Izveštaj nezavisnog revizora...Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura

1

Izveštaj nezavisnog revizora AKCIONARIMA BANCA INTESA A.D. BEOGRAD Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima Izvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) koji se sastoje od pojedinačnog bilansa stanja na dan 31. decembar 2015. godine, pojedinačnog bilansa uspeha, pojedinačnog izveštaja o ostalom rezultatu, pojedinačnog izveštaja o promenama na kapitalu i pojedinačnog izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i druge napomene. Odgovornost rukovodstva za pojedinačne finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i poštenu prezentaciju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje rukovodstvo utvrdi da su neophodne za pripremu pojedinačnih finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim pojedinačnim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

NAPOMENE

UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

za period od 01.01. do 31.12.2015. godine

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2015. GODINU

4

SADRŽAJ:

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI.................................................................................................................. 5 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED

ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA ............................................................................................ 6 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA ................................................................................................................. 24 4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA ....................................................................................... 25 5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU ................... 25 6. NETO DOBITAK/(GUBITAK) OD FINANSIJSKIH SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU

KROZ BILANS USPEHA .................................................................................................................................... 26 7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU ............... 26 8. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE............... 27 9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI ........................................................................................................................... 27 10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH

VANBILANSNIH STAVKI ................................................................................................................................. 27 11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI .................................................. 28 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE ............................................................................................................................. 29 13. OSTALI RASHODI .............................................................................................................................................. 29 14. POREZ NA DOBIT .............................................................................................................................................. 29 15. ZARADA PO AKCIJI ........................................................................................................................................... 31 16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE ................................................................................. 31 17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA .............................................................................................. 34 18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH

ORGANIZACIJA .................................................................................................................................................. 37 19. NEMATERIJALNA ULAGANJA ........................................................................................................................ 40 20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA

NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA ........................................ 41 21. OSTALA SREDSTVA .......................................................................................................................................... 44 22. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU 44 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI ................................................................................................. 45 24. REZERVISANJA .................................................................................................................................................. 50 25. OSTALE OBAVEZE ............................................................................................................................................ 51 26. KAPITAL .............................................................................................................................................................. 53 27. VANBILANSNE POZICIJE ................................................................................................................................. 55 28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA ........................................................................... 57 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA ................................................................................................................................. 60 30. POTENCIJALNE OBAVEZE............................................................................................................................... 93 31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA ............................................................. 94 32. DEVIZNI KURS ................................................................................................................................................... 95 33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA ....................................................................................... 95



5

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog

Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra

1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za

osnivanje Mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela

sa radom.

Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i

rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva

Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela

Panonsku banka a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne

registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom,

dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su

povučene i poništene.

U toku 2012. godine Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, uz

saglasnost Narodne banke Srbije, što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012

od 27. juna 2012. godine. Na ovaj način Banka se uskladila sa Zakonom o privrednim društvima.

U toku 2015. godine Banka je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje

poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o

bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna 2015.

godine.

Dalje, tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je

manjinski akcionar International Finance Corporation (IFC) prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru

Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo

Holding International S.A. i Intesa Sanpaolo S.p.A.

Na dan 31. decembra 2015.godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke

čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 Regionalna centra sa 170 ekspozitura.

Banka je na dan 31. decembra 2015. godine imala 3.010 zaposlenih radnika (31. decembra 2014 - 3.025

zaposlenih).



6

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED

ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Ovi finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2015. godinu sastavljeni su u skladu sa

Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, banke su obavezne da vode knjige i pripremaju finansijske izveštaje u

skladu sa prevedenim MSFI, dok je Zakonom o bankama, član 50 stav 2, propisano da banke, pri sastavljanju

godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) od dana koji je

nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.

Standardi i tumačenja koja su prvi put u primeni u tekućem periodu:

– Dopune MRS 19 Naknade zaposlenima – Planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2014. godine);

– Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2010. – 2012. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2014. godine);

– Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2011. – 2013. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2014. godine).

U trenutku odobrenja priloženih finansijskih izveštaja, objavljeni su sledeći standardi i tumačenja koji su primenljivi

u narednom periodu, kao i standardi koji nisu prevedeni:

– MSFI 9 Finansijski instrumenti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018.

godine);

U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog

priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer

vrednosti. Finansijsko sredstvo će se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu

zadovoljena: sredstva se odnose na poslovni model čiji je cilj da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni

uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji su isključivo naplata glavnice i kamate na

preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja

finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala sa

kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenljivi izbor da se sve promene

fer vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude

priznat u okviru izveštaja o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

– MSFI 15 Prihodi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine);

– MSFI 14 Regulatorni računi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.

godine);

– Dopune MSFI 11 Zajednički aranžmani – Računovodstveno obuhvatanje akvizicija i zajedničkih operacija (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina – Razjašnjenje

prihvatljivih metoda obračuna amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2016. godine);

– Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 41 Poljoprivreda (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski iskazi i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke

poduhvate - Prodaja imovine ili njenog dela između Investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2012.- 2014. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. jula 2016. godine).

– Dopune IAS 27 - Pojedinačni finansijski izveštaji (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2016. godine).

Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i

datum njihovog stupanja na snagu.

Priloženi finansijski izveštaji su pojedinačni u smislu da uključuju nekonsolidovane pozicije potraživanja, obaveze,

rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa

Leasing d.o.o., Beograd, koje je 100% u vlasništvu Banke. Banka je u skladu sa odredbama MSFI 10 izuzeta od

sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja. Banka primenjuje metod nabavne vrednosti, tj. troška, prilikom



7

vrednovanja ovog učešća. Ukupna aktiva zavisnog društva čini 1,92% ukupne aktive Banke na dan 31. decembra

2015. godine.



8


ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

Najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.P.A., regularno sastavlja i objavljuje konsolidovane finansijske izveštaje

koji su u skladu sa IFRS odobrenih od strane EU. Ovi izveštaji se objavljuju na zvaničnom veb sajtu Intesa

Sanpaolo Grupe: www.group.intesasanpaolo.com.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije

naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu

funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti

sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem

tekstu Napomene 2.

2.2. Uporedni podaci

Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom

sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u

sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2014. godinu.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih

procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje

potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku

izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.

Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a

kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno

značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili

grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je

obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao

rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj

gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu

biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog

portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li

postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog

portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju.

Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i

sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva

sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom

kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje

se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se

smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.



9



2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme („osnovnih sredstava“)

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu

sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih

ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada

god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog

veka trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može

imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.

Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i

osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine

se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao

niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine

nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva objektivno prosuđivanje u pogledu

tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet

razmatranja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na

komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku

regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose

verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja,

poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i

njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano

proceniti pažljivom analizom (Napomena 24). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih

događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za

rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo

očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna

procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se

mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske

politike (Napomena 14(c)).

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon

ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu

diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih

planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 24. uz

finansijske izveštaje.



10



2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu

aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz

obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su

određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od

kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja

precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili

kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili

finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od

kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i

amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno

razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Nakon identifikacije objektivnih dokaza obezvređenja i priznavanja umanjenja vrednosti, prihod od kamata na ova

potraživanja obračunava se primenom efektivne kamatne stope na neto osnovicu, odnosno korišćenjem kamatne

stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitaka od umanjenja

vrednosti.

Banka nastavlja obračun kamate u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata, ali ovako obračunata

kamata ne utiče na kamatne prihode već se samo evidentira u vanbilansnoj evidenciji Banke.

Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru

vanbilansne evidencije.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po

načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj.

kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske

usluge.

2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u

kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u

hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na

međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu

utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 32).

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i

prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i

rashodi po osnovu kursnih razlika i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/rashoda od kursnih razlika i efekata

ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju

se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule

nastale u obračunskom periodu i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/(rashoda) od kursnih razlika i efekata

ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).



11

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.



12



2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih

sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi

nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka

ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način”

priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko:

• je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili

• je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu

primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja

trećem licu po osnovu ugovora o prenosu i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i

koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom

nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo

se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu

garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu

maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili

ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom

prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze

značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa

istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u

bilansu uspeha.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za

prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode

po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u

kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po

fer vrednosti u bilansu stanja.

Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju obveznice namenjene trgovanju i finansijske derivate.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti,

odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju

definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje” i koji kao

osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i

valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati

su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti,



13

dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.



14



2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom

ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni

derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer

vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog

ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat.

Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost,

jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada

uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha

(inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer

vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom

politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu

se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer

vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza.

Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih

tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom

trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih

kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer

vrednosti) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost

da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi

metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je

opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima

organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u

transakcijama na razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne

kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti

derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer

vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.

2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na

aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta

prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa

stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku

vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata,

odnosno potraživanja od kamata i naknada koji ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija / komitenata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se

razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja koja ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i

potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru

prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje

materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika

vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za

svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule

iskazana je u okviru Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata. Dobici i gubici

nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od

kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule.



15




2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz

umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su

finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji

proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče

na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu

proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se dužnik suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje

pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada

dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru

neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da

utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno,

kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena

individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama

kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za

koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika

između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir

očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem

računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih

finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao (rashodi) / prihodi po osnovu obezvređenja / umanjenja

obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Krediti i sa njima

povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti

biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne

godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja

koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje

korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod po osnovu

umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne

stope finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva

obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala

umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji

Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu

finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o

gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu

dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se

zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne

postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se

redovno revidiraju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je

nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan

otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.



16




2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Isknjižavanja vrednosti nenaplativih potraživanja

Isknjižavanje vrednosti se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet

isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog

potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate

definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost

potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti.

Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku

doneo nadležni organ, Odbor za kvalitet aktive, a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora.

2.7.3. Reprogramirani krediti

Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera,

odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza,

Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje

roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani

krediti se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja.

2.7.4. Finansijska sredstva koje se drže do dospeća

Finansijska sredstva koje se drže do dospeća su sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se

utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj

vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po

osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini

u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja finansijskih sredstava koje se drže do dospeća obračunava

se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine

eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

Banka na dan 31. decembra nema niti je u 2015. godini ulagala u finansijska sredstva koja su klasifikovana u ovu

kategoriju.

2.7.5. Finansijska sredstva raspoložive za prodaju

Finansijska sredstva koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled

potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala,

klasifikuju se kao “finansijska sredstva raspoloživa za prodaju”.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica,

državnih zapisa i obveznica Republike Srbije i Republike Italije sa rokom dospeća preko 3 meseca.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u

kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj

vrednosti umanjeno za eventualna obezvređenja. Fer vrednost finansijskih sredstava koje se kotiraju na berzi zasniva

se na tekućim berzanskim cenama. U slučaju nepostojećeg ili vrlo nelikvidnog sekundarnog tržišta za finansijske

instrumente koji su kotirani na berzi, Banka će u slučaju materijalne značajnosti pozicija u tim instrumentima

primenjivati i odgovarajuće procente korekcije berzanske vrednosti za iznos umanjenja usled nelikvidnosti/odsustva

tržišta (haircut) u slučaju potrebe za njihovim otuđenjem.



17




2.7.5. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Nastavak)

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru

rezervi fer vrednosti u okviru kapitala, dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili

dok to sredstvo nije obezvređeno. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, ili kada im se umanji

vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za

procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju neće

biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u

bilansu uspeha.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih

pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku kada se utvrdi pravo acionara da prime isplatu.

U slučaju finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje

objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po

amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan

kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled

obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju,

objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne

vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i

trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se

prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital.

2.7.6 Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti,

umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz

bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti

korišćenjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze

po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri

obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja,

ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se

isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive

i vanbilansnih stavki

Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u

skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni

glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012,123/2012, 43/2013 i 135/2014, 14/2015 i 38/2015).



18



2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih

stavki (Nastavak)

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D,

u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na

osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate

glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za

procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun

rezerve za procenjene gubitke a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i

vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza,

finansijski položaj i poslovne performanse dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja

plaćanja.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za

gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u

Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10).

Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i

rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna

regulatornog kapitala Banke.

2.10. Gotovina i sredstva kod centralne banke

Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina

na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali

plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne

rezerve u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije

2.11. Konsolidovani finansijski izveštaji

Osnovni principi na bazi kojih se pripremaju i prezentuju konsolidovani finansijski izveštaji, u slučaju kada entitet

kontroliše jedan ili vise drugih entiteta, ustanovljeni su MSFI 10 - Konsolidovani finansijski izveštaji.

MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji, zahteva od entiteta (matični entitet) koji kontroliše jedan ili više

entiteta (zavisni entitet) da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje, da definiše principe kontrole i određuje

kontrolu kao osnov za konsolidaciju.

Banka na dan 31. decembra 2015. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o.,

Beograd i samim tim ima punu kontrolu nad njim. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je

po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 17 (c)).

Osim Intesa Leasing Beograd, Banka nema kontrolu ni nad jednim drugim entitetom.

Kako, najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.P.A., sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa

IFRS odobrenih od strane EU, i prezentuje ih na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo Grupe:

www.group.intesasanpaolo.com i kako su ispunjeni ostali zahtevi MSFI 10, paragraf 4, Banka ne sastavlja

konsolidovane finansijske izveštaje.

2.11.1 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom

poduhvatu naziva se, u skladu sa MRS 28, Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate. Ulaganje se

vodi po metodu udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate se klasifikuje kao finansijsko sredstvo raspoloživo za

prodaju, i evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Banka nema investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

http://www.group.intesasanpaolo.com/



19



2.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja

iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po

nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom

proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do

10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera.

Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će

verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna

ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo

pripadajućih režijskih troškova.

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u

skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to za sve obračunske periode:

- licence i slična prava 10%-20%

- softveri 20%-50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u

upotrebi.

2.13.1. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

Nekretnine, postrojenja i oprema (dalje: osnovna sredstva) na dan 31. decembra 2015. godine iskazana su po

nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji

verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može

pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti

nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih

godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja za sve obračunske

periode:

Građevinski objekti 2.5%

Kompjuterska oprema 20%

Nameštaj i druga oprema 7% - 25%

Investicione nekretnine 2.5%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale

(rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva

jednaka nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno

sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u

očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.



20



2.13.1. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist

bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili ostali rashodi.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit Republike Srbije i

Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe,

što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14(c)).

2.13.2 Stalna sredstva namenjena prodaji

U skladu sa IFRS 5, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena

knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom a ne daljim korišćenjem. Imovina

klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i

njena prodaja mora biti verovatna.

Da bi prodaja bila verovatna, rukovodstvo Banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program

za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu

sadašnju fer vrednost. Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja. Događaji ili

okolnosti koji su van kontrole Banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu

dana.

Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa :

- po knjigovodstvenoj vrednosti

- fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju (Napomena 20).

2.14. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po

kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Banke.

Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se

utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je

to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja

fer vrednost umanjena za troškove prodaje. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda

saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni

period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.15. Finansijski lizing

Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad

predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru

osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila

konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha

u okviru rashoda od kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad

predmetom lizinga.



21



2.16. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu

preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u

momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa.

2.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih

događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano

proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je

potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja

zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se

koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u

napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 30), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže

ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u

napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog

dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende

odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa

stanja.

2.19. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim

državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca,

u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši

obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih

sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje

predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni

prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje

otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim

radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za

prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju

smanjenja broja zaposlenih.

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju

U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 28. Kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine

prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku

republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem

zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža.

Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.



22



2.19. Primanja zaposlenih (Nastavak)

Rezervisanje sredstava za otpremnine kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja

nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 24 (c)).

2.20. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih

lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na

osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa

poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike , kao što je

prikazano u godišnjem Poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se

utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se

podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja

između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe

oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske

obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna

kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i

ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim

preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da

privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih

kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan

da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu

iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog

priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na

računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u

zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva

priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo

očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do

mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili

deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata,

procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih

budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti

efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih

poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe

evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.



23



2.20. Porezi i doprinosi (Nastavak)

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost,

doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa

republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda

(Napomena 13).

2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju

Banke (Napomena 27). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.



24

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

a) Prihodi i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi:

u hiljadama dinara

2015 2014

Prihodi od kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 1,254,542 1,647,126

- Holding kompanije 84 299

– Preduzeća 9,438,316 10,738,649

– Stanovništvo 9,597,971 9,267,928

– Javni sektor 4,672,987 5,810,891

– Strane banke i finansijske organizacije 9,911 13,771

– Strana lica 292,098 103,217

– Drugi komitenti 153,563 256,731

Ukupno 25,419,472 27,838,612

Rashodi kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja (122,957) (143,619)

- Holding kompanije (6) (8)

– Preduzeća (1,506,497) (1,984,143)

– Stanovništvo (2,067,690) (3,166,406)

– Javni sektor (721,593) (420,870)

– Strane banke i finansijske organizacije (324,986) (567,713)

– Strana lica (215,872) (270,667)

– Drugi komitenti (249,443) (221,623)

Ukupno (5,209,044) (6,775,049)

Neto prihod po osnovu kamata 20,210,428 21,063,563

Ukupni priznati prihodi od kamata na obezvređene kredite na dan 31. decembar 2015. godine iznose 2,578,355

hiljada RSD (31. decembar 2014. godine 2,897,750 hiljada RSD).

b) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi:

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 19,890,082

20,876,496

Po osnovu REPO poslova 230,254

857,380

Po obaveznoj rezervi 620,743

582,546

Po osnovu depozita 358,285

111,245

Po osnovu HOV 4,010,704

4,658,676

Po osnovu ostalih plasmana 309,404

752,269

Ukupno 25,419,472

27,838,612

Rashodi kamata

Po osnovu kredita (596,351)

(849,367)

Po osnovu depozita (4,389,931)

(5,877,798)

Po osnovu HOV (220,554)

(44,782)

Ostali rashodi kamata (2,208)

(3,102)

Ukupno (5,209,044)

(6,775,049)

Neto prihod po osnovu kamata 20,210,428

21,063,563



25

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge:

– poslovi platnog prometa u zemlji 2,326,617

2,457,002

– poslovi platnog prometa u inostranstvu 647,103

591,824

– kreditni poslovi 145,459

166,698

– poslovi sa platnim karticama 2,788,959

2,621,620

5,908,138

5,837,144

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 616,037

647,907

Naknade za vođenje tekućih računa 1,421,074

1,353,954

Naknada za opšte uplatnice, EDB i Telekom 302,829

303,754

Ostale naknade i provizije 308,750

288,159

Ukupno 8,556,828

8,430,918

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa:

– u zemlji (204,464)

(199,595)

– u inostranstvu (129,203)

(120,228)

Naknade i provizije Narodne banke Srbije (76,734)

(73,427)

Troškovi Kreditnog biroa (149,062)

(145,469)

Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (2,382,001)

(2,104,052)

Ostale naknade i provizije (171,562)

(139,085)

Ukupno (3,113,026)

(2,781,856)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 5,443,802

5,649,062

5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi od promene vrednosti

- valutni swap 257,799

173,866

- forward 6,438

1,068

- hartije od vrednosti 25,711

-

Ukupno prihod 289,948

174,934

Rashodi od promene vrednosti

- valutni swap (71,672)

(17,067)

- forward (2,686)

(2,600)

- hartije od vrednosti (2,171)

-

Ukupno rashod (76,529)

(19,667)

Neto dobitak 213,419

155,267



26

6. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU

KROZ BILANS USPEHA

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih

finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer verdnosti kroz bilans

uspeha

- zlato i srebro 15,330

14,481

- hartije od vrednosti 23,078

28,817

Ukupno prihodi 38,408

43,298

Rashodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih

finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer verdnosti kroz bilans

uspeha

- zlato i srebro (15,232)

(6,805)

Ukupno rashodi (15,232)

(6,805)

Neto dobitak 23,176

36,493

7. NETO DOBITAK/(GUBITAK) PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA

PRODAJU

u hiljadama dinara

2015

2014

Dobici po osnovu prodaje

-hartije od vrednosti 1,853

17,084

Ukupno dobitak 1,853

17,084

Gubici po osnovu prodaje

-hartije od vrednosti (2,844)

(2,751)

Ukupno gubitak (2,844)

(2,751)

Neto (gubitak)/dobitak (991)

14,333



27

8. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika 41,169,816

38,736,244

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 13,313,252

14,793,225

Ukupno 54,483,068

53,529,469

Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika (39,717,553)

(45,826,658)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne

klauzule (10,986,804)

(5,532,145)

Ukupno (50,704,357)

(51,358,803)

Neto prihod 3,778,711

2,170,666

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 185,811

116,130

Prihodi od zakupnina 57,136

70,475

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 15,108

23,221

Refundirani troškovi 17,233

14,789

Prihodi od dividendi i učešća 126,376

2,012

Prihodi od smanjenja obaveza 7,105

-

Ostali prihodi 912,361

246,429

Ukupno 1,321,130

473,056

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

a) Pregled po klasama

u hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 4,893,985

4,636,620

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu -

182

Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 426,620

572,304

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 436,687

171,117

Ukupno prihodi 5,757,292

5,380,223

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (12,837,977)

(13,681,838)

Rashodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu (1,398)

-

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (508,835)

(714,872)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (187,274)

(152,211)

Ukupno rashodi (13,535,484)

(14,548,921)

Neto rashod (7,778,192)

(9,168,698)



28

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (Nastavak)

b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja za

rizične vanbilansne pozicije

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2015. godini prikazane su u sledećoj

tabeli:

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2015. godini

Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2014. godine

30,082,738

Povećanje rezervisanja u toku godine

13,346,812

Ukidanja rezervisanja u toku godine

(5,320,605)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa

763,536

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa

(677,820)

Prenos na vanbilans

(3,049,853)

Prenos sa vanbilansa

48,294

Prodaja (ustupanje) potraživanja (6,066,718)

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding)

(1,552,661)

Konačno stanje - 31. decembar 2015. godine

27,573,723

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2014. godini

Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2013. godine

26,550,870

Povećanje rezervisanja u toku godine

14,396,709

Ukidanja rezervisanja u toku godine

(5,208,924)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa

1,023,733

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa

(80,520)

Prenos na vanbilans

(5,166,076)

Prenos sa vanbilansa

40,041

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding)

(1,473,095)

Konačno stanje - 31. decembar 2014. godine

30,082,738

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

u hiljadama dinara

2015

2014

Troškovi zarada 3,425,028

3,400,976

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 428,068

427,944

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 1,584,882

851,607

Troškovi naknada na ostale privremene i povremene poslove 4,981

4,741

Ostali lični rashodi 20,990

22,076

Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene 333

330

Ukupno 5,464,282

4,707,674



29

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

u hiljadama dinara

2015

2014

Troškovi amortizacije:

– nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 380,370

367,583

– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 20) 532,492

525,277

Ukupno 912,862

892,860

13. OSTALI RASHODI

u hiljadama dinara

2015

2014

Materijal i energija i rezervni delovi 376,965

324,100

Profesionalne usluge 732,835

663,140

Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 384,565

425,324

PTT i telekomunikacione usluge 325,279

325,785

Premije osiguranja 1,913,932

1,650,526

Održavanja osnovnih sredstava 420,448

401,215

Zakupnine 1,147,672

1,092,241

Naknade 173,691

181,346

Porezi i doprinosi 106,154

880,298

Fizičko-tehničko obezbeđenje 251,151

208,249

Opšti i administrativni troškovi 352,009

299,294

Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i

nematerijalnih ulaganja 7,078

754

Ostali troškovi 757,136

217,742

Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana -

3,156

Rashodi po osnovu rezervisanja obaveze 202,796

102,290

Rashodi po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava, investicionih

nekretnina i nematerijalnih ulaganja -

921,442

Ukupno 7,151,711

7,696,902

14. POREZ NA DOBIT

a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

u hiljadama dinara

2015

2014

Tekući porez na dobit 1,093,806

433,284

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih

poreskih obaveza (11,948)

(147,898)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih

poreskih obaveza 16,191

2,217

Ukupno 1,098,049

287,603



30

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre

oporezivanja i propisane poreske stope

u hiljadama dinara

2015

2014

Dobitak pre oporezivanja 9,682,628

7,096,306

Porez na dobit po stopi od 15% 1,452,394

1,064,446

Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike 76,654

24,833

Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike (667,886) (845,002)

Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene svrhe -

privremene razlike 22,412

27,310

Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu -

privremene razlike 9,137

143,609

Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 201,095

18,039

Ostalo (kapitalni dobici) -

49

Tekući porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 1,093,806

433,284

Efektivna poreska stopa 11.30%

6.11%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra

2015. godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama.

Shodno tome, uvećana je poreska osnovica za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 203,129 hiljada dinara

(31.decembar 2014, 102,620 hiljada dinara), i to po osnovu:

– rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna

imovina“ u iznosu od 202,406 hiljada dinara (31.decmbar 2014. godine, 58,680 hiljada dinara) trajne

razlike;

– rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna

imovina“ u iznosu od 390 hiljada dinara (31.decembra 2014., 43,610 hiljada dinara), privremene razlike;

– rezervisanja u skladu sa MRS 19 ˝ Primanja zaposlenih˝, u iznosu od 333 hiljada dinara (31. decembra

2014., 330 hiljada dinara) , privremene razlike.

U skladu sa prethodno pomenutim Banka je, i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda od kamata ostvarenih

od dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije

tako što je iste isključila iz poreske osnovice, u ukupnom iznosu od 4,143,435 hiljada dinara (31.decembar

2014.godine, 5,520,022 hiljade dinara) , kao trajne razlike.

c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreske sredstva i obaveze se u skladu sa MRS 12, računaju na privremene razlike utvrđene između

knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, i privremene

razlike po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u narednom periodu.

Efekti privremenih razlika utvrđenih u 2015. godini, odnose se na:

- smanjenje po osnovu razlike između računovodstvene i poreske amortizacije u iznosu od RSD 13,241

hiljade,

- smanjenje po osnovu ukidanja odloženih poreskih sredstava vrednosti derivata iz prethodne godine u

iznosu RSD 2,950 hiljada i

- povećanja po osnovu razlike između obračunatih poreza proknjiženih u tekućem periodu, a plaćenih u

narednoj godini, u iznosu od RSD 11,948 hiljada.



31

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:

u hiljadama dinara

2015

2014

Stanje na dan 1. januara 224,804

79,122

Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha (4,243)

145,682

Stanje na dan 31. decembra 220,561

224,804

Konačno utvrđen iznos Tekuće poreske obeveze iskazan u Bilansu stanja na dan 31.decembra 2015, iznosi 679,144

hiljade dinara (31.decembra 2014. godine, nije bilo obaveze), i nastao je umanjenjem iznosa tekućeg poreza na dobit

za iznos akontativne obaveze poreza na dobit za 2015.godinu, plaćene tokom 2015. godine.

15. ZARADA PO AKCIJI

Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku

godine. Na dan 31. decembar 2015. godine Banka nema prioritetnih akcija.

2015

2014

Dobitak 8,584,579

6,808,703

Ponderisan prosečan broj običnih akcija tokom godine 213,159

213,159

Osnovna zarada po akciji u RSD (bez para) 40,273

31,942

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

a) Gotovina i sredstva kod Centralne banke

u hiljadama dinara

2015 2014

U dinarima:

Žiro-račun 5,005,042

30,600,441

Gotovina u blagajni 4,978,800

4,944,928

Depoziti viškova likvidnih sredstava 25,000,000

-

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine

i sredstava kod centralne banke 16,293

24,894

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod

centralne banke 1,417

-

35,001,552

35,570,263

U stranoj valuti:


2,287,685

Ostala novčana sredstva 26,222

1,162,986

Obavezna rezerva kod NBS 61,508,078

39,480,380

63,885,524

42,931,051

Zlato i ostali plemeniti metali 52,245

52,147

Bruto stanje na dan 31. decembra 98,939,321

78,553,461

Minus ispravka vrednosti:

- u dinarima -

-

- u stranoj valuti -

-

-

-

Stanje na dan 31. decembra 98,939,321

78,553,461



32

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne

banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br.

3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014, 4/2015, 78/2015,102/2015).

Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje

ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje

dospevaju u roku preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog

knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos

sredstava izdvaja na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na

obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim

dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose

plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom. Obaveznu rezervu u dinarima banke

obračunavaju i po osnovu dela obavezne devizne rezerve i to 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne

rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje

dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, kao i po osnovu 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne

rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje

dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u

visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Na dan 31. decembra 2015. godine obračunata dinarska obavezna rezerva iznosila je 23,940,056 hiljada dinara (31.

decembar 2014.: 25,605.102 hiljada dinara) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Kamatna stopa na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos

obračunate obavezne rezerve, 31. decembar 2015. godine iznosila je 1.75% na godišnjem nivou.

Obavezna rezerva kod Narodne banke u stranoj valuti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”,

br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012,107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014, 4/2015, 78/2015,

102/2015), Banka je obračunala obaveznu deviznu rezervu koja je za 31. decembar 2015. godine bila po stopi od

22% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza, odnosno po stopi od 50% na iznos

prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom

kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po

stopi od 15% za devizne obaveze, odnosno po stopi od 50% za dinarske obaveze indeksirane deviznom koje

dospevaju u roku preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 62% obračunate devizne

rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih

deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana kao i 70% obračunate devizne rezerve po

osnovu stanja deviznih obaveza i po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje

dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u

visini obračunate devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2015. godine, obračunata devizna obavezna rezerva iznosila je 259,659,577,83 EUR (31.

decembar 2014.: 316,231,918,00 EUR) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.



33


b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne

banke u Bilansu stanja sa stanjem na dan 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

Bilans

stanja

Tokovi

gotovine

Razlika

U dinarima:

Žiro-račun 5,005,042 5,005,042

-

Gotovina u blagajni 4,978,800 4,978,800

-

Depoziti viškova likvidnih sredstava 25,000,000 -

25,000,000

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i

proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod

centralne banke 16,293

-

16,293

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu

gotovine i sredstava kod centralne banke 1,417

-

1,417

35,001,552 9,983,842

25,017,710

U stranoj valuti:

Gotovina u blagajni 2,351,224 2,351,224

-

Ostala novčana sredstva 26,222 26,222

-

Obavezna rezerva kod NBS 61,508,078 -

61,508,078

Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i

potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija/komitenata) -

11,375,790

(11,375,790)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija/komitenata) -

37,466

(37,466)

63,885,524 13,790,702

50,094,822

Zlato i ostali plemeniti metali 52,245 52,245

-


23,826,789

75,112,532



34


Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne banke

u Bilansu stanja sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godine:

u hiljadama dinara

Bilans stanja

Tokovi

gotovine

Razlika

U dinarima

Žiro-račun 30,600,441

30,600,441

-


4,944,928

-

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i

proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod

centralne banke

24,894

-

24,894

35,570,263

35,545,369

24,894

U stranoj valuti


2,287,685

-

Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i

potrazivanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija/komitenata)

-

40,843,387

(40,843,387)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja

Krediti i potrazivanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija/komitenata) -

34,620

(34,620)

Ostala novčana sredstva 1,162,986

1,162,986

-

Obavezna rezerva kod NBS 39,480,380

-

39,480,380

42,931,051

44,328,678

(1,397,627)

Zlato i ostali plemeniti metali 52,147 52,147

-

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 78,553,461 79,926,194

(1,372,733)

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

a) FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA

TRGOVANJU

u hiljadama dinara

2015

2014

U dinarima:

Finansijski derivati 264,237 174,934

264,237

174,934

U stranoj valuti:

Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva namenjena trgovanju 1,167,546 -

1,167,546 -

Ukupno 1,431,783

174,934



35

b) FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU KROZ BILANS USPEHA, FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU I

INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

u hiljadama dinara

2015 2014

Finansijska

sredstva

koja se

inicijalno

priznaju

po fer

vrednosti

kroz bilans

uspeha

Finansijska

sredstva

raspoloživa

za prodaju

Investicije

u zavisna

društva Ukupno

Finansijska

sredstva

koja se

inicijalno

priznaju

po fer

vrednosti

kroz bilans

uspeha

Finansijska

sredstva

raspoloživa

za prodaju

Investicije

u zavisna

društva Ukupno

– akcije i učešća u kapitalu 43,864 49,361 962,496

1,055,721

40,090 49,594 962,496

1,052,180

– dužničke hartije od vrednosti koje

je izdala Republika Srbija -

64,005,610

-

64,005,610

-

55,496,651

-

55,496,651

- razgraničenje kamata po dužničkim

hartijama od vrednosti koje je izdala

Republika Srbija -

13,227,677

-

13,227,677

-

2,195,338

-

2,195,338

43,864

77,282,648

962,496

78,289,008

40,090

57,741,583

962,496

58,744,169

Odstupanje od nabavne vrednosti 27,110 794,263 -

821,373

38,880 (9,695) -

29,185

27,110 794,263 -

821,373

38,880 (9,695) -

29,185

Bruto stanje 70,974

78,076,911

962,496

79,110,381

78,970

57,731,888

962,496

58,773,354

Minus: Ispravka vrednosti -

(28,086)

-

(28,086)

-

(26,921)

-

(26,921)


78,048,825

962,496

79,082,295

78,970

57,704,967

962,496

58,746,433



36

c) AKCIJE, UČEŠĆA I INVESTICIJE PO ENTITETIMA

u hiljadama dinara 2015 2014

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica:

– INTESA LEASING DOO BEOGRAD– 100% udela 962,496 962,496

962,496 962,496

Finansijska sredstva koja se incijalno priznaju po fer vrednosti kroz

bilans uspeha:

INTESA SANPAOLO SPA 43,864 40,090

Odstupanje od tržišne vrednosti 27,110 38,880

70,974 78,970

Finansijska sredstva raspoloziva za prodaju:

- po fer vrednosti

KOSMAJ-MERMER AD MLADENOVAC 37 37

ALMA MONS DOO, NOVI SAD 30 30

BANCOR CONSULTING GROUP DOO NOVI SAD 34 267

PAN-TRGOVINA DOO NOVI SAD 466 466

IMK 29. NOVEMBAR AD SUBOTICA - U STEČAJU 15,073 15,073

AGENCIJA VEEDA DOO VRANJE 29 29

MENTA DOO PADEJ 5,814 5,814

PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 25,729

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD - U STEČAJU 1,566 1,566

TRŽIŠTE NOVCA AD BEOGRAD 583 583

OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 66,031,242 57,691,989

OBVEZNICE REPUBLIKE ITALIJE 11,202,045 -

Odstupanje od nabavne vrednosti 794,263 (9,695)

Minus: Ispravka vrednosti (28,086) (26,921)

78,048,825 57,704,967


58,746,433



37

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH

ORGANIZACIJA

a) KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

u hiljadama dinara

2015

2014

U dinarima

Krediti po repo transakcijama 10,000,000 -

Potraživanja za obračunatu kamatu 2,453 2,730

Krediti po transakcionim računima 51 79

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - 700,000

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 801,900 11,840

Investicioni krediti 698,168 333,157

Ostali krediti 795,532 3,192,666

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 10,862 14,952

Ostali plasmani 1,960,300 605,531

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti

primenom efektivne kamatne stope (4,524)

-

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita,

depozita i ostalih plasmana 42

10,312

14,264,784 4,871,267

U stranoj valuti

Devizni računi 11,392,196 40,918,812

Čekovi 37,466 34,620

Potraživanja za obračunatu kamatu - 11

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 243,252 795,713

Ostali krediti 2,853 1,620

Ostali nenamenski depoziti 7,242,210 2,413,133

Namenski depoziti dati u skladu sa propisima 4,865 4,838

Ostali plasmani 3,010,141 21,520,623


depozita i ostalih plasmana 1,607

181

21,934,590 65,689,551

Bruto plasmani 36,199,374

70,560,818

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (3,044) (36,037)

– u stranoj valuti (27,950) (92,770)

(30,994) (128,807)

Stanje na dan 31. decembra 36,168,380 70,432,011



38

b) KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

u hiljadama dinara

2015 2014

U dinarima

Potraživanja za obračunatu kamatu 3,453,635 4,546,743

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju 49 -

Krediti po transakcionim računima 4,977,468 5,258,275

Potrošački krediti 1,138,735 1,613,378

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 20,910,083 25,352,364

Izvozni krediti 155,470 154,616

Investicioni krediti 80,761,882 69,555,871

Stambeni krediti 50,317,772 47,969,445

Gotovinski krediti 18,442,624 16,121,278

Ostali krediti 89,182,533 92,712,518

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 501,163 555,986

Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 2,507,411 716,329

Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa 300,075 909,531

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po

garancijama 419,021

589,620

Plasmani za izvršena cediranja potraživanja po drugim osnovama 2,367,076 3,868,008

Ostali plasmani - 8,715

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti

promenom efektivne kamatne stope (747,526) (822,203)


depozita i ostalih plasmana 570,406 641,773

275,257,877 269,752,247

U stranoj valuti

Potraživanja za obračunatu kamatu 148,421 133,700

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 6,682,918 9,030,423

Krediti z kupovinu nepokretnosti u zemlji fizičkom licu 25,729 4,973

Ostali krediti 851,711 2,046,515

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po

garancijama 1,036,039

1,030,350


depozita i ostalih plasmana 47,830

44,004

8,792,648 12,289,965

Bruto plasmani 284,050,525 282,042,212

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (25,586,094) (28,198,535)

– u stranoj valuti (615,822) (497,429)

(26,201,916) (28,695,964)




39

c) PREGLED PO VRSTAMA KORISNIKA KREDITA I PLASMANA

u hiljadama dinara

2015 2014

Kratkoročni Dugoročni

Ukupno

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 11,665,501

1,490,284 13,155,785 4,207,758

663,508

4,871,266

– Holding kompanije -

46 46 3

1,776

1,779

– Preduzeća 22,307,014

131,007,875 153,314,889 26,445,531

130,094,739

156,540,270

– Stanovništvo 3,280,662

94,585,413 97,866,075 6,592,629

84,517,799

91,110,428

– Javni sektor 117,915

10,764,002 10,881,917 167,775

14,294,914

14,462,689

– Strane banke 1,109,000

- 1,109,000 -

-

-

– Strana lica (16,641)

303,836 287,195 34,763

297,609

332,372

– Drugi komitenti 1,794,465

11,113,289 12,907,754 1,255,423

6,049,285

7,304,708

Ukupno u dinarima 40,257,916

249,264,745 289,522,661 38,703,882

235,919,630

274,623,512

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 2,059,516

2,852 2,062,368 2,070,401

1,623

2,072,024

– Holding kompanije -

124 124 -

507

507

– Preduzeća 203,912

4,117,787 4,321,699 3,005,576

4,953,117

7,958,693

– Stanovništvo 59,144

672,462 731,606 11,589

718,013

729,602

– Javni sektor 5,695

604,888 610,583 7,450

1,815,589

1,823,039

– Strane banke 19,872,221

- 19,872,221 63,617,528

-

63,617,528

– Strana lica 1,843,273

1,282,006 3,125,279 1,101,408

662,000

1,763,408

– Drugi komitenti 1,301

2,057 3,358 -

14,717

14,717

Ukupno u stranoj valuti 24,045,062

6,682,176 30,727,238 69,813,952

8,165,566

77,979,518

Bruto krediti i depoziti 64,302,978

255,946,921 320,249,899 108,517,834

244,085,196

352,603,030

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (28,267)

(2,727) (30,994) (107,210)

(21,597)

(128,807)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (4,386,413)

(21,815,503) (26,201,916) (7,072,736)

(21,623,228)

(28,695,964)

(4,414,680)

(21,818,230) (26,232,910) (7,179,946)

(21,644,825)

(28,824,771)


234,128,691 294,016,989

101,337,888

222,440,371

323,778,259



40

Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine i usluga,

prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz

kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 6% do 15% godišnje na dinarske kredite, odnosno od 3% do 12%

godišnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti.

Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 6,5% do 15%, a na

dinarske dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 3% do 8%

godišnje.

Kratkoročni krediti bez valutne klauzule plasirani stanovništvu odobravani su uz godišnju kamatnu stopu od 9,95%

do 23%.

Kratkoročni krediti plasirani malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 6,1% do 26,4% godišnje bez

valutne klauzule, odnosno 2,5% do 16% godišnje sa valutnom klauzulom.

Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 29,85% godišnje, za mali biznis od 15,6% do

31,2% mesečno.

Dugoročni krediti stanovništvu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje,

adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od

1,57% do 9,5% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 9,95% do 23% godišnje bez valutne klauzule.

Dugoročni krediti malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje,

adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od

2,6% do 14% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 6% do 21,5% godišnje bez valutne klauzule.

19. NEMATERIJALNA ULAGANJA

u hiljadama dinara

Licence

Softveri

Nematerijalna

ulaganja u

pripremi

Ukupno

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 487,455

1,760,311

56,744

2,304,510

Povećanja u toku godine -

206,155

242,154

448,309

Prenosi -

(206,155)

(206,155)

Otuđenja i rashodovanja -

(10,116)

-

(10,116)

Stanje na dan 31. decembra 2014.

godine 487,455

1,956,350

92,743

2,536,548


443,325

424,585

867,910

Prenosi -

-

(469,893)

(469,893)


godine 487,455

2,399,675

47,435

2,934,565

AKUMULIRANA ISPRAVKA

VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 327,540

1,050,494

-

1,378,034

Amortizacija (Napomena 12) 46,589

320,994

-

367,583

Prenosi -

(10,116)

-

(10,116)


godine 374,129

1,361,372

-

1,735,501

Amortizacija (Napomena 12) 42,028

338,342

-

380,370


godine 416,157

1,699,714

-

2,115,871

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2015. godine 71,298

699,961

47,435

818,694

– 31. decembra 2014. godine 113,326

594,978

92,743

801,047



41

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA

SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine u hiljadama dinara

Zemljište i

građevinski

objekti

Oprema i

oprema

uzeta u

finansijski

lizing

Ulaganja

u tuđa

osnovna

sredstva

Osnovna

sredstva u

pripremi

Ukupno

osnovna

sredstva

Investicione

nekretnine

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 1. januara

2014. godine 5,679,886

4,206,825

668,462

1,129,059

11,684,232

251,686


-

-

662,424

662,424

-

Prenos sa osnovnih

sredstava u pripremi 340,468

352,855

129,786

(1,745,464)

(922,355)

-

Ispravka knjiženja (5,978)

-

-

-

(5,978)

5,978

Otuđenja i rashodovanja

(705,216)

(58,347)

-

(763,563)

(6,837)

Stanje na dan 31.

decembra 2014. godine 6,014,376

3,854,464

739,901

46,019

10,654,760

250,827

Povećanja u toku godine

3,072,769

3,072,769

-

Prenos sa osnovnih

sredstava u pripremi 2,594,336

315,835

39,846

(2,974,806)

(24,789)

-


(334,465)

(50,994)

-

(385,459)

-

Stanje na dan 31.


3,835,834

728,753

143,982

13,317,281

250,827

AKUMULIRANA

ISPRAVKA

VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara

2014. godine 972,896

3,118,870

487,654

-

4,579,420

11,365

Amortizacija (Napomena

12) 109,589

330,480

78,837

-

518,906

4,869

Prenos sa nematerijalnih

ulaganja (3,965)

-

(3,965)

3,965


(620,507)

(58,328)

-

(678,835)

-

Stanje na dann 31.


2,828,843

508,163

-

4,415,526

20,199

Amortizacija (Napomena

12) 113,115

326,975

86,132

-

526,222

6,270

Ispravka nabavne vrednosti

polovne opreme -

35,142

-

-

35,142

-


(327,075)

(50,995)

-

(378,070)

-

Stanje na dan 31.


2,863,885

543,300

-

4,598,820

26,469

Neotpisana vrednost na

dan:

– 31. decembra 2015.

godine 7,417,077

971,949

185,453

143,982

8,718,461

224,358

– 31. decembra 2014.

godine 4,935,856

1,025,621

231,738

46,019

6,239,234

230,628



42



(Nastavak)

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na

imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 36,160 hiljada

dinara (31. decembar 2014. godine 39,747 hiljada dinara).

U skladu sa Ugovorom o kupoprodaji, zaključenog 27. novembra 2015. godine, Banka je od Delta Holdinga,

Generali Osiguranja, Generali Reosiguranja i Delta Sporta, kupila poslovni prostor u ulici Milentija Popovića 7b i

Milentija Popovića 7v, čime je postala jedini vlasnik zgrada poslovnih usluga, koje se nalaze na katastarskoj parceli

2309/20, KO Novi Beograd. Zgrada br.1 u Milentija Popovića 7b ima ukupnu povrsinu od 13.667m², dok zgrada

br.2 u Milentija Popovića 7v,ima ukupnu površinu od 2.082 m².

Postupajući u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ Banka je izvršila analizu tržišne vrednosti

osnovnih sredstava. Koristeći eksterne i interne izvore informacija , rukovodstvo Banke smatra da imovina Banke,

na dan bilansa stanja nije obezvređena.

Iako Banka u svojim knjigama iskazuje vrednost investicionih nekretnina po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za

ispravku vrednosti, u tabeli koja sledi obelodanjene su tržišne vrednosti navedenih nepokretnosti. Za potrebe

utvrđivanja tržišnih vrednosti korišćeni su inputi nivoa 3, odnosno podaci lokalnih poreskih organa Republike

Srbije, na bazi kojih je određivana osnovica za obračun porez na imovinu:

(u hiljadama dinara)

ADRESA

INVESTICIONE

NEKRETNINE

Površina

nepokretnost

i u m2 ZONA

Cena po m2 u 2015.

godini, po podacima

poreskih organa za

promet nepokretnosti

izvršen u 2014. (za

utvrđivanje poreza

na imovinu)

TRŽIŠNA

VREDNOST

prema cenama

lokalnih

poreskih organa

Nabavna

vrednost u

knjigama

na dan

31.12.2015

Ukupna

amortizacija

na dan

31.12.2015

Neotpisana

vrednost na

dan

31.12.2015

NOVI SAD,

MAKSIMA

GORKOG br.2 46.09 prva

140 6,456 5,978 4,264 1,714

VRBAS,

KUCURA 26 druga

17 436 1,116 263 853

NIŠ,

VIZANTIJSKI

BULEVAR br. 76 41.58 četvrta

105 4,358 4,138 1,047 3,091

ZRENJANIN,

KRALJA

ALEKSANDRA I

br.3 104.26 prva

57 5,892 6,346 2,107 4,239

NOVA VAROS,

Karađorđeva

br.81 49.8 prva

55 2,749 3,392 1,109 2,283

NOVI

BEOGRAD,

MILENTIJA

POPOVICA 5/V 175

prva

ekstra

371 64,908 49,278 4,107 45,171

BEOGRAD,

USTANICKA br.

69 1,847 druga

202 372,725 180,579 13,572 167,007

UKUPNO 457,523 250,827 26,469 224,358



43



(Nastavak)

b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Kao sto je obelodanjeno u Napomeni 2.13.2, Banka u skladu sa svojim računovodstvenim politikama, imovinu koju

klasifikuje kao onu koja se drži za prodaju odmerava po nižem od sledeća dva iznosa :

- po knjigovodstvenoj vrednosti

- fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

2015 2014

Stalna sredstva namenjena prodaji 256,254

256,058

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se

obustavlja 256,254

256,058

Na kraju 2015. godine Banka ima evidentirana stalna sredstva namenjena prodaji i ona su locirana na teritoriji

Republike Srbije i to:

-Jagodina, Kneginje Milice

-Beograd, Sime Igumana 2-4 poslovni prostor površine 500 m²

-Beograd Sime Igumana 2-4 lokal površine 46 m² i

-Novi Beograd, Goce Delčeva 36, poslovni prostor površine 1.824

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.



44

21. OSTALA SREDSTVA

u hiljadama dinara

2015

2014

Potraživanja po osnovu prodaje 207,528

1,421

Druga potraživanja iz redovnog poslovanja po kojima se utvrđuje prihod 125,500

-

Potraživanja od zaposlenih 4,497

3,819

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 1,380

665

Potraživanja po osnovu datih avansa 23,473

136,810

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 2,213,344

2,223,383

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 309,892

1,235

Ostala sredstva 597,067

835,858

Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava

– u dinarima 1,604

1,359

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava


177,187

– u stranoj valuti 11,411

19,450

Razgraničeni rashodi kamata:


4,859


27,916

Razgraničeni ostali troškovi:


311,665


4,298

Ostala aktivna vremenska razgraničenja:


-

– u stranoj valuti 6

3

Ukupno ostala sredstva 4,090,809

3,749,928

Minus: Ispravka vrednosti (79,752)

(95,584)


3,654,344

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2015. godine iznose 2,213,344 hiljade

dinara, najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima

po karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA I DINA u iznosu od 1,231,090 hiljada dinara (31. decembra

2014.: 1,341,756 hiljada dinara).

22. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE

TRGOVANJU

u hiljadama dinara

2015 2014

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u

dinarima - valutni derivati razmena novca - swap 71,672

17,068

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u

dinarima - valutni derivati razmena novca - forward 2,686

2,600

Stanje na dan 31. decembra 74,358 19,668



45

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM

FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

a) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

u hiljadama dinara

2015

2014

U dinarima

Transakcioni depoziti 2,246,142

629,830

Depoziti po osnovu datih kredita 5,323

6,813

Namenski depoziti 1,961

1,299

Ostali depoziti 434,219

2,422,680

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) -

100,000

Primljeni krediti -

500,000

Ostale finansijske obaveze 487,079

2,059,359

Obaveze po osnovu kamate 4,676

494

Obaveze po osnovu naknada i provizija 6

7


5,720,482

U stranoj valuti


535,638


2,661

Namenski depoziti 107,471

8,545

Ostali depoziti 362,452

847,104

Primljeni krediti 25,036,955

28,654,790

Ostale finansijske obaveze 1,374,971

1,014,283


70,544

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti

promenom efektivne kamantne stope (131,864)

(143,864)

Ukupno u valuti 27,915,656

30,989,701

Ukupno 31,095,062

36,710,183



46

b) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

u hiljadama dinara

2015

2014

U dinarima


56,306,019

Štedni depoziti 2,094,773

2,500,494


1,337,894

Namenski depoziti 2,810,694

2,934,358

Ostali depoziti 17,470,871

20,572,811

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 633,786

490,990

Primljeni krediti 22,691

-


229,159


84,371,725

U stranoj valuti


85,805,897


100,666,831

Depoziti po osnovu datih kredita 6,057,816

7,526,368


1,900,664


17,976,441

Primljeni krediti 7,322,906

6,230,536


613,884

Obaveze po osnovu kamate 1,122,048

1,471,065


222,191,686

Ukupno 331,331,668

306,563,411



47

c) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI PO

ROČNOSTI

u hiljadama dinara

2015

2014

kratkoročno

(do godinu

dana)

dugoročno

(preko godinu

dana)

ukupno

kratkoročno

(do godinu

dana)

dugoročno

(preko godinu

dana)

ukupno

U dinarima


-

76,315,136

56,935,849

-

56,935,849


665

2,094,773

2,499,832

662

2,500,494


145,192

305,224

203,220

1,141,486

1,344,706


382,449

2,812,656

2,791,507

144,150

2,935,657


459,236

17,905,090

22,986,799

8,692

22,995,491

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog

dana (overnajt) 633,786

-

633,786

590,990

-

590,990

Primljeni krediti -

22,691

22,691

500,000

-

500,000


-

487,079

2,059,360

-

2,059,360


94

143,008

229,471

182

229,653

Obaveze po osnovu naknada i provizija 6

-

6

7

-

7


1,010,327

100,719,449

88,797,035

1,295,172

90,092,207

U stranoj valuti


-

114,628,639

86,341,535

-

86,341,535


21,364,077

91,517,875

78,404,117

22,262,713

100,666,830

Depoziti po osnovu datih kredita 3,820,765

2,239,971

6,060,736

4,496,940

3,032,089

7,529,029


72,612

1,526,722

1,825,184

84,026

1,909,210


335,949

12,354,159

18,712,786

110,760

18,823,546

Primljeni krediti -

32,359,861

32,359,861

-

34,885,325

34,885,325

Ostale finansijske obaveze 2,221,092

-

2,221,092

1,628,166

-

1,628,166

Obaveze po osnovu kamate 1,170,061

-

1,170,061

1,541,610

-

1,541,610

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po

amortizovanoj vrednosti promeno efektivne

kamantne stope (131,864)

-

(131,864)

(143,864)

-

(143,864)


56,372,470

261,707,281

192,806,474

60,374,913

253,181,387

Ukupno 305,043,933

57,382,797

362,426,730

281,603,509

61,670,085

343,273,594



48

d) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI PO

GRANSKOJ STRUKTURI

u hiljadama dinara

2015

2014

kratkoročno

(do godinu

dana)

dugoročno

(preko godinu

dana)

ukupno

kratkoročno

(do godinu

dana)

dugoročno

(preko godinu

dana)

ukupno

U dinarima

– NBS, banke i ostali sektor finansija i

osiguranja 2,793,783

348,000

3,141,783

5,692,653

-

5,692,653

– Holding kompanije 878

-

878

3,693

24

3,717


614,497

59,286,828

52,147,499

1,190,378

53,337,877


4,035

24,061,067

21,089,155

2,551

21,091,706

– Javni sektor 6,869,472

38,921

6,908,393

1,418,740

91,606

1,510,346

– Strane banke i finansijske organizacije 37,624

-

37,624

27,829

-

27,829

– Strana lica 365,210

-

365,210

240,092

-

240,092


4,874

6,917,666

8,177,374

10,613

8,187,987


1,010,327

100,719,449

88,797,035

1,295,172

90,092,207

U stranoj valuti

– NBS, banke i ostali sektor finansija i

osiguranja 2,329,116

2,919

2,332,035

1,878,353

2,661

1,881,014

– Holding kompanije 11,393

-

11,393

194

-

194


1,741,876

39,397,706

39,212,374

1,803,089

41,015,463


21,633,433

176,063,721

141,204,011

22,591,467

163,795,478

– Javni sektor 5,078,294

7,341,880

12,420,174

3,790,379

6,414,813

10,205,192

– Strane banke i finansijske organizacije 546,664

25,036,955

25,583,619

453,898

28,654,790

29,108,688

– Strana lica 3,601,101

562,378

4,163,479

3,817,703

883,296

4,700,999


53,029

1,735,154

2,449,562

24,797

2,474,359

Ukupno u stranoj valuti 205,334,811

56,372,470

261,707,281

192,806,474

60,374,913

253,181,387


57,382,797

362,426,730

281,603,509

61,670,085

343,273,594



49

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM

FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak)

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu do 70% referentne kamatne stope na godišnjem nivou, u

zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Po platnim računima fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti Banka ne plaća kamatu.

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 0,5% do 7% na

godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute.

Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite fizičkih lica u dinarima plaća se kamata u rasponu od 0% do 3,5% na godišnjem nivou, u

zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite fizičkih lica u stranoj valuti

iznosi od 0,00% do 0,80% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 0,5% do 1,25%

na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 5.5% na godišnjem

nivou.

Kamatna stopa na dugoročne kredite u stranoj valuti kreće se u rasponu od EURIBOR 3M – 0.01% do EURIBOR

6M + 6.45%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute.



50

24. REZERVISANJA

u hiljadama dinara

2015

2014

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,261,061

1,171,777

Rezervisanja za primanja zaposlenih:

– restrukturiranje (b) 44,544

55,868

– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i

neiskorišćene godišnje odmore (c) 150,916 150,583

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30(a)) 272,480

269,245


1,647,473

u hiljadama dinara

2015

2014

Kretanje na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Početno stanje 1,171,777

997,786

Ukidanje rezervisanja (426,620)

(572,304)

Ukidanje rezervisanja - kurs (28,078)

(2,537)

Povećanje rezervisanja 508,835

714,872

Povećanje rezervisanja - kurs 36,530

33,960

Prodaja potraživanja (1,383)

-


1,171,777

Kretanje na rezervisanjima za restrukturiranje

Početno stanje 55,868

55,028

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (11,714)

(42,770)

Povećanje rezervisanja 390

43,610


55,868

Kretanje na rezervisanjima za dugoročne beneficije po osnovu

nakanada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore


150,253

Povećanje rezervisanja 333

330


150,583

Kretanja na rezervisanjima za sudske sporove


328,539

Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (185,811)

(116,130)

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (13,360)

(1,844)

Povećanje rezervisanja 202,406

58,680


269,245



51

24. REZERVISANJA (Nastavak)

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i

rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti

potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i

verovatnoće odliva sredstava.

(b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restruktuiranje,

odnosno smanjenje broja zaposlenih (tehnološki višak), a koji je započet nije u potpunosti završen tako da je

Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja

ljudi koji ispunjavaju jedan od uslova za odlazak u penziju ili broja zaposlenih koji potencijalno mogu da

predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski

propisi, odnosno interni akti (Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na

dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom

utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 6,0% godišnje kao adekvatna

stopa u skladu sa MRS 19, što predstavlja dugoročnu stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od

vrednosti, obveznice Republike Srbije i zapise trezora Narodne banke Srbije.

Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog Ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta

zarada po stopi od 7% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan

bilansa stanja. Kako shodno članu 114. Zakona o radu u Republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni

ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, za izračunavanje obaveze

po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su:

prosečna bruto zarada u Banci i

broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

25. OSTALE OBAVEZE

u hiljadama dinara

2015 2014

Obaveze za neto zarade i naknade zarada 212,750

199,695

Obaveze za poreze, porez na dodatu vrednost, doprinose i druge dažbine,

osim poreza na dobitak 145,070

136,168

Obaveze prema dobavljačima 1,076,036

796,893

Obaveze po osnovu primljenih avansa 1,783,739

243,729

Ostale obaveze 1,468,065

1,365,417

4,685,660

2,741,902

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode:


3,557


3,537

Razgraničeni prihodi kamata:


125,577

Razgraničeni ostali prihodi:


74,008


12,789

Ostala pasivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 2,268,869

4,567,085


15,129,276

3,403,423

19,915,829

Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (a) 37,650

48,681

Ukupno 8,126,733

22,706,412

Ostale obaveze za porez 164,959

100,729


22,807,141



52

25. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

Ostale obaveze u 2015. i 2014. godini najvećim delom čine stanja na prolaznim i privremenim računima i na

računima obaveza u obračunu.

Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti u 2015. i 2014. godini najvećim delom čini stanje na računu

ostalih pasivnih vremenskih razgraničenja - prodaja deviza.

(a) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine prikazane

su kako sledi:

u hiljadama dinara

2015

2014

Minimalna lizing

plaćanja

Sadašnja

vrednost

Buduća

vrednost

Sadašnja

vrednost

Buduća

vrednost

Do 1 godine 13,690

15,239

15,612

48,786

Od 1 do 5 godina 23,960

25,326

33,069

7,359


40,565

48,681

56,145



53

26. KAPITAL

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2015. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju,

rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg i prethodnog perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

u hiljadama dinara

2015

2014

Akcijski kapital - obične akcije 21,315,900

21,315,900

Ostali kapital 11,158

11,158

Emisiona premija 20,432,569

20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121

47,484,121

Rezerve fer vrednosti 794,263

(9,695)

Revalorizacione rezerve -

559,125

Neraspoređena dobit iz prethodnih godina 15,975,354

8,607,525

Dobitak tekućeg perioda 8,584,579

6,808,703


105,209,406

/i/ Akcijski kapital

Na dan 31. decembra 2015. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija,

pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara.

Tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski

akcionar International Finance Corporation prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo

Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo Holding

International S.A. i Intesa Sanpaolo S.p.A. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2015. godine je sledeća:

Naziv akcionara

Broj akcija

Nominalna

vrednost akcija

Učešće u % (u hiljadama

dinara)

Intesa Sanpaolo Holding International S.A.,

Luksemburg 180,731 18,073,100 84,787

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 32,428 3,242,800 15,213

Ukupno 213,159 21,315,900 100,000

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 20,432,569 hiljade dinara (31. decembar 2014.

20,432,569 hiljade dinara), nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske

banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4., 5. i 6. emisije običnih akcija Banke

bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.



54

26. KAPITAL(nastavak)

/iii/ Rezerve

u hiljadama dinara

2015

2014

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47,484,121

47,484,121

Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti nematerijalnih

ulaganja i osnovnih sredstava - 559,125

Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti

raspoloživih za prodaju 897,575

142,739

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (103,312)

(152,435)


48,033,550

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja

propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog

Zakona.

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

Pokazatelji poslovanja Propisani

Ostvareni

31.

decembar

2015.

godine

31.

decembar

2014.

godine

Kapital

Minimum

EUR 10

miliona

469 miliona

EUR

412 miliona

EUR

Adekvatnost kapitala Minimum 12% 20,72%

19,40%

Ulaganja Banke Maksimum 60% 15,72%

13,03%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20% N/P*

16,86%

Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 78,60%

108,42%

Pokazatelj likvidnosti Minimum 0,8 2,63

2,31

Uži pokazatelj likvidnosti Minimum 0,5 2,05

1,69

Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 0,59%

1,30%

Izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi

povezanih lica Maksimum 25% 19,76%

22,82%

Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom sektoru Maksimum 10% 0,04%

0,04%

* limit nije primenljiv u skladu sa važećom zakonskom regulativom na dan 31. decembar 2015. godine



55

27. VANBILANSNE POZICIJE

a) Podela vanbilansne aktive po klasifikaciji:

Vanbilansna aktiva

2015

2014

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

86,243,194

89,658,837

Vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje 576,127,151

313,056,079

Stanje na dan 31. decembra

662,370,345

402,714,916

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, vanbilansne stavke po kojima ne može

doći do plaćanja svrstane su u kategoriju vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje.

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervisanja

po

vanbilansnoj

aktivi koja se

klasifikuje

Neklasifikovan

a vanbilansna

aktiva

Vanbilansn

e pozicije

31.

decembar

2015.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) . . 3,848,872 3,848,872

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

(d) 61,206,415 (1,261,061) 16,637,407 76,582,761

Derivati (d) . . 110,482,515 110,482,515

Druge vanbilansne pozicije (e) 26,297,840 . 445,158,357 471,456,197

Stanje na dan 31. decembra 87,504,255 (1,261,061) 576,127,151 662,370,345

Vanbilansna

aktiva koja

se

klasifikuje

Rezervisanja

po

vanbilansnoj

aktivi koja se

klasifikuje

Neklasifikovana

vanbilansna

aktiva

Vanbilansne

pozicije 31.

decembar

2014.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) . . 4,003,849 4,003,849

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (d) 61,155,561 (1,171,777) 16,530,011 76,513,795

Derivati (d) . . 90,211,506 90,211,506

Druge vanbilansne pozicije (e) 29,675,053 . 202,310,713 231,985,766

Stanje na dan 31. decembra 90,830,614 (1,171,777) 313,056,079 402,714,916



56

27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

b) Poslovi u ime i za račun trećih lica

u hiljadama dinara

2015 2014

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica

- dugoročni 3,848,872

4,003,849


c) Garancije i ostale preuzete obaveze

u hiljadama dinara

2015

2014

Plative garancije:

– u dinarima 9,190,002

9,482,359

– u stranoj valuti 12,489,925

13,568,853

21,679,927

23,051,212

Činidbene garancije:

– u dinarima 13,491,893

11,852,670

– u stranoj valuti 1,416,203

1,751,753

14,908,096 13,604,423

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 220,932 1,138,710

Avali i akcepti menica 1,113 2,190

Jemstva 15,538,399

15,487,883

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 24,211,119

23,209,000

Ostale preuzete neopozive obaveze 20,636

17,590

Hartije od vrednosti primljene u zalog 2,539

2,787

39,994,738

39,858,160


76,513,795

d) Derivati

u hiljadama dinara

2015

2014

Valutni SWAP ugovori 107,253,699

89,838,929

Valutni Forward ugovori 3,228,816

372,577


90,211,506

e) Druga vanbilansna evidencija

u hiljadama dinara

2015 2014

Loro garancije 51,310,582

45,369,040

Obveznice deponovane devizne štednje 302,467

421,487

Evidenciona kamata 10,348,366

9,458,916

Prenos iz bilansa 21,519,235

22,662,235

Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 26,297,485

29,675,053

Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 10,000,000

-

Ostalo 351,678,062

124,399,035


231,985,766



57

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

a) Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2015.

2014. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe prikazana su u sledećoj tabeli:

2015 Intesa

Sanpaolo

S.p.A.,

Italija,

Engleska,

SAD;

Nemačka;

Irska;

Rumunija;

Turska;

Albanija

Privredna

bank d.d.,

Zagreb,

Hrvatska

Intesa

Leasing

d.o.o.,

Beograd

Vseobecna

Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka

Koper d.d.,

Slovenija

Bank of

Alexandria,

Egipat

Intesa

Sanpaolo

Banka D.D.

Bosna i

Hercegovina

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Ljubljana

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Zagreb

CIB Bank,

Mađarska

Soeciete

europeenn

de banque

S.A.

Intesa

Sanpaolo

Holding

International

S.A.,

Luxemburg


organizacija 7,448,847 514,433 2,233,176 588,740 483,301 556,992 592,008 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - 40 - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju 257,799 - - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 28,188 13 12,494 - 1 - 1 - 287 - - -

Ukupno potraživanja 7,734,834 514,446 2,245,670 588,740 483,302 556,992 592,009 - 327 - - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim

finansijskim organizacijama i centralnoj banci 3,285,188 4,481 1,242,330 - - - 93 - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 7,581 - - 427

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjene trgovanju 68,897 - - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 462,720 25,268 39,064 - 70 - 51 55,662 10,636 1,641 - -

Ukupno obaveze 3,816,805 29,749 1,281,394 - 70 - 144 55,662 18,217 1,641 - 427

Prihodi od kamata 8,278 - 17,599 - 95 - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 41,434 1,108 13,392 2,018 1,014 - - - 34 - - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju 257,799 - - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene

valutne klauzule 34,881 - - - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi - 13,162 - - - - - 1,750 - - -

Ukupno prihodi 342,392 1,108 44,153 2,018 1,014 95 - - 1,784 - - -

Rashodi od kamata (28,157) - (15,804) - - - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (66,089) (2,460) - - (892) - (426) (419,550) (233,390) - - -


namenjenih trgovanju (68,897) - - - - - - - - - - -


valutne klauzule (211,517) - - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (460,160) (28,439) - - - - - (9,943) (36,082) (1,641) - -

Ukupno rashodi (834,820) (30,899) (15,804) - (892) - (426) (429,493) (269,472) (1,641) - -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 49,975,957 - - - - - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 405,365 3,040,653 4,257,329 2,330,468 2,615

Ukupno 50,381,322 - 3,040,653 4,257,329 2,330,468 - - - - 2,615 - -



58

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

2014 Intesa

Sanpaolo

S.p.A.,

Italija,

Engleska,

SAD;

Nemačka;

Irska;

Rumunija;

Turska;

Albanija

Privredna

bank d.d.,

Zagreb,

Hrvatska

Intesa

Leasing

d.o.o.,

Beograd

Vseobecna

Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka

Koper d.d.,

Slovenija

Bank of

Alexandria,

Egipat

Intesa

Sanpaolo

Banka D.D.

Bosna i

Hercegovina

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

LJubljana

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Zagreb

CIB Bank,

Mađarska

Soeciete

europeenn

de banque

S.A.

Intesa

Sanpaolo

Holding

International

S.A.,

Luxemburg


organizacija 5,003,682 598,700 2,644,196 600,562 584,019 - 593,137 - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - 106 - -


namenjena trgovanju 173,215 - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 11,912 12 14,205 935 - - 1 - 248 - -

Ukupno potraživanja 5,188,809 598,712 2,658,401 601,497 584,019 - 593,138 - 354 - -


finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,000,838 4,481 2,121,834 - 585 - 98 - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 4,941 - -


namenjene trgovanju 14,944 - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 147,755 27,939 48,681 - 62 - 31 14,321 40,811 -

Ukupno obaveze 4,163,537 32,420 2,170,515 - 647 - 129 14,321 45,752 - -

Prihodi od kamata 4,039 - 26,384 - - - - - - 6,034

Prihodi od naknada i provizija 21,795 797 11,043 1,869 966 - - - 44 - -


namenjenih trgovanju 173,215 - - - - - - - - - -


valutne klauzule 51,760 182 - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi 1,333 12,652 - - - - - 1,609 - -

Ukupno prihodi 252,142 979 50,079 1,869 966 - - - 1,653 - 6,034

Rashodi od kamata (31,754) (8,274) (24,443) (66,301) - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (49,988) (1,878) - - (722) - (275) (177,761) (411,200) - -


namenjenih trgovanju (14,944) - - - - - - - - - -


valutne klauzule (87,062) - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (444,373) (17,224) - - - - - (12,021) (41,618) (3,633) -

Ukupno rashodi (628,121) (27,376) (24,443) (66,301) (722) - (275) (189,782) (452,818) (3,633) -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 29,122,471 - - - - - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 437,876 - 3,023,958 5,067,952 2,588,234 - - - - 5,181 - -

Ukupno 29,560,347 - 3,023,958 5,067,952 2,588,234 - - - - 5,181 - -



59

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa

nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo Grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa.

a) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove

Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2015. i 2014. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

u hiljadama dinara

2015 2014

Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog

rukovodećeg kadra 237,525 218,760

Ukupno 237,525 218,760

b) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom rukovodećem kadru Banke

prikazani su u tabeli koja sledi:

u hiljadama dinara

2015

2014

Plasmani 291,002

217,410

Ukupne ispravke vrednosti plasmana (444)

(355)

Stanje na dan 31. decembar 290,558

217,055



60

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se

rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike

kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene,

merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i

ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti Banke i

profitabilnost njenog poslovanja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku,

operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih

ulaganja, riziku zemlje porekla i drugim rizicima.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i

njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje

jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom

poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava

interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom Odboru strategije i

politike za upravljanje rizicima.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi

sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i

usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za

upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja.

Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione

odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za

upravljanje rizicima koji odgovara direktno Izvršnom Odboru.

U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem

limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov

uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim

propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i

ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika.

29.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema

Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja

kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da

utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili

više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog

kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet,

odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog

plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne

sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika,

na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje

kreditiranjem.



61

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

29.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Prikaz maksimalnih izloženosti Banke prema vrsti komitenata sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine:

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

bilansne

aktive koja se

klasifikuje

Neklasifikovana

bilansna aktiva

Bilans stanja

31. decembar

2015.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 26,222 . 98,913,099 98,939,321

Finansijska sredstva po fer vrednosti . 1,431,783 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju

po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 . . 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,361 . 77,999,464 78,048,825

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija 26,122,981 (36,189) 10,081,588 36,168,380

Krediti i potraživanja od banaka 23,593,548 (28,020) . 23,565,528

Krediti i potraživanja od drugih

finansijskih organizacija 2,529,433 (8,169)

10,081,588 12,602,852

Krediti i potraživanja od komitenata 283,815,527 (26,196,721) 229,803 257,848,609

Investicije u zavisna društva 962,496 . . 962,496

Nematerijalna ulaganja . . 818,694 818,694

Nekretnine, postrojenja i oprema . . 8,718,461 8,718,461

Investicione nekretnine . . 224,358 224,358

Tekuća poreska sredstva . . 79,396 79,396

Odložena poreska sredstva . . 220,561 220,561

Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja 256,254 . . 256,254

Ostala sredstva 3,158,590 (79,752) 932,219 4,011,057

UKUPNO AKTIVA 314,462,405 (26,312,662) 199,649,426 487,799,169

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

bilansne

aktive koja se

klasifikuje

Neklasifikovana

bilansna aktiva

Bilans stanja

31. decembar

2014.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 1,162,986 . 77,390,475 78,553,461

Finansijska sredstva po fer vrednosti . 174,934 174,934

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju

po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 . . 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,576 . 57,655,391 57,704,967


finansijskih organizacija 70,121,050 (134,761) 445,722 70,432,011

Krediti i potraživanja od banaka 67,368,247 (124,570) . 67,243,677

Krediti i potraživanja od drugih

finansijskih organizacija 2,752,803 (10,191) 445,722 3,188,334

Krediti i potraživanja od komitenata 282,036,257 (28,690,009) . 253,346,248

Investicije u zavisna društva 962,496 . . 962,496

Nematerijalna ulaganja . . 801,047 801,047

Nekretnine, postrojenja i oprema . . 6,239,234 6,239,234

Investicione nekretnine . . 230,628 230,628

Tekuća poreska sredstva . . 298,079 298,079

Odložena poreska sredstva . . 224,804 224,804

Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja 12,489 . 243,569 256,058

Ostala sredstva 3,536,626 (86,190) 203,908 3,654,344

UKUPNO AKTIVA 357,960,450 (28,910,960) 143,907,791 472,957,281



62



Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa

rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala

potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima.

Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban

organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji.

Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u

docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u

cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje

obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu

odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza

podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju

Banke.

Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora

za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od

vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnost (kreditnog rejtinga) i trenutne

situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta,

vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana

stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena

rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u

prošlosti kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena

rizika za klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga

klijenta odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju.

S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava

Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi

koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih

centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za

kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke.



63



Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta

komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj

komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita,

formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi

za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja.

Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne

izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita

izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvoru

nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem

odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Banka je radi efikasnijeg

praćenja rizika koncentracije podelila limite na tri grupe limita: specifične limite, opšte limite i regulatorne limite.

Derivativni finansijski instrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost

pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti,

odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji

zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Kreditni rizik

derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog

pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.

U skladu sa gore navedenim, Banka na dan 31. decembar 2015. i 31. decembar 2014. godine ima sledeće izloženosti

prema drugim ugovornim stranama:

u hiljadama dinara

Nominalna vrednost Ukupna

izloženost

Ukupno 2015 53,474,129 792,540

Valutni (FX) Swap 53,474,129 792,540

Valutni (FX) Forward . .

Ukupno 2014 44,934,965 624,181

Valutni (FX) Swap 44,827,544 622,142

Valutni (FX) Forward 107,421 2,039

Iznad prikazane vrednosti predstavljaju kreditnu izloženost po derivatima koja se računa kao zbir pozitivne fer

vrednosti i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije.

Iznosi prikazani u Napomeni 27e predstavljaju fer vrednost derivata u knjigama Banke.

Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši

plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu

prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.



64



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi

obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku,

ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni

instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično

ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica,

obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time

postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu

vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na

najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu

zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku

analizu od strane kreditnih analitičara.

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje

kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine klijenta,

postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka

vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom.

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki

pojedinačno značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR 250.000) ukoliko je u statusu

neizmirivanja obaveza (docnja u materijalno značajnom iznosu duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje

subjektivni dokazi o obezvređenju plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po

osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta,

vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se

diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti

očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana.

Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost

klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena

obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.



65



Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak)

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajnih kredita za

koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i

tom prilikom se odvojeno analiziraju homogene grupe kredita (kreditna pod portfolija), koje predstavljaju krediti i

plasmani sa sličnim karakteristikama i sličnim rizičnim profilom.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga

što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na

osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i

verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti klijenata u portfoliju

Banke.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava

rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji

bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se

izdvaja kao i kod kredita.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, pre uzimanja

u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća

geografska područja:

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje*

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Srbija

289,332,321

3,679,009

87,313,496

39,908

380,364,734

Evropa

1,508,932

19,103,515

102,905

5,506

20,720,858

Amerika

4,197

226,763

1,171

33,708

265,839

Ostatak sveta

23,407

584,260

972

6,590

615,229

Ukupno

290,868,857

23,593,547

87,418,544

85,712

401,966,660

u hiljadama dinara


Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje*

Ukupno 2014.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Srbija

288,519,451

3,698,162

90,155,149

473,011

382,845,773

Evropa

2,064,292

62,367,569

102,416

96,144

64,630,421

Amerika

7,894

698,614

121

.

706,629

Ostatak sveta

566

603,902

1,192

2,611

608,271

Ukupno

290,592,203

67,368,247

90,258,878

571,765

448,791,094

*Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u okviru Napomene 27.



66



67



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine :

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se

klasifikuje

Vanbilansna

aktiva

koja se

klasifikuje

Ukupno 2015.

Privreda

188,483,553

64,806,516

253,290,069

Trgovina

38,625,984 14,444,646 53,070,630

Saobraćaj i veze

6,774,381 1,838,288 8,612,669

Građevinarstvo

16,778,060 9,337,838 26,115,898

Usluge, turizam i ugostiteljstvo

47,920,215 12,505,639 60,425,854

Proizvodnja hrane i pića

16,322,601 5,188,851 21,511,452

Proizvodnja trajnih dobara

13,889,707 7,902,909 21,792,616

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 11,471,443 1,319,344 12,790,787

Ostalo

36,701,162 12,269,001 48,970,163

Država

.

.

.

Banke

23,593,547

85,712

23,679,259

Lokalna

samouprava

8,432,837

1,593,195

10,026,032

Plasmani stanovništvu

93,952,468

21,018,832

114,971,300

Stambeni krediti

48,686,274 0 48,686,274

Ostali

45,266,194 21,018,832 66,285,026

Ukupno

314,462,405

87,504,255

401,966,660

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se

klasifikuje

Vanbilansna

aktiva

koja se

klasifikuje

Ukupno 2014.

Privreda

191,984,402

68,721,614

260,706,016

Trgovina

46,015,450

13,636,579

59,652,029

Saobraćaj i veze

32,933,566

2,307,760

35,241,326

Građevinarstvo

20,586,716

8,688,370

29,275,086

Usluge, turizam i ugostiteljstvo

14,935,337

6,416,812

21,352,149

Proizvodnja hrane i pića

13,330,128

8,059,256

21,389,384

Proizvodnja trajnih dobara

12,722,013

6,903,003

19,625,016

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 11,638,855

555,513

12,194,368

Ostalo

39,822,337

22,154,321

61,976,658

Država

1,176,078

.

1,176,078

Banke

67,368,247

571,765

67,940,012

Lokalna

samouprava

9,959,035

996,029

10,955,064

Plasmani stanovništvu

87,472,688

20,541,236

108,013,924

Stambeni krediti

48,166,806

.

48,166,806

Ostali

39,305,882

20,541,236

59,847,118

Ukupno

357,960,450

90,830,644

448,791,094



68



(b) Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana, usklađenu sa pravilima

matične banke.

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) zasnovan na sistemu

klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine:

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se

klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase:

Performing

243,089,810

23,591,544

82,828,347

85,712

349,595,413

Past Due

802,759

.

205,418

.

1,008,177

Unlikely to Pay*

17,923,519

12

4,189,644

.

22,113,175

Doubtful

29,052,769

1,991

195,135

.

29,249,895

Ukupno

290,868,857 23,593,547 87,418,544 85,712 401,966,660

* U toku 2015. godine uvedena je nova klasa Unlikely to Pay koja je u odnosu na prikaz za 2014. godinu najvećim

delom obuhvatila klase Substandard i Restructured

u hiljadama dinara


Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2014.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase:

Performing

233,527,787

67,366,282

85,415,040

571,765

386,880,874

Past Due

486,133

.

70,265

.

556,398

Substandard

14,307,035

4

4,412,103

.

18,719,142

Doubtful

40,126,238

1,961

357,511

.

40,485,710

Restructured

2,145,010

.

3,960

.

2,148,970

Ukupno

290,592,203

67,368,247

90,258,879

571,765

448,791,094

Klase A1, A2 i B1 predstavljaju performing plasmane, dok klase past due, unlikely to pay i doubtful predstavljaju

non-performing plasmane (obezvređena potraživanja).



69



Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 31. decembra 2015.

godine, i na dan 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:

u hiljadama dinara

Ispravke vrednosti

Rezervisanja

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase:

Performing

2,764,677

26,020

494,651

46

3,285,394

Past Due

209,355

.

39,328

.

248,683

Unlikely to Pay

7,373,888

8

646,102

.

8,019,998

Doubtful

15,936,722

1,991

80,935

.

16,019,648

Ukupno

26,284,642

28,019

1,261,016

46

27,573,723

u hiljadama dinara

Ispravke vrednosti

Rezervisanja

Ukupno 2014.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase:

Performing

2,754,931

122,607

521,980

88

3,399,606

Past Due

126,699

.

13,281

.

139,980

Substandard

4,106,517

2

541,860

.

4,648,379

Doubtful

20,772,607

1,961

93,765

.

20,868,333

Restructured

1,025,634

.

803

.

1,026,437

Ukupno

28,786,388

124,570

1,171,689

88

30,082,735

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvređeni i prikaz

nedospelih i neobezvrđenih plasmana na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, nalazi se u sledećoj tabeli:

u hiljadama dinara


klasifikuje

Ispravke vrednosti

Ukupno 2015

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

potraživanja bez

docnje:

231,626,693 23,591,544

2,502,443 26,020

255,218,237 2,528,463

potraživanja sa

docnjom:

11,463,117 .

262,234 .

11,463,117 262,234

01-30 dana

8,519,991 .

171,016 .

8,519,991 171,016

31-60 dana

980,403 .

46,643 .

980,403 46,643

61-90 dana

1,619,060 .

33,691 .

1,619,060 33,691

>90 dana1

343,663 .

10,884 .

343,663 10,884

Ukupno

243,089,810 23,591,544

2,764,677 26,020

266,681,354 2,790,697

1 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su

ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.



70

u hiljadama dinara


klasifikuje

Ispravke vrednosti

Ukupno 2014

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

potraživanja bez

docnje:

219,828,463 67,366,283

2,451,964 122,607

287,194,746 2,574,571

potraživanja sa

docnjom:

13,699,325 .

302,968 .

13,699,325 302,968

01-30 dana

10,682,058 .

187,963 .

10,682,058 187,963

31-60 dana

1,983,708 .

68,609 .

1,983,708 68,609

61-90 dana

754,231 .

40,118 .

754,231 40,118

>90 danaP0F2

279,328 .

6,276 .

279,328 6,276

Ukupno

233,527,788 67,366,283

2,754,932 122,607

300,894,071 2,877,539

2 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su

ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.



71



Analiza sredstava obezbeđenja

Analiza bilansnih i vanbilansnih stavki portfolija prema sredstvima obezbeđenja, na dan 31. decembar 2015. godine

i 2014. godine:

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje Ukupno 2015.

Plasmani pravnim licima: 188,483,553

64,806,516

253,290,069

Obezbeđeno garancijom države 23,160,302

.

23,160,302

Obezbeđeno garancijom banke 82,940

.

82,940

Obezbeđeno hipotekom 59,459,665

11,601,029

71,060,694

Obezbeđeno depozitom 1,845,069

1,278,392

3,123,461

Neobezbeđeno kolateralom 103,935,576

51,927,096

155,862,672

Plasmani bankama: 23,593,547

85,712

23,679,259


85,712

23,679,259

Plasmani lokalnoj samoupravi: 8,432,837

1,593,195

10,026,032

Obezbeđeno kolateralom 1,096,709

.

1,096,709


1,593,195

8,929,323

Plasmani stanovništvu: 93,952,468

21,018,832

114,971,300

Obezbeđeno stambenom hipotekom 44,558,605

.

44,558,605

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 2,553,064

.

2,553,064

Obezbeđeno depozitom 649,484

100,824

750,308


20,918,008

67,109,323

Ukupno 314,462,405 87,504,255 401,966,660

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje Ukupno 2014.

Plasmani pravnim licima: 188,759,005

68,681,836

257,440,841

Obezbeđeno garancijom države 28,857,822

.

28,857,822

Obezbeđeno garancijom banke 84,185

30,500

114,685

Obezbeđeno hipotekom 65,685,278

12,877,299

78,562,577

Obezbeđeno depozitom 2,860,990

1,314,503

4,175,493


54,459,533

145,730,263

Plasmani državi: 1,176,078

.

1,176,078


.

1,176,078

Plasmani bankama: 67,368,247

571,765

67,940,012


571,765

67,940,012

Plasmani lokalnoj samoupravi: 13,184,431

1,035,807

14,220,238

Obezbeđeno kolateralom 1,982,176

294,923

2,277,099


740,884

11,943,139

Plasmani stanovništvu: 87,472,689

20,541,236

108,013,925

Obezbeđeno stambenom hipotekom 44,300,339

.

44,300,339

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,511,265

.

1,511,265

Obezbeđeno depozitom 997,504

156,531

1,154,035


20,384,705

61,048,286

Ukupno 357,960,450

90,830,644

448,791,094



72



Sva sredstva obezbeđenja su prikazana do visine potraživanja. Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja dodatno mora

zadovoljiti uslove za priznavanje propisane od strane NBS i to: da je upisana u odgovarajući registar, da za

predmetnu nepokretnost postoji procena vrednosti ovlašćenog procenjivača ne starija od 3 godine, da vlasnik

nepokretnosti nije u stečaju, da procenjena vrednost nepokretnosti umanjena za iznos svih potraživanja sa višim

pravom prvenstva nije manja od vrednosti potraživanja, da se potraživanja obezbeđena hipotekom izmiruju s

docnjom ne dužom od 720 dana.

Analiza sredstava obezbeđenja

Prikaz odnosa bruto stanja stambenih kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio) na dan 31. decembar 2015.

godine i 2014. godine:

Stambeni LTV

2015

Stambeni LTV

2014

< 50%

14,267,556

< 50%

12,933,480

51%-70%

15,874,912

51%-70%

16,748,972

71%-90%

10,724,631

71%-90%

10,756,115

91%-100%

1,469,441

91%-100%

1,597,083

> 100%

6,349,734

> 100%

6,131,156

Ukupno

48,686,274

Ukupno

48,166,806

Stambeni LTV 2014 Stambeni LTV 2013

< 50% 12,933,480 < 50% 11,663,180

51%-70% 16,748,972 51%-70% 15,099,115

71%-90% 10,756,115 71%-90% 10,707,357

91%-100% 1,597,083 91%-100% 2,581,515

> 100% 6,131,156 > 100% 5,587,378

Ukupno 48,166,806 Ukupno 45,638,545



73



Analiza problematičnih plasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti obezvređenih plasmana (NPL – klase past due, unlikely to pay i

doubtful) na dan 31. decembar 2015. godine i 31. decembar 201. godine:

u hiljadama dinara


klasifikuje

Ispravka vrednosti

Ukupno 2015

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

Pojedinačna

procena 41,873,534

.

20,051,247

.

41,873,534

20,051,247

Grupna procena 5,905,513

2,003

3,468,718

1,999

5,907,516

3,470,717

Ukupno 47,779,047

2,003

23,519,965

1,999

47,781,050

23,521,964

u hiljadama dinara


klasifikuje

Ispravka vrednosti

Ukupno 2014

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

Pojedinačna

procena 50,807,877

.

21,831,019

.

50,807,878

21,831,019

Grupna procena 6,256,538

1,964

4,200,440

1,963

6,258,502

4,202,403

Ukupno 57,064,416

1,964

26,031,459

1,963

57,066,380

26,033,422

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti reprogramiranih plasmana dan 31. decembar 2015. godine i 2014.

godine:

u hiljadama dinara


klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Reprogramirana

potraživanja:

Stanje potraživanja

11,173,949

.

137

.

11,174,086

Ispravka vrednosti

(2,975,589)

.

.

.

(2,975,589)

Ukupno

8,198,360

.

137

.

8,198,497

u hiljadama dinara


klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2014.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Reprogramirana

potraživanja:

Stanje potraživanja

9,815,062

.

1,721

.

9,816,783

Ispravka vrednosti

(2,350,758)

.

-

.

(2,350,758)

Ukupno

7,464,304

.

1,721

.

7,466,025



74



Analiza faktora kreditne konverzije

Reprogramiranim potraživanjima smatraju se sva potraživanja kod kojih je izmenom prethodno ugovorenih uslova

došlo do omogućavanja određenih olakšica klijentu kao što su: rok izmirivanja obaveza, dinamika izmirivanja

obaveza, kamatna stopa, i drugo.

Pregled faktora kreditne konverzije (CCF) za vanbilansne stavke u portfoliju na dan 31. decembra 2015. godine, a

zatim na dan 31. decembra 2014. godine, prikazan je kako sledi:

u hiljadama dinara


Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

stanovništvu

Plasmani

komitentima i

bankama

CCF

0% 26,297,647

.

.

26,297,647

20% .

.

.

.

50% 19,919,916

.

21,013,310

40,933,226

100% 20,182,149

85,712

5,521

20,273,382

Ukupno 66,399,712

85,712

21,018,831

87,504,255

u hiljadama dinara


Ukupno 2014.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

stanovništvu

Plasmani

komitentima i

bankama

CCF

0% 29,526,223

218,830

-

29,745,053

20% -

-

5,356,762

5,356,762

50%

18,278,644

350,935

15,184,355

33.813.934

100% 21,912,894

2,000

-

21.914.894

Ukupno 69,717,761

571,765

20,541,117

90,830,643

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu

izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke.

Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane Matične

Banke tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne Banke Srbije.

U 2014. godini, Banka je usvojila i implementirala pravila Matične Banke u sistem praćenja i merenja rizika

likvidnosti i na taj način uvela primenu Bazel III standarda o praćenju likvidnosti u svoje interne sisteme. Primena

ovih standarda je uvedena kroz usvajanje lokalne Politike likvidnosti koja u potpunosti odgovara Grupnim

standardima i ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje omogućava standardizovano praćenje rizika likvidnosti na nivou

ISP Grupe. Pored toga, Banka je u obavezi da prati i izveštava pokazatelje likvidnosti koji su regulatorna obaveza na

lokalnom nivou, a koji nisu usaglašeni sa Bazel III standardima.

Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumeva:

- projektovanje priliva i odliva gotovine;

- postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti;

- merenje i praćenje likvidnosti banke;

- praćenje pokazatelja krize likvidnosti;

- pripremanje izveštaja za menadžment.



75


29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:

- Regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti;

- LCR (Liquidity Coverage Ratio) – CRR/CRD IV regulativa (2015) odnosno Bazel III standard (2014) za

praćenje kratkoročne likvidnosti;

- NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti;

- Iznos i struktura rezerve likvidnosti;

- Rezerve likvidnosti za dnevne operacije;

- Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje;

- Stres test likvidnosti – stresni LCR pokazatelj.

Pored sistema osnovnih mera Sektor za upravljanje rizicima na redovnoj bazi izveštava i LCR po značajnim

valutama.

U 2015. godini, regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad

zakonom propisanog limita i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio skoro trostruko iznad zahtevanog

nivoa.

Pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 2.63 2.83 3.40 2.24

2014 2.31 3.00 3.60 2.25

Uži pokazatelj likvidnosti


2015 2.05 2.22 2.78 1.69

2014 1.69 2.06 2.84 1.35

U 2015. godini LCR je definisan u skladu sa CRR/CRD IV regulativom (regulativa EU) i predstavlja kratkoročnu

poziciju likvidnosti banke (u 2014. godini LCR pokazatelj je obračunat u skladu sa Basel III pravilima). LCR

pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti

konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu

od 30 dana stres scenarija. Limit je definisan u skladu sa smernicama Intesa Grupe i ne sme biti manji od 0,8 (80%).

LCR (Liquidity Coverage Ratio)


2015 (LCR_CRR) 1.95 2.47 3.62 1.59

2014 (LCR_BIII) 3.24 3.00 3.59 2.47

LCR se izveštava mesečno ALCO Odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR) i na dan 31. decembra 2015.

godine iznosi 6,2 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 1,1 za poziciju likvidnosti u stranoj valuti (EUR).

Obzirom da je na nivou ISP Grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da mesečno izveštava

stanje LCR pokazatelja u USD, iako učešće USD u bilansnoj aktivi iznosi 4.2%.

NSFR (Net Stable Funding Ratio)

NSFR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja strukturnu poziciju likvidnosti banke. NSFR je

pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji pokazuje i

namenjen je limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da

smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da finansira svoje aktivnosti

stabilnim izvorima finansiranja. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,9 (90%).


2015 1.87 1.91 2.12 1.79

2014 2.04 1.70 2.08 1.33



76


29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Iako prosečne vrednosti pokazatelja definisanih od strane Narodne Banke Srbije i CRR regulativom koincidiraju i

daju sličnu sliku stanja likvidnosti, moramo napomenuti razlike u načinu obračuna u sledećim aspektima:

- regulativom Narodne banke Srbije pri obračunu pokazatelja likvidnosti celokupan iznos obavezne rezerve

se posmatra kao likvidna rezerva, dok u obračunu LCR pokazatelja samo višak iznad obračunate obavezne

rezerve se posmatra kao deo likvidne rezerve;

- lokalna regulativa posmatra Državne hartije od vrednosti izdate u lokalnoj valuti sa rokom dospeća dužim

od 90 dana kao likvidnu rezervu primenjujući u obračunu 10% haircut na tržišnu vrednost obveznica. Sa

druge strane, pri obračunu LCR pokazatelja uzima se u obzir celokupan portfolio državnih hartija od

vrednosti izdat i u lokalnoj i stranoj valuti na koji se primenjuje haircut od 0%;

- u skladu sa lokalnom regulativom prilivi po osnovu visoko kvalitetnih kredita se računaju primenom

koeficijenta 100%, dok se regulativom za obračun LCR pokazatelja krediti sa rokom dospeća u narednih

mesec dana primenjuje koeficijent od 20%/50%/100% u zavisnosti od vrste kredita (nosioca kredita);

- samo dospeli deo oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun

pokazatelja likvidnosti definisan od strane Narodne banke Srbije, dok celokupna vrednost oročenih

depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun LCR pokazatelja, zbog

mogućnosti da budu u potpunosti povučeni u bilo kom trenutku bez naplate penala koji je veći od iznosa

izgubljene kamate;

- na obavezujuće neiskorišćene kreditne linije lokalna regulativa definiše primenu haircut-a od 20%, dok

CRR/CRD IV regulativa primenjuje haircut od 5%.

Usvajanjem dokumenta Group Liquidity Risk Management Guidelines (od strane Upravnog odbora dana 23.

septembra 2015. godine) koji definišu Bazel III, CRR/CRD IV i Delegated Act standarde likvidnosti kao osnovnu

meru rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe, Banka je uvrstila najnapredniji koncept merenja likvidnosti u svoj

interni sistem upravljanja rizicima.

Pravila definisana Bazel III standardom likvidnosti, CRR/CRD IV, i Delegated Act regulativom kao i Politikom ISP

Grupe su na lokalnom nivou usvojena kroz dokument Politika upravljanja rizikom likvidnosti i procedura za

implementaciju Politike od strane Upravnog Odbora Banke (26. novembra 2015. godine). Osnovni pokazatelj

kratkoročne likvidnosti je LCR pokazatelj, koji predstavlja odnos između visoko kvalitetnih likvidnih sredstva

(HQLA) i neto odliva očekivanih u periodu od mesec dana.

Pored toga, Politikom likvidnosti je definisano da Banka mora da održava i izveštava nivo likvidne rezerve koja je

definisana internim pravilima na nivou ISP Grupe.

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2015. godine (u

hiljadama dinara):

Likvidna rezerva

Knjigovodstvena

vrednost/ Fer

vrednost Haircut

Raspoloživa

vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 66,513,120 0% 66,513,120

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 5,005,042 0% 5,005,042

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 61,508,078 0% 61,508,078

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 11,392,196 0% 11,392,196

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 7,429,550 0% 7,429,550

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane države 79,195,113 9% 71,970,065

od toga emitovane u domaćoj valuti 49,466,834 11% 44,025,482

od toga emitovane u stranoj valuti 29,728,280 6% 27,944,583

Ukupna likvidna rezerva 164,529,979

157,304,931



77

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2014. godine (u

hiljadama dinara):

Likvidna rezerva

Knjigovod.

vrednost/ Fer

vrednost

Haircut Raspoloživa

vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 70,080,821 0% 70,080,821

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 30,600,441 0% 30,600,441

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 39,480,380 0% 39,480,380

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 40,918,812 0% 40,918,812

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 8,406,942 0% 8,406,942

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane

države 57,682,312 11% 51,337,258

od toga emitovane u domaćoj valuti 47,846,741 11% 42,583,599

od toga emitovane u stranoj valuti 9,835,571 10% 8,852,014

Ukupna likvidna rezerva 177,088,887 170,743,833

Struktura ukupne likvidne rezerve je sledeća: obavezna rezerve prema centralnoj banci u domaćoj i stranoj valuti na

koju se primenjuje haircut 0%, gotovina na nostro računima kod drugih banaka, ostala gotovina i gotovinski

ekvivalenti (uključujući i zlato), obveznice izdate od strane države u domaćoj i stranoj valuti na koje se primenjuje

unapred definisan haircut. Na dan 31. decembra 2015. godine haircut na hartije od vrednosti izdate u devizama

iznosi6%, dok za emisije u dinarskoj valuti iznosi 11%.

Prema Politici likvidnosti obračun raspoložive likvidne rezerve u uslovima stresa podrazumeva korišćenje ukupnog

iznosa obavezne rezerve prema centralnoj banci. Ovaj iznos se regularno obračunava i izveštava ALCO Odboru

Banke. Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio podrazumeva korišćenje obavezne rezerve u iznosu iznad

zahtevanog iznosa za obračunski period. Ovako prudentan pristup je zahtevan od strane Matične Banke i njegovom

primenom raspoloživ iznos obavezne rezerve prema centralnoj banci pri obračunu Liquidity Coverage Racio za 31.

decembra 2015. godine iznosi 36,856,196 hiljada dinara (2014: 15,728,126 hiljada dinara).

Na dan 31. Decembar 2015.godine godine, stanje deviznih računa u stranoj valuti iznosila je 11,392,196 hiljada

dinara(2014: 40,918,812 hiljada dinara) . Valutna struktura gotovine na nostro računima je na izveštajni dan

iznosila: EUR - 7,778,252 hiljada dinara (2014: 37,558,966 hiljada dinara), USD - 1,518,717 hiljada dinara

(2014:302,948 hiljada dinara), CHF - 1,407,651 hiljada dinara (2014: 541,192 hiljada dinara), SEK- 270,052 hiljada

dinara (2014: 260,606 hiljada dinara), RUB -115,488 hiljada dinara (2014: 15,341 hiljada dinara), i ostale valute

303,034 hiljada dinara (2014: 2,239,760).

Na dan 31. decembar 2015. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane

Republike Srbije iznosi 67,972,631 hiljada dinara (2014: 57,682,312 hiljada dinara) od čega je 49,466,834 hiljada

dinara(2014: 47,846,741 hiljada dinara) emitovano u domaćoj valuti, 15,023,590 hiljada dinara u eurima (2014:

9,835,571 hiljada dinara) i RSD 3,482,207 hiljada dinara u dolarima. Na dan 31.decembar 2015. godine, stanje

neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Italije iznosi 11,222,483 hiljada dinara

u eurima.

Centralna banka na redovnoj bazi objavljuje haircut stope za različite emisije hartija od vrednosti emitovanih u

domaćoj valuti u zavisnosti od ročnosti, vrste obveznice i inicijalne stope prinosa. Ponderisani prosek haircut stopa

se obračunava od strane Sektora za upravljanje rizicima i za taj iznos se umanjuje fer vrednost portfolija hartija od

vrednosti raspoloživih kao likvidna rezerva. Na izveštajni dan ponderisana stopa haircuta koja je obračunata i

primenjena iznosi 9%.

Kod obveznica emitovanih od strane države, za koje centralna banka ne objavljuje haircut, kao što je to slučaj sa

hartijama emitovanim u eurima, haircut od 10% je definisan pravilima Matične banke i usvojen kroz Politiku

likvidnosti.

Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio ne uzima u obzir ovako definisane pondere. Neopterećene

raspoloživa finansijska sredstva izdate od strane države se klasifikuju kao First line liquidity reserve na koji se

primenjuje haircut od 0% po CRR/CRD IV regulativi odnosno Bazel III standardu o likvidnosti.



78



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri meseca

do godinu

dana

Od godinu

dana do pet

godina

Preko pet godina

Bez

definisane

ročnosti

Ukupno

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke

98,921,611

-

-

-

-

17,709

98,939,321

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena trgovanju - - 974,228 193,317 - 264,237

1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po

fer vrednosti kroz bilans uspeha

70,974

-

-

-

-

-

70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

43,067

5,616,057

21,240,902

51,170,609

-

(21,810)

78,048,825


finansijskih organizacija

33,926,980

54,888

1,789,331

413,154

15,021

(30,993)

36,168,381

Krediti i potraživanja od komitenata

44,810,747

16,109,747

61,012,163

116,965,395

45,152,473

(26,201,916)

257,848,609

Investicije u zavisna društva

-

-

-

-

-

962,496

962,496

Nematerijalna ulaganja

-

-

-

-

-

818,694

818,694

Nekretnine, postrojenja i oprema

-

-

-

-

-

8,718,461

8,718,461

Investicione nekretnine

-

-

-

-

-

224,358

224,358

Tekuća poreska sredstva

-

-

-

-

-

79,396

79,396


-

-

-

-

-

220,561

220,561

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva

poslovanja koje se obustavlja

-

-

-

-

-

256,254

256,254

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

4,011,057

4,011,057

UKUPNA AKTIVA 177,773,379 21,780,692 85,016,624 168,742,475 45,167,493 (10,681,495) 487,799,169



79



u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri

meseca do

godinu dana

Od godinu

dana do pet

godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti

Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene trgovanju

-

-

-

-

-

74,358

74,358


finansijskim organizacijama i centralnoj banci

4,820,257

1,098,282

4,854,976

15,444,914

4,188,961

687,672

31,095,062

Depoziti i ostale obaveze prema drugim

komitentima

216,289,639

24,982,302

70,198,030

16,622,291

1,131,905

2,106,501

331,330,668

Rezervisanja

-

-

-

-

-

1,729,001

1,729,001

Tekuće poreske obaveze - - - - 679,444 679,444

Ostale obaveze

4,686,266

13,331

61,087

1,362

-

3,530,647

8,292,692

UKUPNO OBAVEZE

225,796,162

26,093,915

75,114,093

32,068,566

5,320,866

8,807,623

373,201,226

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

114,597,944

114,597,944

UKUPNO PASIVA

225,796,162

26,093,915

75,114,093

32,068,566

5,320,866

123,405,567

487,799,169

ROČNA NEUSKLAĐENOST

(48,022,783)

(4,313,222)

9,902,531

136,673,909

39,846,627

(134,087,062)

KUMULATIVNI GAP

(48,022,783)

(52,336,005)

(42,433,476)

94,240,435

134,087,062

Tabela o analizi rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine je prikazuje buduće novčanih tokova primenom izuzetno konzervativnih

pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, obzirom da se shodno

vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja.



80



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2014. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri meseca

do godinu

dana

Od godinu

dana do pet

godina

Preko pet godina

Bez

definisane

ročnosti

Ukupno

AKTIVA


78,528,567

-

-

-

-

24,894

78,553,461


uspeha namenjena trgovanju

-

-

-

-

-

174,934

174,934



78,970

-

-

-

-

-

78,970


1,280,741

7,926,090

18,178,230

30,319,907

-

-

57,704,967



64,669,051

530,122

5,176,313

162,557

22,775

(128,807)

70,432,011


51,915,058

19,884,063

65,474,732

100,662,312

44,106,046

(28,695,963)

253,346,248


-

-

-

-

-

962,496

962,496


-

-

-

-

-

801,047

801,047


-

-

-

-

-

6,239,234

6,239,234


-

-

-

-

-

230,628

230,628


-

-

-

-

-

298,079

298,079


-

-

-

-

-

224,804

224,804



-

-

-

-

-

256,058

256,058

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

3,654,344

3,654,344

UKUPNA AKTIVA

196,472,387

28,340,275

88,829,274

131,144,775

44,128,821

(15,958,251)

472,957,281



81



u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri

meseca do

godinu dana

Od godinu

dana do pet

godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti

Ukupno

PASIVA



19,668

-

-

-

-

-

19,668



4,194,606

2,097,263

7,296,237

16,292,778

5,887,835

941,464

36,710,183


komitentima

176,682,846

25,276,189

77,240,617

23,823,399

1,226,252

2,314,108

306,563,411

Rezervisanja

-

-

-

-

-

1,647,473

1,647,473

Ostale obaveze

19,544,975

7,905

54,864

276

-

3,199,122

22,807,141

UKUPNO OBAVEZE

200,442,095

27,381,357

84,591,718

40,116,453

7,114,088

8,102,166

367,747,876

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

105,209,405

105,209,405

UKUPNO PASIVA

200,442,095

27,381,357

84,591,718

40,116,453

7,114,088

113,311,571

472,957,281


(3,969,708)

958,919

4,237,557

90,959,472

37,014,733

(129,200,973)

KUMULATIVNI GAP

(3,969,708)

(3,010,789)

1,226,768

92,186,240

129,200,973



82


29.3. Tržišni rizik

U 2015. godini, Banka je prisvajala pozicije trgovačke knjige i shodno tome bila izložena kamatnom, cenovnom

riziku koji mogu nastati po osnovu knjige trgovanja. Sa druge strane, bankarska knjiga je bila izložena deviznom

riziku, ali ne preko iznosa koji je dozvoljen Odlukom Upravnog odbora Banke.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene

deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva

više valuta.

Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda.

Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija

obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom

poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Do 2014. godine, FX VaR je uzimao u obzir devizne

pozicije u EUR, USD i CHF valuti, dok su ostale valute smatrane nematerijalnim i agregirane su u okviru EUR

pozicije. Od 2014. godine, FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva Matične banke

tako i zbog povećanje volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX

VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2015.godine učešće EUR u proseku iznosilo 87%

ukupne otvorene devizne pozicije.

Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno

osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na

dnevnom nivou.

U toku 2015. godine, Odlukom Matične banke i Upravnog odbora smanjen je limit prvog reda (FX VaR limit) uz

nepromenjen nivo limita drugog reda odnosno limita neto otvorene devizne pozicije. U toku 2015. godine je

registrovan proboj limita prvog i drugog reda.

U toku 2015. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20%

regulatornog kapitala. Na 31. decembar 2015. godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 0,64%.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

31. decembar 2015. godine

Knjigovodstvena

vrednost

Trgovačka

knjiga

Bankarska

knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 328,625,543 1,167,545 327,457,998

Gotovina i sredstva kod centralne banke 63,937,209 - 63,937,209


namenjena trgovanju 1,167,545 1,167,545 -

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti

kroz bilans uspeha 70,974 - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 28,560,735 - 28,560,735

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 23,517,435 - 23,517,435

Krediti i potraživanja od komitenata 211,123,651 - 211,123,651

Ostala sredstva 247,995 - 247,995

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 264,521,288 - 264,521,288

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci 27,921,782 - 27,921,782

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 234,713,270 - 234,713,270

Ostale obaveze 1,886,236 - 1,886,236

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u

vanbilansu Banke (48,146,084) - (48,146,084)

Ispravka vrednosti (16,038,629) - (16,038,629)

Neto otvorena devizna pozicija (80,458) 1,167,545 (1,248,003)



83


29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2014. godine:

u hiljadama dinara

31. decembar 2014. godine

Knjigovodstvena

vrednost

Trgovačka

knjiga

Bankarska

knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 321,906,175 - 321,906,175

Gotovina i sredstva kod centralne banke 42,982,630 - 42,982,630

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti

kroz bilans uspeha 78,970 - 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 9,766,721 - 9,766,721

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 68,486,342 - 68,486,342

Krediti i potraživanja od komitenata 200,240,681 - 200,240,681

Ostala sredstva 350,831 - 350,831

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 272,554,253 - 272,554,253

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci 29,885,328 - 29,885,328

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 227,097,863 - 227,097,863

Ostale obaveze 15,571,063 - 15,571,063

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u

vanbilansu Banke (29,962,944) - (29,962,944)

Ispravka vrednosti (18,730,356) - (18,730,356)

Neto otvorena devizna pozicija 658,619 - 658,619

Tabela u nastavku predstavlja valutnu strukturu otvorene devizne pozicije Banke na dan 31.decembar 2015. godine i

31. decembar 2014. godine:

u hiljadama dinara

Neto otvorena devizna pozicija po valutama 2015 2014

EUR (276,230) 476,574

USD 33,677 23,500

CHF 9,291 (6,679)

Ostale valute 101,119 113,645

Zlato i drugi plemeniti metali 51,685 51,579

Ukupno (80,458) 658,619

u eurima

Devizni VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 24,112 44,701 169,450 2,403

2014 96,454 14,778 127,203 739

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na rezultat i regulatorni kapital Banke:

u hiljadama dinara

Scenario Efekat 2015 Efekat 2014

10% depresijacija dinara (8,046) 65,862

20% depresijacija dinara (16,092) 131,704



84

29.4. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa.

Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa odvojeno za Bankarsku knjigu (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) i za

knjigu Trgovanja (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje).Indikatori koji se koriste za izračunavanje

kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatnih stopa od 100 baznih

poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.

Metodologija ISP Grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane

Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS net 5,. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman

margine kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto

ugovorenih cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih

prinosa koje su modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama defaulta).

Pored metodoloških izmena, tokom 2015. godine došlo je i do izmena u sistemu merenja izloženosti kamatnom

riziku. Naime, dugoročni pod-limit osetljivosti neto imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena je

uvećan na predlog Matične banke, a Odlukom Upravnog odbora za 25% u odnosu na limit iz 2014. godine. Sistem

pod-limita podrazumeva pojedinačan obračun izloženosti kamatnom riziku na kratak rok (do 18 meseci), srednji rok

(od 18 meseci do 5 godina) i na dugi rok (preko 5 godina).

Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i

minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO Odboru kao i Matičnoj banci na mesečnom nivou.

Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na

promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od

100 baznih poena.

U toku 2015. godine, Odlukom Matične banke i Upravnog odbora uspostavljen je VaR limit kamatne stope knjige

trgovanja dok je nivo ukupnog limita izloženosti riziku kamatne stope bankarske knjige ostao nepromenjen.

Kamatni rizik se meri i izveštava na dnevnom nivou na portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

(AFS) kao i na portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje (HFT). Za portfolio finansijskih sredstava

raspoloživih za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene

od 50 baznih poena, 100 baznih poena i 200 baznih poena). Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za

trgovanje se računa IRR VaR kao mera kamatnog rizika.

Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom na najveću moguću vrednost pod kamatnim rizikom (IRR

VaR) za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih

za trgovanje.

Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od

vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje na dnevnom nivou koji

Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana

regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim

horizontom od jednog dana.



85


29.4. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2015. godine:

Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri meseca

do godinu

dana

Od godinu

dana do pet

godina

Preko pet godina

Bez

definisane

ročnosti

Ukupno

AKTIVA


98,921,611

-

-

-

-

17,709

98,939,321


uspeha namenjena trgovanju

-

-

974,228

193,317

-

264,237

1,431,783



70,974

-

-

-

-

-

70,974


43,067

5,616,057

21,240,902

51,170,609

-

(21,810)

78,048,825



35,270,919

118,928

793,097

16,430

-

(30,993)

36,168,381


122,923,087

80,998,334

42,053,917

34,422,569

3,652,618

(26,201,916)

257,848,609


-

-

-

-

-

962,496

962,496


-

-

-

-

-

818,694

818,694


-

-

-

-

-

8,718,461

8,718,461


-

-

-

-

-

224,358

224,358


-

-

-

-

-

79,396

79,396


-

-

-

-

-

220,561

220,561



-

-

-

-

-

256,254

256,254

Ostala sredstva

-

-

-

-

-

4,011,057

4,011,057

UKUPNA AKTIVA

257,229,659

86,733,318

65,062,144

85,802,925

3,652,618

(10,681,496)

487,799,169



86



Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri

meseca do

godinu dana

Od godinu

dana do pet

godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti

Ukupno

PASIVA



-

-

-

-

-

74,358

74,358



4,839,444

12,917,149

9,984,542

2,666,254

-

687,672

31,095,062


komitentima

220,246,753

29,787,531

66,571,523

12,087,174

531,185

2,106,501

331,330,668

Rezervisanja

-

-

-

-

-

1,729,001

1,729,001

Tekuće poreske obaveze - - - - - 679,444 679,444

Ostale obaveze

4,686,266

13,331

61,087

1,362

-

3,530,647

8,292,692

UKUPNO OBAVEZE

229,772,464

42,718,012

76,617,153

14,754,790

531,185

8,807,623

373,201,226

UKUPNO KAPITAL

-

-

-

-

-

114,597,944

114,597,944

UKUPNO PASIVA

229,772,464

42,718,012

76,617,153

14,754,790

531,185

123,405,567

487,799,169


27,457,195

44,015,307

(11,555,009)

71,048,135

3,121,433

(134,087,062)

KUMULATIVNI GAP

27,457,195

71,472,502

59,917,493

130,965,628

134,087,061



87



Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31.decembar 2014. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana

do pet godina

Preko pet

godina

Kamatno

neosetljivo

Ukupno

AKTIVA


19,011,220

7,588,111

15,345,736

13,877,745

-

-

55,822,812

Krediti po viđenju prema komitentima,

bankama i drugim finansijskim

organizacijama

92,103,043

-

-

-

-

-

92,103,043

Krediti prema komitentima, bankama i

drugim finansijskim organizacijama

8,180,803

157,381,366

46,054,869

43,283,673

15,520,741

31,334,585

301,756,037

Ostala aktiva

-

-

-

-

-

23,275,390

23,275,390

UKUPNA AKTIVA

119,295,066

164,969,477

61,400,604

57,161,418

15,520,741

54,609,975

472,957,281

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana

do pet godina

Preko pet

godina

Kamatno

neosetljivo

Ukupno

PASIVA

Depoziti po viđenju od komitenata, banaka

i drugih finansijskih organizacija

92,927,632

30,420,563

13,488,926

16,421,295

-

-

153,258,417

Oročeni depoziti od komitenata, banaka i

drugih finansijskih organizacija

15,534,205

59,297,274

89,109,287

23,837,488

1,149,268

1,087,656

190,015,178

Ostala pasiva

-

-

-

-

-

24,474,281

24,474,281

Kapital

-

-

-

-

-

105,209,406

105,209,406

UKUPNO PASIVA

108,461,837

89,717,837

102,598,213

40,258,783

1,149,268

130,771,343

472,957,281


10,833,229

75,251,641

(41,197,609)

16,902,635

14,371,473

(76,161,369)

KUMULATIVNA NEUSKLAĐENOST

10,833,229

86,084,869

44,887,260

61,789,896

76,161,369

-



88



Sledeća tabela prikazuje uticaja promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine Banke primenom

standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni

scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena.

U hiljadama dinara

Povećanje od

100bp Smanjenje od 100bp Povećanje od 200bp Smanjenje od 200bp

Osetljivost neto prihoda banke na promenu kamatne stope

2015

Na 31. decembar (195,818) 195,818 (391,636) 391,636

Prosek za period (104,476) 104,476 (208,952) 208,952

Maksimum za period 191,054 512,025 382,107 1,024,050

Minimum za period (512,025) (191,054) (1,024,050) (382,107)

2014

Na 31. decembar (111,990) 112,556 (223,980) 225,111

Prosek za period (162,717) 163,422 (325,434) 326,844

Maksimum za period 473,190 599,541 946,380 1,199,082

Minimum za period (598,518) (472,599) (1,197,037) (945,197)

Osetljivost neto vrednost imovine banke na promenu kamatne stope

2015

Na 31. decembar (971,530) 971,530 (1,817,094) 2,447,331

Prosek za period (786,846) 786,846 (1,440,785) 2,155,138

Maksimum za period (599,305) 974,464 (1,066,595) 2,587,001

Minimum za period (974,464) 599,305 (1,817,094) 1,644,336

2014

Na 31. decembar (801,890) 801,890 (1,474,071) 2,054,593

Prosek za period (783,793) 783,793 (1,447,903) 1,827,307

Maksimum za period 12,752 1,056,889 42,892 2,587,759

Minimum za period (1,056,889) (12,752) (2,055,225) (20,866)

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju:

U eurima

IRR AFS VaR 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 505,374 859,737 1,312,175 446,897

2014 1,178,994 304,786 1,235,543 156,292

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za trgovanje:

U eurima

IRR HFT VaR 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2015 47,497 21,283 50,047 1,649

U 2014. godini Banka nije imala pozicije trgovačke knjige i shodno tome nije bila izložena kamatnom riziku.

29.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u

obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova

definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik.

Cilj Banke je da upravlja operativnim rizikom tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i štete nanete

ugledu sa sveukupnom ekonomskom isplativošću i inovacijama. Politika Banke zahteva poštovanje svih važećih

zakonskih i regulatornih zahteva.



89


29.5. Operativni rizik (Nastavak)

Banka je razvila i primenjuje određene standarde za upravljanje operativnim rizicima u sledećim oblastima:

identifikovanje operativnog rizika, koje obuhvata:

prikupljanje podataka o operativnim rizicima i gubicima – identifikovanje, evidentiranje i klasifikaciju

podataka o gubicima Banke,

integrisani proces Procene izloženosti banke operativnim rizicima

procenu operativnog rizika prilikom uvođenja novog proizvoda, procesa i sistema

merenje operativnog rizika,

nadzor i izveštavanje o operativnom riziku,

ublažavanje operativnog rizika.

Najmanje jednom godišnje, Interna revizija Banke, vrši nezavisnu procenu adekvatnosti sistema za upravljanje

operativnim rizicima. Rezultati ove procene iznose se u okviru izveštaja o reviziji koji sadrži sve nalaze i predloge

za unapređenje.

Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi standardizovani pristup, Kapitalni zahtev za

operativni rizik Banke, izračunat standardizovanim pristupom na 31. decembar 2015. godine iznosi u hiljadama

RSD 4,327,257 (31. decembar 2014: RSD 4,143,295 hiljada),

29.6. Rizici izloženosti banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti

prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku

zemlje porekla lica prema kome je Banka. U 2015. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika

izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i

odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih

plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i limitima

ulaganja propisanih od strane Banke.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao

i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po

pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede

usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu

ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude

veći od 400% kapitala Banke.

29.7. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom

Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni Odbor

Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10%

kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu

60% kapitala Banke.

29.8. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti

koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog

lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke

zanemarljivo.



90


29.9. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom

periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove

kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

- obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke

Srbije;

- obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i

- održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja,

- održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve

materijalno značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna

banka Srbije je definisala minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%, s tim da Banka može slobodno

raspolagati ostvarenom dobiti samo ukoliko je adekvatnost kapitala veća od 14,5%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

- Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti,

neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i

nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao

minusne stavke osnovnog kapitala,

- Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu

prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu,

subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao

minusna stavka dopunskog kapitala,

- Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: potrebna rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu

banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i

10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

Regulatorni kapital po godinama :

( u hiljadama dinara)

Naziv pozicije 31.12.2015. 31.12.2014

KAPITAL 57,038,090 49,837,271

OSNOVNI KAPITAL 57,237,647 50,203,182

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih

kumulativnih akcija 21,315,900 21,315,900

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121

Dobit iz tekuće godine -

Nematerijalna ulaganja (818,694) (801,047)

Regulatorna usklađivanja vrednosti (31,176,249) (38,228,361)

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za

prodaju (103,312) (152,435)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi

i vanbilansnim stavkama banke (31,072,937) (38,075,926)

DOPUNSKI KAPITAL 762,939 596,585

Deo revalorizacionih rezervi banke 762,939 596,585

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (962,496) (962,496)

Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (481,248) (365,911)

Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (481,248) (596,585)

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom

sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica (962,496) (962,496)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427, stav 1, odluke

kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke - -

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 56,756,399 49,837,271

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 281,691 -



91


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje

zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Određivanje fer vrednosti finansijski instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti mora uvažavati

principe, kriterijume i hijerarhiju propisanu Politikom fer vrednosti, koja je usklađena sa pravilima fer vrednovanja

ISP Grupe. Merenje fer vrednosti finansijskih instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti poštuje

sledeću hijerarhiju koja reflektuje uverljivost inputa korišćenih pri određivanju fer vrednosti:

Nivo 1: inputi su kotirane tržišne cene (bez korekcija) na aktivnom tržištu za identične instrumente;

Nivo 2: input koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1, ali su ili direktno ili indirektno (izvedeni iz cena)

kotirani na tržištu. Ova kategorija podrazumeva: tržišne kamatne stope, tržišne kotacije CDS (credit default

swap), tržišne cena obveznica sa primarnih aukcija ili tržišnih deviznih kurseva pri određivanju vrednosti

instrumenata,

Nivo 3: inputi koji nisu sa tržišta dostupna informacija. Ova kategorija uključuje sve instrumente za koje

informacija o vrednosti inputa nije direktno ili indirektno merljiva na tržištu.

Primena navedene hijerarhije nije opciona i Banka nije slobodna u izboru informacija koje koristi za određivanje fer

vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti, već mora poštovani gore

navedenu hijerarhiju.

Finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti i na koje se primenjuju pravila Politike fer

vrednosti su:

državne FX obveznice, državne obveznice koje je emitovala Republika Italija za koje postoji likvidno i

aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama (nivo 1);

finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju državne obveznice Republike Srbije koje se

vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih

bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod obveznica denomiranih u eurima) ili

rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija), (nivo 2)

Over – the – counter finansijski derivati (devizni swap i devizni forward) se vrednuju diskontovanjem

budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu

rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji

direktna kotacija), (nivo 2),

Akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne

može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili poslednjoj dostupnoj informaciji o vrednosti

umanjenoj za procenjena obezvređenja (nivo 3).

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje

potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku

raspoložive. Stoga, fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.



92


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje vrednost finansijskih instrumenata merenih po na osnovu različitih informacija u skladu sa

hijerarhijom propisanom u okviru Politike Fer vrednosti:

Fer vrednost na 31. decembar 2015. godine

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno U hiljadama dinara

Aktiva


uspeha namenjena trgovanju 974,228 457,555 - 1,431,783


fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14,704,690 63,322,878 21,257 78,048,825

Ukupno 15,749,891 63,780,433 21,257 79,551,581

Pasiva


uspeha namenjene trgovanju - 74,358 - 74,358

Ukupno - 74,358 - 74,358


U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva


uspeha namenjena trgovanju - 174,934 - 174,934


fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 - - 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 599,794 54,887,180 22,655 55,509,629

Ukupno 678,763 55,062,115 22,655 55,763,533

Pasiva


uspeha namenjene trgovanju - 96,912 - 96,912

Ukupno - 96,912 - 96,912

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim

okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost instrumenata koji nisu vrednovani po fer vrednosti i raspoređena prema

odgovarajućim nivoima hijerarhije fer vrednovanja:


U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Fer

vrednost

Knjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne

banke - 98,939,321 - 98,939,321 98,939,321

Krediti i potraživanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija 36,168,380 - 36,168,380 36,168,380

Krediti i potraživanja od komitenata - 294,413,126 294,413,126 257,848,609

Ukupno - 135,107,701 294,413,126 429,520,827 392,956,310

Pasiva

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci - 31,095,062 - 31,095,062 31,095,062


komitentima - - 337,618,026 337,618,026 331,331,668

Ostale obaveze - 8,291,692 - 8,291,692 8,291,692

Ukupno - 39,386,754 337,618,026 377,004,780 370,718,422



93


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Fer vrednost na 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Fer

vrednost

Knjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne

banke - 78,553,461 - 78,553,461 78,553,461

Krediti i potraživanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija - 70,432,011 - 70,432,011 70,432,011


- 287,012,291 287,012,291 253,346,248

Ukupno - 148,985,472 287,012,291 435,997,763 402,331,720

Pasiva

-

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci - 36,710,183 - 36,710,183 36,710,183


komitentima - - 310,483,974 310,483,974 306,563,411

Ostale obaveze - 22,807,141 - 22,807,141 22,807,141

Ukupno 59,517,324 310,483,974 370,001,298 366,080,735

Fer vrednost gotovine i sredstava kod centralne banke, kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija, depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci,

ostale obaveze su prikazane po knjigovodstvenoj vrednosti obzirom da su u pitanju kratkoročni depoziti kod

finansijskih institucija (novčano tržište), koje su visokog kreditnog rejtinga i ugovorene po kamatnim stopama koje

odgovaraju tržišnim uslovima i pripadaju Nivou 2.

Fer vrednost pozicija krediti i potraživanja od komitenata i depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima su

obračunate primenom tehnika diskontovanja budućih novčanih tokova, uzimajući u obzir valutu, kreditni kvalitet

komitenta i ročnost primenom tržišnih kriva prinosa.

Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u

poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

30. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno

procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi 411,054 hiljada RSD (31. decembar 2014.

godine 586.289 hiljada RSD).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 24. uz finansijske

izveštaje, na dan 31. decembra 2015. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu

proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od 272,480 hiljada RSD (31. decembar 2014. godine 269,245

hiljada RSD). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda

preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv

pravnih i fizičkih lica Banka je izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.



94

30. POTENCIJALNE OBAVEZE (Nastavak)

b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je

otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe

određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i

penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima

pravilno iskazane.

31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim

dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2015. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Od ukupno 2.644 poslatih Izvoda otvorenih stavki osporeno je 34.

Iznos neusaglašenih potraživanja i obaveza po poslatim IOS-ima iznosi 891,133 hiljada RSD. Najveći iznos se

odnosi na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica koja su imala statusnu promenu (82,86% od ukupnog

osporenog iznosa).

BANCA INTESA BEOGRAD

Godišnji izveštaj 2015.

1

Sadržaj:

1. �� ...................................................................................2

2. Pismo predsednika Upravnog odbora...............................................................................4

3. �� ........................................................................6

4. Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor ................................................................8

5. Elementi strategije i planiranog razvoja Banke ...............................................................18

6. Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom ..............................................................20

7. Poslovanje sa privredom.................................................................................................26

8. Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo............................................................31

9. Društveno odgovorno poslovanje....................................................................................33

10. Sistem upravljanja rizicima ..........................................................................................41

11. ��........................................................................46

12. Organizaciona struktura ..............................................................................................47

13. Mreža ekspozitura .......................................................................................................48

2

1. Najznačajniji finansijski pokazatelji

u 000 dinara

2015 2014

20,210,428 21,063,563

5,443,802 5,649,062

9,682,628 7,096,306

1,093,806 433,284

(4,243) 145,681

8,584,579 6,808,703

98,939,321 78,553,461

1,502,757 253,904

78,048,825 57,704,967

294,016,989 323,778,259

962,496 962,496

10,017,767 7,526,967

4,311,014 4,177,227

487,799,169 472,957,281

74,358 19,668

362,426,730 343,273,594

1,729,001 1,647,473

8,971,136 22,807,141

373,201,225 367,747,876

114,597,944 105,209,405

487,799,169 472,957,281

Kapital

Ukupna pasiva

Ukupna aktiva


namenjene trgovanju


finansijskim organizacijama, centralnoj banci i drugim

komitentima

Rezervisanja

Ostale obaveze

Ukupno obaveze


namenjena trgovanju i finansijska sredstva koja se

inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha


Krediti i potraživanja od banaka, drugih fin. organizacija i

komitenata


Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postojenja i oprema,

investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena

prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Ostala sredstva, tekuća i odložena poreska sredstva

Porez na dobit

Neto dobitak od odloženih poreskih sredstava i obaveza

Dobitak posle oporezivanja

BILANS STANJA


Banca Intesa Beograd

BILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu kamata

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak pre oporezivanja

3

u 000 dinara

2015 2014

1.98% 1.50%

8.45% 6.74%

5.21% 5.89%

1.07% 1.43%

20.72% 19.40%

162,060 156,350

3,010 3,025

Dobitak pre oporezivanja / Ukupan kapital

Banca Intesa Beograd

POKAZATELJI POSLOVANJA

Dobitak pre oporezivanja / Ukupna aktiva

Prihodi od kamata / Ukupna aktiva

Rashodi od kamata / Ukupna pasiva

Koeficijent adekvatnosti kapitala

Ukupna aktiva po zaposlenom

Broj zaposlenih

4

2. Pismo predsednika Upravnog odbora

Dame i gospodo, Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljam poslovne rezultate koje je Banca Intesa ostvarila u 2015. godini i koji su odraz naše čvrste usmerenosti ka klijentima, naše duboko ukorenjene kulture u vezi sa rizikom i disciplinovanog upravljanja troškovima, podržanih stabilnim pozicijama likvidnosti i kapitala. Ti preduslovi su nam omogućili da se uspešno nosimo sa zahtevnom poslovnom klimom u toku prethodne godine i da još jednom potvrdimo svoju vodeću poziciju na tržištu, uz neprestano stvaranje vrednosti za naše klijente, zaposlene, akcionare i širu zajednicu. Šire posmatrano, ekonomija Srbije je 2015. godine izašla iz recesije, uglavnom zahvaljujući odlučnim reformskim merama koje je sprovela Vlada, u kombinaciji sa povoljnijom situacijom na globalnom tržištu, uz projekciju rasta BDP-a od 0,8 procenata (za celu godinu). Vlada je preduzela odlučne napore u pravcu fiskalne konsolidacije koji su doneli dobre rezultate, uz konsolidovani budžetski deficit od 1,8 procenata BDP-a u prva tri kvartala 2015. godine, što je znatno ispod planiranih 5,3 procenta, kao i važne korake ka realizaciji strukturnih reformi, prevashodno usvajanjem ključnih sistemskih zakona. To je potvrđeno u okviru prethodne revizije stand-by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kao i kroz uspon zemlje na rang-listi Izveštaja Svetske banke o lakoći poslovanja (Doing Business). U isto vreme, poboljšana fiskalna i makroekonomska pozicija je omogućila da lokalna valuta ostane relativno stabilna u odnosu na evro i izgubi samo 0,5 procenta vrednosti na međugodišnjem nivou. I strane direktne investicije su porasle za 30 procenata na 1.2 milijarde evra u prva tri kvartala u odnosu na isti period 2014. godine, a stopa inflacije je ostala ispod donje granice cilja, tj. na nivou od 1,5 procenata, uglavnom zbog niske tražnje, niskih cena primarnih proizvoda i sporog rasta regulisanih cena. U uslovima niske inflacija Narodna banka Srbije je bila u mogućnosti da nastavi sa relaksacijom monetarne politike koja je započeta sredinom 2013. godine, u okviru koje je referentna stopa snižena na rekordno nizak nivo krajem 2015. godine. Samo u prethodnoj godini je Narodna banka u sedam navrata snižavala referentnu kamatnu stopu, sa 8 na 4,5 procenta, što je bankama omogućilo da produže sa snižavanjem kamatnih stopa na dinarske kredite, koje su pale za 4,4 procentna poena u poslovima sa stanovništvom i za 4,2 procentna poena u poslovima sa privredom u periodu od januara do novembra. To je, zajedno sa povoljnijim kamatnim stopama na kredite indeksirane u evrima zahvaljujući rekordno niskim nivoima stope EURIBOR, stvorilo uslove za oporavak kreditne aktivnosti. S obzirom na to da banke postepeno ublažavaju kreditne standarde i tražnja polako počinje da raste, ukupni krediti na nivou bankarskog tržišta su na kraju novembra 2015. dostigli 1,9 biliona dinara, što predstavlja porast od 3,1 procenta u odnosu na isti period 2014. godine, uglavnom zahvaljujući ekspanziji kredita odobrenih stanovništvu. S druge strane, ukupni depoziti u iznosu od 1,8 biliona dinara, koji su porasli za 6,5 procenta na međugodišnjem nivou, još jednom su potvrdili da klijenti, kako iz sektora stanovništva tako i iz sektora privrede, imaju poverenja u domaće bankarstvo. U isto veme, posebne dijagnostičke studije najvećih banaka u Srbiji koje su sprovedene u okviru aranžmana sa MMF-om potvdile su dobru kapitalizaciju domaćeg finansijskog sektora, gde pokazatelj adekvatnosti kapitala ni u jednoj od 14 analiziranih banaka nije ispod regulatognog praga od 12 procenata. U teškim ekonomskim uslovima, stopa problematičnih kredita je ostala na visokom nivou i iznosila 22 procenta na kraju trećeg kvartala, ali je u potpunosti pokrivena rezervisanjima. Pored toga, očekuje se da će u narednom periodu opasti udeo problematičnih kredita, s obzirom na usvojeni akcioni plan za Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, kao i unapređenja poreske politike.

6

3. Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora

Poštovani,

Poslujući na principima odgovornog korporativnog upravljanja utemeljenog na visokim

etičkim normama koji štite interese klijenata, zaposlenih, akcionara i društvene zajednice,

Banca Intesa deceniju rada na tržištu Srbije obeležava još jednom uspešnom poslovnom

godinom. Rezultati koje smo ostvarili u 2015. godini potvrđuju delotvornost strategije

usmerene ka potrebama klijenata, održivom rastu i operativnoj efikasnosti. Delujući na ovim

osnovama, i u uslovima vrlo zahtevnog poslovnog okruženja, uspeli smo da očuvamo

lidersku tržišnu poziciju, pružajući pritom punu podršku ekonomskom oporavku domaće

privrede i poboljšanju kvaliteta života građana.

Tokom 2015. godine, privreda Srbije izašla je iz zone recesije, a jačanje ekonomske

aktivnosti prevashodno je bilo rezultat rastuće spoljne tražnje kao posledice postepenog

oporavka evrozone, značajnijeg priliva investicija, kao i preduzetih reformskih aktivnosti

kojima je unapređen poslovni ambijent. Mere fiskalne konsolidacije Vlade Srbije, dovele su

do smanjenja fiskalnog deficita, dok je proces strukturnih reformi iniciran izmenom ključnih

zakona i restrukturiranjem javnih preduzeća. Stopa inflacij se kretala ispod donje granice

definisanog okvira, u najvećoj meri usled niskog doprinosa rasta regulisanih cena i pada

cena primarnih proizvoda. Pored cenovne stabilnosti, Narodna banka Srbije je

pravovremenim delovanjem na domaćem tržištu obezbedila stabilnost domaće valute,

potpomognutu povoljnijim trendom oporavka privrede i rasta izvoza.

Preovlađujući trendovi na domaćem i stranom tržištu, usmereli su aktivnosti Centralne

banke ka daljoj monetarnoj relaksaciji, tako da je referentna kamatna stopa na kraju godine

bila na rekordno niskom nivou. Posledično, pad referentnih kamatnih stopa, kreirao je

prostor za banke da nastave sa snižavanjem cena kredita kako bi uslovi zaduživanja za

građane i privredu bili što povoljniji, što je uz oporavak tražnje dovelo i do blagog rasta

kreditne aktivnosti na nivou bankarskog tržišta. Ostvaren je dalji rast depozitnog potencijala

sektora i pored činjenice da su pasivne kamatne stope dostigle istorijski minimum. Tokom

2015. godine, sprovedena su dijagnostička ispitivanja bankarskog sektora Srbije koja su

potvrdila visok stepen kapitalizovanosti i stabilnosti vodećih banaka, i pored još uvek

prisutnog problema visokog procenta učešća nenaplativih plasmana. Važan korak u pravcu

rešavanja statusa loših plasmana bilo je usvajanje nacionalne Strategije za rešavanje

problematičnih kredita, što će dati solidan okvir za buduće aktivnosti u ovom domenu.

Prilagođavajući se uslovima poslovanja i tržišnim kretanjima Banca Intesa je nastavila da

efikasno sprovodi opredeljenu poslovnu strategiju fokusirajući se na tri ključne oblasti –

zadovoljstvo klijenata, inovativnost i efikasnost poslovanja. Stavljen je akcenat na

unapređenje pozitivnog iskustva naših klijenata u radu sa bankom, razvoj novih proizvoda i

jačanje digitalnih kanala distribucije, uz stalni rad na poboljšanju poslovnih procesa. U delu

poslovanja sa stanovništvom ostvareni su izuzetni rezultati, posebno vezano za rast

gotovinskih kredita. Održali smo tržišno vođstvo i u segmentu odobrenih stambenih kredita,

lideri smo i kada je reč i broju izdatih platnih kartica i obimu izvršenih transakcija. Nastavili

smo da unapređujemo kvalitet svojih servisa za sve kategorije naših klijenata, tako da je

značajno povećanje obima poslovanja ostvareno kako sa pojedincima, tako i sa

registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i malim biznisom. Novouvedeni koncept unapred

odobrenih kredita u segmentu poslovanja sa malim i srednjim preduzećima i malim biznisom

doprineo je rastu portfolija i broja klijenata. Takođe, sa međunarodnim finansijskim

8

4. Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

Ekonomiju Srbije su u 2015. godini obeležili izlazak iz recesije, izuzetno niska inflacija koja se cele godine kretala ispod donje granice cilja i relativna stabilnost kursa dinara prema evru kao posledica poboljšane makroekonomske i fiskalne perspektive zemlje. Srbija je postigla izuzetan napredak u sferi makroekonomske stabilnosti, fiskalne konsolidacije i započela strukturne reforme izmenom nekih od ključnih zakona što je potvrđeno uspešnim završetkom tri revizije MMF-a. Međutim, u isto vreme, došlo je i do određenog kašnjenja, posebno u oblasti racionalizacije sektora opšte države, reforme sistema zarada kao i finalizacije procesa privatizacije javnih preduzeća. Svetska banka je prepoznala proces strukturnih reformi, tako što je svrstala Srbiju na 59. mesto liste Doing Business, koja je sačinjena prema kriterijumu lakoće poslovanja, a najznačajnije sprovedene reforme zabeležene su u oblastima izdavanja građevinskih dozvola i lakoće plaćanja poreza. Naredne godine se očekuje nastavak oporavka ekonomske aktivnosti a osnovni ciljevi ekonomske politike biće usmereni na nastavak sprovođenja fiskalne konsolidacije i održavanje makroekonomske stabilnosti uz zaustavljanje daljeg rasta javnog duga, jačanje stabilnosti finansijskog sektora rešavanjem pitanja problema nenaplativih kredita kao i na otklanjanje prepreka održivom privrednom rastu i podizanju konkurentnosti nastavkom sprovođenja strukturnih reformi. Makroekonomsko okruženje Ekonomska aktivnost Srbija je u drugom i trećem tromesečju 2015. godine zabeležila pozitivne stope rasta i izašla iz recesije dok se prema poslednjim projekcijama Narodne banke i MMF-a očekuje ukupni rast ekonomske aktivnosti od 0.8% u 2015. godini. Posmatrano sa proizvodne strane, fiskalno prilagođavanje se negativno odrazilo na aktivnost uslužnih sektora dok je negativan doprinos BDP-u dao i sektor poljoprivrede usled suše. S druge strane, industrijska proizvodnja, po osnovu pozitivnih rezultata preređivačke industrije i oporavka energetskog sektora, kao i građevinska aktivnost dali su pozitivan doprinos rastu ekonomske aktivnosti. Grafikon 1 - Doprinosi godišnjoj stopi rasta BDP-a, u %

9

U 2016. godini, Narodna banka Srbije očekuje rast BDP-a od 1.8% koji će biti vođen investicijama i izvozom, dok će potrošnja domaćinstva prvi put posle četiri godine takođe dati pozitivan doprinos. Posmatrano sa proizvodne strane, glavni pokretač rasta u 2016. godini biće industrijska proizvodnja ali i poljoprivreda, usled oporavka od suše. Inflacija Međugodišnja inflacija se od marta 2014. godine kretala ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4%±1,5%) i u decembru 2015. godine je iznosila 1,5%. Podbacivanje cilja je u najvećoj meri bilo posledica neuobičajeno niskog doprinosa rasta regulisanih cena i snažnog pada cena primarnih proizvoda. Prema projekciji Narodne banke Srbije, povratak inflacije u granice cilja očekuje se u drugoj polovini 2016. godine. Na rast međugodišnje inflacije uticaće rast cena primarnih proizvoda (nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda) dok se od sredine 2016. godine očekuje i rast neprehrambenih proizvoda i usluga. S druge strane, agregatna tražnja i niska inflacija u međunarodnom okruženju će nastaviti da deluju dezinflatorno. Narodna banka Srbije se „Memorandumom o ciljanim stopama inflacije do 2018. godine“ obavezala da cilja inflaciju od 4,0% sa odstupanjem od 1,5% do kraja 2018. godine. Grafikon 2 - Kretanje međugodišnje inflacije i referentne kamatne stope, u %

Izvor: NBS

Monetarna politika Niska inflacija tokom 2015. godine ostavljala je prostor za znatno monetarno ublažavanje, pa je tako Narodna Banka Srbije snizila referentnu kamatnu stopu za 350 baznih poena i ona je na kraju 2015. godine iznosila 4,5%, što je istorijski najniži nivo. U tekućem ciklusu ublažavanja monetarne politike, koji je započet maja 2013. godine, referenta kamatna stopa je smanjena za ukupno 725 baznih poena. Narodna Banka Srbije je pokrenula dodatno relaksiranje monetarne politike polovinom septembra 2015. godine kada je otpočelo smanjenje stope devizne obavezne rezerve za po jedan procentni poen u periodu septembar 2015-februar 2016. To znači da će od februara 2016. godine stope devizne obavezne rezerve na izvore ročnosti do dve godine iznositi 20%, a na izvore dužih ročnosti 13%. Stope dinarske obavezne rezerve su ostale nepromenjene (5% na izvore do dve godine i 0% na izvore dužih ročnosti). Navedene mere monetarne politike, smanjenje referentne kamatne stope i postepeno smanjenje stope obavezne rezerve bi trebalo da doprinesu daljem snižavanju kamatnih stopa na kredite i rastu kreditnog potencijala banaka, i time oporavku kreditne aktivnosti.

10

Karakter monetarne politike u 2016. godini zavisiće od eksternih rizika u vezi sa kretanjima na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu dok će nastavak fiskalne konsolidacije, podržane aranžmanom sa MMF-om, i sprovođenje strukturnih reformi povećati prostor za dalje potencijalno monetarno ublažavanje. Kurs dinara Dinar je u 2015. godine nominalno depresirao prema evru za 0,5% i prema dolaru za 10,6% dok je NBS intervenisala na deviznom tržištu prodajući 450 i kupujući 970 miliona evra kako bi sprečila velike dnevne oscilacije dinara. Relativna stabilnost kursa dinara prema evru bila je rezultat oporavka ekonomske aktivnosti, smanjenja deficita tekućeg računa, rasta izvoza i veće potražnje za domaćim hartijama od vrednosti usled povoljne percepcije rizika imajući u vidu sporazum sa MMF-om, restriktivnu fiskalnu politiku i bolju spoljnu poziciju zemlje. S druge strane, depresijacija dinara u poslednja tri meseca bila je posledica iščekivanja FED-ove odluke kao i sezonskih faktora (korporativnih transakcija i povećane tražnje za devizama u energetskom sektoru). Grafikon 3 - Kretanje kursa dinara

11

Grafikon 4 - Mesečne promene kursa, u %

Izvor: NBS

Deficit tekućeg računa i spoljni dug Trend smanjenja deficita tekućeg računa i značajno popravljanje spoljnje neravnoteže nastavljeno je i tokom 2015. godine. Na poboljšanje platnobilansne pozicije zemlje uticali su veći priliv doznaka, pozitivni efekti fiskalne konsolidacije kao i veoma niske cene nafte i oporavak eksterne tražnje koji su povoljno delovali na spoljnotrgovinsku razmenu. Prema projekcijama Narodne banke Srbije, deficit tekućeg računa će na kraju 2015. godine iznositi oko 4,6% BDP-a, što predstavlja njegovo osetno smanjenje u odnosu na 2014. godinu kada je iznosio 6% BDP-a. Deficit tekućeg računa će u potpunosti biti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, što smanjuje potrebu za eksternim finansiranjem. Oporavak eksterne tražnje kao i nastavak sprovođenja strukturnih reformi doprineće daljem poboljšanju tekućeg bilansa i naredne godine. Grafikon 5 - Deficit tekućeg računa (u % BDP-a)

Izvor: NBS

12

Spoljni dug Srbije je na kraju septembra 2015. godine iznosio 26,3 milijarde evra ili 80,3% BDP-a što je na dozvoljenoj granici visoke zaduženosti koja je propisana od strane Svetske Banke (80% BDP-a). Povećanje spoljnog duga za 516 miliona evra od početka godine posledica je jačanja dolara u odnosu na evro kao i povlačenja sredstava početkom godine za obnovu štete nastale usled poplava. I pored povećanja spoljnog duga, indikator eksterne solventnosti (racio spoljnog duga prema izvozu robe i usluga) blago je poboljšan tako što je smanjen sa 178,5% u 2014. godini na 171,4% u trećem kvartalu 2015. godine usled većeg rasta izvoza od rasta spoljnog duga. Kod indikatora eksterne likvidnosti zabeleženo je poboljšanje u učešću otplate duga u izvozu robe i usluga smanjenjem sa 32,7% u 2014. godini na 24,5% u trećem kvartalu 2015. godine. Prema Fiskalnoj strategiji, ukupan spoljni dug Srbije bi od kraja 2017. godine trebalo da beleži silazni trend najvećim delom zbog stabilizacije i smanjenja javnog spoljnog duga. Grafikon 6 - Spoljni dug

Izvor: NBS

Strane direktne investicije U prvih devet meseci 2015. godine ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 1,2 milijardi evra što je za oko 30% više nego u istom periodu prethodne godine dok je na nivou godine projektovan priliv od 1,7 milijardi evra. Sektorski gledano, priliv stranih direktnih investicija je dobro diversifikovan unutar prerađivačke industrije što je u skladu sa trendom koji je prisutan poslednjih godina a odnosi se na rast udela stranih direktnih investicija u razmenjive sektore, što će na srednji rok doprineti daljem rastu izvoza i poboljšanju održivosti eksterne pozicije zemlje. Prema projekciji Narodne banke Srbije, očekivani nivo stranih direktnih investicija u 2016. godini biće na sličnom nivou kao u 2015. godini i biće podržan daljim napretkom u evro-integracijama, poboljšanom percepcijom rizika od strane investitora i nastavkom fiskalne konsolidacije i ubrzanjem sprovođenja strukturnih reformi.

13

Grafikon 7 - Strane direktne investicije (u milionima evra)

Izvor: NBS

Spoljna trgovina Pad cene nafte i blag ekonomski oporavak glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije povoljno su uticali na spoljnotrgovinsku razmenu i smanjenje deficita tokom 2015. godine. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2015. godini iznosila je 28,42 milijardi evra, odnosno 6,6% više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz robe imao je vrednost od 12,03 milijardi evra (+7,8%) dok je uvoz bio na nivou od 16,39 milijardi evra (+5,8%) što je rezultiralo ukupnim trgovinskim deficitom od 4,36 milijardi evra (-0,6%). Drumska vozila su i u 2015. godini bila najznačajniji izvozni proizvod, uprkos padu izvoza od 8,2%, sa učešćem u ukupnom izvozu od 11,7%. Kompanija Fijat ostala je najveći izvoznik iz Srbije sa ukupnom vrednošću izvezenih proizvoda od 1,18 milijardi evra dok je ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iznosila oko 3,5 milijardi evra. Takođe, ponovno pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo je uticalo na povećanje izvoza dok su pozitivan doprinos nastavili da pružaju i i izvoz hemijskih i farmaceutskih proizvoda i proizvoda od gume i plastike. U isto vreme, rast investicija uzrokovao je i povećan uvoz tokom godine, pre svega kapitalne opreme, s obzirom da je Srbija uvozno zavisna ekonomija. Oko dve trećine spoljne trgovine Srbije bilo je usmereno ka zemljama Evropske unije pa je tako izvoz u ove zemlje iznosio 65,7% ukupnog izvoza Srbije dok je uvoz iz ovih zemalja iznosio 62,4% ukupnog uvoza. Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (1,95 miljarde evra), Nemačka (1,50 milijarde evra) i Bosna i Hercegovina (1,06 miliona evra) dok su u uvozu bili Nemačka (2,03 miljardi evra), Italija (1,73 milijardi evra) i Ruska Federacija (1,57milijarde evra).

14

Grafikon 8 - Spoljnotrgovinska razmena Grafikon 9 - Spoljnotrgovinska razmena

(u milionima evra) sa glavnim partnerima (u milionima evra)

Izvor: Republički zavod za statistiku

Fiskalna politika U 2015. godini je nastavljeno sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije a značajnu podršku poboljšanju javnih finansija pružilo je i sklapanje trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om koji je dodatno ojačao kredibilitet politike koju sprovodi Vlada u domenu javnih finansija i obezbedio povoljniji status i percepciju investitora na međunarodnom finansijskom tržištu. Fiskalna prilagođavanja na rashodnoj strani budžeta obuhvatala su smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, smanjenje finansijske pomoći preduzećima u vlasništvu države kroz smanjenje subvencija i strožu kontrolu izdavanja novih garancija kao i racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru i reorganizaciju velikih privrednih sistema u vlasništvu države. Na prihodnoj strani, nastavljena borba protiv sive ekonomije dala je vidne rezultate naročito u domenu naplate poreza na dohodak i doprinosa, kontroli prometa akciznih proizvoda i prometa uopšte. Konsolidovani deficit je u periodu januar-septembar 2015. godine iznosio 1,8% BDP-a što je bilo znatno ispod kriterijuma dogovorenog sa MMF-om od 5,3% BDP-a. Imajući u vidu povoljne trendove, učešće konsolidovanog fiskalnog deficita u BDP-u biće za oko 2,5 procentna poena niže u odnosu na 2014. godinu i iznosiće oko 4% na kraju 2015. godine.

15

Grafikon 10 - Konsolidovani budžetski deficit (u % BDP-a)

Izvor: NBS

Trend rasta javnog duga nastavljen je i u 2015. godini pa je na kraju godine iznosio 24,81 milijardi evra ili 75,5% BDP-a, što je daleko iznad zakonski propisanog limita od 45% BDP-a i Mastriškog limita od 60% BDP-a. Javni dug je u odnosu na prethodnu godinu porastao za 2,05 milijardi evra dok je racio javni dug/BDP zabeležio rast od 4,5 procentnih poena čemu je u najvećoj meri doprinela snažna depresijacija dinara prema američkom dolaru, dok ostatak rasta duga predstavlja posledicu zaduživanja države radi finansiranja deficita. Nivo zaduženosti Republike Srbije je izrazito osetljiv na promene deviznih kurseva zbog loše valutne strukture javnog duga s obzirom da je oko 78% denominovano u stranoj valuti pri čemu dolarske obaveze čine čak 33%. Fiskalna strategija predviđa kretanje javnog duga u periodu do 2018. godine ispod 80% BDP-a sa jasnom tendencijom smanjenja nakon 2016. godine. Međutim, nepovoljna valutna struktura će i u narednom periodu predstavljati najveći rizik za kretanje javnog duga Srbije. Grafikon 11 - Javni dug (u % BDP-a)

Izvor: Uprava za javni dug

16

Kada je reč o očekivanjima za 2016. godinu, nastavak oporavka ekonomske aktivnosti biće podržan daljim rastom investicija i oporavkom eksterne tražnje. Predviđen je nastavak fiskalne konsolidacije i sprovođenja strukturnih reformi a glavni izazovi biće dalje smanjenje fiskalnog deficita, racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru i okončanje statusa preduzeća u restrukturiranju. Takođe, Srbija je krajem 2015. godine otvorila prva pregovaračka poglavlja sa EU što će doneti novu dinamiku i ubrzati proces evropskih integracija zemlje u narednim godinama. Bankarski sektor Bankarski sektor Srbije je u 2015. godine brojao 30 banaka, od čega su 23 banke bile u većinskom vlasništvu stranih lica, čineći oko tri četvrtine ukupne bilansne sume, dok je 7 banaka u vlasništvu domaćih lica, uglavnom u većinskom vlasništvu države. Bilansna suma bankarskog sektora premašila je nivo od 3,4 biliona dinara (28 milijardi evra), beležeći nominalni rast od 3,7% u odnosu na prošlu godinu. Kreditna aktivnost se oporavila tokom godine, što je dovelo do povećanja ukupnih plasmana za 3,1%, dostignuvši nivo od 1,9 biliona dinara (16,0 milijardi evra). Glavni nosioci ovog povećanja su i dalje krediti stanovništva, koji su ostvarili rast od 4,8%, dok je i sektor privrede zabeležio rast od 2,0%, uprkos postepenom dospeću subvencionisanih kredita koji su plasirani u toku 2014. godine. Zahvaljujući ublažavanju monetarne politike usled niskih inflatornih pritisaka, Narodna banka Srbije je putem smanjenja referentne kamatne stope i relaksacijom stopa obavezne rezerve uspešno uticala na rast plasmana. Posledično, oporavak kreditne aktivnosti u segmentu privrede je zabeležen sredinom godine, a nastavljen je i u narednim mesecima. Povećanje zaduženja je pre svega bilo primetno u sektorima energetike i poljoprivrede, uglavnom se odnoseći na kredite za obrtna sredstva. Međutim, pozitivan signal predstavlja povećanje učešća investicionih kredita u novoodobrenim kreditima, što se povoljno odrazilo i na produženje ročnosti kreditnog portfolija. Pokazalo se da je subvencionisani program imao kratkoročni efekat na dinarizaciju privrede Srbije, te je njegovim prestankom značajno smanjeno učešće novoodobrenih dinarskih kredita. Dodatni razlog za takav trend se ogleda i u relativno stabilnom deviznom kursu i značajno niskom nivou kamatnih stopa na evroindeksirane kredite usled pada Euribor-a, ali i smanjenja stopa obavezne devizne rezerve. Uprkos postojećem riziku vezanom za naplatu potraživanja i aktivaciju kolaterala, banke su u toku 2015. godine u određenoj meri radile na ublažavanju kreditnih standarda privredi, pre svega usled visoke konkurencije i nižih troškova izvora. Sa druge strane, rast tražnje je dominantno proizišao iz potrebe za restruktuiranjem dugova i finansiranjem obrtnih sredstava, što je trend koji se može očekivati i u narednom periodu. Krediti stanovništva su ostvarili relativno stabilan rast tokom cele godine. Kao i u prethodnom periodu, primetna je povećana tražnja za gotovinskim kreditima, usled potrebe za finansiranjem postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima. Za razliku od privrede, fizička lica se već duže vreme pretežno zadužuju u dinarima, dok se plasmani indeksirani u stranoj valuti pre svega odnose na stambene kredite. U 2015. je primetno ublažavanje kreditnih standarda kod nekih banaka, kako za dinarske, tako i za devizne kredite, dok je prisutno i smanjenje kamatnih marži i pratećih troškova, prevashodno kao posledica pojačane konkurencije. Očekuje se da će tražnja i dalje biti najveća za gotovinskim i kreditima za refinansiranje, dok je moguć i blagi oporavak tražnje za stambenim kreditima, što je trend primetan i u drugoj polovini 2015. godine.

17

Prilikom plasiranja sredstava, banke su se pretežno oslanjale na domaće izvore finansiranja, pre svega na dinarske i devizne depozite stanovništva i privrede. Ukupni depoziti banaka su tako i u prethodnoj godini nastavili sa rastom, dostignuvši nivo od približno 1,8 biliona dinara (14,8 milijardi evra), što predstavlja povećanje od 6,5%. Iako je sektor stanovništva ostvario stabilan rast od 3,5%, depoziti privrede su bili glavni nosioci ukupnog povećanja sa nominalnim rastom od 12,4%. Iako su kamatne stope na devizne depozite na istorijsko niskom nivou, a devizni kurs veoma stabilan u toku 2015. godine, fizička lica se i dalje uglavnom opredeljuju da drže svoja sredstva u stranoj valuti. Jedan od faktora koji negativno utiče na kreditnu aktivnost je i dalje relativno visok nivo nenaplativih plasmana (22,0% na kraju trećeg kvartala 2015. godine), koji se u velikoj meri odnosi na sektor privrede. Kako bi doprinela rešenju ovog veoma ograničavajućeg faktora za bankarski sektor Srbije, Vlada Republike Srbije je u drugoj polovini godine usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, što je pored Akcionog plana Vlade koji definiše aktivnosti svih državnih institucija, rezultiralo i Akcionim planom Narodne banke Srbije za sprovođenje pomenute Strategije. Ključne aktivnosti se odnose na unapređenja u oblasti supervizije banaka i primene međunarodnih računovodstvenih standarda, izveštavanje banaka, kao i na podršku adekvatnoj proceni vrednosti kolaterala. Uprkos relativno visokom učešću NPL u ukupnim kreditima, stabilnost bankarskog sektora Srbije nije ugrožena, što pokazuje i veoma visok nivo adekvatnosti kapitala koji na nivou sektora iznosi 21,2% (9,2 p.p. više u odnosu na zakonski propisan minimum). U sklopu aranžmana iz predostrožnosti zaključenim sa Međunarodnim monetarnim fondom, sprovedena su i posebna dijagnostička ispitivanja kojima je obuhvaćeno 14 banaka za koje je utvrđeno da imaju sistemski značaj na finansijski sektor Srbije, a čija ukupna bilansna suma čini 88% ukupne aktive bankarskog tržišta. Ni za jednu banku nije utvrđen pokazatelj adekvatnosti kapitala ispod 12%, čime je još jednom potvrđena visoka kapitalizovanost i solventnost bankarskog sektora Srbije. Banca Intesa je u 2015. godini potvrdila svoju lidersku poziciju sa najvećim tržišnim učešćem u ukupnoj aktivi (16,0%), plasmanima (15,6%) i depozitima klijenata (17,0%), na kraju trećeg kvartala. Takođe, Banka drži prvo mesto u poslovima sa platnim karticama i platnom prometu, sa bazom od približno 1,7 miliona klijenata. Banka svoje poslovanje ostvaruje preko rasprostranjene mreže koja se sastoji od 170 ekspozitura, uz podršku najveće mreže bankomata i POS terminala na tržištu.

18

5. Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

Banca Intesa teži da učvrsti lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije, pružajući održiva rešenja i aktivnu podršku procesu oporavka lokalne ekonomije. Za svoj strateški cilj, Banka je opredelila jačanje svoje tržišne pozicije kroz selektivni rast proizvoda namenjenim klijentima više platežne sposobnosti (tzv. ’upper mass’ i ’affluent’ segmenti) u kategoriji poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, dok će u segmentu poslovanja sa privredom, veći fokus biti stavljen na izvozno orijentisana preduzeća. Istovremeno, Banka će se težiti unapređenju kvaliteta kreditnog portfolija sa ciljem minimiziranja cene rizika, kao i na poboljšanje IT sistema kako bi se podržao planirani rast poslovnih aktivnosti. Strateške inciijative u okviru kojih se planira dostizanje strateških ciljeva, grupisane su u tri glavne oblasti: I Rast prihoda putem realizacije neiskorišćenog potencijala Jedan od najvažnijih ciljeva Banke ogleda se u povećanju obima poslovanja sa klijentima niskog rizika kako u segmentu fizičkih lica i malog biznisa, tako i u pogledu privrednih klijenata. U oblasti poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom, banka planira korišćenje potencijala za kreditiranje ’upper mass’ segmenta i poboljšati pozicioniranje na tržišnoj niši ’affluent’ klijenata, unapređujući standard poslovanja personalizovanog poslovnog modela. U okviru poslovanja sa privredom, najveći fokus će biti usmeren na poslovanje sa klijentima niže rizičnosti uz postepeno smanjivanje obima poslovanja sa velikim i državnim kompanijama nižeg kreditnog rejtinga. Takođe, Banka namerava da ostvari planiran rast putem aktivne podrške stranim direktnim investicijama, povećanjem unakrsne prodaje klijentima, kao i poboljšanjem cenovne efikasnosti. Plan predviđa i ubrzan prelazak sa tradicionalnog modela ekspoziture kao glavnog prodajnog kanala ka integrisanom pristupu direktnim kanalima, koji ima za cilj efikasnije obavljanje poslovnih aktivnosti i bolje razumevanje potreba klijenata. Razvoj većeg broja kanala će biti promovisan kroz unapređenje internet sajta, veće učešće društvenih medija i integraciju sa CRM sistemom. II Održanje visoke troškovne efikasnosti kroz kontinuirano upravljanje troškovima Banka planira da i u narednom periodu nastavi sa snažnom posvećenošću održivoj efikasnosti, uzimajući u potpunosti u obzir neophodnost stalne kontrole troškova i produktivnosti. Glavna područja unapređenja troškova obuhvataju optimizaciju mreže Banke, unapređenje efikasnosti kroz racionalizaciju poslovnih procesa i smanjenje radno intenzivnih aktivnosti. Banka planira korišćenje jeftinijih kanala distribucije i komunikacije, kako bi aktivno pratila savremene tehnologije i nove bankarske operacije. Takođe, Banka planira dalju stabilizaciju IT platforme, kao i razvoj integrisane IT infrastrukture sa mogućnostima brzog obračuna i obrade, sa ciljem unapređenja opšteg kapaciteta Banke kao odgovor na brzo i dinamično tržišno okruženje. III Dinamično upravljanje plasmanima i rizicima Jedan od glavnih ciljeva Banke ostaje kontinuirano jačanje aktivnosti na polju upravljanja rizicima, sa težnjom ograničavanja cene rizika, kreiranja i unapređenja procedura i alatki za upravljanje potraživanjima u docnji, kao i održavanja rezervi na stabilnom nivou. Banka će standardizovati celokupan proces odobravanja kreditnih proizvoda i automatizovati funkcije kreditne analize unapređujući prediktivne i deskriptivne tehnike praćenja rizika i operacija ranog upozorenja koje pravovremeno ukazuju na eventualni pad kvaliteta kreditnog portfolija.

19

20

Napredni pristup za praćenje kvaliteta plasmana ima za cilj da dovede do potpune implementacije AIRB modela koji će omogućiti analitičko odlučivanje i kreirati osnove za uvođenje Basel III standarda. Banka će nastaviti da primenjuje i integriše u svoje svakodnevno poslovanje limite definisane okvirom izloženosti rizicima (’Risk Appetite Framework’), usklađenim sa Matičnom bankom. Pored toga, u predstojećem periodu Banka će nastaviti da efikasno upravlja likvidnošću, istovremeno zadržavajući stabilnu bazu depozita i adekvatnu rezervu likvidnosti sa nižom cenom, uz postepeno smanjenje depozita velikih klijenata i dodatno korišćenje pristupačnog finansiranja od strane supranacionalnih organizacija. U narednom periodu, Banka će težiti da maksimizira prinos na rizičnu aktivu i efikasno upravlja adekvatnošću kapitala usmeravajući poslovanje ka poboljšanju prinosa na rizik u skladu sa Basel III standardom.

21

6. Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

Iako je 2015. godinu nezadovoljavajući nivo primarne tražnje prouzrokovanim rastom troškova života i neizvesnošću na domaćem tržištu rada, Banca Intesa je uspela da unapredi svoje poslovanje u radu sa stanovništvom. Segment klijenata fizičkih lica 2015. godinu je obeležilo primetno smanjenje cena izvora finansiranja. Značajan pad referentnih stopa, kao i evidentan pad kapaciteta zaduženja stanovništva, prouzrokovali su intenzivnu konkurentsku aktivnost na bankarskom tržištu Srbije, a koja se najviše očitovala na tržištu gotovinskih i kredita za refinansiranje gotovinskih kredita, prvenstveno kroz značajno sniženje cena i produženje rokova odobravanja ove vrste plasmana. Nastojeći da sa svojim klijentima i dalje gradi odnos baziran na uzajamnom poverenju i transparentnosti, Banca Intesa je ostala verna konceptu transparentne ponude u pogledu svih cenovnih i necenovnih aspekata, ali i zaštite svojih klijenata kroz preuzimanje kamatnog rizika. Naime, Banca Intesa je i u 2015. godini zadržala koncept ponude gotovinskih kredita sa fiksnom kamatnom stopom u izazovnom tržišnom okruženju u kojoj je konkurencija nudila atraktivne uslove kreditiranja sa varijabilnom kamatnom stopom. Rekordni plasmani u 2015. godini ojačali su lidersku poziciju Banke, potvrdivši da su klijenti u Banca Intesa prepoznali pravog partnera za realizaciju svojih finansijskih ciljeva. Ukupni plasmani stanovništvu u 2015. godini ostvarili su rast od 7,4%, pri čemu je ukupan iznos novoodobrenih plasmana stanovništvu premašio 200 miliona evra. Adekvatnim odgovorom na dinamično poslovno okruženje, kao i kroz kontinuiranu težnju da svojim klijentima pruži najkvalitetniju uslugu, Banca Intesa je ostvarila međugodišnji rast produkcije gotovinskih kredita od 37%, sa ukupnim plasmanima koji su premašili 150 miliona evra.

Zahvaljujući dobrim rezultatima koncepta unapred odobrenih kredita u prethodnom periodu, ista praksa je nastavljena i tokom 2015. godine. Naime, klijentima sa urednom kreditnom istorijom i adekvatnom kreditnom sposobnošću stavljeni su na raspolaganje unapred odobreni gotovinski krediti sa definisanim rokom otplate i iznosom. I pored pada primarne tražnje za stambenim kreditima, prouzrokovane stagnacijom građevinske industrije sa jedne, i padom životnog standarda sa druge strane, Banca Intesa se i u 2015. godini dokazala kao lider u oblasti stambenog kreditiranja na srpskom bankarskom tržištu sa 49 miliona evra plasmana i uvećanjem tržišnog učešća sa 15,4% na 25% na međugodišnjem nivou. Imajući u vidu lidersku poziciju u oblasti stambenog kreditiranja stanovništva, kao i rasprostranjenu mrežu ekspozitura i snažan potencijal u klijentskoj bazi, Banca Intesa je u 2015. godini dobila značajnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj kroz izuzetno povoljna sredstva namenjena finansiranju kupovine stambenih objekata stanovništva, što je dalje omogućilo dodatno značajno sniženje kamatnih stopa na ovu vrstu plasmana.

22

Grafikon 12 - Krediti stanovništva (u milionima dinara)

Grafikon 13 – Tržišno učešće Banke u kreditima stanovništva

Kao posledica trenda snižavanja troškova finansiranja i u toku 2015. godine nastavljen je pad kamatnih stopa na depozite fizičkih lica. I pored toga, zahvaljujući dugogodišnjem poverenju klijenata, depoziti stanovništva su u 2015. godini uvećani za 8,2% u odnosu na prethodnu godinu. Rast depozita stanovništva ostvaren je po stopi višoj od tržišne uz istovremeno povećanje tržišnog učešća Banke sa 16,6% u decembru 2014. na 17,4% u decembru 2015. godine. Grafikon 14 - Depoziti stanovništva (u milionima dinara)

23

Grafikon 15 – Tržišno učešće Banke u depozitima stanovništva

Dugogodišnjim pristupom unapređenja standarda poslovanja personalizovanog poslovnog modela Magnifica i rastom klijentske baze ovog segmenta za 6% na međugodišnjem nivou, Banca Intesa je potvrdila lidersku poziciju na polju privatnog bankarstva za visokoplatežne klijente. Daljem unapređenju kvaliteta usluge ka ovoj kategoriji klijenata značajno je doprinelo unapređenje investicione ponude, i to proizvoda osiguranja, uvođenjem premijum proizvoda zdravstvenog osiguranja, osiguranja sa investicionom komponentom, kao i brokerskih usluga i pružanja saveta prilikom investiranja u državne hartije od vrednosti. Segment malog biznisa i poljoprivrede Nakon dužeg perioda ekonomske krize koji je uzrokovao pad kreditnog zaduženja segmenta preduzetnika/malih preduzeća, tržište je u drugoj polovini godine pokazalo znake oporavka. Uprkos novim izazovima poslovanja usled povećane konkurencije, neki od najvažnijih ciljeva Banke bili su zadržavanje ključne pozicije lidera, povećanje kreditne aktivnosti mikro segmenta kao i broja kreditnih klijenata. U delu segmenta malog biznisa, Banca Intesa je značajno pojačala svoju ulogu, pre svega kroz inoviranje kreditne ponude i unapredjenje poslovnih procesa, ostvarujući učešće od skoro 18% u broju korisnika kratkoročnih i dugoročnih kredita datim preduzetnicima i malom biznisu. Banka takođe učestvuje u finansiranju približno 20% ukupne klijentske baze ovog segmenta. Ukupan broj aktivnih klijenata predstavlja trećinu ukupnog tržišta za oba segmenta (mali biznis i registrovana poljoprivredna gazdinstva). Drugu polovinu godine obeležio je i značajniji pad prosečnih kamatnih stopa uslovljenih pre svega regulatornim razlozima i uticaju tržišne konkurencije. Unapredjenje procesa i ponude, kao i blagi oporavak tražnje, rezultirali su povećanjem realizacije u drugoj polovini godine za 40% u odnosu na prvu polovinu. U segmentu plasmana registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, Banca Intesa je od početka godine dostigla rast od 5% uz i dalje konstantan rast broja klijenata, pre svega fokusirajući se na male indivudualne proizvodjače i ostvarujući veliki broj kreditnih zahteva (preko 8 hiljada). Takođe, Banka je aktivno učestvovala u programu državnog subvencionisanja kreditiranja ovog segmenta. Odsustvo Programa subvencionisanih kredita Vlade Republike Srbije za pravna lica, u 2015. godini je nadomešteno inoviranjem kreditne ponude Banca Intesa kroz specijalne ponude namenjene kako postojećim, tako i novim klijentima Banke.

24

Dodatno olakšan pristup finansiranju privrede je postignut uvođenjem unapred odobrenih iznosa kredita za sve klijente segmenta malog biznisa što podrazumeva preduzetnike, pravna lica kao i registrovana poljoprivredna gazdinstva. S obzirom na to da je ovakav koncept naišao na izuzetno dobar odjek od strane klijenata, plan je da se sa njima kontinuirano nastavi i u narednom periodu. Napredak je postignut i u delu unapređenja poslovnih procesa čime je ostvaren najveći uticaj na skraćenje vremena obrade zahteva za kreditne proizvode. Početak godine je obeležilo i uspešno implementiranje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga za segment Preduzetnika i RPG, kao i drugi deo implementacije novog Zakona o platnim uslugama. Tokom 2015. nastavljena je uspešna i aktivna saradnja sa istaknutim međunarodnim i državnim institucijama, kao što su:

Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW) – potpisan je ugovor za kreditnu liniju čime je omogućen pristup kreditima za finansiranje projekata u ruralnim predelima Republike Srbije što podrazumeva kompletnu teritoriju osim grada Beograda i Novog Sada. Predviđeno je finansiranje svih vrsta investicionih projekata kao i obrtnih sredstava. Takođe, potpisan je i ugovor za kreditnu liniju koja je predviđena za namenu finansiranja obrtnih sredstava u ratarskoj poljoprivrednoj proizvodnji sa osiguranjem useva kao dodatnim benefitom, koja je obezbeđena putem saradnje sa osiguravajućom kućom Generali, što predstavlja potpunu novinu na našem tržištu

European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) – u drugoj polovini godine potpisan je ugovor sa EBRD-om čime je omogućen pristup kreditima za finansiranje obrtnih sredstava i investicija koji su namenjeni isključivo ženama u biznisu odnosno preduzetničkim radnjama u vlasništvu žena kao i pravnim licima ukoliko je žena jedan od članova višeg rukovodstva

Garancijski fond Vojvodine – kroz nastavak projekta finansiranja žena preduzetnica i omogućavanja pristupa dugoročnim kreditima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i opreme za poljoprivrednike sa teritorije Vojvodine

Ministarstvo poljoprivrede – program subvencionisanih kredita

Lokalne samouprave i korporativni klijenti – realizovani su plasmani po osnovu subvencionisanja kamate i zajedničkog učešća u finansiranju kroz programe saradnje sa lokalnim samoupravama i opštinama, a koji podrazumevaju kreditiranje za nabavku obrtnih i osnovnih sredstava po povoljnijim uslovima

Pored komercijalnih dostignuća, Banca Intesa je tokom 2015. godine imala zapažene rezultate i kroz sledeće akcije:

Izbor Intesa Farmer godine – najbolji farmeri su imali prilike da posete svetsku izložbu EXPO u Milanu

Učestvovanje na Sajmu poljoprivrede

Program edukativnih seminara za žene preduzetnice u saradnji sa EBRD i Frankfurtskom školom menadžmenta

Dodatnu potvrdu uspešnosti poslovanja u segmentu malog biznisa, predstavlja kontinuirani rast depozitnog portfolija od 22,7% u poređenju sa prethodnom godinom, kao i unapredjenje ponude i rezultata u delu ostalih usluga (pre svega u pogledu ponude tekućih računa za preduzetnike i poljoprivrednike)

25

Poslovanje sa platnim karticama Banca Intesa je i tokom prethodne godine zadržala lidersku poziciju kada je reč o broju izdatih platnih kartica, kao i broju i obimu izvršenih transakcija, što potvrđuje činjenica da je u 2015. godini Banka izdala milionitu debitnu karticu. Pored značajnog sniženja kamatnih stopa na plasmane po osnovu platnih kartica, 2015. godinu karakteriše značajno unapređenje tehničke podrške u delu prihvatanja platnih kartica čime su obezbeđene nove funkcionalnosti u procesiranju platnih kartica i na taj način stvoreni preduslovi za pružanje još kvalitetnijeg servisa u poslovima prihvatanja platnih kartica. Prateći najsavremenije tehnološke trendove u procesima plaćanja, lansirana je jedinstvena Wave2Pay usluga beskontaktnog plaćanja putem mobilnog telefona zasnovana na HCE (Host Card Emulation) tehnologiji, kao trenutno najsavremenijoj platnoj tehnologiji na globalnom tržištu, a koja korisnicima omogućava brzo, efikasno i sigurno plaćanje približavanjem mobilnog uređaja beskontaktnom čitaču na prodajnom mestu. U cilju standardizacije i povećanja kvaliteta usluga na samim prodajnim mestima, značajno je optimizovana i unificirana mreža prihvatnih terminala za platne kartice. Takođe, u sklopu implementacije nove tehnologije, uložen je značajan napor u dodatne obuke trgovaca na prodajnim mestima. Broj transakcija obavljen platnim karticama Banca Intesa je i u 2015. godini bio u konstantnom porastu, beležeći rast od 9,5% za transakcije obavljene u zemlji i rast od 19% za transakcije obavljene u inostranstvu, gde su uključene i transakcije putem interneta. Posmatrajući obim poslova sa POS terminalima, broj transakcija povećan je za 1,8%, dok je obim prometa povećan za 5,8% u odnosu na prethodnu godinu. Takođe je ostvaren rast učešća prodaje na rate u ukupnom prometu: broj transakcija povećan je za blizu 10%, dok je u odnosu na prethodnu godinu obim prometa povećan za 12,3%. I tokom 2015. godine sprovedeno je niz aktivnosti usmerenih na zajednički nastup banke i renomiranih trgovaca koji su obezbedili značajne popuste i pogodnosti za korisnike Banca Intesa platnih kartica. Ovakve aktivnosti su rezultirale znatnim povećanjem prometa kreditnih kartica Banca Intesa i to kod izabranih partnera od 30% do čak više i od 100% povećanja prometa, a posmatrano u odnosu na isti period u 2014. godini. Promet BIB kreditnih kartica na BIB prodajnim mestima u zemlji je ukupno porastao za 5,3% u odnosu na 2014. godinu. Direktni kanali i e-servisi Kontinuirana fokusiranost ka savremenim i inovativnim tehnologijama i kanalima prodaje rezultirala je snažnim trendom migracije klijenata iz ekspozitura na elektronske kanale poslovanja (Internet i Mobilno bankarstvo, ATM i E-banking terminale), posredstvom kojih je ostvareno oko 1,65 miliona transakcija više nego u prethodnoj godini. Danas se 65% ukupnih plaćanja u Banca Intesa obavi elektronskim putem, u poređenju sa 20% u prethodnoj godini, dok je ukupan iznos transakcija obavljenih elektronskim putem uvećan za 76%. Mobilno bankarstvo i dalje beleži najsnažniji rast, te se broj transakcija putem ovog kanala u 2015. uvećao za 191% na međugodišnjem nivou. Poslovna mreža I u 2015. godini Banka je nastavila da osluškuje potrebe klijenata i saglasno njima unapredila izgled ekspozitura, kao i organizaciju rada poslovne mreže.

26

27

Na kraju 2015. godine, poslovnu mrežu Banke je činilo 170 ekpozitura i osam specijalizovanih centara/kancelarija za stambene kredite Intesa casa u 99 mesta širom Srbije. U cilju podizanja kvaliteta usluga i zadovoljstva klijenata u januaru je otvorena još jednu ekpozituru u Beogradu, dok je tokom 2015. unapređen izgled 16 ekpozitura u 10 gradova. Sistem za upravljanje redovima (tzv. „Queue Management System“ ili „QMS“) proširen je na dodatne 33 ekspoziture. Na ovaj način omogućeno je bolje sagledavanje potreba klijenata i unapređenje organizacije rada u 48% ekspozitura koje uslužuju gotovo 63% aktivnih klijenata. Kako bi povećala prepoznatljivost Banka je uvela nove uniforme koje su ispratile savremene korporativne trendove oblačenja i želje naših klijenata i zaposlenih. Novi dizajn uniformi koja prati trendove i duh Banca Intesa je rezultat konkursa za mlade srpske dizajnere koji je organizovan krajem 2014. godine U nastojanju da na najbolji način odgovori na rastuće potrebe klijenata, Banca Intesa je i u 2015. godini nastavila da unapređuje svoju poslovnu mrežu kako kroz alokacije i renoviranje ekspozitura tako i putem poboljšane organizacije rada i usklađenog radnog vremena. Ovakav pristup, upotpunjen inovativnom ponudom i stručnošću zaposlenih omogućio je da Banca Intesa ostane prepoznatljiva po usluzi najvišeg standarda. Uz produženje radnog vremena ekspozitura i van glavnog grada, kontinuirana modernizacija opreme omogućila je povećanje produktivnosti zaposlenih, posebno u sklopu transakcionih usluga, čime je dodatno smanjeno prosečno vreme čekanja. I tokom 2015. godine klijentima velikih ekspozitura je bio omogućen besplatan pristup internetu, kao i dnevna štampa.

28

7. Poslovanje sa privredom

Najavljivana kao godina reformi u kojoj je nakon višegodišnje stagnacije trebalo uspostaviti temelje za privredni rast, 2015-tu godinu obeležio je nizak ekonomski rast, deficit državnog budžeta, rast javnog duga i visoka stopa nezaposlenosti. Sa druge strane pozitivna dešavanja ogledaju se u činjenici da je zabeležena stabilna inflacija, započeto je restrukturiranje preduzeća u državnom vlasništvu i stvoreni su uslovi za relativnu stabilnost deviznog tržišta. Takođe povećane su i investicije i izvozna aktivnost, a smanjen je spoljnotrgovinski robni deficit. Banca Intesa je u 2015. godini akcenat stavila na poboljšanje kvaliteta portfolija, unapređenje odnosa sa klijentima, visok kvalitet usluga i efikasnost procesa, kao i mogućnost usklađivanja postojećih i kreiranja novih proizvoda u skladu sa potrebama tržišta. Segment poslovanja sa privredom u 2015. godini je bio uspešan, uprkos padu ukupne poslovne i kreditne aktivnosti na tržištu što je uglavnom rezultat uspešnih prodajnih kampanja, povećanja unakrsne prodaje, ponude atraktivnih proizvoda i optimizacije procesa koji su prilagodjeni poslovnim potrebama klijenata. Uzimajući u obzir kretanja na tržištu i smanjenu kreditnu sposobnost privrede smanjio se potencijal za rast kredita, tako da je posebna pažnja posvećena unapređenju nekreditnih proizvoda i usluga. S obzirom da je u kontinuiranom fokusu Banke klijent i zadovoljenje njegovih potreba, u tom cilju unapredjena je i organizaciona struktura Divizije za poslovanje sa privredom. Osnovano je Odeljenje za medjunarodne privredne subjekte čime je nastavljena i poboljšana uspešna poslovna saradnja sa velikim multinacionalnim kompanijama i stranim investitorima. Takođe osnovano je i Odeljenje za CRM i podršku poslovnoj mreži privrede kao podrška prodajnim segmentima, kao i Tim za transakciono bankarstvo koji pruža podršku klijentima u neprodajnim aktivnostima. Grafikon 16 – Krediti privrede (u milionima dinara)

29

Grafikon 17 – Tržišno učešće Banke u kreditima privrede

U segmentu depozita uprkos padu pasivnih kamatnih stopa nije došlo do smanjenja volumena depozita, što je potvrda da klijenti ipak ispred cene stavljaju sigurnost, kvalitet saradnje i mogućnost korišćenja ostalih bankarskih proizvoda i usluga kod svoje poslovne banke. Grafikon 18 – Depoziti privrede (u milionima dinara)

Grafikon 19 – Tržišno učešće Banke u depozitima privrede

16.8

%

16.1

%

15

.8%

15.4

%

15.9

%

15.5

%

2013 2014 Q1 2015 Q2 2015 Q3 2015 Q4 2015

30

KfW kreditna linija za javni sektor Banka je nastavila sa tradicijom pružanja aktivne podrške i kreditiranja javnih preduzeća i lokalnih samouprava iz sredstava KfW kreditne linije u cilju realizacije infrastrukturnih i drugih investicionih projekata. Od početka saradnje sa ovom finansijskom institucijom Banka je odobrila više od 88 miliona evra kredita namenjenih za više od 370 projekata za finansiranje kapitalnih investicija lokalnih samouprava kojima se unapređuje kvalitet života lokalnog stanovništva. KfW kreditna linija za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine za javni sektor U skladu sa opredeljenjem da kontinuirano doprinosi lokalnoj zajednici, Banka je potpisala Ugovor o kreditu sa KfW institucijom kojim se obezbeđuje 10 miliona evra za finansiranje klijenata javnog sektora i to za projekte poboljšanja energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Krediti se odobravaju na rok do 9 godina uz grace period do 3 godine i po fiksnoj kamatnoj stopi. Specifičnost kreditne linije je da ova linija omogućava potencijalni grant EU u iznosu do 20% iznosa kredita ukoliko projekat dokaže uštedu energije odnosno poboljšanje uslova zaštite životne sredine. Koristeći mogućnost da i projekti iz ove oblasti finansirani u 2012. godini učestvuju u ovom programu, Banka je prijavila ukupno 11 projekata, za 7 lokalnih samouprava i 4 javna preduzeća, čijom verifikacijom bi se obezbedilo približno 580 hiljada evra bespovratnih sredstava za klijente. Iz ove kreditne linije je do sada plasirano nešto više od 6 miliona eura. EBRD kreditna linija za energetsku efikasnost Banca Intesa i Evropska banka za obnovu i razvoj su potpisale ugovor o korišćenju kreditne linije za energetsku efikasnost u iznosu od 10 miliona evra, čiji korisnici mogu biti privatna preduzeća bez obzira na veličinu kao i lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća. Sredstva kreditne linije namenjena su finansiranju ulaganja u osnovna sredstva koja dovode do uštede energije od minimalno 20% sa maksimalnim rokom otplate od 5 godina i maksimalnim iznosom kredita od 2 miliona evra za privatna preduzeća i 2,5 miliona evra za klijente iz javnog sektora. Specifičnost ove kreditne linije su bespovratna sredstva u visini od 5-15% iznosa kredita koja krajnji korisnik dobija nakon realizacije investicije. Iz ove kreditne linije je do sada plasirano nešto više od 6,5 miliona eura.

TRANSAKCIONO BANKARSTVO U 2015-oj unapređeni su poslovi i aktivnosti iz oblasti transakcionog bankarstva, tako da je pored već standardne podrške prodaji u delu garancijskih i dokumentarnih poslova, dodatna pažnja usmerena na povećanje kvaliteta neprodajnih usluga namenjenih klijentima u okviru Divizije za poslovanje sa privredom. Imajući u vidu da se u 2016. godini očekuje povećanje konkurencije u oblasti pružanja platnih usluga, jedan od osnovnih zadataka Tima za transakcione poslove je kontinuirano unapredjenje i poboljšanje ovih usluga u cilju očuvanja liderskog položaja na tržištu. Dokumentarni i garancijski proizvodi doprineli su širenju i razvoju međunarodne trgovine i kao takvi predstavljaju proizvode od vitalnog značaja za globalnu ekonomiju. Ovi proizvodi sa jedne strane doprinose ublažavanju rizika, poboljšanju likvidnosti i omogućavaju malim i srednjim preduzećima lakši pristup finansijskim sredstvima. Sa druge strane, ovi proizvodi bankama pružaju više sigurnosti i manje rizika, što sve zajedno može doprineti razvoju kvalitetnije tržišne ekonomije i bržem privrednom razvoju.

31

Kao lider na domaćem tržištu, Banca Intesa je kontinuirano angažovana na polju inovativnog razvoja i unapređenju svoje ponude, kako bi klijentima obezbedila najsavremenije proizvode i usluge. Tendencije koje su primetne u pogledu načina plaćanja, kao posledica smanjenih finansijskih mogućnosti privrede, je da se sve veći broj uvoznika odlučuje za alternativne i jeftinije instrumenate plaćanja (npr. open account) čime se preuzima veći rizik, a rezultira u manjem korišćenju dokumentarnih i garancijskih proizvoda. Primetno je i veće prisustvo zahteva za konsalting uslugama oko komercijanih pitanja, odnosno pružanja kompletnih usluga koje se odnose na poslovanje klijenata sa njihovim inopartnerima. U ovom pogledu, Banca Intesa je u 2015. godini bila posvećena edukaciji klijenata i promociji svih prednosti koje korišćenje ovih proizvoda može da ima za njihovo poslovanje što će biti nastavljeno i u narednom periodu. S druge strane, u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga, Banka nastavlja i sa kontinuiranim usavršavanjem zaposlenih kako bi u svakom trenutku bila spremna da odgovori na zahteve tržišta. Grafikon 20 – Garancije i ostale preuzete obaveze (u milionima dinara)

STRUKTURNO FINANSIRANJE U 2015. godini Banca Intesa je nastavila da pruža podršku razvoju različitih projekata sa fokusom na finansiranju izgradnje rezidencijalnih objekata. Osim finansiranja izgradnje rezidencijalnih i komercijalnih nepokretnosti, namenjenih prodaji, odnosno izdavanju, posebnu pažnju je Banka posvećivala projektima u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Pored projektnog finansiranja, tokom 2015. godine Banka je aktivno učestvovala i u specijalnim aranžmanima između banaka, sindiciranom kreditiranju, kao i tzv. club deal programima, što će se nastaviti i u narednom periodu.

FAKTORING Na obim aktivnosti po osnovu faktoring transakcija u 2015. godini značajan uticaj imala je ukupna privredna aktivnost, kao i implementacija Zakona o rokovima plaćanja, tako da je u toku godine otkupljeno blizu 10 milijardi potraživanja, a iznos prometa ostao je na prošlogodišnjem nivou. Zbog zakonom definisanih kraćih rokova naplate po fakturama, ubrzan je ciklus obrta po otkupljenim fakturama što je rezultiralo porastom prihoda od faktoring naknada.

32

U 2015. ostvaren je rast prometa po osnovu poslova diskotnovanja rata po platnim karticama BIB u odnosu na prethodnu godinu u iznosu od 11%. Kao i prethodnih godina, Banka posebnu pažnju pridaje usavršavanju svojih zaposlenih, kao i edukaciji klijenata, u cilju podizanja svesti o karakteristikama i svim prednostima koje faktoring proizvodi nude. Grafikon 21 – Faktoring

33

8. Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

Banca Intesa je i u 2015. godini zadržala lidersku poziciju u segmentu poslova kupoprodaje deviza sa klijentima, sa tržišnim učešćem od 14,8%. Osim ponude standardnih proizvoda, nastavljeno je promovisanje i edukacija kljenata u oblasti savremenih proizvoda kojima se klijentima olakšava upravljanje finansijskim rizicima u poslovanju, a pre svega deviznim rizikom. U saradnji sa Divizijom za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom razvijen je novi proizvod EUR-NET kurs koji se primenjuje u transakcijama kupoprodaje deviza putem e-bankinga i aplikacije Intesa Mobi. EUR-NET kurs je najpovoljniji tržišni kurs koji u realnom vremenu prati dešavanja na medjubankarskom deviznom tržištu. Tabela 1 – Kupoprodaja deviza (u milionima evra)

Grafikon 22 – Učešće klijenata stanovništva i privrede u kupoprodaji deviza

I tokom 2015. godine, Banca Intesa je kontinuirano učestvovala u primarnim i sekundarnim aukcijama obveznica Republike Srbije, aktivno podržavajući razvoj ovog ključnog segmenta tržišta kapitala i fiskalne politike države. U uslovima pada kamatnih stopa na devizne depozite u celom bankarskom sektoru, uočen je pojačan interes domaće javnosti za ulaganjem u hartije od vrednosti, kao alternative depozitnim poslovima. U tom smislu, Banca Intesa je proaktivno pristupila informisanju klijenata o mogućnostima investiranja u državne obveznice i stavila na raspolaganje svoje brokerske i kastodi usluge svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima. Kao rezultat promocije ovih usluga, klijenti stanovništva su nastavili sa aktivnim investiranjem u dužničke HoV Republike Srbije, zabeleživši pozitivan trend i u 2015. godini. U drugoj polovini 2015. godine izvršena je promena vlasničke strukture kroz prodaju učešća International Financial Cooperation (IFC) u iznosu od 7% Grupi Intesa Sanpaolo, te na poslednji dan 2015. godine strukturu vlasništva Banca Intesa čini 100% Intesa Sanpaolo, i to Intesa Sanpaolo Holding International S.A. 84,79% i Intesa Sanpaolo SPA 15,21%.

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Privreda 2,769 4,217 3,066 3,058 2,772 2,915

Stanovništvo 298 355 299 242 229 226

Druge banke 1,584 2,659 2,789 1,510 899 1,313

NBS 218 10 117 73 157 94

7.21%

92.79%

Ukupnostanovništvo

Ukupnokorporativni klijenti

34

Portfolio hartija od vrednosti je diversifikovan i osim učešća dužničkih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu u Republici Srbiji, portfolio čine i obveznice sa medjunarodnog tržišta, kao što su italijanske obveznice u evrima i Serbian Eurobond 2017 u dolarima. Banca Intesa je u 2015. godini bila vodeća banka u pogledu ponude finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću (valutni swap ugovori), pre svega namenjenih investicionim investitorima u obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima koji žele da potpuno ili delimično eliminišu devizni rizik. U odnosu na 2014. godinu, Banka je povećala obim zaključenih valutnih swap ugovora za 120,7 %, čime je potvrdila da je u ovim poslovima daleko ispred ostalih domaćih banaka.

35

9. Društveno odgovorno poslovanje

Integrišući koncept korporativne društvene odgovornosti u svoju dugoročnu poslovnu strategiju, Banca Intesa je i tokom 2015. godine nastavila da sa posebnom pažnjom prati i odgovara na potrebe svih zainteresovanih strana – svojih zaposlenih, klijenata, akcionara i čitave društvene zajednice, težeći istovremeno da umanji negativan uticaj na životnu sredinu. Društveno odgovorno delovanje Banke i protekle godine bilo je primarno usmereno u pravcu pružanja podrške zajednici kroz dalje jačanje kulture korporativnog volonterstva i nastavak izdvajanja direktne finansijske pomoći, uz stalni akcenat na finansijsku inkluziju specifičnih društvenih i privrednih grupa, povećanje zadovoljstva klijenata, kao i kreiranje stimulativnog radnog okruženja za zaposlene. Pored toga, nastavljen je i rad na daljem unapređenju upravljačkog modela Banke na planu održivosti. Usvojena je Procedura za upravljanje procesom izrade godišnjeg izveštaja o održivosti u skladu sa globalnom metodologijom Global Reporting Initiative (GRI) koju Banka primenjuje već tri godine i započet rad na izradi nove donatorske strategije. Potvrdu ispravnosti ovako sveobuhvatnog pristupa korporativnoj odgovornosti donele su Banca Intesa i brojne nagrade i priznanja na ovom planu koja su joj ukazana tokom 2015. Godine. DRUŠTVENA ZAJEDNICA Korporativno volonterstvo Prepoznajući volontiranje kao važan izraz svoje korporativne odgovornosti i težnje da pokrene pozitivne društvene promene, Banca Intesa je tokom protekle godine nastavila da inkorporira nove aktivnosti u program korporativnog volonterstva Intesa od srca. U program je tako uključena velika akcija podrške gerontološkim centrima u svim Regionalnim centrima Banke – Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Gotovo 100 volontera doniralo je svoju energiju, dobro raspoloženje i više od 400 sati slobodnog vremena kako bi pomogli da se poboljšaju uslovi života za oko 1.500 osoba smeštenih u centrima za stare u ova četiri grada. U okviru programa Intesa od srca sedmu godinu zaredom organizovan je i najobimniji volonterski projekat Banke, Zapakuj poklon, izmami osmeh, u sklopu kojeg su zaposleni Banca Intesa pripremili novogodišnje paketiće za decu sa smetnjama u razvoju i bez roditeljskog staranja. Više od 800 novogodišnjih paketića sa igračkama, slatkišima, priborom za školu i ličnu higijenu zaposleni su odneli mališanima u 10 škola i vrtića u 5 gradova i u projekat uložili skoro 3.000 volonterskih sati tokom radnog vremena. Kao i ranijih godina, zaposleni Banca Intesa su i 2015. godine, peti put zaredom, bili deo velike volonterske akcije Naš Beograd u okviru koje su učestvovali u uređenju Gerontološkog centra Bežanijska kosa koji ima blizu 600 korisnika, što ga čini najvećim u zemlji i jednim od najvećih u Evropi. Pored toga, Banka je ohrabrivala zaposlene i da se kao individualni volonteri uključe u društvene incijative. Zaposleni Banca Intesa tako su tokom 2015. godine učestvovali u nekoliko seminara i radionica na temu upravljanja finansijama i unapređenja poslovanja namenjenih ženama u biznisu, a u okviru tradicionalnog projekta Bankarski službenik, koji ima za cilj edukaciju učenika i profesora u srednjim školama u kojima postoji ovaj obrazovni profil, održali i predavanje u Ekonomskoj školi iz Čačka na temu finansijska analiza.

36

Značaj volonterskog doprinosa Banca Intesa u 2015. godini potvrđuju i nagrade koje je Banka dobila u ovoj sferi korporativne društvene odgovornosti. Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv proglasili su program korporativnog volonterstva Intesa od srca najboljim u Srbiji u protekloj godini, dok je Udruženje ekonomskih propagandista istom programu dodelilo priznanje u kategoriji najboljih društveno-odgovornih kampanja u Srbiji realizovanih u profitnom sektoru 2015. godine. Korporativna filantropija Tokom protekle godine, Banca Intesa je nastojala da aktivno doprinese rešavanju aktuelnih društvenih pitanja i kroz pružanje direktne finansijske pomoći, što joj je donelo i priznanje Planeta Biznis ekonomskih časopisa Ekonometar i Magazin Biznis za banku koja je uložila najviše sredstava u razvoj društva i lokalne zajednice. Konstantno prateći potrebe zajednice u kojoj posluje, Banka je u 2015. godine za filantropske svrhe opredelila preko 10,3 miliona dinara pomoći koje je usmerila za promociju umetnosti i kulture, kao i podršku realizacije projekata iz oblasti sporta, obrazovanja i zdravstva. Među brojnim projektima finansijske podrške izdvajaju se obnova zgrade Dečjeg pozorišta Boško Buha, kao i rekonstrukcija dečjeg vrtića Bubamara iz Novog Sada namenjenog romskoj deci i mališanima iz porodica teškog materijalnog stanja koja je započeta krajem godine u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Pored toga, Banka je izdvojila i značajna sredstva za opremanje više obrazovnih institucija i predškolskih ustanova savremenim nastavnim učilima i pomogla Opštu bolnicu Studenica iz Kraljeva, kao i Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu iz Priboja kako bi podigla nivo i dostupnost zdravstvenih usluga na lokalnom nivou. Zalaganje Banca Intesa u oblasti korporativne filantropije prepoznale su i relevantne institucije, o čemu svedoči i nagrada za doprinos lokalnoj zajednici koju joj je dodelilo neprofitno i nevladino udruženje Mojа Srbijа, u sаrаdnji sа Privrednom komorom Beogrаdа i uz podršku Grаdа Beogrаdа. AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA Upravljanje zadovoljstvom klijenata Posmatrano iz ugla zadovoljstva klijenata, 2015. godina se može okarakterisati kao godina stabilnosti. Dobri odnosi i saradnja sa klijentima koji su ostvareni u prethodnim godinama, negovani su i tokom ove godine. Kao i prethodnih godina, visoko postavljeni ciljevi na otklanjanju uzroka nezadovoljstva klijenata uz stalne inovacije, slušanjem glasa klijenata u vidu sugestija i molbi, doprineli su daljem jačanju zajedničke saradnje. Briga o klijentima i postupanje po svakom pojedinačnom zahtevu ili obraćanju doprinelo je održanju zavidnog nivoa lojalnosti klijenata. U skladu sa trendom ubrzanog tehnološkog razvoja, Banka se skoncentrisala na unapređenje svojih alata za elektronsko bankarstvo, sa ciljem da omogući svojim klijentima još jednostavniju i dostupniju uslugu. Prateći ovaj trend, Odeljenje za upravljanje zadovoljstvom klijenata je, koristeći napredne i inovativne alate neuromarketing metodologije, sprovelo istraživanje zadovoljstva klijenata servisima elektronskog bankarstva poredeći Intesa Online i Intesa Mobi sa aplikacijama konkurenata. Koristeći pomenutu tehnologiju, koja veoma brzo osvaja interesovanje najvećih svetskih kompanija i nalazi prostor za primenu u raznim sferama poslovanja, Banca Intesa želela je da, uporedjujući mišljenja klijenata o različitim platformama za e-bankarstvo, ustanovi u kojoj meri su iste jednostavne za korišćenje, ali i da definiše pravac za dalja unapređenja. Rezultati koji su, izmedju ostalog, merili i emocije, pokazali su izražen osećaj smirenosti klijenata prilikom

37

korišćenja aplikacija za e-bankarstvo. Korišćene neuromarketing metode, su, između ostalog, merile napor (eng. cognitive load) koji je potrebno da klijenti ulože prilikom korišćenja funkcionalnosti sadržanih u aplikacijama. Tako, manji „cognitive load“ označava brže i lakše razumevanje i korišćenje opcija funkcionalnosti same aplikacije. Ovi uporedni rezultati pokazuju srednji nivo napora u slučaju Intesa Online aplikacije u odnosu na konkurente. Sa druge strane, Intesa Mobi se pokazala kao najlakša aplikacija za korišćenje u poredjenju sa aplikacijama konkurenata. Grafikon 23 - Online banking

Grafikon 24 - Mobile banking

Kao i do sada, stavljajući klijenta u prvi plan, Banka se posvetila dodatnom unapređenju zadovoljstva klijenata koji koriste usluge Banke kroz mrežu ekspozitura. U tom smislu, u nekoliko ekspozitura su postavljeni tablet uređaji koji su svakodnevno tokom godinu dana prikupljali mišljenje klijenata o raznim iskustvima koje su imali u ekspozituri. Koristeći ovaj alat, blizu šezdeset hiljada klijenata je podelilo svoje iskustvo u realnom vremenu tokom samog boravka u ekspozituri, i ukazalo na dalje pravce razvoja. Rezultati jasno pokazuju da su uloženi napori prepoznati od strane klijenata uzimajući u obzir da je 85% ispitanika izjavilo da je veoma ili uglavnom zadovoljno uslugom u ekspozituri.

38

Grafikon 25 - Sveukupno iskustvo

Grafikon 26 - Proizvodi i usluge

Grafikon 27 – Odnos zaposlenih prema klijentima

39

Razvoj proizvoda i usluga Fokus razvojnih aktivnosti Banke u 2015. godini bio je usmeren na usklađivanju poslovanja Banke sa novim finansijskim zakonima. Procesi, proizvodi i usluge Banke prilagođeni su novim zakonima, izvršene su izmene prateće dokumentacije i odgovarajućih aplikativnih rešenja. Prošla godina donela je i detaljnu analizu alternativa za unapređenje osnovnih bankarskih aplikacija u Banci, a u cilju dugoročnog obezbeđenja informacione infrastrukture koja će podržati brži razvoj novih proizvoda kao odgovor na tržišne promene i zadržavanje liderske pozicije Banke. U cilju povećanja efikasnosti poslovnih procesa Banke, nastavljeno je sa unapređivanjem operativnih poslova sa platnim karticama. Urađena je sveobuhvatna automatizacija procesa izdavanja kreditnih kartica. Započeta je implementacija unapređenog modela automatizacije odobravanja kredita fizičkim licima. Takođe, završena je centralizacija procesa nabavke uz harmonizaciju jedinstvenog procesa nabavke na nivou Grupe. Prateći globalni trend povećanja upotrebe elektronskog bankarstva i mobilnih uređaja, nastavljen je razvoj novih funkcionalnosti u oblasti digitalnih kanala i komunikacija u okviru novih verzija Intesa Online i Intesa MOBI aplikacija. Nove aplikacije su donele unapređen korisnički interfejs, integraciju sa CRM rešenjem kao i sigurniji način autentifikacije klijenata prilikom plaćanja. Takođe, važno je istaknuti da su u prethodnoj godini značajno unapređeni kreditni procesi, što je dovelo do skraćenja vremena od podnošenja kreditnog zahteva do isplate, dok je unapređena i kreditna ponuda i snižene kamatne stope na veliki broj proizvoda, kako u segmentu stanovništva, tako i privrede. Značajno angažovanje u prethodnoj godini je bilo na unapređivanju sistema ranog upozorenja za korporativne klijente i klijente malog biznisa sa visokom kreditnom izloženošću uz proaktivni pristup za smanjenje rizika izloženosti. Podrška poljoprivredi U želji da promoviše značaj poljoprivrede kao značajne komparativne prednosti Srbije i jednog od važnih izvora njenog dugoročnog ekonomskog rasta, Banca Intesa je 2015. godine organizovala treći ciklus konkursa Intesa Farmer, godišnjeg izbora za najbolje poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Najbolje proizvođače u kategorijama povrtarstvo, ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo Banka je nagradila posetom svetskoj izložbi EXPO Milano 2015 posvećenu inovacijama i održivoj proizvodnji hrane, kao i vaučerima u vrednosti od 100.000 dinara za kupovinu stočne hrane i repromaterijala. Poseta svetskoj izložbi bila je prilika za srpske poljoprivrednike da se upoznaju sa najnaprednijim svetskim tehnologijama i održivim praksama u proizvodnji hrane i tako unaprede poslovanje sopstvenih gazdinstava. Finansijska inkluzija Finansijska inkluzija je važna strateška odrednica društveno odgovornog delovanja Banca Intesa, zbog čega Banka kontinuirano razvija proizvode namenjene specifičnim segmentima društva i privrede. Tokom 2015. godine potpisan je sporazum sa EBRD o pokretanju programa podrške ženskom preduzetništvu pod nazivom Žene u biznisu u sklopu kojeg Banca Intesa iz kreditne linije ove finansijske institucije odobrava povoljne kredite za finansiranje investicija i obrtnih sredstava malim i srednjim preduzećima kojima upravljaju žene. Projekat je uključio i

40

seminare za preduzetnice na kojima su predstavnici Banca Intesa i EBRD, ugledni predavači i stručnjaci u oblasti finansija i bankarstva predočili učesnicama kako da unaprede vođenje sopstvenih finansija, ali i kako da obezbede adekvatnu podršku banaka za dalji razvoj poslovanja. Svesna značaja ženskog preduzetništva za dalji rast domaće ekonomije, Banca Intesa je nastavila i sa programom kreditne podrške za nezaposlene žene i žene preduzetnice na teritoriji Vojvodine u vidu pozajmica za kupovinu opreme i kredita za finansiranje pokretanja biznisa. Kroz Senior Cash kredite Banka je nastavila da pomaže finansijsko osnaživanje najstarije populacije i njeno integrisanje u društvene tokove, dok su građanima na raspolaganju bili i Intermezzo keš krediti, specifični po mogućnosti pauziranja otplate rate, i povoljne pozajmice za refinansiranje finansijskih obaveza, obe sa osiguranjem u slučaju gubitka posla i invaliditeta, kao i Intesa Vita krediti za finansiranje zdravstvenih usluga. U segmentu kartičarstva, studentima su bile namenjene platne kartice Intesa Visa Electron Easy Travel Card (ETC) i Maestro ISIC sa besplatnim otvaranjem i održavanjem računa, a nastavljeno je i sa izdavanjem Visa Classic Paralympic kartice, prve dobrotvorne platne kartice u zemlji koju je je Banca Intesa predstavila 2008. godine u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije u cilju uspostavljanja nezavisnog i jakog mehanizma za dugoročnu podršku sportistima sa invaliditetom. U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da pruža podršku privrednom razvoju, Banca Intesa je i 2015. godine nastavila da daje doprinos jačanju ekonomske aktivnosti kroz povoljne kredite namenjene različitim segmentima privrede. Tako su malim preduzećima bili dostupni subvencionisani krediti za finansiranje likvidnosti i obrtnog kapitala, a poljoprivrednicima pozajmice sa subvencionisanom kamatnom stopom za ulaganja u stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Poljoprivrednicima su na raspolaganju i povoljni krediti za investicije u kupovinu opreme, poljoprivredne mehanizacije i obradivog zemljišta u saradnji Banca Intesa sa Garancijskim fondom pokrajine Vojvodine, kao i sredstva iz EFSE kreditne linije za finansiranje nabavke nove opreme i mehanizacije za poljoprivredu, kao i ukrupnjavanja poseda za individualne poljoprivredne proizvođače. Mala i srednja preduzeća u Niškom, Pčinjskom, Topličkom and Pirotskom regionu mogla su dobiti kredite za finansiranje investicionih projekata i obrtnih sredstava iz iz LEDIB (Local Economic Development in the Balkans) programa, dok je sa nemačkom KfW razvojnom bankom krajem godine potpisan ugovor o tri kreditne linije čija će sredstva Banca Intesa plasirati u vidu povoljnih kredita za mikro, mala i srednja preduzeća, registrovana poljoprivredna gazdinstva i lokalne samouprave za finansiranje investicionih projekata i obrtnih sredstava. Uticaj na životnu sredinu Banca Intesa ulaže kontinuirane napore u pravcu optimizacije korišćenja resursa i unapređenja sistema upravljanja otpadom kako bi umanjila svoj uticaj na životnu sredinu. Kao rezultat toga, preko 150 tona papirnog otpada predato je na reciklažu. Tokom 2015. godine nastavljena je i primena automatskog mehanizma za daljinsko gašenje računara na kraju radnog dana, koja je donela uštedu od 31,6 % odnosno 224,106.48 Kwh električne energije, kao i inicijativa za smanjenje potrošnje papira u vidu konsolidacije printing sistema, koji obuhvata dvostranu štampu u svim poslovnim procesima. O čvrstom opredeljenju Banke da doprinese očuvanju životne sredine govori i njen razvijeni portfolio finanasijskih proizvoda namenjenih unapređenju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Za ove namene Banca Intesa u saradnji sa EBRD i KfW odobrava dugoročne kredite malim i srednjim preduzećima i javnom sektoru, dok se iz kreditne linije The Green for Growth Fund SouthEast Europe plasiraju zajmovi za domaćinstva, klijente u

41

segmentu malog biznisa i poljoprivredne proizvođače. Pored toga, prošle godine potpisan je i novi sporazum sa Garancijskim fondom Vojvodine koji registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, preduzetnicima, kao i mikro, malim i srednjim preduzećima stavlja na raspolaganje dugoročne kredite za poboljšanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije. Radna sredina Biti lider na tržištu zahteva spremnost za stalnim unapređenjem i promenom. U želji da saznamo na koji način međusobno sarađujemo, kako pristupamo poslu i šta bismo mogli da promenimo kako bismo postali bolji, početkom oktobra 2015. godine, pokrenut je projekat istraživanja korporativne kulture u Banci. Odlučili smo da istražimo sopstveni identitet, da utvrdimo naše jake, ali i slabe strane, i na taj način spoznamo prostor i mogućnosti za novi razvoj i afirmaciju prepoznatih vrednosti. Rezultati merenja ukazaće nam na pravac kojem ćemo težiti u svakodnevnom radu, kako bismo unapredili svoje poslovanje i dalji organizacioni razvoj u narednim godinama. Brojne aktivnosti osmišljene i realizovane tokom 2015. godine, sa ciljem daljeg profesionalnog i ličnog razvoja ljudi, nastale su kao rezultat osluškivanja potreba naših zaposlenih. Banca Intesa tim čine posvećeni, stručni i obrazovani ljudi koji svojim znanjem, iskustvom i idejama unapređuju poslovanje Banke. U svakodnevnom obavljanju naših poslovnih aktivnosti poštujemo marljivost, lojalnost, posvećenost, orijentaciju na rezultat i ostvarenje ciljeva, ali smo pre svega fokusirani na ljude i brigu o zaposlenima. Odlučili smo se za transparentnost, te su svim kolegama zagarantovane jednake mogućnosti, primenom kriterijuma objektivnosti i transparentnosti u proceni i nagrađivanju. Zaposleni u Poslovnoj mreži uključeni su u incentive sistem, deo global performance sistema, putem kojeg im se na kvartalnom nivou dodeljuju ciljevi. Banka prati ostvarenja svojih zaposlenih, uvažava zasluge, te na taj način jača motivaciju i nagrađuje postizanje dobrih rezultata. I 2015. godina bila je u znaku nadogradnje i širenja znanja naših zaposlenih. Projekat „Mreža znanja“ započet 2014. godine, uključio je i pokrenuo najbolje ljude kako iz Poslovne mreže tako i iz Centrale, kroz tri ciklusa koje je pohađalo preko 160 kolega. Izvedeno je blizu 2400 trening dana u učionici, kao i oko 3.200 dana mentorskog rada. Učenje putem e-learninga je intenzivirano putem 26 različitih e-learning programa koje je prošlo blizu 20.000 zaposlenih. Prosečno je svaki zaposleni proveo više od 7 dana na edukaciji. Fokus na razvoj prvih ljudi ekspozitura, uz učešće segment menadžera, ogledao se u regionalnim komunikacionim radionicama kroz koje su prošli svi direktori ekspozitura. Započeta su dva edukativna projekta za kolege iz Mreže za poslovanje sa privredom pod nazivom „InCorporated“ kao i niz treninga za kolege iz Sektora za upravljanjem kreditiranjem pod imenom „Credit Risk Management Akademija“. Razvijen je i Program za nove kolege u Poslovnoj mreži koji se ogleda u aktivnoj komunikaciji sa mentorima, podršku kroz priručnike i sastanke sa novozaposlenima. Ove godine su prvi put novopostavljeni direktori ekspozitura prošli kroz program edukacije „Novi BIB BM – veštine, znanja i motivacija“. Kao članica velike Intesa Sanpaolo grupacije, Banka je i tokom 2015. godine podsticala internacionalni razvoj karijere, sticanje novih profesionalnih znanja, kroz razmenu iskustva sa kolegama iz ISP grupe, kao i sa kolegama iz drugih banaka članica naše Grupe.

42

Projekti za decu zaposlenih Banca Intesa je 2015. godine, jedanesti put zaredom, omogućila deci svojih zaposlenih da provedu dvonedeljno letovanje u Toskani, u malom mestu Folonika. Ovo je ujedno bila i prilika da deca iz Srbije upoznaju svoje vršnjake iz Italije i Egipta, provedu vreme u druženju sa njima i izgrađuju samostalnost. U avgustu ovaj deo Italije posetilo je 56 dece zaposlenih u Banci. Kroz saradnju sa Fondacijom za internacionalnu obrazovnu razmenu, Intercultura, Banca Intesa je i u 2015. godini podržala program jednogodišnjeg školovanja u inostranstvu. Program je namenjen učenicima srednjih škola, uzrasta od 15 do 18 godina, koji se lako prilagođavaju promenama, radoznali su i otvoreno prihvataju kulturološke i druge različitosti. Dvoje dece zaposlenih u Banci su prethodnu školsku godinu završili u Italiji, iskoristivši priliku da nauče italijanski jezik, žive u drugačijem kulturnom okruženju i steknu nova i značajna iskustva. Obrazovna, starosna i polna struktura Zaposleni u Banca Intesa čine kombinaciju entuzijazma i energije novopridošlih i mladih kolega sa jedne strane, ali i za iskustva i stabilnosti u radu starijih kolega. U pitanju je kombinacija koja garantuje poslovni uspeh. Tabela 2 – Obrazovni nivo zaposlenih

Grafikon 28 – Polna struktura

Stepen stručne

spreme

do 30

godina

30-40

godina

40-50

godina

50-60

godina

preko 60

godinaUKUPNO

I - - - 1 - 1

II - - - 1 - 1

III 1 16 12 5 - 34

IV 49 278 245 221 11 804

V - 2 3 1 - 6

VI 68 363 139 75 3 648

VII/1 206 873 285 127 7 1498

VII/2 - 6 8 2 - 16

VIII - - 1 1 - 2

Ukupno 324 1538 693 434 21 3010

Decembar 2015

43

44

10. Sistem upravljanja rizicima

Banca Intesa identifikuje, procenjuje, prati i kontroliše rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije, kao i međunarodnim standardima i najboljom bankarskom praksom (Basel 3, IFRS, regulativa EU). U navedenom smislu Upravni odbor Banke je svojim aktima uspostavio adekvatan sistem upravljanja rizicima i sistem internih kontrola u Banci, koji uključuje i nadzor nad tim sistemom od strane nadležnih organa Banke – Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Odbora za kvalitet aktive (AQC) i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO). Funkcionisanje navedenog sistema uređeno je politikama i procedurama donetim pojedinačno za svaki materijalno značajan tip rizika. Osnovni principi u domenu upravljanja rizicima podrazumevaju nezavisnu funkciju upravljanja rizicima u odnosu na centre preuzimanja rizika. Takođe, neophodno je da informacije koje se koriste u podršci procesu odlučivanja i praćenja budu pravovremeno generisane, dok metodologija procenjivanja i kriterijumi koji se koriste za merenje i upravljanje rizicima mora da obezbedi transparentnost. Glavni ciljevi u procesu upravljanja rizicima se odnose na zaštitu kapitala Banke i uvećanje ekonomske vrednosti za akcionare, optimizaciju procesa alokacije kapitala, kao i identifikovanje limita i sistema ovlašćenja u saglasnosti sa nivoima odgovornosti. Dodatno, sistem za upravljanje rizicima obezbeđuje da svi preuzeti i potencijalni rizici budu identifikovani, mereni, kontrolisani i obuhvaćeni pravovremenim izveštajima odgovarajućim organima, u skladu sa domaćom i međunarodnom regulativom i smernicama Matične grupe. Najvažniji rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju uključuju kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik koncentracije, devizni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i operativni rizik. Tokom 2015. godine Banka je nastavila sa unapređenjem sistema upravljanja rizicima. Revidirane su i dopunjene politike i procedure u cilju usklađivanja sa izmenama smernica i politika Matične banke, kao i izmenama domaće i međunarodne (EU) regulative, preporukama Interne revizije i nalaza Kontrole Narodne banke Srbije. Takođe, nastavljen je rad na AIRB projektu u cilju implementacije naprednog pristupa za merenje kreditnog rizika, dok je novi sistem za upravljanje kolateralima (COLMS) doprineo kvalitetnijem upravljanju instrumentima kreditne zaštite. Banka je organizaciono i metodološki unapredila sistem za rano upozorenje na povećanje kreditnog rizika (Early Warning System). Formiran je poseban organizacioni deo koji će proaktivno identifikovati i upravljati klijentima sa povećanim rizikom (Proactive Credit Exposure Management). Cilj je pravovremeno identifikovanje potencijalno problematičnih dužnika i sprovođenje adekvatnih akcija za predupređenje problema i smanjenje kreditnog rizika. U pogledu upravljanja rizikom likvidnosti, u 2014. godini je implementirana CRR/CRD IV regulativa koja je dopunjena EU Delegated Act pravilima tokom 2015. godine i u potpunosti usklađena sa pravilama ISP Grupacije, relaksirajući obračun LCR pokazatelja. Pored toga je primenjena i dopuna regulative iz januara 2014. godine u obračunu NSFR pokazatelja. Banka je setom limita vezanih za kapitalnu adekvatnost, likvidnost i kreditni rizik formalno definisala sklonost ka riziku (Risk Appetite Framework) i uspostavila redovan sistem izveštavanja menadžmenta i Matične banke o usklađenosti sa tako definisanim limitima. Kreditni rizici Kreditni rizik se prati na više nivoa: procenom kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja kredita, praćenjem njihove urednosti u izmirivanju obaveza i kreditne sposobnosti tokom trajanja kreditnog odnosa, kao i naplatom i upravljanjem potraživanjima u docnji.

45

46

Uprkos i dalje nepovoljnom ekonomskom ambijentu u 2015. godini, nivo kreditnih rizika je zabeležio značajan pad u odnosu na prethodnu godinu, kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. Aktivnim sprovođenjem svoje kreditne strategije Banka je uspela značajno da smanji nivo problematičnih kredita (NPL). Kvalitet kreditnog portfolija je rigorozno proveravan i u procesu Posebnog dijagnostičkog ispitivanja (PDI) koje je Narodna banka Srbije u saradnji sa eksternim revizorima sprovela tokom 2015. godine. Rezultati ovog dijagnostičkog ispitivanja su potvrdili kvalitet procesa i procedura u oblasti kreditnog rizika i pokazali da i sa konzervativnim pretpostavkama u vrednovanju aktive i kapitala banka ima kapitalnu adekvatnost značajno veću od zahtevanog nivoa Banka je nastavila sa konzervativnom politikom klasifikacije i rezervisanja, izvršivši značajna rezervisanja za kreditne gubitke kako bi adekvatno pokrila kreditni rizik problematičnih (NPL) klijenata. U saradnji sa drugim kreditorima, Banka je ostala veoma aktivna u traženju razumnih i održivih rešenja za najveće klijente u statusu neizmirenja obaveza, kroz restruktuiranje i planove finansijske kondolidacije. Rizik koncentracije se nije značajno menjao i u okviru je regulatorno dozvoljenog nivoa kao i internih limita definisanih od strane Upravnog odbora. Oprezna politika rezervisanja za kreditne gubitke, uzeta sredstva obezbeđenja i visok nivo kapitala obezbeđuju adekvatnu zaštitu kreditora i deponenata Banke. Grafikon 29 – Kvalitet kreditnog portfolija po klasama

*Tokom 2015 godine uvedena je nova klasa Unlikely to Pay koja je obuhvatila Substandard i Restructured klase

Najveće učešće u kreditnom portfoliju Banke imaju velika (Large) i mala i srednja preduzeća (SME), čineći oko dve trećine ukupnog portfolija kredita. Sa druge strane, krediti stanovništvu i malom biznisu (SB) čine oko jedne trećine ukupnog portfolija kredita. Grafikon 30 – Distribucija portfolija po segmentima

Distribucija kreditnog portfolija po granama delatnosti ukazuje na relativno dobru diversifikovanost portfolija. Najveće učešće u kreditnom portfoliju imaju Država i javna preduzeća, sektor trgovine, a slede građevinarstvo i prehrambena industrija.

47

Grafikon 31 – Distribucija portfolija po industrijama

Banka je tokom 2015. godine nastavila razvoj internih kreditnih rejting modela u cilju približavanjima standardima naprednih pristupa merenju kreditnih rizika. Banka je razvila PD modele („Probability of default“) za sve segmente klijenata iz privrede,projektno finansiranje i banke. U toku je izrada PD modela za segment stanovništva i LGD („Loss given default“) modela. U prvoj polovini godine Banka je sprovela proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i putem ICAAP izveštaja (ICAAP knjiga) prezentovala rezultate procene regulatoru i Matičnoj banci. ICAAP je sproveden prema metodologiji Matične banke i interno razvijenoj proceduri. Tržišni rizici Rizik likvidnosti, kamatni rizik, devizni rizik i rizik druge ugovorne strane se svakodnevno prate u skladu sa najboljom praksom i standardima Narodne Banke Srbije, Bazelskog Komiteta, EBA i Grupe Intesa Sanpaolo. Sektor za upravljanje rizicima dnevno meri tržišne rizike i rizik druge ugovorne strane, prati usklađenost sa postavljenim limitima i izveštava relevantne organe upravljanja i organizacione jedinice Banke o nivou preuzetog rizika. Na mesečnom nivou, a po potrebi i češće, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) prati nivo rizika likvidnosti, deviznog rizika i kamatnog rizika i daje smernice za tekuće aktivnosti usmerene na upravljanje tim rizicima, kao i generalno upravljanje bilansnom strukturom banke. Tokom 2015. godine nivo likvidnosti Banke bio je značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa. Banka je viškove likvidnih sredstava plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Republike Italije. Svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni i pokazatelji definisani od strane Grupe, bili su konstantno u okviru postavljenih limita.

48

Grafikon 32 – Trend regulatornih pokazatelja likvidnosti

Otvorena devizna pozicija je, u skladu sa strategijom banke, bila na nivou značajno ispod maksimalnog nivoa propisanog od strane regulatora. Grafikon 33 – Kretanje izloženosti deviznom riziku

Nivo kamatnog rizika, u smislu osetljivosti neto prihoda i ekonomskog kapitala na promene tržišnih stopa prinosa, takođe je bio u skladu sa definisanim limitima. Grafikon 34 – Kretanje izloženosti kamatnom riziku

49

Operativni rizici Upravljanje operativnim rizicima se sprovodi u skladu sa metodologijom Matične banke, prema modelu podržanog odgovarajućim informacionim rešenjima koji omogućava redovno praćenje, procenu i izveštavanje o operativnim rizicima. Utvrđivanje, procena i monitoring operativnog rizika se sprovodi kroz proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima/gubicima i proces procene izloženosti operativnom riziku. Podaci o operativnim rizicima/gubicima se analiziraju na mesečnom nivou, dok se proces procene izloženosti operativnom riziku sprovodi jednom godišnje, uključujući subjektivnu procenu operativnih rizika za period od 12 meseci. Analiziraju se različita scenarija operativnih rizika i procenjuje mogućnost i učestalost dešavanja operativnog rizika, kao i prosečan i najgori mogući gubitak u slučaju dešavanja svakog scenarija. Proces procene izloženosti operativnom riziku uključuje i procenu poslovnog okruženja kroz analizu značaja različitih faktora operativnog rizika kao i procenu kvaliteta internih kontrola i načina upravljanja utvrđenim faktorima rizika. Na osnovu baze podataka o operativnim rizicima/gubicima i rezultata ove procene, Matična banka izračunava, primenom naprednog modela za merenje, nivo očekivanih i neočekivanih operativnih gubitaka, odnosno nivo kapitala potreban za pokriće operativnih rizika. Banka primenjuje standardizovani pristup merenju kapitalnog zahteva za operativni rizik. Sektor za upravljanje rizicima redovno izveštava Izvršni odbor, Upravni odbor i Matičnu banku o operativnim rizicima i merama za njihovo ublažavanje. Nivo operativnih rizika u 2015. godini je nešto viši nego prethodne godine. Najveći operativni rizici se dešavaju zbog grešaka u procesima izvršenja i upravljanja, ali i zbog eksternih prevara i zloupotreba. U procesu procene izloženosti operativnom riziku za 2016. godinu utvrđeno je da su očekivani i neočekivani gubici po operativnim rizicima nešto viši u odnosu na prethodnu godinu, ali u skladu sa veličinom Banke i tipom poslovnog modela.

50

11. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nije bilo značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2015. godinu.

51

12. Organizaciona struktura

UPRAVNI ODBOR

IZVRŠNI ODBOR

SEKTOR ZA PR I MARKETING

KOMUNIKACIJE

PREDSEDNIK IO / CEO

INTERNA REVIZIJA

SEKTOR PRAVNIH POSLOVA I

GENERALNI SEKRETARIJAT

SEKTOR ZA LJUDSKE RESURSE i

ORGANIZACIJU

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE SEGMENTOM KLIJENATA

FIZIČKIH LICA

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE PROIZVODIMA I USLUGAMA FIZIČKIM LICIMA I MALOM

BIZNISU

DIVIZIJA ZA POSLOVANJE SA FIZIČKIM LICIMA I MALIM

BIZNISOM

DIVIZIJA ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM

SEKTOR TREZORA I ALM

ZAMENIK PREDSEDNIKA IO / ZAMENIK CEO

INTESA LEASING BEOGRAD

SEKTOR ZA POSLOVANJE SA VELIKIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA I INSTITUCIONALNIM KLIJENTIMA

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE PROIZVODIMA PRIVREDI

SEKTOR ZA POSLOVANJE SA MALIM I SREDNJIM

PREDUZEĆIMA

SEKTOR ZA POSLOVNU PODRŠKU

SEKTOR ZA PLATNI PROMET I KEŠ MONITORING

SEKTOR ZA RAČUNOVODSTVO

SEKTOR ZA PLAN I KONTROLU

SEKTOR ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE

TEHNOLOGIJE

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE NEKRETNINAMA I NABAVKE

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE KREDITIRANJEM

POSLOVNA MREŽA POSLOVNA MREŽA

OPERATIVNA PODRŠKA POSLOVNOJ MREŽI

Odeljenje za CRM

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE MREŽOM

Odeljenje za upravljanje zadovoljstvom klijenata

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE SEGMENTOM KLIJENATA

MALOG BIZNISA

Odeljenje za ekonomska istraživanja

SEKTOR ZA NAPLATU I UPRAVLJANJE

POTRAŽIVANJIMA U DOCNJI

Odeljenje za kreditnu administraciju

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

SEKTOR ZA KONTROLU USKLAĐENOSTI I

SPREČAVANJE PRANJA NOVCA

SEKTOR ZA BEZBEDNOST I UPRAVLJANJE

KONTINUITETOM POSLOVANJA

Odeljenje za CRM i podršku poslovnoj mreži

privrede

Odeljenje za međunarodne privredne

subjekte

Direktor za upravljanje

finansijskim poslovanjem

(Chief Financial

Officer)


operativnim poslovima

(Chief Operating

Officer)


poslovima kreditiranja

(Chief Credit Officer)

Odeljenje za digitalne kanale

Odeljenje za upravljanje subjektima sa povećanim

kreditnim rizikom

*Banka u dosadašnjem poslovanju nije osnivala niti obavljala poslovne aktivnosti preko ogranaka

52

13. Mreža ekspozitura

Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni

centar Adresa

Ada Ada, Vuka Karadžića 18 Novi Sad Vuka Karadžića 18

Aleksandrovac Aleksandrovac, Trg oslobođenja bb Niš Trg oslobođenja bb

Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115

Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2

Arandjelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Kragujevac Stevana Čolovića 2

Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 43 Novi Sad Žarka Zrenjanina 43

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29

Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1

Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22

Kragujevac Kneza Milana Obrenovića 22

Bečej Bečej, Novosadska 2 Novi Sad Novosadska 2

Beočin Beočin, Trg Cara Lazara 8 Novi Sad Trg Cara Lazara 8

Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd Otona Župančića 1

Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd Požeška 45

Beograd Novi Beograd, Milutina Milankovića 134g

Beograd Milutina Milankovića 134g

Beograd Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 2a

Beograd Bul. Zorana Đinđića 2a

Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 149 Beograd Jurija Gagarina 149

Beograd Novi Beograd, Bulevar Arsenija Čarnojevića 54

Beograd Bul. Arsenija Čarnojevića 54

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd Milentija Popovića 7v

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 240

Beograd Bulevar Kralja Aleksandra 240

Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd Marjane Gregoran 60

Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd Ustanička 69

Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd Mirijevski venac 23

Beograd Voždovac, Kumodraška 174 Beograd Kumodraška 174

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 156

Beograd Bulevar Kralja Aleksandra 156

Beograd Vračar, Resavska 1-3 Beograd Resavska 1-3

Beograd Stari Grad, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Stari Grad, Kolarčeva 5 Beograd Kolarčeva 5

Beograd Stari Grad, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7

Beograd Stari Grad, Karađorđeva 67 Beograd Karađorđeva 67

Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd Bulevar oslobođenja 3

Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd Vojvode Stepe 77

Beograd Vračar, Cara Nikolaja 82-84 Beograd Cara Nikolaja 82-84

Beograd Palilula, Ruzveltova 8 Beograd Ruzveltova 8

Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd Vukasovićeva 50a

Beograd Savski Venac, Sarajevska 31 Beograd Sarajevska 31

Beograd Savski Venac, Vase Pelagića 48b Beograd Vase Pelagića 48b

53

Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd Vidikovački venac 80b

Beograd Novi Beograd, Goce Delčeva 34 Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd Partizanske avijacije 14

Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd Omladinskih brigada 90

Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 27. marta 23

Beograd Stari Grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd Džordža Vašingtona 8

Beograd Voždovac, Braće Jerković 137b Beograd Braće Jerković 137b

Beograd Čukarica, Trgovačka 15 Beograd Trgovačka 15

Beograd Savski Venac, Nemanjina 4 Beograd Nemanjina 4

Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd Vojvođanska 85


Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd Ivana Milutinovića 73

Beograd Stari Grad, Cara Dušana 50 Beograd Cara Dušana 50

Beograd Vračar, Kralja Milana 18 Beograd Kralja Milana 18

Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd Crnotravska 7-9

Beograd Rakovica, Miška Kranjca br. 12 Beograd Miška Kranjca br. 12


Beograd Savski Venac, Neznanog Junaka 7 Beograd Neznanog Junaka 7

Beograd Vračar, Južni Bulevar 84 Beograd Južni Bulevar 84

Beograd Vračar, Kursulina 41 Beograd Kursulina 41

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Goce Delčeva 34

Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Centar za stambene kredite, Resavska 1-3

Beograd Resavska 1-3

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Požeška 128

Beograd Požeška 128

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Knez Mihajlova 30

Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Studentski Trg 7

Beograd Studentski trg 7

Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Kragujevac Vojvode Stepe 35

Brus Brus, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111

Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Kragujevac Kuželjeva 1

Ćićevac Ćićevac, Karađorđeva bb Niš Karađorđeva bb

Ćuprija Ćuprija, Karađorđeva 36 Niš Karadjordjeva 36

Despotovac Despotovac, Despota Stefana Lazarevića 2

Niš Despota Stefana Lazarevića 2

Gornji Milanovac

Gornji Milanovac, Karađorđeva 1 Kragujevac Karađorđeva 1

Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Kragujevac Majora Ilića 1

Jagodina Jagodina, Maksima Gorkog 2 Niš Maksima Gorkog 2

Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Novi Sad Glavna 3

Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Novi Sad Braće Tatića 16

Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22.septembra 9

Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Niš Nikole Tesle 5-7

Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Novi Sad Maršala Tita 31a

Kovin Kovin, Cara Lazara 73 Novi Sad Cara Lazara 73

Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12 b Kragujevac Save Kovačevića 12 b

54

Kragujevac Kragujevac, Kralja Petra I 19 Kragujevac Kralja Petra I 19

Kragujevac Kragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac Kruševac, Mirka Tomića 4 Kragujevac Mirka Tomića 4

Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18

Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Niš Trg Veljka Dugoševića 2

Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242

Lajkovac Lajkovac, Kralja Petra I 2 Kragujevac Kralja Petra I 2

Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Kragujevac Karađorđeva 41

Leskovac Leskovac, Trg Revolucije 7 Niš Trg Revolucije 7

Leskovac Leskovac, Bulevar oslobođenja 170 Niš Bulevar Oslobodjenja 170

Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Kragujevac Trg Vuka Karadžića bb

Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Kragujevac Vojvode Mišića 12

Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Kragujevac Vojvode Mišića 44

Mionica Mionica, Dr. Jove Aleksića bb Kragujevac Dr. Jove Aleksića bb

Mladenovac Mladenovac, Kralja Petra I 217 Kragujevac Kralja Petra I 217

Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II

Niš Centar za stambene kredite, Niš, Obrenovićeva 13

Niš Obrenovićeva br.13

Niš Niš, Nade Tomić 8a Niš Nade Tomić 8a

Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18

Niš Niš, Vizantijski bulevar 78 Niš Vizantijski bulevar 78

Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana)

Niš Niš, Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva) Niš Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva)

Niš Niš, Bulevar Nemanjića 28-32 Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Novi Kneževac Novi Kneževac, Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Sad Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Bečej Novi Bečej, Trg Oslobođenja 5 Novi Sad Trg Oslobođenja 5

Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihaila Pupina 4

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar Oslobođenja 32

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar Oslobođenja 76a

Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 15 Novi Sad Zmaj Jovina 15

Novi Sad Novi Sad, Narodnog fronta 34 Novi Sad Narodnog fronta 34

Novi Sad Novi Sad, Franje Štefanovića 1 Novi Sad Franje Štefanovića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 8 Novi Sad Buleva Oslobođenja 8

Novi Sad Centar za stambene kredite,Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića 133-135 Kragujevac Miloša Obrenovića 133-135

Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Novi Sad Štrosmajerova 1

Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Novi Sad Karađorđeva 2-4

Pančevo Kancelarija za stambene kredite, Novi Sad Štrosmajerova 1

55

Pančevo, Štrosmajerova 1

Paraćin Paraćin, Kralja Petra I 4 Niš Kralja Petra I 4

Petrovac na Mlavi

Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 37 Niš Bate Bulića 37

Plandište Plandište, Hajduk Veljka 16a Novi Sad Hajduk Veljka 16a

Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18

Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Niš Trg Radomira Vujovića 8

Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Kragujevac Knjaza Miloša 6

Priboj Priboj, Nemanjina 48-50 Kragujevac Nemanjina 48-50

Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Kragujevac Sandžačkih brigada 39

Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6

Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma Ruma, Glavna 170 Novi Sad Glavna 170

Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143

Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Niš Cvijićeva 3

Smederevska Palanka

Smederevska Palanka, Svetog Save 19 Kragujevac Svetog Save 19

Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica, Kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Novi Sad Zmaj Jovina 18

Senta Senta, Zlatne grede 6 Novi Sad Zladne grede 6

Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6

Surdulica Surdulica, Ulica Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Niš Svetog Save 52

Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Kragujevac Gospodar Jevremova 44

Šid Šid, Karađorđeva 11-13 Novi Sad Karađorđeva 11-13

Temerin Temerin, Novosadska 403 Novi Sad Novosadska 403

Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Novi Sad Mihaila Krestića 8a

Topola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3

Trstenik Trstenik, Cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb

Ub Ub, Kralja Petra I 44 Kragujevac Kralja Petra I 44

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Kragujevac Dimitrija Tucovića 129

Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Kragujevac Karađorđeva 71

Valjevo Valjevo, Železnička 7 Kragujevac Železnička 7

Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića br 2 Kragujevac Momira Gajića br 2

Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Niš Kneza Lazara 35

Veternik Veternik, Kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a

Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a

Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2

Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1

56

Vršac Vršac, Sterijina 19a Novi Sad Sterijina 19a

Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70

Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd Glavna 30

Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd Gornjogradska 38

Zlatibor Zlatibor, Jezero bb Kragujevac Jezero bb

Zrenjanin Zrenjanin, Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Novi Sad Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Zrenjanin Zrenjanin, Bulevar Veljka Vlahovića bb Novi Sad Bul. Veljka Vlahovića bb, TC "Bagljaš" lok.12

Žabalj Žabalj, Nikole Tesle 47 Novi Sad Nikole Tesle 47

Documents

Izveštaj nezavisnog revizora...Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura