložba Torino 1905 – paviljon u Oldenburgu 1906 – krematorijum u Hagenu 1908 – paviljon AEGa, izložba u Berlinu 1909 – fabrika turbina AEG, Berlin 1912 – Nemačka ambasada, Petrograd, Mis 1914 – Izložba Verkbunda, Keln

- Mutezijus – za tipizaciju- Van de Velde – Teatar Verkbunda

za kreativnost i individualnost - Bruno Taut – stakleni paviljon

najava ekspresionističkog pokreta u arh- Gropius i A Majer – model fabrike

za racionalizovanu idn proizvodnju- I sv rat, prvi industr rat doneće promenu mišljenja

u pogledu upotrebe mašina- Berens se okreće srednjovekovnim uzorima 1920 - projekat ind pogona, Frankfurt 1922 – katedralska loža, Izložba Minhen

17

1925 – staklenik W-a, izložba dek um, Pariz 1927 – Vajsenhof, Štutgart, međunarodna izložba

stamb arh (Mis, Gropius, LC, Oud...)- DW se otada pretapa u pokret Nova Objekt

25. FRENK LOJD RAJT- krajem XIX veka radi kod Luja Salivena- uticaj Ričardsona – simetrija, roman masivnost- prve kuće spoj uticaja Ričardsona i Salivena

I period – formiranje stila 1889 – sopstvena kuća, Oak Park, predgr Čikaga 1892 – kuća Karnli, centar Čikaga 1893 – kuća Vinslou, River Forest, kraj Čikaga

II period – oformljeni Rajtov stil- iz ovih rešenja dolazi do formiranja tzv ''prerijskog

stila'' kuća u predgrađima, uglavnom Čikagaserija »prerijskih kuća«

1904 – kuća Martin, Bafalo 1904 – kuća Dejna, Springfild, Ilinois 1905 – Kuća Hardi 1910 – kuća Robi – »organska arhitektura«

javni objekti 1906 – Zgrada Larkin, Bafalo – poslovna zgrada 1908 – crkva Unity, Oak Park, Čikago, Ilinois 1914 – Midvej Gardens 1921 – Barensdol ili Slezova kuća, LA 1922 – Hotel Imperijal, Tokio 1923 – kuća Milard, Pasadena, Kalifornija kuća u Tulsi, Oklahoma

III period – zrela faza- počinje da projektuje ispitujući mogućnosti AB-a- dotle je koristio betonske blokove (frebel-kocke) 1924 – Osiguravajući zavod, Čikago 1932 – Brodejker siti, anti-urbanistički koncept 1935 – projekti »Usonijskih« kuća, Mičigen 1936-39 – Džonson Veks, Rejsin, Viskonsin

administrativna zgrada – pečurkaste tavanice1950 – kula istraživačke laboratorije

1937 – kuća Kaufman, Ber Ran, Pensilvanija – kuća na vodopadima, Falling Water vrhunac Organske arhitektureIV period – ekspresija novih oblika

- već ovi projekti nagoveštavaju kasniju upotrebu pokrenutih, krivih linija, biomorfnih oblika

- krug, spirala, kriva linija – osećajnost, egzotika 1949 – Talijezin Vest, Skotsdejl, Arizona 1949 – Prodavnica »Moris«, San Francisko, CA 1956 – Prajs Tower, Bartlesvil, Oklahoma 195? – kuća Fridmena, (3 valjka), Plezentvil, NY 1956 – Oblakoder Ilinoj, visok 1.600 m 1959 – Muzej Gugenhajm, New York 1962 – Društveni centar okruga Marin, Kalifornija 1966 – Memorial Auditorium, Tempe, Arizona

26. FUTURIZAM I SANT’ELIJAMarineti – književnost, manifest (1909 – 11 tačaka)Boćoni – slikarstvo i vajarstvo, manifesti 1910 i 1912Sant 'Elija – arhitektura Stil Floreale - futurizam 1914Ostali – Rusolo, Đino Severini, Đakomo Bala

27. KUBIZAMČeški kubizam

Jan Kotjara- učenik Vagnerove škole, sa Plečnikom zgrada u Pragu, na prelomu vekova- gradi je u stilu secesije i u maniru Vagnera - ubrzo odstupa od tog stila i to se vidi već na

narednom projektu paviljon za izložbu, 1908- nadalje svoj novi stil još i više pojednostavljuje,

svodi na jasne i definisane mase zgrada za firmu Kotjare, 1909- Gočar i Janak su bili saradnici Kotjara na

paviljonu 1908- oni postaju nosioci stila kubizma- časopis »Stil« razrađuje ideje kubizma- veze sa grupom Most i Plečnikom koji će

predavati u školi za industrijski dizajn- Janak je vodeći teoretičar grupe, kritika Vagnera,

udaljavanje od racionalizma Beča i Vagnerove škole

- Insistiranje na nacionalnim obeležjima, individualnost, kreativnost »arh je umetnost«

- Jan Kotjara ubrzo napušta grupu i u njoj ostaju samo mlađi arhitekti

- Janak kao 2 ključne stavke vidi tehničko/utilitarno i apstraktno/umetnilčko

Jožef Gočar Robna kuća u Pragu, 1909-10 Gradska većnica, Dvojna porodična kuća, 1912-13 Projekat za srednju školu Sanatorijum Baštenski paviljon Crna bogorodicaPavel Janak- više se bavi teorijom, crtanjem projekata,

rekonstrukcijama kuća doktora Fare – reknstrukcija skice za spomenikeJozef Kohout trostambena zgrada, 1912-13 vila sa vrtomVlastislav Hofman- projekti za zgrade, enterijeri i nameštaj- linorez – specifična tehnika Palaski trgNovotni Otokar Kraljevska palata u Sofiji Stambena zgrada, 1919 Zadružna zgrada- Bedžih, Stepanek, Matej Bleka, Jirži Kroha- posle I sv rata raslojavanje u nekoliko struja,

Gočar i Janak – monumentalni nacion stil – Masarikov trg

- uticaj češkog kubizma: Njujork University Ministarstvo građevina, VašingtonFrancuski kubizamBraća Dišan – grupa »Zlatni presek«- tri brata Dišan ima sličan smer delovanja – spoj

epskog tradicionalizma i kubizma- Jesenji salon 1912, maketa kubističke kuće u 1:1

– La maison Cubiste

18

- uticaj pozorišta Šanzelize, prizmatičnih elemenata dekoracije

- narudžba za koledž u AmericiJože Plečnik – u stilu kubizma projekat za fabriku, oko 1910 crkva Sv. Duha u Beču, kripta i unutrašnjost

28. EKSPRESIONIZAM / AMSTERDAMSKA ŠKOLA

- razvija se kao opozicija D. Verkbundu i državnoj etabliranoj kulturi

- vizija nove kulture i arh upotrebom stakla- 1909 začinje se proto-ekspresionistički pokret,

Minhenu, Kandinski na čelu- 1914 izložba Verkbunda – razdor između ideje

tipizacije – Mutezijus, klasičnih osnova (Berens - Festhalle), individualizma (van der Velde – Verkbund Teater)

Bruno Taut Stakleni paviljon, Izložba Verkbunda 1914

Zidovi i kupola sve od staklaSveprisustvo svetlosti

- »kruna grada« - ideja Tauta kao univerzalna paradigma svih kulturnih građevina

- 1918 pristupa Novembergrup-u, Mis - 1919 manifest – narodna umetnost- veza sa grupom »Most«, Berlin, začetak

nemačkog ekspresionizma – Emil Nolde, Fajninger, Karl Šmit-Rotljuf

- 1919 – izložba vizionarskih radova, predgovor Gropijusa

- 1919 – uspostavlja se korespondencija poznata kao »stakleni lanac« - Bruno i Max Taut, Gropijus, Finsterlin – učesnici

model kružnog radijalnog poljoprivrednog naselja sa 3 zasebne stambene zone koje su usmerene ka Nebeskoj kući, upravi

Izložbena dvorana, Magdeburg, 1922Pokušaj realizacije ideje »Krune grada«

Jeftine stambene šeme, 1923Hans Pelcig Vodotoranj u Plzenju Poslovna zgrada Bratislava Hemijska fabrika u Lubanu, 1912 Pozorište, Berlin, 1919

ostvarenje ideje »krune grada«svetlucava luminoznost, prirodna i veštačkafantastični privesci u obliku visećih stalaktita

Scenografija za film »Golem« po delu MajrinkaErih Mendelson Opservatorija za Ajnštajna, Potsdam, '17-21

realizacija ideje »kruna grada«uticaj radova arhitekata Berlahea, Kramera, de Klerka – amsterdamska škola, konstruktivistički ekspresionizamuticaj roterdamskih arh racionalističke orjentacije – Oud, Dudok (Rajt, AB)

Fabrika šešira – kosi krovovi – de Klerk Tekstilna fabrika, Lenjingrad Niz robnih kuća – Bratislava, Štutgart, Berlin 1927-31Hugo Haring- sledi liniju ekspresionizma Mendelsona

- strmi krovovi, biomorfni oblici- organski princip geneze oblika poljoprivredni kompleks, Libek, 1924 stabm projekat Princ Albreht Garten, 1924- oko 1920 Haring sarađuje sa Misom u ateljeu u

Berlinu, međusobni uticaji (zgrada u Fridrihštrase kao i stakleni oblakoder)

- sukob sa L.C.-om na CIAM-u 1928 na liniji njegovog funkcionalizma i purizma

29. DE STIJL- Holandija, umetnički pokret 1917-31- »tvrdo jezgro« Pit Mondrijan, Gerit Ritveld i Teo

van Duzburg- pesnik Antoni Kok, slikari Vantongerlo, arh Van't

Hof, Vils, Oud – delimično- časopis »De Stajl« – slikarstvo, skulptura,

teorijske rasprave i tekstovi- sinteza 2 idejne struje:

1. matematičke teorije Skumakers2. arhitektura Berlahea

- Vantongerlo – skulptor čije ideje i ostvarenja imaju dosta uticaja na arh objekte

- Uticaj El Lisickog – konstruktivizam i elementaristički suprematizam – »proun«

- razvoj kroz 3 vremenske faze:1. formativna, holandski krug 1916-212. sazrevanje, internacionalizacija 1921-253. transformacija i raspad 1925-31

Van't Hof Vila Woonhuis, predgrađe Utrehta

prvo arh delo koje sledi principe de Stajla uticaj Rajta, plohe...

Wils prvo pionirsko zdanje od AB-a nekoliko manje uspelih radova u stilu RajtaPeter Oud- gradski arh Roterdama- nije bio potpisnik manifesta- raskida sa izrazitim strukturalizmom de Stajla 1917 – zgrade u nizu, Scheveningen 1919 – projekat fabrike Purmerend

primena neoplasticizma, dopadljiv sklop masa 1924-25 – Cafe de Unie, Roterdamfunkcionalizam 1922 – naselje Oud–Mathenesse, Roterdam 1924 – radničko naselje, Roterdam 1925-27 – naselje Kiefhoek, Roterdam 1938 – zgrada Shell, Hagnapušta funkcionalizam 1952-60 – dečje biooporavilište Gerit Ritveld- najpre unikatni nameštaj – bife ormarić, dečja

kolica, i rad na enterijerima- saradnja sa slikarem van der Lekom crveno/plava stolica, remek delo, 1917 kabinet doktora Hartoga, 1920 berlinska stolica, 1924 kuća Šreder, Utreht, 1924 dvospratnica, Utreht, 1927Teo van Duzburg kuće u nizu

19

kuća Rozenberg 1923 – za vlasnika galerije u kojoj je sa van Esterenom napravio izložbu niza hipotetičkih arh kompozicija, datih kao aksonometrije na kojima su radili shodno principima de Stajla – asimetrija, plošni elementi, volumetrijsko središte i raspored visećih ili lebdećih ravni oko tog središtaanti-kubizam i anti-dekorativnost

kafe l' Aubette, Strazbur, 1928 – redizajn - sa Sofi Tauber Arp i Hansom Arpom - uvođenje dijagonale zbog koje se razilazi sa Mondijanom

privatna kuća T.van Duzburga

30. PURIZAM

31. FUNKCIONALIZAM

32. BAUHAUS I VALTER GROPIUS- 1906 – Škola za umetnost i zanatstvo velikog

vojvodstva u Vajmaru, direktor Anri van de Velde (projekat škole)

- 1919 – osnivanje Vajmarskog Bauhausa- sjedinjavanje Akademije likovnih umetnosti i

Škole za umetnost i zanatstvo- izvesna podvojenost umetnost / zanatstvo će

uvek biti prisutna u Bauhausu iako je ideja upravo bila spoj te dve oblasti delovanja

- »umetnost i tehnologija idu ruku po ruku«- ideja škole je da obrazuje umetnike-zanatlije- spoj zanata, vajarstva i slikarstva- dizajniranje stakla, metala, drveta, grafika... - ali i bavljenje »čistim« umetnostima – vajarstvo,

slikarstvo...- arhitektura ima veoma važno mesto kao

svojevrstan spoj više različitih aktivnosti- spoj umetnosti i tehnike, mašte i zanata- u školi kao predavači rade priznati umetnici- švajc slikar Itn obeležava početke B, vodi

pripremni kurs, izrazito duhovni pristup, insistiranje na kreativnosti, neguje poseban istočnjački mistični kult – mazdaizam

- Paul Kle, Oskar Šlemer, Fajninger...- Gropius je naklonjeniji racionalizmu- 1921 – Gropius poziva Tea van Duzburga u B

kao predavača- ideje de Stajla - racionalizam se odlično

nadovezuju na gledišta Gropiusa- 1922 V Kandinski postaje predavač u B-u sa

idejama emotivnog, neposrednog, intuitivnog, čak mističnog prilaza umetnosti

- 1923 – prva izložba B-u Vajmaru kuća Sommerfeld – Gropius, Majer

kao tradic drvene kuća, totalno umet delo »eksperimentalna kuća« – Majer

zahlih-objekat, »mašina za stanovanje«LC- 1923 – Itn daje ostavku zbog sukoba sa

Gropijusom- na njegovo mesto dolazi Laslo Moholji-Nađ sa

idejama El Lisickog i Maljeviča – ruski avangardni umetnici – konstruktivizam, suprematizam, elementarizam

- Moholji-Nađ i stil »konstruktivnog elementarizma«

- 1926 – preseljenje Bauhausa u DesauGropijusova dela:

1926 – zgrada novog Bauhausa, Desau 1926 – rad na projektu serijskih kuća- 1927 – osnovan arh odsek, vodi ga Henes Mejer,

švajcarski arhitekta (NO) projekti montažnih kuća, Brojer- 1928 Gropijus daje ostavku, Mejer ga menja - Mejer uvodi rigorozne mere dizajniranja –

objektivizam, utilitarizam, tehnologizacija- Brojer i Moholji-Nađ daju ostavke- Mejer zagovara socijalno angažovanu arh- estetika stavljena u drugi plan- proširenje programa sa još 4 odseka- proširenje kadra – Mart Stam, Hilberseimer- jačanje nacizma u Nemačkoj, zatvaranje B-a- Mis preuzima vođstvo B-a, slabog je uspeha- 1932 – preseljenje B-a na periferiju Berlina- 1933 – Bauhaus je definitvno zatvorenValter Gropius – faze arh delovanja i objektiBliskost sa idejama DW-a 1911 – fabrika Fagus, Alfeld 1914 – model fabrike, Izložba DW, KelnBauhaus – faza 1926 – zgrada Bauhausa, Desau 1926 – projekat serijskih kuća 1927 – projekat Totalnog pozorišta, Berlin 1927 – naselje Damerštok 1928 – naselje Terten – usvajanje načela NONova Objektivnost 1929 – nerealizovani stamb objekti, Berlin 1931 – predlog višespratnog stamb naselja –

Simensov gradEngleska (Nemačku napušta 1934) 1936 – filmske laboratorije za London Film

Production 1936 – 2 zgrade u Saseksu 1936 – Koledž Kembridžšajr Američka faza – od 1937 predavač na Harvardu 1939 – Chamberlain House, Vejland (s Brojerom) 1939 – paviljon Pensilvanije na Sv Iz, Njujork 1941 – st naselje New Kensington, Pitsburg veliki broj serijskih kuća, Kaliforniji, od drveta- 1945 – osniva TAC The Architects Collaborative više stambenih zgrada 1949-50 – Junior High School, Masačusets 1953 – novi centar Bostona 1953 – projekat poslovne zgrade

McCormick&Co. Ing., Čikago Asocijacija za razvoj nauke, Vašington D.C. 1957 – Hram Oheb Shalom, Baltimor, 1957 1958 – Univerzitetski grad, Bagdad 1958 – PAN-AM-ova zgrada, sa timom TAC 1958 – Američka ambasada, Atina33. LE KORBIZIJE- rođen 1887, La Šo d Fon, Švajcarska u Jurama,

nadomak granice sa Francuskom- pravo ime Šarl-Eduar ŽanerePrvih 10 godina rada- 1900 - od svoje 13 godine uči za gravera

20

- L'Eplatenije učitelj crtanja LC-a na Umetničkoj školi

- usmerava ga sa slikarstva na arhitekturu, Viši kurs, 1906 (LC 19 god)

- formiranje umetničkog regionalnog stila- uticaj Art Nouveau-a, savremenih dekorativnih

stilova – uzor Gimar- divljenje Raskinu - ideje A&C- interesovanje za prirodu, koncept ornamenta- filozofski koncept mikrokosmosa, univerzalnog,

platonizam, čita Ničea - mesijanska uloga umetnika, spas sveta

- čistota oblika kao izraz božanske ideje- 1907 – studira kod Hofmana u Beču- 1907 – u Lionu sreće T. Garnijea

uticaj ideja njegovog Industrijskog grada- 1907 – posećuje manastir Ema u Toskani 1907, kuća Fale, La Šo d Fon

duh regionalnog, dekoracija izvedena u stilu secesije i transponovanih biomorfnih, floralnih motiva

- 1908 – zapošljava se kod Perea u birou- uticaj Perea i AB skeletnog konstr sistema 1908, vile Žakme i Štocer, La Šo...- 1910 – rad u studiju Berensa u Berlinu (AEG)- uticaj ideja Mutezijusa i DW – odnos

mehanizacije, ind proizvodnje i umetnosti- ideje standardizacije, tipizacije, serijske proiz 1910, projekat umetničke škole, La Šo...

naglašavanje jednostavnih oblika, primarnih – kocka i piramidageometrizovani »klasicizam«

- 1911 – preduzima putovanje na Istok – Italija, Grčka, Mala Azija, Mediteran...

- mnogo skicira – kuće Pompeje, Akropolj, džamije Istambula, grčka narodna arh

1912, vila Žanere, kuća za roditelje, La Šo... 1914, kuća Dom-Ino i Ville Pilotis 1916, vila Švob (vila Turk), La Šo...- 1917 – odlazak u Pariz- otvara sopstveni arhitektonski atelje- susret sa Amade-om Ozenfanom, menja ime u

LC, L'Esprit nouveau, Purizam- 1922 otvara arh biro sa bratićem – P. Žanere- 1923 – Ka (novoj) arhitekturi

knjiga u kojoj objedinjuje tekstove koji su izlazili u časopisu L'Espri nuvofunkcija/empirija + um/čula/simbolizam

- razrađuje teme kuće Dom-Ino i Vil pilotisa- ideja kuće kao mašine za stanovanje – tipizacija,

standardizacija, serijska proizvodnja, (de)montažni postupak

1922 – Maison Sitroen 1922 - Savremeni grad za 3 miliona st 1924 – naselje Pesak, Liež – sa kućama S 1925 – Plan Voazen za Pariz 1925 – »Kuća-vila« – paviljon LespriNuvoa na

Pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti 1927 – naselje Vajsenhof, Štutgart – 2 kućegrađanske vile 1923, kuća i atelje Amade-a Ozenfana 1924, kuća La Roš, Pariz

- 1925 vraća se temi građanske vile, neopaladijanizam, formulacija 5 tačaka nove moderne arhitekture:1. pilotisi2. slobodna osnova3. slobodna fasada4. duge horizontalne trake prozora5. krovna terasa

- noseća konstrukcija je skeletna AB Enebikov sistem

- stubovi - pilotisi noseći elementi- oni odižu kuću od nivoa tla- zidovi imaju samo ulogu pregrađivanja- fasada je slobodna, povlačenja- često je unutrašnji konstr raster zasnovan na

nekom ritmu slično kao kod Paladija- Losov Raumplan – neformalna osnova i

geometrizovani neoklasični oblici Kuća Kuk, 1927 Vila Majer,? Vila Stajn, u Garšu, 1928 (V Malkontenta P) Vila Savoa, Poasi, 1931 (Vila Rotonda P)urbanizam- 1915 – Ville Pilotis- 1922 – Savremeni grad za 3 miliona stanovnika- 1924 – vrtno naselje Pesak, Lijež- 1925 – plan Voisin za Pariz- 1927 – Vajsenhof, Štutgart – izložba DW-a- 1929 – produžetak Rija, Brazil- 1930 – Ozareni grad- 1933 – plan »Obus« za Alžir- plan za grad Nemours, Sev Afrika- plan za grad Zlin, Čehoslovačka- 1944 – Les trois etablissements humains- 1950 – Čandigar

arh ostvarenja do 30-e 1929 – zgrada Centrosojuza (slično našem CK) 1929 – Cite Mondiale–Mundaneum, Ženeva 1930 – kuća Erazuriz, Čile 1931 – projekat za Palatu Sovjeta

»monumentalizacija regionalnog« 1931 – vila madam Mandro, Tulon 1935 – vikend kuća, predgrađe Pariza 1937 – paviljon des Temps Nouveaux 1940 – Maison Murondis 1942 – kompleks Šeršel, sev Afrika 1949 – Roq et Rob, stepenaste kuće u nizu 1955 – Maison Jaoul (kuća Žaul), Pariz

kasni arh objekti 1947-52 – Unite d'habitation, Marsej 1950 – kapela Ronšan 1960 – manastir La Turet, blizina Liona 1965 – projekat Ambasade FR u Braziliji 1965 – bolnica u Veneciji 1968 – LC Centar, Cirih, Švajcarska

34. MIS VAN DER ROE- rođen u Ahenu, uči u radionici oca klesara- potom pohađa zanatsku školu – za dizajnera

štukature- 1905 – preseljava se u Berlin- radi kao crtač za jednog arhitektu (B Paul)

21

- 1908 – rad u ateljeu Berensa (saradnja na izgradnji Ambasade Nemačke u Petrogradu)

- 1911 – otvara samostalno svoj arh atelje- oslanjanje na ideje prusku tradicionalnu školu

klasicizma - Šinkel Rani objekti- nekoliko prvih kuća koje radi do I sv rata su

mešavina Berensa i Šinkela 1911 – kuća Perls, Berlin 1911-12 – Ambasada Nemačke u Petrogradu B 1912 – projekat zdanja Kreler, Hagg – galerija i

rezidencija 1912 – spomenik Bizmarku 1914 – kuća Urbig4/5 ključna objekta između dva rata- 1919 pristupa u Novembergrupe – kontak sa

idejama B Tauta i »staklenog lanca«- uticaj nemačkog ekspresionizma1. projekat zgrade u Fridrihštrase, 19192. stakleni oblakoder, (zaobljene ivice) 19213. poslovna AB zgrada, 19224. letnjikovac od betona, 19235. letnjikovac od opeke, 1924 - uticaji Berlahea – tradicija opeke i jasna

konstrukcija- uticaji F.L.Rajta (1911- izdanje Vazmuta) –

slobodna osnova, plohe- uticaji Maljeviča i El Lisickog – suprematizam i

elementarizam faza Internacionalnog Stila 1926 – spomenik Rozi Luksemburg i Karlu

Libknehtu 1926 – kuća Volf, od opeke 1927 – Vajsenhof, Štutgart – urbanizam +

kolektivna zgrada 1928 – kuća Herman Lange, Krefeld 1928 – projekat zgrade Adam, Berlin 1928 – projekat banke, Štutgart projekat preuređenja Aleksanderplatza,Berlin 1929 – nemački paviljon, Barselona 1930 – kuća Tugendhat, Brno,Čehoslovačka 1931 – eksperimentalna kuća, izložbeni paviljon

na izložbi građevinarstva, Berlin 1933 – projekat Rajhsbanke, Berlinamerička faza- 1937 – Mis emigrira u Ameriku- 1937-59 vodi Školu arh na IIT, Čikago- usvaja racionalizaciju visoke tehnike- jednostavna formu kubusa, često velikih dim- simetrija, tehnika je monumentalizovana- strukturalizam – konstrukcija + sklop =

arhitektura »kostiju i kože« kostur+anvelopa- sentence »Manje je više« i »Skoro ništa« 1940 – kompleks IIT-a, Čikago

- Biblioteka- Alumni Memorial Hol- Zgrada istraživanja metala i minerala- Laboratorije

1946 – Fernsvort haus, Plano, Ilinois 1948 – stambeni objekat Promontory,Čikago 1948 – staklena kuća 16x16m 1951 – stamb objekat Lake Shore Drive, Čikago 1952-56 – Crown Hall zgrada Arh odsek IIT-a

1953 – gradsko pozorište, Manhajm 1954 – kongresna hala, Čikago 1955-63 – Lafajet Park,Detroit – kule+dvoriš kuće 1957 – »Komonvelt Promnejd«,Čikago - 4 st obj 1958 – Seagram Building, NY, Menhetn 1962-68 – Nova Galerija, Berlin

35. NOVA OBJEKTIVNOST 1923-1933.- 1925 – izložba pod tim nazivom, Manhajm- izraz označava zapravo posleratnu školu

antiekspresionističkog slikarstva- još se Mutezijus služio ovim izrazom – zahlih –

funkcionalistički, tehnički pristup arhitekturi- naglasak na socijalnom aspektu arhitekture- 1922 SSSR i Nemačka posle I sv rata ponovo

uspostavljaju diplomatske odnose- El Lisicki – priprema izložbe avangarde SSSR-a

u Berlinu- »Proun« - prounovis – škola nove umetnosti,

uticaj ideja Maljeviča, suprematizam, elementarizam Lisickog

- Nova Objektivnost posteje međunarodni pokret u arhitekturi

- zalaganje da se stvari sagledaju realno, objektivno, bezideološki, svesno i savesno...

- Mart Stam (Holand) sa Maxom Tautom i El Lisickim odlazi u Cirih (Švajc)

- 1925 – osnivaju grupu ABC, Bazel, a ubrzo im se priključuje i švajcarski umetnici:

- Hannes Meyer, Hans Wittwer, Hans ŠmitŠvajcarska- projektovanje društvenih građevina- normativizacija, standardizacija, tipologizacija,

primena AB-a, primena ntehnike i tehnologije u građenju

Hannes Meyer, Hans Wittver 1926 – projekat Petersschule, Bazel 1927 –Liga naroda, Ženeva – konkursni projekatHolandijaBrinkman i Van der Vlugt 1925 – fabrika Van Nelle, RoterdamMart Stam 1926 – projekat za četvrt Ronkin, Amsterdam 1927 – naselje Vajsenhof, Štutgart 1928 – saradnja sa E Majom, FrankfurtDuiker 1924 – drvena kuća u Aalsmeeru 1928 – sanatorijum Zonnenstraal 1930 – škola na otvorenom, Amsterdam- 1928 na osnivanju CIAM-a doći će do fuzije holandskog ogranka NO sa amsterdamskim funkc krugom (De8) i roterdamskom grupom Opbouv – oni će predstavljati Holandiju - CIAMaNemačkaOto Hesler- Vajmarska republika i programi radničkih naselja,

masovna stambena izgradnja- Hesler se bavi prvenstveno kućama u nizu- pitanja optimalnih rastojanja, visina, šema,

osnove stanova, orjentacija prostorija, zelenilo- variranje šema naselja kao i tipskih stanova - razvija osnovni tip stana 1923 – Italienisher Garten, kod Hanovera

22

1924 – GeorgsGarten, ------- II -------- dva pionirska naselja sa zajedničkim javnim

objektima – praonice, biblioteka, vrtići, sportski tereni, prostorije za sastanke...

- unutrašnja oprema u stilu NO – standardizacija, svedeno, jednostavno

1929 – naselje Rotenberg, Kasel Ernst Maj- 1925 – postaje gradski savetnik za arh u

Frankfurtu- izgradnja radničkih stanova (ukupno 15.000)- zatvoreni urbani prostor po uzoru na

tradicionalna pruska sela 1926 – plan za “Novi Frankfurt”

izgradnja trajala do 1930efikasnost, ekonomičnost, principi NOprostorni standardi »životnog minimuma«funkcionalna, praktična kuhinja, nameštajmontažna konstrukcija panelna gradnja »sistem Maj«

Valter Gropius 1926 – nova zgrada Bauhausa, Desau 1927 – projekat Totalnog pozorišta, Berlin 1928 – naselje Terten –usvajanje načela NO 1929 – nerealizovani stamb objekti, Berlin 1931 – predlog višespratnog stamb naselja

36. SOVJETSKI EKSPERIMENT- krajem XIX veka – kolonije, umetnički i slikarski

centri za narodnu radinost, oživljaj zanata- kolonija Teniševe – preteča Proletkulta- 1903 – Bogdanov – organizacija za proletersku

kulturu Proletkult – cilj je oživljavanje masovne narodske kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti

- Maljevič je član – formiranje suprematizma- pred I sv rat postoje 2 avangardna pravca:1. ne-utilitaristička umetnička forma – Maljevič2. novo jedinstvo života, rada i umetnosti-Bogdanov- 1920 – Inhuk institut za umetničku kulturu i

Vhutemas – viši zavod za umetničke i teh nauke- za sveobuhvatno obrazovanje u umetnosti,

dizajnu i arhitekturi- izvesna podvojenost u stavovima:Maljevič i Kandinski – pobornici mističnog realizmaBraća Pevsner – objektivni umetniciTatljin, Rodčenko – produktivisti, konstruktivisti- Maljevič osniva svoju školu nove umetnosti –

Unovis- El Lisicki prihvata suprematizam Maljeviča Govornica za Lenjina, 1920 – slikarstvo+arhitekt- Proletkult se bavi umetnošću u službi Agit-propa- konstrukcije(de)montažne,jednostavne,prenosive- Tarljin i Rodčenko – nameštaj ,kiosci,odeća... Spomenik III Internacionali, 1920 – Tatljin- podvajanje na 2 tendencije:1. škola u sklopu Vhutemasa – Ladovski2. pragmatski pristup – Ginzburg- 1923 – Ladovski osniva grupu ASNOVA –

asocijacija novih arhitekata- priključuju se Lisicki i Meljnikov Viseći restoran – Simbirčev Rasklopivi kiosci za pijace, 1924

Paviljon SSSR-a na Izložbi u Parizu,1925,Meljnik Interijer radničkog kluba, Rodčenko »vešalica za oblake« – El Lisicki- 1924 – OSA OrganizacijaSavremenihArhitekata- bave se problemima nestašice stanova- Ginzburg,Burov,Komarov,Pasternak,braćaVesnin- OSA-in časopis Savremena arhitektura- tipski oblici stanovanja, standardizacija, uvođenje

tehnike u arh praksu, »dom-komuna« kao novi oblik stanovanja, duplex-stanovi – uticaj na LC-a

- jedinice »strojkoma« - sa zajedničkim javnim sadržajima (preteča Unite-a LC-a)

1923 – projekat Zgrade Pravde – braća Vesnin 1923 – Palata rada – braća Vesnin 1929 – stam blok Narkomfin, Moskva – Ginzburg 1928 – Institut Lenjin – Ivan Leonidov 1930 – Palata kulture – Ivan Leonidov

urbanizam- Okitovič – planer i teoretičar OSA-e / dezurban- Miljutin zagovara takođe dezurbanizaciju- Uticaj ideja Sorija y Mate – linerni grad 1930 – plan »zelenog grada«, Moskva– Ginzburg 1930 – predlog linearnog grada socgorod,Miljutin

6 paralelnih traka1. železnica2. industrijska zona3. zelena zona sa autoputevima4. stambena zona + škole, vrtići...5. parkovi sa rekreativnim centrima6. poljoprivredna zona

1931 – konkurs za grad Magnitogorsk, u Uralu- prispeli radovi Miljutina, Ginzburga, Leonidova- ocenjeni kao previše apstraktni i atristični- vlada angažuje E Maja i ekipu iz Frankfurta- konačni neuspeh (dez)urbanizma OSA-e37. INTERNACIONALNI STIL- IS se nadovezuje na stil kubizma a kasnije i

purizma koji će zastupati 20-ih godina LC- Hičkog i Džonson, izložba u NY, pod nazivom IS- radovi evropskih i SAD arh u periodu 1922-1932- začeci IS nalaze se u delima Losa – stambene

zgrade, Perea i Berensa, Gropijusa- to je ''herojsko doba'' moderne arh koji

obeležavaju LC, Gropijus, Mis, Oud, Ritveld- ovaj tada zvani »novi stil« je potekao uglavnom iz

Nemačke,Francuske i Holandije- tokom 20-ih godina propagiraju ga upravo ovi arh

da bi se on 30-ih raširio i poprimio internacionalne razmere

- krajem 40-ih jednodušno je pruhvaćen kao dominantan stil u svim zemljama Zapada

- 50-ih dolazi do opadanja, nekritičke primene principa IS-a, dolazi i do reakcija i do pojave prvih alternativnih mišljenja – Tim 10 – X CIAM

- principi IS-a: 1. arhitektura kao volumen2. pravilnost a ne simetrija3. izbegavanje dekorativne aplikacije- funkcionalizam, kubizam, purizam, novi materijaliFinska – Alvar Alto zgrada Turun Sanomat, u Turku, 1928-30

23

Švedska - Gunar Asplund paviljoni na Svetskoj izložbi, Stokholm, 1930Holandija - Brinkman i van der Flugt fabrika Van Nele, Roterdam, 1928-30Peter Oud radnički stanovi, Holandija, 1924-27 Vajsenhof ,Štutgart, niz malih kuća, 1927 Stamb naselje Kiefek, Roterdam, 1928-30Mart Štam Dom staraca, Frankfurt, 1929-30Francuska - Le Korbizije Vajsenhof, Štutgart – zasebna i dvojna zgrada,

1927 (sa sestrićem P Žanereom) Kuća Stajn, Garš, 1928 (sa P Ž-om) Vila Savoa, Poasi, 1931 (sa P Ž-om) Vila de Mandro, L' Prade, 1931 (sa P Ž-om) Krovni apartman de Bestigi, Pariz, 1931Čehoslovačka - Oto Ajsler Dvojna kuća, Brno, 1926Bohuslav Fuks Paviljon grada Brna na Sv Izlož u Brnu, 1928Jozef Kranc Kafe Era, Brno, 1929Ludvig Kisela Robna kuča Bata, Prag, 1929Krejcar, Havliček, HonzikNemačka - Valter Gropijus Škola Bauhaus, Desau, 1926 Gradski biro za zapošljavanje, Desau, 1928 Stambeno naselje Terten, Desau, 1928 Stambeno naselje Damerštok, Karlsrue, 1928Oto Hesler prostorije firme Kurcag, Brunsvik, 1930 stambeno naselje Rotenberg, Kasel, 1930 Starački dom, Kasel, 1931Erih Mendelson Robna kuća Šoken, Hemnic, 1928-30 Zgrada N sindikata metal radnika, Berlin, '30Mis van der Roe Vajsenhof,Štutgart,kolekt stamb zgrada1927 Kuća Lange, Krefeld, 1928 Nemački paviljon na SI, Barselona, 1929 Kuća Tugendhat, Brno, ČHS, 1930Ernst Maj Škola Fridrih Ebert, Frankfurt, 1931SADHou i Leskejz zgrada Štednog Fonda, Filadelfija, 1931Ričard Nojtra sanatorijum dr Lovela, Kalifornija, 1927 kuća dr Lovela, LA, 1929 (sa Šindlerom) škola na otvorenom, LA Kaufmanova pustinjska kuća,Kalifornija,1946Švajcarska - Hans Šmit ženski samački dom, Bazel kuća Valdner, nadomak Bazela, 1930Engleska - Lubetkin (i firma TEKTON) stamb blok Hajpoint 1, London, 1935 Hajpoint 2, 1938 Zoološki vrt, London Dom zdravlja, London, 1938Španija - GATEPAC –1929 kao ogranak CIAM-a Urb plan Barselone (sa LC-om), 1933 Casa-Bloc, kolektivna zgrada

Španski paviljon za Sv Izlož, Pariz, 1937Japan - Rejmond Privatna kuća Rejmondovih, Tokijo, 1923 Poslov zgrada petrolejske kompanije, 1926 Golf klub, Tokio, 1930 Kuća Akaboši, 1933 Kuća Fukui, 1935Yamada Zgrada telegrafskog zavoda, Tokio, 1926 Električna laboratorija, Tokio, 1929Yoshida Zgrada glavne pošte, Tokio, 1931Sakakura Japanski paviljon na Sv Izlož Pariz, 1931 Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951Kenzo Tange Gradska skupština u Šimicu, 1952 Gradska skupština, Tokio, 1954 Zgrada prefekture u Kagavi, 1955-58 Gradska skupština u Kurašikiju, 1957-60 Megastruktura za Bostonski zaliv, 1959 Megastruktura za Tokijski zaliv, 1961Brazil - Oskar Nimajer Zgrada Ministarstva obrazovanja i zdravstva, Rio

de Žaneiro, 1936- sa L Kostom i H Moreirom, savetnik LC

Brazilski paviljon na Svetskoj Izložbi, NY, 1939 Pampula - Kazino, Restoran, Jaht-klub, 1942 Urb plan Coste za Braziliju, Nimajer glavni

arhitekta, 1950 – trg Triju vlasti Privatna kuća Nimajera, iznad Rija, 1954 Muzej moderne umetnosti, Karakas, 1955SSSR Državni arhitekti – Nikolajev i Fisenko Elektro-fizička laboratorija, Moskva, 1927

38. ART DECO- u periodu nakon I sv rata u SAD preovlađuje

neoklaisizam u stilu Beaux Arts-a kao ''službeni'' stil graditeljstva u Americi tada

- najznačajnija ostvarenja u tom duhu su:žel stanice – eklekticizam u duhu romanike

1903-13 – Grand Central Station, NY, 1906-10 – Pensilvanija Stejšn, MekKim, Mid&Vajt 1917 – Lincoln Memorial, Henri Bejkon Univerziteti – ropsko podražavanje gotike

Poslovne višespratnice – »soliterski stil« 1913 – zdanje Woolworth, Cass Gilbert 1922 – konkurs za zgradu Čikago Tribjuna

pobednici na konkursu Hud i Hauel (Los učesnik) 1924 – American Radiator Building, Hud 1930 – Rockfeller Center, NY, Hood- tako se razvija stil modernizma u SAD,

naklonjenost neoklasičnim oblicima kao i gotici, akademizam sa monumentalnim značenjem ali i primena principa modernog pokreta u arh tog vremena – to je Art Deko

- sinteza glavne struje modernističkog pokreta i istoricizma s preloma vekova

- stil sintetiše te uzore sa glavnim ciljem da se reprezentuje i veliča tekovina demokratije i kapitalizma Novog Sveta

- eklekticizam se ogleda u primeni više elem:- kubizam, etika mašine, visoka tehnika i

tehnologija, nasleđe civilizacije starosedelaca

24

Maja i Indijanaca, bečka secesija, odbacivanje zoninga, jak centralizam velikih gradova...

- princip demokratije se javlja i u Art Deco-u, slobodne, raznolike koncepcije i otvorene orjentacije u stilu primene kombinacije elem

- arh program je takođe karakterističan: poslovne zgrade, banke, robne kuće, javne zgrade (novinske, izdavačke kuće, televizija)

- Hud je glavni predstavnik stamb arh – u ekskluzivnim prigradskim četvrtima grade se privatne kuće i klubovi sa različitim varijacijama engleskog slobodnog stila, sa primesama kolonijalnog stila (npr. trem)

1928-30 – Chrysler Building, Empire State Building, NY, Van Alen

1930 – Rokfeler Centar, NY, Hud & assosiattipičan primer uklapanja američkog modernog stila u istorijsku i ideološku pozadinu SAD-agrandiozni kompleks na velikom prostoru8 blokova i 14 reprezantativnih zgrada

- novo gledalište Metropoliten Opere- Radio City – ''grad u gradu''- Radio City Music Hall- Center Theater- Veliki trg, vrtovi, šetalište sa vodoskokom... Manhattan, NY – beskonačni niz oblakodera u

stilu Art Deco-a, vizija »grada oblakodera« kule, dekor, raskoš, bogatstvo, grandioznostNovi Vavilon Novog Sveta

- II svetski rat prekida Novu Tadiciju u SAD- New Deal Ruzvelta i negativan stav prema

monumentalizmu Art Deco-a- tokom 30-ih i 40-ih godina jača uticaj moderne

arhitekture i IS-a- Hičkok i Džonson – izložba IS-a u NY, 1932- Više evropskih arh emigrira u Ameriku (Gropijus,

Mis...) ideje funkcionalizma, ekonomičnosti, NO, tehničkog savršenstva...

- Nova Tradicija nestaje i trijumfuje Moderna- kasnije se ponovo obnavlja ideja

monumentalizma čiji je zagovornik Gidion- reprezentativnost i značenje arh se aktuelizuje –

Luj Kan

39. ARHITEKTURA TOTALITARNIH REŽIMA- Hičkok taj istoricistički i eklektički pristup arh

1929 naziva Nova Tradicija, to su relikti tradicije, istoricizma i konzervatizma u službi ideologije i reprezentativnosti

- krajem XIX veka preovlađujući stil establišmenta i vladajućih krugova bio je spoj neogotike i neobaroka

- početkom XX-og veka on prerasta u svesno modernizovani istoricistički stil

- eklektičnost, izveštačenost, često i pseudo-klasicizam preuzet od Bozara

- npr i Berens 1914, na izložbi Verkbunda, Keln (Festhalle) – reprezentativnost i neoklasicizam

- povratak na stilsku, duhovnu i formalnu čistoću arh drevnog Rima (imperijalna moć Rimskog Carstva reba da bude pandan moći drugih naprednih zemalja tog doba)

- veličanje nacionalnih, političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih preporoda

- 1927 – konkurs za zgradu Lige Naroda, Ženeva – dolazi do sukoba te akademske tradicije i modernističkog pokreta (diskvalifikacija LC-a)

- nagrađeni projekat u stilu Nove Tradicije – ogoljeni šturi klasicizam koji je najava soc-realizma u SSSR-u

Italija- razvoj ideologije fašizma nakon I sva rata na

polju umetnosti je proizašao iz dva aspekta futurističkog pokreta pre I sv rata:

- veličanje mašine i kult rata- »Novecento Italiano« je italijanska avangarda,

stoji nasuprot futurizmu- racionalistička grupa koja teži reformi na osnovi

klasicističke arh – obnova volumena i plastičnih vrednosti

- grad Milano, Đovani Muzio na čelu pokreta- Muzio zastupa antifuturistički stav- brani klasičnu tradiciju, racionalizam 1923 – stamb zgrada, Milano, arh Muzio- najznačajni arh pokreta je Đuzepe Taranji 1927 – stamb zgrada, Komo 1932 – Casa del Fascista- MIAR – MovimentoItalianioperArchRazionale- racionalistički i intelekualistički pristup- akademska opozicija na čelu sa Pjaćentinijem

vodi polemiku sa mladim arhitektima- Piacentini, sa još nekoliko arh odanih fašizmu u

periodu do II sve rata izgradili su veliki broj objekata sa kolonadama, rimskim lukovima...

- fašizam na čelu sa Musolinijem smatra da ovaj stil nema potrebnu ideološku ikonografiju koja bi veličala političke ideje

- 1931 – uvodi se klasičan stil ali se on često pojednostavljuje i čak vulgarizuje

1942 – EUR, nova prestonica van RimaPalata Italijanske civilizacije

- postoji i grupa arh i kritičara koji su zastupali modernu arh misao

- Perisco, urednik časopisa »Casabella« smatra da je ispravna, racionalna i vredna arh po svojoj suštini antinacionalistička

- Gio Ponti – V trijenale 1933 – poziva grupu racionalista da učestvuje na trijenalu, a njihove stavove populariše u svom časopisu »Domus« (Ponti - zgrada Pirelli ,Milano, 1961)

- sve do kraja II sv rata modrna arh u Italiji je gušena od strane nesposobnih nazadnih arh

- otpori ovoj nadmenoj i neukoj arh koji se javljaju u krugovima pronicljive elite spasli su arh Italije koja se posle II sv rata vraća tokovima savremene arh misli i delanja

Nemačka- po dolasku na Nacista na vlast 1933 ugušena je

Moderna arh – zatvaranje Bauhausa- Treći Rajh želi stil koji će reprezentovati snagu i

moć nemačkog naroda- nacisti se oslanjaju na prusku tradiciju- filozofija Helega i arh Šinkela kao uzori- kult i kultura ''krvi i tla''

25

- zagovara se povratak zemlji- Darre je najznačajniji za tu anti-urbanu rasnu

ideologiju nacizma- razvija se narodno graditeljstvo po uzorima na

tradicionalno graditeljstvo- oživljava se stil starih zamkova partijske škole Ordensburgen- dekor u stilu pseudo-rokokoa, raskoš- neujednačenost i pluralizam stilova često je

dovodio do hibrida nekoliko nespojivih stilova 1936 – fabrika Heinkel, Herbert Rimpl

trem upravne zgrade - klasicizamradnička naselja – narodno graditeljstvoobjekti fabrike – funkcionalizam

stambena izgradnja- stil Vajmarske republike, Bauhausa i NO se

napušta u potpunosti- arh Paul Šulce-Naumburg kreira novi stil stamb

objekata – belo krečeno, kosi krovovi, izvesne ideje A&C-a, odbacuje se funkcionalizam i racionalizam modrne arh

- selo postaje idealna naseobina Arijevaca- kuća simbolizuje ideju ''krvi i tla'', ona je simbol

domovine, vezanosti za zemlju- ta nova »nemačka kuća« ipak nije dovoljno

reprezentativna za Treći Rajh- lični arh Hitlera Troost i Speer prilagođavaju

klasično nasleđe Šinkela u reprezentativni stil države Trećeg Rajha

Troost – ulepšavanje Minhena kao Partijskog sedišta

Speer – Stadion Zeppelinfeld, Nirnberg Speer – Novo sedište kancelara, Berlin Speer – »ledena katedrala«, Berlin

tribina sa zastavama, reflektorima za govore Speer – niz drugih javnih objekata- često oslanjanje na Šinkela ali se njegova

proporcionalnost i istančanost izvitoperava- romantični klasicizam se pretvara u sterilne

verzije toskanskog stila- aluzije na Piranezija i Bulea – grandioznost,

megalomanija, fantazmagorija, teatralnost, iluzionizam, monumentalizam...

SSSR 1931 – konkurs za zgradu Palate Sovjeta- sukob Nove Tradicije i Modernizma- radovi LC-a, Perea, Gropijusa, Pelciga- nagrađeni rad Jofana – stil soc-realizma- 1933 – u fazi razrade projekta Jofan sarađuje sa

Ščukom, projekat postaje još retoričniji- na vrhu je ogromna statua Lenjina- vo je otvorilo put nastajanju niza pseudo-

klasicističkih građevina- Nova Tradicija u SSSR-u nastaje kao rezultat

apstrakcije moderne estetike konstruktivizma i avangardizma koji nije u stanju da reprezentuje kulturu i umetnost širokih narodnih masa

- arh intelektualci iz redova avangardista ne mogu biti nosioci te kulture jer ''samo proleteri mogu stvarati proletersku kulturu''

- elitizam, modernizam, autizam, artizam...

- rehabilitacija predratnih akademika, oživljaj akademskog pristupa arh sa jasnim ciljem

- umetnici iz redova avangarde napuštaju SSSR i emigriraju na Zapad – Kandinski, Maljevič, El Lisicki, Mark Šagal...

Pozorište Moskva, arh Joltovski 1934 – stamb zgrade, arh Joltovski Lenjinova državna biblioteka, Ščuk- 1932 – apsolutna ideološka prevlast komunizma

zahvata i umetnost- Lunačarski – promoviše novu kulturu, veliča soc-

realizam, uzori arh SSSR-a je helenska antička kultura

40. ALVAR ALTO- u drugoj poll XIX veka u Finskoj prisutna dva

stila: romantični klasicizam i Gotic Revival- Alto poštuje klasiku – uticaj Šinkela- zanima se i za izvorno narodno graditeljstvo- uticaj dorskog senzibiliteta ali i Gunara Asplunda

– Švedska i romantično-klasicistički preporod- 1922 – Alto počinje samostalan rad- 1923-27 – prvi radovi u Ivaskili- uticaj Asplunda, dorski stil, primese lokalnog grad 2 doma civilne zaštite - Ivaskila i Seinajoki 1927 – Biblioteka u Vipuriju 1928 – zgrada Turun-Sanomata u Turku 1929 – sanatorijum Paimio 1935 – osniva preduzeće za proizvodnju

nameštaja ARTEK (supruga Aino) 1936 – privatna kuća Altovih, Munkiniemi 1937 – Finski paviljon za Sv Izložbu Pariz 1938 – vila Mairea 1939 – Finski paviljon za Sv Izložbu Njujork 1946 – Izložba Altovog nameštaja, Cirih 1947 – studentski paviljon Bejker, MIT Kembridž 1949-52 – Gradska većnica, Sainatsalo 1952-56 – Penzioni zavod, Helsinki 1956 – projekat višespratnog stambenog bloka

za Berlinsku izložbu 1955 –58 – Dom kulture, Helsinki 1957-59 – crkva u Imatri, Vuokseniska 1959-62 – Kulturni centar Volfsburg, Nemačka

41. CIAM I GRUPA 10CIAM – Congres International d' Arch ModerneCIRPAC– izvršni odbor, priprema tema kongresaComite International pour la Realisation des Problemes d' Arch ContemporaineI faza / 1928-33CIAM I – 1928, La Saraz, Švajcarska- povod - izložba Vajsenhof, Štutgart, 1927 - IS- početna faza najdogmatičnija i obeležena u

idejnom smislu nemačkim arhitektima i pokretom NO, Gropijus i LC u osnivanju

- ciljevi:1. utvrditi sadašnje probleme arh2. formulisati ideju moderne arh 3. proširiti ideju moderne arh u sve sfere života4. budno pratiti problematiku mod arh

CIAM II – 1929, Frankfurt na Majni- ustanovljena 3 organa:

26

1. kongres – glavni skup članova2. CIRPAC–radna grupa, na čelu E. Maj3. Radne grupe – posebni problemi i specijalisti- tema Egzistenzminimuma zagovara je NO a LC

zagovara temu »maison maximum«CIAM III – 1930, Brisel- tema optimalnih visina i razmaka između blokovaII faza / 1933-47CIAM IV – 1933, Atina- plovidba na brodu »Patris«, Atina - Marsej- dominantna ličnost je LC a tema urbanizam- sveobuhvat uporedna analiza 34 evr grada- doneta »Atinska povelja« (objavljena 1943 u

Francuskoj) – tema funkcionalni grad- 111 predloga za poboljšanje stanja u gradovima- 5 funkcionalnih zona grada:

1. stanovanje2. rad3. saobraćaj4. rekreacija5. kulturno-istorijska jezgra

- jedan tip stamb objekata – soliter, visoke zgrade, razmaknute, sa dosta zelenila, velike gustine stanovanja – »otvoreni grad«

CIAM V – 1937, Pariz- tema stanovanje i slobodno vreme- uloga istorije i okolineIII faza / 1947-56CIAM VI – 1947, Bridžvoter- napušta se sterilnost i apstrakcija funkcionalnog

grada- ide se ka zadovoljenju materijalnih, kulturnih i

emotivnih potreba čoveka- grupa MARS – priprema temaCIAM VII – 1949, BergamCIAM VIII – 1951, Hoddeston- ideje Gidiona i Ležera – reprezentativnost,

monumentalnost, emocija, oživljaj ideja Zitea- tema »srce grada«, tj gradski centarCIAM IX – 1954, Ex-an-Provans- pojava mlađih članova koji imaju realniji pristup

pokrenutoj temi »Habitat«- osporavaju se 4 funkc zone funkc grada - A&P Smitson, Aldo van Ajk, Bakema, Kandilis,

Vuds- simplifikaciji i tipizaciji (L.C., Gropijus, van

Esteren) suprotstavljaju identitet, kontekst...CIAM X – 1956, Dubrovnik- mlađi članovi nastavljaju razradu svojih ideja- dolazi do rascepa, konačno gašenje CIAM-a- osniva se Team ten - Tim 10- nastavljaju samostalni rad- XI Kongres, 1959, OterloTim 10A&P Smitson- Engleska sredinom 50-ih – brutalizam- reakcija na ideje L.C.-a i funkc grad- 4 funkc zone zamenjuju sa 4 kategorije grada:

ulica, kuća, opština, grad Golden Lane, stambeno naselje, 1952

tema megastrukture i niska stambena gradnja, do max 6 spratova

ključne reči - identitet, kontekst, zajednica Shema Haupstadt – poslovni kompleks

Economista, London Shema Mehringplatz, stambeni blok Robin Hood

Gardens, Londondve sheme - napuštaju temu magastruktureprelaze na lokalizovane enklave

Bakema- antifunkcionalista- sledi ipak ideje N.O. – kuće u nizu,

slobodnostojeći blokovi jednakih visina i na optimalnim rastojanjima

- uticaj holandskih racionalista – roterdamska škola

- tema i problem »susedstva« E. Maja plan Kennermerland, 1959 projekat za Tel Aviv, 1963

megastruktura inspirisana L.C.-ovim planom »Obus« za Alžir

Aldo van Ajk- razvoj »ambijentalnog oblika«- antropologija, proučavanje primitivnih kultura- bezvremenski aspekt građevinskih oblika- suština je istovetna i nepromenljiva- odnosi unutra/spolja i kuća/grad Dečji dom, Amsterdam

pojam »lavirintske jasnoće«niz međusobno spojenih zasvođenih jedinica

- kritika funkc grada, koji je uništio stil i ambijent- za tradicionalnost, autohtonost izražavanjaWoods- ideje stabla i tkanja konkursni rad za Frankfurt - Remerberg, »grad u

malom«, 1963 Slobodni univerzitet, Berlin, 1973 – realizovana

ideja »Tkanja« i date šeme

42. NOVI BRUTALIZAM- Engleska, period nakon II svetskog rata- arh socijalnog karaktera, posleratna obnova,

antimonumentalizam, uzor Lečvort – vrt grad50-ih pojava pokreta Novi Brutalizam

Alison&Piter Smitson- protiv jeftinog populizma, narodskog detaljiranja u

stilu A&C i Morisa- to je vrsta neopaladijanizma, humanizma- Žan Dibife – slikar antiumetnost, Art Brut- tokom 50-ih niz ostavrenja u duhu neobrutalizma: projekat za školu, Hunstenton, 1949-54r katedrala u Koventriju, 1951 naselje Golden Lejn, London, 1952 dogradnja Šefidskog univerziteta, 1953 2 izložbe brutalista, 1953 i 1956 »kuća budućnosti« izložba »Idealni dom«

za radničku klasu i potrošačko društvoideali građanske klaseuzdignut autoput na stubovimamehanicistički i kontruktivistički prilaz

mala kuća u Sohounormativan, antiestetičan stilopeka, grubo izvedeni interijeripojava seoskih naselja – Smitsonovi, Stirling

Džejms Stirling

27

- preuzima ideje Novog brutalizma- utilitaristička arh – povratak na stil u Engleskoj s

kraja XIX veka – opeka- uticaj L.C.-a, kuća Žaul, regionalizam,

monumentalizam- populizam u pristupu, ali i formalističke težnje –

razni uticaji, de Stajl, Mis, L.C.- tradicija opeke i stakla preuzeta sa ind objekata u

Engleskoj, period ind revolucije- saradnja sa arh Gowan-om konkurs – Šefildski univerzitet, 1953 stambeni kompleks, Ričmond, 1955-58 projekat Studentskih domova,Kembridž,1959 Tehnički fakultet u Leicesteru, 1964 Studentski dom Univerziteta St Andrews,

Škotska, 1964-69 Istorijski fakultet u Kembridžu, 1968 Studentski dom, Oksford, 1966-71 Galerija u Štutgartu, 1977-83

43. METABOLIZAMJapan, krajem 50-ih godina slično idejama Arhigrama u Engleskoj oslanjanje na ideje B Fulera problem ''demografske eksplozije'' teritorijalna ograničenost Japana ostrvske zemljepredlozi tzv. ''priključnih'' megastrukturarast, povećanja, promene, prilagođavanja... Kurokawatornjevima sa montažnim jedinicama, kapsulama koje se pričvršćuju za središnju noseću konstrukc promenljivost, zamene, dodavanja ili oduzimanja pojedinih delova teorija metaboličkih ciklusa ili regenerativnih stepena tri osnovna oblika menjanja: obnavljanje, rast i transformaciju Nagakin toranj – samački hotel, Tokio, 1971 Nacionalni muzej Etnologije, Osaka, 1977 Sony Tower, Osaka, 1976Kikutake Projekat »Marine City«-a, 1958 Sky House, 1958, realizovan Hotel Tokoen, Banja Kaike, 1963-64 EXPO ‘ 70 – ‘’kula-simbol’’, Osaka, 1970Maki i Otaka projekt Shinjuku 3 različita oblika jasne organizacije: kompoziciona forma, megaforma i grupna forma Arato Isozaki »Kosmički grad«, 1960 »Grozdovi u vazduhu«, 1963 sistem montažno-demontažnih elemenata koji se konzolno kače na fiksne nosače – jezgra oslanjao na tradiciju japanske pagode i njene ''grozdaste'' konzolne konstrukcije“Novi talas” - Arato Isozaki Fukuoka Mutual Bank, Japan, 1968 Fukuoka Sogo Bank, 1968-71 Fukuoka zgrada, 1972-75 Nagamsami Home Bank, 1971 Fujimi Country Clubhouse, 1972-74 Pokrajinski muzej u Gunmi, Takasaki, 1974 Centralna Biblioteka u Kita, 1972-75 Cukoba centar, 1980-83

Muzej savremene umetnosti, LA, 1984Kenzo Tange projekat za Tokijski zaliv

u saradnji sa Metabolist team-om tipičan za metabolističku filozofiju urbanog planiranja - rast, promena, (pod)ciklusi, stupnjevi... omogućen nesmetan rast gradasvakih pet godina mogu dodati novi segmenti a da se pritom ne poremeti već izgrađeno Olimpijski centar uTokiju, 1964 Spomenik mira u Hirošimi, 1955 Gradska većnica, Shimizu, 1952-54 Gradska većnica, Tokio, 1952-54 Prefektura u Kagavi, 1955-58 Gradska većnica u Kurashikiju Yamanashi Pres centar, Konju, 1967 Tematski paviljon, EXPO 70, Osaka

44. LUJ KAN- snažan individualista, spoj elemenata antiteze u

koegsistentne celine- stabilnost, simetrija – klasičnost- primena naprednih tehnoloških sredstava ali

pritom prevazilazi strogost funkcionalizma- stereometrija je racionalizovana ali i spoljnom

izrazu – monumentalizacija- uzori – Piranezi i LekoldeBozar- ekonomsko-politička kriza u Evropi 30-ih godina

– dolazak više značajnih stvaralaca u arh u Ameriku i širenje njihovih uticaja

- New Deal – Ruzvelt, privlačnost SAD-a- Ideje NO prenete u SAD – prilagođavanje,

antimonumentalnost, upotreba domaćih materijala, serijska ind proizvodnja, tipizacija, standardizacija – teme koje su se dobro uklapale u tadašnje tokove razvoja tehnike i tehnologije u SAD-u

- Gropijus – Visoka škola za dizajn, Harvard- Mis van der Roe – IIT, Ilinois, Čikago- George Howe – AF na Jejlu- 1945 po završetku II svetskog rata – Amerika se

razvija, pobednik u ratu, bez materijalnih razaranja, intelekt elita iz Evrope

- orjentacija Nju Dila ustupa mesto potrebi za monumentalnošću – Amerika, svetska sila

- Hou i Kan smatraju da je Nju Dil doprineo opadanju kulture, zalažu se za monumentalizam – ideje Gidiona

- funkcionalistički, tehnokratski i ekonomični prisup se potiskuje zarad monumentalnosti

- početkom 50-ih Kan će se više baviti oživljavanjem oblikovnih sistema iz prošlosti, vraćanje na tradiciju, istoricizam

Objekti Umetnička galerija u Jejlu, 1954

prikrivena kontrukcija zarad monumentalnosti spoljašnjostisimetrija takođe skrivena, čvrstoća opekefunkcionalno – služeni / služeći prostorispoljna obrada pre nego konstr artikuliše obj

Trenton Jewish Community Center, 1954 Trenton, kupalište, 1956

28

projekat Gradske većnice, Filadelfija, sa En Tyng, 1952-57 – uticaj Fulera i geodez konst

Richards Laboratories, Pensilvanija, 1957-64 Istraživački centar La Jola, Kalifornija, Salkove

laboratorije, 1959-65 Prva Unitaristička crkva, Ročester, NY, 1964 Indijski Institut za menadžment, Ahmedabad projekat za Islamabad Zgrada narodne skupštine, Daka, Bangladeš,

1965-74 Biblioteka 1965-72

Muzeji Kimbell Art Museum, Texas, 1966-72 Centar za Umetnosti, Jejl Venecija, Kongresni centar

urbanizam Plan središta Filadelfije, 1956 Predlog »doka« - uticaj Piranezija,

megastrukturalizam, gubi se ljudska mera

45. KASNI MODERNIZAM- razvijaju osnovne postavke modrnizma ali u

mnogo kompleksnijem vidu, upotrebom obogaćenog arh rečnika

- već krajem 50-ih i početkom 60-ih dolazi do uporednog toka ova dva donekle i suprotstavljena pravca savremene arh

- kasno-moderna ili neo-moderna ima kao osnovna obeležja sledeće:- geometrijski sklopovi- naglašena svetlost pa i belina- prostorna dinamika- funkcija – i dalje naglašena- dramatična artikulacija- konstrukcija, moderni materijali i tehnika i

tehnologija svih vrsta i dalje se obilato koriste (kao i u modernoj)

- već ranih 60-ih godina niz alternativ arh pravaca:- Novi brutalizam – A&P Smitson, Stirling- Tim 10 – Bakema, Vuds, Aldo van Ajk- Arhigram – P Kuk, R Heron, J Fridmen- Metabolizam – Kurokava, Kikutake, »Novi

talas« – Isozaki, Kenzo Tange...- High-tech arhitektura- Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija,

rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala - nerđajući čelik, emajl, Al...)

Filip Džonson staklena kuća, New Canaan, 1949 – Mis Kule Penzoil, 1975 – uticaj Misa-Sigram

Richard Meier Muzej primenjene umetnosti, Frankfurt, 1979-84 Ateneum, New Harmony, Indiana, 1980 Smith House Daglass House

Džejms Stirling Galerija u Štutgartu, 1977-83 Proširenje Tate Galery, London

46. DRUGI MODERNIZAM POST-MODERNIZAM

- ranih 70-ih godina

- nastaje usled promenjenih političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih procesa

- Jezik PostModerne arh,Dženks, I izdanje '77- slobodniji način izražavanja, bogatiji jezik- otvorenost prema istoriji, nasleđu...- pitanja kontinuiteta, konteksta, duha mesta- zasnovana umnogome na kritici izvesnih odlika

moderne arh toga vremena:- dogmatizam- funkcionalistički formalizam- radikalizam u oslanjanju na teh sredstva- napuštanje ciljeva ''herojske moderne''- masovna proizvodnja sterilnih modela- odsustvo smisla za kontekst i nasleđe

- neke od ključnih postavki post-moderne:- slobodniji odnos prema funkciji- istorijske reference – ne istoricizam- prisustvo klasicizma – bez kanoničnih

oblika, reiterpretiranje, uzori- kontekst – regionalnost umesto

internacionalnosti- semiotika – značenje arh forme- simbolizam – arh kao simbol- komunikacija – jezik slikovan, dvostruko

kodiranje – delimično moderan, delimično uz prisustvo nekih novina

- pluralistički pristup – uključivanje a ne iskuljučivanje, istovremena prisutnost više različitih izvora i uzora

- populistički pristur – popularnost, opštenje sa svima kojima je arh upućena

Majkl Grejvs Kuća Crooks, 1976 Kulturni centar, 1977 Adam zgrada, Portland, Oregon, 1980-82 zgrada »Humana«, Kentaki, 1982 Javna biblioteka, Kalifornija, 1983Robert Venturi Kuća Pirson, Česnat Hil, Pensilvanija, 1957 Projekat kuće na plaži, 1959 Zgrada sedišta Udruženja medicinskih

sestara za kućnu negu, Nort Pen, 1960 Stambena kuća, Česnat Hil,

Pensilvanija,1962 Guild House, Filadelfija, 1960-63 Lieb House, Long Bič Ajlend, 1966-69 Brant House, Konektikat, 1971-73 Trubeck&Wislocki Houses, Masačusets,

1970Charles Moore Piazza d' Italia, Nju Orleans, 1976-79Aldo van Ajk Dečji dom, Amsterdam, 1975-77 Izložbeni paviljon u Arnheimu, 1966Ricardo Bofill Les Arcades du Lac, 1974-80 Blok Abraxas, Marne la Vallee, 1979-83Aldo Rosi Stambeni blok u Milanu, 1963-73 Gradska skupština, Trst, 1973 Projekat groblja u Modeni, 1971 Teatro del Mondo, 1979

29

Otto Frei EXPO ' 60 Hamburg, - šatori Nemački paviljon Sv izložbi 1967, Montreal Krov stadiona za OI Minhen, 1972Ungers Muzej arhitekture, Frankfurt, 1984Rob i Leon Krier Bela kuća, berlin, 1977-80 Royal Mint Skver, London, 1974

47. SLICK-TECH ARHITEKTURA- Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija,

rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala - nerđajući čelik, emajl, Al...)

- karakteristična za kasnu modernu- predstavnici ove veoma savremene linije su:

Renzo Piano Muzej u Hjustonu, Teksas, 1981

Richard Rogers Lloyd's, London, ''hram biznisa''

zajedno Centar Žorž Pompidu, Bobur, Pariz, 1977

Norman Foster Willis Faber & Dumas, Ipswich, 1971-75 Zgrada Renoa, Engleska, 1982-83 Banka u Hong-Kongu, 1986 Šangajska banka, 1985 Aerodrom, Engleska, 1986 Centar za vizuelne umetnosti, Norvič

Hans Hollein Retti Candle Shop, Beč, 1965 Juvelirska radnja, Beč, 1974 Muzej moderne umetn, Menhengladbah '83

James Stirling Olivetti Traning School, Engleska, 1969-72

Pei Poslovna kula, Masačusets, 1968-73 Staklena piramida u Luvru, Pariz Muzej rokenrola, Klivlend, USA

Cesar Peli Pacific Design Center, LA, 1975

Moshe Safdie Habitat, Sv Izložba Montreal, 1967

Richard Meier Muzej primenjene umetnosti, Frankfurt, 1979-84 Ateneum, New Harmony, Indiana, 1980 Smith House Daglass House48. HIGH-TECH ARHITEKTURABakminster Fuller Dymaxion House, 1927 Dymaxion World Geodezijska kupola nad Menhetnom, NYArhigram Jona Fridmen - »Spacijalni grad«, 1961 Denis Krompton »Kompjuterski grad«, 1964 Ron Heron - »Hodajući grad«, 1964 Piter Kuk - »Plug-in City« »Utikački grad« ’65 Piter Kuk – Kula za Montrealsku izložbu, ‘67 »Instant grad« - Arhigram, 1969 Zgrada za zabave, Monte Carlo, 1969METABOLISTIKurokava, Kikutake, Isozaki, Tange...Jan Nouvel

Arapski Institut, Pariz, 1985Renzo PianoRichard RogersNorman Foster

49. DEKONSTRUKTIVIZAM- preteče El Lisicki, Meljnikov, Rodčenko, braća

Vesnin- konstruktivizam preteča dekonstruktivizma- svako delo u sebi sadrži dekonstrukciju- razvio ju je franc filozof Žak Derida 60-ih- ideje se prenose i na teoriju arhitekture- odbacuje se nauka, nepojmljive stvari su i

najvažnije, čulna spoznaja a ne racionalna- 1988 – promocija dekonstrukcije u arh- Čumi i Ajzenman se pozivaju na Deridu- Metodi – primena 4 osnovna principa:1. sudarajući uglovi u horizontalnom planu2. sudarajući uglovi u vetikalnom planu3. sudarajući geometrijski sistemi4. »slučajni metodi«Frank O' Gehry »Anti-kuća«, Santa Monika, Calif, 1978-79 Low School, LA, 1981 California Aerospace Museum, LA, 1982-84 Fish Restaurant, Japan, 1984 Kancelarije, MerilendZaha Hadid The Peak Club, Hong-Kong, 1983 Poslovna zgrada, Berlin, 1985Bernard Tscumi Park la Vilette, Pariz, 1983Peter Eisenman Frank House, Konektikat, 1972 Fridrihštat, kraj Berlinskog zida, 1982Daniel Libeskind City Edge Competision, Berlin, 1987

50. KRITIČKI REGIONALIZAM- nije stil već kritička kategorija sa izvesnim

zajedničkim odlikama- stavovi i principi:1. kritički odnos prema modernizaciji2. uklapanje objekta u fizičke granice mesta,

izbegavanje slobodnostojećih objekata3. tektonsko – oblikovno ispred scenografskog4. regionalizam – naglašavanje specifikuma

postojećeg prostora – topografija, klima, svetlo, lokalni građevinski materijali...

5. sem vizuelnog naglašava se i taktilno, osećajno – tolpta, vlažnost, strujanja vazduha, mirisi, zvuci...

6. reinterpretacija elemenata reionalnog bez kič pristupa, korišćenje savremene prakse, novih tehnika i tehnologija

7. razbija se kulturni model satelita potčinjenih velikim centrima, razvoj lokalnih kultura

Danska – Jorn Utzon Sidnejska opera, Australija, 1957 crkva u Kopenhagenu, 1976Katalonija – Coderach (Koderah) Stambeni blok ISM-a, Barselona, 1951 Casa Catasus, Sitges, 1956Ricardo Bofill

30

Calle Nicaragua, apartmani, 1964 Kompleks Xanadu, Calpe, 1967 Kompleks Walden 7, Barselona, 1970-75Portugalija – Alvar Siza Vieira Bazen u Quinta de Conceicao, 1958-65 Kuća Beires, 1973-76 Zgrada stamb udruženja u Portu, 1973-77 Ekspozitura banke Pinto, 1974Meksiko – Luis Barragan Kuća sa ateljeom, 1947 Spomenik Satelite City Towers, 1957SAD (Kalifornija) – Neutra, Šindler Japan – Todao Ando Kuća Koshino, Osaka, 1981Italija – Mario Botta kuća u Riva san Vitale 1972-73 projekat - Centro Direzionale, Peruđa, Predlog - Železnička stanica, Cirih, 1978Carlo Scarpa Umetnička galerija, Venecija, 1961-63Švajcarska – Atelje 5 – Sartoris, Tami, Carloni Zgrada kantonalne biblioteke, Lugano, '40 TamiGrčka – Aris Konstantinidis Kuća Eleusis, 1938 Vrtna izložba Kifissia, 1940 Niz jeftinih stambenih šema i hotela za

nacionalnu turističku organizaciju Xenia, 1956-66Pikionis Park na brdu Filopapus, Atina, 1957Antonakakis, Dimitris i Susana Stanovi u ulici Benaki, Atina, 1975

31