Kako do cirkularne ekonomije?...digitalno preduzetništvo Evropske unije, procenjeno je da će B2B digitalne platforme zauzeti 30 do 40% vrednosti u privredi u budućnosti. POTENCIJALI

Prezentacija Ex-ante analize

Kako do cirkularne

ekonomije?

Narodna Skupština Republike Srbije

06.11.2019.

Dušan Vasiljević, SNKE

Dragana Petrović JNKE

ŠTA JE CIRKULARNA EKONOMIJA

Cirkularna ekonomija je platforma

četvrte industrijske revolucije za

primenu novog industrijskog modela

koji predviđa dubinsku integraciju i

upravljanje proizvodnim i

informatičkim tokovima te

interakciju tehnoloških i misaonih

procesa sa ciljem maksimalne

optimizacije.

ŠTA JE EX-ANTE ANALIZA

To je tek prvi korak u kreiranju

javnih politika koji ima za cilj da

napravi prethodnu analizu

izvodljivosti uspostavljanja

zakonske regulative i njene pune

primene.

O četvrtoj industrijskoj revoluciji



• Dubinska digitalizacija

• Upravljanje industrijskim i ekonomskim

procesima

• Puna optimizacija (efikasno korišćenje

materijalnih i ljudskih resursa kao i

potrebnog vremena trajanja procesa)

• racionalno korišćenje energije

• Smanjenje ili potpuna eliminacija

otpada i emisija štetnih gasova


• Očuvana životna sredina

• Kvalitetniji život stanovnika

• Održiv ekonomski model koji

omogućava dugoročni razvoj ljudskog

društva.

METODOLOGIJA

• Zakon o planskom sistemu Republike

Srbije

• Uredba o metodologiji upravljanja

javnim politikama

• Analiza mišljenja zainteresovanih

strana (konsultacije, anketa)

• Uporedna analiza pravne regulative i

statistike Srbije i EU

• Primeri iz prakse

METODOLOGIJA

• Snimak postojećeg stanja

• Analiza ciljeva

• Procena kapaciteta, obima

poslova i predviđenog vremena

• Analiza mišljenja zainteresovanih

strana

• Procena teškoća i neusklađenosti

• Izrada preporuka i uputstava

Demografski trend

• Demografski rast -6‰

• Svake godine manje 40.000

stanovnika

• Ekonomska emigracija 50-60.000

mladih i u punoj snazi

• Ukupan deficit ljudskog resursa

100.000 osoba/godišnje!

Makroekonomski podaci

• Bruto društveni proizvod planiran za

2019 je oko 44 milijardi EUR

• BDP po glavi stanovnika je oko 6.300

EUR

• Privredni rast je 3,3% i ne varira puno

tokom godina

• Javni dug je 54% BDP i blago pada

• Deficit robne razmene sa

inostranstvom je 13,2% i blago raste

(uvoz raste u odnosu na izvoz)

• Prosečna neto plata u Srbiji je

ispod 500 EUR mesečno

• Prosečna neto penzija u Srbiji je

ispod 250 EUR mesečno

Kupovna moć stanovništva

• Po analizama MMF Srbija se po

kupovnoj moći nalazi na 86. mestu

od 192 zemlje.

• Slovenija je na 41, Mađarska na

49, Rumunija na 61, Hrvatska na

62. a Crna Gora na 77. mestu

Energetika

• Srbija godišnje utroši oko 190.000

GWh (oko 16,5 Mten) energije od

čega je 40.000 GWh električna

energija. Najviše primarne

energije, 50%, se dobija od uglja.

• Srbija svoje potrebe podmiruje i

sa 1/3 energije iz uvoza.

Proizvodnja električne energije

Ugalj, 70

Nafta, 8

Prirodni gas3.3%

Obnovljiviizvori18.7%

Neefikasna proizvodnja

• Srbija generiše oko 260 grama

otpada za svaki EUR BDP!

• Srbija utroši 4,6 KWh energije za

svaki EUR BDP!

• Srbija generiše oko 0,7 Kg CO2 po

svakom EUR BDP!

CILJ JE…

Zašto cirkularna ekonomija

• Prihvatanjem savremenih standarda,

Srbija ima ogromnu razvojnu šansu

• Efikasnija i konkurentnija ekonomija

• Rast zapošljavanja, povećanje

standarda i društvenog bogatsva

• Bolja zaštita životne sredine i zdraviji i

kvalitetniji život stanovništva.

Zašto cirkularna ekonomija?

Standardni ekonomski model

Sirovina

energija

OBRADA -TRANSFORMACIJA

Proizvod

energija

Linearni ekonomski model


Sirovina

energija

OBRADA -TRANSFORMA

CIJA

Proizvod

energija

UPOTREBA Otpad

DEPONIJA

Cirkularni ekonomski model


Sirovina

energija

OBRADA -TRANSFORMA

CIJA

Proizvod PRODUŽENA UPOTREBA Odlaganje

DEPONIJA

energija

REPARACIJA

RECIKLAŽA

ENERGETIKA

ODRŽAVANJEPOPRAVKEDELJENO

KORIŠĆENJE

PREDNOSTI

• Privreda pokazuje interesovanje za cirkularnu

ekonomiju

• Već postoje određeni institucionalnim okviri

(Ministarstvo, Privredna komora, organizacije

građanskog društva…)

• Jedan deo regulative je već usklađen sa EU dok

se preduzimaju dalji koraci u tom pravcu

• Ima i dobrih primera iz prakse

• Započet je proces utemeljivanja tzv. zelenih

javnih nabavki kao dela standardne procedure

• Inovativne delatnosti su prepoznate kao

pokretačka snaga za uvođenja principa CE

SLABOSTI

• Neusklađena zakonska rešenja i nedostatak

punog sistemskog rešenja

• Loše upravljanje otpadom (nizak stepen reciklaže,

divlje deponije, nedovoljno razrađena regulativa,

nedostatak infrastrukture)

• Nizak nivo znanja i svesti o cirkularnoj ekonomiji i

njenim dobrobitima za celo društvo

• Mala ulaganja i nedostatak finasijskih podsticaja

za razvoj ovih delatnosti te netransparentna

distribucija sredstava

• Neefikasna evidencija tokova otpada i neefikasna

inspekcija

SLABOSTI

• Neefikasno trošenje energije i veliki procenat

učešča fosilnih goriva u energetskom bilansu

• Mala angažovanost medija…

MOGUĆNOSTI

• Strateško usmerenje Srbije ka EU, novi paket EU

za cirkularnu ekonomiju.

• Povećanje konkurentnosti preduzeća kroz

primenu CE, uštede, partnerstva, novi poslovni

modeli.

• Prilike za nova (zelena) radna mesta i usluge

popravke, reparacije i sl.

• Bolje povezivanje naučnih instituta i privrede za

projekte koji dovode do CE (npr. zelena hemija,

pametna mreža i sl.)

• EMAS moguć za organizacije u Srbiji (registracija

moguća u 8 zemalja članica EU).

• Uspostavljanje stabilnog sistema finansiranja

MOGUĆNOSTI

• Unapređenje sistema upravljanja ambalažom,

ambalažnim otpadom i jednokratnomm plastikom

• Novi standardi za CE (nova komisija TC 323 u

okviru ISO) – aktivno uključivanje i primena u

Srbiji.

• Kreiranje pouzdanog i transparentnog tržišta

otpadom, nusproizvodima, poluluproizvodima i

sirovinama nastalih od otpada

• Razvoj start-upova i uvođenje novih tehnologija

koje bi omogućilo da se odmah pređe na najbolju

praksu i tako nadoknadi zaostatak kakav srpska

privreda ima

MOGUĆNOSTI

• Lakši pristup bilateralnim i multilateralnim

fondovima i povoljnim uslovima za finansiranje

projekata

• Postaći tražnju recikliranih sirovina a ne samo

reciklažu

• Međunarodna i regionalna saradnja - CEFTA,

Regionalna ekonomske unija, bescarinske unije,

bolji i koordinisani protok roba i sirovina (otpada)

OTEŽAVAJUČE OKOLNOSTI

• Postoji realna pretnja da se pitanja životne

sredine i cirkularne ekonomije marginalizuju

• Naglim i nekoordinisanim izmenama propisa mogu

biti ugroženi čitavi sektori

• Otežan razvoj u određenim oblastima zbog

nesigurnosti

• Kašnjenje sa usvajanjem propisa i strategija, nova

odlaganja

• Spore i neusklađene procedure

• Nedovoljni kapaciteti državne i lokalnih uprava

• Nelegalna gradnja, ugrožavanje infrastrukture,

neadekvatno postupanje sa otpadom, nejednak

tretman različitih aktera

OTEŽAVAJUČE OKOLNOSTI

• Slaba kontrola proizvoda onemogućava efektivnu

primenu principa i omogućava nekontrolisani uvoz

inertnog i opasnog otpada uz neodgovarajući

tretman

• Veliki uvoz starih vozila koja imaju kratak vek

upotrebe, nisu nebezbedna, generišu visok stepen

zagađenja a ne recikliraju se u dovoljnoj meri i na

pravi način

• Otežan pristup finansijskim resursima zbog

neregulisanog pravnog okruženja, banke oklevaju

ili traže neproporcionalna obezbeđenja

• Loša kaznena i neefikasna podsticajna politika

POTENCIJALI SRPSKE PRIVREDE

Međunarodna konkurentnost

• Na “doing business” listi Svetske

banke, Srbija se blago pomerila

unapred, na ukupno 44. mesto od 190

zemalja, ali uz prilična ograničenja u

pristupu energiji (94. Mesto) i teškoće

oko registrovanja imovine pravnih lica

(58. Mesto) i naplati poreza (85.mesto)


Mikro, mala i srednja preduzeća

• U Srbiji je 2018. godine bilo je registrovano

ukupno 134.000 aktivnih privrednih društava i

oko 260.000 preduzetnika. Najviše

novoosnovanih privrednih društava bilo je iz

oblasti trgovine, konsultantskih aktivnosti,

građevinarstva, ugostiteljstva i IT sektora...

• Rast privrede u proteklom period je 0% i

samo raste sektor usluga a ne proizvodnje.

Rast IT sektora je imao stopu od preko 30% u

poslednjih par godina. Prošle godine IT sektor

je izvezao usluga za 1 milijardu EUR!

EU iskustva MSP u primeni CE

Koje od mera za uvođenje principa cirkulartne

ekonomije donose najviše koristi:

22% Nove tehnologije i savremeni procesi koji

poboljšavaju efikasno upravljanje resusrima

20% Bolja saradnja sa drugim preduzećima tako

da se nove tehnologije za ponovnu upotrebu

otpada i poluproizvoda mogu primeniti

17% Jasnija pravila za upotrebu sekundarnih

sirovina


41% smatra da mere cirkulkarne ekonomije

smanjuju proizvodne troškove

18% smatra da mere cirkularne ekonomije

povećavaju troškove

27% smatra da nema promene u troškovima

proizvodnje

30% MSP nije uložilo ništa od svog obrta u

preduzete mere poboljšanje poslovanja

25% MSP je uložilo manje od 1% od svog obrta

u poboljšanje poslovanja


65

42

25

21 0

20

40

60

80

100Smanjenje otpada

Sopstvena reciklaža

EKO dizajn

Prodaje ostatke


60

58

12

10 0

20

40

60

80

100

Sopstvenasredstva

Sopstvenastručnost

Spoljna pomoć

Nefinansijskasredstva


Otpad

• Srbija godišnje generiše ukupno oko 12,000,000 t

otpada, odnosno 1,74 t/cap/god od čega je

2,300,000 t komunalnog otpada, odnosno 0,32 t po

glavi stanovnika, godišnje. Registrovan je 4571

generator otpada, 331 pravno lice koje ponovno

koristi otpad i 32 koje odlažu otpad. Samo 3%

komunalnog otpada se reciklira.

• Postoji deset sanitarnih deponija i one su u 2018

deponovale tek 440.000 t otpada ali zato ima

registrovanih 2.170 дивљих депонија (процењује

se да их има преко 3.500)!


Otpad

• Postoje 2133 dozvole za upravljanje otpadom ali

od tog broja je 868 onih koji otpad tretiraju na

neki od propisanih načina i pri tome imaju

višestruke dozvole tako da je realni broj

preduzeća koja se bave ovim poslom upola manji.

• Ukupna količina ambalažnog otpada je 2018.g bila

oko 260.000 t od čega je ponovno iskorišćeno

57% preko sistema kolektivnih operatera.

• Ukupno je 2018.godine tretirano oko 2 miliona

tona od čega se tek jedna četvrtina ponovo koristi

što znači da je skoro 10 miliona tona

neiskorišćeno i netretirano!


Energetika

• Na svakih 50 dinara investicije u energetsku

efikasnost ostvaruje se ušteda energije od jednog

kilovat-časa. Procenjuje se da bi daljim ulaganjem

u energetsku efikasnost uštede samo u javnom

sektoru mogle dostići i do 120 miliona EUR

godišnje s tim što se u ovim objektima sada na

energiju troši oko 270 miliona EUR godišnje.

• Potencijal obnovljivih izvora energije (vetar,

sunce, hidropotencijal, bio-masa, bio-gas i

geotermalna energija) je 5,6 Mtoe (65.000 GWh)


Energetika

• Srbija trenutno podmiruje 18,7% svojih potreba iz

obnovljih izvora energije što je manje od 27%

koliko se obavezala da će imati do 2020.

Uvođenjem tzv “pametne mreže” omogućio bi se

porast upotrebe obnovljivih izvora sa minimalnim

troškovima distribucije i redistribucije energije.

• Efikasnijom proizvodnjom i potrošnjom, smanjila

bi se uvozna zavisnost koja sada iznosi oko 33%.

• Energetska zajednica je planirala da smanji

upotrebu energije za 32,5% do 2030.


Nove tehnologije i inovativni razvoj

• Prema Globalnom Inovacionom Indeksu, Srbija se

u pogledu IT infrastrukture nalazi na 48. mestu na

svetu, od ukupno 126 zemalja

• Izvoz IT proizvoda i usluga rastao je po stopi od

10% godišnje od 2009. godine, pri čemu je

godišnja stopa rasta od 2013. do 2017. je iznosila

32%.

• Prema izveštaju Foruma za stratešku politiku za

digitalno preduzetništvo Evropske unije,

procenjeno je da će B2B digitalne platforme

zauzeti 30 do 40% vrednosti u privredi u

budućnosti.


Transport i mobilnost

• Srbija se obavezala da će barem 10%

transporta koristiti energiju iz obnovljivih

izvora što otvara veliki prostor za poboljšanje

postojećeg, veoma starog voznog parka

individualnih, komercijalnih i vozila javnog

prevoza.

• Potsticati železnički i rečni transport.

• Potrebno je uvesti subvencije za kupovinu

motornih vozila sa niskim emisijama kao i za

elektrovozila uz izgradnju i širenje

odgovarajuće infrastrukture.

KAKO DO CIRKULARNE EKONOMIJE

• Uspostavljanje pravnog sistema sa jasnim

pravilima i mehanizmima za podsticaj kao i

rigidne kaznenene mere

• Uspostavljanje efikasne i tesne

međusektorske koordinacije

• Revizija strateških ciljeva

• Kreiranje kredibilnih indikatora uspeha

• Izrada planova implementacije

• Uspostavljanje mehanizma beskompromisne

kontrole sprovođenja procesa

• Čvrsta saradnja sa privredom i sa građanskim

sektorom

Uspostavljanje pravnog sistema sa

jasnim pravilima i mehanizmima za

podsticaj i rigidne kaznenene mere

• Unapređenje svesti o neophodnosti zaštite

životne sredine

• Unapređenje regulatornog okvira

• Povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine i

obezbeđivanja efikasnog institucionalnog okvira

za finansiranje

• Unapređenje implementacije regulatornog okvira

• Unapređenje mehanizma inspekcije i kontrole

zagađenja uz primenu savremenih tehnologija i

informatičkih platformi

• Striktna primena kaznenen politike

• Fiskalni i kreditni podsticaji umesto subvencija

Uspostavljanje efikasne i tesne

međusektorske koordinacije

• Uspostaviti nezavisnu instituciju koja bi

mogla efikasno da koordiniše i nadzire

sprovođenje planova implementacije javnih

politika uz saradnju sa ostalim

zainteresovanim stranama - Osnovati posebnu

vladinu agenciju za cirkularnu ekonomiju ili

pridodati zadatke iz ove oblasti nekoj od

postojećih agencija (Agencija za zaštitu

životne sredine) uz proširena ovlašćenja

• U ministarstvu ostaviti nadležnosti iz

upravnih poslova (zakonska regulativa i

podzakonski akti)

Revizija strateških ciljeva

• Neophodno je međusobno uskladiti strateške

ciljeve i akcione planove strategija iz oblasti

održivog razvoja, upravljanja otpadom, razvojem

energetike, industrije, prostornog planiranja,

upravljanja otpadom i ambalažnim otpadom,

malim i srednjim preduzećima, obrazovanjem,

tehnološkim razvojem i inovacijama, saobraćajem

i zaštitom životne sredine

• Usklađivanje vršiti na dva nivoa, međusobna

harmonizacija ciljeva i upodobljavanje sa

evropskim ciljevima i vremenskim okvirima

kakmo bi se postigli što bolji argumenti za

pregovarački proces

Kreiranje pouzdanih indikatora uspeha

EU je kreirala 10 (minimalno potrebnih) indikatora CE

• Proizvodnja i potrošnja:

1. Samodovoljnost u sirovinama;

2. Zelene javne nabavke (kao finansijski indikator);

3. Generisanje otpada (kao indikator aspekta potrošnje);

4. Otpadna hrana.

• Upravljanje otpadom

5. Stepen reciklaže (udeli i vrste otpada koji se recikliraju);

6. Posebni tokovi otpada (ambalažni, biomasa, elektronski i

električni otpad, itd.).

Kreiranje kredibilnih indikatora uspeha

• Sekundarne sirovine

7. Udeo recikliranog materijala u sirovinskim potrebama;

8. Trgovina sirovinama između članica EU i sa ostatkom

sveta.

• Konkurentnost i inovacije

9. Privatne investicije, zapošljavanje i povećanje BDP;

10. Patenti u oblasti reciklaže i sekundarnih sirovina kao

pokazatelj korišćenja inovacija.

PRIMERI

Zelene javne nabavke

Opšti cilj: Povećanje procenta nabavljenih „zelenih“

proizvoda/usluga

Trenutno stanje: nema Nacionalnog akcionog plana,

nema praćenja podataka.

Posebni ciljevi (i mere):

• Uspostaviti efektivan sistem praćenja ZJN(novi portal

javnih nabavki)

• Definisanje prioriteta, kreiranje NAP – 2021.godina

(prioritizacija grupa proizvoda/usluga i definisanje %

koji broj nabavki da se ostvari u okviru tih grupa

proizvoda sa „zelenim“ kriterijumima)

• Realizacija ZJN, u skladu sa prioritetima - (npr. papir:

najmanje 50% papira preko ZJN i sl)

• Obuka naručilaca (troškovi životnog ciklusa, vodiči,

smernice)-2021

Zelene javne nabavke

Ključni akteri: MZŽS, Uprava za JN, naručioci, ponuđači

KPI: broj postupaka ZJN/ukupni broj postupaka, %

nabavljenih proizvoda sa ZJN...

Ostala dok: Strategija ZJN, novi Zakon o JN.

Eko znak

Opšti cilj: Povećanje broja proizvoda/usluga iz Srbije sa

EKO znakom

Trenutno stanje: 2 kompanije (5 licenci, 373 proizvoda), Pravilnik o eko znaku–kriterijumi u skladu sa starim Odlukama EK

Posebni ciljevi (i mere):

- Zakonodavni okvir – ažuriranje kriterijuma (Revidiranje

Pravilnika o eko znaku – 2019 (postojeće grupe

proizvoda), 2020 (preostale grupe proizvoda)

- Podsticaji za uvođenje EKO znaka (podsticaj za

troškove uvođenja, umanjenje poreza za proizvode sa

eko znakom i sl.) – 2022

- Promocija svesti o Eko znaku (Javni registar proizvoda

sa eko znakom, posebna wweb stranica, edukacije i

stručni skupovi)

Eko znak

• Ključni akteri: MZŽS, PKS, Asocijacije potrošača

• KPI: Broj kompanija (sa p/u sa Eko znakom), broj

proizvoda/usluga sa eko znakom

• Ostala dok: Zakon o zaštiti životne sredine, Pravilnik o

eko znaku, Nacionalni program za prevenciju otpada...

Upravljanje otpadom

Opšti cilj: Unapređenje sistema upravljanja otpadom

1. Posebni cilj: Povećanje stepena ponovne upotrebe

otpada

Mere: Povećanje stepena reciklaže

Ativnosti:

– Unapređenje sistema primarne selekcije

– Mere za privlačenje privatnog sektora u prikupljanju

i recikliranju otpada kroz model javno-privatnog

partnerstva

– Smanjenje ili potpuna eliminacija divljih smetlišta

– Povećanje naknada za deponovanje otpada

– Uvođenje ekonomskih mera za primarni tretman i/ili

interno korišćenje otpada.

Upravljanje otpadom

Opšti cilj: Unapređenje sistema upravljanja otpadom

1. Posebni cilj: Povećanje stepena ponovne upotrebe

otpada

Mere: Povećanje stepena reciklaže

Ativnosti:

– Uspostavljanje efikasnog i pouzdanog tržišta

otpadom

– Stroža kontrola rada operatera,

– Razvoj koriščenje savremenih tehnologija za razvoj

platformi za praćenje i trgovanje otpadom

– Ukrupnjavanje regionalnih deponija radi njkihove

efikasnosti i isplativosti

– Podsticaj konkurencije na tržištu otpada

Upravljanje otpadom

2. Posebni cilj: Smanjenje količine generisanog otpada

Mere:

• Podrška inovativnim i tehnološkim naprednim

rešenjima u industriji

• Proširenje mera produžene odgovornosti proizvođača

na celokupan životni ciklus proizvoda

• Omogućiti povezivanje zainteresovanih strana u

prometu otpadom

• Ekonomske mere za sprečavanje prekomernog

generisanja otpada

Upravljanje otpadom

3. Posebni cilj: Povećanje količine otpada u regularnom

sistemu upravljanja otpadom

Mere:

• Unapređenje mera za profitabilno bavljenje tretmanom

otpada, privlačenje investicija u ovu oblast

• Pojačana kontrola generatora otpada i

• Promena i prilagođavanje regulatornog okvira za

regulisanje pitanja upravljanja otpadom

• Unapređenje sistema komunalnih usluga

• Unapređenje infrastrukture za tretiranje otpada

Energetika

Opšti cilj: tranzicija ka niskokarbonskoj proizvodnji

energije

1. Posebni cilj: Intenzivno korišćenje obnovljivih izvora

energije

2. Posebni cilj: Povećanje energetske efikasnosti u

industriji i zgradarstvu

• DALI TO NEŠTO KOŠTA?

• KO ĆE DA PLATI?

• KOLIKO TRAJE?

Cirkularna = Spiralna ekonomija

HVALA NA PAŽNJI!

Documents

Kako do cirkularne ekonomije?...digitalno preduzetništvo Evropske unije, procenjeno je da će B2B digitalne platforme zauzeti 30 do 40% vrednosti u privredi u budućnosti. POTENCIJALI