ŽIVOTNI CIKLUS:Deca sa posebnim potrebama

Prof. dr Gordana Mandić-Gajić,Zemun 2020.

65 KASNO

ODRASLO DOBA

KASNO ODRASLODOBA

60-65. god . TRANZITORNI PERIOD KASNOG ODRASLOG DOBA

55-60. god.

SREDNJE ODRASLO

DOBA

.

.

KULMINACIJA SREDNJIH GODINA

ŽIVOTA

50-55. godTRANZITORNI

PERIOD PEDESETIH GODINA ŽIVOTA

45-50. god ULAZAK U SREDNJE GODNE

40-45. god TRANZITORNI PERIOD SREDNJEG ODRASLOG DOBA

33-40. god

RANO ODRASLO DOBA.

SMIRIVANJE

28-33. god. TRANZITORNI PERIOD TRIDESETIH GODINA

22-28. god. ULAZAK U SVET ODRASLIH

17-22. god. TRANZITORNI PERIOD RANOG ODRASLOG DOBA

0-17 god. DETINJSTVO I ADOLESCENCIJA

Deca sa smetnjama u razvoju Deca koja zadaju brige Poremećaji navika u detinjstvu Deca ometena porodičnim prilikama Bolesna deca Darovita deca

Knjiga “Mentalna higijena”, 116-156 str.

Deca sa posebnim potrebama

Danas se koristi termin ”deca sa posebnim potrebama” jer najmanje segregativno zvuči, iako je uopšten i nedovoljno određen.

Međutim, koriste se još uvek i drugi termini kao hendikep, hendikepiranost, invalidnost, oštećenje i sl., jer jezik nauke zahteva preciznost i jasnost.

Termini

Invaliditet je oštećenjem nastalo ograničenje ili smanjenje sposobnosti izvođenja neke aktivnosti ili funkcije na način ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko biće”

(Međunarodna klasifikacija oštećenja, invaliditeta i hendikepa, 1986).

Invaliditet

slepa i slabovida deca, nagluva i gluvonema deca, deca sa smetnjama u telesnom razvoju, deca sa smetnjama u intelektualnom razvoju, deca sa smetnjama u psihosocijalnom

razvoju, deca sa smetnjama razvoja govora, i deca sa višestrukom ometenošću.

Kategorije dece sa smetnjama u razvoju

Slepi: od 5 do 16 miliona u čitavom svetu

pomoću vida čovek dobija više od 90% informacija iz spoljne sredine

Populacija osoba oštećenog vida veoma je heterogena jer obuhvata u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu različite vidove oštećenja

Slabovida i slepa deca

Bez obzira na prirodu poteškoća, stepen hendikepiranosti ove dece u velikoj meri određuje ◦ stav roditelja prema njima, ◦ stav same dece prema sebi, ◦ stav vršnjaka i ◦ stav šire društvene zajednice.

Civilizovanija društva imaju manje predrasuda i stereotipa prema svim ’’drugačijim”, te je integracija hendikepiranih osoba u društvo uspešnija.

Prihvatanje i predrasude

Ljudi iz neznanja mogu ispoljavati sažaljenje i samilost, što slepi doživljavaju kao uvredu i odlučno odbijaju.

Tzv. ’’dobronamerna” osećajnost proizilazi iz stava da su slepi ljudi manje vredni i sposobni, ’’jadni”.

Stavovi sredine, sažaljenje..

Prema stepenu ometenosti postoji:◦ slabovido dete; i◦ slepo dete.

U pogledu vremena gubitka vida dele se:◦ slepi od rođenja; i◦ kasnije oslepele osobe.

Vid može biti oštećen na tri načina:◦ redukovanjem oštrine vida;◦ ograničenim vidnim poljem; i◦ defektnim viđenjem boja.

Klasifikacija

50% slepih pati od katarakte;

oko 15% slepih pati od glaukoma; oko 15% slepih pati od dijabetične

retinopatije;

oko 4% slepih u detinjstvu (avitaminoza);

Jedan broj oslepi usled virusnih infekcija za vreme trudnoće.

Uzroci koji dovode do slepila:

Rođenje slepog deteta predstavlja veliki problem za porodicu, pre svega majku.

Ona je frustrirana, izneverena su sva njena očekivanja vezana za budućnost deteta

U ovakvoj atmosferi dete pri samom ulasku u porodicu ne nailazi na onu emocionalnu toplinu koja mu je bezuslovno potrebna

Rođenje slepog deteta

Slepilo predstavlja veliku teškoću u razvijanju dijadnog odnosa između majke i deteta, jer nedostatak ’’jezika” očiju uslovljava izostajanje mnogih komponenti koje imaju značajnu ulogu za uspostavljanje uspešne komunikacije.

Problem u komunikaciji-vizueni kontakt nedostaje

Da bi se shvatilo emocionalno iskustvo slepe bebe mora se čitati sa njenih ruku, kojima ona izražava želje i namere.

Umesto koordinacije oko - ruka, slepa beba mora da postigne koordinaciju uho - ruka koja će joj omogućiti da lokalizuje zvučni objekt u prostoru, da posegne u njegovom pravcu i da ga dohvati. Da bi se taj nedostatak nadoknadio, trebalo bi da majka konstantno govori i dodiruje svoju bebu.

Promena komunikacije: uho-ruka!

Posle prve godine života slepa deca kao i zdrava, počinju da hodaju.

Nespretnost i česti padovi pri prohodavanju imaju sasvim drugačije značenje nego za dete koje vidi.

Slepo dete počinje da zaostaje, gubi veru u sebe, povlači se jer sve češće nailazi na prepreke i mogućnost da se povredi.

Zbog straha od povreda i slabe orijentacije, deca počinju da skakuću u mestu, nespretno i kruto se kreću,

Zaostajanje posle 1.godine..

Nije tačno da se gubitkom vida razvijaju druga čula. Kod slepe dece sposobnost raspoznavanja kompenzatorno se povećava, ne zbog realnog povećanja nervnih nadražaja, već usled vežbe u posmatranju dodirom i ocenjivanju.

Sluh i kožno - kinestetička čula su najvažniji kompenzatori za vid. Slepom detetu treba dozvoljavati da se umiri i osluškuje, jer zvuci za njega imaju mnoga značenja.

Kompenzacija: sluh i dodir

Hendikepirano dete se posmatra kao simbol kažnjavanja. Roditelji to obično izražavaju pitanjem: ”Šta smo učinili da nas je Bog kaznio na ovaj način?”,

Javlja se osećanje krivice u odnosu na dete čije je slepilo ponekad plod neželjene trudnoće, neuspelog abortusa i sl.

Reakcije prema detetu - krivica

realistično prihvatanje - roditelji su puni ljubavi prema detetu i čine sve što mogu

negiranje - poriču hendikep, namećući detetu preterane ambicije i visoke standarde

preterana zaštita i pažnja posebno od strane majke, proizašla iz osećanja krivice i sažaljenja

skriveno i otvoreno odbacivanje - svoje dete odbacuju, svesni su sopstvenih hostilnih stavova, ali se brane time što okrivljuju društvo, doktore, nastavnike i sve one koji se bave detetom.

Razni roditeljski stavovi

Ponovno uspostavljanje ravnoteže traje dugo.

Potrebni su harmonični u porodici, bez odvajanja slepog deteta od ostale dece, da bi slepo dete moglo da stekne emocionalnu i socijalnu zrelost.

Roditelji moraju biti spremni da će njihovo slepo dete kasniti u razvoju u odnosu na svoje vršnjake

Poremećaji u porodičnom životu

građanska sloboda slepog čoveka;

njegovo potpuno uvažavanje, izraženo ne samo priznanjem njegovih prava nego i njihovom praktičnom primenom.

smanjenje zavisnosti u odnosu na ljude sa vidom, a time i osiguranje njegove lične slobode;

Osnovni ciljevi u pristupu hendikepiranom su:

Fiziološki, gluvoća je nemogućnost primanja, provođenja i registrovanja slušnih nadražaja, zbog oštećenja, nerazvijenosti ili umanjene funkcionalnosti slušnog organa

Gluva lica su ona kod kojih čulo sluha ne funkcioniše za obične potrebe života,

Nagluva ona čije čulo sluha iako defektno, ipak funkcioniše sa ili bez pomagala za sluh.

Gluvoća

Ukoliko u najranijim mesecima i godinama života dođe do poremećaja ove funkcije dolazi i do poremećaja razvoja govora kao osnovne verbalno - simboličke komunikacije.

Govor je tesno povezan sa mišljenjem, pa se

njegovo odsustvo odražava i na razvoj mišljenja.

Sluh govor mišljenje

Pažnja je, takođe, specifična; dominira tzv. kinestetička pažnja (specifična pažnja za pamćenje pokreta artikulacionih organa, što je veoma značajno za učenje govora gluvih).

◦ Treba naglasiti da oštećenja sluha ne utiču istim intenzitetom na sve psihičke funkcije, već najviše bivaju pogođene one koje zahtevaju verbalnu simboliku, tj. one koje su uslovljene govorom.

Kinestetička pažnja

Jedna od osnovih karakteristika u ponašanju gluvih osoba jeste afektivni način reagovanja

Gluve osobe su u ophođenju sa drugim ljudima često podozrive i nepoverljive, jer ne razumeju razgovor i gestove i postupke pogrešno tumače.

Važno u komunikaciji!!◦ biti okrenut licem u lice, ◦ omogućiti gluvoj osobi da prati pokrete usana, ◦ govoriti glasno, polako i jasno

Sindrom gluve ličnosti

Roditelji prema gluvom detetu treba da se ponašaju kao i prema ostaloj deci – ◦ ne sažaljevati ga, ◦ ne prezaštićivati ga, ◦ ne stavljati ga u povlašćeni položaj.

Dete ne treba izdvajati iz društva vršnjaka normalnog sluha, jer je druženje sa njima podsticajno za razvoj govora, rečnika i kvalitetnog izgovora.

Inkluzija

Ograničavanje ili onemogućavanje normalnog funkcionisanja u uslovima svakodnevnog življenja.

Ovo nije homogena grupa hendikepiranih

Prema lokalizaciji oštećenja može biti:◦ oštećenja lokomotornog aparata,◦ oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema,◦ oštećenja nastala kao posledica hroničnih

oboljenja,◦ oštećenja psihomotorike.

Telesna invalidnost

Zbog svojih telesnih poteškoća dete često doživljava emocionalne konflikte usled prirodne potrebe za nezavisnošću i stvarne potrebe da se drugi o njima staraju.

Dete se suočava sa dva problema: živeti sa invaliditetom i živeti sa invaliditetom u zajednici.

Dete mora da prihvati sebe onakvim kakvo jeste i nauči da živi sa sopstvenim telesnim nedostatkom.

Invaliditet i zajednica

osobe sa invaliditetom zaslužuju sažaljenje; moguće ih je tretirati samo na dva načina: ili

odbaciti ili prezaštićivati; manje vredne ličnosti; nemaju potrebu za seksom i ljubavlju; retko su srećne; preosetljive su i.. ..treba da imaju skromnije zahteve.

Najčešće predrasude

Osnovni sadržaji rada se ne razlikuju u predškolskim i školskim ustanovama od sadržaja za neinvalidnu decu, ali su metode prilagođene individualnim mogućnostima deteta.

Način rada treba da omogući detetu da kompenzuje hendikep i razvije druge sposobnosti

Socijalna integracija: prilagođeno obrazovanje

Izabrano zanimanje treba da obezbedi lični prihod za budući samostalan ili delimično samostalan život.

Time osoba postaje manje zavisna od sredine.

Međutim, uvek postoje i invalidne osobe koje

ne mogu da se osamostale, već im je doživotno potrebna pomoć i porodice i društva.

Invalidnost i zanimanje

Novija klasifikacija ovu decu definiše kao decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju, ali radi preciznijeg određenja i razumevanja i danas su još uvek u upotrebi termini:

◦ mentalna ometenost, ◦ mentalna zaostalost, ◦ mentalna retardacija.

DECA SA SMETNJAMA U INTELEKTUALNOM RAZVOJU

ispodprosečno intelektualno funkcionisanje (IQ ispod 70),

deficit u adaptivnom ponašanju, i

pojava zaostalosti pre 18. godine.

Dijagnostički kriterijumi za mentalnu retardaciju

Pod mentalnom retardacijom podrazumeva se stanje nepotpunog ili zaustavljenog razvoja, koji se manifestuje sniženim nivoom ◦ intelektualnih, ◦ govornih, ◦ motoričkih ◦ i socijalnih sposobnosti, odnosno sposobnosti

prilagođavanja zahtevima socijalne sredine na različitim nivoima.

Definicija

1. nasledni činioci koji su izazvani hromozomskim poremećajima na molekularnom nivou

2. dejstvo spoljnih faktora, ◦ infekcije, ◦ intoksikacije, ◦ metabolički poremećaji, ◦ mehaničke povrede, ◦ anoreksija i loša ishrana majke, ◦ zračenja, ◦ psihosocijalna deprivacija.

Etiologija mentalne retardacije

71-85 - granično oštećenje inteligencije

51-70 - laka mentalna retardacija 35-50 - umerena 21 -34 - teža ispod 20 - teška

Prema stepenu oštećenja (IQ)

71-85 - granično ošteć. inteligencije –fiz.int.tupost 51-70 - laka ment. retardacija- moron (8-12g) 35-50 - umerena ment. retardacija-kreten (5-8g) 21 -34 - teža mentalna retardacija-imbecil (2-5g) ispod 20 - teška mentalna retardacija. –idiot (<2g)

Prema stepenu oštećenja

Nesposobnost razumevanja i prihvatanja zahteva i uputstava, ne mogu da nauče govor.

Većina njih je ograničeno pokretna ili nepokretna, nesposobna za voljnu kontrolu sfinktera. Često su prisutni i drugi poremećaji - epilepsija, psihoze i sl.

Ne mogu da se osposobe za najelementarnije radnje samozaštite i samozbrinjavanja, te zahtevaju kontinuiranu negu i nadzor puna 24 sata.

Preporučuje se da ova deca budu smeštena u specijalizovane ustanove.

Teško mentalno retardirana deca IQ ispod 20

Značajna ograničenja u razvoju jezika i govora, motoričkih sposobnosti, kao i druga oštećenja u razvoju centralnog nervnog sistema.

Mogu da ovladaju elementarnim higijenskim navikama i navikama samoposluživanja, ali im je neophodna kontinuirana nega i stalni nadzor. Takođe se preporučuje da budu smešteni u specijalizovane ustanove.

Teže mentalno retardirana decaIQ = 21 -34

Usporen razvoj i ograničena postignuća u domenu razvoja i upotrebe govora i jezika, motoričkih sposobnosti i brige o sebi.

Ali mogu da se osposobe za samozaštitu, samozbrinjavanje i za jednostavne radnje.

Ukoliko porodica ima mogućnosti, ova deca mogu ostati u porodici, ali je tada porodici potrebna materijalna i stručna pomoć.

Najveći broj ove dece biva smešten u specijalizovane ustanove gde o njima brinu stručni timovi.

Umereno mentalno retardirana deca IQ = 35-50

Blago sniženje intelektualnih, govornih, jezičkih, motoričkih, i socijalnih sposobonosti.

Mišljenje je konkretno, pamćenje mehaničko, pažnja kratkotrajna i površna.

Raspoloženje se različito manifestuje jer su neki povučeni, ne ispoljavaju nikakva osećanja, dok se kod drugih često smenjuju, čas su eksplozivni, a čas plačljivi, depresivni.

Fiziološke karatkeristike ogledaju se u nedostacima suptilne motorike i nekoordiniranim pokretima

Lako mentalno retardirana decaIQ = 51-70

Obrazovanje: u sklopu sistema specijalnog školstva, od predškolskog, preko osnovnoškolskog, pa sve do profesionalnog osposobljavanja.

Mogu da nauče jednostavnije manipulativne poslove.

Većina njih postaju sposobni da zasnuju porodicu i obezbede egzistenciju.

Lako mentalno retardirana deca (2)

DECA SA SMETNJAMA U PSIHOSOCIJALNOM RAZVOJU

Deca ne rađaju sa gotovim osobinama, već sa predispozicijama, što znači da ne mogu biti rođena kao vaspitno zapuštena deca, kriminalci, prostitutke...

Potrebno poznavati uzroke koji dovode do vaspitne zapuštenosti, kako bi se oni na vreme mogli prevenirati.

Ovaj problem se rešava otklanjanjem uzroka, a ne izolovanjem zapuštenih.

Vaspitna zapuštenost

Najšire značenje: svi oblici protivdruštvenog ponašanja, sa tri faze:◦ vaspitna zanemarenost, ◦ vaspitna ugroženost i ◦ maloletničko prestupništvo,

„Specifičan, uglavnom izolovan način života deteta u kome dolazi do izražaja poremećaj njegovog odnosa, pre svega prema samom sebi, a onda prema članovima društva, materijalnim dobrima, radu, redu, i uopšte osnovnim načelima društvenog morala”

Definicija vaspitne zapuštenosti

1. dete bez porodičnog doma - situacija vanbračnog deteta, deteta čiji su roditelji poginuli, umrli, nestali,

2. dete iz razorenog doma - dete iz nepotpune porodice, usled smrti ili razvoda roditelja,

3. narušeno fizičko ili duševno zdravlje roditelja - situacija u kojoj se nalaze deca psihopatskih roditelja, roditelja alkoholičara, narkomana, prostitutki i si.,

4. zaposlenost oba roditelja, naročito izvan mesta stanovanja,

Uzroci vaspitne zapuštenosti (1)

5. siromaštvo, loše ekonomske prilike, ekonomske krize,

6. nedovoljni prihodi i duži ili kraći periodi nezaposlenosti roditelja

7. loše stambene prilike8. loše društvo, uticaj filma i loše literature,9. slaba prilagođenost i bolest deteta,10. masovne kataklizme - ratovi, poplave,

zemljotresi, 11. teški društveni potresi.

Uzroci vaspitne zapuštenosti (2)

Deca su bez nadzora, bez pozitivnog vaspitnog uticaja...

...ponekad izložena zloupotrebama i zlostavljanju maćehe, očuha, staratelja.

Bol koji deca pri tome preživljavaju praćen je depresijom, potištenošću, obeshrabrenjem, patnjom.

To dovodi do straha ili revolta i deca počinju da beže.

Gubitak roditelja... jednog ili oba

Roditelji pristupaju deci bojažljivo, popustljivo, odobravaju i opravdavaju sve njihove postupke, ispunjavaju im sve želje...

Deca iskorišćavaju slabost roditelja i na nežnost odgovaraju grubošću i omalovažavanjem, razvijaju se u egoiste, sukobljavaju se sa sredinom, postaju destruktivna...

Preblag odnos roditelja

Prvi znak vaspitne zapuštenosti je skitnja.

Kada su deca:◦ prepuštena sama sebi, ◦ lišena pozitivnog vaspitnog uticaja, ◦ obeshrabrena trenutnim životnim neuspesima, ◦ zaplašena grubim postupcima roditelja, ◦ rezignirana stalnim trzavicama i nezgodama, ◦ revoltirana potcenjivanjem njihove ličnosti

napuštaju porodicu, školu i odaju se besposličenju i skitnji.

Skitnja

’’svako ponašanje pojedinca ili grupe mladih koje je protivdruštveno, odnosno društveno neprihvatljivo, tj. kojim se krše pravne ili moralne norme određenog društva i koje, izaziva spontano ili organizovano društveno reagovanje u nameri da se zaštite društvena dobra i vrednosti, a i sami akteri takvog ponašanja”.

Maloletnička delinkvencija – def.

Delinkventno ponašanje se u tom kontekstu određuje kao svako ponašanje koje je inkriminisano normama materijalnog krivičnog prava

Predelinkventno ponašanje nije krivično delo u smislu zakonskih inkriminacija, ali ima takav karakter u etiološkom pogledu da, ukoliko se pravovremepo ne reaguje prerasta u delinkventno ponašanje.

(M. Milutinović).

Delinkventno i predelinkventno.

drzak i potcenjivački odnos prema vršnjacima i starijima,

uporna neposlušnost i nepoštovanje autoriteta roditelja i vaspitača,

bekstvo od kuće, bekstvo od škole, spavanje po šupama i tavanima, pod mostovima i sl samovoljno napuštanje daljeg školovanja,

uživanje alkohola i drugih opojnih droga, posećivanje kafana, barova, kladionica..

Indikatori predelinkventnog ponašanja

To su sankcije sa specijalnom prevencijom koje imaju za cilj - uticaj na delinkvente da u buduće ne vrše krivično delo.

Taj se cilj ostvaruje pružanjem pomoći i

zaštite maloletniku i nadzorom nad njegovim ponašanjem

Vaspitne mere

Celokupni sistem međusobno usaglašenih mera i aktivnosti kojima se društvo i njegovi organizovani delovi suprostavljaju ovoj pojavi - njenom javljanju i prerastanju u teže oblike.

Najšira socijalna sredina, nažalost, u ovom trenutku pruža, naročito kada su mediji u -pitanju krajnje siromašnu ’’hranljivu podlogu”, na kojoj ne samo da manjka kultura već preovladava ona sfera kontrakulture u kojoj šund i razni oblici nasilja imaju apsolutnu dominaciju.

Prevencija delinkventnog ponašanja mladih

Plašljivo dete Agresivno Ljubomorno Lažljivo Neposlušno, tvrdoglavo Razmaženo Nemirno Stidljivo Lenjo

DECA KOJA ZADAJU BRIGE

Unutrašnji faktor straha Spoljašnji faktori:◦ Fizički svet◦ Porodica◦ Socijalna sredina

Porodica je ipak onaj ambijent gde nastaje i gde treba da se razreši strah. Više od trauma koje porodični život nosi sa sobom, porodična atmosfera predstavlja psihološki ambijent koji deluje povoljno ili nepovoljno na krajnji ishod nastalog straha.

Plašljivo dete

strah kao primarna emocija - urođena reakcija na potencijalnu opasnost;

strah od napuštanja (separacioni strah 8-og meseca kao prvi signal razlikovanja majke od drugih socijalnih objekata);

strah od kazne (između 1. i 3. godine) kao naučena emocionalna reakcija;

strah i ljubomora - strah da je nevredno ljubavi, strah od negiranja autonomije (u pubertetu dete

se brani prkosom).

Osnovni bazični strahovi:

neefikasno ignorisanje dečijeg straha

efikasnije metode : umirenje, ohrabrenje;

najefikasnije — učenje sposobnosti da se samo bori sa objektom straha; da aktivno učestvuje u situacijama kojih se boji.

Reagovanje roditelja na strah deteta

Najbolji način da roditelji pomognu detetu je da mu daju sigurnost, a to znači da uvek budu tu, da mu priteknu u pomoć kad zatreba,

Jedini način davanja sigurnosti je ljubav, jer jedino ona može da ga učini jakim i da mu da hrabrost da živi.

Sigurnost i ljubav

Agresivnost je svaki oblik ponašanja usmeren ka povređivanju drugih ljudi ili destrukciji stvari.

Dvostruko izvorište agresije:

◦ agresija kao urođena biološka energija - sa funkcijom zaštite organizma koju treba kanalisati tokom razvoja;

◦ agresija kao oblik naučenog ponašanja - reakcija na osujećenje zadovoljenja određenih potreba ili usvajanje oblika ponašanja naučenih po modelu.

Agresivno dete

u ranom razvoju agresija se ispoljava putem napada besa, ljutnje, plača i povećanu motornu aktivnost zbog teškoća u kontroli negativnih emocija i preterane netolerantnosti na frustraciju;

u kasnijim fazama razvoja agresija je oblik asocijalnog i antisocijalnog ponašanja (svađe, tuče, konflikti zbog pogrešnih tokova učenja ili socijalizacije).

Manifestacije agresije tokom razvoja

Ljubomora se može definisati kao prirodna emocija kojom dete doživljava svet oko sebe, odnosno želja da se poseduje ljubav drugih.

Strah od gubljenja ljubavi, pad samopoštovanja i različiti mehanizmi odbrane. To su:

◦ aktivna odbrana - agresivnost prema rivalu, pokušaj da se bude bolji od rivala

◦ pasivna odbrana - mržnja, strah, osećanje krivice

Ljubomorno dete

predškolski uzrast - pojava ljubomore; položaj deteta u porodici i vršnjačkoj grupi i rivalski odnosi

školski uzrast - prelazak od egocentričnog na objektivno mišljenje; jednakost dece u školi; razvoj takmičarstva i rivalstva;

pubertet - napuštanje grupe; povratak porodici; interesovanje za vršnjake

zrela ljubav - nalaženje mere u davanju i primanju; zamena egocentrične ljubavi i ljubomore zrelom ljubavlju.

Karakteristike ljubomore

infantilna laž - do 6. godine dete ne razlikuje maštu od istine◦ prividna laž - laž kao odbrana: plače da bi ga uzeli i kada je

sito; simulira bolove kada neće da jede, ◦ dečje zablude - fantazija (pogrešna percepcija,

nerazumevanje hronologije vremena, popunjavanje praznina izmišljanjem)

dobronamerne laži - od pete godine dete nauči da treba prećutati istinu kada ne želi da povredi tuđa osećanja

Između šeste i sedme godine javlja se prava, istinska, nesumnjiva laž.

Lažljivo dete

ulagivanje - govoriti drugima samo ono što im se dopada

negiranje - negira se nešto što je neprijatno

potiskivanje neprijatnosti - svesno, delimično zaboravljanje neprijatnosti

racionalizacija - pravdanje svojih postupaka drugim faktorima

projekcija - pripisivanje svojih namera drugima

Prve svesne laži (“odbr. mehanizmi”

da bi se prevazišla nemoć, fizička slabost, doživljaj inferiornosti;

zbog ljubomore, zavisti;

zbog straha;

iz solidarnosti, potrebe da se zaštite drugi.

Razlozi laganja

ne sumnjati u decu, ukazati im poverenje; odagnati strah; pružanje šanse za iskupljenje od lošeg dela;

Naučiti dete na prihvatanje odgovornosti za učinjeno, bez straha od gubitka ljubavi.

Aktivnosti u sprečavanju laganja

Ova deca su delo pogrešnog vaspitanja i preteranih ograničenja koja su doživela u svom razvoju.

Prkos, tvrdoglavost i agresivni postupci su pokušaj da dete na bilo koji način slomi prepreke na svom životnom putu.

Tvrdoglavost deteta kroz preventivne aktivnosti može se kanalisati u upornost i doslednost i tako omogućiti razvoj u jaku, samostalnu i socijalizovanu ličnost.

Neposlušno, tvrdoglavo dete

odsustvo reda u kući potcenjivanje i omalovažavanje preterane pohvale preterana popustljivost nametljiva kontrola preterani i nepravedni zahtevi fizičko kažnjavanje

Uzroci tvrdoglavosti

Razmaženost predstavlja pojačan i produžen saznajni, afektivni i socijalni egocentrizam deteta i posledica je pogrešnog vaspitanja

Uzroci:◦ preterani izlivi ljubavi◦ ambicije roditelja◦ popuštanje pred zahtevima deteta◦ specijalne situacije u kući (bolest deteta)◦ preterana briga o jedincima

Razmaženo dete

Posledice razmaženosti su: nedruštvenost, nedisciplinovanost, lenjost, moralna neodgovornost, kao odrasli izbegavaju direktne odgovore i neodgovorni su.

Prevencija:◦ učiti decu da treba i da daju, a ne samo da primaju◦ da vole, a ne samo da budu voljena◦ da se odriču i žrtvuju

Posledice razmaženosti

U osnovi dečije nemirnosti je radoznalost i to predstavlja zdravu pojavu.

◦ deca iznad prosečne inteligencije; ◦ sa posebnom inicijativom i individualnim snagama; ◦ sa potrebom da budu posebno zapažena; ◦ posebno emotivna deca; ◦ nametljiva deca; ◦ radoznala deca; ◦ razmažena deca

Nemirno dete

Stid se javlja kao izraz sumnje u sopstvene sposobnosti, moći, mogućnosti.

Ponekad se podstiče stidljivost kao socijalno poželjna crta ličnosti, npr. stidljivost kao čednost kod devojaka.

Povlačenje u sebe kao proces preusmeravanja psihičke energije od drugih ka sebi, stvara potencijalnu opasnost koja se ogleda u blokiranju razvoja i procesa socijalizacije deteta.

Stidljivo (povučeno dete)

nedostatak navika za rad

nemarnost, aljkavost

Neorganizovanost

nedostatak interesovanja i inicijative

Lenjo dete

aktivirati, motivisati i zainteresovati za rad, postavljati mu određene zahteve, angažovati ga, zapošljavati i zaduživati

radnim obavezama koje odgovaraju njegovim mogućnostima,

podsticati ga, pomoći da prevaziđe teškoće u neuspehu .

Sprečavanje lenjosti

Duže zadržavanje nekih funkcija, npr., mokrenja u rublje, sisanje prsta, može da predstavlja normalnu pojavu u okviru razvojnog procesa za određeni uzrast, ali i patološku fiksaciju.

Ponovno javljanje istih fenomena u starijem uzrastu, može da predstavlja: ◦ ili prolazne napore prilagođavanja ◦ ili ozbiljnije, trajnije razvojne probleme.

POREMEĆAJI NAVIKA U DETINJSTVU

Enureza je nesvesno i nevoljno puštanje mokraće koje se događa u toku noćnog spavanja deteta koje ima preko tri godine.

Incidencija je od 4 do 10 % i smanjuje se sa uzrastom dece.

Poremećaj mokrenja - Enureza

Do druge godine života mokrenje je refleksno i pražnjenje se obavlja automatski.

Nakon treće ili četvrte godine, mokrenje postaje sve više kontrolisano voljno.

Voljna kontrola mokrenja zavisi od sazrevanja neuromišićnog sistema, nervnih puteva i centara u mozgu, uslovljavanja, emocionalnih, socijalnih i drugih činilaca.

Kolebanja u sticanju i slabljenju kontrole su neminovna u toku razvoja i mogu se očekivati do četvrte godine.

Poremećaj mokrenja - Enureza

Nesvesne regresivne želje i želja za fiksacijom iz čega se može izvući izvesna korist: briga majke, presvlačenje i ljubav koju će mu ona pružiti negujući ga nakon mokrenja.

Način suprotstavljanja okolini, naročito majci, koja nameće krute obrasce regulisanja mokrenja ili svih drugih ponašanja.

Uzroci enurezeEmocionalni faktori

Pojedini roditelji su nemarni i uslovljavanje počinju kasno, oko pete - šeste godine.

Druga grupa roditelja prerano, već u drugoj polovini prve godine, stavlja dete na nošu, zbog svoje težnje ka savršenstvu, opsesivnosti, ambicija, plašljivosti ili fobija od prljavštine.

Uzroci enurezeNemarni ili preambiciozni roditelji

Zastupljenost u svega 1 do 2% slučajeva.

Uzroci:◦ duboko spavanje, ◦ smanjen funkcionalni kapacitet mokraćne bešike, ◦ strukturne anomalije urinarnog trakta, ◦ disharmonični razvoj centralnog nervnog

sistema, ◦ porodična predispozicija.

Uzroci enurezeBiološki faktori

Lečenje enureze je kompleksno i dugotrajno.

Zahteva promenu ponašanja roditelja i opšte atmosfere u porodici, odnosa prema detetu i enurezi.

◦ Roditelji moraju da pokušaju da razumeju svoje dete umesto da viču, mole, prete, kažnjavaju i sl.

Opuštena porodična atmosfera, sa puno poverenja, ljubavi, razumevanja može da učini više za dete nego svi lekovi.

Lečenje enureze

Dete od druge do šeste godine često sisa palac ne samo za vreme spavanja, nego i u toku dana.

Sisanje je aktivna radnja koja se ritmički ponavlja i koja detetu pruža zadovoljstvo.

Iako ova navika prestane spontano, negde u vreme kada dete krene u školu, u izvesnim slučajevima ona se zadržava i mnogo duže.

Sisanje prsta i grickanje noktiju

Neposredno po rođenju sisanje je vezano za uzimanje hrane i ono je, prema tome, izvor života i prijatnosti.

Odbijanje od dojenja predstavlja prvo lišavanje, prvu frustraciju. Ako dete nije spremno, pokušaće da se vrati zadovoljstvima svojih prvih dana, a u njih spada sisanje.

Dete koje se oseća napuštenim, manje voljenim, zapostavljenim, počinje da sisa prst.

Frustracije kao uzrok

Zadovoljstvo pri sisanju prsta ili grickanju noktiju dolazi od jedne vrste dečje igre - dete se igra sa svojim ustima, izvorom svojih prvih zadovoljstava.

Ta igra omogućava detetu da se na taj način odvoji od spoljnog sveta, da postiže zadovoljstvo sam sa sobom i sam za sebe, bilo da se radi o vraćanju u svoj svet, bilo da se radi o osveti prema spoljnom svetu koji je neprijateljski raspoložen prema njemu.

 

Zadovoljstvo kao uzrok

Treba izbegavati oštre zabrane i razumeti da dete sisa prst zato što mu je dosadno, što se oseća zapostavljenim i uključiti ga u, za njega, interesantne aktivnosti.

Dete čim počne nešto da radi više ne oseća potrebu da sisa prst.

Izbegavati oštre zabrane

Grickanje noktiju nosi u sebi izvesnu agresivnost.

Poreklo agresivnosti je u periodu nicanja zuba i kako su desni nadražene, dete oseća potrebu da grize, jede, uništava, da bi umanjilo neprijatnost.

Nicanje zuba omogućava promenu ishrane, dete aktivno učestvuje u uzimanju hrane.

Grickanje noktiju

Ne treba se suprotstavljati dečijoj potrebi za akcijom (koja ponekad podrazumeva i agresivno ponašanje) - omogućiti mu da udara po igračkama, da ruši građevinu od elemenata koju je napravilo, da se kreće, opipava vodu, zemlju.

Ne treba suviše rano zahtevati od njega da bude čisto, ne treba mu vezivati ruke, mazati prste gorkim tečnostima ili stavljati rukavice.

Prevencija

Vanbračno dete Dete psihopatskih roditelja Dete razvedenih roditelja Dete umrlih roditelja Zlostavljeno i zanemareno dete

DECA OMETENA PORODIČNIM PRILIKAMA

Sva vanbračna deca mogu da se podele u dve osnovne grupe:◦ deca koju sredina priznaje i prihvata, i◦ deca koju sredina ne priznaje i ne prihvata.

Vanbračna deca rođena u sredinama koje su tolerantne i koje ne prave razliku, socijalno su prihvaćena, imaju više šanse da se dobro integrišu u drušvo. Otac deteta najčešće priznaje očinstvo i prihvata svoju roditeljsku ulogu.

Vanbračno dete

Vanbračna deca rođena u sredinama koje na vanbračnost gledaju kao na težak moralni pad majke, izložena su socijalnoj stigmatizaciji i deprivaciji i posebno su ugrožena u svom razvoju, naročito ako otac ne priznaje očinstvo.

Doživljaj odbačenosti je teško emocionalno iskustvo koje se odražava na daljni razvoj deteta.

Netolerantna sredina

poremećaji u društvenom ponašanju, promene u psihoseksualnom razvoju, agresivnost prema majci, idealizacija vanbračnog oca (koga nikada nisu

videla) i emocionalna glad.

Većina ove dece nosi sobom opterećenja koja s vremena na vreme izbijaju ili kao protest, ili kao pobuna, ili kao uvreda ili kao želja za osvetom.

Poremećaji među vanbračnom decom

Jedna od najvažnijih uloga u ostvarivanju roditeljstva jeste i ličnost roditelja, jer oni svesno i nesvesno prenose na dete

svoje osobine, motive, potrebe, kulturu i duhovnost, strahove, dileme, sumnje, agresivnost i paranoidnost.

Dete psihopatskih roditelja

U odnosu prema deci su nedosledni, nepredvidivi, grubi, nezainteresovani, neodgovorni i bez topline.

Često imaju probleme u odnosima sa decom, jer su i sami imali slične probleme sa svojim roditeljima.

U svojim porodicama su bili neprihvaćeni i odbačeni i u odnosima između njih i njihovih roditelja je bilo mnogo mržnje.

Psihopatski roditelji

U porodicama u kojima dominira destruktivnost, agresivnost, konfliktnost i mržnja, ni jedan član nema osećaj zadovoljstva porodičnog življenja, osim sadističkih i narcističkih struktura ličnosti.

Najugroženiji su najmlađi članovi - deca,

koja ako svu tu okrutnu stvarnost prežive, i sama najčešće ispoljavaju destruktivno i neretko sadističko ponašanje.

Agresivnost u porodici

Koliko god predstavlja traumu za roditelje, još veću traumu doživljava dete.

Razvod je rezultat bračnog neuspeha, ali ne treba dozvoliti da neuspeh roditelja bude i neuspeh dece, koliko god je nastala situacija nepovoljna po njihov dalji razvoj.

Ponekad se dete oseća krivo za razvod (zato što nije bilo dobro), te razvija jako osećanje krivice i strah da će ga napustiti i drugi roditelj.

Dete razvedenih roditelja

U izvesnim slučajevima dete postaje igračka u rukama roditelja, žrtva njihovih razmirica, ambicija i zahteva. Razvija se kao pasivni posmatrač njihovih nastojanja da privuku njegovu pažnju i ljubav.

Otac i majka su dve polovine ličnosti deteta a disharmonija među njima stvara sukob u detetu.

Zbog tog rascepa u ličnosti kada odraste vezuje se neurotično za partnera, stupa u sličan brak i lako se razvodi.

Bračna disharmonija sukob u detetu

Dodeljivanje deteta Alimentacija Posećivanje deteta

Idealizacija odsutnog roditelja Prisutni roditelj i njegova nervoza što je sam i

izazivanje krivice kod deteta zbog “žrtve” Samohrana majka koja radi (ambiciozna) neprisutna..

Konfuzija identiteta deteta (majka hoće da bude i otac)

Problemske situacije kod razvoda

Daljnji tok prilagođavanja deteta zavisi od ponašanja prisutnog roditelja, ali isto tako i od odsutnog roditelja. Bračni partneri nisu više muž i žena, ali treba da ostanu roditelji.

Za dete je važno da sačuva privrženost prema roditelju sa kojim ne živi. Zato je potrebno da taj roditelj nastavi da ga redovno viđa, da se interesuje za njega i njegove probleme.

Odsutni roditelj

Uzrast deteta je najznačajniji pojedinačni faktor koji određuje intenzitet, vrstu reakcije i eventualne posledice gubitka.

Takođe, iznenadnost smrti roditelja izaziva teže posledice, jer ne postoji mogućnost psihološke pripremljenosti za gubitak

Dete umrlih roditelja

Do 9 – 10. godine dete nema realan odnos prema smrti i ne može da razume njeno pravo značenje.

Dečije reakcije uperene su protiv umrlog (!) roditelja, kao da je on dobrovoljno ’’otišao” napustivši dete namerno.

Preovladava osećanje napuštenosti koje rađa ljutnju.

Nemogućnost shvatanja smrti

Izuzetno pogubna za sasvim malu decu koja u svakom pogledu zavise od majčine brige.

Malo dete koje izgubi majku, gubi i predstavu majke (jer se još nije biohemijski stvorila predstava majke) a time i deo predstave sebe.

Stoga se može reći da je gubitak biološki.

Gubitak je pražnjenje jednog duševnog prostora, stvara doživljaj praznine u mozgu zbog gašenja predstave i javlja se depresija.

Smrt majke

Dete različito doživljava gubitak oca, obzirom na stepen razvoja do kog je došlo u tom trenutku.

Sinu je potreban otac radi konstituisanja sopstvenog identiteta a ćerki za učenje raznovrsnosti ponašanja u odnosima prema drugom polu.

Nedostatak figure oca može kompenzovati figura nekog drugog odraslog muškarca, dede, ujaka, strica, očuha, kako bi pre svega, sin imao objekat za identifikaciju.

Smrt oca

Najčešće obuhvata fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje i zanemarivanje.

To je teška društvena devijacija jer predstavlja iskrivljeni, patološki vid odnosa, kojim se ugrožava jedna od najvećih vrednosti društva (dete, mlada osoba)

Izraženije je u društvima gde se batine smatraju sredstvom vaspitanja, a roditeljstvo oblik vlasništva nad decom, ali i ženom.

Zlostavljeno i zanemareno dete

Henri Kemp je prvi,1962. godine u SAD opisao ’’sindrom zlostavljanog deteta”.

Još uvek je tabu tema u mnogim društvima, te ono što se o tome danas zna, predstavlja samo vrh ledenog brega.

Problem je aktuelan i kod nas, ali je nepoznatih dimenzija.

Tabu tema

Na nesreću najčešće se događa u primarnoj grupi, porodici, tj. najbližem okruženju deteta, što dovodi do toga da mnogi vidovi nasilja dugo ostanu maskirani i neotkriveni.

◦ U Americi se prijavi oko 3 miliona slučajeva, a prema gruboj proceni svake godine 2000 - 4000 dece umre od zlostavljanja i zanemarivanja.

◦ Preko 80% zlostavljane dece živi sa oba roditelja. ◦ Majke češće zlostavljaju manju decu, a očevi

adolescente.

“Porodične tajne”

socijalni faktori - ekonomska nesigurnost, nasilje kao tradicionalni uobičajeni obrazac ponašanja i deo ’’vaspitnih” mera,

zloupotreba supstanci i mentalni poremećaji roditelja - psihotični, PL, PAS

karakteristike dece - deca koja su zahtevna i ’’teška”, nemirna, hiperaktivna, retardirana, hendikepirana, neposlušna, tvrdoglava, izazivaju češće neprimerene reakcije roditelja.

Uzroci zlostavljanja

u 90% slučajeva i sami roditelji su bili zlostavljani u detinjstvu, oni se ponašaju na jedini njima poznat način, te se spirala nasilja nastavlja.

Spirala nasilja

Fizičko zlostavljanje podrazumeva fizičku povredu deteta mlađeg od 18 godina, koju nanose osobe koje su odgovorne za dete - roditelji, vaspitači, osoblje ustanove, nastavnici koji na taj način ’’vaspitavaju” dete.

Svaka povreda koja zahteva medicinski tretman predstavlja prekoračenje disciplinskog kažnjavanja i prelazi u zlostavljanje.

Oblici ispoljenog nasilja:Fizičko zlostavljanje

ograničavanje pokreta - vezivanjem nogu, ruku, vezivanje za krevet, stolicu, zatvaranje u orman i drugi sličan skučeni prostor,

verbalno ili emocionalno nasilje - stalne grdnje, prezir, potcenjivanje, psovke, vređanje, pretnje, emocionalno lišavanje,

ostali načini - uskraćivanje hrane, spavanja, lekova i lečenja, neadekvatna odeća i obuća u odnosu na klimatske uslove, izbacivanje iz kuće, odbacivanje, terorisanje, izolovanje, eksploatacija itd.

Psihičko zlostavljanje

Upotreba dece kao objekta zadovoljavanja seksualnih želja i potreba odraslih lica.

Incest se odnosi na seksualnu eksploataciju deteta od strane članova porodice, najčešće oca, ali i brata, očuha.

Izložena su mu sva deca, svih uzrasta, od

sasvim male dece do starijih adolescenata. Raspoloživi podaci ukazuju da su devojčice

pet puta češće žrtve seksualnog zlostavljanja nego dečaci.

Seksualno zlostavljanje

Zanemarivanje se može ispoljiti kao fizičko, edukativno i emocionalno zanemarivanje. ◦ Zanemarenim detetom se smatra svako dete čije su

potrebe i prava grubo zanemarena i narušena, odnosno, oni koji treba da brinu o detetu ispoljavaju nehat i nebrigu;

Zloupotreba i eksploatacija deteta ◦ navođenjem i primoravanjem na antisocijalno i

kriminogeno ponašanje (krađa, džeparenje, obijanje, falsifikovanje), prostituciju, prosjačenje, navođenje na zloupotrebu alkohola, droge i sl.

Zanemarivanje i eksploatacija

Nizak nivo samopoštovanja i samopouzdanja, Problemi u odnosima sa vršnjacima i drugim ljudima,

Anksioznost, depresivnost, Autodestruktivnost i suicidalno ponašanje, Sklonost zloupotrebi supstanci

Poremećaj spavanja i ishrane, noćne more, Somatski problemi, Seksualne disfunkcije,

Posledice nasilja

Zaštita žrtve od daljih povreda ili čak smrti,

Što raniji prekid kruga nasilja,

Prevencija pojave nasilja u budućim generacijama.

Osnovne smernice ment.higijenskog rada

Želim vam zdravlje i sreću!