Historijski razvoj operativnih sistema

Smjena generacija hardvera povezana je novim dostignuima u oblasti proizvodnje elektronskih komponeneti: elektronske lampe zamenjene su tanzistorima, a oni integralnim kolima sve veih gustina pakovanja. Svaka nova generacija donosila je znaajno pojeftinjenje, smanjenje dimenzija, potronje elektrine energije i koliine toplote koju je raunar razvijao pri radu. S druge strane, sa svakom novom generacijom znaajno su poveavani brzina rada i kapacitet memorije.

Smjena generacija operativnih sistema nastapila je uvoenjem sutinski novih koncepata u upravljanju raunarskim resursima. Tako razlikujemo sledee generacije operativnih sistema.

Nulta generacija 40-tih godina

Nije bilo OS. Korisnici su morali da piu programe neposredno na mainskom jeziku, a sve ono to danas obavljaju operativni sistemi korisnici su morali sami da isprogramiraju.

Prva generacija 50-tih godina

Cilj OS bio je ubrzanje i pojednostavljivanje prelaska sa zadatka na zadatak. Ranije se puno mainskog vremena troilo na pauze izmeu zavretka rada jednog

zadatka i prelaska na sledei. U ovom periodu se pojavljuje poetak paketne obrade (organizacije rada u kojoj su se zasebni poslovi objedinjavali u grupe ili pakete). Posao koji bi zapoinjao rad raspolagao je svim resursima raunara. Po zavretku posla (bilo normalnog, bilo havarijskog) upravljanje resursima predavalo se OS koji je istio mainu od prethodnog zadatka i omoguavao unoenje i putanje u rad sledeeg posla. Pored paketne obrade podataka za OS prve generacije karakterisitino je da su posedovali standarne rutine za kontrolu ulaza i izlaza podataka i jednostavan jezik za opis zadataka korisnika.

Druga generacija poetkom 60-tih godina

Karakteriu je sistemi viekorisnikog tipa sa multiprogramiranjem i prvi sistemi sa multiprocesiranjem. U multiprogramskim sistemima vie korisnikih programa istovremeno se nalazi u OM, a CP brzo prelazi sa zadatka na zadatak. Multiprocesiranje podrazumeva da jedan raunarski sistem raspolae sa vie CP to znaajno uveava mo tog raunara.

Pojavljuju se metodi koji obezbeuju nezavisnost programiranja od spoljanjih ureaja (to je korieno npr. kod sistema sa vie jedinica magnetskih traka). Razvijeni su sistemi sa razdeljenim vremenom u kojima se radilo sa udaljenih terminala. Pojavio se takoe i reim dijaloga ili interaktivni reim koji je poveao efikasnost procesa razrade i testiranja programa. Pojavili su se prvi sistemi u realnom vremenu za upravljanje tehnolokim procesima, na primer, u preduzeima za preradu nafte . Bili su izgraeni vojni sistemi koji su obezbeivali stalnu kontrolu vie hiljada punktova za zatitu od vazdunih napada. Osnovna karakteristika ovih sistema bila je da obezbeuju brzu reakciju.

Moemo zakljuiti da su sa drugom generacijom OS postavljene osnove savremenih operativnih sistema.

Trea generacija od sredine 60-tih do sredine 70-tih

Pojavom sistema IBM/360 1964. godine maine opte namjene dole su u centar panje. To su bili veliki i, po pravilu, neefikasni raunarski sistemi, ali sposobni da rjeavaju iroku klasu problema i da rade u vie razliitih reima. Za konkretne aplikacije nisu bile neophodne sve mogunosti sistema, to je inilo da firme uzalud plaaju dopunske rashode.

Viereimski sistemi podravali su paketnu obradu, rad u razdeljenom vremenu, rad u realnom vremenu i bili su glomazni i skupi. Budui da ranije nije bilo ovakvih sistema, mnogi su projektovni sa znaajnim zakanjenjem. Pojavio se jezik za upravljanje zadacima koji je predstavljao velik korak napred i za mnoge korisnike bio vrlo bitan, ali i teak za uenje. Kao reakcija na ovakvu koncepciju OS pojavili su se jednostavniji i efikasniji OS kakvi se i danas koriste.

etvrta generacija od sredine 70-tih nadalje

Ovu generaciju karakteriu mree raunara i on-line obrada. Omoguen je pristup teritorijalno udaljenim raunarima. S druge strane, pojava mikroprocesora dovela je do pojave personalnih raunara. Jedan od vanih problema koji su donele raunarske mree je zatita informacija. Sigurnost informacija poveavana je ifrovanjem. Uveden je koncept virtualne maine koja ne vodi rauna o fizikim detaljima. To je funkcionalni ekvivalent kompjutera izgraen na njegovom OS. Zbog sve masovnije primene raunara, od savremnih OS zahteva se da budu udobni za korienje i orijentisan na nepripremljenog korisnika.

Paralelno s razvijanjem korisnikog softvera, razvija se i korisniki interfejs programa, to jest korisnko okruenje. Na taj nain se osobama koje raunarski sistem i same programe ne poznaju detaljno, omoguava da te programe uspeno koriste.

Dugo vremena radnim okruenjem preovladavao je CLI(Command Line Interface) koga je karakterisao unos podataka sa komandne linije(npr. u DOS-u)

Iako vrlo efikasan i brz nije bio primamaljiv za rad niti lagan za uiti iroj populaciji. Danas je takoe u primjeni, preteno kod raunarskih profesionalaca.

Poetkom 1980-ih pojavljuje se GUI - grafiki korisniki interfejs ili grafiki interfejs (en. graphical user interface; radon okruenje).GUI je metod interkacije sa raunarom kroz manipulaciju grafikim elementima i dodacima uz pomo tekstovnih poruka i obavjetenja. Izgovara se priblino kao gooey na engleskom jeziku, tj. gui, na bosanskom jeziku.

GUI programi prikazuju vizualne elemente poput ikone, prozora i drugih elemenata. Prethodnici GUI programa su izumljeni na Stanford univerzitetu, na elu sa Douglasom Englebartom i koristili su tekstualne linkove za upravljanje. Kasnije su istraivai na Xerox PARC-u unaprijedili i otili dalje od samo tekstualnih linkova i poeli da koriste grafiki interfejs za njihov Alto raunar. To je bila pretea svih dananjih grafikih interfejsa, pa se tako ponekad i danas koristi skraenica PUI (PARC User Interface). PUI je i tada koristio prozore, menije, dugmie, trih kockice, ikone kao i ukljuivanje nekoh pokaznog ureaja kao to je mi.

Prvi put ga je iskoristio Apple na svojim Macintosh raunarima i operativnim sistemima, dok je kasnije Microsoft kopirao Appleove ideje u njihovim prvim verzijama Windows operativnog sistema. Primjeri nekih grafikih interfejsa su Mac OS, Microsoft Windows, NEXTSTEP i X Window System od kojeg su nastali Qt (KDE), GTK+ (GNOME), i Motif (CDE).

Razvoj Microsoft Windows OS Trenutno je najpopularniji i najrasprostranjeniji operativni sistem na svijetu koji,

pretpostavljamo, i vi koristite u ovom trenutku. Ali, da li znate koliki je put on preao od svoje prve verzije do ovoga to je sad ? Proitajte

Windows 1.0

Prva verzija Windowsa izala je 20. novembra 1985. Bio je to Microsoft-ov prvi pokusaj da implementira grafiki korisniki interfejs (eng. Graphical User Interface (GUI)) na PC-u. Windows 1.0 nije bio kompletan operativni sistem, vec produetak MS-DOSa (zasnovan na verziji 2.0), sa kojim je delio njegove greke i probleme. Ipak, sa sobom je doneo dosta novih drajvera kojima uopte nije upravljao MS-DOS, preteno za grafiku, ali i za mia, tastaturu i tampa. Podravao je multitasking, veliina prozora bila je promenljiva i imao je rezervisan prostor za minimizirane programe (originalni koncept taskbara). Interesantno je da se prozori nisu mogli preklapati (eng. overlap), mogli su biti samo minimizirani, maksimizirani ili tiled, kao i to da nije imao kantu. Neki od programa sa kojima se isporucivao su: Calendar, Notepad, Calculator, Windows Write, Windows Paint U prvoj veziji Windows-a Microsoft je ukljuio i ono to danas nazivamo Control Panel.

Windows 2.0

Verzija 2 izala je 2. aprila 1987. i pokazala se neto vie uspenom od prethodne. Prozori su mogli da se preklapaju i predstavljen je napredni mehanizam za preice pomou tastature podvlaenjem karaktera koji je u kombinaciji sa Alt tasterom birao tu stavku (sistem kakav se i danas koristi). Prve verzije Microsoft Word-a i Excel-a bile su za ovu verziju Windowsa (postojale su glasine da je prvobitno zamiljen kao platforma pod kojom e raditi Microsoft Office, a tek kasnije kao kompletan operativni sistem). Dobar deo svoje popularnosti duguje upravo ovim aplikacijama, jer je bio neophodan za njihovo izvravanje. MS je isporuivao run-time verziju Windows-a uz Office, koja se startovala pokretanjem Office aplikacija iz DOS-a, a zatvarala izlaskom iz njih. Uz ovu verziju znaajno je porasla podrka third-party proizvodjaa, ali je veina njih i dalje bila vie orijentisana ka pravljenju DOS aplikacija, jer su korisnici Windows-a inili manji deo trita (i oni su isporuivali run-time verziju za one koji ga nisu imali).

MS je kasnije tuen od strane Apple-a da je kopirao izgled Mekintoa (eng. Macintosh) u verzijama 2 i 3 zbog preklapanja prozora, kante (eng. recycle bin) i drugih stvari. Sve osim 10

od 189 optubi su odbaene jula 1989.

Windows 3.0

Trea verzija koja je izasla 22. maja 1990. bila je prva koja je postigla veliki uspjeh i omoguila je Microsoft-u da se takmii sa Apple-om i Amigom na polju GUI-a. Ipak, nedostajali su mu programi za multimediju i mreu.

Windows 3.1

Verzija 3.1, izala aprila 1992. donijela je osnovnu podrku za multimediju, CD audio plejer (eng. player) aplikaciju. To je poslednji Windows koji nije koristio desni klik, niti je imao jednostavnu copy/paste metodu. Da bi kopirali neto na disketu, morali ste da ubacite disketu i kopirate pomocu File Managera-a.

Windows 3.11

Windows 3.11 nije doneo novine, ve je, uglavnom, ispravljao neke postojee probleme, uglavnom vezane za mree (eng.networks). Zamenio je verziju 3.1 na retail i OEM nivoima, a besplatan upgrade bio je dostupan sa ftp.microsoft.com .

Windows NT 3.1

Beta verzija postala je dostupna developerima u junu 1992. na Professional Developers konferenciji u San Francisku. Tu je MS objavio razvoj naslednika za Windows NT i zamenu za Windows 3.1 (kodno ime (eng. codename) Chicago), koja e ih ujediniti u jedan operativni sistem.

Isti oni dodaci koji su ga uinili zahtevnim, omoguili su mu da bude odlino reenje kao server u LAN okruenju, tritu koje je doivelo veliki bum 1993., poto je

imao napredne mogunosti za umreavanje, kao i efikasan NTFS fajl sistem.

Windows NT 3.5

Verzija 3.5 izala je 6. septembra 1994. i bila je dostupna u dve varijante: Workstation i Server

Windows NT 3.51 Verzija 3.51 izala je juna 1995. Glavni razlog za ovaj apdejt bio je dodavanje podrske za Windows 95.

Windows 95

Windows 95 (codename Chicago) koji se pojavio u prodaji avgusta 1995. bio je hibridni 16-bit/32-bitni grafiki operativni sistem.

Dosta dijelova napisano je iznova, dok su neki proli kroz veliku popravku.

To, i injenica da su brojne greke u dizajnu morale biti preneene sa ranijih verzija Windows-a na kraju su uticale na njegovu efikasnost i stabilnost.

BIOS zapoinje bootanje sistema.

(! BIOS je

Basic Input/Output System - Skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeuje vezu izmeu operativnog sistema vieg nivoa (npr. Windowsa) i hardvera. Po ukljuivanju raunara BIOS budi raunar tj. vri test hardwareskog sistema, pronalazi prikljuene komponente (i njihove BIOS-e, kao to je onaj na grafikoj kartici) i uitava operativni sistem, koji od te take preuzima dalju kontrolu. Smjeten je u posebnu memoriju na matinoj ploi(ROM). Informacije koje nam on daje moemo proitati na zatamnjenom ekranu odmah po startanju raunara, aprije podizanja samog operativnog sistema. Ukoliko neka od

hardwareskih komponeneti ne radi, BIOS e zaustaviti proces bootanja (prebacivanja OS u RAM) i o tome obavjestiti korisnika odgovarajuom porukom.)

Predstavljen je napredan i moan GUI, zahvaljujui kome je ubrzo zbrisao konkurenciju sa trita desktop operativnih sistema. Funkcije kao sto su copy, paste i cut su dodate na desni klik i mogle su da se koriste skoro bilo gde. Start dugme se prvi put pojavilo, kao i taskbar.

Windows NT 4.0

Windows NT 4.0 (codename Cairo) pojavio se na tritu 24. avgusta 1996. Upamen po znaajnim poboljanjima u radu u mrenom okruenju.

Windows 98

25. juna 1998 Microsoft je na trite lansirao Windows 98 (codename Memphis) koji je predstavljao manju reviziju Windowsa 95. Doneo je novine kao sto su FAT32 (i program koji je konvertovao FAT16 u FAT32) sa podrkom za particije preko 2GB, poboljanu podrku za AGP, unapreene USB drajvere, FireWire, podrku za istovremen prikaz na vie monitora.

Iako se od poetka dobro prodavao, bio je dosta glomazniji i sporiji od Windowsa 95, a sa sobom je doneo probleme sa kompatabilnu i stabilnosti.

Windows 98 SE (Second Edition)

5. maja 1999. izala je druga verzija Windows-a 98. Pokazao se uspenim, iako nije bilo besplatanog apgrejda za korisnike njegove prve inkarnacije. MS je planirao da potpuno obustavi podrku za njega 16. januara 2004. Meutim zbog velike popularnosti i dalje (27% upita na Google-u izvrseno je sa Windowsa 98 u oktobru i novembru 2003.), odlueno je da se nastavi podrka do 30 juna 2006, kad se ukida i podrska za Windows ME.

Windows 2000

Na tritu se pojavio 17. februara 2000. kao apgrejd za NT 4.0, ali on je bio mnogo vie od toga. Doneo je puno novina kao to su: NTFS 5 sa podrkom za enkripciju na nivou fajl sistema i poboljani korisniki interfejs, nalik onom iz Windowsa 98. Neki tvrde da je najbolji Windows ikad napravljen.

Windows ME (Millennium Edition)

Windows ME (codename Millenium i Georgia) izaao je 14. septembra 2000. Moe se rei da je to Windows 98 sa jos vie preinstaliranih programa, a u sebi je doao sa integrisanim IE 5.5 i Windows Media Player 7.

Imao je System Restore opciju namjenjenu jednostavnijem uklanjanju problema. Na primjer, ukoliko bi instalirali drajvere koji bi uzrokovali pad sistema, pomou System Restore-a mogli bi da vratite sistem u prethodno stanje. Iako se neki i dan-danas kunu u njegovu stabilnost i pouzdanost, korisnici uglavnom nisu bili zadovoljni njime, preteno zbog loe stabilnosti. Poneko kae da ME stoji za Mistake Edition.

Windows XP

Spajanje NT/2000 i Windows 3.1/95/98/ME linije konano se desilo sa Windows XP-om koji je izasao 25. oktobra 2001. Postoje dve glavne verzije, Home Edition namenjen prosenim korisnicima i irokom tritu i Professional namenjen zahtevnim korisnicima i u poslovne svrhe.

Professional je, za razliku od Home Edition-a, u sebi imao: Remote Desktop softver koji omoguava kontrolu nad kompjuterom preko Interneta ili lokalne mree. Offline Files and Folders omoguava kompjuteru da automatski sauva kopiju fajlova sa druge mree ili kompjutera i radi sa njima i kad je kompjuter van mree (eng. offline). Encrypting File System enkripcija fajlova na kompjuteru koja onemoguava da im pristupa drugi korisnik. Symmetric multiprocessing sposobnost podjele posla izmeu vie procesora. XP Professional podrava do dva procesora. Dodaci za administraciju, kao to su programi za pravljenje grupnih polisa, automatska instalacija softvera i odravanje, roaming user profili itd.

Pored svega nabrojanog, znatno je poboljana podrka za Firewire, USB, PCI i druge ureaje. Imao je potpuno redizajniran GUI (Luna Theme) sa gomilom ulepavajuih (kako za koga :-) ) dodataka, s tim to je mogao biti prilagoen korisniku iskljuivanjem nepotrebih efekata, a mogao se koristiti i klasini izgled kao kod Windowsa 2000. Pored ove dve glavne verzije, izalo je i nekoliko specijalnih.

(! Service Packs

Service Pack je skup zakrpa i dopuna koje MS izbacuje povremeno. Prvi je izaao 9. septembra 2002, a jedna od najvanijih novina koje je donio je podrka za USB 2.0. Kasnije se pojavio Service Pack 1a koji je izbacio Microsoft-ovu Java virtual machine zbog tube Sun Microsystems-a. Druga verzija koja je izala 6. avgusta 2004. najvie je bila usmjerena ispravljanju brojnih sigurnosnih propusta. Donio je novi firewall (pod imenom Windows Firewall) koji je bio ukljuen po defaultu, poboljanu zatitu memorije koja je koristila prednosti NX instrukcija ugradjenih u nove procesore radi spreavanja buffer overflow napada (propust koji su koristili crvi Blaster i Sasser), poboljanu podrsku za WiFi i Bluetooth uredjaje, pop-up bloker (eng. blocker) za Internet Explorer i DirectX 9.0c. Naalost, neki programi nisu vie radili posle instaliranja SP2. Studija koju je radila kompanija AssetMetrix kae da na jednom od 10 kompjutera sa SP2 doe do ozbiljnih problema sa kompatibilnou aplikacija.)

Windows Vista

Windows Vista je linija grafikih operativnih sistema napravljenih za PC, ukljuujui kune, poslovne verzije, Tablet PC verzije, i verzije za Media Center raunala.

2007. izdana je svim obinim korisnicima i omogueno je kupovanje Viste preko Microsoftove web-stranice. Izrada Windows Viste oduila se na vie od pet godina poslije izdavanja njegovog prethodnika, Windows XPa, te je upravo tih pet godina postalo najdue razdoblje izmeu dvije verzije Windowsa.

Windows Vista sadrava stotine noviteta, neki od najveih su unaprijeeno grafiko korisniko suelje poznato pod nazivom Windows Aero(*), unaprijeena trailica, novi multimedijski alati kao Windows DVD Maker i kompletno redizajnirane mrene, audio, printerse, i grafike pod-sistema

Microsoftovi prvi planovi za Windows Vistu bili su poveanje sigurnosti u Windows operativnom sistemu.

Windows Vista je bila pogoena s mnogo negativnih komentara i kritika. Uglavnom se kritiziralo ogranienje kopiranja zatienih digitalnih sadraja, i korisnost novih opcija sistema kao to je User Account Control.

*Windows Aero: Novo grafiko korisniko suelje koje koristi hardverske mogunosti raunala, nazvano Windows Aero skraenica za: autentino, energino, reflektivno, otvoreno (Authentic, Energetic, Reflective, and Open). Novo suelje je jasnije i oku ugodnije nego to su bila prijanja suelja. Suelje ukljuuje prozirnost, sliice uivo (live thumbnails), ikone uivo (live icons) te animacije. Windows Aero suelje nije dostupno u izdanju Windows Vista Starter.

Ostali noviteti su:

Brza pretraga (Instant Search): Vista je uvela novi nain pretrage Windows Internet Explorer 7

Windows Media Player 11

Backup and Restore Center:

Windows DVD Maker:

Windows Media Center

Windows Update

Parental controls:

Podaci o performansama (System Performance Assessment)

...

Izdanja

Objavljeno je i to da e sve verzije biti dostupne i za 32-bitne procesore i za 64-bitne procesore. Imena verzija su:

Windows Vista Starter Windows Vista Home Basic Windows Vista Home Premium Windows Vista Business Windows Vista Enterprise Windows Vista Ultimate

Teme(vizuelni efekti)

Windows Aero

Glavna Vistina tema napravljena je na novom kompozicijskom engineu nazvanom Desktop Window Manager. Windows Aero uvodi podrku za 3D grafiku (Windows Flip 3D), efekte poluprozirnosti (Glass), sliice uivo (live thumbnails, animacije prozora. Pokree se na grafikim karticama sa 128 MB radne memorije, DirectX 9 podrkom, te Pixel Shaderima 2.0. Nije ukljuen u Starter i Home Basic verzije.

Windows Vista Standard

Ovo je posebna verzija Aera bez efekta stakla, animacija prozora i ostalih naprednih grafikih mogunosti kao to je Windows Flip 3D. Ba kao i Windows Aero koristi Desktop Window Manager, a ima iste zahtjeve kao i Windows Aero. Ovo je glavna tema za Windows Vista Home Basic verziju. Starter verzija nema ovu temu.

Windows Vista Basic

Tema slina XPovoj temi, a dodane su animacije kao ona u progress baru. Ne koristi Desktop Window Manager; nema prozirnosti, animacija prozora, Windows Flip 3D-a ili neke druge DWM funkcije. Windows Classic

Tema slina onoj u sustavima Windows 98, Windows 2000, te onoj u Windows Server 2003.

Sistemski zahtjevi

Windows Vista sistemski zahtjevi

Vista Capable Vista Premium Ready

Procesor 800 MHz 1.0 GHz

Memorija 512 MB RAM 1 GB RAM

Grafika kartica DirectX 9 podrka DirectX 9 podrka, Pixel Shader v2.0 and WDDM

1.0 podrka

Grafika memorija -

128 MB RAM podrava do 2,756,000 piksela (1920

1200) a kartice sa 512 MB i vie za rezolucije kao

2560x1600

Kapacitet tvrdog diska 20 GB 40 GB

Slobodni prostor 15 GB 15 GB

Drugi ureaji CD-ROM DVD-ROM

Kada se pogleda unazad 25 godina svaki OS prvenstveno pamtimo po njegovom Desktopu, valjda to fotografsko pamenje prvo dolazi na pamet kada se pokuavamo sjetiti. Desktop je, laiki gvorei, slika u pozadini, preko nje sliice, te standardno na donjoj strani TaskBar. Svaka od verzija imala je nekakvu promjenu na TaskBaru. Prve 3 verzije (95,98,Me), manje vie, kod TaskBar-a se mjenjao samo izgled sliice na startnom dugmetu, da bi pojavom XP-a, poela evolucija Taskbara. Konanu evoluciju Taskbar doivljava dolaskom Windows7, koji je od jednostavne trake sa prikazom sliica, evoluirao u monu komponentu grafiki nabildanu i multifunkcijonalnu.

Windows 7

Radno okruenje Windowsa 7 demonstrirano je po prvi put krajem 2009.

Nove funkcionalnosti sistema

Windows 7 ukljuuje brojne nove funkcionalnosti, kao to su unaprijeeni sistemi za upravljanje dodirom i prepoznavanje rukopisa, podrka za virtualne tvrdih diskova, poboljanje performasi na viejezgrenim procesorima, poboljaane performanse u dizanju sistema. Windows 7 takoer dodaje podrku za koritenje vie grafikih kartica razliitih proizvoaa. Novi su i Windows Media Center, Gadget za Windows Media Center, poboljane multimedijske sposobnosti, XPS ita, ugraen Windows PowerShell, redizajnirani kalkulator sa novim modovima Programer i Statistika, te sposobnost pretvaranja mjernih jedinica. Mnogo novih stavki dodano je i u upravljaku plou kao to su ClearType Text Tuner, "upravitelj lozinkama", "Biometrijski ureaji", "Display Color Calibration Wizard", "Gadgets", "Recovery", "Troubleshooting", "Display"... Windows Security Center iz ranijih verzija preimenovan je u Windows Action Center.

Izdanja Kao i prethodni Microsoft operativni sustavi, i Windows 7 dolazi u nekoliko izdanja:

Windows 7 Starter

Izdanje s najmanje dodataka, dostupno samo u 32-bitnoj varijanti i bez Aero teme. Iskljuivo dobavljivo predinstalirano na raunalima, najee netbookovima.

Windows 7 Home Basic

Namijenjen dravama u razvoju, jeftinije izdanje namijenjeno kunim korisnicima - stoga je u njemu neto manje dodataka nego u Home Premium verziji (dio Aero funkcionalnosti, nema Windows Media centra te igri). Home Basic je mogue aktivirati jedino u dravama za koje je

izdanje namijenjeno. I prije nego pitate, Hrvatska nije jedna od tih drava.

Windows 7 Home Premium

Izdanje namijenjeno uglavnom kunim korisnicima, u sebi sadri osnovne aplikacije za kuni rad i zabavu te Aero temu s naprednim vizualnim efektima. Dostupan u OEM i Retail verzijama, najekonominije je rjeenje za opremanje novog raunala Windows 7 operativnim sustavom u Hrvatskoj. ak i manje tvrtke koje nemaju potrebu za Active direktorijem i naprednim mrenim servisima moe zadovoljiti funkcionalnost ovog izdanja.

Windows 7 Professional

Kao to mu i ime kae, izdanje za primjenu u tvrtkama, uz neizostavnu funkcionalnost prikljuivanja Windows Server domeni te enkripciji diskova. Posebnost koja je dostupna ovoj i sljedeim izdanjima je Windows XP mode - dodatno licencirani Windows XP u virtualnoj maini koji slui za postepeni prelazak s aplikacija koje jo uvijek rade samo na Windows XP operativinom sustavu. Uz Retail i OEM verzije, dostupan je i putem koliinskog licenciranja.

Windows 7 Enterprise

Dostupan iskljuivo putem koliinskog licenciranja, Enterprise izdanje Windows 7 sustava u sebi sadri dodatne funkcionalnosti prema Professional izdanju, naroito to se tie mrenih aplikacija - od pretraivanja do udaljenog upravljanja i multijezinog suelja.

Windows 7 Ultimate

Najpotpunije izdanje Windows 7 operativnog sustava, funkcionalnou najsliniji Enterprise verziji ali uz dodatne stvari namijenjene kunim korisnicima (paket Premium igara). Dobavljiv u OEM i Retail verziji.

( ! Koja je razlika izmeu OEM i Retail verzije?

U biti to su isti Windowsi i nema razlike u njihovom sadraju. to je OEM, ukratko: OEM je licenca za krajnjeg korisnika proizvoda, koja nije prenosiva i nemoe (moe, ali nije legalno) se prenositi ili upotrijebiti za dva ili vie raunala.

OEM Windows moe doi u dva naina:

1. Kao predistaliran na novom raunalu kojeg kupujete u trgovini i kao takvo moe biti zakljuano sa licencnim informacijama u BIOS-u.

2. Kao zasebna instalacija na DVD-u, a koja doalzi u obinoj kutiji bez ikakvih dodatnih "fancy" stvari, kao to su uporabe za instalaciju i slino, koju je nakon instalacije mogue aktivirati.

OEM verzija NEMA slubenu podrku od Microsofta, ve od proizvoaa raunala uz kojeg ste dobili Windows 7 ili od domaeg preprodavaa (Microsoft partnera). to je RETAIL, ukratko: Retail je prenosiva kopija Windowsa i u praksi moe se instalirati na vie raunala (samo u dogovoru sa Microsoftom) ili ponovo instalirati na raunalo na kojem je prethodno bila. Retail kopija dolazi sa svim svojim "fancy" stvarima, kao npr. vodi za instalaciju, podrka za krajnjeg korisnika direktno sa/od Microsofta i slino i u kutiji bi se trebale nalaziti

obje arhitekture (x86 i x64). Retail kopija Windowsa 7 kod nas kota otprilike 50 posto vie od OEM verzije. Retail kopija se moe kupiti i na slubenim Microsoft stranicama, gdje moete utedjeti ak i do 200KM u odnosu na kupovini u naim IT trgovinama. Kao metodu isporuke mogue je odabrati download, to znai da ete imati orginalnu, kupljenu retail kopiju na vaem disku odmah nakon uplate (ovisi o vaoj download brzini).)

Osim operavnih sistema firme Microsoft danas na tritu postoje i brojni drugi operativni sistemi. Naveemo najinternesantnije od njih, namjenjene prevenstveno desktop raunarima...

Mac OS X

Mac OS X 10.6.2 radna povrina

Web stranice: www.apple.com/macosx/

Posljednja stabilna verzija:

Mac OS X 10.6.3 / 29. Februar 2010.

Mac OS X je red operativnih sistema razvijen od strane amerike tvrtke Apple za svoju Macintosh porodicu raunara. Mac OS X je nasljednik operativnog sistema Mac OS 9, posljednjeg klasinog Mac OS. Temelji se na Unixu, a korisniko grafiko okruenje je nazvano Aqua.

LINUX

Linux je operativni sistem za raunare. Jedan je od najpoznatijih primjera slobodnog softvera i razvoja putem otvorenog koda. Za razliku od drugih operativnih sistema (kao na primjer Windows-a i Mac-OS) njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, mjenja i redistributira.

Linux je nastao 5. Oktobra 1991. Tog je dana izala prva slubena inaica Linuxa - 0.02. Od tada broj ljudi koji radi na Linuxu, bilo kao programeri stalno raste.

Linux je u svojoj prvoj verziji objavljen u oktobru 1991, kada je, tada dvadesetjednogodinji finski student Linus Torvalds, na Usenet-u poslao post. Danas mnogo

ljudi programira u Linuxu, pa to uglavnom ine iz entuzijazma, a vrlo rijetko jer od toga imaju neke finansijske koristi. Internet je od samog poetka igrao veliku ulogu u razvijanju sistema, jer se itava komunikacija i razmjena fajlova odvijala i jo odvija otvoreno u javnosti, kroz usenet i mailing liste te popularne forume.

Danas je Linux moderan operativni sistem poznat po svojoj stabilnosti. Postoji veliki broj verzija, besplatnih I komercijalnih, tako da svako moe odabrati neto za svoju duu.

Toliko za sada...

Proitajte paljivo materijal kako bi mogli razgovarati na iduem asu.