Kalendar značajnih događaja za istoriju psihologije

UDK: 159.9(091) Vladimir Nei9, Filozofski fakultet, Ni Milkica Nei, Medicinski fakultet, Ni

Godinjak za psihologiju, vol 5, No 6-7., 2008, pp. 187-212

ISSN 1451-5407

KALENDAR ZNAAJNIH DOGA AJA ZA ISTORIJU PSIHOLOGIJE 10

Apstrakt U ovom radu sadrani su podaci od posebnog znaaja za razvoj psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se mogu nai u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najvei broj podataka, uinjeno je ekstremno saimanje, kako prilikom selekcije podataka, tako i u nainu njihovog predstavljanja. Rad ima dva dela. U prvom delu, koji je sada pred itaocima, obuhvaeni su podaci koji pokrivaju datume prve polovine godine, januar jun. Najvei broj podataka se odnosi na datume ro enja istaknutih linosti u psihologiji i njihove doprinose u naunoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka se odnosi na objavljene knjige koje su imale znaajan uticaj na razvoj psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani doga ajima u naoj zemlji ili su vezani za aktivnosti naih psihologa. Cilj rada je da se itaoci, pre svega studenti, upoznaju sa raznolikou i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istrauju linosti i dela za koje imaju najvie interesovanja. Kljune rei: istorija psihologije, eminentni psiholozi, nauni doprinosi,

[email protected] , [email protected] Nastanak ovog rada je jednim delom vezan za pretraivanje podataka potrebnih za istraivaki projekat koji pomae Ministarstvo nauke republike Srbije br. 149062 D.10

9

KALENDAR ZNAAJNIH DOGA AJA ZA ISTORIJU PSIHOLOGIJE

Januar (redni brojevi predstavljaju dane u mesecu) 1. Ro en (Alfred) Ernest Dons 1879, rani pristalica Sigmunda Frojda i deo najueg kruga posle naputanja Junga i Adlera. Uveo psihoanalizu u Englesku i napisao standardnu biografiju Frojdovog ivota i rada (Dons, 1985). Volfgang Keler preuzima direktorsko mesto Antropoidne istraivake stanice na panskom ostrvu Tenerifi, 1914. Stanicu je finansirala pruska akademija nauka. Keler je bio zatoen na ostrvu tokom prvog svetskog rata poto je britanska mornarica kontrolisala prostor oko ostrva. Tada je izveo uvena istraivanja reavanja problema uvi anjem kod impanzi. 2. Objavljena knjiga Karla Rodersa Klijentom centrirana terapija 1951. Knjiga opisuje filozofiju i praksu nedirektivne psihoterapije (Evans, 1988). 3. Ro en Harold losberg 1904. Razvio je teoriju koja emocije predstavlja na bipolarnim skalama prijatno-neprijatno i prihvatanjeodbacivanje. Sa Robertom Vudvortom napisao Eksperimentalnu psihologiju 1954. Ro en Pol Mil 1920, istraiva u oblasti klinike procene linosti, uenja, psihometrije i filozofije nauke. 4. Publikovana knjiga Kalvina Hola i Gardnera Lindzija Teorije linosti 1957. 5. Ro en Gunar Johanson 1911, istraiva vizuelne percepcije, pokretnih drai i perceptivnih vektora. 6. Helmholc objavio istraivanja stereoskopskog vida 1856 (Jaki, 1990). Ro en Klarens H. Grejem 1906. istraiva kolornog i ahromatskog vida, kritine frekvencije flikera. 7. Ro en Don Flanagan 1906, pionir vazduhoplovne psihologije u amerikoj vojsci (1941). Razvio tehnike selekcije osoblja i programe individualnog obuavanja. Mali Hans Sigmunda Frojda imao prvi fobini napad. Sluaj malog Hansa doveo je Frojda do teorija infantilne seksualnosti i snova kao izraza ispunjenja elje. Publikovan lanak Dona Etkinsona o motivacionim determinantama rizinog ponaanja 1958. 8. Viljem Dems dobija titulu profesora psihologije na Harvadskom univerzitetu 1890 (Dems, 1991). Poeo karijeru na Harvardu kao instruktor (1872), docent fiziologije (1876), profesor filozofije (1885). 188

Vladimir Nei, Milkica Nei

Ro en Karl R. Roders 1902, osniva nedirektivne psihoterapije bazirane na principima humanistike psihologije. 9. Ro en Don B. Votson 1878. Votsonov biheviorizam definie psihologiju kao objektivnu eksperimentalnu granu prirodne nauke, koja se kloni mentalizma. Ro en Edvin R. Gatri 1886, poznat po asocijacionistikoj teoriji uenja. Ro en Eliot Aronson 1932. Istraivao socijalnu disonancu, razvio metod za smanjivanje rasnih predrasuda. Napisao zanimljiv udbenik (Socijalna ivotinja, 1972). Koautor dve edicije udbenika socijalne psihologije (1968 i 1985). Publikovana knjiga Edvarda Tolmana o svrhovitom, ciljnom ponaanju kod ivotinja i ljudi. Knjiga predstavlja meavinu kognitivne i bihevioralne psihologije. 10. Ro en Hans Saks 1881. i umro na isti dan 1947, rani frojdist i prvi trening analitiar. Publikovan Test Kua-drvo-ovek Vitautasa Beliauskasa 1981. 11. Ro en Viljem Dejms 1842. Osnovao prvu demonstracionu laboratoriju u Americi (1875), napisao klasine Principe psihologije, pretea funkcionalizma i biheviorizma. Ro en Edvard Bredford Tiener 1867. Promovisao svoju interpretaciju vuntovske eksperimentalne psihologije i funkcionalizam u SAD. Psihologija je, za Tienera, introspektivna sistematska analiza mentalnog iskustva. 12. Ro en Johan Hajnrih Pestaloci 1746. osniva modernih metoda obrazovanja i istraivanja deteta. Ro en Dejvid Veksler 1896. (u Rumuniji). Vekslerovo ukljuivanje zadataka motornih sposobnosti u test inteligencije proirilo je optost i validnost merenja inteligencije. Pojam devijacije kolinika inteligencije je drugi Vekslerov doprinos. 13. Ro en Ser Dejvid Ferier 1843. Otkrio podruja vizuelnog i senzornog korteksa u mozgu i lokalizovao veinu kortikalnih funkcija putem elektrine stimulacije i ablacije. Publikovana vrlo uticajana i esto citirana knjiga Motivacija za rad Frederika Hercberga, Bernarda Mausnera i Barbare Snajdermen 1959. 14. Ro en Johanes Ort 1847, jedan od osnivaa Vircburke kole. Ro ena Florens Rokvud Klakholn 1905, poznata po doprinosima u oblasti povezanosti kulture i linosti i pisanju o enskim pitanjima. 15. Ro en Jozef Brojer 1842, prvi Frojdov saradnik. Pomogao da se razvije metod slobodnih asocijacija i emocionalne katarze. Ro en Luis M. Terman 1877. Obavio Stenfordovu reviziju Bine-Simonove skale 1916, poznat po longitudinalnoj studiji grupe izuzetno inteligentne dece. (Na isti dan 1925. napisao predgovor za knjigu Genetska studija genija). 189


16. Ro en Franc Brentano 1838, teolog, filozof i psiholog (Bonin, 1983). Uenjem o intencionalnosti i tzv. akt-psihologijom uticao na razvoj fenomenolokih orijentacija u modernoj psihologiji. Brentanovim uenicima pripadaju Kristijan fon Erenfels, Edmund Huserl, Aleksius Majnong. Frojd je godinu dana sluao njegova predavanja, a poznavao ga je lino i na Brana Petronijevi (Petronijevi, 1998, 1998a). Ro en Hari Levinson 1922. Primenio svoja istraivanja u klinikoj i zdravstvenoj psihologiji u oblasti poslovnog menadmenta. 17. Objavljena knjiga Danijela Kaca i Roberta Kana Socijalna psihologija organizacija 1966. Sledee godine, na poziv profesora Nikole Rota, Kac je odrao predavanje na Odeljenju za psihologiju u Beogradu (Takovska 34). Prevodio Ljuba Stoji, Nenad Havelka uestvovao u diskusiji... 18. Ro en Kalvin S. Hol 1909. Njegova istraivaka interesovanja bila su bihevioralna genetika, emocionalno ponaanje ivotinja i analiza snova. 19. Ro en Ogist Kont 1798, francuski socijalni filozof. Smatrao da je individualno ponaanje u najveoj meri zavisno od socijalnih faktora. Ro en Trumbal Led 1842, autor prve knjige na engleskom jeziku o elementima fizioloke psihologije. Eduard Hicih, prezentovao Medicinskom drutvu u Berlinu posledice elektrine stimulacije ljudskog mozga 1870. Indukovao pokrete oka stimulacijom mozga. 20. Ro en Vladimir M. Behterev 1857. Njegove opsene studije nervnog sistema doprinele su razumevanju uslovljenih odgovora, od posebnog znaaja za psihijatrijsku problematiku. Svoju nauku naziva refleksologijom. Osniva je prve psiholoke laboratorije u Rusiji (Kazan) 1886. Publikovan prvi put asopis za transakcionu analizu Erika Berna za 1962. Ro en Volfgang Keler 1887. 22. Ro en Frensis Bekon 1561. Vitalizovao je i artikulisao modernu filozofiju empirizma, osnove svih modernih nauka, ukljuujui i eksperimentalnu psihologiju. Ro en Franc Aleksander 1891. Aleksander i njegov ikaki institut za psihoanalizu promovisali su irenje psihoanalitike teorije i prakse. 23. Ro en Orval Hobart Maurer 1907, istraiva uenja i teoretiar koji je proirio jedinstvenu teoriju uenja na interpretaciju fenomena psihoanalize. Publikovana Socijalna psihologija Flojda Olporta 1924, prvi prikaz socijalne psihologije kao eksperimentalne discipline. 24. Ro en Herman Ebinghaus 1850. Bavio se pionirskim istraivanjima uenja i zaboravljanja, koristei sebe kao subjekta i 190


besmislene slogove kao materijal. Razvio nekoliko mera priseanja, krivulju uenja i zaboravljanja. Ro en Oskar Morgentern 1902. Njegova knjiga Teorija igara i ekonomsko ponaanje (1944) pisana sa Donom fon Nojmanom, revolucionisala je istraivanja donoenja odluka i podstakla stotine istraivanja u socijalnoj psihologiji i menadmentu. 25. Ro ena Moli Harover 1906. Razvila grupni Rorahov test. Publikovana knjiga Edvina G. Boringa Fizike dimenzije svesti 1933. 26. Ro en Edvard Sapir 1884, antropolog u oblasti kulture, jezika i linosti. Ro en Vilder Penfild 1891. Izveo klasina istraivanja neurologije epilepsije. Otkrio da elektrina stimulacija delova kore velikog mozga moe pobuditi snana iskustva prolih doga aja. Ro ena Mari Jahoda 1907. Njena istraivanja predrasuda i diskriminacije doprinela su razumevanju antisemitizma i autoritarnosti. Rad na me urasnim odnosima ukljuuje istraivanja desegregacijskog stanovanja i kolovanja. Ro en Hans Selje 1907. Primenio je termin stres, dotada korien u fizici, za opis reakcija oveka i ivotinja na poveane zahteve sredine. 27. Ro en Dejms Gibson 1904. Smatrao je da se perceptivni kvaliteti opaaju direktno iz sredine, a ne kao sklop jednostavnih senzornih elemenata. 28. Ro en Karl Emil Sior 1866. Njegova istraivanja su bila u oblasti kolske psihologije, psihologije muzike i umetnosti (Seashore, 1967). Ro en Boris Fjodorovi Lomov 1927, glavni organizator posleratne sovjetske psihologije. Najvie se bavio inenjerskom psihologijom. 29. Ro en Rene pic 1887, rodonaelnik istraivanja u sirotitima. Naao je da sredinska deprivacija dovodi do zaostajanja u razvoju i apatinosti dece, to je nazvao marazmus ili hospitalizam. Objavljena knjiga Gordona Olporta Priroda predrasuda 1954. 30. Ro en Jozef Jastrou 1863. Stekao prvi doktorat u psihologiji (1886) u SAD na Don Hopkins univerzitetu pod mentorstvom Stenli Hola. Ro en Roder N. eperd 1929. Znaajan istraiva kognitivnih struktura i nemetrikog multidimenzionalnog skaliranja. 31. Objavljen lanak Nila Milera Uenje visceralnih i lezdanih odgovora koji opisuje instrumentalno uslovljavanje autonomnih odgovora 1969.

191


Februar 1. Ro en Grenvil Stenli Hol 1844. Osnovao Ameriki asopis za psihologiju (1887) i Pedagoki seminar (1891), potonji urnal za genetiku psihologiju. Osnivaki sastanak Amerikog psiholokog drutva saziva 1892. Hol je istraivao ontogenetski razvoj deteta, koji je smatrao rekapitulacijom filogeneze. Presednik APA 1892. i 1924. 2. Ro en Henri Havelok Elis 1859. Pisao neke od prvih objektivnih radova o seksualnom ponaanju oveka. Uveo termine autoerotizam i narcisizam. Ro en Karl Dunker 1903. Prouavao prividne pokrete, kreativnost i reavanje problema. Uveo termin funkcionalna fiksacija, koja ometa kreativno reavanje problema. 3. Ro en Dord A. Miler 1920. Rad u oblasti jezika i kognicije, kratkorone memorije i opismenjavanja doprineli su razvoju psiholingvistike i kognitivne psihologije. 4. Ro en Morton Doj 1920. Fokusirao svoj rad na znaajne socijalne probleme. Doprineo napretku u razumevanju rasnih predrasuda, konformiranja i socijalne pravde. 5. Ro en Franc (Karl) Miler-Lajer 1857, primarno sociolog, izumeo vizuelne iluzije sa kojima se obino povezuje njegovo ime (1889). 6. Ro en Konvi Lojd Morgan 1852, komparativni psiholog poznat po kanonu tednje, po kome aktivnost ivotinja ne treba objanjavati viim psihikim sposobnostima, ako ih je mogue objasniti sposobnostima na niem stepenu psiholoke evolucije. 7. Ro en Alfred Adler u Rudolfshajmu, u Austriji 1870. Adler je bio rani uenik Sigmunda Frojda, ali je prekinuo saradnju 1911. i 1912. osnovao Drutvo za individualnu psihologiju. Njegova teorija istie potrebu za moi, a pojmovi kao kompleks inferiornosti i stil ivota postali su deo svakodnevnog jezika (Adler, 1984). 8. Ro en Martin Buber 1878, jevrejski egzistencijalistiki filozof ije je uenje znaajno uticalo na humanistike teorije linosti i psihoterapije. Prevedena knjiga Ja i Ti na srpski jezik. 9. Ro ena Elizabet Minsterberg Kopic 1919, ekspert za smetnje u uenju i procenjivanje dece. Sprovela je normativna istraivanja odgovora na Bender Getalt testu i smislila sistem skorovanja za ovaj instrument. Kreirala Vizuelno auralni test opsega brojeva kojim se ispituje me usenzorna integracija i kratkorona memorija kolske dece.

192


10. Ro en Luis Gutman 1916. Predloio metod skaliranja stavova, skalogramsku analizu, izvedenu iz kumulativnog ure ivanja preferenci respondenta. 11. Ro en Hajnc Verner 1890, poznat u oblasti razvojne psihologije. Doprineo psihologiji estetike muzike, percepcije i mentalne retardacije. Bavei se komparativnom psihologijom mentalnog razvoja definisao ortogenetiki opti zakon razvoja. Ro ena Virdinija Eshelman Donson 1925. Sa Vilijamom Mastersom, postala poznata po studijama seksualnog ponaanja i modernih metoda terapije seksualnih disfunkcija. Tako e je bila kantri vestern pevaica etrdesetih godina. 12. Ro en arls Darvin 1809. Darvinova teorija evolucije prirodnom selekcijom izloila je sve ljudske kvalitete naunom posmatranju, doprinela usponu komparativne psihologije i jako uticala na razvojnu psihologiju (Darwin, 1983). 13. an Martin arko prezentuje rad O razliitim nervnim stanjima uzrokovanih hipnozom kod histerika, u Francuskoj akademiji nauka u Parizu 1882, koji je obezbedio naunu legitimnost daljih istraivanja. Ro ena Ravena Helson 1925. Prouavala razvoj kreativnosti odraslih. Njene longitudinalne studije su se bavile prirodom kulturalnih obrazaca linosti i profesionalnim oekivanjima, stabilnou linosti i realizacijom kreativnih potencijala ena. 14. Ro en Tomas Robert Maltus 1766. Maltusova opservacija da populacija raste bre nego proizvodnja hrane podstakla je teorije socijalne i bioloke kompeticije. Ro en Ernst Evald 1855, fiziolog ula ija se teorija uvenja zasniva na razliitim obrascima odgovora bazilarne membrane na kombinacije intenziteta i frekvencije zvuka. Karl Jung, uvek simbolist, eni se Emom Rauenbah na dan zaljubljenih 1903 (Jung, 1989). 15. Ro en Galileo Galilej 1564, poznat kao osniva modernog naunog metoda. Njegovo uverenje da kontrolisana opservacija otkriva tok prirodnih doga aja dovelo je do znaajnih saznanja u fizici i astronomiji, a za psihologiju je znaajno njegovo uvi anje da je visina zvuka povezana sa vibracijama u njegovom izvoru. Ro en Deremi Bentam 1748, socijalni filozof. Zastupao uverenje da je najbolje ono drutvo koje omoguava najvie sree za najvei broj ljudi, to je doprinelo formulisanju principa hedonistike motivacije. Ro en Emil Krepelin 1856, osniva moderne psihijatrije i psihofarmakologije. Izumeo ranu nomenklaturu mentalnih poremeaja, ukljuujui i nove termine kao to su manino-depresivan i paranoidan. Ro en Hans Hening 1885. Identifikovao est primarnih mirisa i etiri primarna ukusa, kao i hemijsku osnovu ovih primarnih percepcija. 193


Ro en Pol Ekman 1934. istaknuti istraiva neverbalnog ponaanja, sa posebnim naglaskom na facijalnu ekspresiju i neverbalne korelate laganja i varanja. Njegove kros-kulturalne studije pokazuju univerzalnost emocionalne ekspresije. 16. Ro en Frensis Golton 1822, ija su iroka interesovanja ukljuivala prouavanje indidvidualnih razlika, naslednost osobina, statistiku i pronalaenje psihometrijskih sprava. esto je citiran kao osniva sistematskih metoda psiholokih merenja. U svojoj antropometrijskoj laboratoriji, osnovanoj 1882, sakupio je fizike i mentalne mere vie stotina dobrovoljaca, dajui tako prve normirane podatke o ljudskim osobinama. Ro en Harold H. Keli 1921, socijalni psiholog koji se bavio procesom interpersonalne percepcije i odnosa u malim grupama. Sa Donom Tiboom, dao je obuhvatnu teoriju socijalne razmene. Kelijeva teorija faktora koji utiu na kauzalno zakljuivanje podstakla je mnoga istraivanja. 17. Ro en Vilijam MekGvajer 1925. Njegova socijalno psiholoka istraivanja odnose se na prirodu, odravanje i menjanje stavova. Istraivanja o otpornosti na ube ivanje otkrila su esto citiran fenomen inokulacije. 18. Ro en Ernst Mah 1838, fiziar ija je knjiga Analiza oseaja (1886) snano uticala na psihologiju i doprinela razvoju naunog pozitivizma i teoriji percepcije forme, pretee getalt psihologije. Poznavao se sa Branom Petronijeviem. Ro en Fric Hajder 1896. Primenio principe getalt psihologije na socijalno ponaanje to ga je dovelo do teorija balansa, promene stava i interpersonalne percepcije. 19. Ro en Nikola Kopernik 1473. Dokazao je heliocentrini pogled na univerzum umesto geocentrikog, premetajui oveka na perifernu poziciju univerzuma i promoviui objektivnost u prouavanju oveka. Nauna psihologija poiva na temeljima koje je stvorila kopernikanska revolucija. 20. Ro en arls H. Dad 1873. Dadovi eksperimenti o transferu vebanja opovrgli su tradicionalni koncept formalne discipline u obrazovanju i zamenili ga modernijom teorijom identinih elementata. 21. Ro en Hari Stak Saliven 1892. Njegova teorija linosti odnosi se na socijalno poreklo i socijalnu ekspresiju linosti. Razvio terapiju socijalnog miljea za leenje shizofrenije. Ro ena Ursula Belu i 1931, poznata po istraivanjima u oblasti neuropsihologije jezika i nagra enoj knjizi Znakovi jezika (1979) . 22. Ro en Artur openhauer 1788. Njegov doprinos je rana teorija kolornog vida, ali je najpoznatiji po teoriji primarnosti volje kao 194


determinante individualnog ponaanja. Ro en Adolf Kvetelet 1796, teoretiar verovatnoe, primenio zakon odstupanja od proseka poznat kao normalna kriva, za bioloke i socijalne atribute. Skovao termin statistika. Ro en Valter Miel 1930. doprineo teoriji linosti i procenjivanja kroz analizu koncepcije osobina linosti, istraivao percepciju, postojanost organizacije linosti i kros-kulturalne razliitosti u ponaanju. 23. Publikovana Vekslerova Skala za merenje inteligencije odraslih (VAIS) 1955. 24. Industrijski psiholog Lilijan Gilbret pojavljuje se na potanskoj marci od 40 centi u Monkleru u Nju Dersiju 1984. Gilbretova je prva i jedina me u psiholozima koja se pojavila na potanskoj marci u SAD. 25. Ro en Karl H. Pribram 1919. Opsean rad u fiziolokoj psihologiji unapredio je teoriju strukturne i funkcionalne organizacije mozga. Skoranja verzija upotrebljava hologram kao model prostorne reprezentacije u mozgu. Ro en Derom Kagan 1929, jedan od 100 najeminentnijih psihologa dvadesetog veka. Kaganova istraivanja ljudskog razvoja odnose se na izuavanje linosti, koncept selfa i kognitivnu organizaciju. Objavljena knjiga Edvarda Hola Skrivena dimenzija koja opisuje efekte linog prostora (teritorijalnosti) na interpersonalno ponaanje. 26. Ro en Erih R. Jen 1883. Poznat po istraivanjima ejdetskih slika. Ovaj rad je kasnije kompromitovan prilago avanjem nacistikoj ideologiji. Jen je publikovao stotine radova o vizuelnoj i prostornoj percepciji. Ro en Don Bolbi 1907. U saradnji sa Meri D. Salter Ajnsvort, Bolbijeva istraivanja i teorija procesa vezivanja deteta za figuru majke i posledice gubitka imali su znaajan uticaj na razvojnu psihologiju. 27. Ro ena Berta Papenhajm 1859. u Beu, poznata kao pacijentkinja J. Brojera i S. Frojda (Sluaj Ane O.). Leenje histerinih simptoma kod ove pacijentkinje katarktikom metodom snano je uticalo na razvoj psihoanalize. Ro en Dord Herbert Mid 1863. Mid, inae otac Margaret Mid, bio je socijalni filozof znaajan za psihologiju tumaenjem selfa kao efekta socijalne interakcije. 28. Ro en Benton J. Andervud 1915, prouavao faktore koji utiu na verbalno uenje i pamenje, sa posebnom panjom na distribuciju vebanja, transfer, reaktivnu i proaktivnu inhibiciju i diskriminaciju. Don Dolard, Leonard Dub, Nil Miler, Hobart Maurer, Robert Sirs objavljuju knjigu Frustracija i agresija 1940. 29. Marija Montesori dobija nagradu SAD za patent Isecanje geometrijskih figura u didaktike svrhe 1916. Figure predstavljaju koncept 195


podele celine na manje komponente. Dva dana posle smrti Ivana Pavlova 1936, sovjetska vlada, u nameri da sauva uspomenu na velikog naunika, preimenuje institut u kome je radio u Sankt Peterburgu u Prvi lenjingradski medicinski institut Ivan Pavlov, pretvara laboratoriju u kojoj je radio u muzej, konzervira njegov mozak i publikuje sabrana dela na etiri jezika (Hothersall, 2002).

Mart 1. Valter B. Kenon i A. L. Voburn publikuju znaajan lanak Objanjenje gladi 1912. Herman Vitkin sa saradnicima objavljuje knjigu Psiholoka diferencijacija: prouavanje razvoja 1962. 2. Ro ena Eleonora Aeson MekKaloh Gembl 1868. Diplomirala kod Edvarda Tienera na Kornel univerzitetu 1898, rani istraiva oseaja mirisa. Ro en Frank Restl 1927, znaajna linost savremene kognitivne psihologije. Pripada prvoj generaciji matematikih psihologa. 3. Ro en Siril Bert 1883, prvi psiholog koga je odlikovala britanska kraljevina 1946. Optubom da je falsifikovao podatke o inteligenciji srodnika kompromitovana je njegova slava. Ro en Riard S. Lazarus 1922, poznat po istraivanjima psiholokog stresa, kopinga i adaptacije, povezanosti izme u kognicije, emocija i motivacije. 4. Ro en Hans Ajzenk 1916. Ajzenkova teorija linosti, iji su glavni faktori introverzija/ekstroverzija i stabilnost/neuroticizam, poznata je naoj strunoj javnosti. 5. Ro en Gustav Fri 1838. Fri i Eduard Hicih su prvi ustanovili elektrinu ekscitabilnost mozga i tako utvrdili povezanost lokacija u mozgu i motornih odgovora. Ro en Danijel Kaneman 1934. Prouavao ulogu kognitivne heuristike u procenjivanju neizvesnih doga aja i tako kreirao novu dimenziju u razumevanju kognitivnih procesa. 6. Ro en or Dima 1866. Bavio se abnormalnom psihologijom. Njegov udbenik psihologije (1923), medicinski orijentisan, predstavlja sistematian rezime eksperimentalne psihologije i bio od velikog uticaja. Pisao o njemu Dragan Krsti u Psiholokom reniku (Krsti, 1988). 7. Ro en Julius Vagner fon Jaureg 1857, prvi psihijatar dobitnik Nobelove nagrade 1927. Otkrio da groznica koja izaziva malariju dovodi do poboljanja sifilisne psihoze pa je pacijente leio injekcijama sa parazitom malarije. Bio direktor klinike na kojoj je radio Frojd. Ro en Doj 196


Pol Gilford 1897. Doprineo razvoju kvantitativnih metoda u oblasti senzacija, linosti, psihofizike i panje. 8. Stenli Hol osniva prvu zvaninu psiholoku istraivaku laboratoriju u SAD na Univerzitetu Don Hopkins 1883. Danijel ahter i saradnici publikuju znaajan lanak o implicitnom pamenju 1990. 9. Ro en Franc Jozef Gal 1758, lekar koji je identifikovao funkcionalne razlike izme u bele i sive modane mase. Kasnije je razvio sistematsku frenologiju, sporno uenje o vezi izme u oblika lobanje i linosti. 10. Ro en Semjuel Renou 1892, znaajan po sistemu obuke za pilote i pomorce. Istraivao uenje, percepciju i pamenje. Napisao 23 volumena asopisa za Vizuelnu psihologiju. 11. Ro en Leopold Sondi 1893, kao dvanaesto dete u porodici obuara. Razvio teoriju o genetikim izvorima linosti, poznatu kao iksal analiza. Izumeo projektivni test linosti baziran na postavci da pojedinca privlae lica koja pripadaju slinom genetskom tipu. Njegovim uenjem se kod nas najvie bavio Ivan Nastovi. 12. Ro en Dord Berkli 1685, rani asocijanista iji je princip subjektivnog idealizma isticao primarnost duha nad materijom. Ro en Gabrijel Tard 1843, sociolog ije su teorija imitacije, teorija ponaanja u masi i spisi o ekonomskoj psihologiji uinili od njega znaajnu linost u istoriji socijalne psihologije. 13. Ro en Harvi Leman 1889, istraiva deje igre i uzroka variranja maksimalnog postignua za razliite vetine. 14. Objavljena knjiga Ernsta Hansa Gombriha Umetnost i iluzija psihologija slikovnog predstavljanja 1960. Kod nas je knjigu prevela Jelena Staki (Gombrih, 1984). 15. Ro en Anri Valon 1879, francuski psihopatolog i razvojni psiholog. Osnovao deju kliniku 1921. Naglaava efekte socijalne i fizike sredine na individualno ponaanje dece. Teodor Adorno, Elze FrenkelBrunsvik, Danijel Levinson i R. Nevit Sanford publikovali znaajnu knjigu Autoritarna linost 1950. 16. Ro en Amos Tverski 1937. Njegova interesovanja su ukljuivala analizu psiholokog merenja i prirodu kognitivne heuristike koja upravlja izbornim ponaanjem. Ubraja se u 100 najeminetnijih psihologa 20 veka. 17. Ro en Alfons apanis 1917, istaknuta linost u oblasti ljudskog ininjeringa. Tokom drugog svetskog rata istraivao dizajn maina i varijable ljudskog operatora. 197


18. Ro en Kurt Kofka 1886, jedan od osnivaa getalt psihologije, predstavljene u knjizi Principi getalt psihologije. Ro en Egon Brunsvik 1903. Njegova teorija probabilistikog funkcionalizma shvata ponaanje kao adaptaciju na sredinske uslove, a istraivanje perceptualnih konstanti potvr uje ovu teoriju. Model soiva u perceptualnom su enju proiren je na opti model ljudskog su enja. 19. Ro en Riard C. Etkinson 1929, istraiva u oblasti pamenja, obrade informacija i donoenje odluka. Dobio nagradu APA za nauni doprinos 1977. 20. Ro en B. F. Skiner 1904. Njegovi principi instrumentalnog uslovljavanja podstakli su skoro svako polje u psihologiji. Ro en Rejmond B. Katel 1905. Razvio faktorsku teoriju linosti koja je dovela do razvoja inventara linosti 16 PF. U svom radu o prirodi inteligencije Katel pravi razliku izme u fluidne i kristalizovane inteligencije. Konstruisao je jedan od najranijih, od kulture nezavisnih, testova inteligencije. Fizioloki psiholog Anri Pjeron poinje na Sorboni seriju eksperimenata o paranormalnim fenomenima 1922. 21. Ro en Don Ridli Strup 1897. Strup u doktorskoj disertaciji 1933. zahteva od ispitanika da imenuju boje mastila kojom je ispisano ime boje mastila ili neke druge boje. On je utvrdio da je due reakciono vreme kada se boja mastila i znaenje ispisane rei ne podudaraju. Strupov efekat publikovan 1935. je i danas predmet mnogobrojnih istraivanja. Ro en Moris Vajtelis 1898. Pionirski rad na polju industrijske psihologije sa studijom koniara tramvaja u Milvokiju 1920. dovela je do prvog industrijskog testa profesionalne selekcije. 22. Ro en Valter S. Hanter 1889. komparativni psiholog. Koristio uenje lavirinta da bi istraio faktore koji utiu na ponaanje i pronaao odloenu reakciju i testove dvostruke alternacije. Publikovana knjiga Alberta Bandure Agresija: analiza socijalnog uenja 1973. 23. Ro en Erih From 1900, jedan od osnivaa Frankfurtskog psihoanalitikog instituta, Viljem Alanson Vajt instituta i Meksikog psihoanalitikog instituta. Njegove knjige Bekstvo od slobode i Umijee ljubavi primenjuju psihoanalitiku teoriju na odnos drutva i individue (From, 1964, 1975). Ro en Filip Zimbardo 1933. Prouavao deindividuaciju, institucionalizovanu agresivnost i submisivnost, pokoravanje, stidljivost, anksioznost i afilijaciju, kao i posledice orijentacije u vremenu. (Autori su imali priliku da upoznaju Zimbarda kao predavaa na 43. Kongresu nemakih psihologa u Berlinu 2002. godine, gde je Zimbardo bio gost kao predsednik APA.) 198


24. Ro en Eduard Klapared 1873. Pisao je o spavanju, neurologiji, kao i psihologiji ivotinja. Osnovni doprinos je dao u oblasti deje psihologije. Njegova knjiga Psihologija deteta i eksperimentalna pedagogija (1909) predstavlja kamen me a u ovoj oblasti i uticala je na rad ana Pijaea. Ro en Vilhelm Rajh 1897. Frojdovo objanjenje seksualne energije Rajha je odvojilo od konvencionalne psihoanalize. Rajh je postavio uenje o slobodnoj seksualnoj energiji ili orgonu, a odbijanje da prekine promociju i prodaju akumulatora orgona u SAD odvelo ga je u zatvor, gde je i umro 1957. 25. Ro ena Rut Hauard Bekam 1900, prva crna amerikanka koja je stekla doktorat iz psihologije na Univerzitetu Minesota 1934. Istraivala na podruju mentalne retardacije, dejeg razvoja i porodinog savetovanja. 26. Odobrena upotreba antipsihotinog leka torazina (hlorpromazin hidrohlorid) 1954. u SAD. Spada u grupu fenotijazina, smanjuje nivo neurotransmitera dopamina. 27. Ro en Karl Pirson 1857, jedan od osnivaa moderne statistike. Razvio iroko upotrebljavan produkt-moment koeficijent korelacije i Hikvadrat. Ro en Dejvid Kre 1909. Njegov rad istie ulogu socijalnih i kognitivnih faktora u percepciji. U kasnijim istraivaljima Kre je sa kolegama izveo seriju eksperimenta o hemiji mozga i fizikom rastu koji se deava u mozgu kao posledica uenja. 28. Ro en Jozef V. Bredi 1922. Njegov rad u bihevioralnoj biologiji ukljuuje istraivanja o nastanku ulcera kod egzekutivnih majmuna i selektivnim efektima rezerpina na anksiozne odgovore. Ro en arls Spilberger 1927. Njegov test crtastanja anksioznosti ima iroku primenu. Ro en Dord Sperling 1934. Dao doprinos u oblasti vizuelne obrade informacija i panje. 29. Publikovana knjiga Dorda T. Leda Elementi fizioloke psihologije 1887. 30. Ro ena Melanija Klajn 1882, znaajni deji psihoanalitiar, razvila tehniku terapija igrom. 31. Publikovana knjiga Miltona Rokia (sa 22 koautora) Otvoren i zatvoren um istraivanja prirode sistema verovanja i linosti 1960. April 1. Ro en Viljem Harvi 1578, poznat po otkriu cirkulacije krvi u telu. Identifikovao mozak kao centar prijema i koordinacije podataka. Ro en Pjer J. Flurens 1794. Uveo metod ekstirpacije za prouavanje 199


funkcija mozga, ustanovio funkcionalne delove centralnog nervnog sistema i naao dokaze o principima funkcionisanja mozga kao celine. Ro en Abraham Maslov 1908, poznat po istraivanjima samoaktualizacije i hijerarhijskoj teoriji motiva. Uticao na pojavu humanistike psihologije 1950-tih i 1960-tih godina (Maslov, 1982). Objavljen lanak Tomasa Sasa Mit mentalne bolesti 1960. 2. Publikovana knjiga Roberta Rozentala i Lenore Dekobson Pigmalion u odeljenju 1968. Knjiga govori o efektima oekivanja na ponaanje nastavnika i uenika. 3. Ro ena Florens L. Gajs 1933. Njen rani rad sa Riardom Kristijem o makijavelistikom stilu linosti privukao je iroku panju. 4. Ro ena Dorotea L. Diks 1802. Pomogla u osnivanju 32 bolnice za mentalne bolesti i 15 kola za retardirane osobe. U vreme gra anskog rata u SAD organizovala vojnu bolniarsku slubu. Edvard Tiener osnovao klub Eksperimentalisti 1904, koji postaje Drutvo eksperimentalnih psihologa 1929, posle Tienerove smrti. ene su bile iskljuene iz lanstva sve do 1929, kada su primljene Margaret F. Voburn i Eta Douni. 5. Ro en Tomas Hobs 1588, engleski filozof koji je poznat po teorijama drutvenog ugovora, kao i delu Levijatan. Stvara u periodu kada robna proizvodnja u Engleskoj dovodi do antagonizma privatnih interesa, koji proizvode opsesivni egoizam i stvaraju zakone dungle (ovek je oveku vuk). 6. Ro en Dejms Mil 1773, rodonaelnik asocijacionistike psihologije. Prema njegovoj filozofiji senzacije stvaraju ideje koje se mogu me usobno povezivati i uslonjavati. Objavljen esto citiran lanak Dorda Milera Magini broj sedam, plus minus dva: neka ogranienja naeg kapaciteta za obradu informacija u Psiholokoj reviji 1956. 7. Ro en Bronislav Malinovski 1884, ija su istraivanja u kulturalnoj antropologiji doprinela psiholokoj proceni znaaja socijalnih inilaca na ponaanje i moralno su enje. 8. Ro en Edmund Huserl 1859, osniva fenomenoloke filozofije, koja je imala snaan uticaj na psihologiju i pojedine pravce psihoterapije. Najznaajniji uenik Franca Brentana. 9. Ro en Dord S. Hantington 1850. Prvi je opisao sindrom porodine nervne degeneracije poznate kao Hantingtonova bolest (ili Hantingtonova horea). Ro ena Roza Kac, razvojni psiholog, 1885. Njena knjiga Razgovori sa decom (sa Davidom Kacom), na osnovu terenskih posmatranja, koja predstavljuju jednu od prvih sistematskih primena ove 200


metode, opisuje svet dece, deju metafiziku, magijsko miljenje, kategorije realnosti i orijentaciju u vremenu. 10. Ro en Lisjen Levi-Bril 1857. Istraivao mentalne procese lanova primitivnih zajednica sa ciljem da ukae na razlike u mentalitetu civilizovanog i primitivnog oveka. Njegova knjiga Primitivni mentalitet prevedena je kod nas. U pismu Karlu Marisonu, Edvin Boring predlae seriju Istorija psihologije u autobiografijama 1928. Prvi volumen publikovan 23. avgusta 1930. 11. Ro en Dejms Parkinson 1755, engleski prirodnjak i lekar koji u jednoj raspravi (1817) prvi opisuje neuroloki poremeaj, na predlog anMartin arkoa nazvan Parkinsonova bolest, ali je u Engleskoj ovaj naziv prihvaen nekoliko decenija kasnije (Miler, 2005). Publikovan znaajan lanak Dorda Sperlinga Model za zadatke vizuelne memorije 1963. 12. Ro ena Eleanor T. Gluk 1898. Istraivala varijable vezane za raspad porodice i telesnu gra u kao prediktore maloletnike delinkvencije. 13. Ro ena Marta E. Bernal 1931, prva Meksikanka koja je stekla doktorat iz psihologije. Bavila se psihofiziologijom, modifikacijom ponaanja dece, treningom roditelja, problemima manjina. 14. Ro en Edvard . Tolman 1886. Tolmanov svrhoviti biheviorizam povezuje kognitivne elemente kao to su oekivanje potkrepljenja i kognitivne mape u bihevioralnu teoriju uenja. Ro en Roder Braun 1925, poznat po svom radu u psiholingvistici i socijalnoj psihologiji, kao i po znaajnoj longitudinalnoj studiji jezikog razvoja troje dece, Adama, Eve i Sare. Njegova autobiografija se moe nai u knjizi Smiljke Vasi Psiholingvistika (Vasi, 1994). 15. Ro en Emil Dirkem 1858. francuski sociolog poznat po svojoj teoriji o uzrocima suicida, kao i teoriji anomije. Ro en Maks Verthajmer 1880, osniva getalt psihologije i zapamen po istraivanjima prividnog kretanja poznatog kao fi-fenomen, opisu getaltistikih zakona perceptualne organizacije, predstavljanju istraivanja kognitivnih procesa u svojoj knjizi Produktivno miljenje (publikovanoj posthumno 1945). Maslov je razvio koncept samoaktualizacije na osnovu prouavanja Verthajmerove linosti, kojom je bio impresioniran (Schultz i Schultz, 2004). Na isti dan ro eni su jo Nikolas Tinbergen 1907, Barbel Inhelder 1913, Stenli ahter 1922. 16. Kristijan Rakmik opisuje status rane eksperimentalne psihologije u prezentaciji pred Drutvom eksperimentalnih psihologa 1912. 17. Ro en Ipolit Bernhajm 1840, francuski neurolog i hipnotizer koji je istraivao vezu izme u sugestibilnosti, mentalnih bolesti i 201


psihoterapije. Publikovana knjiga Jozefa Volpija Psihoterapija recipronom inhibicijom 1958, opisujui metod sistematske desenzitizacije. Gostovao u Zavodu za mentalno zdravlje u Niu 1985. na poziv Jezdimira Zdravkovia. U diskusiji uestvovao Slavoljub Radonji. 18. Pol Broka obavlja autopsiju na osobi koja je imala afaziju 1861. i nalazi leziju u treoj vijuzi frontalnog renja leve hemisfere, podruju koje se po njemu zove i koje je povezano sa jezikim funkcijama veine ljudi. Ro en Edvard Robinson 1893, funkcionalist poznat po istraivanjima retroaktivne inhibicije i transfera uenja. 19. Ro en Gustav Teodor Fehner 1801, fiziar, lekar, filozof i pisac, osniva psihofizike. Za Frojda je bio veliki Fehner. (Od njega je preuzeo koncepciju Principa zadovoljstva-nezadovoljstva, Princip ponavljanja i predstavu o psihikoj energiji). Fehner je tako e osniva empirijske psihologije umetnosti. 20. Ro en Uri Bronfenbrener 1917, razvojni psiholog, naglaavao socijalni kontekst razvoja deteta. Prevo en kod nas. Ana Frojd govori na Klark univerzitetu povodom proslave 60-godinjice o doprinosu psihoanalize genetikoj psihologiji 1950. 21. Ro en Karl tumpf 1848. Poinje studije u Vircburgu elei da bude pravnik, ali pod uticajem Brentana odlazi u Getingen i doktorira kod Hermana Locea. Pripada plejadi ranih eksperimentalnih psihologa. Bavio se istraivanjem percepcije prostora, sluha, i naunim prouavanjem muzike. Imao najvie poznatih uenika: Huserl, Keler, Kofka, Verthajmer, Hornbostel. Bio direktor Instituta za psihologiju u Berlinu. 22. Ro en Imanuel Kant 1724, Oto Rank 1884, Edmund Jakobson 1888. Ro en Karl Cener 1903, bavio se problemima klasinog uslovljavanja i motivacije, ali je najpoznatiji po svom radu o fenomenologiji percepcije. Opisao est faza koje posreduju izme u opaenog objekta i procesa u korteksu. Ro en Li Kronbah 1916. Bavio se merenjem u psihologiji, psihologijom obrazovanja i individualnim razlikama. Me u 10 najcitiranijih lanaka, prema Psiholokom Biltenu iz 1992. godine, Krombah je prvi ili jedini autor u etiri od njih. 23. Objavljena knjiga En Anastazi Psiholoko terstiranje 1954. Tekst je postao traeni udbenik na univerzitetima vie generacija. Objavljena knjiga Stenli ahtera Psihologija afilijacije 1959. 24. Aleksandar Bejn poseuje Laboratoriju V. Vunta u Lajpcigu 1885. Ro en Don T. Lanceta 1926, eksperimentalni socijalni psiholog. Istraivao grupne procese, imitaciju, donoenje odluka, emocionalnu ekspresivnost. 202


25. Ro en Danijel Berlajn 1924, poznat po istraivanjima intrinzine motivacije, radoznalosti i istraivakog ponaanja. Znaajan po tektovima iz estetike i psihologije umetnosti. 26. Ro en Ernst Kris 1900. Modifikovao tradicionalnu psihoanalizu naglaavajui funkcije Ega i primenjujui ovaj pristup u istraivanju umetnosti i ponaanja dece. 27. Ro en Herbert Spenser 1820. Zastupao evolucionu teoriju pre Darvina i primenio evolucioni koncept na sve ljudske mentalne i bihevioralne pojave, nagovetavajui ameriki funkcionalizam i biheviorizam. 28. Prezentovan rad Alfreda Binea i Teodora Simona na Me unarodnom kongresu psihologa u Rimu 1905. Novi metodi u dijagnozi statusa idiotije, imbecilnosti i morona. Ro en Dord Keli 1905. Razvio teoriju personalnih konstrukata. Kelijev Test repertoara uloga bio je osnova za mnoga istraivanja linosti. 29. Ro en Viljem tern 1871, poznat po istraivanjima konstatnosti inteligencije i konceptu kolinika inteligencije (1912). Pisao uticajne radove u oblasti primenjene, razvojne i diferencijalne psihologije. Skovao je termin primenjena psihologija 1903. ternovu knjigu Psihologija ranog detinjstva preveli, Marija i Radmilo Vui, 1938. (roditelji nae poznate profesorice Pedagoke psihologije). 30. Ro en Johan Karl Fridrih Gaus 1777. Formulisao teoriju normalne krive i ustanovio njenu sveprisutnost u merenju prirodnih fenomena. Ro en Eugen Blojler 1857. Uveo frojdijansku misao u psihijatriju i skovao termin shizofrenija 1908. Maj 1. Ro ena Edna Hajdbreder 1890, ekspert u sistematskoj psihologiji, poznata po knjizi Sedam psihologija. Bila je aktivna u mnogim psiholokim udruenjima. 2. Ro en Edgar Arnold Dol 1889. Istraivao irok opseg problema, od zatvorskih populacija do dece. Razvio Vajnlandsku skalu socijalne zrelosti. 3. Ro en Karl Abraham 1877, prvi nemaki psihoanalitiar, integrisao frojdovsku kliniku praksu u oblast psihijatrijskog znanja. Obuio brojne psihoanalitiare, me u kojima su Melanija Klajn, Helen Doj, Karen Hornaj, andor Rado, Ernst Zimel. Govorio je osam jezika. Prevdena je njegova knjiga Spisi iz primenjene psihoanalize. 203


4. Ro en Johan F. Herbart 1776, osniva psihologije obrazovanja. Razvio koncept aperceptivne mase, koji predstavlja akumulaciju iskustava, suvie slabih da bi bila svesno opaena, ali dovoljno jakih da poveaju ili posreduju u drugim kasnijim iskustvima. 5. Ro en Karl Marks 1818. Psiholog Rejmond Dod nagra en 1908. za izum aparata za ispitivanje otrine vida i astigmatizma (patent broj 886772). Ro en Pol M. Fic 1912, pionir u inenjerskoj psihologiji, dizajniranju komandnih ure aja u avionu i primeni informacione teorije na vizuelne stimuluse. 6. Ro en Sigmund Frojd 1856. Ro en Kenet V. Spens 1907, iscrpno prouavao i definisao parametre mnogih faktora koji utiu na uslovljene reakcije. Ro en Donald E. Brodbent 1926, poznat po eksperimentalnim istraivanjima kratkorone memorije, izbornog reakcionog vremena, stresa sredine, vidilansa. Njegov filter model selektivne panje bio je rani model kognitivne obrade informacija. 7. Ro en Dejvid Hjum 1711. Za psihologiju najvanija Hjumova dela su Rasprava o ljudskoj prirodi i Istraivanje o ljudskom razumu. Smatrao je da se ljudska bia moraju prouavati metodama prirodnih nauka. Ro en Gistav LeBon 1841. Njegova knjiga Psihologija gomila predstavljala je me unarodni bestseler i rani pokuaj naunog objanjenja socijalnog ponaanja. 8. Ro en Leon Festinger 1919. Festingerove teorije socijalne disonance i procesa socijalnog pore enja imale su snaan uticaj na socijalnu psihologiju, psihologiju linosti i motivacije. 9. Objavljen lanak Martina Seligmana i Stivena Majera u asopisu za eksperimentalnu psihologiju Neuspeh da se izbegne traumatski ok u kome se opisuje paradigma nauene bespomonosti 1967. 10. Ro en Hendrik Cvardemaker 1857. Istraivao sluh i govorne glasove, ali je njegov najznaajniji rad u oblasti oseaja mirisa. Konstruisao nekoliko aparata za kontrolu eksperimentata, me u kojima i olfaktometar, tragajui bezuspeno za prirodom mirisnih supstanci. Predloio je shemu od devet osnovnih mirisa. Ro en Elvin M. Liberaman 1917, poznat po pionirskim istraivanjima akustike i fizioloke osnove produkcije i percepcije govora. 11. Ser arls Lokok prvi opisuje terapiju epilepsije kalijum bromidom 1857. Verovao je da epilepsiju izaziva masturbacija, a znao da brom redukuje libido. Lek je delovao ali ne iz Lokovih razloga. 204


12. Ro en Henri H. Donaldson 1857, uveni neurolog, koji je uveo albino pacove u eksperiment poznate kao Vister soj. Ro en Semjuel B. Kuta 1912, istraiva u oblasti klinike psihologije, psihoterapije i kriminalnog ponaanja. 13. Ro en Henri A. Mari 1893. Pomagao Mortonu Princu u osnivanju Harvadrske psiholoke klinike. Poznat po knjizi Eksploracije linosti, rane emprijske studije linosti i Testu tematske apercepcije (TAT). Ro en Edvin najdman 1918, pionir u naunom istraivanju suicida i osniva centra za prevenciju suicida. 14. Ro ena Helen Flanders Danbar 1902. psihoanalitiarka, specijalista u psihosomatskoj medicini. Povezala konstelaciju linosti i situacione faktore psihosomatskih poremeaja. Publikovano poglavlje Solomona Aa Efekti grupnog pritiska na modifikaciju i distorziju su enja 1951, u knjizi Grupe, vostvo i ovek u kome je opisan uveni eksperiment o efekatima konformiranja na procenjivanje dui. 15. Ro en Karl Vernike 1848, poznat po radu o neurologiji afazija, koji je publikovao 1874, kada je imao 26 godina. Ro ena Eleanor E. Mekobi 1917, poznata po istraivanjima podizanja dece, polnih razlika, javnog mnjenja i efekata gledanja televizije. 16. Ro en Johan Herman Pfingsten 1751, prvi izdava asopisa u kome je upotrebljena re psihologija u naslovu. asopis je izlazio izme u 1784 i 1786. Objavljena knjiga J.P Gilforda Priroda ljudske inteligencije 1967. 17. Publikovan Test lavirinta u SAD 1950. Izvorno je test koncipirao Stenli Porteus kao Test neverbalne inteligencije za mentalno retardiranu decu u Melburnu. 18. Prvi izvetaj Mortona Princa o sluaju viestruke linosti 1898. 19. Ro en Johan Gotlib Fihte 1762, sledbenik Kanta, zastupao shvatanje da su predstave o vremenu i prostoru uro ene. Dejms K. Braun alje prve fotografije osoba sa mentalnim oboljenjima arslu Darvinu 1869. Braun je bio psihijatar i fotograf amater ije su fotografije nale mesto u Darvinovoj knjizi Izraavanje emocija kod oveka i ivotinja (1872). 20. Ro en Don Stjuart Mil 1806. Proirio filozofiju asocijacionizma tvr enjem da se jednostavni elementi kombinuju u formu celine. Psihologiju definisao kao nauku o elemetarnim zakonima uma, to je kasnije porihvatio Tiener. Smatra se da je imao kolinik inteligencije preko 200. Ro en Dejvid Meklilend 1917. poznat po istraivanjima motivacije, naroito motiva za postignuem. 205


21. Ro en Herman Rudolf Loce 1817. Prvi napisao tekst koji bi mogao biti nazvan fiziolokom psihologijom (1852). Njegova teorija lokalnog znaka povezuje senzorne informacije i svesno iskustvo. Objanjenje fenomena trodimenzionalne percepcije prostora i dvodimenzionalne informacije bile su znaajna primena ove teorije. Ro en Hans Berger 1873, psihijatar koji je izumeo elektoencefalograf (prvi put primenjen na njegovom sinu) i koji je nazvao model modane aktivnosti za vreme odmora i meditacije alfa ritam. Prva me unarodna bihevioralna konferencija iz neuronauka odrana u San Antoniu u Teksasu 1992. 22. Ro en Koleman Roberts Grifit 1893, prvi ameriki psiholog koji je prouavao psiholoke aspekte sporta. Ro en Artur H. Brajfild 1915. Bavio se savetovanjem i industrijskom/organizacijskom psihologijom. 23. Ro en Franc Anton Mesmer 1734, poznat po uenju o animalnom magnetizmu. Ivan Pavlov stekao doktorat medicinskih nauka na Ruskoj vojno-medicinskoj akademiji 1883. 24. Ro en Klark Leonard Hal 1884, poznat kao autor hipoptetiko - deduktivne teorije uenja, pokuaju da se matematiki precizno objasne uzroci ponaanja. Bavio se tako e merenjem sposobnosti, hipnozom i sugestibilnou. 25. Ro en Dejm Mekkin Katel 1860. Istraivao mentalno testiranje i individualne razlike. Prvi ameriki profesor psihologije, osnovao psiholoku laboratoriju na Univerzitetu Pensilvanija 1888, osnovao psiholoku korporaciju, predsednik APA 1895. 26. Sigmind Frojd posetio Ludviga Binsvangera u Krojclingenu u vajcarskoj 1912, ali ne i Junga, koji je bio udaljen 64 km u Cirihu, to je, prema Jungovim pismima znailo poetak kraja u njihovim odnosima. Ro en Irving L. Denis 1918, socijalni psiholog poznat po klasinim radovima o komunikaciji i persuaziji, vojnom moralu, psiholokom stresu, strahom aktiviranoj persuaziji, donoenjeu odluka i modelima procesa grupnog odluivanja koje je nazvao grupno miljenje. 27. Ro en Franciskus Kornelius Donders 1818, jedan od ranih istraivaa mentalne hronometrije, upotrebe reakcionog vremena kao indeksa mentalnih procesa i individualnih razlika. Ro en eferd Ivori Franc 1874, pionir u istraivanjima kortikalne lokalizacije uenja. Ro en Karl Biler 1879, pripadnik Vircburke kole, prouavao proces reavanja problema i psihologiju jezika. Njegova istraivanja dejeg razvoja sa arlotom Biler bila su me u prvim sistematskim studijama u razvojnoj 206


psihologiji. Ro en Karl Pfafman 1913. Briljivo i iscrpno prouavao fiziologiju, neurologiju i motivaciona svojstva oseaja ukusa. 28. Ro ena Tamara Dembo 1902, poznata po esto citiranoj studiji (1941) o regresivnom ponaanju u frustraciji kod dece. Sara ivala sa Levinom. Citirana u Rotovoj Socijalnoj psihologiji. 29. Ro en Luis L. Terston 1887, eminentni psihometriar koji je primenio matematike metode u skaliranju stavova, faktorskoj analizi, psihofizici i inteligenciji. 30. Ro en Pjer Mari Feliks ane 1859, francuski psihopatolog poznat po disocijacionoj teoriji histerije i hipnoze. Uveo pojmove disocijacija i podsvest u psiholoku terminologiju i pripisao histeriji i hipnotikoj prijemivosti uro enu dispoziciju. Bio je u konkurentskom odnosu sa Frojdom, a pripisuje mu se uvena reenica Sve to u psihoanalizi valja, to je Frojd uzeo od mene, a sve to ne valja to je Frojdovo. Prevedena je njegova knjiga Ljubav i mrnja. Ro en Dejms Olds 1922, poznat po istraivanjima centra za zadovoljstvo u mozgu. 31. Ro en Persi Tanenbaum 1927. Njegov rad sa arlsom Ozgudom i Dordom Sjucijem doveo je do izuma tehnike semantikog diferencijala za merenje konotativnog znaenja rei i kongruentnog modela odravanja i menjanja stavova. Jun 1. Ro en Hugo Minsterberg (u Nemakoj) 1863. Minsterberg dolazi u laboratorije Harvarda 1892. na poziv Viljema Dejmsa i smatra se osnivaem primenjene psihologije. 2. Objavljena knjiga Rudolfa Arnhajma Umetnost i vizuelno opaanje (1954) (kod nas objavljena u prevodu Vojina Stojia) (Arnhajm, 1971, 1985). 3. Ro en er fon Bekei (1899). Bekeijev rad u oblasti fiziologije uvenja doveo je do Teorije putujueg talasa u percepciji visine tona. Bekei dobija Nobelovu nagradu 1961. 4. Edvard L. Torndajk sree prvi put Dejmsa MekKin Katela (1897). Posle dve godine na Harvardu, Torndajk zavrava doktorsku disertaciju (Animal Intelligence) na Univerzitetu Kolumbija pod Ketelovom supervizijom u kojoj opisuje uenje izbegavanjem kod maaka i postaje klasik ranih istraivanja uenja.

207


5. Alfred Bine i Teodor Simon publikuju studiju Les Enfants Anormaux (1907), koja postaje praktian vodi za upuivanje retardirane dece u specijalna odeljenja. 6. Objavljenja Psihodijagnostika Hermana Roraha (1921) u kojoj se opisuje metod procene linosti testom mrlja od mastila. Deset meseci kasnije Rorah je umro vrlo mlad od komplikacija nakon operacije slepog creva. 7. Ro en Karl S. Leli (1890). Lelijeva teorija ekvipotencijalnosti nastala je iz istraivanja posledica odstranjivanja delova mozga koja su dovela do saznanja da na uenje vie utie koliina nego lokacija odstanjenog tkiva. 8. Objavljena Skinerova knjiga Walden Two (1948). Izdava Macmillan pristao da publikuje knjigu samo pod uslovom da Skiner napie uvodni tekst za nju. 9. Amerika psiholoka asocijacija objavljuje Vodi za neseksistiki jezik u svom asopisu The American Psychologist (1977). 10. Gordon Olport i Filip Vernon publikuju skalu vrednosti za ispitivanje linosti, poznatu kao Olport-Vernonova skala (1931). 11. Ro en Aleksandar Bejn (1818). Bejn je premostio eru filozofskog asocijacionizma i eksperimentalne psihologije. Osniva je prvog filozofsko-psiholokog asopisa Mind (1876). 12. Ro en Karl I. Hovland (1912). Hovlandov rani rad se odnosio na uenje i motivaciju. Formulisao je hipotezu o frustracionoj uslovljenosti agresivnosti (1939) zajedno sa Donom Dolardom i drugima. Kasnije, sa Denisom i Kelijem pie klasino delo Kominikacija i persuazija (1949). 13. Ro en Tomas Jang (1773). Jang je bio engleski fiziar koji je primenio Njutnov rad o spektru svetlosti na hromatski vid. Potro se sve boje mogu proizvesti iz crvene, plave i zelene svetlosti, Jang je predpostavio da postoje tri receptora za boje u retini (mrenjai). Ovu ideju je kasnije razradio Herman fon Helmholc i tako je nastala poznata JangHelholcova teorija. (Jang je sa ampolionom postao uven po deifrovanju hijeroglifa). 14. Ro en Alojz Alchajmer (1864). Alchajmer je bio nemaki lekar i histopatolog. Prvi je opisao sindrom ponaanja i fizike degeneracije u starosti koji nosi njegovo ime (1906). 15. Herman fon Helmholc publikuje rad o brzini provo enja nervnih impulsa koju je procenio na 27 m/s (1854). 16. Ro en Hedli Kantril (1906). Znaajan je po svojim istraivanjima stavova, javnog mnjenja i uticaja socijalnih faktora na 208


opaanje. Edvard B. Tiener publikuje prvi tom Udbenika psihologije (1909). 17. Ro en Viljem Estes (1919). Njegovi radovi sa Skinerom doprineli su znatno preciznijoj matematikoj deskripciji uenja. Kasniji rad se odnosio na kognitivnu organizaciju nauenih elemenata u pamenju i matematike modele uenja. 18. Vilhelm Vunt pie preporuku za Stenlija Hola u kojoj istie njegovo poznavanje filozofije, veliko nauno interesovanje i solidnu samostalnost u su enju (1880). Holu je ova preporuka osigurala mesto na Don Hopkins Univerzitetu. 19. Ro en Blez Paskal (1623), pionir u otkrivanju zakona verovatnoe, koji omoguavaju predikciju neizvesnih prirodnih doga aja, ukljuujui i ponaanje ljudi. 20. Ro en Kristijan fon Erenfels (1859), osniva getalt psihologije u Austriji (1890). 21. Ro en Arnold L. Gezel (1880). Gezel je poznat po svom monumentalnom delu u utvr ivanju uzrasnih normi za fiziki i motoriki razvoj dece. 22. Ro en Viljem MekDugal (1871). MekDugal je razvio teorije socijalne psihologije i psihologije linosti zasnovane na instiktima. Ove ideje, koje je on nazvao hormikom psihologijom, promovisane su u njegovoj uticajnoj knjizi Uvod u socijalnu psihologiju (1908). 23. Ro en Alfred Kinsi (1894), poznat po istraivanjima seksualnog ponaanja oveka. 24. Ro en Ernst Veber (1795). Veber je poznat po svojim istraivanjima oseta dodira i otkriu jedva primetnih razlika u oseaju, kao i Veberovom zakonu u psihofizici. 25. Objavljen lanak Danijela L. ehtera Implicitna memorija Istorija i sadanji status u asopisu za eksperimentalnu psihologiju, uenje, pamenje i kognicija (1987) - najcitiraniji lanak u psihologiji kasnih osamdesetih godina. 26. Stenli Hol stekao doktorat na Harvardu (1878). Prvi doktorat iz psihologije u Americi. 27. Ro en Eduard pranger (1882). pranger je razvio teoriju linosti koja se bazira na vrednosnim orijentacija kao to su religiozne, naune, socijalne, estetske, ekonomske i politike. Smatra se preteom humanistike psihologije (pranger, 1938). 28. Ro en Pol Broka (1824). Broka je prvi lokalizovao modane centre povezane sa kontrolom motornih funkcija pri podukciji govora. 209


29. Sigmund Frojd prvi govori o svesnoj i nesvesnoj motivaciji u pismu Jozefu Brojeru (1892). 30. Osnovan Internacionalni psiholoki institut pod rukovodstvom Pjera ane koji se bavio prouavanjem paranormalnih fenomena, kao to je npr. telepatija i dr.

Literatura Adler, A. (1984). Smisao ivota. Novi Sad: Matica Srpska. Beograd: Prosveta. Arnhajm, R. (1971). Umetnost i vizuelno paanje. Beograd: Umetnika akademija u Beogradu. Arnhajm, R. (1985). Vizuelno miljenje. Beograd: Univerzitet umetnosti. Bonin, W.F. (1983). Die grossen Psychologen. Dsseldorf: Econ. Darwin, Ch. (1983). Putovanje jednog prirodoslovca oko svijeta, 1 i 2. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. Dems, V. (1991). Pragmatizam. Beograd: Dereta. Dons, E. (1985). ivot i delo Sigmunda Frojda, 1 i 2. Novi Sad: Matica Srpska. Evans, R.I. (1988). Graditelji psihologije. Beograd: Nolit. From, E. (1964). Bekstvo od slobode. Beograd: Nolit. Fromm, E. (1975). Anatomija ljudske destruktivnosti, 1 i 2. Zagreb: Naprijed. Gombrih, E. H. (1984). Umetnost i iluzija psihologija slikovnog predstavljanja. Beograd: Nolit. Hothersall, D. (2002). Povijest psihologije. Jastrebarsko: Naklada Slap. Jaki, M. (1990). Fizika i filozofija Hermana Helmholca. Ni: Prosveta. Jung, K.G. (1989). Seanja, snovi, razmiljanja. Budva: Mediteran. Krsti, D. (1988). Psiholoki renik. Beograd: Vuk Karadi. Maslov, A.H. (1982). Motivacija i linost. Beorad: Nolit. Miler F-L. (2005). Istorija psihologije. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Petronijevi, B. (1998). Autobiografija, pesme, prepiska. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Petronijevi, B. (1998). Psihologija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Schultz, D.P, Schultz, S.E. (2004). A History of Modern Psychology. Belmont: Thompson. 210


Seashore, C.E. (1967). Psychology of Music. New York: McGraw-Hill. pranger, E. (1938). Psihologija mladalakog doba. Beograd: Geca Kon. Vasi, S. (1994). Psiholingvistika. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.

211

Documents

Kalendar značajnih događaja za istoriju psihologije