,

,

•

•

Izrael Regardije

Prevod s engleskog: •

• Ljiljana Janičić

•

•

Integritet ljudske ličnosti je bitan za kontinuitet stvaralačkog života. Bez njega čovek živi kao gubitnik u odnosu na vlastito ponašanje. Kombinacijom magije i psihologije Izrael Regardije je stvorio sistem pomoću koga pojedinac može u potpunosti da upotrebi sve potencijale bića, bliže određujući i svrhu psihologije i svrhu magije - a i samog života.

Proces integracije ličnosti dovodi u ravnotežu suprotne elemente psihe. Ritual Srednjeg stuba je idealan da se ovo postigne, budući da sam Srednji stub predstavlja integraciju: on je tačka koja uspostavlja ravnotežu između dva spoljašnja stuba Drveta života, dva ekstrema ili polarnosti svih stvari. On u sebi sardži sdštinu 000 polarnosti - potencijal njihovog postojanja - dok je njegov položaj, položaj dinamičke ravnoteže i u potpunosti omogućava izražavanje celokupnog čovekovog bića. Uči ga da:

- razume psihu kroz njoj odgovarajuća mesta na Drvetu života

- aktivira stvaralačke i intuitivne potencijale

- poveća polje vizije svesnog ega, kako bi njime bila obuhvaćena i božanstvenost, razvijajući nove sfere duhovnog opažanja

- shvati individualni sistem razmišljanja koji kontroliše svaki segment ponašanja pojedinca.

-:J

Posvećeno

Uspomeni na

Vilijema Vin Veskota

•

l

S.L. MekGregor Melersa

•

•

•

•

I POGLAVUE. . .. . . . . .. .. . . . . . . . . . . .. .. .. . . . 17

II POGLAVU� . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

III POG LA VU�. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 60

W POGLAVU�. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

V POGLA VUE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

•

7

•

UVOD DRUGOM IZDANJU

Svet je u krizi. Ljudi svih životnih doba gledaju u očajanju na haos koji je njihova baština nasleđena od bezbrojnih generacija prethodnika i udružuju se u nešto što postaje vapaj razbijenih iluzija: "Zaustavite planetu - hoću da siđem!"

Nažalost, izaći iz kola nije tako lako. Odgovori nisu tako jednostavni kao što bi se moglo očekivati. A čak i da jesu, gde bi to ljudi mogli otići ako bi napustili ovu vrtešku? Pre mnogo vekova, neki mudraci su pristupili ovom problemu iz drugog ugla, i pronašli ono što su smatrali praktičnim rešenjem. Ukoliko je život tuga, onda je napuštanje ovog neprestano okrećućeg točka postojanja jedini način da se okonča ovo tužno stanje. Iz života proističe život, iz inkarnacije inkarnacija - a svi oni pred­stavljaju prokletstvo muke i tuge. Ovim mudracima je bil m očigledno da mogu proći milioni godina pre nego što bi mase ljudi postale dovoljno inteligentne da prekinu ovaj krug posto­janja ispunjen tugom. Ali za prosvećenu osobu koja je spremna da se podvrgne specifičnoj psiho-spiritualnoj disciplini, beg je moguć eonima pre nego što je to slučaj sa prosečnim članovima čovečanstva.

Ovo oslobođenje, shvatili su, nastupa samo kada individua dostigne viši stepen svesti. Nazvali je kosmičkom svešću, mi­stičkim iskustvom, sjedinjenjem s Bogom - svi ti nazivi imaju istu

9

6rednji 6Lub

poruku - oslobođenje. Niko ga ne može spoznati za drugoga. Svaki čovek mora sam za sebe da postane svestan svog vlastitog jedinstva sa Večnim životom - da stigne do saznanja da stanje razdvojenosti postoji samo unutar njegovog vlastitog uma.

Sve dok čovek ne spozna da je on sam mikrokosrnos mak­rokosmosa, odraz univerzuma, ceo svet unutar sebe, kojim upra­vlja i vlada njegova vlastita božanstvenost, neće biti u stanju da pobegne sa točka. Postignuće ove spoznaje od strane pojedinca je ono što sve škole misticizma, magije i različiti oblici okultnih učenja označavaju kao Veliko delo.

Veliko delo se ne izvršava preko noći, pa čak ni tokom jednog životnog veka. Ali što pre preuzme zadatak, aspirant će ga pre i izvršiti, i pre će se osloboditi iz kruga neminovnosti, kola evolu­cije za koje je neprosvećen ljudski rod vezan. Mogu proći milioni godina prirodnog toka evolucije pre nego što većina čovečanstva dostigne stanje slobode koje nekolicina posvećenih ovom Delu može postići u kratkom vremenskom periodu. Oni tada postaju svesni paradoksa da njihov život može, umesto tuge, da bude upravo suprotan: "Zapamtite svi da je postojanje čista radost; da su sve tuge samo senke; one prolaze i nestaju; ali postoji ono što ostaje" (Knjiga zakona, II, 9). Takođe je zapisano: "Jer ja sam razdvojena radi ljubavi, radi mogućnosti sjedinjenja. Stvaranje sveta je to, da je bol razdvojenosti kao ništa, a radost rastapanja sve."(Knjiga zakona, l, 29, 30)

U ovome leži vrednost Magije. U normalnim uslovima mogu da budu potrebni meseci pre nego što neka biljka procveta, ali ukoliko se koriste tople leje potpuno isti rezultat će se dobiti samo za par nedelja. Razumevanje i primena Magije mogu teleskopski da skrate vreme potrebno da čovek dostigne spo­znaju o svojoj vlastitoj božanstvenosti. Kada, zatim, postane svestan postojanja svog višeg Sopstva i rađe sarađuje s Njim nego da Mu se suprotstavlja, kada jednom potraži u Njemu vodiča i smer, odnoseći se ubuduće prema svom egu kao prema oruđu, naoštrenom i uglačanom da bi od sada služilo za ispunjavanje božanskog plana a ne da ugađa čovekovim žalosnim ciljevima -

10

•

Uvoc:l Df'lI8om Izdanju

tek tada će njegov put postati lakši. Mnogo pre nego što dobije konačno oslobođenje, moći će da se kreće uzlaznim putem napred radosno i smireno.

I tako, u vreme kada izgleda da se planeta ruši pod našim nogama, ja nalazim veliko zadovoljstvo u pisanju uvoda u novo izdanje Srednjeg stuba. To je onaj stub koji stoji nezavisno i relativno nepromenljivo kao sfinga, između krajnosti Milosrđa i Surovosti, dva spoljašnja stuba Drveta života Kabale. On obe­zbeđuje, što je isto tako važno, i osnovne principe Magije koji mogu pomoći učeniku da brže napreduje na svom putu do blagoslovenog oslobađanja od neminovnosti okrivljenog točka. Kada jednom stekne ovo novo znanje, učenik će, pretpostavlja se, postepeno ali sigurno napredovati sve dok ne završi svoje Veliko delo. Čineći tako, ne samo što će pomoći sebi u ubr­zavanju vlastitog razvoja, već će u izvesnom stepenu povećati i nivo svog sledbenika pa i same planete, budući da sve što postoji, jeste Jedno.

Fransis Dž. Viks u svom delu Unutrašnji svet izbora ukazuje da moramo "da prihvatimo iskustvo koje će omogućiti da prita­jeni potencijal ugleda svetlost dana", i da se usudimo da zak­orači mo u nepoznato, uranjajući duboko u nesvesno "u traganju za drugim nerođenim ili izgubljenim potencijalima sopstva".

Srednji stub bi trebao da bude pouzdan vodič u ovom tra­ganju. On obuhvata nekoliko različitih metoda, a svaki od njih je načinjen za posebnu svrhu, pa ipak sve one zajedno vode ka ispunjenju krajnjeg cilja, a to je Uklanjanje barijere između svesti o sebi i Nesvesnog, i omogućavaju učeniku da pronađe unutar sebe, Veliko sopstvo koje je uistinu jedini Spasitelj koga će ikada imati.

Korišćenje Kabalističkog krsta, kao što je opisano u nekom od prvih poglavlja, služi kao idealno sredstvo da se pomogne egu da prođe kroz neverovatan razvoj, da se otvori svest na dobro­voljno uređenom nivou za naredbe Nesvesnog. Takozvani Terajući Ritual Pentagrama predstavlja suštinsku metodu čiji je za-datak da se uklone nepoželjni elementi iz psihičke sfere, i na taj način omogući da se odvija proces ekspanzije svesno ti bez

1 1

•

6rednji 6lub

posledica ili smetnji. Upražnjavanjem drevne vežbe, koja je poznata pod nazivom Srednji stub, aspirant će proširiti polje pažnje, a pomoći će mu da uspostavi ravnotežu i izbalanSiranost,

•

odnosno da otkrije sasvim novu i izuzetnu sferu moći i duhovnog • •

opazanJa. Svaka tehnika koja se koristi u Magiji ima za cilj da na

različite načine proširi polje pažnje svesnog ega u dublje, duho­vnije aspekte božanske prirode - koja je, u stvari, njegovo istinsko ili više Sopstvo. Od brojnih tehnika koje se mogu pronaći u obilju ornamentarijuma Magije, u ovoj knjizi su iznete ukratko, u vidu jednostavnih vežbi, one koje su najbitnije i suštinske za posti­zanje ovog cilja.

Ceremonijalna magija omogućava čoveku da postane maši­na koja je sposobna da upregne i usmeri ogromnu moć koja leži u njoj. Mnoštvo osnovnih principa koristi se na ovaj način. Obožavanje, koje predstavlja suštinu postizanja osećanja sjedi­nenja sa Božanstvom, koncentracija, razvijanje volje i njeno korišćenje za ispunjenje datog cilja, postizanje samosvesti, spo­sobnost pravilnog disanja, samo su neke od koristi koje se mogu izvući iz postojane priniene osnovnih vežbi koje su ovde obra­đene.

U fazama koje se odnose na Obožavanje koriste se različiti simboli, ali izbor simbola je, zapravo, nevažan. Kada se shvati da su religije jedno i da su svi proroci pravi, postaje sasvim logično da se za određenu svrhu može pozajmiti skup simbola iz jedne religije, a za neku drugu svrhu neki drugi skup simbola iz neke druge religije. Ni vežbe nemaju prolaznu vrednost. Naprotiv, serija obožavanja koju će učenik naučiti iz ove knjige mora da sve vreme da bude uključena u njegov svakodnevni život.

Sledeće po važnosti je dostizanje povišenog osećanja samos­vesti. Sve ostale vežbe i složene procedure, u stvari, proističu iz ove proširene samosvesti. U stepenu u kome se kod pojedinca spoznaja sebe proširuje, u toj meri se i njegovo sopstvo povećava.

Stvaranje navike pravilnog disanja poslužiće na razne načine, uključujući i iskorenjivanje znatne nervne napetosti, usled čega dolazi do povećanja energije i vitalnosti. Vazduh koji nas okru-

12

Uvod Dl'lI8olll IzdEl1�u

žuje i u kome živimo i krećemo se, predstavlja suštinu samog života. Zahvaljujući njemu živimo, u pravom smislu reči okruženi morem energije i vitalnosti koji nas sa svih strana opkoljavaju božanskom silom koju možemo upiti ukoliko se zna jednostavan proces pravilnog ritma disanja, nezavisno od teže shvatljivih okultnih teorija.

Pošto nauči da kontroliše procese svog razmišljanja, učenik može da nauči kako da stimuliše i usmerava svoje emocije. Na taj način se stvara Volja. Detalji ovog sistema su do te mere potpuni i međusobno isprepletani da se emocije mogu koristiti kao oruđe za postojano usmeravanje i zadržavanje pažnje na datom predmetu, jer žestina i uverenost predstavljaju suštinske elemente za pokretanje produktivnih i stvaralačkih akcija u čoveku.

Zahvaljujući korišćenju ovog postupka, tokom dužeg vre­menskog perioda, život do te mere postaje posvećen njemu da se sva energija pojedinca automatski koncentriše u neprekidno

v

posvećenje Bogu ili Zivotu koji protiče kroz sve nas. Ukratko, učenik dostiže savršenu i skladnu identifikaciju sa božanskom moći, životom i ljubavlju. I tada će spoznati da je "postojanje čista radost; da su sve tuge samo senke; one prolaze i izvršavaju se .. . "

SredJlji stub je prvenstveno posvećen S. L. MekGregor Me­tersu i dr Vilijamu Vin Veskotu koji su bili poglavari Her­metičkog reda Zlatna zora, kome tako mnogo dugujem. Ova knjiga je uglavnom najjednostavniji mogući prikaz nekih ele­mentarnih vežbi koje upražnjava ovaj red. Ustvari, ona pred­stavlja pokušaj da se pojednostave i iskombinuju praksa Zlatne zore i pogledi i kasnija dostignuća A1istera Kroulija.

Stvarna vrednost ove knjige leži u njenom uspostavljanju veze između prakse Magije i savremene psihoterapije. Jer, u Magiji je od postojanja samosvesti, jedino važnije ostvarivanje jedinstva sa Bogom, dok je prema Jungovoj definiciji psiho­terapija sredstvo koje omogućava čoveku da postane svestan onog što je nesvesno u njemu.

Nebrojenim hiljadama godina čovek je bio u podjarmljenom položaju u odnosu na nesvesne sile Prirode - moćne instikte i

13

6redrui 6lub

pokretačke snage koji su ga terali da dela bez razmišljanja ili svesne volje, potpuno nesvestan sila koje su ga stvarno motivis­ale. Veliko delo otkriva da se u ovim dubokim slojevima Nesves­nog nalazi ogromno skladište moći, uverenosti i vitalnosti, koji

, ne samo da moraju da budu probuđeni već i spoznati i urav­noteženi kako bi ljudsko biće bilo u stanju da funkcioniše uz korišćenje svojih maksimalnih potencijala i efikasno. Ukratko to je osnovna svrha i zadatak svih učenja iznetih u ovoj knjizi.

Sa psihoanalizorn sam se prvi put sreo u delima Frojda i Junga još 1926. godine. Ne mogu reći da su tada ostavili snažan utisak na mene, osim u vidu neobičnog intelektualnog stimu­lansa. Kada sam pisao prvo izdanje Sredlljeg stuba upravo sam se upoznavao sa psihoanalizom, zahvaljujući uticaju jednog pri­jatelja. Ogroman značaj i vrednost psihoterapije, kao uvertire u bilo koju značajniju magijsku obuku, samo što sam počeo da naslućujem.

Moj rad sa dr E. A. Klegom iz Ulice Harli i dr J. L. Benditom, Jumgianom iz Ulice Vimpol u Londonu, naveo me je da shvatim značaj psihoterapije za početnika u misticizmu i magiji. U stvari, trideset i pet godina kasnije, 1968. godine, mnogo sam sigurniji u ispravnost ovog stanovišta nego što sam tada bio. Toliko vatreno u to verujem, da sam se potrudio da steknem određene kvalifikacije kako bih bio u stanju da primenjujem različite forme psihoterapije, naročito onu koju je koristio Vilhelm Rajh, čiji rad smatram mostom koji spaja klasičnu psihoterapiju i okultizam .

•

Siguran sam da Rajh ne bi bio sretan da sazna za ovo moje gledište - ali to je činjenica.

Danas sa učenikom čak ni ne raspravljam o Velikom delu ukoliko nije stekao izvesan uvid u neki od oblika psihoterapije, nije važno koji. No tada nije bilo literature u obimu koji je danas uobičajen niti sredstava komunikacije kojima sada raspolažemo. U Srednjem stubu će se otkriti prvi nagoveštaji znanja koje sam stekao u tom pogledu. l danas mislim da su ispravni .

•

14 •

•

"Mudrost Prosvet!jenosti je urođena svak­

ome od nas. Mi sami ne uspevamo da je shva­

timo zbog zablude pod kojom naš mozak

funkcioniše, pa zato moramo da tražimo savete

i vođstvo visoko prosvet!jenih pre nego šIo

postanemo svesni suštine nešeg uma. Treba da

znate, dtl što se Budille ptirode tiče, nema

razlike izm eđu p rosvetljenog čoveka i

nez1lalice. Razlika je samo u tome što p11!i to

shvata, a drugi. ostaje u nezIIanju"

Sutra Vei Langa

15

•

PREDGOVOR

Ova knjiga je završena u februaru 1936. godine, neposredno pre nego što sam počeo rad na knjizi Umetnost istinskog isceLjenja, dok sam još stanovao u Londonu. Od tada je došlo do znatnih promena u mojim pogledima, uglavnom zahvaljujući širenju vidokruga. Mogao sam veoma lako da izmenim ovaj tekst kako bi bio u skladu sa mojim sadašnjim razmišljanjima o stvarima, kao što je značaj veštine Opuštanja u vezi sa dobrobiti koju ona ima i za telo i za duh .. No, odustao sam od toga, budući da bi takve izmene uticale na celovitost i kontinuitet ove knjige, kao izraza mene u to vreme.

Za mene Srednji stub predstavlja određenu fazu u psiho­loškom razvoju. J a više volim da ne postavljam privremene oznake i unutrašnje međaše. Takva podela možda odgovara drugim ljudima koja za njih, nadam se, ima ne malu vrednost. Moguće je da ću u skorijoj budućnosti šire i slobodnije da opišem značaj Opuštanja i Psihoanalize u razvoju i razotkrivanju spiri­tualnosti.

31. ja1luar1938 god.

Njujork Siti

16

Izrael Regardije

PRVO POGLA

Po meni, najznačajniju i najizuzetniju karakteristiku savre­mene misli predstavlja rasprostranjeno čitanje knjiga iz različitih oblasti psihologije. Postoji opšte interesovanje za stvari koje se bave umom - naročito s aspekta nedovoljno poznatog dela uma koji je nazvan Nesvesno u želji da se pronađe bolji izrazi, kao i zbog toga što, na trenutke, njegovo carstvo deluje tako ne­poznato. Teško da se može sresti obrazovana osoba koja ne zna bar nešto o psihoanalizi. Čak i kada se ovo poznavanje svodi na poznavanje samo nekolicine uobičajenih klišea - kao što su libido, nesvesno, konflikti i otpori, neuroze i kompleksi - koji sami po sebi ukazuju na pojave koje su se sigurno javljale i mnogo pre pojave istorije civilizovane misli.

Da bi se zadovoljilo venma široko interesovanje za stvari iz oblasti psihologije, napisane su brojne knjige kako bi se prosečan čitalac upoznao sa nekim pojmovima iz ovog neobičnog sveta kojim se bave psihoanalitičari. Znatan broj ovih knjiga je prilično informativan i pruža čitaocu veoma tačan i izbalansiran uvid u ovu temu. S druge strane, što je neizbežno, postoji i veliki broj knjiga za koje ne bi bilo nikakve štete da su ostale nenapisane. J edna od najozbiljnijih zabluda koja se širi kroz neke od ovakvih knjiga je konstatacija da je analitička psihologija - a ja koristim ovaj termin u njegovom najširem značenju kako bih njime obu­hvatio različite škole koje su osnovali Frojd, Jung, Adler i drugi - nešto sasvim posebno, a da je jedna od onih stvari koja je žigosala naše pretke kao varvare i divljake bila i njihovo krajnje nepoznavanje psihoterapije. Predstavljalo bi krajnji apsurd da

17

Izmel Qe&rdUe

bilo ko negira ogroman doprinos koji ima savremena psihologija, a koji je proistekao iz istraživanja izuzetnih umova kao što su to Frojd i Jung. Ali je potpuno jasno da njihovi zagovarači - ek­stremisti u psihologiji - idu predaleko kada našim precima ne priznaju intiligeniciju i znanje. Naime, činjenice govore, i to na osnovu samo malog broja istraživanja, da je vrlo daleko od istine da drevni narodi nisu poznavali analitiču psihologiju, a naročito oni na Dalekom i Bliskom Istoku, koji ne samo što su stvorili veoma složene i razrađene šeme u oblasti analize, već su radili i na duhovnom razvoju i sintezi.

Neki zagriženi puritanci bi mogli dovesti u pitanje uspo­staVljanje veze između savremene psihologije i prokaženih ori­jentalnih i drevnih metoda za razotkrivanje čovekove više ili duhovne prirode. Međutim, u praksi, takva veza neizostavno postoji. To je činjenica sa kojom se srećemo pri radu u ordinaci­jama i na klinikama. J er, tokom dugotrajnih psihoanaliza, grublji i površinski nivoi nesvesnog bivaju otkriveni, a moralni konflikti razrešeni, tako da simboli i lajtmotivi religiozne ili duhovne prirode prelaze preko praga nesvesnoga u svesno. Ovaj ulazak se odvija kroz snove, intuiciju ili direktnom spoznajom. I ne samo to, oni ispoljavaju i snažan uticaj na celokupnu ličnost, dovode do njenog integrisanja, novih i uravnoteženijih stavova prema životu i ujedinjenja raznih slojeva svesti koje sveukupno nazi­vamo čovekom.

Ono što je moderna psihologija najverovatnije postigla jeste napredak u odnosu na napore naših prethodnika u pogledu metode pročišćavanja. Štaviše, zahvaljujući današnjim usavr­šenim aparatima, metode savremene psihoanalize su postale razumljivije i prihvatljivije običnim ljudima sa ulice .. U prošlosti, tehnikama postignuća, Misticizrnom, Magijom i Jogom, ili bilo kojim imenom da su se ovakvi sistemi nazivali, bavila se uvek samo nekolicina onih koji su bili daleko od domašaja prosečnih ljudi.

Psihologije prošlosti mogle bi se sumirati rečima Joga i Magija. Budući da je nekolicina sposobnih i kompetentnih au­tora obradila na izvanredan način temu Joge, ovde ćemo je samo

18

<3rednji <3lub v

pomenuti. Knjiga kao što je ona koju je napisala Zeraldina Koster, Joga i zapadna psihologija, svakako bi morala da zauzme određeno mesto u istoriji kao istinski i prvorazredni doprinos napretku analitičke psihologije. Izdata je i kompilacija budi­stičke lože u vidu izuzetno instruktivnog priručnika pod nazivom Koncentracija i meditacija. Znatan broj savremenih psihologa bavio se i ispitivanjem Joge i meditacije u celini, i konstatovali su da se ona u mnogome podudara sa njihovim vlastitim si­stemima i objašnjava ih. Staviše, mistički sistemi postavljaju cilj i opštu šemu kojima proširuju prilično nejasan i neodređen karakter vrlo velikog dela naših psihoterapeutskih sistema.

Po mojoj proceni, Analitička psihologija i Magija predsta­vljaju dve polovine ili vida jednog istog tehničkog sistema. I upravo kao što telo i um nisu dve odvojene jedinice, već jed­nostavno dvojne manifestacije unutarnje dinamike "nečega", tako isto i psihologija i Magija predstavljaju jedinstven sistem čiji je krajnji cilj integracija ljudske ličnosti. Njihov cilj je da ujedine različite odeljke i funkcije ljudskog bića, da aktiviraju one koji su ranije, iz raznih razloga, bili pritajeni. Uzgredno, ova metoda je takva da simptome neuroze koji su bili suviše izraženi ili potpuno eliminiše ili ublaži kroz proces uravnotežavanja. Stoga je očigledno da mi pod Magijom ne podrazumevamo teatralno umeće niti izvođenje trikova - a još manje srednjevekovno pra­znoverje koje je bilo čedo neznanja začeto iz straha i terora. Ovakve definicije trebalo bi u potpunosti da budu izbačene iz našeg razmišljanja. Vekovima je Magija, sasvim pogrešno, vezi­vana za bacanje čini i obožavanje demona usled prevrtljivosti šarlatana i ćutljivosti njenih takozvanih autoriteta. Čak i danas, čuvari ovog znanja, mučeni ličnim problemima, a još više kom­pleksom vlastite moći i dalje su nepopustljivi u svom tradicion­alnom odbijanju da iznesu tačniji opis prirode Magije. Moguće je da su čak i oni izgubili potpuno razumevanje njenih principa. U takvoj konstelaciji, nije nikakvo čudo što ovakva zabluda postoji. Izuzev par radova koji su privukli pažnju jednog dela čitalačke publike, malo toga je napisano što bi delovalo kao potpuno obelodanjivanje onoga što Magija zaista jeste. U obimu

19

•

Izme! Qe&I'dUe

u kome je nešto od prirode savremene Psihologije bar delimično razumljivo većem delu obrazovanog sveta, gde se kaže da je Magija srodna i da se odnosi na isto subjektivno carstvo psiholo­gije, neke predstave o njenom karakteru i ciljevima dopiru iz daljine. I

Što se tiče prosečnog čoveka ili magijskog aspiranta, neo­sporno je da bi analitička metoda trebalo da obuhvati prvu fazu koja se rutinski koristi za duhovni razvoj . I sve dok pojedinac ne sagleda sebe kroz prodiranje tog neobičnog snopa svetlosti kojim Psihologija razotkriva motive, ne može se nadati da će bilo kada efikasno moći da aktivira uspavanu stranu svoje prirode. l, ako bilo ko iz nehata propusti ovo poželjno samopoznavanje kao cilj koji se lako može postići, ili možda kao nešto što je već zadobio, mogla bi mu se samo izreći opomena da to nije tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Samopoznavanje je neophodno da bi se sledili putevi Magije, jer to je nešto što je samo po sebi evidentno. Odjednom se na samom ulazu suočavamo sa čuva­rima naoružanim do zuba. J avljaju se pitanja kao što su: da li su interesovanja za duhovnu kulturu proisticala iz želje da se pobe­gne iz košmara psihičkog života? Šta ako nečije tvrdoglavo zastupanje vlastitih gledišta nije ništa drugo do razrađen sistem da se s�krije osećanje nesigurnosti, potmuo ali uporan bol inferi­ornosti? To su često neshvaćeni razlozi koji teraju da se traži pribežište u interesovanju za religiji - pa čak i za različite grane nauke. Traženje, a vrlo često i pretpostavljeno otkrivanje za­štitničkog Boga ili mrzovoljnog starca prema liku Jehove, često potiče iz adolescentovog odbacivanja oca. Ovo, namerno zabo­ravljeno, postaje tako duboko usađeno, da unutrašnja psihička potreba za autoritetom i naklonošću oca počinje nesvesno da se projektuje u spoljašnjosti u zastrašujuće božanstvo koje izaziva strahopoštovanje. Raspoznavanje istinskih motiva upravljanja i stava prema životu je, otuda od suštinske važnosti. Kada se ovo postigne, može se pristupiti ispitivanju i druge strane medalje koja je čovekova vlastita psiha.

Kao praktičan sistem, Magija se ne bavi u tolikoj meri anali­zom koliko se bavi težnjom da se aktiviraju stvaralački i intuitivni

20

0rednji 0lub

delovi čoveka. Psihološka metoda nikada ne može da bude u potpunosti integralna, ukoliko ne prihvati ovu duhovnu stranu čoveka i ne pomogne onome koji je podvrgnut psihoanalizi da spozna ili da se upozna sa načinima na koje ona deluje. Trenutno, ovo pitanje gotovo u celini ostaje samo u domenu Magije. Ona u potpunosti shvata potrebu za integracijom ličnosti. I ne samo da prihvata i preporučuje rezultate analize, ona ide i dalje. Ukoliko je psihoanaliza usmerena na potrebu da se prihvati Nesvesno i značaj njegove koegzistencije sa svesnim, onda se za M agiju može reći da je tehnika za oslobađanje dubljih nivoa Nesvesnog. To su oni nivoi moći i njihovog ostvarenja čiji značaj možemo nazreti kroz kontemplaciju osnivača religija iz prošlosti. Buda, Isus, Krišna, Sv. Franja i mnoštvo drugih, predstavljaju primere tako prosvećenih ljudi - pojedinaca koji su težili, svaki na svoj način, da spoznaju sebe i postignu ostvarenje svoje istinske božanske prirode. Ako je tako, voleli bismo da možemo da nazovemo metode koje su oni koristili posvećenošću, medi­tacijom ili kontemplacijom. Međutim, u osnovi one su po duhu identične sa onim što sada predlažemo da obradirno kao Magiju. Kod nje je, međutim, celokupan proces postignuća sistemati­zovan i razvijen gotovo u egzaktnu nauku, koja u svojoj osnovi ima o tkrivanje Božanstvenosti. I dok je možda samo njih dvoje troje- među živima koji mogu da postignu potpuno ostvarenje svog božanskog porekla i prirode, ipak svi mi možemo da imamo izvesne koristi od Magije, jer ona nam omogućava izvesan stepen ispunjenja ili postignuća. Ne postoji niko ko je toliko mali da ne bi mogao da je upotrebi za neki dobar i plemenit cilj. Niko nije toliko velik da ne bi mogao još više da se uzdigne u mora1nom ili bilo kom drugom pogledu, i na taj način osposobi sebe da uspešnije shvati život i svet u sebi i oko sebe. To su ciljevi koji su, bez obzira na obim vizije, dostupni svakom čoveku.

* * *

Još uvek nije trenutak da se ulazi II raspravu o zamršenosti magijskih rituala. Ali da bi se objasnili temeljni psihološki i

21

•

Izrael QeEtU'dUe

duhovni principi, potrebo je da se osvrnemo na ono što je poznato pod stručnim nazivom kao Dva stuba. Na pola puta između Istoka i Zapada, i između Severa i Juga, u pravilno uspostavljenom Hramu postavljena su dva uspravna stuba. Je­dan je obojen u belo, drugi u crno. Ovi komadi opreme lože simbolički predstavljaju dve krajnje suprotnosti koje su na delu u sučeljavajućim operacijama prirode. I upravo kao što Hram predstavlja u minijaturi sveukupnost života sa kojim se bilo kada možemo sukobiti, ili pre, mnogostrukost naše vlastite prirode, tako ova dva stuba simbolišu neke aspekte ovih pojava. Oni predstavljaju svetlost i tamu, toplotu i hladnoću. Kod čoveka oni su ljubav i mržnja, radost i bol, razum i osećanja, život i smrt, san i java. Svaki par suprotnosti shvatljiv ljudskom umu može se vezati za jedan od ova dva stuba.

Jedna od najvažnijih ideja koja se sada prenosi učeniku Magije, pri njegovoj ritualnoj inicijaciji kada se prevodi izjednog stanja u drugo, je ona da je izrazita sklonost ka jednoj ili drugoj od ovih suprotnosti veoma opasna stvar. Nije mudro njihati se između suprotnih polova klatna života. "Neuravnotežena moć je oticanje života. Neuravnotežena blagost nije ništa drugo do slabost i nedostatak volje. Neuravnotežena žestina je surovost i jalovost uma."

Ako smo u situaciji da treba da promenimo terminologiju u govoru, reč "Blagost" možemo zameniti sa "emocionalnost", ili "velikodušnost" ili "ljubav"; umesto reči "žestina" možemo upot­rebiti "moć", "naša racionalna strana", ili "pravda" ili "tiranija". Bilo koji od ovih kvaliteta kada se ispolji u svom ekstremnom obliku, neublažen onim drugim, dovodi do nezdravog stanja psihe. Pa otuda, u jednoj tako religiozno merodavnoj knjizi kao što je Bhagavad-Gita, koju neki smatraju jednim od najfinijih radova religiozne i filozofske književnosti do sada napisanih, pronalazimo izjavu "Oslobodi se parova suprotnosti."

Izgleda da celokupnim životom - a to je u stvari zakon same Prirode -vladaju ove krajnosti ili suprotnosti. "Dve suprotne sile i jedna koja ih neprestano sjedinjuje. Dva ugla na osnovici ijedan koji formira vrh trougla. Takvo je poreklo stvaranja; to je Drvo

22

ć)redJ�i Ć)Lub

života." Uz malo razmišljanja čitalac će se uveriti u ispravnost ove teoreme. Dok ne steknemo mudrost i razumevanje, tokom sedamdeset godina našeg života nj išemo se između samoprocen­jivanja i samoprezira, od preteranog vrednovanja naših prijatelja pa do njihove krajnje i konačne osude. Starost, bez sumnje, donosi sa sobom umerenost i trezvenost. Ali kada bi se ovaj uravnoteženiji stav prema životu, naučio ili prihvatio ranije ili pre nego što se stigne do sredovečnosti, koliko toga bismo uspešnije uradili, i koliko toga bismo više postigli? Tehnika koju razmatramo prvenstveno se sastoji u svesnom mirenju suprotnih sila. To je ono što se naziva razvojem Zlatnog cveta.

Pre nego što krenemo dalje, bilo bi vrlo interesantno da se osvrnemo na trojstva u raznim religijama. Većina njih sama nalazi rešenje, kada se odstrane svi teološki argumenti i intelek­tualna naklapanja, u nekom od odnosa kao što su Otac, Majka i Sin. Oziris, Izida i Horus su izvanredan primer. To isto važi i za hrišćanski sistem u kome, nakon pažljivog razmatranja otkri­vamo da je Sveti duh određen kao ženski aspekt božanstvenosti. I u hebrejskoj Kabali pronalazimo Trojstvo na Drvetu života izraženu kroz HESED - Blagost, GEBURAH - Moć i TIFA­RET - Ravnotežu ili Lepotu. Kada uspostavimo vezu između ove, poslednje, trijade i tradicionalne simbolike, vidimo da je HESED muški aspekt, koji se odnosi na Jupitera, simbol očinske mudrosti. GEBURAH je ženski aspekt, pripisan Marsu, obe­ležje velike moći. Jedan alhemičarski aforizam izražava ovu dvojnost sledećim rečima: "Muškarac je mir, žena je moć". Ima­jući sve ovo na umu, zaključujemo da onako kao što HESOD predstavlja Oca, a GEllURAH majku, isto tako TI FAR ET koji je Lepota, predstavlja vezu između njih. Interesantno je da se TIF ARET vezuje za Sunce i odgovara trećem članu teološkog trojstva, Sinu.

Posmatrajući ova trojstva kao mnoštvo izraza psihološke činjenice - to jest, kao što je ranije definisano, kao aktivne činioce unutar same čovekove psihe - nalazimo se zatečeni pred sličnošću koju religiozno gledište ima sa predstavom Srednjeg puta. Prit isak srednjeg puta je ono što nas navodi na

Izme! Qeefl1'dUe

samosavlađivanje i postojan razvoj Zlatnog Cveta, buđenje zaro­bljene duše.

Moglo bi se reći da Otac i Majka odgovaraju pomenutoj dvojici Stubova u Hramu, dvema krajnostima ili suprotnostima. U ovom smislu oni su težnje koje su karakteristične za sve pojave u Prirodi. To su krajnosti duha i materije,ljubavi i mržnje, života i smrti, vrtloga i toka, sistole i diastole. Sama riroda je okruženje ovih krajnosti, dve suprotnosti Trojstva. 'ovek, neprosvećen čovek, onaj u kome nema ni mudrosti ni razumevanja, oblikuje svoj život upražnjavajući ove dve krajnosti. Tačnije, ove krajnosti oblikuju njegov život. Jer njega, kao pod prinUdom, pokreće neka njemu nepoznata spoljašnja sila, između polova najsnažnije ljubavi i najveće mržnje, i on se bacaka izmedu ljubaznosti i preterane ljubaznosti i eksplozija nekontrolisanog besa, mržnje i podlosti. Njegova delanja, gotovo bez ijednog izuzetka, su u ogromnoj meri poluhisterični letovi od jedne do druge krajnosti njegovih osećanja. Njime, takoreći, upravljaju Otac i Majka.

Za učenika koji proučava psihu, za onoga koji teži mudrosti i spoznaji svog višeg Sopstva, pouka uvek glasi da izbegava suprotnosti. Njegov zadatak je da se uzdržava od prisile da eksplozivno reaguje.

U izvesnim školama Magije, gde su obredi inicijacije slavili Adepti koji su istovremeno u potpunosti shvatili tehniku koju su koristili, ceremonija inicijacije je označavala sahranjivanje višeg Sopstva i njegovo ponovno rađanje pomoću sistema Magije i Meditacije. U tom pogledu, više Sopstvo je uvek predstavljano nekom svetom figurom velikih religija - čovekom koji je gotovo uvek prikazivan kao Sin Boga. Suština etičkih zahteva koje su postavljali ovi sistemi sastojala se u razvijanju sina unutar čo­veka. "Sve dok se Hrist ne rodi u tebi . . . " "Pogledaj unutra; ti si Buda." Ne verujem da bi se ove predstave mogle odnositi na bilo koju nama poznatu istorijsku ličnost. Pre pretpostavljam da se ovo odnosi na postepeno uvođenje duhovnog gledišta, ura­vnoteženog stava prema životu, stava koji nije isključivo usmeren prema nekoj od krajnosti - u svesno ponašanje. Spoznajući polarnost života, takvo stanovište traži da se (čovek) kreće

24

6rednji 6lub

središnjim putem između krivudave i ekstremne aktivnosti Pri­rode. To je put Pomiritelj a, onoga koji se pridržava puta između dva Stuba, onaj uravnotežen i skladan položaj u kome su se kandidati drevnih sistema inicijacija nalaze u najvećoj krizi i na vrhuncu svog posvećenja. To je tehnika dovođenja u život zlat­nog Sunca TIF ARETA, Sunca lepote i sklada koje je treća ličnost u trojstvu.! tako dolazimo do toga da jedan sistem danas začinje Veliko delo kao učestvovanje u spoznaji Krunisanog i Osvajačkog Deteta Horusa - onoga koji je, uz neminovno uče­stvovanje prirode i Oca i Majke, istovremeno potpuno drukčije i jedinstveno biće. Kao rezultat sjedinjavanja suprotnih sila, njegova priroda stremi ka potpuno novom gledištu u osvajanju života. Jer Otac i Majka su "one sile čije pomirenje predstavlja ključ života".

Da bismo na drugi način prikazali uvođenje ove koncepcije, opišimo je sa njenog praktičnog i psihičkog aspekta. Jedan od najvećih fizioloških poremećaja koji muči veliki deo čovečanstva je zatvor. U mnogim slučajevima kod ovog poremećaja ne postoji nikakva organska bolest; problem je u osnovi funkcionalne pri­rode. (Međutim ovde se mora reći da čak i kada su poremećaji organske prirode, postoji dovoljno dokaza da oni isto tako mogu da budu posledica identičnog niza psihičkih uzročnika) . Vrlo često, ova bolest ne reaguje na bilo koju vrstu medicinskog lečenja. Nije neuobičajeno da pacijenti tvrde da im je bila pre­poručena masaža, hirurška intervencija, lekovi, prirodna sred­stva i sve druge vrste lečenja. Uprkos svemu tome bolest je ostajala nepromenjena. Ispitivanje je pokazalo da ovde, često, postoji svestan sukob između dva toka ponašanja. Međutim, mnogo češće, pravo sedište sukoba se uopšte ne nalazi u svesti, već u daleko dubljem sloju uma, u Nesvesnom. Verovatno negde u doba puberteta već postojeći sukob prerasta u tako akutno stanje i poprima takvu jačinu, da zaradi psihičke sigurnosti ega, mora u potpunosti da se potisne van vidokruga.

Na osnovu toga možemo zaključiti - a postoje i određeni psihološki dokazi za to - da do sukoba dolazi između instikta i društvenih normi. U stvari, zbog roditeljske dresure javlja se

Izme! Qe&lDije

slepo odbijanje da se izražavanje instikta prihvati kao nešto što je ispravno i opravdano. A to znači odbijanje da se prizna postojanje jednog dela vlastite ličnosti, poricanje za koje nema ni opravdanja ni razloga. To je isto što i divljenje lepoti i obliku cveta lotosa uz odbijanje i same pomisli na sluzavi izvor iz koga' raste njegovo korenje, pa se onda problem rešava tako što se preseca stabljika koja povezuje cvet sa korenjem koje mu je neophodno. Ovo presecanje stabljike lotosa ima odgovarajući pandan u čovekovom urnu, mnogi od nas su odsečeni od vlastitog korena. Poricanje instiktivnog života, u kome se u krajnjem nalazi i izvor svesnog postojanja, i njegovo uporno potiskivanje izaziva u određenom stepenu disocijaciju ličnosti. Odnosno, raskidanje integriteta i jedinstva psihe. Psihoza, ukoliko je do­voljno snažna i dugotrajna, izaziva različite vrste simptoma od gUbljenja vitalnosti, razdražljivosti, zatvora oa do mnogih drugih psihičkih i neIVnih poremećaja. .

Kada se pojavi ovakav problem, postoji samo jedan način da se savlada. A to je da se sasvim jasno shvati da su psihički simptomi rezultati unutrašnjeg sukoba, sukoba između potreba tela i samodovoljnosti ili kukavičluka urna. To je konflikt potrebe da se izraze emocije i osećanja, i zapovedničkog stava ega da se izbegnu ranjivi delovi njegove prirode, oni principi koji su bili nekada izloženi povredi i ranjavanju. Pored sasvim otvorenog priznavanja da postoji ovaj sukob, čovek mora da se napregne kako bi se setio svih događaja iz ranog detinjstva, da prizove u sećanje što je moguće više uspomena iz tog perioda, ali bez bilo kakvog osećanje kajanja ili stida vezanih uz te uspomene. Suče­ljavajući ta osećanja uz znanja koja je stekao kao odrastao čovek u kome postoji svetlost razuma, on shvata da zreo razum može da raščlani one davne nezrele emocije kada je osećao stid, inferiornost ili nesigurnost. Na taj način čovek povezuje i pri­menjuje razum na emocije, izbegavajući da unutar njegove lično­sti dođe do nekontrolisane igre suprotnosti. Njihovo postojanje ne treba ni da se poriče niti da izaziva frustraciju. To je suština koja mora da se shvati. Ne treba pružati nikakvu podršku da bi se poreklo ili odbacilo ono što je samo po sebi činjenično stanje,

26

c,l'edn ji c,lub

da bi se tvrdoglavo odbija priznavanje i prihvatanje onoga što je deo čovekove vlastite prirode. Kao što smo videli, poricanje bilo koje od funkcija tela dovodi do disocijacije, a kasnije i do nervnih i psihičkih poremećaja.

Treba se suočiti sa činjenicom da je u jednom trenutku došlo do poricanja postojanja jedne faze u našem životu i na taj način prihvatiti nastali sukob. Ovo treba prihvatiti, znajući da će ovi sukobi, sve dotle dok smo ljudi, biti vezani za našu sudbinu. U sadašnjoj fazi naše evolucije, oni su deo i čestice naše ljudske prirode, pa se otuda ne mogu izbeći. Ali ono što možemo eliminisati je naš neznalački stav koji vrlo često zauzimamo prema njima. Za ove suprotnosti, dva Stuba Hrama, njihove magijske predstave ili prototipovi, predstavljaju "one večne sile od kojih uravnoteženost univerzuma zavisi. One sile čije je

v

pomirenje Ključ Zivota, čije razdvajanje je zlo i smrt." U tome je rešenje sukoba. Te sile se moraju uskladiti.

Dozvolite da ukratko ponovim. Mora se potpuno jasno pri­znati postojanje sukoba. Njegova prava priroda se mora izanal­izirati i sagledati, a njegovo prisustvo prihvatiti u svim mogućim vidovima.

ČOvek se mora napregnuti da prizove u svest, u meri u kojoj to njegov razum dozvoljava, sva sećanja iz detinjstva. lednom rečju, treba da pokuša da izvede ono što se u budističkom sistemu naziva Samasati meditacija. Ona se sastoji u negovanju i krutom ispitivanju sećanja. Ovim se ne misli da prizivanje ovih uspomena samo po sebi ima bilo kakvu vrednost, već da se njihovim izvo­đenjem na površinu oslobađa znatan deo napetosti koji potiče iz najranijih iskustava. Veoma često u iskustvima iz detinjstva, trivijalnim događajima kojima je dozvoljeno da padnu u zaborav i potonu u podsvest, ostaje vezana energija. Ali ovaj zaborav ne omogućava da se prevaziđe šok nervne iscrpljenosti koji je bio vezan za određene događaje. Naprotiv, on dovodi do stvaranja onoga što se naziva otporima - otporima prema protoku života i vitalnosti iz primitivnih i bitnih slojeva smeštenih na nivou Nesvesnog.

27

lzrnei QewdUe

"Ono što je važno" napominje Džordž Grodek, brilijantan nemački terapeut-psiholog, "ne sastoji se u tome da se prizove u svest bilo šta od Nesvesnog, već da se oslobodi ono što je zarobljeno, a na taj način potisnuti materijal veoma retko će potonuti u 'niže slojeve umesto da ispliva na površinu svesti. . . Za uspešnost tretmana je odlučujuće uklanjanje otpora,"

Počinjući sa onim što se trenutno događa, na osnovu čega čitalac odlučuje da započne ovu vežbu, meditacija bi trebalo da postepeno proširuje polje vizije sve dok konačno događaji i pojave iz najranijih godina života ne ugledaju svetlost dana.

Tehnika je u osnovi jedna od obuka mozga za razmišljanje unatrag. Bez obzira koliko da na početku izgleda, vežbanje dovodi učenika polako i postepeno do ovladavanja veštinom sećanja. Suočavanje sa sećanjem bez straha, stida i osećanja neprijatnosti, razbija otpor prema protoku životnosti između različitih nivoa svesti, i ponovo uspostavlja fizičku, nervnu i duhovnu stabilnost.

Kada ogoli sećanja iz detinjstva, učenik će sam uvideti na koji način se ispoljava sukob koji mu smeta, Kako prema definiciji neuroza predstavlja neprilagođenost psihe na sam život, učenik će pomoću ovog procesa prisećanja uspeti da sagleda u čemu to pravilno nije odgovorio na fenomen svoga postojanja,

Oslobodivši se ovoga i u potpunosti shvativši rirodu sukoba u sebi, mora da uloži napor da sve to zanemari. to praVilnije to uradi to će pozitivniji stav uspeti da zauzme. On mora da se razvija u sasvim drukčijem pravcu, Međutim, mora se imati na umu, a to je važno, da ignorisanje bilo kog simptoma sukoba onako kako se manifestuje u umu ili telu,je opasno sve dok sukob o kome se radi nije shvaćen i prihvaćen. Bezuslovno prihvatanje sukoba, gotovo bez izuzetka deluje kao njegovo razrešenje, Svaki drukčiji stav predstavlja beg.

Mehanizam bega je onaj koji tako često prihvataju neurotici i on se mora izbe gavati. To je način kome pribegava kukavica. Suočavanje sa sukobom znači pokrasti ga, a to ima za posledicu

28

<3rednji <3lub

obogaljenje straha. Iskrenost prema sebi deluje kao pročišćenje. Čovek pronalazi da poseduje novu hrabrost i veću sposobnost da se suoči sa problemom na potpuno nov i delotvorniji način. Sagledavanjem sukoba koji je izazvao zatvor, sam simptom se može gotovo u potpunosti zanemariti, oslanjajući se na to da će creva nakon nekoliko dana uspostaviti vlastiti ritam funkcioni­sanja. Sukob i ratovanje između dve strane psihe, vezuju u čvor svest sprečavajući savršeno funkcionisanje celine. Trenutna po­sledica toga su smetnje u slobodnom kretanju nervne energije u sistemu razum-telo, što izaziva zastoj u delu sistema koji je u vezi ili odgovara faktorima koji se odnose na sukob.

Okultna teorija, onakva kakvu tradicionalno imamo, ovde može biti od izuzetne koristi. Uz izvesno praktično iskustvo, lako možemo da otkrijemo tačnu prirodu izvornog sukoba tako što preispitujemo onaj deo organizma u kome su se javili simptomi koji su privukli našu pažnju. Na primer, razmotrimo problem izazvan nefritisom. Jedan od najznačajnijih aspekata magijske tradicije je Astrologija. U astrološkoj nauci bubrezi se povezuju sa delovanjem planete Venere. Kao što znamo iz mitologije, Venera je boginja ljubavi, osećanja i emocija. Otuda možemo zaključiti da u slučaju da je nečiji emocionalan ili ljubavni život do te mere isfrustriran ili pod pritiskom, psiha može dospeti u stanje kada konačno odbija da i dalje živi poremećena takvom neurozom, a odraz takve osujećenosti može se preneti u sused­stvo bubrega. Tamo gde je frustracija konačna i uništavajuća po psihu, nije nemoguće da nećemo pronaći rak - par exellence simptom težnje za smrću, takozvanog samoubilačkog kompleksa ko.ii ukazuje na podeljenost u integritetu psihe.

Štaviše, možemo otići i korak dalje. Mogli bismo ispitati da li se tegoba javlja s leve ili desne strane, imajući u vidu kabal-. ističku definiciju Levog stuba kao strane na kojoj se nalazi

y

Milosrđe, i Desnog kao Stuba Zestine. "Neuravnoteženo milo-srđe je slabost i gubljenje volje. Neuravnotežena žestina je suro­vost i jalovosti uma."

29

•

Izrael QeEPrdUe

Ispitivanjem se može otkriti činjenica da je oštećeni levi bubreg bio simptomatičan za onoga koji se bojao da iskusi život u potpunosti. Ili s druge strane, bez prave kompenzacije, živeo je tako potpuno kao da je morao da se preda uživanju. Desni

•

bubreg bi ukazivao na simptome snažnog i nasilnog pritiskivanja principa - gde je celokupan e motivni život do te mere bio izložen neprekidnoj isfrustriranosti zbog sleđenja etičkih normi da je zlostavljani eros delovao na telo ili u vidu akutnog nefritisa ili možda čak i raka.

Tamo gde postoje nevolje sa nogama, kada pacijent nije u stanju da stoji i vezan je za postelju, neki mislioci nude izvesna objašnjenja kao što je ovo. Noge su ono na čemu stojimo, ono na šta se oslanja telo. U simboličnim predstavama koje koristi Nesvesno - a treba znati da se aktivnost nesvesnog odvija isk­ljučivo kroz ono što su za nas simboli - instiktivni život je naš mentalni osnonac. To je ono u šta smo spremni da se pouzdamo, naša stabilnost i temelj, tokom života. Otuda, ukoliko naše shvatanje života ne bi uspelo da bude ono što bi zapravo trebalo da predstavlja za nas - a očigledno da se standardi razlikuju od čoveka do čoveka - tako da bezrazložno potiskujemo naše in­stikte do tačke kada nastali osećaj nesigurnosti i nemira postane nepodnošljiv, psiha počinje da se sveti kroz odbijanje da pruži podršku ličnosti. I tako se, kao što je rečeno, učimo na bolestima. Kada su naši oslonci, bez obzira koje prirode, uništeni, ponekad želimo da ispitamo uzroke i poreklo. Ukoliko se ovakvo preispi­tivanje pošteno sprovede, sa iskrenim sagledavanjem sebe, a unutrašnji otpor se uništi kroz meditaciju ili analizu, bez sumnje će doći do oporavka. To će reći, nestaće alarmantni simptomi, a telo će opet početi normalno da funkcioniše.

Rešenje za ove teškoće, praktično rešenje problema, prven­stveno se sastoji u eliminisanju straha, koliko god je to moguće. Naravno, sa šireg stanovišta, strah je bitan deo naše strukture. Čovek je tako bespomoćno stvorenje na licu zemlje, a Priroda je tako ogromna i zastrašujuća u svom delovanju. Na koji drugi način bi strah dospeo II srce svakog od nas? Ali to je zdrav strah

30

&rednji &lub

- strah koji predstavlja početak mudrosti. No, strah o kome ovde govorimo je onaj patološki - strah od budućnosti, strah za po­ložaj, nepotrebna briga zbog događaja na koje ne možemo uticati niti ih promeniti, u svakom slučaju ne življenjem u stalnom strahu da će se oni preokrenuti u nešto bolno i tužno. Sa duhovne tačke gledišta, strah o kome ovde govorimo deluje kao za­mrzivač, kao inhibitor delovanja i slobodnog protoka vitalnih energija iznutra. Čovek koji se boji da se upusti u datu akciju zato što bi se moglo desiti da ona ne uspe, ili zbog njegovog shvatanja uspeha i budućnosti uopšte, teško da će bilo šta značajnije postići. "Strah je neuspeh" kaže jedna magijska poslovica, "i preteča neuspeha. Zato budi bez straha, jer u srcu kukavice vrlina ne obitava."

Jedan od najinteresantnijih slučajeva psihoterapeutskog sta­va prema strahu, potištenosti i bežanju od problema u celini, bio je onaj koji je primenjivao Grodek, kada je još kao lekar opšte prakse lečio izvesne slučajeve zatvora i smetnji u varenju usled nervne napetosti, pre nego što je počeo da koristi psihologiju u rešavanju problema svojih pacijenata. Jedna od psiholoških teo­rema koja se bavi ovim tipom poremećaja smatra da on nastaje kao posledica uznemirenosti. Svi mi znamo kako loše vesti ili briga utiču na varenje, od povaćanja do potpunog gubitka ape­tita. Ali ključni uzrok ove uznemirenosti nije onaj koji ju je trenutno izazvao, već uznemirenost čiji se koreni nalaze u suk­obu iz ranih dana i koja postaje sve gora sa pojavom intimnih problema koji pobuđuju sukob i uznemirenost. Grodekov tret­man -uglavnom zasnovan na homeopatskom principu - stavljao je akcenat ili je obuhvatao tip ishrane koji se sastojao upravo od one hrane na koju se prethodno žalio pacijent. Ukoliko su jaja bila uzrok lošeg varenja, ishrana bi se sastojala od jaja sve dotle dok psiha konačno ne bi odustala od stalnih pokušaja da uzma­kne neprijatnim asocijacijama ko.ie su vezane za jaja i dok vre­menom problemi sa varenjem ne bi prestali. Njegov cilj se više sastojao u tome da natera psihu da se suoči sa svojim problemima i da ih prihvati, nego da psihu neprestano sprečava u pokušaju da se sakrije od simptoma koji se očitavaju na telu. Bezuslovno

3 1

Izme! QeeJ:lJ'dUe

prihvatanje sukoba i asocijacija vezanih za njega predstavljalo je prvi korak ka izlečenju. Ukratko rečeno, tehnika se sastojala u napadu na mehanizam bega. Integritet ličnosti se ne može zado­biti uz stav koji se sastoji u iZbegavanju života. Nagrada za izbegavanje problema i ž ivotne stvarnosti najverovatnije će se sastojati u nagrizajućem bolu izazvanom osećanjem krivice i greha.

Ista metoda se često koristi i u drugim vidovima psihot­erapije. U njih, na primer, spada i lečenje noćnih mora pomoću psihoanalize . Užas doživljen tokom noćne more, koji čini da se čovek budi iz sna obliven znojem uz snažno lupanje srca uz neizrecivo osećanje preživljene katastrofe isto tako predstavlja posledicu nekog konflikta u ličnosti. Njegova prirode, budući da počiva u nesvesno m, može da se odredi jedino na osnovu sa­držaja sna i dugotrajnog procesa koji obuhvata ispovest, slo­bodne asocijacije i reduktivnu analizu.

Ali ukoliko čovek koji ima noćne košmare uspe da se obuči da u budnom stanju shvati da je mora koja ga proganja samo način na koji se izražava neki unutrašnji sukob, tada se on već nalazi na pola puta ka rešenju problema koji ga muči. Za njega je važno da prihvati prisustvo takvog poremećaja, a ne da po­kušava da ga izbegne, jer beg ne predstavlja zadovoljavajuće rešenje za psihičke probleme.

Ovo otkriće nam je doneto nakon rata. Među vojnicima na frontu bilo je i onih koji nisu želeli da shvate veoma očiglednu činjenicu, da je rat bio nešto opasno i da su se oni bojali. Oni to jednostavno nisu želeli da prihvate, premda je u pozadini proti­cala cela bujica straha, a celokupan njihov instinkt i nagon za održanjem im govorio da treba da se pobegne iz poprišta borbe. Oni koji su shvatili ovaj nagon, ali su istovremeno uviđali da je beg nemoguć i da rat mora do kraja da se vodi, vratili su se kući bez bilo kakvih mentalnih ili duševnih poremećaja. Oni prvi, koji su trpeli užasan strah ali su umišljali da se ni najmanje ne boje, pretrpeli su shell- shock.

Shell-shock - šok koji je pretrpeo nervni sistem kroz pu­stošeću jeku eksplozije nema nikakve veze sa njihovim pravim

01'ednji 0lub

problemom. Uzrok jednostavno leži u kukavičkom odbijanju da se suoče da sukobom koji besni u njihovoj psihi. A kada on postane neizdrživ u svesti dolazi do istinskog rascepa, tako da se javlja praznina u sećanju, svesnom ponašanju i efikasnom de­lanju.

Kada se prihvati teorija sukoba i pomoću nje se objasni uzrok noćne more, u snove koji izazivaju ovu moru polako počinje da se uvlači tanana promena. Iznosimo jedan prilično ilustrativan primer, zajedno sa metodom koja je korišćena u njegovom rešavanju.

Jedna žena, pacijent, često je sanjala kako visi na konopcu pričvršćenom za plafon u sobi koja je imala veoma visok strop, oko 15 do 20 metara. Konopac je bio pričvršćen za kuku na plafonu, a težina ženinog tela polako je razlabavljivala malter oko kuke. Svakog trenutka kuka je mogla da se odvoji od plafona i žena da se razmrska o pod. U tom, kritičnom trenutku sna, nesposobna da se suoči sa razmrskavanjem svoga tela, žena se

•

vrišteći budila u ludačkom strahu. Zeni je dat savet - a budući da se radi o tipičnom primeru noćne more ista tehnika se može široko primenjivati -da pre nego što krene na spavanje meditira o snu. Cilj je bio da se produži trajanje sna kako bi se prizvala noćna mora i žena konačno bila u stanju da vidi šta će se dogoditi kada malter konačno popusti, povlačeći sa sobom kuku sa pla­fona.

Stalno i duboku usredsređivanje na sadržaj sna pre spavanja predstavljalo je metodu pomoću koje bi se moglo uticati na Nesvesno, tako da se unese trezven stav čak i tokom maštanja. Predmet meditacije bi bio i svesna primena ideje o nepružanju otpora. Pustiti da se karastrofa dogodi i da se onda vidi šta će da se dogodi. Ukoliko nas uobrazilja dovede do vrha provalije i svakog trenutka postoji opasnost da padnemo i da se raz­mrskamo o tlo, budeći se usred sna preznojeni od straha, tada treba postepeno trenitati um da se oslobodi svih mogućih otpora prema padu. Pomoću metode kao što je ova otpor i potiskivanje popuštaju i strah nestaje iz područja svesti.

33

•

•

Izmel QeEjlrdUe

Ovde treba reći nešto o potiskivanju i sredstvima pomoću kojih ono može da se ukloni. Veliki broj ljudi veruje, na osnovu nekih vrlo površnih štiva objavljenih među ranim radovimna iz oblasti psihoanalize, da psihologija zagovara uklanjanje potiski­vanja pomoću sredstava koja su nedopustiva sa stanovišta etike i društvenih normi. Nema ničega što bi bilo neistinitije od ove tvrdnje. Potiskivanje se uvek definiše kao nesvesan i automatski proces. To je proces preko koga ličnost štiti sebe od neprijatnih misli, tako što ih bez učešća svesti pohranjuje u mračno i zabo­ravljeno područje Nesvesnog. Kako ovaj proces započinje još u ranom životnom dobu, kad čovek stigne u zrele godine Nesvesno je prenatrpano masom potisnutog materijala - predstava o ro­diteljima i rođacima, asocijacijama vezanim za okolinu, nezrelim vreovanjima i postupcima. S druge strane, suzbijanje neprijatnih misli predstavlja nameran i svestan proces. Njemu prethodi proces svesnog odabira i eliminacije u kome jedna alternativa biva pretpostavljena drugoj.

Potiskivanje je ono, budući da je nesvesan proces, pomoću koga se stvari uklanjaju sa vidika, što predstavlja opasnu metodu .

•

Opasno je zato što potisnute emocije i osećanja zaključavaju sećanje i moć u Nesvesno. Budući da su predstave međusobno povezane, formirajući određen kompleks, ukoliko se potisnuta sećanja probude usled neke asocijacije, dolazi do odvajanja jedne strane uma na račun druge što ima za posledicu zatvaranje određenog dela energije i vitalnosti koji bi zapravo trebalo da budu na raspolaganju celokupnoj ličnosti. Borba protiv potis­nutog se odvija na isti način kao i ranije opisana borba sa unutrašnjim sukobom.

Nema potrebe da se živi antidruštvenim ili poročni m živo­tom, životom ispunjenim samopovlađivanjem ili omalovažavan­jem, kao što mnogi ljudi misle. Osloboditi se pritiska ne znači da neko treba da se ponaša kao "mladi buntovnik". Isto tako, to ne znači da razumno zadovoljavanje prirodnih nagona treba izbega­vati kad god je to moguće. Ali potpuno sagledavanje i prihvatanje ljudske ličnosti kao nečega što je mnogostruko i odbijanje čoveka da se sačuva od iskustva, bilo koje vrste, vodiće ka rušenju zida

34

&rednji &Lub

podignutog između Svesnog i Nesvesnog i uklanjanju otpora i potisnutih osećanja.

Želim ponovo da istaknem stav koji sam izneo u ovom poglavlju, lično se zalažem da analitička psihologija treba da bude pratilac drevnog sistema Magije. Psihologija je uspela da obuhvati sistem koji se može primeniti na gotovo svakog pojed­inca koji želi da upozna više ode ljaka i sastavnih delova svoje vlastite ličnosti. Verovatno po prvi put u istoriji civilizovane misli postoji metoda koja ima neprocenjivu vrednost za prosečnog čoveka. Ona ima izuzetnu vrednost za učenika Magije i Misti­cizma koji, na žalost prečesto, radi rukovođen većim brojem zabluda u pogledu onoga što želi da postigne i vremena koje mu je potrebno da bi to postigao. Psihoanalitičko proučavanje će mu pre svega pokazati da ne može da napreduje brže nego što mu to njegova vlastita podsvest dozvoljava. To će ga sprečiti da udara glavom o zid i zaštitiće ga od iracionalnog entuzijazma i želje da sve na brzinu postigne. Drugo, kroz otklanjanje ideja koje su štetne po njega, fantazmi o ispunjenju želja i nerazumnog san­jarenja, biće u stanju da stekne sveobuhvatniju predstavu o tome šta pomoću sistema magije i meditacije može da ostvari i koji stepen postignuća u toj oblasti je njemu dostupan. Potpuno će se osloboditi zabluda i obmana, jer njegovo interesovanje za Magiju neće poticati od nesvesne želje da pobegne od problema koji pritiskaju njegovo trenutno postojanje a sa kojima nije u stan'u da se uspešno bori.

taviše, on će se dobro upoznati sa stvarnim obimom svog vlastitog osećanja manje vrednosti. Njegova potreba za bez­razložnom agresivnošću izazvana umišljenim ili patološkim osećanjem inferiornosti neće ga više ispunjavati nepodnošljivom potrebom da se brani. Upoznavši se sa suštinom nesigurnosti koju oseća svaka osoba koja razmišlja, budući da je čovek tako očigledno beznačajan i nevažan u poređenju sa prostranstvima univerzuma, neće morati da se grčevito drži neke ekstremne religiozne ili naučne teorije kako bi, na osnovu takozvanih du­hovnih iskustava ili laboratorijskih eksperimenata, .uspeo da ostvari pouzdanost i sigurnost aa kojima zavidi nekom drugom.

35

•

Izme! Qet):ll'dije

Analiza je logičan prethodnik duhovnog postignuća i magi­jskog eksperimenta. Ona bi svakako morala da predstavlja prvi korak u duhovnoj obuci. Tamo gde je moguće, i gde postoje magijske škole, bio bih prezadovoljan da vidim magijsku obuku kojoj je prethodila polugodišnja ili jednogodišnja primena re­duktivne analize pod rukovodstvom psihijatara ili psihoana­litičara, naših istomišljenika, koji imaju dugotrajno lično iskustvo u kliničkom radu. Škole Magije bi morale da otvore odeljenje za psihoanalizu, ukoliko žele da njihovi sistemi zadobiju javno priznanje vredno pažnje i pokroviteljstva. Ovakve škole, pored znatno dužih kurseva obuke, na kraju bi davale takav tip indi­vidualnosti da bi u javnosti reč "opasnost" potpuno prestala da se vezuje za ime Magije, i ona bi bila prinuđena da oda priznanje razumnosti metoda koje koristi škola. Ovakvim objedinjavanjem ova dva sistema, za Magiju u svakom slučaju, bi se stvorio psihološki kredibilitet, a pripisali bi joj se pozudanost i prestiž.

Jednu od najvećih prepreka za uspeh Magije, odnosno za postizanje bilo kakvog vrednog rezultata u mističkom smislu, predstavlja to što je psiho-emocionalni sistem njenog prosečnog učenika paralisan infantilnim i adolescentnim pristrasnostima koje nisu prihvaćene kao takve. Ego biva prisiljen na krajnje postupke, gotovo pod prinudom. A iza svakog učenikovog čina vreba avet - strah. A upravo su to ona čudovišta iz mašte, ona sa kojima se psihoanaliza uspešno bori i upravo zbog tako apsurd­nih prepreka učenik Magije je ubeđen, ali nesvesan, paćenik.

Združivanjem Magije sa psihoanalizom trebalo bi da srno u stanju da izbegnemo zamke u koje su naši prethodnici upadali tako strmoglavo. Stvaranje duha - tačnije duha koji pripada religioznom i mističnom tipu - što je bio oduvek cilj Magije, trebalo bi da nam je dostupnije nego bilo kad pre, i znatno ostvarijivije.

Ove ideje nisu iznete zbog toga što će ovde biti izloženo sistematsko jedinstvo psihologije i Magije, već u nadi da će ovi napori podstaći neke od psihologa, koji su upoznati sa magijskim i mističkim tehnikama, da pokušaju da se poduhvate ovakvog zadatka. Ko god da uspe da spoji ove dve nerazdvojne stvari,

36

8redl�i 8lub

čovečanstvo će mu biti zahvalno doveka. Jer takvo sjedinjenje predstavlja brak arhaičnog sa savremenim, Nesvesnog sa Sves­nim - preduslov rađanja Zlatnog Cveta ne samo za neke pojed­ince, već za ceo ljudski rod u celini.

,

•

37

•

DRUGO POGLAVLJE

Uopšteno posmatrajući, postoji deset grubih podela izvesnih principa koji su zajednički za Psihologiju i Magiju. Svi će se složiti da problemi vezani za strah, uznemirenost, nesigurnost i inferi­ornost, posmatrano s aspekta generalne podele na Svesno i Nesvesno, predstavljaju temelje i jednog i drugog sistema. Otu­da, pre nego što prederno na razmatranje bilo koje od tehnika koje se koriste u magijskim metodama, bitno je da malo de­taljnije obrad i mo podelu psihe na Svesno i Nesvesno. Dok na prvi pogled može da deluje da ovakva podela ima svoje pred­nosti, na probleme nailazimo kada je potrebno da se izvedu dalje podpodele i da se uzmu u obzir i dodatni faktori koji deluju unutar Nesvesnog. Magija ima nešto širi pogled na ova dva osnovna aspekta psihe. Neophodno je da se razmotri istinska priroda čoveka, tako da smo u stanju da, manje više, potpuno tačno shvatimo šta od onoga što želimo uistinu i možemo da posti nemo kroz magijski eksperiment.

ini mi se da je podela psihe na Svesno i Nesvesno suviše uopštena da bi pružila odgovarajuća objašnjenja. Gotovo preter­ano rabljen primer ledenog brega - gde se jedna sedmina nalazi iznad vode, a osatlih šest ispod - je sasvim zadovoljavajuća dok može da daje potrebna objašnjenja. Ali, da li on zaista u pot­punosti zadovoljava? Ukoliko ovakvu podelu uopšte treba da koristimo u praksi, moramo znati da onaj deo psihe koji se nalazi ispod površine naše uobičajene svesti zahteva precizniji uvid u njegovu prirodu i znatno dublju analizu. Otuda je proistekao opšte prihvaćen stav da ovakva podela, u različitom obimu,

38

•

0rednji 000

nezadovoljava, u zavisnosti od škole i od sistema koji se koristi u praksi. Tako se u frojdovskim školama srećemo sa primarnom koncepcijom libida, gde se najveći akcenat stavlja na seksualne potrebe. Postoji i nešto šira klasifikacija aktivnosti psihe, po kojoj se psiha sastoji iz trijade koju sačinjavaju ld, Superego i Ego.

U sistemu koji .ie izneo dr K.G. Jung, srećemo se, kao i pre, sa libidom, premda on ovde nije definisan kao seksualnost, već je izražen pomoću terminologije koja je daleko više filozofska i označen je kao ukupan zbir fizičke energije i vitalnosti, a oni se ispoljavaju kroz instinkt, želju i funkcionisanje. U mne sposob­nosti se, takođe, opisuju pomoću četvorostruke šeme, koja deluje u pozitivnom i negativnom smeru. Postoje osećanja, mišljenje, senzacija i intuitivne funkcije psihe, a svaka od njih je sdposobna da reaguje aktivno ili pasivno, u zavisnosti od toga da li je psiha introvertna ili ekstravertna. Smatra se da i Nesvesno poseduje dvojni aspekt. Onaj njegov deo koji je lični - individualan, i onaj drugi koji je velika struja moći, arhetip i obličje kojeg je ovaj prvi samo deo - Kolektivno Nesvesno. To je univerzalni i potpuno isti supstrat koji je zajednički za celo čovečanstvo. Možemo ga posmatrati kao istorijsku osnovu iz koje je proistekla ili se razvila svaka psiha i svaka svest. To je ona praiskonska osnova sa koje je evoluirala, po svojoj vlastitoj šemi, svaka rasa i ljudi i civli­zacija. To je ono što su srednjevekovni alhemičari zvali Anima mundi.

r pored bezbroj dodirnih tačaka sa pomenutim psihološkim sistemima, magijska koncepcija se ipak razlikuje od njih u nek­oliko stvari. S jedne strane, njoj više odgovara dijagram kao sredstvo za izražavanje gledišta, verujući da će razmišljanje nad ovim glifom, koji je vekovima bio predmet meditacije, dati pro­svećene ideje koje se u nesvesnom vezuju za njegove delove. Drugo, Magija smatra da je čovek složenije biće nego što to savremene škole dopuštaju. Dijagram koji ona koristi je kabal-

•

istički glif zvani Drvo Zivota. On prikazuje deset sfera ili, kako se stručno zovu, Sefira raspoređenih u geometrijski oblik koji formira tri kolone ili stuba. Onaj na levoj strani prikazuje tri sfere koje su poređane jedna iznad druge i naziva se Levi stub ili Stub

39

, I ,

,

\ . \

' ...

10

40

ć)rednji Ć)lub v

Milosrđa. Desni stub ili Stub Zestine takođe prikazuje tri sfere dok se u središnjem stubu nalaze četiri sfere postavljene jedna iznad druge, to je Stub Dobročinstva. Svaka od ovih sfera opisuje drugačiju karakteristiku Sopstva. Odnosno, dijagram izražava integralnu prirodu čoveka izraženu kroz deset sasvim različitih funkcija. Sjedinjavanjem ovih deset činilaca u jedno dobija se ono što smo odlučili da zovemo čovekom.

Id (ili To), da upotrebimo frojdovski izraz, predstavlja cen­tralnu suštinu čoveka, najdublji nivo njegovog Nesvesnog, ono što je na Drvetu predstavljeno sa najvišom sferom Srednjeg stuba. Ukoliko posmatrate šemu datu na suprotnoj strani daleko ćete lakše shvatiti ono što želim da objasnim. Na početku, mara la bi se reći reč ili dve o upotrebi stranih reči i nepoznate termi­nologije. Po mom mišljenu, žalosna je činjenica da su sasvim opravdane primedbe koje se odnose na upotrebu nepoznatih i stranih reči. Kada se pristupa učenju nekog stranog jezika, alfa­bet predstavlja prvu teškoću koju treba savladati. To se dešava i u Magiji, budući da u većini slučajeva u engleskom jeziku ne postoje reči koje bi na odgovarajući način izrazile pojmove koji treba da se prevedu, a čak i kada takve reči postoje one ne daju dovoljan psihološki ili duhovan sadržaj onoga što bi trebalo da označe. Međutim, moja je dužnost da uspostavim vezu između takvih termina, tamo gde postoje, i onih u kabalističkom sistemu i da ukažem na činjenicu da su kabalističkom sistemu odavno bile poznate koncepcije kojima se danas bavi Psihologija. I ne samo to, već i da je razvio tako složene tehnike pomoću kojih se takvi potencijali mogu ispoljiti.

Magijski pandan onome što se u psihologiji podrazumeva pod Id ili Es (To), kako ga naziva dr Džordž Grodek, je JECI­D AH - reč koja znači Monada, Sopstvo, roditeljski Enovi (merne jedinice-prim. prev.) Svetlosti. To je "esencija uma koja je suštin­ski čista", da prihvatimo definiciju iznetu u istočnjačkom re­ligioznom spisu.

To je i Budina priroda, čija spoznaja je jedino u čemu se ogleda razlika između prosvećenog čoveka, mudraca, i neznalice

41

Ceremonijalna M�a

i neprosvetljenoga. Upravo kao i u fizici, gde jedan elektron možemo da posmatramo kao česticu naelektrisanja ili kao sistem zračenja ili talasa, tako i JECIDAH može da bude posmatran sa dva sasvim različita stanovišta. To je najskrovitije jezgro Sopstva, najdublja srž same svesti, 'nesvesnost naše uobičajene svesnosti -dok, s druge strane, ono označava sam tok života, struju libida, ono što je ukupan zbir naše vitalnosti i našeg života.

Budući da sada raspolažemo sa prevodima istočnjačkih tek­stova, mnogi psiholozi su usvojili neke kineske izraze koje su uvrstili u stručnu nomenklaturu vlastitih sistema. Jedan takav izraz, za koji se opredelio Jung, a odnosi se na predstavu o kojoj smo ranije govorili u vezi sa JECIDAH-om, je Tao. Ovaj izraz, tako stran zapadnjačkom umu naučenom na preciznu i tačnu definiciju, je prevođen na razne načine kao što su Bog, cilj, nebesa. Viiheim, sinolog, radije se opredeljuje za reč "Značenje", a Jung je koristi kao bliže obeležje za koncepciju koju je želeo da objasni,je r Tao je upravo onaj činilac u svesti koji, u krajnjem, određuje svrhu postojanja života i čoveka. Na dijagramu koji je dat u Tajni Zlatnog cveta, za koju je Jung napisao jedan izuzetno snažan i dubokouman evropski komentar, mesto na kome se nalazi psihički faktor Tao ima sličan položaj kao i JECIDAH na kabalističkom Drvetu života.

Premda želim da izbegne m metafiziku, koliko god je to moguće, potrebno je da se iznesu neke njene teorije. Da bi se zadržala tačnost uz jednostavnost, mora se istaći da kabalistička

•

tradicija postavlja univerzalnu struju Zivota, opisanu u smislu Svetlosti, u osnovu onoga što se označava kao Monada. To će reći, JECIDAH je daleko od toga da predstavlja samu konačnu pode lu, on je samo jedna određena tačka ili odeljak univerzalnog života ili Kolektivnog nesvesnog, a svoje izdvojeno postojanje duguje pulsirajućoj struju koja stoji iza njega.

Na ovom mestu bi bilo interesantno da se napomene da je Grodek pretpostavio da je Nesvesno, u klasičnom frojdovskom značenju, prethodnik razuma, moždanog uma; pri čemu je Id ono što proizvodi Nesvesno, mozak i sve ostalo što pripada životu. Nesvesno je deo psihe, a psiha je deo Id-a. On je takođe

42

•

8rednji 8Lub

verovao da svime što se dešava u mislima čoveka, od trenutka začeća do samrtnog časa, čak i onim što sam smisli ili uradi po sopstvenoj slobodnoj volji, baš svime uptavlja ovaj neznani Id.

Ukoliko želimo da razmotrimo Sopstvo u njegovom najširem smislu, kao nešto što se sastoji od mnoštva slojeva svesti koja je opet, slično glavici crnog luka, sastavljena od deset omotača ili kora, tada bi JECIDAH bio onaj najdublji ili središnji deo. Slojevi koji se nalaze odmah iznad njega - a mora se imati u vidu da je ovo figurativno izražavanje i se ovde baš ne može doslovno primeniti prostorna analogija - su oni koje nazivamo ČIAH i NEŠAMAH. Oni bi odgovarali onome što je u Jungovom sistemu označeno kao anima i animus.

Vraćajući se ponovo na pomenuti kineski tekst iz oblasti misticizma za koji je Jung napisao komentar, videćemo da je po kineskom učenju cela Priroda prožeta sa dva principa, jednim pozitivnim ili muškim i drugim negativnim ili ženskim. Oni su označeni kao Jang i Jin. Ova dva principa su prisutna i u ljudskoj psihi, a posmatrajući ih u najširem mogućem značenju, možemo smatrati da je J ang onaj svesni nivo uma, a Jin onaj nesvesni. Međutim, ova podela, zbog suviše velike uopštenosti, nezado­voljava i potrebno je da se izvede dalja podela. Budući da unutar Uma postoje i pozitivni i negativni elementi, tu su i činioci koji pripadaju mislima i osećanjima. Ovo isto važi i za Nesvesno. I premda se Nesvesno odnosi na Jin, unutar njegove sfere de­jstvuju i Jang i J in. Ukoliko posmatramo jedan od najdubljih slojeva Nesvesnog, onda se delovanje J anga i Jina odnosi na ono što Jung podrazumeva pod Animus i Anima, a na šta u kabal­ističkoj tradiciji ukazuju Čl AH i NEŠAMAH.

Možda bi bilo korisno da damo definiciju ova dva principa, kako bi pri daljoj razradi imali merodavno objašnjenje. Jedan od J ungovih učenika, Džon Kori, autor dela ABC Jungove psiholo­gije, kaže sledeće: "Anima se nalazi u dodiru sa stvarima unu­trašnje stvarnosti - likovima kolektivnog nesvesnog - dok je persona u dodiru sa onim što se nalazi u spoljašnjoj stvarnosti. Anima je arhetipska predstava koja se gotovo može opisati kao

43

CeremonUaIna Maelja

vekovima nataloženo doživljavanje žene kod muškarca - ne njegovih svesnorazumskih predstava, već nesvesnog nasleđenog kalupa u kome je ona izlivena." Anima je ono što odgovara Nešamahu koji je ženski i pasivan, predstavljajući istinsku du­hovnu viziju intuicije ili imaginaCije .

Ovde bi se moglo napomenuti da se uvek kao aksiom magi­jskog sistema javlja tvrdnja da je biće koje je fizički aktivno duhovno pasivno, i obrnuto.

U mnogo čemu, kada je reč o okultnoj radnji, nailazimo na tvrdnje kao što je: "Muškarac je označavan kao pozitivan član među biološkim polovima. U stvarnosti, samo njegovo biološko telo je ono što je pozitivno. Njegovo eterično telo je u potpunosti negativno .. . S druge strane, dok je uobičajena pretpostavka da je kod žene negativan aspekt polova, uistinu, njeno psihičko telo je ono što je negativno, dok je njeno eterično telo pozitivno, a ona je ona stvaralačka strana kada je reč o polovima." Lako se može izvesti zaključak da je svaka osoba psihološki biseksuaina. Ona predstavlja kombinaciju i muških i ženskih elemenata, a unutar

v

nje delaju i Jang i J in. Ze nski elementi u muškarcu, i muški elementi ili pozitivne osobine u ženi podjednako pripadaju i Nesvesnom. A najdublji i najistinskiji arhetipovi ovih nesvesnih osobina su anima i animus, ČIAH i NEŠ . U ovome, donekle, leži objašnjenje za često uočene pojave besprimerne nežnosti i ljubave za koje su mnogi muškarci sposobni, ali i naprasitosti i okrutnosti koji se javljaju kod izvesnih tipova žena kada su ljute ili iznervirane.

Otuda, u skladu sa svojim nadopunjujićim ili uravnote­žujućim principom, duša ili Nesvesno kod muškarca ima žensku osnovu koju označavamo kao anima, dok ona ženska ima mušku osnovu, animus. Ova druga se definiše kao neprestano prome n­ljiva veličina, njena energija je u stanju neprestanog kretanja. Animus nije postojana, nepromenljiva veličina kao što je to anima. Svesna osećanja tipične žene usredsređena su samo na jednu osobu suprotnog pola, prema spoljašnjem svetu žena je

44

8 re.di�i 8Lub

monogamista. Ali, u svojoj unutrašnjosti, njen nesvesni deo je očigledno poligamijski nastrojen, "jer ime njenog animusa moglo bi da bude 'legija'. To je princip logos-a, muškog razuma njene podsvesne prirode."

Na Drvetu života principu animusa odgovara ČIAH, Volja; ova reč znači i ž ivot, animalni život. Ovaj princip je prvi stvarala­čki prenosilac Es-a, budući da je njegov drugi pol NEŠAMAH, razumevanje i ljubav. Volja je esencija dvojnog principa, ona predstavlja početak i kraj. Jer, očigledno je da žele ti neku stvar istovremeno predstavlja priznanje da tu stvar ne posedujete.

v

Zelja da budete nešto pretpostavlja da niste to što želite. Među-tim, istinska ljubav je uvek usredsređena na predmet ljubavi, predmet sa kojim zaljubljeni želi da se identifikuje, isključujući sve ostalo. To je ona ljubav koja je ugrađena u osnovu onoga što nazivamo anima. Vole ti znači razumeti. Razumevanje daje uvid i intuiciju. To je anima.

Tao, animus i anima, ili JECIDAH, ČIAH i NEŠAMAH, predstavljaju najskrovitije jezgro onoga što smo odlučili da na­zovemo psihičkom glavicom luka, praiskonske principe koji de­jstvuju u najdubljim nivoima Nesvesnog. Moglo bi se reći da je to onaj nivo koji je uvek u direktnoj vezi sa racionalnim i univer­zalnim nivoima Kolektivnog nesvesnog - one dimantičke i svepri­sutne bujice života i vitalnosti u kojoj JECIDAH, zajedno sa svojim prenosiocima, zauzima samo jedan tačno određen centar svesti.

Pre nego što nastavimo, a budući da sam upotrebio glavicu crnog luka kao metaforu za sopstvo, bilo bi korisno da citiram pasus iz Grodekovog IstraživaIlja Nesvesllog: " Svi mi verujemo da u centru nas samih mora da postoji nešto što je srž, nešto što ne predstavlja samo ljušturu; želeli bismo da posedujemo u sebi neko izuzetno zrno koje bi bilo jezgro za zaštitu budućnosti, večnosti. A ne shvatamo, i ne možemo da shvatimo, da mi ustvari nemamo jezgro već da smo sačinjeni od listova koji prekrivaju jedan drugi, od onog koji se nalazi na samoj površini do onog

45

•

Izmel QeEj:lI'dUe

koji je smešten najdublje, da smo, ustvari, načinjeni kao i glavica luka. Ali u ovoj glavici svaki sloj ima svoju suštinsku prirodu. Luk je u potpunosti dosledan, a nedosledan, pokvaren, postaje onda kada pokuša da proizvede jezgro koje bi bilo drukčije od svih ostalih delova i da uništi ljusku smatrajući da je ona nešto lažno, nešto što jedan uvaženi luk ne bi smeo da prihtati... Sve u nama su ljuske, ali u svakoj od njih se nalazi suština prirode ukupne celine. Sopstvo je sopstvo glavice luka." Ovome je veoma slično i budističko shvatanje.

Pošto smo razmotrili trijadu principa, Supernala, kao na­jprimitivnijeg dela psihe, drevnog centra koji seže natrag kroz bezbrojne epohe u prošlost, sada bi morali da usmerimo pažnju na njen dopunjavajući ili uravnotežuj ući aspekat - svesni ego. On predstavlja proizvod novijeg i skorašnjeg razvoja u bezvremen­skoj istoriji sopstva - relativno savremeno dostignuće evolucije -kanal preko koga smo postali svesni izvornog, praiskonskog i fundamentalnog nesvesnog iz koga smo ponikli. Zahvaljujući ovom razvoju svesnosti o postojanju dubljih nivoa nas samih, mi smo u stanju da ih ispitamo i shvatiino. To je upravo ona evolucija koja namje pružila svest o sadržaju Nesvesnog. Ovakva definicija evolucije praktično je u potpunosti ista sa definicijama koje se odnose na Psihologiju i Magiju - to jest, da su njihovi ciljevi da prošire horizonte uma, da povećaju sferu ili obim same svesti. To su metode koje koristi i sama evolucija.

U Magiji, ovaj svesni ego je označen kao RUACH. On obuhvata one sfere koje su na šemi Drveta života obeležene brojevima od četiri pa zaključno sa osam. To je pre konglomerat funkcija nego jedna jedinstvena celina - verovatno je to jedan od razloga što neki psiholozi veruju da je ovaj deo nas još uvek veoma nestabilan po sastavu. Takođe i to da nepovoljno i pogre­šno okruženje u detinjstvu kod većine ljudi razvija sklonost ka dezintegraciji ličnosti koja već postoji. Ovaj konglomerat obu­hvata pamćenje, volju, osećanja i razmišljanje, a svi su oni gru­pisani oko samog ega, koji je središnja sfera - ona označena brojem pet. Njegov životni sok je struja misli i opažanja, kao što

46

ć>redn ji ć>lub

je životni sok Supernala libido, struja života i energije. Prema Jungovom shvatanju, ego ili svesni um je Persona, ličnost koja dolazi u dodir sa spoljašnjim stvarima. To je maska. To je način na koji se individua prilagođava na svet, njen karakter onakav kakvim ga vidi spoljašnji svet i način na koji ona sebe vrlo često posmatra. To je mehanizam koji se razvio da bi se uspostavio kontakt sa okolinom, tako da na osnovu iskustava stečenih na taj način Id, ili JECHIDAH, može da dođe do samosvesti o svojim vlastitim božanskim moćima i višoj prirodi.

U vezi sa ovom personom, ovim razmišljajućim RUAH-om, bilo bi dobro da se zadržimo na dva aforizma istočnjačkih psi­holoških sistema. Na prvi pogled delovaće kao da se oni među­sobno isključuju i da su kontradiktorni. U jednoj istočnjačkoj knjizi je zapisano: "Um je ubica stvarnosti. Neka učenik ubije ubicu." Ovo samo će predstavljati problem za prose čnog učenika. Na zapadu, uopšteno govoreći, smatra se da u univerzumu postoje dve velike odvojene celine, psihička i mentalna ili duho­vna, s tim što su ove dve poslednje sinonimi. Tako da ako se sam um smatra preprekom za opažanje stvarnosti, većina nas bi se našla u veoma teškom položaju.

Drugi aforizam glasi: "Ec;encija uma je suštinski čista". Uk­oliko bi se bavili prevođenjem ove terminologije, verujem da ćemo konstatovati da zajungovski Tao, ili najdublji nivo Nesves­nog, najtačnija definicija koju možemo pronaći glasi :"esencija uma". Svrstavanje Nesvesnog u ništa drugo do prihvatilište zlih senki ljudske prirode predstavlja samo popularnu i pogrešnu zabludu psiholoških shvatanja. Neki ga posmatraju isključivo kao prihvatilište za zadržavanje primitivnog blatnjavog taloga, gde se nalazi sklonište najnasilnijeg eksplozivnog materijala. Međutim, uistinu, kao što samo malo bolja upoznatost sa pro­blemima Analize dokazuje, Nesvesno nije pribežište samo za eksplozivne pobude. Struja Nesvesnog postaje eksplozivna samo kada RUAH, Svesni um, potisne svoju zakonitu i opravdanu aktivnost. Klica pokvarenosti RUAH-a leži u samodovoljnom svesnom gledištu. Njegova mana je preterano prečišćen i uškro-

47

•

Izmel Qe&rdUe

pljen stav prema životu. Reka koja je pregrađena negde duž svog korita mora da se izlije, a kada do toga dođe nemamo prava da krivirno reku. Ukoliko je potrebno da se izgradi stalna ili samo privremena brana, moraju da se preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti u vidu obezbeđivanja nekog odvodnog kanala koji će biti otvoren kada suvišna vode budu tražile prolaz. Tako je isto i sa Nesvesnim. Samo po sebi - kao esencija uma koja je suštinski čista - Nesvesno nije ni opasno ni eksplozivno. Ali ukoliko je individui onemogućeno da slobodno pristupi životu usled neke vrste neprilagođenosti na okolinu, nekog nedostatka koji ne dozvoljava da se u potpunosti izraze Jang i Jin u njenoj prirodi, ta osujećenost deluje kao stalan izvor nadražaj a, pred­stavljajući večno prisutnu mogućnost da dođe do eksplozije.

Ta lažna brana, prepreka podignuta duž rečnog toka - psi­hološki otpor - je onaj "um" koji ubija stvarnost ili sprečava da se ona shvati. Koliko nas zaista razume život i svet onakvima kakvi oni uistinu jesu? Odnosno koliko nas razume ko smo, bez pro­jektovanja naših želja, o onome šta bismo želeli da budemo, na naša opažanja? Samo je dvoje-troje onih koji zaista razumeju naše najdublje pobude, istinske uzroke privlačnosti koju ose­ćamo prema našim prijateljima i odbojnosti koju osećamo prema neprijateljima. Pretpostavljam da nema mnogo onih koji bi u svakom terenutku mogli potpuno svesno da upravljaju svojim postupcima. Većina nas najčešće dela pod nekon nevoljnom prinudom. Istinita je tvrdnja da su navike neminovnost koju je evolucija utisnula u nas kako bi se omogućilo nesmetano funk­cionisanje psihe. Ali, one su neophodne samo dotle dok omogu­ćavaju psihi da slobodno funkcioniše. A kod većine nas, upravo je ta masa navika i pristrasnosti ono što predstavlja prepreku za neometan rad psihe. Ukoliko bi pitali ljude kojaje svrha njihovih navika, načina na koji one deluju i odakle potiču, dobila bi se mnogo jasnija slika o onome što je sadržano u izreci "Umje ubica stvarnosti". Ustvari, um nije taj koji nas sprečava da sagledamo stvarnost i ono što je vredno i poželjno u životu. Lažan razvoj uma - ona masa predrasuda, e mocionalnih pristrasnosti,

48 •

<srednji <Slub

nepravilno formulisanih filozofija i praznoverica, ostaci koje smo nasledili od obmanutih roditelja - je ono na šta se ovde ukazuje.

I sve dok ne shvatimo njegovu prirodu i ne sagledamo njegov obim, nećemo se osloboditi njegove dominacije, ili njegove pri-

o

nude. A dokle god ne budemo u potpunosti shvatili naše vlastito ponašanje, pobude i mehanizme onoga što nas privlači ili odbija, nećemo steći oštroumnost.

Tada bismo verovatno bili u stanju da shvatimo da je ono što se nalazi u osnovi svesnog uma - za koji je ono što prihvatamo kao čistu stvarnost jedini kriterijum rasuđivanja -jedno ogromno područje inspiracije i lepo te koje je u suštini čista esencija uma. Kada bi mogli da otvorimo ovu esenciju, ili da je postanemo potpuno svesni, tako da njen sadržaj bez bilo kakvog remećenja dovedemo u žižu naše svesti, tada bi počeli da shvatamo, kao nikada ranije, istinsku prirodu života i njegovih pobuda. "U tom slučaju", napominje dr Jung u svojim Sabranim l/elima iz ana­litičke psihologije, "Nesvesno nam garantuje onu potporu i pomoć koju je blagodatna Priroda uvek spremna da pruži čoveku u neizmernom obilju. Nesvesno poseduje sposobnosti mudrosti koje su potpuno zatvorene u svesnome .. . Ono stvara perspek­tivne kombinacije upravo kao što to naša svest čini, samo što su one nadmoćnije od kombinacija svesnoga kako po prefinjenosti tako i po obimu. Otuda Nesvesno može da bude vodič bez premca za ljudska bića." Kada svest dostigne ovo stanje ili uslove, kada ono što je ranije bilo Nesvesno dos pe u područje svesnoga, celokupan karakter života se menja i rasvetljava. Ranije je to bilo nešto što je izazivalo strah i užas. Gotovo svi ljudi, ispod površine, osećaju izvesnu inferiornost i nesigurnost. Svi teže da se najedan ili drug način uzdignu iznad ove inferiornosti i da pronađu neki siguran kamen na kome bi se osećali bezbedno. Onda kada stignemo do spoznaje "čiste esencije uma" inferiornost praktično potpuno nestaje i zadobija se sigurnost; a tada smo u stanju da se nosimo sa životom i sa drugim ljudima.

49

•

Izrael Qe&rdije

Deveta sfera ili Sefira na Drvetu života je područje NEFEŠH-a, što znači Životinjske duše. To je područje koje odgovara životinjskim instiktima i nagonima, što bi se zapravo moglo nazvati frojdovskim Nesvesnim - onim čega smo jednom ili u jednoj fazi razvoja bili svesni, ali što je zatim izgubljeno za .

svet. Smatra se da obuhvata one psihičke sposobnosti koje se odvijaju nesvesno. Sve automatske, rutinske radnje i one iz navike; sve one stvari za koje kažemo da ih radimo "bez razmi­šljanja" i one hiljade stvari koje uistinu nikada nismo "uradili", sve su to procesi dodeljeni carstvu Nesvesnog, principu NEFEŠH. On se odnosi na cellebrum, skriveni deo mozga i blisko je povezan sa ganglijastim i simpatetičkim nervnim siste­mima. Kao takav on je onaj deo našeg bića koji reguliše protok krvi, otkucaje srca, varenje i disanje. Sve navale želja i izlivi strasti koji se neočekivano javljaju u nama imaju svoje sedište u NEFEŠH-u. To je podzemni svet psihe preko koga dolazimo u relativno tesnu vezu sa Prirodom, sa elementnom stranom živo­ta. To je podsvest u kojoj deluju iskonski instinkti samoodržanja i razmnožavanja. Tu je i sedište samog seksualnog instinkta. Jungovski koncept Nesvesnog bi mogao da predstavlja odgo­varajući izraz za ovu stranu života, onako kako je sadržana u frojdovskoj školi, gde bi toliko zloupotrebljavana reč Nadsvesno bila karakteristika Sfere Supernala, JECIDAH-a, ČIAH-a i NEŠHAMAH-a što bi odgovaralo Nesvesnom kod Junga.

Deseta je sfera fizičkog mozga i aktivnog fizičkog tela. Ovde nailazimo na prihvatilište u kome i drugi principi prebivaju i na ins trumente kroz koje funkcionišu. Ovu dese tu sferu , MALKUT, sferu delanja, možemo posmatrati kao aktivan prin­cip, kao J ang, u odnosu na JESOD, .Tin, koji možemo definisati kao sedište nagonskih instikata, grabljivih poriva i životinjskih impulsa. S druge strane, RUAH, koji je aktivni princip razmi­šljanja, na sličan način možemo opisati kao Jang u odnosu na Jin u Supernalima, koji je tih, pasivan i skriven iza zavese . MALKUT ima i bezbroj drugih pandana, ali u ovon trenutnu oni izlaze iz domena našeg interesovanja. Očigledno da poremećaji u pravil­nom fu nkcionisanju viših i l i unu trašnjih principa imaju

50

&redr�i &lub

odgovarajuće dejstvno i na telo, koje, kao deseta Setira, pred­stavlja samo sintezu prethodnih devet. Svaki sukob među de­lovima u fizičkoj strukturi očitovaće se i u psihičkom poremećaju čiji će položaj i intenzitet tačno da odgovara prirodi telesne povrede. Pomoću čiste empirije, još u stam doba ustanovljen je ogroman broj podudarnosti između različitih delova čovekovog tela i njegovih psihičkih sastavnih delova. Ovo je, ustvari, ona tradicija koja predstavlja temelje onoga što je vredno u vešti­nama kao što su tumačenje karaktera, gledanje u dlan, frenolo­gija i slično. Podjednako iznutra kao i spolja. A ono što je prisutno unutar uma na izvestan način uslovljava reakcije na prednjoj strani psiho-fizičkog medaljona.

Postoji još jedana metoda klasifikovanja komponenti psihe koja se zasniva na sasvim drukčijem gledanju na Drvo života. Metoda koju smo upravo razmotrili posmatra svaku sferu Drveta života odvojeno. Aji Drvo može da se proučava i po nivoima ili slojevima. U ovom slučaju, uzimajući samo prvu Sefiru, imamo ono što se stručno naziva Arhetipski svet. Najiskonskij i od svih on je esencija Nesvesnog, a njegove funkcije sežu u beskrajno daleku prošlost. To je stratum za koji su karakteristični oni Simboli i arhetipovi koji su prvi asimilirani u jedinstvenu homo­genu srtrukturu, ako se može tako nazvati, evoluirajuće svesti. U hinduskom sistemu ovo stanje se naziva TURJA ili ekstaza, apsolusna svesnost, a njen doživljaj u svesti pripada onom zanos­nom tipu koji su svi Mistici u svim dobima opisali kao Sjedinjenje s Bogom. U ovom Božanskom svetu, stupamo u dodir s onim tananim predstavama koje su u staro doba nazivali Bogovima. Ili pre svakodnevna uobičajena sfera svesti biva preplavljena voljnim uplivom ovih arhaičnih predstava i arhetipova - prvom postavkom psihičkih oblika, tananih, nedodirljivih i dinamičnih kroz koje libido teče na svom putu pri izlasku iz Id-a.

Drugi i treći Sefirot sačinjavaju ono što se zove Stvaralački svet, stanje SUŠUPTI. To je onaj stratum praiskonske psihičke sfere u kome dejstvuju principi anima i animus, mudrost i razumevanje. Otuda on na ego deluje tako što podstiče njegove stvaralačke sposobnosti i proširuje njegove sveukupne vidike i

5 1

lzmd Qe�rdije

polje svesti. Kao drugo stanje svesti, on se može uporediti sa spavanjem bez snova. Čak ni ovaj opis nije sasvim zadovolja­vajući, jer spavanje bez snova, ma kako da izgleda, je suviše živo da bi se opisalo na tako pasivan način. U nekim filozofskim delima smatra se da je SUSHUPTI stanje u kome se čak i kriminalci združuju sa višom prirodom i stupaju na duhovnu ravan. Za ovo stanje je rečeno da je veliki duhovni rezervoar pomoću koga se ogroman pokretački nagon ka žiVljenju u zlu prekida. I premda je kod takvih ljudi nenamerno, ono nepre­stano deluje.

Sledeći nivo koji treba da se razmotri obuhvata od četvrte pa zaključno sa devetim Sefirotom; zove se Oblikujući svet ili SVAPNA. To je svet snova; to je nivo instiktivnih radnji i di­namičnog nagona za izražavanjem. Njegove predstave, velelepni prizori iz snova i fantastične noćne avanture predstavljaju ono što je proisteklo iz doživljaja dana, premda dramatizacija samog sna pripada isključivo sadržaju i nadležnostima ove ravni.

Tamo gde postoji napor višeg Duha ili Id-a da se prenesu plemeniti impulsi ili inspiracije iz njihovog vlastitog božanskog carstva, mora se proći kroz stanje SV APNA-e. Ovaj prolazak boji prirodu impulsa, dajući mu ono što je izvorno bila čista misao, i transcendentalizam emocionalnog naboja ili osećanja, izražen u vidu simbola. Otuda ma kakva predstava daje utisnuta u našu svest iz viših sfera, ona je iscrtan a u simbolima Obli­kujućeg sveta.

Dobro poznavanje prirode i značaja simbola, kao i upozna­tost sa načinima na koje deluje SV APNA je neophodno da bi se protumačila izvorna poruka i njeno značenje. Ovde, takođe, nailazimo na emocionalni mehanizam koji obezbeđuje pok­retačku snagu i podsticaj za psihičku akciju, žlezde sa unu­trašnj im lučenjem. Jer, fizički položaj i važnij ih zvezda odgovaraju važnim centrima i dinamizmima baš ovog nivoa u strukturi psihe.

Deseta Sefira odgovara aktivnom svetu, JAGRATA, na­jvišem sloju svesti, egu, onoj površinskoj svesti koja prva

52

,

&rednji &lub

učestvuje u događajima svakodnevnog života. To je evolutivni proizvod izronio iz tamnih, tajnih nivoa Nesvesnog i, ma koliko paradoksalno zvučalo, preuzeo funkcije i zavladao izvorom iz koga je ponikao. Na ova četiri različita nivoa svesti, koji se

, kabalistički zovu četiri Sveta, odvija se i prestaje nekoliko os­novnih principa čoveka.

Upravo su ove različite faze čovekove psihičke prirode ono čime se bave magijske metode. Ovde leži uzrok prethodno izne­tog predloga da bi psihoanaliza trebalo da se uskladi sa Magijom kako bi predstavljala prvu fazu u napredovanju. Jer prilikom penjanje uz Drvo, što je formalni izraz za označavanje spoznaje Sefirota od dna prema vrhu, prva sfera kojoj se pristupa je deveta Sefira, princip čoveka koji je nazvan NEFEŠ. To će reći, prvi naredni nivo svesti koji se nalazi ispod običnog budnog stanja Aktivnog sveta, to je nivo snova, avetinjski bledih likova i slika, neprirodan. To je najpovršniji sloj Nesvesnog, a ovaj termin koristimo kao sastavni deo Oblikujućeg, Stvaralačkog i Arhetip-

v

skog nivoa Drveta Zivota. Oblikujući svet je svet upozoravajućih instikata i nesvesnih sukoba, carstvo istrebljivačkih požuda i strasti. To je upravo onaj nivo kojim se bave psihoanalitičari kod većine svojih poacijenata kako bi razrešili sukobe koji postoje na toj ravni. Ukoliko na tom mestu postoji sukob i neprestana borba, kako se može očekivati da će doći do dotoka energije iz viših sefira ili, u zavisnosti od načina na koji se posmatra, do njenog uzdizanja iz nižih slojeva svesti? Ukoliko je direktna posledica nerešenog sukoba vezivanje u čvor, kao što je to slučaj sa psihorn, prirodno je da tu ne može da dođe do slobodnog prolaska libida, koji zbog toga postaje osujećen i isfrustriran. Kako obezbedi ti pristup primitivnijim, božanstvenijim delovima psihe, onim arhaičnim nivoima nesvesnog čija je priroda u pot­punosti duhovna, gde funkcionišu oni principi koji teže ka nad­ljudskim blistavim visinama, ukoliko je kanal pregrađen, a put zaprečen sukobom"? Ukoliko poruka ili otkrovenje iz ovih uzvi­šenih visina promene prirodu i izopače se usled prisustva snažnih i ružnih kompleksa u umu, kako onda da se postigne stvarni magijski i duhovni razvoj?

53

Izme! Qe&1'dUe

Kako se anal itička psihologija, prema samoj definiciji, bavi ispitivanjem i razjašnjavanjem dva gornja nivoa svesti koji su najbliži površini, ovaj proces se mora razmatrati kao prelimi­narni aspekt magijske rutine. Tamo gde analiza propoveda, kao jevanđelje, preobražaj ' u stavu prema životu i kada naide na pacijente koji stvaraju magijske šeme ili mal/dide koje pripadajU tipu koji je Jung ponovio u Tajni Zlatnog cveta, onda dolazi do upada ili uzurpacije carstva i funkcije Magije, i prevazilaženja ograničenja koja se javljaju u uobičajenim psihoanalitičkim me­todama.

Upravo kao što psihoanalitička metoda mora da obuhvati prvu fazu razvoja, tako, prema mom mišljenju, i druga faza mora da bude ispunjena različitim elementarnim magijskim meto­dama. Namerno kažem elementarnim, jer to su jedine metode koje prosečni zapadnjak može bilo kad da primeni na sebi, budući da ga u intenzivnijoj primeni magijske veštine (ili umet­nosti) sprečavaju razna ograničenja kao što je izmedu ostalog vreme potrebo da se ide na posao i vodi porodični život. Više magijske veštine su dostupne samo izuzetnim osobama i obuhvataju obuku ljudske psihe do potpunog ovladavanja duhom. Prekrasna vizija koja se kroz to postiže, idealan cilj dostupan samo nekolicini, prevazilazi mogućnosti većine nas koji smo obavezni da živimo normalnim životom čoveka ili žene dvadesetog veka.

Uvodne metode možemo razvrstati u nekoliko poglavlja i to:

1 . Kabalistički krst

2. Mali terajući ritual Pentagrama

3. Uobličenje Srednjeg stuba i Drveta života u sferi oseta

4. Metode kruženja, formula vibriranja Srednjeg stuba

5. Obredna magija

Trenutno ću se zadovoljiti time da iz ptičje perspektive sagledam svaki od njih kako bih zamislio celokupnu šemu.

54

•

0l'edr�i &ub

PIVa metoda opisuje formiranje geometrijske figure na telu čiji zadatak je da dozove u rad najdublje nivoe Nesvesnog. Ako na poče tku kažem da je cilj svake magijske metode da na različite načine otvori polje vizije svesnog ega za dublje, mnogo duhovnije aspekte božanske prirode, tada neće postojati mogućnost da dode do zabluda. Postupak Kabalističkog krsta se satoji u tome da se kroz negovanje onoga što se II psihologiji naziva fantazijom podstakne mašta da gradi predstave kroz koje nesmetano može da protiče moć Id-a.

.

Iako najelementarnija, u stvarnosti je to jedna od najvažnijih faza magijskog rada. Neprocenjiva za početnika, ona je podjed­nako važna i za učenike koji su otišli dalje. Aksiom Magije glasi da je samo božanska volja ona koja je u stanju da da pros­vetljenost i prosvećenost, čineći to tako da svaki čin ega nalazi svoje pravo mesto u poretku stvari. Otuda Kabalistički krst predstavlja idealno sredstvo za postavljanje ega pod direktni nadzor JECIDAH-a, božanske volje II svakom ljudskom biću. Ovo je izvanredna metoda da se svest učini propustljivijom i osetljivijom na zapovesti razumnijih i humanijih slojeva Nesves­nog.

Mali terajući ritual Pentagrama, opisan kao druga metoda, predstavlja nastavak prethodne vežbe. To je tehnika čiji je za­datak da ukoni iz područja psihe one unutrašnje elemente koji su nepoželjni. Uz naprezanje mašte učenik vizuelizuje one kva­litete, ili sukobe ili psihičke povrede, koji nisu potrebni. Pomoću vibriranja odredenih zvonkih glasova nazvanih u starim vre­menima Božanska imena, uz ocrtavanje izvesnih pravolinijskih figura, kako u vazduhu, tako i u svojoj mašti, učenik biva ospo­sobljen da ih projektuje iz sebe. Druge sile, arhetipovi najdubljih nivoa, oblikuju se i prizivaju kako bi mu pomogli u tako teškom zadatku. Celokupni ritual, pravilno izveden, sračunat je da dove­de učenika postepeno i polako do visina predviđenih sistemom.

Najvažnija rutinska metoda duhovnog razvoja u celokupnom magijskom sistemu je, po mojoj proceni, treća vežba u mojoj klasifikaciji. Ukoliko se učenik seća DIVeta života, videće da Srednji stub, predstavlja nizove od po pet sfera raspoređenih u

55

•

•

CeremonUwna Maaia

jednoj vertikalnoj koloni. Vežba prethodi vizuelizaciji ovih Sefi­rota u vidu krugova ili sfera svetlosti u raznim značajnim de­lovima fizičkog tela. Tačnije, treba ih shvatiti kao centre koji već postoje u auri, koja se u ovu svrhu definiše kao jajolika tanana električna materija, magnetno polje koje okružuje i prožima materijalno telo čoveka. Cilj ove vizuelizacije je da se Sefiroti probude u uravnoteženom delovanju kao sredstvo za pridobi­janje višeg Duha, kako se Id još naziva, sa psihičkim mehani­zmom pomoću koga može slobodno da funkcioniše unutar svesti po zamisli ega.

Podsetimo se tvrdnje, iznete kao aksiom, da se određeni čovekovi psihološki principi podudaraju sa raznim organima i udovima i delovima fizičkog tela. Vežba nazvana Srednji stub predstavlja demonstraciju tog aksioma, dajući atribuciju ovih principa u vidu praktičnog eksperimenta koji namerava da se izvede. Vizuelizacija Sefirota i tačno izmereno vibriranje Božan­skih imena bude centre ove aure ili Sfere oseta iz njihovog prethodnog uspavanog stanja. Zadatak je da se postepeno ak­tiviraju pritajeni i do tada samo naslućivani delovi psihe. Rezul­tati ove vežbe su neverovatno povećanje vitalnosti i moći. To izaziva, odnosno biva propraćeno trezvenim prosuđivanjem, ma­njom preokupiranošću događajima u spoljašnjem životu, pre­mda je sposobnost nošenja sa njima neverovatno velika. Ova vežba daje rešenje za duhovnu zbunjenost, pomažući umu da postane osetljiviji i otvoreniji za naredbe ili intuicije višeg Sop­stva.

U početku, pažnja se poklanja samo Srednjem stubu. Ali, što više kroz vežbanje bude napredovao učenik, čak i onaj koji je veoma veš t u manipulisanju svojim vizuelizacijama, će uvideti da je veoma korisno da produži trajanje vežbe, pri čemu se povećava polje njegove pažnje. Izbalansiranost i uravnoteženost unose se u postignuće putem oblikovanja centara Srednjeg stuba, a zatim

�

se slici dodaju Sefiroti bočnih stubova Milosrđa i Zestine. Ovde se napreduje sporo i postepeno, ali upornim vežbanjem i istra­jnošću, moć i duhovno opažanje počeće i sami od sebe da se

• • •

56

8redlui 8lub

Srednji stub se može prepomčiti psiholozima, kao sredstvo za smirivanje neurotičnih pacijenata i kao pomoć pri sprovo­đenju psihoanalize. Jer, to su načini koji pomažu da svestan um zadobije trezvenost i mirnoću, poželjno stanje koje dozvoljava nadolazak arhetipova i nadahnuća iz drugih nivoa svesti. Tokom perioda usredsređene pažnje na Srednji stub, snovi mnogo lakše prelazi prag svesti i vremena, izgleda kao da sasvim učestvuju u dubljim aspektima psihe, u podmčjima sa kojima se obično veoma teško uspostavlja veza - Stvaralačkog i Arhetipskog sveta animusa, koje gotovo isključivo nalazimo u prošlosti pesnika, mistika i maga.

Četvrta rutinska vcžba, Formula vibriranja, u osnovi pred­stavlja proširenje vizualizacije Srednjeg stuba. Njena tehnika se odvija na način sličan onome koji se koristi u početnom vežbanju. Ali ovde se sukobljavamo sa drukčijim poretkom racionalnog. Teorijski radi se o tome da se buđenjem moći ili nivoa svesti unutar samog čoveka može uspostaviti veza sa odgovarajućim silama u spoljašnjem svetu ili sa sličnim nivoom opažanja i doživljaja u kolektivnom Nesvesnom. Njen cilj se ne svodi isk­ljučivo na razvoj individualnog tako što će čovek postati svestan i drugih principa koji postoje u njemu, već i u njegovom preo­bražaju u voljnog prenosioca i instrument Kosrničkog urna, te ogromne i jedinstvene podloge zajedničke za celo čovečanstvo. U čovekovoj moći je da se, pomoću ovih metoda, udruži sa gotovo svemogućom vitalnošću i duhovnom vrednošću ovih bo­žanskih moći koje kao konglomerat obuhvataju univerzum. To je prvi korak ka onome što se naziva Adepstvom, put preko koga se čovek pretvara u dobrovoljnog saradnika Prirode na zadatku evolucije.

Poslednja vežbaje prava Magija - umetnost Obredne magije. Do sada bi trebalo da je sasvim jasno da sva magija nije obredna, da se ona ne mora odvijati kroz obrede i rituale, niti su joj uvek potrebni rekviziti kao što su konopac, sve ća, tamjan i loža. Irna mnogo toga u Magiji što se veoma malo razlikuje od metoda meditacije. To znači da ona prati unutrašnju putanju i koristi sredstva za bavljenje psihorn koja su stvarni psihološki instru-

57

•

"

IzmeI Qe&I'dUe

menti bez upućivanja na bilo koji spoljašnji predmet, simbol ili deo opreme. To je tehnika uravnotežene introvertnosti.

Upravo kao što prethodne vežbe obuhvataju drugu fazu magije, a psihoanaliza prvu, tako i Obredna magija posmatrana izdvojeno, predstavlja treću fazu. Ponoviću da su šarlatani i drugi zabludeli entuzijasti učinili previše toga što ide u prilog opšte uvreženom mišljenju" po" kome. je " magija čisto šarlatanstvo. ali

� . . . . . . . . ' ,';- . ' - . . ...... , .. ... . , .

istočnjački učeni�; kojda puno vet� 'pri�{]juje ove.Jundamen-, taine principe će, pomoću svoje obogaćene prirode, preneti svedočanstvo o njenoj vrednosti, kako isceliteljskoj tako i du­hovnoj.

Obrednu magiju su pogrešno shvatali preterano revnosni početnici prvenstveno zato što nije postojalo opšte razumevanje ovde navedenih principa kao začetnika rada. Izuzev u retkim slučajevima onih koji su rođeni sa potpunom predodređenošću, krajnje je nemoguće uspeti u Obrednoj magiji, dok se ne postigne znatan napredak. Pod razvojem podrazumevamo buđenje ili uobličavanje unutar Sefirota D rveta života. Razvoj podra­zumeva buđenje uspavanih moći psihe, a pre svega znači uzdl�

•

zanje svesti u svetlosti ljubavi i mudrosti višeg Duh,a J ECIDAH-a. Dok ta svetlost ne obasja učenika odozgo i ne prođe kroz njega, a umesto njega počne da deluje magijska moć. U suprotnom, obred mora da ostane ono što je za većinu ljudi stvar navike i običaja - niz uobičajenih pravila koja se šablonski izvode, obreda u kojima nema ni traga vrline, vrednosti i moći.

Kada se božanska moć jedanput probudi i kroz nju se razlije svetlost višeg Sopstva, tada i obred dobija savim drugačiji izgled. On postaje magijska mašina za opremanje i usmeravanje moći i svesti psihe. Obred se sada može posmatrati kao sredstvo za mobilisanje dotada nepoznatih činilaca u čovekovom sklopu i njihovo korišćenje u različite svrhe, što u potpunosti zavisi od samog čoveka, obima njegovog znanja i duhovnog razvoja. Ovde nije mesto na kome bi trebalo izreći kobna upozorenja o upotrebi i zloupotrebi magijskih moći i duhovnog znanja. Unutar same psihe nalazi se stražar koji nikada ne spava. Onje čuvar moralnog zakona čija kazna je tako strašna i razorna da ne postoji

58

6rednji 6Lub

mOgUćnost pomilovanja za počinioca zločina. Od naredbe i osude ovog unutrašnjeg Sopstva ne može se pobeći, izuzev priznavanjem i prihvatanjem saznanja o zloupotrebi i čvrste rešenosti da će se sličan postupak ubuduće uvek izbegavati.

59

•

,

TRECE POGLAVlJE

Pre nekoliko godina, u mojoj knjizi D,1'o života objavljeni su principi vežbe zvane Kabalistički krst, a ovde ću ponoviti sledeća obredna uputstva:

1 . Dotaći čelo, reći ATEH (Tvoje umeće).

2. Spusti ruku i dodirni grudi, reći MALKUT (Carstvo).

3. Dotaći levo rame i reći VE GEDULAH (i Slava) .

4. Dotaći desno rame i reći VE GEBURAH (i Moć) .

5 . Pritiskajući prste na grudi, reći LE OLAM AMEN (zauvek, Amen).

•

Hebrejske reči se koriste zato što je magijski sistem prvi put zadobio značajno mesto u Evropi kada su ga prihvatili neki jevrejski filozofi koje nazivamo kabalistima. Izuzev upotrebe hebrejskih reči, u ovom obredu nema ni najmanjeg upliva hebre­jske teologije ili filozofije. Same poze su jedna varijanta običnog hrišćanskog krsta, pri čemu se koristi poslednjih par reči iz molitve "Oče naš". To što se ona koristi u magijske svrhe rezultat je činjenice da ova molitva predstavlja idealan metod za ura­vnoteženje ličnosti i uzdizanje uma do nivoa kada je sposoban da se bavi višim stvarima.

Prva reč u ovom prizivu je "ATOH". To je hebrejska reč koja znači "Tvoj", lična zamenica u drugom licu jednine. Da bih ovo objasnio na najjednostavniji mogući način, dozvolite mi da ka­žem da postoji izvesna potvrda u metafizici za njeno korišćenje.

60

,

0rednji 0Lub

Čitalac koji je proučavao nešto od filozofije primetiće pove­zanost sa trijadom pojmanja - kakva je mislilac, poznata stvar i čin ili rezultat saznanja. Drevni autoriteti u oblasti kabalističke filozofije smatrali su da je najdublji ili najduhovnij i princip u čoveku, oko koga su vodene rasprave, čovekovo najuzvišenije osećanje božanstvenosti, upravo jedna takva trijada koju sačin­java mislilac, znanje i čin saznanja. Otuda su oni svakom od ovih principa ili funkcija najvišeg Sopstva pripisivali ličnu zamenicu kao simbol. Mislilac "JECIRAH" ispoljavao se kroz "Ja", "Ti" se odnosilo na poznatu stvar, a treće lice "On" se odnosilo na aktivnost mislioca - premda su svo troje smatrani nerazdvojnim jedinstvom. Ali imajući sve vreme u vidu ideju o srednjem putu, pomoću koga se mogu izbeći krajnje suprotnosti, oni su odabrali kao reč pomoću koje se izražava više Sopstvo, u ovom lakom ritualu, zamenicu za drugo lice jednine "Ti".

Druge reči koje se koriste su imena Sefirota na Drvetu •

Zivota. GEBURAH ili Moć je onaj centar koji je na dijagramu označen brojem 5. GEDULAH ili Milosrđe je četvrta. Njih dve su centri koji su predstavljeni sa dva Stuba u prostoru lože, dve suprotnosti sa kojima se svakodnevno srećemo. To su ona dva centra o kojima govori već citirana opomena vezana za ritual o neuravnoteženoj žestini kjoja postaje grubost i ugnjetavanje.

MALKUT je deseta Sefira. Prevodi se rečju "Carstvo" budući da su narodi starog doba smatrali da je ljudska priroda carstvo nesagledive veličine, carstvo neizmerne složenosti, ono kojim upravlja božanski vladar "JECIRAH". Poslednji izraz u obredu nema neki naročiti značaj, njime se samo završava pokret. Reč OLAM znači "zauvek", ali ona takođe znači i "svet" ili "univer­zum". Mi smatramo da je ona tako postavljena kao svečani završetak, jer unutar minijaturnog univerzuma koji je čovek, postoje bezbrojni elementi i principi koji su neprestano aktivni, svih deset Sefirota Drveta života.

Ukoliko čitalac ima u vidu ovo kratko objašnjenje, videće da opis obreda koji sledi ima znatno veći značaj, nego što bi se u suprotnom moglo učiniti.

61

Izrael Qe&rdUe

ATEH se osnosi na viši Duh, Id. "MALKUT" se odnosi na telo, koje sa JECIRAH-om predstavlja dvojni izraz živog ljud­skog organizma, dva ASPEKTA, Jang i Jin, pri čemu se ova dva izraza koriste u njihovom najširem značenju.

GEBURAH i GEDULAH, dve krajnosti moći kao najviši aspekti ega, označavaju dva modela sposobnosti ega, akciju i reakciju. Konačna poza, zatvarajući se na tački koja se nalazi između ove dve krajnosti, ukazuje na dobrovoljnu odluku psihe da pronađe ravnotežu, Srednji put, mesto koje sadrži obe suprot­nosti, a ipak nije izloženo njihovim jednako intenzivnim suprot­nim pulsiranjima.

Naglašeno je da je osnovni zadatak i psihoanalize i Magije da pokušaju da aktiviraju najviši Duh - ili da dovedu u potpunu realnu svest skriveno i zakopano Nesvesno. Trebalo bi da se podsetimo parabola drevnih filozofskih religija čija se suština zasnivala na uverenju da unutar čoveka postoji duh, dinamičan centar svesti koji je zbog svog dodira i združenosti sa materijom, potonuo u dubok san, stanje mesečarstva. Problem je u sledeće m: Na koji način možemo da razbudimo ovaj uspavani nivo iskonske svesti? Očigledan i logičan metod se sastoji je u tome da uporno nastojimo da proširimo horizont svesti, da povećamo polje svesnosti tako da obuhvati i ono što je ranije bilo nesvesno. Da postanemo svesni svih naših postupaka, misli i emocija i neslućenih motiva, da ih posmatramo u njihovom pravom svetlu, onakvima kakvi oni uistinu jesu, a ne onakvima kakvi bismo mi želeli da budu ili kako bismo želeli da ih drugi vide.

Da bi se ovo postiglo potreban je izuzetno visok stepen iskrenosti i hrabrosti, nužne vrline kako za učenike psihologije, tako i za učenike Magije. Što više ovog potisnutog i zabo­ravljenog materijala, koji je u jednom trenutku uskladišten u nepoznatoj i uspavanoj strani naše prirode, smo u stanju da iznesemo na svetlo dana, toliko više ćemo se osloboditi te unu­trašnje stupice u koju smo u prošlosti upali. Isto tako, u meri u kojo.i oslobađamo sebe prisile prema instinktivni m komandama Prirode, oslobađamo se i od onoga što je Levi Brul nazvao

62

•

•

•

8 I'ed nji 8lub

pmticipatioll mystique . . To je kovanica kojom se izražava ono neobično jedinstvo sa prirodom koje je primitivni čovek osećao, ono učešće u nesvesnosti prirode koje se jedino prekida kada razvoj svesti postane uočlj iv, lj igava zmija unutar mirnog Eden­skog Vrta. Ali uprkos hiljadugodišnjoj evoluciji čovečanstvo u celini se još uvek nije oslobodilo od ove pokornosti nesvesnosti Prirode po kojoj se kreće i oseća bez razmišljana i bez svesne volje. Tu i tamo, naiđemo na pojedinca koji je uspeo da spozna zamku i breme pod kojim je živeo, pa shodno tome pokušava da se oslobodi stega kojima je bio vezan.

Otuda svaki sistem koji shvata ove duboke nesvesne nivoe svesnosti i vitalnosti, stalno insistirajući na ovoj spoznaji, pomaže razvoju čovečanstva. Takozvani Kabalistički krst, posmatran kao prethodnik težeg i ozbiljnijeg rada, ukazuje upravo na ovu sves­nost o postojanju dubljih nivoa svesti i neophodnosti da se oni aktiviraju unutar ljudske psihe. I ne samo to, on shvata da ovi novoprobuđeni nivoi moći i svesti mogu da budu duboko uznemirijući za novajiiju koji krene na ovaj put otkrića. Otuda je bitno ne samo da se ovi nivoi razbude, već i da budu shvaćeni i uravnoteženi u izbalansiranom rasporedu. Ovo je zadatak koji treba da obavi Kabalistički krst.

Još nekoliko reči pre nego što pređemo na opis metode za njegovo izvođenje. Tradicija zahteva da se sve ove reči izgovaraju uz vibriranje glac;a, a ne da se jednostavno izgovore. To znači da svaki učenik za sebe mora da pronađe metodu za izgovaranje ovih reči koja će mu pomoći da proizvede vibraciju. Neki su konstatovaH da izgovaranje ovih reči piskavim glasom najbolje odgovara zahtevima. Drugi, u koje spada i autor ove knjige, su pronašli kroz eksperimentisanje, i česte provere, da umereno dubok glas, nešto malo viši od onog kojim se uobičajeno govori predstavlja najpogodniji način da se proizvede željena vibracija. Svaki slog treba ujednačeno da se vibrira, da nijedan ne bude izraženiji na štetu drugog. Provera vibracije, ma koliko čudno izgledalo, ogleda se u prasku u šakama i tabanima. Kada se reč jako vibrira, što neminovno ne znači i glasno, treperenje treba da se oseti u svakom nervu i deliću lela, a posebno u rukama i

63

Izme! Qe&rdUe

stopalama treba da se oseti da su svaki atom i ćelija oživeli u stanju naglog vibriranja. Ovo se teško može podrobnije objasniti bez praktične demonstracije. Ali, to je veoma jednostavno, tako d a postizanje ove veštine ne bi trebalo da bude teško. . Metafizička teorija koja je u ovo uključena govori o tome da se pomoću vibracije može promeniti i obnoviti postojeće stanje sistema telo - razum. To znači, predlagači zahtevaju da se uzme u obzir činjenica da u periodu od sedam godina telo prolazi kroz potpunu biološku promenu i tokom tog vremena u potpunosti obnavlja ćelijsku strukturu. Ono odbacuje stare i istrošene or­ganizme i putem metabolizrna gradi novu organizaciju ćelije. Tehnika vibriranja, otuda, ubrzava odbacivanje mrtvog tkiva i neželjenih molekula i čestica, tako da se nove mogu apsorbovati u sistem, dok je pažnja usredsređena na proširivanje polja svesti, stvarajući pročišćeno telo kroz koje ta viša svest može lakše da funkcioniše. U principu to je pitanje taktike. S jedne strane, nečiji cilj može da bude jedino da proširi svest, isključujući dovođenje telesnog sistema pod ovaj proces pročišćenja. Ili, s druge strane, sve vreme i pažnja mogu da budu usmereni samo na izazivanje izvesnih skrivenih telesnih promena kao što to čine neki orijentalni pripadnici hajata joge, isključujući pri tom ili radeći na uštrb poželjnih promena u svesnosti. Magija, vrlo razumno, kombinuje prednosti oba ova stanovišta, eliminiše opasne i štetne karakteristike koje uobičajeno prate svako od njih. Uvek na koristan način pronalazi put između dve navedene krajnosti.

Kada se izvodi Kabalistički krst, dobro je okrenuti se prema istoku, mestu uzdižućeg sunca. Ovim se koriste prednosti pre­ovlađujućeg simbolizma po kome se JEClRAH poistovećuje sa prosvećenošću i mudrošću, duhovnim konceptom koji je uvek određen i definisan u smislu Svetlosti. Istok je mesto na kome se uzdiže svetlost. Stojeći nepomično, zatvorenih očiju, kako bi se lakše ostvario čin odbijanja, potrebno je nastojati da se sagleda priroda JECIRAH-a, ono što je ona po definiciji, sama suština svetlosti, života, ljubavi i slobode, a to su kvaliteti karakteristični za esenciju uma koja je istinski čista.

64 •

61'ednji 6lub

Bitan momenat, koji zahteva da se stalno vraćamo na njega, je magijski simbolizam, isto kao što je onaj u psihologiji, o kome je već govoreno, koji se ogleda u tome da razni psihički principi imaju prostorne podudarnosti u ljudskom telu. Odnosno, odre­đeni principi odgovaraju ili imaju posebanu sklonost prema određenim telesnim organima ili udovima. To je nešto što je sigurno svako iskusio. Emocije se gotovo uvek vezuju za srce, razum za glavu, strast za genitalije. Magijska tradicija je jed­nostavno samo klasifikovala i znatno proširila ovaj spisak podu­darnosti.

Dok razmatra JECIRAH, uz spoznaju da on predstavlja slobodu i da je njegova priroda sama svetlost, učenik treba da se trudi da vizue1izuje neposredno iznad svog teme na sferni obruč svetlosti. Simbolika ga predstavlja iznad glave, jer prvenstveno, budući daje J ECIRAH koren čovekove svesnosti, on predstavlja onaj princip čijeg prisu-stva većina nikada ne postane svesna. To ne znači poricanje njegovog postojanja, već samo potvrđuje naše ranije neznanje. Štaviše, magijski simbolizam koji pripada u

•

potpunosti onom istom tipu koji koristi Nesvesno, takođe svedoči da ovaj božanski Duh, kao najviši princip koga još uvek nismo svesni, nije u potpunosti utelovljen u nama. To znači da je to sila koja nas drži u senci - princip koji će ljudska rasa biti u stanju u potpunosti da oslobodi tek kroz nekih par hiljada generacija. Otuda je jednodušno mišljenje, da to što stvara senku, bez obzira da li je stvarno ili samo metaforično, zasigurno postoji i da je psihička podudarnost onoga što izaziva senku centar koji se nalazi upravo iznad temena. Ovo, u prvom tre­nutku, može da zvuči fantastično, ali ja to ne mogu ni da dokažem, niti da poreknem. I kako sam to ranije nazvao tribu­nalom intelektualnog kriticizrna, samo bih preporučio da se vežba sledi kao određen naučni eksperiment, a da se rezultati dožive.

Neka zato učenik razmotri svoj viši i božanski Duh, jezgro svoje Podsvesti kao prirodu Mudrosti, Ljubavi i Svetlosti, vizu­eiizujući domen njegove aktivnosti kao da je u srodstvu sa po-

65

•

Izrael Qe8lrdUe

dručjem neposredno iznad glave. Nakon nekoliko sekundi mir..: nog koncentrisanja, neka podigne ruku iznad glave, a zatim je spusti do čela i izvibrira najpre reč ATEH kao da svečano oglašava prisustvo tog Duha. Tu ruku zatim treba spustiti u pravoj liniji do mesta gde se otprilike nalazi dijafragma. Vibrirati reč MALKUT. Kada se to uradi neka se um pozabavi saznanjem da onako kako se spušta ruka, tako i struja svetlosti silazi odozgo, postojani brilijantni zraci svetlosti prožimaju telo u potpunosti: Tako se formira snop svetlosti koji se širi od temena na njegovoj glavi do tabana na stopalima. Striktno govoreći, poslednja Sefira, MALKUT, odnosi se na stopala. Međutim, zato što je zgodnije, dodirujemo grudi ili solarni pleksus uz mentalnu spoznaju da je upravo područje stopala ono područje na koje u tom trenutku mislimo i u koje usmeravamo zrake svetlosti. Ovo je prva polo­vina vežbe. Sada pravimo pauzu od nekoliko sekundi, kako bi sebi dočarali i osetili što je moguće snažnije prisustvo zasle­pljujućih zraka te svetlosti.

Zatim, skrećući pažnju sa središnjeg stuba svetlosti na levo rame, a neka učenik zna da se tu nalazi rezervoar neizmerne moći, treba izvibrirati reč ve-GEDULAH. U mašti tu treba da započne zrak svetlosti i da se dočara njegovo prodiranje kroz grudi, dok ne stigne do desnog ramena, kada se vibrirajućim glasom izgovara preostala reč ve-GEBURAH. Na taj način je formiran horizontalni snop ili poprečna greda ovog Krsta svet­losti. Prvi pokret prati svetlosni snop od glave do stopala, dok drugi prati zrak od ramena do ramena. Sklapajući prste na grudima, i vibrirajući poslednju reč, LE-O LAM, AMEN, učenik treba da se napregne tako da vidi kako u njemu zaista stoji svetleći krst.

Samo jedan ili dvojica se mogu nadati da će iz prvog pokušaja uspeti ovo da osete, da dožive neverovatno osećanje pulsiranja Krsta svetlosti u sebi. To zahteva uporno i redovno vežbanje pre nego što počne da se javlja ovaj osećaj. Njegova pojava pred­stavlja značajan napredak i određenu fazu razvoja. Može se dogoditi da bude potrebno nešto malo prethodnog vežbanja u

66

81'ednji 8Lub

vdtini vizuelizacije, kao i u sticanju sposobnosti u izgovaranju Imena, tako da izgleda kao da zvuk vibrira u datoj tački. Kada se ovo postigne Ime se može vibrirati u glavi, šakama, bedrima ili rtopalima ili bilo gde po želji. Kada se ovlada ovom veštinom, a osećanje Krsta svetlosti postane izrazitije i određenije, može se pristupiti proširivanju vežbe otvaranja. To znači pre nego što se vizuelizuje centar svetlosti iznad glave, učenik treba da se trudi da proširi područje svoje svesti, treba da pokuša da zamisli, dok su mu oči zatvorene, da njegovo telo raste, sve dok ne postigne ogromnu visinu. Neka u vlastitom umu zamisli da njegov fizički obim narasta do takvih visina da glava postepeno dodiruje strop, prolazi kroz krov i konačno se pretvara u ogromnu figuru čija je glava u oblacima svemira, a stopala sigurno pričvršćena na zem­lji. U stvari, sa ovakvih visina zemlja deluje kao sićušna lopta pod nogama. Postigavši ovo osećanje širenja, a ono može da bude propraćeno pojačanim osećanjem svesti ili ekstazom, neka uče­nik tokom prve vibracije vizuelizuje zrak svetlosti koji silazi sa neba na njegovu glavu, prolazi kroz njega i na kraju obasja područje u njegovim stopalama koja čvrsto stoje na zemlji. Ose­ćanje širenja je sasvim određeno osećanje koje daje izvođenju pokreta Kabalističkog krsta daleko životniji i značajniji doživljaj.

Razlog da se navede potreba za ovim astralnim širenjem leži u činjenici da su drevni mistički sistemi smatrali da je transce­dentalna priroda čoveka, esencija uma, beskonačna, da je pozi­tivna praznina čiji se kvalitet ničim ne može predvideti. Kao što u jednom istočnjačkom spisu piše: "Učeni skupe, bezgranična prazna univerzuma je u stanju da sadrži milijarde stvari različitih oblika i formi kao što su sunce, mesec, zvezde, planine itd . . . svemir sve to sadrži, a isto to čini i praznina naše prirode. Kažemo da je srž uma ogromna, zato što obuhvata sve stvari, jer sve stvari se nalaze unutar naše prirode."

Uputstvo za proširenje svesti, ili za formulisanje astralnog oblika džinovskih proporcija koji stoji usamljen u svemiru, sa­držeći u sebi sve sile i svetove celokupnog univerzuma, sastoji se jednostavno u ispunjenju navedenog metafizičkog postulata. Isto tako u samo par Hermetičkih fragmenata koje smo nasledili,

67

------�-

Iz meI Qe8:l.rdUe

postoji sličan savet. U stvari, u njima je dat i tehnički postupak, tako izvanredan da sam primoran da ga ovde navedem: "Povećaj sebe do neizmerne visine, preskačući sve teisno, nadvisujući sve vreme, postaješ večan i treba da spoznaš Boga. Za tebe ništa nije nemoguće. Smatraj da si besmrtan i 'da možeš sve da uradiš . . . budi viši od svih Visina i manji od svih Dubina . . . da bi istovre­meno bio sve na zemlji u moru i na nebesima. Misli kao da si tek stvoren, da si u majčinoj utrobi, da si mlad, da si star, da si umro i da si prevazišao smrt: spoznaj sve to odjednom .. . i upoznaćeš Boga. Ali ukoliko zatvoriš dušu u telo, poniziš sebe i kažeš: 'Ništa ne znam, ništa ne mogu da uradim, bojim se zemlje i mora, ne mogu dosegnuti nebo, ne znam ko sam ni šta ću biti', kakve veze bi onda mogao da imaš s Bogom?" (COIpUS Helmeticum XJ, JI) . Nešto slično se može naći u spisima Plotina. U svakom slučaju, metafizičkom, psihološkom ili besmislenom, samo stalna vežba će odrediti da li je opravdano i vredno ili je samo obmana neuravnoteženog uma. Ova završna provera mora da bude prag­matičan test; odnosno čisto naučna.

Sada ćemo videti zašto je ranije rečeno da je ova vežba bitna za celokupan magijski rad. U stvari, ona treba da prethodi ili da predstavlja deo bilo koje serije mentalnih vežbi u koje se neko upušta. U obimu u kome uspeva da ujedini ličnost sa istinskim izvorom života, pružajući joj u svim prilikama neku vrstu otvo­renog kanala za prodor u svest, nema reči koje bi mogle da potcene ili uveličaju njen značaj. Ne treba očekivati da će nere­dovan izvođač Kabalističkog krsta odjednom postati svestan sebe skrivenog u Nesvesnom, "plamena koji gori u srži svakog čoveka". To se svakako ne odnosi na onoga koji bpzo napreduje. Ono što se podrazumeva je da uporno redovno vežbanje donosi sa sobom spoznaju trancendentalnog Sopstva. Ili, drugim re­čima, obrazuje se most između Svesnog i Nesvesnog, omogu­ćavajući umu da lakše propušta ono što je božanstveno. Postepeno i gotovo neprirnetno, učenik će postati svestan nada­hnuća višeg Duha. Osnovna greška koju su pravili pisci koji su ranije pisali o Magiji, a i moji raniji napori spadaju u ono što podleže ovoj kritici, sastojala se II tome da su govorili o ekstazi,

68

0l'edr�i 0lub

božanskoj prosvetljenosti i prenošenju duhovnog zadovoljstva. Ova iskustva su možda istinita za naprednije i razvijenije uče­nike. Za prosečnog pojedinca ona mogu vrlo malo da znače. Ono što se stvarno dešava je postepeno povezivanje jednog nivoa svesti sa drugim. Oni se zatim vezuju za naredni i tako dalje, dok ' konačno, svakodnevno budna svest ne bude prožeta svesnošću o božanskim stvaralačkim sposobnostima koje obogaćuju njenu nepodnošljivu jalovost. Ova svesnost označava kraj unutrašnjeg osećanja pustoši i osujećenosti. Ovde nailazimo, ukratko rečeno, na racionalizaciju onoga što se u mističkoj frazeologiji označava kao "sjedinjenje s Bogom", "duhovni brak", "alhemijska svadba" i slično. Da se drukčije izrazimo, ovde nailazimo na postepeno premeštanje kvačila. Kod ove metode ne postoji nasilno habanje mašine. Tu nailazimo samo na neprimetnu i laganu promenu, na drugu brzinu ili stepen vibracije, kako se još naziva, ustvari na drugi način funkcionisanja. Svakodnevno živa svest postaje pre­finjenija i osetljivija, svesna novih mogućnosti, ispoljava razu­mevanje i poseduje sposobnost sagledavanja života i doživljaja koje ranije nikad nije imala. Stvorena je velika tolerantnost. Sveopšte saosećanje i razumevanje opšteljudskih problemima se javljaju tamo gde je ranije postojala egocentričnost i nezainter­esovanost za bilo šta što nije zadiralo u lične probleme. To su testovi, iskustvene činjenice dostupne svakome, činjenice koje imaju vrednost samo za onoga kod koga je spoznaja probuđena uz ulaganje stalnog napora. Za druge to nema ni najmanje vrednosti.

Kabalistički krst predstavlja uvod a isto tako i svečan za­vršetak za jednu drugu vežbu. Ona se zove Mali terajući ritual Pentagrama.

Ritual se sastoji u sledećem:

l . Izvesti Kabalistički krst.

2. Okrenuti se prema istoku. Ispružiti desnu ruku koja drži bodež. Ocrtati terajući zemaljski Pentagram.

Vibrirati reč lHVH (Izgovara se lod-heh-vau-he) .

69

-

Izme! QeEf1rdUe

3. Još uvek sa bodežom u ispruženoj ruci, okrenuti se prema jugu. Ocrtati još jedan Pentagram na pot­puno isti način i vibrirati reč ADNI (Ah-do-nai).

4. Zatim se okrenu�i prema zapadu i ocrtati Penta­gram. Vibrirati AHIH (Eh-he-jeh).

5. Okrenuti se prema severu. Ocrtati Pentagram i vibrirati AGLA (A-ga-Ia).

6. Vratiti se prema istoku. Raširiti ruke tako d� se formira Krst.

7. Reći: "Ispred mene je Rafael".

8. "Iza mene je Gabriel".

9. "S moje desne strane je Mihael".

10. "S moje leve strane je Uriel! .

1 1 . "Ispred mene plamti Pentagram".

12. "A iza mene sija šestokraka zvezda".

13. Ponoviti Kabalistički krst.

Funkcija ovog rituala, kroz sposobnost da se proširi u nek­oliko drugih pravaca, najistaknutija je u progonu. Njen cilj je da se iz područja svesti uklone oni kvaliteti ili oseti koje kritički ego smatra nepotrebnim. Osnovni princip rituala omogućuje da se sistemom vibracija deluje proćišćavajuće i osnažujuće na ljudski organizam. Svaki molekul, svaka astralna, mentalna i fizička ćelija je pogođena ovim obredom, budući da je osnova svake psihofizičke aktivnosti čoveka ukorenjena u ovim centrima en­ergije i duhovne sile. Ove tačke mikroskopske veličine, ili mo­nade, predstavljaju najsitnije osetljive tačke duhovne svesnosti, a svaka od njih je JECIDAH ili Id u svom vlastitom oređenom sistemu, odnosno malom univerzumu. U osnovi njihovog posto­janja i funkcionisanja nalazi se suština najdubljeg osećanja

70

•

Ćlrednji Ćllub

čovekove individualnosti, ali i osnova materije. Um i telo nisu dve odvojene stvari, već dvojna manifestacija jedne i iste ne­poznate jedinice.

Rezultat svečanog izvođenja Kabalističkog krsta, vibriranja . Božanskih imena, formulisanja četiri Pentagrama i priziva arha­

nđelskih oblika na četiri strane sveta, je postepeno odbacivanje grubljih elemenata iz područja osećanja. Da bi zauzele njihovo mesto druge čestice osetljivije i prefinjenije duhovne supstance višeg .. kvaliteta bivaju privučene u područje ličnosti i upijene u karakter i prirodu fizičke i psihološke strukture čoveka. Priroda ovih novootkrivenih čestica je takva da ne sprečava slobodan protok libida ili moći i inspiracije iz donjih nivoa Nesvesnog u površinsku svesnost čoveka. Na ovaj način dolazi do stvarnog pročišćenj a, omogućava se prodor uticaja višeg Duha kroz pro­čišćen i propustljiv mozak, njegovo širenje po celoj ličnosti, mnogo dublji uvid, veće uživanje i učestvovanje u životu, i stiče se veća sposobnos hvatanja u koštac s njim.

•

Sam obred ne predstavlja samo kretnju, već je sastavljen iz nekoliko faza. Prva je Kabalistički krst, što je već objašnjeno. Druga se sastoji u iscrtavanju ograničavajuće g kruga, obeleženog Pentagramom na svakoj od četiri glavne četvrtine . Treća je prizivanje arhanđeoskih čuvara. Četvrta je ponavljanje uvodne poze.

Pošto je proširio svest i vizuelizovao sebe kao ogroman Krst svetlosti, neka se učenik u svojoj sobi okrene prema mestu na kome se nalazi istok, ispruživši ispred sebe desnu ruku. Uobičajeno je da se koristi bodež sa pravom oštricom i krstolikim balčakom, ali to je relativno nevažno za početnike, samo prsti su sasvim dovoljni za ovu radnju. Da bi se ocrtao Pentagram, preneti ispruženu ruku na levu stranu, do tačke koja se nalazi upravo na sredini butine. Pomeriti ruku naviše do mesta koje bi odgovaralo vrhu glave. Spustiti ruku na desnu stranu do sredine desne butine. Ovim pokretom bi se ocrtalo obrnuto veliko slovo "V", otprilike devedeset santimetara visine.

7 1

•

,

počin je ovde

A I ,

I , I ,

I , I ,

Terajući Pentagram

Premestiti ispruženu ruku na levu stranu, nešto iznad visine levog ramena. Zatim je vodoravno premestiti do tačke upravo iznad desnog ramena, a zatim je dijagonalno preneti na tačku od koje se počelo sa ocrtavanjem Pentagrama. Ma koliko komplik­ovano da zvuči, u praksi se to vrlo lako izvodi. Ukoliko se uzme papir i na njemu nacrta zvezda sa pet krakova, odmah se može uočiti u kojim smerovima ruka treba da se kreće. Na datom crtežu je nacrtan pentagram na kome je prikazan smer kretanja, jer, ma koliko neverovatno izgledalo, autor ove knjige je otkrio da neki učenici izvode najneverovatnije pokrete verujući da ocrtavaju Pentagram. Jedino što treba zapamtiti je da se napravi prilično velika figura, oko devedeset santimetara visoka, a iznad svega da treba da bude pravilnih proporcija, a ne deformisana ili iskrivljena. Možda je potrebno nešto malo vežbe da bi se ovo postiglo, naročito u izvođenju završne dijagonale, kako bi se pokret završio upravo tamo gde je i počeo.

Ovo je dovoljno jasno. Međutim, to je čisto fizički aspekt vežbe. U praksi se od izvođača zahteva nešto više. Dok ocrtava ove pentagrame sa rukama ispruženim pravo napred, njegova sposobnost vizuelizacije mora da bude aktivna i budna. On mora da se trudi da zamisli ova četiri pentagrama kao plamteće figure plavkastozlatne boje, slične onoj koja se javlja kada se upali metilaikohol. Pošto završi sa fizičkim iscrtavanjem figura, treba da bude u stanju da okom uma, sa zatvorenim očima, vidi pentagrame kako živo plamte ispred njega. Naravno, ovo za­hteva mnogo vežbe. I makoliko da je to lako za onoga koji je već sasvim dobro razvio ovu sposobnost vizuelizacije, na žalost, to je sposobnost koja se ne stiče lako. Ona se može razviti samo upornim i neprekidnim vežbama.

72

•

6rednji Ć)lub

Otuda je prva faza rituala vizuelizovanje Pentagrama dok se on iscrtava prstom ili bodežom. Posle svakog povratka na poče­tnu tačku iscrtavanja Pentagrama, neka učenik napravi pauzu i, zamišljajući središnju tačku u toj figuri, rukom krene prema tom centru, energično udarajući ili napadajući ga oštricom noža. U trenutku udara treba da se vibrira Božansko ime, sporo i uje­dnačeno. Dovoljno je da se svako ime izvibrira samo jedanput. Svako od ova četiri imena koje se odnosi na Pentagram na svakoj od četiri glavne strane sveta mora da se izvibrira na potpuno isti način kao što je rečeno i za ona imena vezana za Kabalistički krst. Mora se nastojati da se oseti kako deluju iznutra. Takođe, tokom vibriranja, treba da se vizuelizuju moć Imena kako izlazi iz središta Pentagrama ka određenoj strani sveta. Ovaj postupak treba da se izvede na svakoj od strana sveta, a jedina razlika je u imenu koje se vibrirao

Treba napomenuti da se svako od ovih imena sastoji od četiri slova. U mističnom sistemu starih naroda svako od njih je bilo pripisano jednom od četiri elementa ili četiri modela aktivnosti koji učestvuju u našem sastavu, a Ritual direktno utiče na njih. Suviše dugo bi trajalo, a ne bi imalo neku posebnu svrhu, da se detaljno govori o razlozima zbog kojih se verovalo da su ova imena delatvorna, kao i zašto su određena imena vezana za određene strane sveta, a ne za druge. Ovde je dovoljno reći da je tradicija prosudila da su ona delotvorna za ove namene, a da eksperimentalni rad savremenih učenika potvrđuje opravdanost ove psihološke povezanosti. Učenik koji želi da se dublje poz­abavi ovom temom, koji želi da otkrije sistem pomoću koga su simboli imena dodeljeni odredenim stranama sveta ili Desetorici

v

Sefirota pronaći će znatno više podataka u Drvetu Zivota i Mojoj ružil/okrsta.škoj avaIltUli, kao i u ZlatI/oj Z01i.

Pošto je ocrtao poslednji pentagram na severu, učenik se vraća sa bodežom u još ispruženoj ruci prema istoku odakle je i počeo. Sa rukama ispruženim tako da formira Krst, svestan da je oživeo četiri Pentagrama vibracijama, može da pređe na sledeću fazu rituala. Ovde se od njega zahteva da vizuelizuje

73

Izme! QC:JlfdUe

ogromne figure Arhanđela kako stoje iza svakog od Pentagrama i to tako kao da su pentagrami neka vrsta plamtećih štitova koje podupiru ovi magijski ili telezrnatski likovi.

Trebalo bi reći još nešto o Arhanđelima i Anđelima. Većina čitalaca, 'koja nije upoznata sa nomenklaturom i opštom doktri­nom magijske filozofije, može osećati odbojnost prema ovakvom spoju. Međutim, postavka je sasvim logična. Filozofija Magije smatra da je izvor iz koga ističe sav život jedna jedina osnovna struja, beskrajna i sveprisutna, koja se izražava na različite na­čine. Možemo je zvati kako želimo: Bogom, libidom, kolektivnim Nesvesnim, u zavisnosti od religijskog ili metafizičkog sistema kome pripadamo. Unutar ovog univerzalnog života nalaze se arhetipski likovi - nodalne tačke koje deluju kao tellninali ili centrale kroz koje, figurativno rečeno, protiče struja izvora ži­vota i razblažuje se ili preobražava kako bi mogli da je upiju ili iskoriste niži oblici života. Ovi praiskonski arhetipovi kolektivne svesti su psihički "oblici u kojima su ponOVljena iskustva predaka, oblikovana prema tipično ljudskom načinu shvatanja". Uopšteno govoreći, oni praiskonski arhetipovi, čovekova prva definicija mnogostrukih sila prirode, obuhvataju ono što mi u Magiji po­drazumevamo pod Bogovima, Arhanđelima i Anđelima.

Jedan veoma mudar tumač, govoreći o načinu na koji su drevni magičari shvatali ove arhetipove ili magijske likove, na­pisao je sledeće: "Oni su uzeli svaki činilac Prirode i personifik­ovali ga, dali mu ime i izgradili simboličnu sliku da bi ga predstavili, upravo kao što su britanski umetnici u svojim kolek­tivnim naporima stvorili standard Britanije, žensku figuru sa štitom ukrašenim zastavom ujedinjenja, lavom kraj njenih nogu, trozupcem u ruci, šlemom na glavi i morem u pozadini. Ako analiziramo ovu sliku kao da je kabalistički simbol, onda ćemo smatrati da svki od ovih pojedinačnih simbola u složenom glifu irna svoje značenje - u stvari, okultni glif je bliži grbu nego bilo šta drugo ... Magijska figura je grb koji ona predstavlja. Ove magijske figure su stvorene da bi predstavile različite načine manifestovanja kosrničke sile u njenim različitim tipovima i na njenim različitim nivoima. Data su im imena, a upućeni razmišlja

74 ,

•

6rednji 6lub

o njima kao o ličnostima, ne zamarajući se njihovim metafizičkim značenjima . . . Anđeosko biće, zatim, može da se opiše i kao kosmička sila čiji je očiti prenosilac manifestovanja u psihičku svest oblik izgrađen putem ljudske mašte."

Otuda, kada se licem okrene prema istoku i moćno vibrira ime RAFAEL, učenik treba da pokuša da izgradi u svojoj mašti ili da vizuelizuje ogromnu anđeosku figuru, zamišljenu u klasi­čnom tradicionalnom stilu, trepereće žute i slezove boje. Cela figura, ukupna vizuelizacija, biće graciozno laka i vazdušasta, a slezova boja koja dodiruje i ističe bledožutu boju stvoriće utisak presijavanja i svetlucanja odeće, kao da je napravljena od bro­kata. Može izgledati kao da iza figure duva blagi pove tarac.

Na jugu, arhanđeoski lik koji treba zamisliti biće uglavnom u plamteće crvenoj boji, ovde-onde prekrivenoj živim odsjajima smaragd no zelene. U ruci će figura držati uzdignut mačod čelika, dok će oko njenih stopala palacati mali jezičci vatre koji izbijaju iz zemlje. Treba da se oseti snažno zračenje toplote koja dolazi od Mihaela.

Karakteristike vode će označiti prirodu GABRIELA na Za­padu, a plavo prošarano narandžastim biće njegova boja. Tele­zmatska figura će držati visoko podignut plavi putir pun vode, a ponekad će delovati kao da stoji u kristalno čistom potoku. Ponekad može izgledati kao da se iza nje nalazi mali vodopad, sa koga se voda sliva u Hram ili sobu.

Na severu će izgledati kao da anđel URIEL stoji na veoma plodnoj zemlji, a oko njegovih nogu se talasaju trava i pšenica. U obema ispruženim rukama držaće snopove kukuruza, a u celini preovlađujuća boja biće mešavina limun žute, maslinaste, crvenkasto smeđe i nešto malo crne.

Ova tehnika koja koristi telezmatske ili magijske figure arha­nđela, smatra da emanacije iz arhanđela prodiru kroz ličnost i pročišćavaju je, nakon što se ogovarajuća imena izvibriraju i donekle se postigne spoznaja o pravom tipu duhovne moći koja protiče kroz figuru. To će reći, na istoku treba osetiti kako iza arhanđela RAFAEL-a duva blagi vetar ili pove tarac, koji prodire kroz čitavo telo, oduvavajući i poslednji trag nečistoće . .

75

Izrael Qe&rdUe

MIHAEL-a na jugu treba osetiti kao toplotu koja je u po­četku relativno mala, a zatim se povećava u snažnu vrlinu koja spaljuje i uništava sve što bi moglo da stvori probleme ličnosti. Ovo pročišćenje treba da se oseti kao posvećenost služenju višem Sopstvu. Istu tehniku treba primeniti i prema GABRIEL-ti, na zapadu, s tim što se ličnost pročišćava vodom, dok se na severu oseća postojanost i plodnost URIEL-a, arhanđela Zemlje.

Naravno da ovo zvuči kao najsloženiji i najkomplikovaniji postupak koji treba savladati. Ali u praksi će se konstatovati da je celokupna vežba zapravo vrlo laka. Kao prvo učenik treba da shvati da mudar čovek zna kako da ograniči sebe. U početku on će se ograničiti samo na ovladavanje mehaničkim delom rituala, bez upuštanja u tehniku upućenih. To znači da je njegov cilj da dobro zapamti ritual, tako da na svakoj strani sveta ni jednog trenutka ne mora da razmišlja koje ime treba da prizove. Zatim, svaku fazu treba odvojeno da uči sve dok ne postigne veš tinu i lakoću u izvođenju rituala. Treba da usredsredi pažnju na dobro upoznavanje sa osećanje m širenja svesti i vizuelizacije silazećeg zraka svetlosti koji se oblikuje u ogroman zračeći krst u njemu. Nakon izvesnog stepena postignuća zadobijenog kroz ovu vežbu i već stečene veštine iscrtavanja geometrijski savršeno oblik­ovanih pentagrama u mislima i vazduhu, sledeći zadatak koji učenik treba savladati se sastoj i u sticanju sposobnosti da jasno uobliči plamteće pentagrame oživljene vibriranje m odgovaraju­ćjh božanskih Imena koja prolaze kroz njih. Tehnika pročišćenja, opet pomoću proširivanja svesti, dok se učenik okružuje ogrom­nim magijskim figurama arhanđela, predstavlja sledeću važnu fazu. Poslednji zadatak, pre ponovnog izvođenja Kabalističkog Krsta, se sastoji u vizuelizaciji vatrenog pentagrama koji gori na prsima. Gledan iz pozadine to je heksagram, s tim što je trougao čiji je vrh okrenut nagore crvene boje, a onaj vrhom okrenutim nadole - plave boje. Trouglovi su međusobno isprepleteni. Nadam se da se učenik neće uplašiti ogromne mase uputstava, jer treba da zna da vežba nije ni približno tako mračna i zas­trašujuća kao što zvuči. Praksa će je učiniti savršenom, a ostvari­vanje postavljenog cilja pružiće mu dovoljno samouverenosti

76

<31'edI�i <3Lub

mu omogućiti da nastavi sa daljim vežbanjem sve dok ne postigne potpunu misteriju.

Na ovaj način njegov um postaje miran, a telo i emocije pročišćeni, tako da svest nepoznatih nivoa i stupnjeva njegovog bića može postepeno i polako da se uzdiže i manifestuje u njegovim opažanjima pomažući mu da se razvije iznutra, da pobedi neznanje i stekne samospoznaju.

Pre nego što zaključimo ovo poglavlje biće potrebn još jedan broj uputstava u vezi sa vežbom. Kada se jednom ovlada vešti­nom pravilnog i delolvornog izvođenja ovog Malog terajućeg rituala Pentagrama učenik treba da se potrudi da izvede ceo ritual u svom umu. Smeštajući se udobno u fotelju, okrenut licem prema istoku, treba da bez ustajanja ili bilo kakvog čujnog vibriranja reči, poveća dimenzije sfere osećanja i da spusti na sebe svetlost Višeg Sopstva. Potrebno je da zamisli kako je u uspravnom položaju, kako ide prema istoku i ocrtava Pentagram, bez bilo kakvog fizičkog pokretanja šake. Zatim da u tišini ili mentalno vibrira odgovarajuće magijske reči. Isto to treba da uraditi i sa predstavama arhanđela. Samo odlučan napor da se vizuelizuju i mentalno izgovore njihova imena, uspeće da dozove figure i zazove tip sile koji treba da protiče kroz njih.

Celo moje biće je protiv pokušaja da se pristupi višim ve­žbama dok se, doslovno, ne potroše meseci rada na psihičkom izvođenju ove vežbe. Autor ove knjige poznaje neke ljude koji su zanemarili ovaj zdravorazumski savet. Njihov rad je postao nemaran i isparčan, tako da nikakva dobit nije mogla da proi­stekne iz rituala koja bi im bila dostupna.

Ovaj astraini ritual je, kao što sam već rekao, vežba koju treba preduzeti samo kada se u velikoj meri dostigla mentalna stabil­nost i kontrola - rezultati koji se dobijaju kada se dva do tri puta dnevno, nedeljama ili mesecima, radi na nadahnutom i živom izvođenju Malog rituala progona Pentagrama. Iznenadni izlivi entuzijazma, nakon kojih sledi dugotrajna neaktivnost, ništa ne znače u magijskom radu. U stvari, takav stav prema predmetu je sam po sebi indikativan, jer ukoliko nije u pitanju neuroza, onda se radi o vrlo snažnom sukobu koji besni u Nesvesnom. On

77

•

Izme! Qe&rdUe

ukazuje da su unutar mentalne sfere još prisutne suprotnosti i da Zlatni cvet stabilnosti i uravnoteženosti još nije počeo da cveta. Učenik če učiniti dobro ukoliko u potpunosti postane svestan ovog sukoba, odlučujući da neće dozvoliti da ga savlada preterano oduševljenje, ali ni isto tako snažna depresija. Iznad svega treba tiho i strpljivo da izvodi Ritual progona. Neka nastavi nepokolebljivo, hrabro i smireno sa svakodnevnim izvođenjem odabranog rada.

78

ČVrsto verujem da nekoliko nedelja krajnje strpljive prime ne u vidu Malog terajućeg rituala Pentagrama treba da prethodi bilo kom pokušaju da se izvede Srednji stub. Na primer, on će pomoći učeniku da nauči nekoliko malih trikova u uvežbanosti i magijskoj tehnici, sasvim nezavisno od suštinskih vrlina vežbe koje se ogledaju u pročišćava nju i čišćenju celokupnog područja ličnosti do momenta kada više Sopstvo može da se manifestuje kroz pročišćeno telo i um. Ukoliko se na vežbi bude radilo dva ili tri meseca, tako što će se izvoditi dva ili tri puta svakoga dana, učenik će se približiti daljim fazama Magije dobro pripremljen i sasvim sposoban da se izbori i prilagodi na povećanu vitalnost i moći koje će se uliti kroz njega.

Shvatiće koliko je bitna psihoanaliza kao uvodna vežba u Magiju. Učenik treba da u priličnoj meri spozna sebe, pobude i mehanizme svoga uma, i da manje-više postigne potpuni inte­gritet ličnosti tako da unular psihe ne ostane bilo kakva ozbiljnija razjedinjenost ili neuroza. Prisustvo snažnog kompleksa zdru­ženih pojmova u Nesvesnom, ili uočljiva podela između jednog i drugog dela psihe, delovaće kao kratak spoj u protoku energije koju je proizveo ili oslobodio Srednji stub. Eksplozija u vidu potpunog nervnog sloma ili uništenja mentalne stabilnosti, vrlo verovatno biće posledica ovakvog stanja. Poznati su mnogi sluča­jevi nepripremljenih učenika koji su zadobili fatalne psihičke bolesti u pokušajima da se bave radnjama ovakve prirode, pre­mda to još više važi za slučajeve gde se bez prethodne pripreme pokušalo sa izvođenjem istočnjačkih vežbi. Neki od ovih

79

•

Izmel Qq�p.rdUe

nesrećnika, kada je došlo do potpunog cepanja ličnosti, zapali su u hroničnu melanholiju ili su sami sebi oduzeli život. Ovo upo­zorenje nema za cilj da obeshrabri ili uplaši, već samo da ukaže učeniku na ozbiljnost ovih pothvata putovanja kroz samopo­beđivanje sa kojim se ništa ne može uporediti po značaju i ozbiljnosti.

Prema mom mišljenju, vežba opisana kao Srednji stub je temelj svakog stvarnog razvojnog rada. To je proces koji pred­stavlja osnovu Magije. Da se ovo samo retko pravilno shvata, očigledno je već u samom korenu uzaludnih pokušaja da se uradi Obred i izvede Ritual, o čemu javnost neprestano sluša. Čak i učenici koji Magiju proučavaju godinama krivi su radi zanemari­vanja ovog aspekta, a i zbog toga što ne ukazuju na njega svojim naslednicima i sledbenicima.

Ime vežbe potiče od položaja središnjih sfera na šematskom •

prikazu Drveta Zivota. Vežba se odnosi na centre koji su ozna-čeni brojevima 1 , 6, 9 i 10. Ona takođe obuhvata i zatamnjeni centar iscrtan isprekidanim linijama koji se nalazi između treće i četvrte Sfere. Iz različitih razloga nisam u stanju da ulazim u detaljna metafizička objašnjenja, kao što je filozofija koja se nalazi u osnovi ove mračne Setire, ali učenici koji žele da saznaju više o ovome naći će opširnu razradu ove teme u mojim radovima VIt Nara i Moja RUž;llof...-rslaška avantura. Ovde je dovoljno da se kaže da je ona proistekla iz posmatranja procesa evolucije, s jedne strane, i dva stuba o kojima je ranije bilo reči, s druge

•

strane. Drevni filozofi koji su razvili ovaj sistem verovali su da se sa evoluiranjem čoveka, to će reći sa sticanjem sposobnosti da dovoljno kontroliše svoje emocije kako bi bio u stanju da ostane uravnotežen prilikom dodira sa dva kraja suprotnosti, u njemu razvijaja nova sposobnost koja mu omogućuje da pravi razliku i stekne oštroumnost duha. OVU pojavu je potvrdila psihologija. Zbog toga je rečeno da u istoj meri preterana aktivnost površnog uma, preskakanje s jedne stvari na drugu, i inertnost, lenjost i nevoljnost da se pokre ne , o nemogućavaju ispoljavanje stvaralaštva. U stvari, bilo koja od dve krajnosti ili dva suprotna načina ponašanja ili razmišljanja su karakteristika čoveka koji

80

ć)rednji Ć)lub

nije evoluirao. K.:'l0 što je jedan magičar rekao: "Tajna mudrosti može poteći samo sa mesta uravnotežene moći" - to jest sa mesta koje se nalazi između Stuba Hrama. Ravnoteža u trećoj tački, koja u izvesnoj meri neutrališe divlje premeštanje psihičkog klatna od jedne do druge krajnosti, rezultat je negovane smirenosti, i predstavlja podjednaku sposobnost da se miruje i bude u pokretu, da se voljno, a ne pod uticajem emocionalnih nagona, bude zainteresovan ili nezainteresovan.

Ova središnja tačka između dva stuba, simbola suprotnosti, predstavlja mesto uravnotežene moći sa koga se delovanje su­protnosti može pravilno sagledati, sadržaj je DAA T -a, što je ime ove zatamnjene Setire. S pravom je zatamnjena, a reč je upotre­bljena promišljeno, jer većina nas koji nismo ovladali teškom veštinom izbegavanja suprotnosti, veoma sporo napreduje u razvijanju ovog novog principa. To je novi činilac prilagođavanja ili uravnotežavanja, posebno između dve velike podele svesti -ega, s jedne strane, s njegovom željom da se prilagodi savre­menom životu i njegovim prečiščenim i neprirodnim uslovima, a s druge strane, sa površinski m nivoima instinktivnog života, zaokupljenog primitivnim stvarima, samopotvrđivanjem, neo­buzdanim zadovoljvanjem svake svoje ćudi i kaprica.

To je novi faktor podešavanja koji obuhvata osnovni impuls onoga što je na istoku nazvano Zlatnim Cvetom, a u srednjevek­ovnoj Evropi rastom Crvene ruže na Krstu od zlata. To je Kamen mudrosti, medicina metala (alhemija?).

Svakom od četiri centralna Sefirota, i zatamnjenom DAA T­u kao petoj Sefiri, pripisana su božanska imena - a ona se, kao i u prethodnoj vežbi, moraju da vibriraju moćno uz oblikovanje različitih likova u mašti.

Dozvolite mi da sa oduševljenjem govorim o ovim božanskim Imenima, tvrdeći da ona daju osnovni ton ili stepeni vibracije različitim stepenima ili kvalitetima svesti. U svom dugotrajnom ispitivanju skrivenih znanja i tajnih delova ljudske prirode, stari narodi koji su u podjednakoj meri bili empirijski naučnici kao što su to psiholozi danas, došli su do spoznaje da postoji uza­jamna veza između različitih zvučnih talasa, ili stepeni vibracije

8 1

•

IZf'8e1 QeEfU'c::Iije

i raznih delova tela, a takođe i sa tačno određenim tipom mag­netne sile i straturnima svesti. Ni jednoj religioznoj ili meta­fizičkoj teoriji nije potrebno korišćenje ovih imena. Sistem se u

potpunosti oslanja na svoju vlastitu vrednost. Najjednostavniji način na koji možemo da ih posmatramo je, kao što je rečeno, kroz stepene vibriranja. Opet, mogu se posmatrati i kao ključni tonovi pomoću kojih se dobija pristup u svesnost različitih delova našeg bića, o čijem postojanju do sada ništa nismo znali.

Uz svaki od ovih pet centara stoji božansko Ime koje se koristi u formulama vibriranja. Atribucije, onako kako smo ih prihvatili, zajedno sa tradicionalnim imenima Sefirota, ovde su date sa imenima principa koji su aktivni unutar ljudske psihe. Brojevi su dati redosledom kojim se jaVljaju na Drvetu života.

1 . Keter JECIDAH AHIH (Izgovara se E-he-jeh)

Daat Spona JHVH ALHIM (Je-ho-vA E-lo-hIrn)

6. Tifare t R U AH JHVH ALOAH VE DAAT

(Je-ho-va el-oh ve Da-at)

9. J esod NEFEŠ

SHADAI AL CHAI (Sa-dai El Čai)

10. Malkut TELO ADNI HART! (A-do-nai ha-A-Rec)

,

Naravno, božanska Imena i imena Sefirota moraju da se zapamte, kao i sledeća šema njihovih položaja ili odnosa sa delovima ljudskog kostura.

KETER, prva Sefira, je središte svetlosti u Kabalističkom krstu, a pripisan je centru koji se nalazi nešto malo više iznad temena. Odnosi se na onaj viši Duh ili Id, još uvek neinkarniran unutar čoveka, koji motri odozgo, tihi posmatrač. On je za svakog od nas izvor inspiracije i slobode i prosvetćenosti. On je sam život.

82

•

•

0l'edl�i 0lub

D AA T, senovita Sefira, koja se razvija tokom evoluiranja, sa učenjem ovladavanja našim mentalnim i emocionalnim sklo­nostima, smešten je u potiljku. Njen položaj je u tački na kičmi koja se nalazi neposredno ispod potiljka, oko četiri do pet san­time tara iznad grkljana, prečnik ove Sefire dugačak je oko de­setak santimetara. S ma tra se da je simbolička spona, samo-potaknuta i samo-zasnovana, između višeg Duha, s jedne strane, i svesnog sopstva koje se odnosi na grupu karakteristika svrstanih oko TIFARET-a, s druge strane.

Na Srednjem stubu, DAAT spaja više sposobnosti sa egom, KETER-a sa TIFARET-om. Ova druga Sefira, TIFARET, na­lazi se u susedstvu srca, a njeno područje se širi od dijafragme ili pleksusa, pa, manje-više, sve do kičme. Može se zamisliti da je njeno središte najniža tačka grudne kosti ili sternuma za koju su pričvršćena rebra, njen prečnik iznosi oko dvanaest santimetara. Ispod TIFARET-a je JESOD, to je središte pripisano području koje zauzimaju genitaini organi, a njegova veličina treba da se vizuelizuje u dimenzijama koje su iste kao TIFARET-ove. Poslednje središte je MALKUT, odnosi se na stopala, a iskustvo će pokazati da članci obuhvataju periferiju vizuelizovane sfere koja iznosi oko deset santimetara u prečniku, s tim što je njeno središte u tabanu stopala.

Metoda za izvođenje ove vežbe, nazvane Srednji stub, sastoji se u tome da se stoji uspravno, ruku spuštenih sa strane, oči su zatvorene, uz ravnomerno disanje. Pre svega um mora da bude miran, trezven i nepomičan. Kada se ovo dobro savlada, vežba kasnije može da se izvodi i u sedećem ili ležećem položaju. Pošto se ispune ovi preduslovi, neka učenik počne da usmerava pažnju na područje koje se nalazi neposredno iznad njegovog temena, trudeći se da vizuelizuje blistavo belu sferu. Ovaj deo vežbe može da zahteva i malo više vremena. Možda će biti potrebno više pokušaja pre nego što učenik uspe da izazove pojavu ovog centra. Ali kada uspe u ovome, treba da se odnosi prema njemu sa određenim osećanjem posvećenosti, posmatrajući ga kao pan­dan ili podudarnost vitalne srži vlastitog bića. Ovaj posvećeni

83

Izrael QeePdUe

stav trebalo bi da znatno oživi pojavu, da izazove osećanje svetlosti i moći, probudi čula pomoću kojih se može uhvatiti viša faza svesti koja treba da se pojača do te mere da bude sasvim izvan opažanja. Na tom mestu neka vibrira tri ili četiri puta polako ime EHEIEH. OVO hebrejsko božansko ime znači "JE­SAM" (ili tačnije "BIĆU"),jedino što, u stvari, neko može iskreno reći o Sopstvu. Svaka druga karakteristika ili svojstvo ne pripada njegovoj iskonskoj prirodi, već prenosiocu ili tobolcu svesti kroz koji ona funkcioniše.

Uporan u razmatranju ovog izvora moći i prosvetćenosti; učenik bi trebalo bi da se potrudi da oseti kako se sveprožimajući snop blješteće svetlosti spušta prema potiljku na njegovom vratu. Ovde se širi trudeći se da oblikuje blešteći centar sličan onome, premda manjeg prečnika, koji se nalazi iznad glave. Prime njujući istu tehniku vibriranja, dok shvata da to nije njegova božan­stvenost već svesna karika ili tačka dodira sa njegovim egom, učenik opet treba da oseti zračenje moći i vitalnosti. Na ovom mestu to treba da bude tako izrazito i moćno, da se čak i u dlanovima oseti vibriranje ove energije, uglavnom fizičke pri­rode, a sasvim je verovatno da će se u glavi i vratu osetiti trnje nje. Trebalo bi, takođe, da se doživi sasvim neopisivo osećanje iz­balansiranosti i savršenog mentalnog mira - bez beznačajnih postignuća, bez sitnih dobiti u današnjem užurbanom poslo­vnom žiovotu i društvenoj zbrci.

Nakon što je odgovarajuće ime nekoliko puta izvibrirano, snop svetlosti treba da se spusti u predeo srca ili pleksusa, a odatle će toplota i sasvim drugačije osećanje moći polako zračiti kao neko unutrašnje sunce. Ovde takođe treba polako da se izvibrira Ime na način do koga se može doći samo kroz upornu praksu, tako da se eksplozija vibracije oseti tačno u fizičkom području koje se posmatra, a ne u nekom drugom. Vibracija se mora osetiti u predelu iznad dijafragme i tačke koja se nalazi nasuprot njoj na kičmenom stubu.

Usmeriti pažnju sa srca na centar koji obuhvata organe za reprodukciju. Vizuelizovati sferu svetlosti i vibrirati Ime kor­isteći istu tehniku kao i pre i pažljivo, motriti na reakciju u svesti.

84

6rednji 6Lub

Potrebno je da se potroši nekoliko minuta za buđenje ovog centra i oživljavanje njegove moći, a zatim se treba spustiti na stopala gde se magisjki centar, kao što će se videti, lako budi. U stvari, otkriće se da samo buđenje KETER-a, centra iznad glave, usled refleksne radnje dovodi automatski do aktiviranja MALKUT -a, budući da su oni dva pola, visina i dubina, Srednjeg stuba.

Ukratko, to je tehnika. Teško je reći koji od vatrenih učenika neće biti u stanju da kroz praksu to otkrije. Ukoliko učenik posveti oko pet minuta razmišljanju o svakoj od Sefira na Sre­dnjem stubu, vežba će trajati oko dvadeset pet minuta do pola sata. Sigurno je da danas niko nije toliko prezaposlen da ne može da odvoji bar pola sata dnevno zadatku na samoovladavanju, oplemenjavanju unutrašnje spoznaje i traženju svoje vlastite božanske prirode.

Moj vlastiti program obuke učenika nastao je pre oko tri godine, a sastoji se u tome što sedim pored učenika, koga sam rešio da obučim, prilikom izvođenja vežbe. Radi se o uvodnom principu. Ustvari, pretpostavio sam da će aktivirani centari unu­tar moje vlastite sfere osećanja uticati na neprobuđene centre u učeniku dok ga ponekad, ne uvek, držim za ruku, i da će oni početi da reaguju, pokrenuti saosećanjem ili refleksno. To bi spadalo, recimo, u neku vrstu upućivanja, a moglo bi da bude i vrlo moćno. Dok je prosečnom učeniku trebalo izvesno vreme pre nego što bi nabasao na najbolja sredstava za dobijanje željenih rezultata koji proističu iz Srednjeg stuba, otkrio sam da je onih par učenika koje sam ja uputio u vežbu na ovakav način bilo u stanju da odmah izvede vežbu veoma uspešno, čak i kada nisam bio prisutan.

Kada sam tražio idealnu metodu za inicijaciju, u želji da se usavrši obred inicijacije sa čisto individualnog stanovišta, jedna od metoda na koju sam slučajno naišao bila je kombinacija formule Srednjeg stuba sa stvarnim Obredom. To će reći, obred­nim prizivanje m duhovne sile koja proističe iz odgovarajućeg rituala pentagrama ili heksagrama, uz vibriranje odgovarajućih božanskih Imena i izvođenje Srednjeg stub u sobi ili Hramu tako

85

•

•

Izme! Qe&rdije

snažno ispunjenom manifestovanjem ove duhovne sile, dobija se mnogo delotvorniji rezultat koji je definitivno shvaćen u svesti. Jednostavan obred kojim se priziva božanska i arhanđeoska struja elementarne sile, uz korišćenje invokacije sastavljene od pasusa oduševljenja iz raznih svetih spisa, gotovo je idealna za ove potrebe. Ovaj metod ne samo što pruža neofitu uvod u svetlost njegovog višeg Duha i carstva magije, već je i vrhunska tehnika samoinicijacije. Na ovu jednostavnu temu mogu se up­riličiti razne modifikacije, a u skladu sa svojom vlastitom do­vitljivošću i duhovnom aspiracijom učenik može da razvije više metoda u kojima će koristiti tehnike koje sam ranije opisao.

Biće i onih koji će voditi široke rasprave, na primer, u vezi sa sugestijom, tvrdeći da zato što sam svesno ili na neki drugi način ukazao svojim učenicima na postojanje magijskih centara unutar njihovog vlastitog sistema, učenikovo Nesvesno prihvata ovu sugestiju i proizvodi traženi rezultat. Drugi će opet mrmljati magijsku reč "telepatija", tvrdeći da sam projektovao, mada ne i namerno, izvesne predstave ili osete iz mog uma u um učenika, na koga je tako izvršen uticaj uprkos njegovog vlastitog boljeg rasuđivanja ili skepticizma. Ni sa čim od ovoga se u potpunosti ne slažem, mada u svakom od njih može da postoji i izvesna klica istine. Niko od njih ne govori na osnovu činjeničnog iskustva. Ja mogu samo da kažem da bi bilo mnogo bolje kada bi se ovi ljudi predano posvetili bar nekom eksperimentalnom radu, nego da traće vreme na beskrajna objašnjavanja i neosnovane teorije.

Neki će primetiti da se ovo iskustvo u izvesnoj meri podudara sa Joginim sistemom čakri. Sigurno je da postoji podudarnost. Međutim, postoji i nekoliko veoma značajnih razlika i varijacija. Prva i najmanje važna razlika ogleda se u broju i položaju centara. No, o ovome nije potrebno raspravljati. Međutim, ono što je bitno je sasvim drukčiji pristup. Joga započinje meditacije iz najnižih čakri i odvija se naviše sve do Sahasrara iznad glave. S druge strane, u zapadnjačkom sistemu, Srednji stub počinje od vrha i spušta se naniže. Ukratko, zapadnjački ideal nije da se pobegne iz tela, već da što više bude uključeno u život, kako bi se on pravilnije i potpunije doživeo, kako bi se ovladalo njime.

86

01'ednji 0lub

Ideal je da se božanstvo spusti tako da bi pošto se obogati muževnost mogla da bude preuzeta u božanstvo. Ovaj sistem uvek počinje od stvarnog centra delanja, višeg Duha koji je, po definiciji, u potpunoj vezi sa beskrajnim božanstvom koje god bi tu moglo da bude. To znači, kroz JEZIRAH imamo direktan pristup svim dinamičnim inspiracijama i duhovnoj moći Kolek­tivnog nesvesnog.

Prema magijskoj hipotezi viši Duh odgovara u čoveku mo­gućem odnosu Boga i univerzuma. To znači, čovek, budući mikrokosmos makrokosmosa, odraz kosmosa, je univerzum u sebi, univerzum kojim upravlja njegova vlastita božanska pri­roda. Tako, ma kakav magijski rad da se preduzme mora biti u skladu sa naredbama i pod nadzorom višeg Duha. I kako, u početku, ne postoji trenutna metoda da bi se shvatilo da li više Sopstvo opravdava bilo koji magijski napor,jednostavno i naivno rečeno, celokupan smer dejstvovanja koji učenik prihvati mora da se sastoji u njegovom usklađivanju sa tim Duhom. Ovo se postiže prizivanjem duha na početku bilo koje magijske oper­acije i verovanjem da će on sam biti prenosilac mudrosti i razumevanja. Prvim pokretom Srednjeg stuba - kao i Kabal­ističkog krsta, koji je brži metod za postizanje istog rezultata ­upravo se to postiže. Budući da se izvor života i ljubavi uvek zamišlja kao svetlost, pripremna faza se sastoji u opažanju izne­nadnog blještavila iznad koga se javlja taj Duh, odnosno koje je direktan centar njegovog manifestovanja. Preostale faze pred­stavljaju namerno otvaranje, figurativno rečeno, nečije muže­vnosti za silazak božanstva - donošenje svetlosti u ličnost. Mora se istaći da u ovome leži bitna razlika između hinduističkog Joga čakra sistema i magijskog doživljavanja Srednjeg stuba. U po­četku za ovaj silazak je karakteristično pojačano osećanje moći i vitalnosti. Ono se postepeno širi u emocionalnu razboritost i kontrolu uz mentalnu uravnoteženost, nakon čega sledi širenje i povećanje celokupnih mentalnih vidika.

Postoji još jedna krajnje korisna primena ove formule. To je njena isceliteljska sposobnost o kojoj sam već govorio. Kada sam ranije koristio masažu i lečenje pomoću magnetizma u svom

87

•

IZI'B.ei QeEJU'dUe

profesionalnom radu, otkrio sam da Srednji stub i duhovna energija koju on razvija i oslobađa imaju neprocenjivu vrednost. Slučajevi u kojima se javljaju nervna iscrpljenost, katar, zatvor, početak tuberkuloze, pleuritis i mnoge druge smetnje, neu­poredivo više reaguju na ovu kombinaciju masaže i voljnog prenošenja moći. To znači ukoliko primenjuje bioenergiju i trenje, naročito u predelu kičme, kao osnovnu tehniku masaže, pojedinac treba prvo da sprovede na sebi podnošenje raporta višem Sopstvu kroz razmatranje centra svetlosti koji mu se nalazi iznad glave. Bezglasnim vibriranje m odgovarajućih božanskih Imena čovek je u stanju da iščeprka ogroman izvor isceliteljske moći koji je mnogo veći od onoga koji je obično dostupan prosečnom ljudskom biću. Ova magnetna ili duhovna sila struji kroz čoveka postepeno i moćno. Usmeravana trezvenom voljom i potpomognuta jasnom vizuelizacijom predstave o željenom rezultatu, ona se može preneti kao električna struja kroz ruke i šake do vrhova prstiju. Otuda ona prolazi u telo pacijenta dok dlanovi ruku masera prelaze preko površine koja se obrađuje. Potrebna je izvesna obuka da bi se zadržala svesnost o ovoj božanskoj svetlosti dok se ulaže tako snažan fizički napor koji je potreban pri dubinskoj masaži, ali to nije nemoguće postići. Na primer, od velike je pomoći ukoliko se vizuelizacija sfere iznad glave uspostavi dok čovek hoda. Kada je u stanju to da uradi, tada se ona sasvimjednostavno može koristiti za lečenje. Iskreno je mogu preporučiti kako lekarima, tako i psiholozima. Nadam se da će psihoanalitičari preuzeti ovu tehniku i primeniti je u svojim ordinacijama. Neka je prihvate u celosti kao idealnu metodu za dovođenje uma pacijenta u ono stanje koje omo­gućava slobodne asocijacije i pročišćavajuće ispovesti. Ukoliko se njen sadašnji oblik smatra nepodesnim, ponaVljam da ona pruža mogućnosti koje zavređuju truda da se preoblikuje u svetlu današnje psihološke nauke kako bi odgovarala savremenim za­htevima.

Postoji nekoliko neznatnih fizičkih radnji koje u mnogome povećavaju intenzitet i količinu moći koja se može iskoristiti. Pravilno disanje zauzima prvo mesto. Teško da bi bilo šta moglo

88

•

8rednji 8Lub

zameniti disanje sa aspekta ritmičnosti. Pravilno disanje, samo po sebi, nezavisno od Srednjeg Stuba, izuzetno je delotvorno u postizanju smirenosti i razboritosti. Celokupan sistem se umiruje i ojačava kada pluća polako uspostave ritam a zatim ga zadrže u nedogled. '

Učenik pre svega mora da nauči da pravilno diše, a to znači da puni svoja pluća vazduhom do samog dna. Treba da vežba kombinovanje abdominalnog disanja uz podizanje i spuštanje dijafragme i širenja rebara. Ćin udisanja, ukoliko se pažljivo posmatra, sastoji se iz tri faze. Prvo se abdominalni deo pluća puni vazduhom, zatim onaj iza dijafragme i, konačno, kako se ramena blago podižu, ceo grudni koš biva ispunjen vazduhom. Ove tri faze se odvijaju tako povezano da deluju kao jedna jedinstvena radnja. Na ovaj način svaka ćelija na celoj površini pluća dolazi u dodir sa udahnutim kiseonikom, koji odatle pro­dire u krv. Većina nas uglavnom nedovoljno diše, pri čemu samo mali deo ćelija na površini pluća dolazi u dodir sa svežim va­zduhom. Tako se uglavnom u donjim delovima pluća nalazi zaostala količina vazduha. Veliki deo površine pluća ostaje neza­poslen i uvek je u plućima prisutna znatna količina ugljendiok­sida i ćelije koje su u lošem zdravstvenom stanju.

Metodom pravilnog disanja u pluća dospeva znatno veća količina kiseonika koja, putem sagorevanja, uništava otrovne i nepoželjne elemente i dovodi do boljeg zdravstvenog stanja. Postoji mnogo osoba koje su zbog sukoba i neuroza pokušale da

)

pobegnu od života. One pokušavaju da izbegnu potpuni dodir sa strujom životnog iskustva, a ovakav psihološki stav se odražava i na telesne funkcije. ledna od onih koja je posebno pogođena je disanje, pluća se navikavaju da dišu otprilike sa polovinom kapaciteta. Ovo je krug koji spada u one zatvorene. Nepravilno disanje samo po sebi dovodi do poremećenog zdravstvenog stanja, stalne iscrpljenosti, katara i mnogih drugih bolesti. Isto tako ovo stalno stanje bolesti deluje na mentalno zdravlje, po­tvrđujući i jačajući želju da se pobegne od života, jer je čovek samo upola živ, nesposoban da reaguje na životna zadovoljstva i radosti. Um i telo, kao što je već mnogo puta rečeno na ovim

89

-

Izrael Qea'll'dUe

stranicama, nisu zasebne jedinice. Funkcije jednog se preklapaju i u tiču na funkcije drugog. Tačnije, njih treba posmatrati kao dve funkcije jedne celine, dva načina za sticanje iskustava. Otuda nikada nije dovoljno rečeno o tome koliko je važno da se neguju pluća kako bi disala punim kapacitetom. Ne može se previše isticati važnost ovog negovanja, jer ž ivot je moć, a moć je život i svest, oni su neophodni na putu Magije koja vodi ka spoznaji višeg Sopstva.

Pošto je savladana pravilna metoda dubokog disanja, sledeći korak treba da predstavlja negovanje ritmičnog disanja. Najjed­nostavnije i najpogodnije je četvorotaktno disanje. Ukoliko uče­nik udiše polako i u sebi broji do četiri, a zatim izdiše, opet brojeći do četiri,istom brzinom, videće da je to nesumnjivo najbolji način da se dođe do stanja smirenosti i mira neophodnog za meditaciju i ramišljenje. Dozvolite mi da uzgred dodam da stanje mira nikako nije pasivno i negativno. To je stanje čilosti i nestr­pljivosti. Ono što čovek treba da neguje je mirnoća u kojoj je svaka mentalna sposobnost čila i samo čeka da bude upotre­bljena. Triankvilitet koji karakteriše osećanje neverovatne moći i sposobnosti je stanje kome treba težiti, to je ono stanje u kome je prisutna maksimalna svesnost i unutrašnja ravnoteža.

Uspeh u tehnici ritmičnog disanja predstavlja nepogrešiv simptom koga je nemoguće ne prepoznati kada do njega dođe. Prvo se javlja osećanje smirenosti zadovoljstva i radosti, bez i najmanjeg gubitka mentalnih sposobnosti. Zatim sledi osećaj treperenja koji obuzima celo telo, kao da svaka ćelija i svaki molekul deluju u skladu i kreću se, doslovno, u istom smeru. Rezultat ovog treperenja je pretvaranje pluća i celog tela u jednu jedinstvenu bateriju koja proizvodi i skladišti elektricitet i struju pretvarajući ih u volju i sposobnosti. Onda, nakon ovoga, ukoliko se u tom uporno istrajava, javlja se tiho talasanje preko dija­fragme ili pleksusa - simptom koji se teško može opisati, jer on ne stvara uočljivu fizičku ili neku prepoznatljivu promenu, pre­mda se osećanje ritma ništa manje izdvojeno ne oseća. Kada do toga dođe i kada postane svestan samo jedne vibracije koja prolazi kroz celo telo i blage vibracije ili osećaja osvetljenosti,

90

•

&rednji 8lub

odnosno svetlosti u mozgu, učenik može da bude siguran da je savladao ovu vežbu.

Pošto se postigne ovo stanje, treba pristupiti izvođenju Sre­dnjeg stuba, a Imena se mogu bezglasno vibrirari u skladu sa ritmom udisanja i izdisanja. Osećanje bleštavila koje stiže odo­zgo, o kome više volim da razmišljam kao "lampi iznad glave" ili kako je drugi zovu "kandilom vizije", postaje mnogo uočljivije i izrazitije. Često se razvija i svest o postojanju vrtložne sfere vatrene svetlosti koja zrači mir i svetlost u um i telo. O ovome neću više da govorim, jer ne želim da pružim materijal koji bi mogao da deluje na umove podložne sugestiji. Postoje ljudi čija je konstitucija takva da mogu da izazovu u sebi bilo koji opisani simbol uz vrlo malo vežbe, bez praktično ikakvog duhovnog efekta na njih ili njihovu mentalnu ili moralnu prirodu, a takvi svakako ne mogu da napreduju na putu koji vodi ka spoznaji višeg Sopstva. Otudaje najpametnije ćutati u vezi sa simptomima i rezultatima vežbe.

91

•

•

•

Formula Srednjeg stuba može da se koristi na mnogo različitih načina. Ona služi kao izvanredan uvod u bilo koji tip duhovnog rada. Za one koji vide smisao u umetnosti meditacije, ili su prvenstveno za nju zainteresovani, kao za vrhunsko sred­stvo da se poravnaju sa višim Sopstvom, nema boljeg otvaranja prema toj meditaciji od formule Srednjeg stuba. Ona je, takođe, kao što je ranije ukazano, i jedina zaista vredna priprema za ozbiljan magijski rad. To je ona tehnika koja razvija magijsku moć, koja svojim prisustvom dovodi do uspeha u izvođenju Obredne ili Ritualne Magije. Oni koji se nisu uporno posvetili ovoj vežbi - ili nisu slučajno naišli na njeno suštinsko jezgro - što se veoma često događa - svakako nisu oni koji su na bilo koji način dokazali efikasnost veštine Obreda. Oni koji veruju da je konačni činilac, koji donosi uspeh, bilo koja od hiljadu stvari izuzev baš ovog uvodnog takta, otkriće da je on nesumnjivo najbolji ritam za izazivanje stanja spokojstva i mira koje je tako potrebno za meditiranje i razmišljanje. Dozvolite mi da uzgred dodam da stanje mira za kojim se traga nije ni pasivno ni negativno. U nekim autoritativnim tekstovima čitamo da su činilac o kome je ovde reč vrtoglavi ples ili melodije odsvirane na violini ili harfi, mističko kruženje ili mentalni grč do koga ponekad dolazi tokom prizivanja ili obožavanja. U praksi, međutim, ukoliko bilo koja od vežbi uspe da proizvede potreban efekat i dovede do žudnje za ostvarenjem rezultata, jeste ona prava, bez obzira kakva je ona sama po sebi. To znači, vežbe spadaju u sasvim sekundarne i pomoćne tehnike. Njihova me­toda pogađa cilj ili ga promašuje, a ne počiva na zdravim osno-

92 •

•

•

6redn ji 6lub

vama postignuća niti na razumevanju magijskih principa. Vežba Srednjeg stuba je uvodno ili pripremno sredstvo da se ličnost uskladi sa unutrašnjim sopstvom, da identifikuje i objasni sve nivoe istinske svesti koje smo, u svom samozadovoljstvu i slepilu, nazvali Nesvesnim.

Vraćajući se na tehničke aspekte, postoji još jedan način razvoja Srednjeg stuba koji zahteva objašnjenje. Probudivši se iz uspavanosti i postigavši izvestan stepen aktivnosti bitno je da moć koju centri proizvode protiče kroz nevidljivi ili psihički sistem. Neuspeh u tome, po mojoj proceni, predstavlja jedan od glavnih izvora nervnih problema i poremećaja koje su dožive le šeprtlje u okultizmu koje su eksperimentisale sa ranim ili nepot­puno opisanim metodama za buđenjue psihičkih centara. Tako probuđena energija utiče u centar ili ističe iz njega. Ali ukoliko nije smišljena neka metoda da se ona preraspodeli i na taj način se čovek oslobodi pritiska sam centar će vremenom pretrpeti rastrojstvo zbog prenadraženosti, a to je ono što će sigurno dovesti do nervnog ili psihičkog poremećaja. Nervni slom je uobičajena pojava među onima koji su nepromišljeno pokušali da se bave ovim stvarima sa nedovoljno znanja, a neuroze imaju stalnu i obilnu žetvu među učenicima okultizma.

Za svaki od ovih pet centara koji su aktivni i šalju moć u um i telo, a pri tom nema nikakve sumnje da u unutrašnjosti postoji stub koji se prostire od temena do stopala. mora se primeniti sasvim drukčija tehnika. Učenik se mora vratiti na potpuno uobličavanje svog KETER-a, lampe nevidljive svetlosti iznad glave. Zamišljajući da onaj centar još uvek zrači, neka poželi da energija iz njega prostruji kroz sistem na sledeći načij. Ona se spušta sa glave na levo rame. Pošto je prošla celom dužinom leve strane tela, magnetna sila udara u taban levog stopala. Odatle prolazi u desni taban, pa nagore, uz desnu nogu i bedro, kroz desnu stranu tela do desnog ramena, da bi se na kraju vratila u KETER.

Možda će ovo nekim čitaocima zvučati fantastično, drugima nemoguće i neverovatno, ali ostaje činjenica da je to moguće izvesti i to vrlo jednostavno. Zahteva, iznad svega, čvrstinu,

93

•

[zrael Qe&rdUe

duhovnu rešenost i iskrenost istraživanja, te stalno ponaVljanje sve dok struja energije ne odgovori na čvrstu zapovest volje, direktno sledeći određeni tok. Kada se jednom da sama naredba, struja sasvim automatski počinje da teče u tom smeru i po svom vlastitom impUlsu. Um, naravno, mora da bude miran i koncen­trisan, ne srne da odluta u prijatne događaje dana.

Na ovaj način veliki deo proizvedene snage prođe kroz svaku česticu tela, tako da se svaka ćelija oseti živom, kako se nikada ranije nije osećala. Mora se zapamtiti da ovo nema veze sa proširenjem opšteg polja svesti. Ovo što sam opisao moglo bi se, radi jasnoće, nazvati formulom Cirkulacije broj jedan.

Sada je potrebno da se struja moći usmeri u još jednom smeru. Zadatak je da se osigura da nijedno područje sfere oseta ne bude ispušteno iz njenog oživljavajućeg i pročišćavajućeg prolaska. Vraćamo se još jednom na viziju sve tlosti koja se nalazi iznad glave, ali ovoga puta zamišljajući i želeći da struje duhovne moći siđe iz KETER-a spreda. To znači, ona prolazi preko lica, spušta se kroz tu regiju duž vrata i grudi, niz bedra, do stopala. Kada udari u bedro, struja se vraća duž tabana na stopalima, zatim otpozadi uz noge i krsta, penje se uz kičmu i vrat, dok još jedanput ne stigne u KETER. Ova formula, kao i prethodna, mora se ponoviti nekoliko puta, dok ne postane sasvim laka za izvođenje. Proces treba da prati ritmično disanje, tako da se silazno kretanje struje podudara sa izdisanjem, dok uzlazno kretanje struje prati udisanje. To je, zaista, vrlo jednostavno, jedino je njegov opis ono što deluje zamršeno i složeno. OVU formulu ćemo nazvati Cirkulacija broj dva.

Treća formula cirkulacije je drukčija. Prethodne dve metode će dati točkove moći koji se okreću po periferiji aure ili sferi oseta pod pravim uglom, figurativno rečeno. Treća formula daleko više podseća na spiralno kretanje. Pošto se vratite na svaki od prethodnih slučajeva kruženje koja se završavaju u KETER-u, zamislite uspravan stub blještavila, koje odgovara Srednjem stu­bu, kako prolazi kroz centar tela. Sada pređite na vizuelizaciju MALKUT -a dok iz njega zrači njemu svojstvena moć stabilnosti, uravnoteženosti i plodnosti. Verovatno je najlakši način da se

94

-

&rednji &lub

shvati način na koji se odvija kretanje u trećoj formuli, ukoliko se setimo kako izgleda previjanje noge. Zavoj se čvrsto omotava oko najnižeg dela članka, zatim se postepeno penje uz nogu krećući se u spirali čiji uvoji tesno naležu jedan na drugi. To je, jednostavno, suština tehnike koja se koristi u ovoj formuli. Treba da zamislite zrak moći kako izlazi s MALKUT-ove desne strane i omotava se oko levog stopala. Ovde silazi. 'ispod hogu, zatim se podiže udesno, nešto iznad spirale. Isti pokret se stalno iznova -

ponavlja, sve dok konačno ne osetite posebno karakteristično kovitlanje duhovne moći koja se postepeno uzdiže od stopala do bedara, dok njena spiralna struja, još prilično savijena i pove­zana, zapljuskuje podnožje koje se nalazi odmah ispod nje. Iz bedara kovitlac ili spirala se uzdiže uz poprsje, čvrsto ga omo­tavajući ili zavijajući zavojem od čiste svetlosti. Ovo se nastavlja sve dok se još jedanput struja ne vrati da se odmori u KETER-u. Ovim se upotpunjuje formula kruženja, kako se ova metoda ponekad naziva. Na njene kružne kretanje ćemo se opet vratiti kasnije, a od učenika se traži da obrati posebnu pažnju na njih.

Upu tstvo kineske joge UmetllOSf z/atlwg cveta, sadrži jednu ili dve izreke koje su veoma primerene ovoj tehnici mističnih kruženja: "Otuda kada svetlost kruži, moći celog tela se J.aS­poređuju pre nego što se ona ustoliči, upravo kao i kada presvetli kralj zauzima svoje mesto na prestolu i izlaže osnovna pravila poretka, a sve zemlje pristupaju sa poklonima .. . Otuda samo treba da učinite da svetlost počne da kruži, to je najdublja i najdivnija tajna. Svetlost se lako kreće, ali se teško zadržava na jednom mestu. Ukoliko joj se dozvoli da dovoljno kruži, ona se kristalizuje, to je- prirodan odnos duha i tela. Do ovog kristali­zovanja dolazi iznad devet Nebesa. To je stanje za koje je rečeno u Knjizi Pečata srca: "ujutro ti tiho letiš u visine."

D a rezimiramo: vežba Srednji stub se sastoji iz nekoliko faza. Prethodno se uspostavlja ritmičko disanje. Zatim se formuliše pet centara Srednjeg stuba, svaki ponaosob. I na kraju, koristi se nekoliko formula za preraspodelu tako proizvedenih moći.

Kako vremenom učenik postaje sve detaljnije i bolje upoznat sa ovim procesom, budući da se vežba izvodi svakodnevno, mogu

95

Izm.e! QeePfdije

se uvesti, figurativno rečeno, mali umetnički dodaci kako bi se povećala njena delotvornost i potpomogao proces unutrašnjeg razvoja. Prirodno, potreban je izvestan oprez. Zdrav razum je najvažniji. Učenik neće poželeti da proizvede niti da se otvori prema većoj Količini moći od one koju je u stanju lako da prihvati. Ovo bi bilo, ako ne opasno, ono krajnje beskorisno. Jedno je sigurno, time bi se onemogućio vlastiti razvoj i napredak.

Dodaci na koje se misli sastoje se u tome da se vizuelizuju boje svakog centra koji treba da se dočara dok se vibrira ime. Ovim se u znatnoj meri menja i pospešuje reakcija Sefire. Potre­bna je pažnja, i upravo se zbog toga savetuje učeniku da se mesecima ne posvećuje ovoj šemi boja, već da se isključivo zadovolji vizuelizacijom svetlosnih centara bele boje. KETER je potpuno blešteći beo, a zraci koje emituje i zrači na ličnost su iste boje. Lavanda plava je boja koja se tradicionalno vezuje za DAAT. TIFARET je zlatan, dok je JESOD purpuran ili cr­venkasto smeđ.

Kada se radi o boji MALKUT-a nailazimo na poteškoće. Tradicija nam daje nekoliko lepeza boja od kojih se svaka poka­zala podjednako delotvomom. Sfera MALKUT-a je podeljena sa dve dijagonale u četiri dela, limun žutaje na vrhu, crna na dnu, dok su crvenosmeđa i maslinastobraon raspoređene sa strana. Jednostavnije, nekada je korisno da se ova Sefira vizuelizuje isključivo u vidu katran crne boje ili, opet, katranasto tzam­nozelene boje. Učenik ovde mora da se zadrži i sam pronađe koji postupak vizuelizacije za njega daje najbolje rezultate.

Pošto je ovu vežbu izvodio mesecima, neka pristupi pro­širenju napora kako bi, pored Srednjeg stuba oblikovao i Sefirote dva bočna stuba. Radeći ovo on oblikuje unutar Sfere oseta tri

v

Stuba celokupnog Drveta Zivota. Pri tome u potpunosti treba da se sledi tehnika i postupak koji su opisani za Sefirote Srednjeg Stuba. Jedinu pukotinu u učenikovom znanju predstavljaju boža­nska imena koja se odnose na bočne stubove, zato ih ovde navodim zajedno sa odgovarajućim bojama.

96

ć)rednji Ć)lub

Kada učenik ima dovoljno vremena na raspolaganju i kada stekne dovoljno samouverenosti u svoje sposobnosti, dodatnu pomoć mu obezbeđuje korišćenje arhanđeoskih imena, pored božanskih imena kod nekoliko centara. Na primer, kada se vizuelizuje TIFARET kao užarena zlatna-sfera, učenik polako, tri do četiri puta vibrira ime JHVH ALOAH HE-DAAT. Zatim će napraviti pauzu, tokom koje će usredsrediti pažnju na tu sferu. On će se truditi da potpuno svesno shvati značenje ove sfere, njene atribucije u odnosu na astrološke planete, njene duhovne kvalitete i njen odnos sa njegovom vlastitom božanskom svešću. Kada završi sa ovom meditacijom, neka počne da vibrira na isti način i isto toliko puta ime arhanđela RAFAELA, ponovo produž avajući meditaciju da bi shvatio da to ime znači božansko isceljenje. To podrazumeva da svetlost silazi "sa isceljenjem na svojim krilima". Isto to važi i za ostale centre.

Dajemo spisak imena koja se odnose na svaku od Sefira Drveta života, njihove arhanđele, odgovarajuća telesna područja u kojima one treba da se vizuelizuju i boju vizuelizacije:

Primetiće se da atribucijama DAAT-a nedostaje arha­nđeosko ime. To je otuda što, u stvari, ova Sfera ne predstavlja

•

deo tradicionalnog Drveta Zivota, koje se izvorno sastoji samo od deset sfera kojima su se bavili u stara vremena i za njih uradili odgovarajuće podudarnosti.

Filozofija sadržana u DAA T-u je gotovo u potpunosti savre­mena. Međutim, postoji još jedan srednjevekovni sistem koji nam, pridodat kabalističkom sistemu, daje mogućnost za prizi­vanje elementnog Duha. Ovim sistemom su se u velikoj meri bavili dr Džon Di i njegov sledbenik Edvard Keli, a obojica su ga nazivala Anđeoskim ili Enohijanskim sistemom. Moje iskustvo potvrđuje da su arhandeoska imena sadržana u jednom od ovih veoma moćnih magijskih prizivanja vrlo sklona prirodi DAA T-a koji je opisan kao spoj između ega i Višeg Sopstva. Ova imena se veoma logično mogu pripisati DAAT-u i koristiti se uz njega. To su Eleksarpeh, Komananu i Tabitom. Način na koji se vibri­raju ova imena sastoji se u razdvajanju svakog od njih na slogove,

,

97

\D oo

.

•

1 . Keter Ahih

2. Hokmah Joh

3. Binah Jhvh

Daat Jhvh Alhim

4. Hesed AJ

5. Geburah Alhim Gbor

6. Tifaret Jhvh AJoah ve Daat

7. Necah Jhvh Cavoos

8. Hod A lhim Cavoos • •

9. Jesod Sadai AJ Cai

1 0. Ma1kut Adonai ha-Arec

Metatron

Raziel

Cafkiel

Cadkiel

Kamael

Rafael

Hanael

Mihael

Gabriel

Sandalfon

Teme Belo

Leva strana mozga Sivo

Desna strana mozga Crno

-

Potiljak Lavanda plavo

Levo rame Plavo

Desno rame Crveno

Srce Zlatno

Levi kuk Zeleno

Desni kuk Oranž

Genitalije Crveno-smeđa

Stopala Mešane boje

-

-

N ci! (li , .

:o (li

~ •

o-,_ o

_ .

(li

01'ednJi 0lub

pri čemu se svakom slogu daje maksimalna količina vibracije. Treba voditi računa da se vibracija rasprsne isključivo u DAAT-u.

Kao što je već opisano Srednji stub, zajedno sa formulom cirkulacije, sačinjava prvu polovinu upravo ove formule. Njen drugi deo je označen kao Formula vibriranja Srednjeg Stuba. Da bi se pravilno izvela potrebno je da se prethodno dobro poznaju rezultati koji se dobijaju iz Srednjeg stuba i potpuna vežba

•

Drveta Zivota. Id, međutim, predstavlja dalju fazu. Prethodna vežba je posvećena jedino buđenju centara za koje se smatra da su psihološki simboli ili pandani raznih principa koji deluju unutar psihe.

Takozvana Formula vibriranja ima drugi cilj . Njen zadatak je da, pošto se utvrde unutrašnji Sefiroti i stekne izvesna svesnost o principima koje predstavljaju, sjedini ili poveže ove principe sa njima odgovarajućim principima u Kolektivnom nesvesnom. Tradicionalna magijska teorija glasi da je čovek kopija univer­zuma u malom, a njegova vlastita unutrašnja konstitucija mora da bude oblikovana po šemi velikog univerzuma Kolektivnog nesvesnog. I , kao što individualno Nesvesno, kako smo već videli, ne predstavlja jedinstvenu jedinicu već se sastoji iz nekoliko delova, tako isto to nije ni Kolektivno nesvesno. Štaviše, tradicija smatra da je buđenjem bilo kog unutrašnjeg principa, ili stican­jem svesti o bilo kom činiocu koji deluje unutar psihe, moguće, putem proširenja sfere njegovog delovanja, uhvatiti odgova­rajući aspekt tog centra ili psihe u području Kolektivnog. Dublji nivoi Kolektivnog nesvesnog imaju prema individualnom Nes­vesnom isti odnos kao što i najdublji nivoi individualnog Nesves­nog imaju prema svesnorazumski razmišljajućem egu. To jest, obuhvataju korene i skrivene izvore ž ivota, integriteta i pros­vetćenosti. Uravnotežena spoznaja ovih izvora života je ono po čemu se prosvećeni čovek razlikuje od neznalice . A to korenje su izvori života od kojih zavisi celokupno postojanje u svim njegovim aspektima.

Kako je, zvanično deklarisan, cilj Magije otkrivanje Višeg sopstva, a zatim ujedinjenje tog Višeg sopstva sa ostalim delom . duhovne prirode u vidu saradnje, jedan od načina da se to ispuni

99

•

Izrael QeeprdUe

je namerno povezivanje nivoa individualnog Nesvesnog sa razli­čitim ravnima Kolektivnog nesvesnog. Prihvatanje postojanja ličnog Nesvesnog ima za posledicu prestanak ustaljenog pruža­nja otpora njegovom slobodnom delovanju. Otuda saradnja sa ovim delom Prirode, Višim sopstvom, predstavlja sadržaj tog prihvatanja. Isto tako prihvatanjem Kolektivnog nesvesnog na opisan način, uz saznanje da je celokupan život nerazdvojna celina, podiže se ta svesnu saradnja na viši i znatno slobodniji nivo. Ona pomera evoluciju sa čisto ličnog usklađivanja sa Pri­rodom na spoznaju božanske svrhe individualnog postojanja. Sa tim se javlja i potpuno svesna intuicija o najboljem načinu da se ta svrha ispuni u odnosu na sve druge ljude i život u celini.

Možda će se steći izvesno saznanje o svrsi ove metode uk­oliko je budem opisao. Preduslov je kao što je rečeno, izvesno poznavanje Srednjeg stuba. Štaviše, ona zahteva i da Srednji stub bude aktivno oblikovan kao unutrašnji stub blještavila u određe­nom trenutku kada se upotrebi Formula vibriranja. Učenik tada počinje da vizuelizuje u vazduhu ispred sebe ime tačno određene Sefire koja predstavlja nivo svesti sa kojim namerava da se bavi.

Ovde mora da ubaci ona tradicionalna slova hebrejskog alfabeta koja se koriste za potrebe vizuelizacije. Ali, lično, ne. vidim zašto bi običan čovek morao da se opterećuje neopho­dnošću da proučava hebrejski za ovu svrhu. Kada se radi o ozbiljnom učeniku, koji želi duboko da prouči Kabalu sa čisto magijskog stanovišta i da se bavi u potpunosti obrednim i ritual­nim aspektima ove tradicije, prvi sam koji će insistirati da hebre­jski mora da predstavlja deo njegovog programa rada. To će ga uvesti u svaki ode ljak Magije i pružiće mu šire spoznaje kada ih se dotakne. Međutim, za prosečnog učenika podjednako mogu da posluže engleska ili latinska slova. A preporučujem da se u vizuelizaciji koriste samo suglasnici koji odgovaraju određenim hebrejskim glasovima Imena, a ne samoglasnici. Zbog toga su u tekstu Rituala Pentagrama i u tabeli podudarnosti koje sam dao ranije, božanska imena ispisana samo u vidu samoglasnika. Nji­hov izgovor je dat na drugom mestu. Neka učenik zamisli da, dok duboko udiše vazduh, uvlači s vazduhom u pluća i latinicom

100

•

0redl�i 0lub

ispisana slova vizuelizovanog Imena. Imena treba budu vizueli­zovana kako plamte i to plamenovima čija boja odgovara Sefiri koja se korisati. To će reći, ukloliko je to peta Sefira, ime treba vizuelizovati u skerletnim ili jasno crvenim plamenovima. Ali, ukoliko se posmatra sedma Sefira, ime treba da bude uobličena u safirno zeleno nenadmašne blistavosti i jasnoće.

Ime koje je uneto u pluća prilikom udisanja, treba u tišini i moćno vibrirati, a celokupna pažnja treba da bude usredsređena na to i ni na što drugo. Dok je u plućima treba da se oseti kako bela svetlost KETER-a silazi na ime posvećujući ga služenju Višem Sopstvu. Tada, dok se dah zadržava, ime treba da bude vizuelizovano kako silazi iz pluća preko Srednjeg stuba do stopala. Ovde opet treba da se vrlo moćno izvibrira. Kada celokupna unutrašnje Drvo života počne da pulsira u skladu sa ovom vibracijom, Ime se još jednom brzo podiže u pluća, gde još jednom biva izloženo bezglasnoj vibraciji.

Izdisanje vazduha prati čujno vibriranje Imena. Njega takođe prati i poza koja treba da se izvede u dva pokreta. Prvi se izvodi tako što se levim stopalom iskorači 15 do 20 santimetara. Drugi se sastoji u podizanju obe ruke pored glave, na visinu očiju, a zatim se ispruže napred, kao da se projektuje sila koja zrači iznutra. Dok su ruke pružene napred, dolazi do snažne, glasne vibracije imena. Poza se naziva Znak Projektovanja. Vizueli­zovana ime treba zamisliti kako odlazi u prostor sve dok, figura­tivno rečeno, ne udari u granice univerzuma. Ovde sakuplja moć iz beskraja Praznine,a zatim se vraća u učenikovo treće oko.

Nekoliko sekundi nakon projektovanja i čujnog vibriranja Imena, učenik treba naglo da vrati stopalo unazad i nakon što obe ruke pusti da padnu sa strane, podigne kažiprst leve ruke na usne. Ovo se naziva Zaštitnim znakom ili znakom tišine. To je tradicionalna poza egipatskog boga Horpokratesa - jedan od simbola koji se koristi za prikazivanje Svetog deteta koje raste iz sjedinjavanja dve suprotnosti. Na taj način ono predstavlja tih i nevidljiv razvoj Zlatnog cveta.

. Dok izvodi znak tišine, učenik treba da se trudi da zamisli ime koje je projektavao prvi Znak do krajnjih granica svemira,

101 •

• ••

Izme! QeEPl'dije

kako se vraća k njemu, prolazeći kroz njega u potpunosti. Nje-­govo celo biće treba da bude preplavljeno božanskom svetlošću, a osećanje ekstaze da prepuni mu i viziju.

S tojeći tiho u ovom stavu učenik treba da meditira o duhovnoj vrednosti koja se nalazi u prirodi Imena koje je upotre­bio. U m treba da mu obasja saznanje i ogromna naklonost ka toj duhovnoj moći prema kojoj se otvorio i koja sada neometano protiče kroz njega. Ovo je često u početku praćeno potpunim brisanjem bilo kakve umne sposobnosti, tako da je učenik bar nekoliko sekundi potpuno izgubljen. Izgleda da nas u tom deliću vremena vibracioni impUls moći Imena snažno baca preko pon­ora Bezdana u neko drugo i proročansko područje. To je ona karakteristična spoznaja i učestvovanje u tipu iskustva koje se naziva mističnim i religioznim. To je redak i sveti događaj za svaki individualni slučaj, mada može da traje samo jedan tren, da se bude čovek. On je uhvaćen u proročansku sferu i omotan je transcendentalnim povojima silazećih jezičaka duha. Izuzev na tren ili dva, sama priroda svesti sa svojim krhkim instrumentom, mozgom, je takva da ne može dugo podneti ovo belo usijanje, ekstazu. A tada, ego još jednom zaslepljen i ošamućemn tako izuzetnim i strahopoš tovanj e m ispunjenim iskustvom, uspostavlja svoju uravnoteženost, preuzima svoju uobičajenu funkciju i još jednom se učvršćuje. No, priroda te svesti više nikada ne može da bude ista. Promenila se usled utiska koji je to Više ostavilo za sobom, osećanja uzvišenosti i širenja. Ona naslućuje da je božanstvo sišlo u njenu Sferu i da je bila uzdignuta u božanstvo.

Mora se shvatiti da se ova tehnika može primeniti na svako ime koje pripada desetorici Sefirota. Štaviše, mora sasvim jasno da se zna da vibriranje treba da se ponovi nekoliko puta, kao što je opisano, i da tri formule cirkulacije ili kruženja moraju da se koriste sa Formulom vibriranja kao što je to bio slučaj kod Srednjeg stuba.

Jedan autoritet za Magiju opisao je to ovako: "Znak da učenik pravilno izvodi ovu vežbu je osećanje da je samo jedna

102 •

ć)('ednji Ć)Lub

vibracija u potpunosti iscrpela svu njegovu fizičku snagu. Treba da ga celog zagreje ili nagna na snažno disanje, treba tako da ga oslabi da se jedva drži na nogama. Znak uspeha je, mada to jedino učenik može da primi, kada čuje ime Boga grohotom izgovoreno, kao tutanj deset hiljada gromova, a treba da mu se učini kako taj snažni glas potiče iz Univerzuma, a ne iz njega. U navedenoj vežbi svest o bilo čemu izuzev o Božjem imenu treba da bude potpuno izbrisana, a što više vremena treba da se učenik vrati na uobičajeni nivo opažanja, tim bolje."

Moje lično iskustvo sa ovom formulom, premda potvrdno, nije tako drastično kao u navedenom opisu. Učeniku se mogu dati dve-tri korisne napomene. Prva je u vezi sa kapacitetom disanja. Plitko disanje čini da Formula vibriranja bude ništavna i prazna, u svakom slučaju male vrednosti. Izgleda da ovo potvrđuje teoriju joge o odnosu koji postoji između disanja i svesti. Zapadnjački sistem, kao takav, ne podržava niti koristi teoriju joge po kojoj se usporava disanje kako bi se ograničilo kretanje uma. Sa fizičkog stanovišta, koje važi u ovoj oblasti, pluća koja su u stanju da se do kraja ispune i da zadrže disanje duže od trideset sekundi, verovatno su mnogo korisnija za ovu formulu, nego slaba i nejaka pluća.

Postoji još jedna važna stvar, a to je da se eksperiment izvodi u što je moguće praznijoj sobi. Razlog je jednostavan. Oštar nastup ekstaze, vrtoglavica izazvana dubokim udisanjem i dužim zadržavanjem vazduha kao i ogromna moć koju razvija ova Formula vibriranja su tako snažni da sve dok se učenik ne navikne, kroz često ponavljanje, na to, može da mu se dogodi da oseti nemoć za sekund ili dva. Znojenje koje se javlja prilikom izvođenja vežbe je neobično, po gustini i mirisu je veoma slično onome koje se javlja tokom izvođenja Pranajame u jogi.

Slabost koja se javlja može da bude takva da u trenutku izgubljenosti učenik posrne napred i padne. Ukoliko se tokom vežbe očekuje da će doći do pada, onda naročito treba voditi računa da se radi na tepihu ili nečem mekom. Efekat vežbe bi

103

izme! QeE]lrdUe

bio umanjen ukoliko bi izazvano stanje svesti poremetila učenik­ova nervoza i strah da bi mogao fizički da se ozledi prilikom udara u neki komad nameštaja.

.

Međutim, kada se vežba ponovi nekoliko desetina puta ili više, celokupan psihički i fizički sistem se naviknu na to da podnesu ovaj napor bez ispoljavanja bilo kakvog znaka slabosti. Učenik če biti u stanju da izvede Znak tišine bez padanja ili posrtanja, čak i ako uskomešanost moći u njemu bude ne­podnošljiva, a ushićenje ekstazom toliko da ga je teško izdržati.. Ali "Mudrost kaže - budi snažan. Tada si u stanju da podneseš više radosti, ne budi životinja, pročisti svoje uzbuđenje."

Ponavljanjem i privikavanjem mentalne i duhovne pojave koje izaziva formula postiaju podnošljivije i omogućavbaju učeniku da postane snažan u toj duhovnoj radosti i da istrpi simptome fizičke slabosti.

Postoji bezbroj drugih tehnika koje spadaju u veoma širok pojam Magije: proricanje, vidovitost, astralna projekcija, Božan­ski oblici i mnoge druge. ledino čime bismo se ovde pozabavili u par reči je Obred. Medutim, principi koji se nalaze u osnovi ovoga su tako jednostavni da učenik koji je shvatio principe iznete u ovoj knjizi neće imati nikakvih poteškoća da razume njihovo funkcionisanje. Svrha obreda je ista kao i svrga sve Magije - buđenje unutrašnjosti čoveka, njeno poravnavanje sa svešću i moćima univerzuma koji je iznad čoveka. Metoda Obreda, izgleda, da se donekle razlikuje od drugih. U stvari, njegova procedura je potpuno ista kao i kod ostalih tehnika, izuzev što ih dovodi na fizičku ravan. To znači umesto da se izvode serije čisto unutrašnjih vežbi, Obredna magija se u pot­punosti posvetila izvođenju psihičkih radnji na fizičkoj ravni. Prema tome ona kombinuje prema svojim vlastitim principima, prednosti introvertnog sa prednostima ekstravertnog tempera­menta.

Videli smo da deset Sefirota predstavlja različite principe u čoveku. U prethodnim poglavljima bile su opisane metode koje

104 •

Ć) redi Ui Ć)Lub

se bave ovim delovima i nj ihovim aktiviranjem. Obredna Magija bi se odnosila na problem ovakvog manifestovanja unutrašnjih psiholoških principa. Za izvođenje vežbe je potrebna soba, ili Hram, tako uređena da predstavlja celokupno Drvo života ili neki poseban aspekt jednog njegovog dela. Filozofija šem�tskog prikaza Drveta data je u raznim kabalističkim delima, a način na koji se ona shvata odrediće raspored koji će se upotrebiti.

U Hramu će se postaviti obredne stanice, sa službenicima koji se nalaze tu kao predstavnici aktivnosti i rada određene Sefire. Otuda će Obred, ukoliko su ga uredile osobe koje su dobro upoznate sa magijskim principima i osnovnim principima Drveta života predstavljati službu u dramatičnom obliku moći ovih deset Sefirota. Njegova fizička svetkovina, u kojoj će svaki službenik, svestan sefire koju predstavlja i znajući način kako da aktivira tajne moći pomoću Formule vibriranja ili preuzimanjem tradicionalnog Božanskog oblika dodeljenog toj Sefiri, učiniti dostupnim ogromnu količinu moći. Prodor ove duhovne sile u sferu fIZičkog oseta i njeno delovanje na svest svih prisutnih, ve rova tno će izazva ti svesnos t koj a je slična, ali mnogo zgusnu tij a i moćnija od one koju daju opisane magijske metode.

Malo je toga što bi još trebalo reći, izuzev da svaki učenik može potpunije da razradi zamisao. Mnogo više o Obrednoj Magiji može se pronaći u mojim delima Dll'o života i ZlatIli Cvet. Trenutno, moje napomene će se ograničiti samo na ono što je ovde izneto. Opet moram naglasiti ono što je isticano kroz celu ovu knjigu. Učenik neće imati nikakve koristi od Obredne Ma­gije, niti će moći da mu pruži bilo kakvu praktičnu pomoć, ukoliko se ne posveti sa velikom iskrenošću i revnošću jed­nostavnijim vežbama koje su ovde iznete. Ritual Pentagrama, Kabalistički krst i Srednji stub obuhvataju jednostavne korake koji vode ka duhovnom razvoju. Samo kada se ovi koraci sa­vladaju, a i stekne se veština u njihovom izvođenju, učenik može da oseti da je ispravno i dobro da pristupi toj ogromnoj građevini Obredne M agije koja je kao merdevine čija se donja prečaga ukorenila nad zemljom, tako da se uz sve ostale može lako popeti. Medutim, do onih najvažnijih ne može stići niko dok ne

105

•

Izme! QeEjlfdUe

svrši sve štro se može uraditi odmah i tu na zemlji, i dok u potpunosti ne postigne integritet svoje ličnosti. I kao što je mnogo puta istaknuto, smatram da se analitička psihologija mora posmatrati kao prva faza na tom putovanju u visine na kraju udaljenih ravni. Sve dok se um i emocionalni sistem ne iščiste i ujedine putem pročišćavajućeg procesa psihoterapije, duhovne koristi od magijskog rada ne mogu se u potpunosti odraziti u čovečjem umu.

106