Istorija pisma
Pismo je sredstvo prostorne i vremenske komunikacije. U irem
smislu to je svaki sistem vidljivih oblika (crtea, slika, simbola,
znakova i njihovih kombinacija) namerno proizvedenih u svrhu
memorisanja i obavetavanja; u uem smislu sistem znakova koji
predstavljaju odreene elemente govornog jezika: pojedine rei,
slogove ili glasove.
Formalno, pismo je skup dogovorenih znakova dovoljnih za pisanje
nekog jezikaU toku razvitka pismo je prolo kroz 3 faze :a)
piktografsko (slikovno)b) ideografsko (pojmovno)c) fonetsko
(glasovno)
Pretea pisma je komunikacija pomou predmeta - sloeno kamenje,
prelomljene granice, strelice i slino. Poznato je i uslovno pismo
quipu junoamerikih Indijanaca Inka: o glavni konopi objeeni su
konopii s vorovima u bojama; raspored vorova i boje kazuju odreenu
poruku.Slikovno pismo nastaje kada sliice dostignu odreeni stepen
stilizacije, i kada se takav slikovni pojam dogovorno poinje
dosledno upotrebljavati uvek za isti pojam. Ve se u praistoriji
peinski ovek koristio takvim oblikom komunikacije. Zatim se
razliite sliice dovode u uzajamni odnos i stvaraju asocijaciju.
Takav poetak slikovnog pisma i pisma uopte zovemo piktografija.
PIKTOGRAFSKO PISMO (slikovno pismo)
Predstavlja najstariji nain na koji su ljudi pokuali da pomou
crtea zabelee svoje misli. Izraz dolazi od latinske rei PICTUS
crtan i grke GRAFO pie.Ovi znaci (piktogrami) oznaavaju upravo ono
to crte predstavlja i nisu vezani za specifini glasovni sklop rei u
pojedinom jeziku. ine osnovu pisma kod starih Egipana, Kriana,
Sumera, Kineza i Maja, ali se u izvesnim prilikama koriste i danas
(na primer u saobraajnim znacima).
IDEOGRAFSKO (pojmovno) PISMO
Obogaivanjem sadraja jezika, trae se znaci koji, po dogovoru,
oznaavaju apstraktne pojmove, koje je nemogue doslovno crteom
izraziti.Ideogrami (izraz dolazi od grke rei idea ideja, predstava,
pojam) su ematiziraniji oblici slikovnog predstavljanja koji
postaju nosioci pojedinih rei i pojmova koji se mogu dovoditi u
odnose i stvarati asocijacije na apstraktne, afektivne i relacione
pojmove. Tako se, na primer, kod kineskog pisma ideogram "hao" koji
oznaava "dobro" i "ljubav" gradi udruivanjem sliica majke i deteta;
"pevati" je sloen od ideograma ptice i usta, a dve ene = svaa.Ovo
su u poetku znaci koji se po spoljanjem izgledu ne razlikuju od
piktograma, ali im je promenjen smisao. Kasnije od slike
uproavanjem postaju apstraktni grafiki znaci koji imaju znaenje
odreenih pojmova.
Savremeni ideogrami
FONETSKO (GLASOVNO) PISMO
Najsavreniji oblik pisma. Znak (fonogram) oznaava glas. Mnotvo
znakova kod ideografskog pisma, zamenjena malim brojem znakova za
glasove. Fonetsko pismo je vezano za odreeni jezik.
EGIPATSKA PISMA
Uz mesopotamska spadaju u prva pisma uopte.a)
HijeroglifiNajstarije egipatsko pismo. Nastalo u IV milenijumu pre
n.e. Naziv mu dali Grci prema reima ieros ( HIJEROS) svet,
sveteniki, boanstven i (GLIFO) urezan, ugraviran (u kamenu). Po
obliku spada u piktografsko pismo ali vremenom dobijalo odlike i
ideograma i fonograma.Postojalo oko 3000 znakova ali su oko 500
najee upotrebljavana.b) Hijeratsko (sveteniko) pismoNastalo u treem
milenijumu uproavanjem hijeroglifa u toku pisanja trskom po
papirusu, imalo oko 600 znakova. Knjiga na papirusu imala je oblik
svitka (rot ula ).c) Demotsko (narodno) pismoNastalo oko 700 g. p.
n. e. u Severnom Egiptu uproavanjem hijeratskog pisma. Sluilo je za
svakodnevnu upotrebu. Egipatska pisma deifrovao je francuski naunik
Fransoa ampolion (Franqois Champollion) oko 1822. godine.
PISMO U MESOPOTAMIJI
Sumersko pismo nastalo je u drugoj polovini IV milenijuna pre n.
e. Pisalo se na kamenu a po obliku je bilo slikovno, slino
hijeroglifima. Kasnije kamen biva zamenjen tablicama od meke gline
u koje su ovi znaci beleeni uz pomo prizmatinog tapia. On je u
glini ostavljao trouglasto udubljenje slino klinu, pa je zbog toga
ovo pismo kasnije nazvano KLINASTIM. Oblici postaju apstraktni i
gubi se prepoznatljivost prvobitnih slika.Njime su jo pisali
Vavilonci, Asirci, a poslednji su bili Persijanci.Klinasto pismo je
prvi deifravao poetkom XIX veka Nemac Georg Grotefend.
FENIANSKO PISMO
Prvo fonetsko pismo. Nastalo oko 1400 god. pre n. e. uproavanjem
hijeratskih znakova. Uzeli su 22 znaka, koliko je bilo glasova
(konsonata) u njihovom jeziku i svakome pridali znaenje samo prvoga
glasa te rei. Znaci su imali geometrijske forme i gravirani su
otrim instrumentom, pa su im sve linije iste debljine.
GRKO PISMO
Grci preuzimaju pismo od Feniana, prilagoavaju ga svom jeziku, i
olakavaju pisanje uvoenjem oznaka i za samoglasnike koje Feniani
nisu poznavali.Ovaj se proces zavrio od IX do VII veka p. n. e. U
poetku piu bustrofedonom , tj. u oba pravca (kao kad se ore
njiva).Od V veka zadravaju samo smer od leve ka desnoj strani, koji
kasnije nasleuju i svi evropski narodi.Grki alfabet je imao 24
znaka. Geometrizacija je jo doslednija nego kod Feniana, ali su
linije i dalje iste debljine.U II veku pre nae ere poinje da se kao
podloga za pisanje koristi tavljena koa nazvana pergament prema
gradu Pergamonu u Maloj Aziji. Ovaj se materijal zadrao u Evropi
sve do poetka upotrebe hartije (XII XV v.) .
RIMSKO PISMO
Rimljani prihvataju posredstvom Etruraca grko pismo. Postepeno
usavravaju oblike slova koji oko I v. n. e. dostiu savrenstvo u
rimskoj klesanoj kapitali.Ovo su ve konano formirana velika
(verzalna) slova latinice. Sva slova su konstituisana iz kvadrata,
kruga i trougla, i imaju istu visinu.Razlikuju se debljine osnovnih
i spojnih crta. Linije se zavravaju zaobljenim produecima serfima.
Ovo se pismo koristilo za natpise na kamenu.Oko I veka umesto
dotadanje rotule, javlja se nov oblik knjige od pergamenta kodeks.
To je oblik sadanje knige. Za svakodnevne beleke koristi se diptih,
dve daice ispupenih rubova, premazane tankim slojem voska i spojene
meusobno arkicama ili alkama. Po prethodno nagaravljenom vosku
pisalo se stilusom, metalnim instrumentom zailjenim s jedne a
zaobljenim s druge strane (za pisanje i brisanje napisanog).
KVADRATIKA je knjino pismo, proporcija izvedenih od kvadrata.
Razlikuje se od klesane kapitale u detaljima. Ove razlike nastaju
zbog upotrebe razliitog sredstva za pisanje (dleto kod kapitale,
zarezana trska kalamis, kod kvadratike) upotrebljavala se od II doV
veka.
RUSTIKA (rustika bukvalno znai prosto, grubo). Po osnovnoj
konstrukciji slina kvadratici, ali uih proporcija (ekonominije) i
drugaijeg ugla pod kojim se dri trska. Zbog toga su vertikale tanke
a serifi jako zadebljani. Bila je u upotrebi od II do VI veka.
STARIJI RIMSKI KURZIVPismo za svakodnevnu upotrebu i brzo
pisanje na ploicama premazanim voskom. U brzinii uglavnom bivaju
zamenjeni oblinama, linije su iste debljine (zbog stilusa) a oblici
slova nisu onako doterani i iste visine kao kod knjinog pisma.
UNCIJALAini sintezu kvadratike i starijeg kurziva. iroko i lepo
knjino pismo kao kvadratika, alii zaobljenjih crta kao kod kurziva.
Time ini prelaz prema oblicima malih slova. Nastala u vreme
propadanja rimske drave i jaanja hrianstva ( III VIII v.).Na
prelazu iz starog u srednji vek, ptije pero zamenjuje kalamis.
Elastinije je i omoguuje pisanje sitnijih slova.Mlai rimski kurziv
( IV v. )Kao i stariji, pismo za brzo pisanje. Razlikuje se od ovog
po formiranim uzlaznim i silaznim potezima. To su prva minuskulna
(mala) slova u istoriji.
Rimska uncijala
Poluuncijala (V do VIIIv.)Slina unicijali, samo, pod utiicajem
mlaeg kurziva formira ulazne i izlazne poteze. To je prvo
minuskulno knjino pismo. Pisalo se ptijim perom na pergamentu.
SREDNJOVEKOVNA PISMA
U ranom srednjem veku u Zapadnoj Evropi formira se itav niz
pisama koja zovemo jedinim imenom nacionalna pisma. Veina ih je
nastala od mlaeg rimskog kurziva pa su bila runa ii neitka.
Izuzetak su bila irsko i anglosaksonsko pismo, koja su nastala od
poluuncijale.Za vreme Karla Velikog (742 814) oko 780. g stvara se
na osnovu poluuncijale novo pismo karolinka minuskula koje je bilo
tako savrenih oblika i dobre itljivosti da se do danas zadralo kao
oblik malih slova latinice. Stvaranje ovog pisma se prema legendi
pripisuje engleskom sveteniku Alkuinu od Jorka.Od XIII veka oblici
karolinke minuskule postepeno bivaju sve ui i od oblina nastaju
prelomljene uglaste forme. Tako nastaje gotica. U gotici dominiraju
vertikale, okrugline su zamenjene kosim izlomljenim linijama, a
horizontale ne postoje.
SLOVENSKA PISMA
a) Glagoljica
Prvo slovensko pismo, stvorio ga na osnovu grkog kurzivnog pisma
irilo s bratom Metodijem 855. godine. Imala 40 znakova. Ubrzo je
prihvaena u svim slovenskim zemljama. Kada se poetkom X veka javila
irilica, ona brzo potiskuje glagoljicu.Iz svih slovenskih zemalja,
izuzev eke i Moravske gde je ve krajem IX v. glagoljica zamenjena
latinicom i Hrvatske gde se glagoljica dugo zadrala kao nacionalno
pismo.Prvobitna irilova glagoljica bila je obla (stvorena od
kurziva). U Hrvatskoj od XII veka dobija uglaste oblike i postaje
ua, a kontrast izmeu osnovnih i spojnih crta se poveava. Ovom
uglastom glagoljicom slagane su i prve hrvatske tampane knjige
(Misal iz 1483.g.).
b) irilica
Pretpostavlja se da je nastala u Bugarskoj oko 900. godine. 24
znaka uzeta su iz grkog unicijalnog pisma, a ostali uglavnom iz
glagoljice. Zbog svoje vee grafike lepote i itljivosti potisla je
ubrzo glaloljicu. Svi do XVIII veka upotrebljavala se i u Rumuniji.
Najstarija sauvana srpska rukopisna knjiga pisana irilicom je
Miroslavljevo jevanelje (kraj XII v.), a prva tampana knjiga
irilicom na Balkanu Oktoih Osmoglasnik. tampanje ove knjige dovreno
je 4. Januara 1494. godine u tampariji ura Crnojevia u Obodu kraj
Cetinja, kojom je rukovodio jeromonah Makarije. Knjiga je ukraena i
ilustrovana drvorezima. Ova staroslovenska irilica zamenjena je
poetkom XVIIIveka u Rusiji za vreme Petra Velikog graanskom
irilicom. Cilj ove reforme Petra Velikog bio je da se stari oblici
irilice saobraze savremenim evropskim oblicima latininog pisma.
Konanu reformu srpske irilice izvrio je Vuk Karadi 1818. God. (On
je izostavio iz ruske azbuke 7 znakova: i, ju, u, a uveo nove znake
: , , lj, nj, j i d). Vukova irilica je zvanino priznata rek 1868.
godine. Ona predstavlja danas najdoslednije sprovedene fonetsko
pismo na svetu.Makedonska irilica je dobila svoj konaan oblik 1945.
Ona se od Vukove irilice razlikuje samo po tome to je zamenjeno sa
g, sa k a za glas dz koji postoji u makedonskom, uzet je znak
S.
Osnov savremene latinice humanistika
U doba Renesanse (u XV veku ) u Italiji odbaena je gotika
tradicija, a kao uzor je postavljeno vraanje na antike oblike
umetnosti.Slino postupaju i knjievnici, prouavaoci antikog
kulturnog naslea, koji su se zvali humanisti. Oni odbacuju goticu i
uzore za novo pismo trae u antikim rukopisima. Ne zmajui da je
veina antikih rukopisa za vreme Karla Velikog prepisana pismom iz
tog vremena karolinkom minuskulom, oni prihvataju uz vrlo male
izmene ovo srednjevekovno pismo davi mu naziv humanistika
minuskula. Kada se sredinom XV veka javljaju prve tamparije u
Italiji u njima se, za razliku od Nemake, gde dominira gotica, za
uzor prvih tipografskih slova uzima humanistika minuskula. Mislei
da ova slova potiu iz antikog vremena daju im naziv antikva koji se
i do danas zadrao
