POREMEĆAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEŽE

  • View
    184

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

a

Transcript

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEE

  • ta je student ve trebalo da zna?

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEE Izohidrija (pored izovolemije, izojonije i izoosmije/izoosmolarnosti) jedan od najvanijih elemenata u odravanju stalnosti unutranje sredine

    Koncentracija H+ utie na integritet elijskih membrana (ak i veoma male promene u koncentraciji H+ mogu da izazovu ozbiljne poremeaje u organizmu) ibrzinu enzimskih reakcija

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEU fiziolokim uslovima u organizmu se javlja viak kiselih supstanci zbog toga to:kiseline nastaju kao krajnji produkti intermedijalnog metabolizma i zbog gubitka baznih supstanci stolicom.

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEU toku normalnog elijskog metabolizma nastaju kiseline oslobaaju se u kapilare, tako da krv koja ulazi u arteriole ima pH 7.4 (ekvivalent [H+] = 40 nMol/L), a ona koja ulazi u venule ima pH of 7.36 (ekvivalent [H+] = 44 nMol/L). H+ dolaze u krv iz elija koje imaju pH oko 7.0 (ekvivalent [H+] = 100 nMol/L).

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEKiseline koje nastaju tokom metabolikih procesa dele se na dve grupe:isparljive, u koje spada ugljena kiselina ineisparljive, u koje spadaju sumporna kiselina, fosforna kiselina i druge organske kiseline.

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEOsnovna karakteristika isparljivih kiselina je da se mogu metabolisati do ugljen-dioksida. Reakcijom CO2 (nastalog tokom katabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina) i H2O nastaje ugljena kiselina: CO2 + H2O H2CO3 HCO3- + H+ Dnevno se proizvede od 12 000 do 15 000 mmol CO2 i ta koliina se eliminie preko plua (zbog toga se ugljena kiselina i naziva isparljiva kiselina).

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEENeisparljive kiseline :Sumporna kiselina - nastaje tokom metabolizma aminokiselina koje sadre sumpor (cistein, cistin i metionin),fosforna kiselina - nastaje katabolizmom jedinjenja koja u sebi sadre fosfor (RNK, DNK, fosfolipida, fosfoproteina), mokrana kiselina - nastaje metabolizmom purinskih baza. se ne mogu metabolisati do CO2 i zato se ne izluuju preko respiratornog sistema, ve preko bubrega.

    Zavisno od ishrane i drugih fiziolokih uslova, dnevno se sintezom neisparljivih kiselina proizvede od 50 do 100 mmol H+, a njihov viak se ekskretuje preko bubrega.

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEAnjonski zjapU fiziolokim uslovima u organizmu postoji ravnotea izmeu koncentracije anjona i katjona. U ECT Na+ i K+ su odgovorni za preko 90% ukupne koncentraciju katjona, dok ostatak otpada Mg++ i Ca++. Za preko 80% ukupne koncentracije anjona u ECT odgovorni su joni hlora i joni bikarbonata, a za ostatak anjoni koji se ne odreuju u rutinskim laboratorijskim procedurama (sulfati, fosfati, organske kiseline, proteini itd.).

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEAnjonski zjapKoncentracija anjona koji se ne odreuju standardnim laboratorijskim procedurama pretstavlja ono to se naziva anjonski zjap ili anjonski dep. Shodno tome, anjonski zjap se izraunava na sledei nain:Na+ + K+ = Cl- + HCO3- + anjonski zjapilianjonski zjap = Na+ + K+ - /Cl- - HCO3- /

    Normalna vrednost anjonskog zjapa iznosi od 10 do 12 mmol/l.

    Praenje veliine anjonskog zjapa je od velike koristi u dijagnostici pojedinih poremeaja acido-bazne ravnotee.

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEMehanizmi odravanja acido-bazne ravnotee

    Da bi se acido-bazna ravnotea odrala organizam angauje mone regulatorne mehanizme:hemijske puferske sisteme, plua, bubrege i kotani sistem.

    FIZIOLOKI PUFERI

  • Mehanizmi odravanja acido-bazne ravnotee

    Puferski sistemi deluju gotovo trenutno (PRVA LINIJA ODBRANE), ali imaju relativno mali kapacitet. Respiratorni sistem se aktivie posle vie minuta i/ili sati i ima znatno vei puferski kapacitet (DRUGA LINIJA ODBRANE). Najmoniji puferski kapacitet imaju bubrezi i kotani sistem (DRUGA LINIJA ODBRANE), ali njima treba i najvie vremena

  • MEHANIZMI REGULACIJE ACIDO-BAZNE RAVNOTEE

    Puferski parPuferski sistem Pk % udeo Brzina dejstvaHCO3-/H2CO3 bikarbonat 6,1 64% trenutnoHb-/HHb hemoglobin 7,3 29% trenutnoHPO4-/H2PO4-fosfat 6,8 1% trenutnoPr-/HPrproteini plazme 6,7 6% trenutno

    OrganMehanizam Brzina dejstvaPlua regulacija retencije ili eliminacije CO2 i time koncentracije H2CO3 minuti - sati

    Pomeranje jonazamena intracelularnog K+ za H+ 2- 4 sata

    Bubrezireapsorpcija i regeneracija bikarbonata, formiranje amonijum jona, fosfatni pufer sati - dani

    Kostizamena H+ za Ca++, K+, Na+ ili oslobaanje HCO3-, sati - daniCO3- ili HPO4++

  • POMAK ELEKTROLITAAcidozaKompenzatorni odgovorRezultat- H+ se puferuje intracelularno- HiperkalijemijaAlkalozaKompenzatorni odgovorRezultatTendencija korekcije alkaloze-Hipokalijemija

  • Bikarbonatni puferski sistem

    ine = H2CO3 + HCO3-Koncentracija H2CO3 (H2CO3) direktno je proporcionalna parcijalnom pritisku CO2 (pCO2) koji nastaje tokom metabolikih procesa:H2CO3 = 0,03 pCO2.

    Bikarbonatni puferski sistem je u direktnoj interakciji/ravnotei sa hemoglobinskim i drugim hemijskim puferskim sistemima (PRINCIP IZOHIDRIJE), kao i sa respiratornim sistemom i bubrezima.

  • Bikarbonatni puferski sistemCO2, stvoren tokom tkivnog metabolizma, difunduje u plazmu i najveim delom ulazi u eritrocite, a manjim delom se: direktno rastvara i transportuje plazmom, reaguje sa vodom (gradei H2CO3), ili reaguje sa proteinima (oslobaajui H+).

    pCO2, pri fiziolokim uslovima, je oko 40 mmHg, to praktino znai da je H2CO3 1,2 mmol/l (0,03 je koeficijent rastvorjivosti CO2)

    HCO3- u krvi je oko 24 mmol/l.

  • Bikarbonatni puferski sistemImajui u vidu konstantu disocijacije (pK vrednost) bikarbonatnog puferskog sistema (6,1) iz Henderson-Hasselbach-ove jednaine moe se izraunati pH krvi pri fiziolokim uslovima: akceptor protona pH = pK + log ----------------------------, donor protona

    HCO3-pH = 6,1+ log ----------------- H2CO3

    HCO3-pH = 6,1+ log -------------------, 0,03 pCO2

    24 mmol/lpH = 6,1+ log --------------------------, 0,03 40 mmHg

    20 pH = 6,1+ log ---------, (za normalam pH VAAN JE ODNOS, a ne 1 ABSOLUTNA vrednost HCO3- i H2CO3) pH = 6,1+ 1,3 = 7,4 (NORMALNO)

  • Bikarbonatni puferski sistemIzbacujui CO2, plua mogu da [H2CO3], dok regeneriui i reapsorbujui HCO3- iz primarnog urina, bubrezi mogu da menjaju koncentraciju HCO3- u krvi.

    HCO3- (renalna regulacija)pH = 6,1+ log --------------------------------- 0,03 pCO2 (respiratorna regulacija)

  • Bikarbonatni puferski sistemta to praktino znai?

    Ako se zbog produkcije neke kiseline HCO3- u krvi, bie manji brojilac u gornjoj jednaini, pa odnos [HCO3- i [H2CO3 vie nee biti 20:1, ve e biti manji, to e smanjiti pH krvi (i prouzrokovati nastanak nekompenzovanog acido-baznog poremeaja, koji se u ovom sluaju naziva nekompenzovana acidoza).

    Da bi kompenzovao nastalu promenu, bikarbonatni sistem mora da povrati odnos izmeu [HCO3- i [H2CO3 na normalne vrednosti. To se moe postii ili [HCO3- (to se postie regeneracijom reapsorpcijom bikarbonata u bubrezima i zahteva dosta vremena,) ili [H2CO3 (odnosno pCO2), to se ostvaruje relativno brzo pojaanom aktivnou respiratornog sistema i ubrzanom eliminacijom CO2. HCO3- pH = 6,1+ log ------------------------ 0,03 pCO2

  • Bikarbonatni puferski sistemPosle kompenzacije pH e se vratiti blizu normalnih vrednosti, ali koncentracija pojedinih elemenata bikarbonatnog puferskog sistema nee biti u okviru normalnih vrednosti (bie i [HCO3- i CO2). Takvo stanje naziva se kompenzovani acido-bazni poremeaj (u ovom primeru kompenzovana acidoza).

    U daljem toku organizam e polako oporavljati bikarbonatni puferski sistem poveavajui [HCO3-, a proporcionalno i [H2CO3, odnosno p CO2. Krajnji efekat je normalna vrednost pH krvi uz normalnu koncentraciju oba elementa puferskog sistema, to se naziva korigovani acido-bazni poremeaj (u ovom primeru korigovana acidoza).

    ( Na ovom primeru prikazan je princip funkcionisanja bikarbonatnog puferskog sistema i njegov odnos sa respiratornom, kao i renalnom komponentom puferskog sistema.)

    HCO3- pH = 6,1+ log ------------------------ 0,03 pCO2

  • Mehanizmi kompenzacijePrema promeni pH vrednosti krvi sama kompenzacija moe biti:

    potpuna kompenzacija (koja podrazumeva potpunu normalizaciju pH vrednosti uz ouvanost kompenzatornih mehanizama),subkompenzacija (koja podrazumeva donekle korigovanu pH vrednost, koja je i dalje izvan fiziolokih okvira, kao i ouvanost kompenzatornih mehanizama) idekompenzacija (koja podrazumeva izmenjenu pH vrednost i odsustvo kompenzatornih mehanizama).

  • KOMPENZACIJAOrganizam je dobar u kompenzaciji, ali NIJE PERFEKTAN. NIKADA NEE DOI DO PREKOMERNE KOMPENZACIJE. Drugi reima, delovanjem kompenzatornih mehanizama pH se pribliava 7.40, ali nikada ne dosee tu vrednost kada doe do poremeaja acido-bazne ravnotee.

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEPoremeaji acido-bazne ravnotee mogu da budu rezultat ili [ H+ : acidoza je sistemsko [ H+ u organizmu, " Tending to make the pH more . . . "

    a acidemija je pH vrednosti arterijske krvi ispod 7,35. " ...more acid than normal

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEalkaloza je sistemsko [ H+ u organizmu, " Tending to make the pH less . . . a alkalemija je pH vrednosti arterijske krvi iznad 7,45 " .....less acid than normal "

  • POREMEAJI ACIDO-BAZNE RAVNOTEEUzrok