-sud ima SP strukturu, tj
Kant osnovni pojmoviU ovoj lekciji objasniemo neke osnovne
logike pojmove na kojima poiva Kantovo filozofsko uenje koje se
zove kriticizam.Kategoriki sudKategoriki sud ima SP strukturu, tj.
sud se sastoji od pojma subjekta i pojma predikata.Veza izmeu
subjekta i predikata, obino je izraena pomou rei je. Ta ree se, u
logikoj terminologiji, zove kopula.Kant je kategorike sudove
podelio na analitike i sintetike.AnalitikiSvako telo ima
veliinu.
Svi momci su neenje.
Matematika je nauka.
Tabla je uilo.
Analizom pojma subjekta, u pojmu subjekta otkrivamo pojam
predikata. Pojam predikata, potom, stavljamo na mesto predikata u
SP strukturi suda. Recimo, analizom pojma tela taj pojam
ralanjujemo na (pod)pojmove o bitnim svojstvima tela. Svako telo se
prostire, pa prema tome ima neku veliinu. Dakle, pojam veliine je
pojam o bitnom svojstvu tela. Onda pojam tela stavljam na mesto
subjekta, a pojam veliine na mesto preidikata, i tako dobijam
analitiki sud.
Kod analitikog suda ne moramo izai izvan pojma subjekta kako
bismo dospeli do pojma predikata. Dovoljno je da znamo sadraj pojma
subjekta i pojma predikata i njihovu vezu (kopulu) u sudu kako bih
mogao da kaem da je jedan sud istinitAnalitiki sudovi su
objanjavajui njima se objanjava pojam subjekta. Meutim, njima se ne
saznaje nita novo.Kada bismo pretpostavili da biti qwerty znai nuno
biti biti asdf, jkl, gh, mogli bismo, samo na osnovu toga da
tvrdimo: Svaki qwerty je jkl. Prema tome, veza subjekta i predikata
ne poiva na iskustvu. Veza S i P u analitikom sudu jeste i saznaje
se a priori. (O razlici a priori a posteriori vidi lekciju o
Hjumu.)Sintetiki
Neka tela su via od 2 metra.
Neki momci su visoki.
Matematika je Petrova omiljena nauka.
Tabla je drvena.Analizom pojma subjekta, u pojmu subjekta ne
otkrivamo pojam predikata. Moramo izai izvan pojma subjekta kako
bismo dospeli do pojma predikata. Nije dovoljno da znamo sadraj
pojma subjekta i pojma predikata i vezu izmeu njih u sudu kako bih
mogao da kaem da je jedan sud koji je izgraen od njih istini.
Sintetiki sudovi su proirujui njima se proiruje nae saznanje.
U navedenim primerima, veza (pojma) subjekta i (pojma) predikata
poiva na iskustvu moram se osloniti na iskustvu kako bih mogao da
tvrdim da je tabla drvena ona je mogla biti i plastina. Zato kaemo
da su ovi sintetiki sudovi a posteriori, tj. da zavise od
iskustva.NaukaAnalitiki sudovi su eksplikativni. Oni samo
ekspliciraju ono to ve znamo. Na primer, ako znam ta to znai biti
momak, onda definitivno znam da je sud Svaki momak je neoenjen
istinit. Time se, dakle, ne proiruje moje znanje. Sintetiki sudovi,
nasuprot tome, proiruju nae znanje. Ako se sloimo da je sud Sunce
izlazi na istoku sintetiki sud, onda ne mogu na osnovu puke analize
pojma sunce da otkrijem na kojoj strani sveta izlazi sunce, ve to
moram da saznam na osnovu iskustva. Na taj nain proirujem svoje
znanje. Nauka se mora sastojati od sudova koji proiruju nae znanje,
koji su, prema tome sintetini, ali i od sudova koji su nuni (za
podelu sudova na kontingentne i nune vidi lekciju o Hjumu). Nauna
teorija mora biti skup nunih, a ne samo sluajnih istina, kao to su
na primer istine da je ova tabla dua od jednog metra, ili da se
sada nalazimo na drugom spratu. To nisu tvrenja neke nauke.
Postavlje se pitanje da li postoje sintetiki sudovi koji su nuni.Na
emu poiva nunost jednog suda? Analitiki sudovi koje smo naveli su
nuni zato to ne zavise od iskustva. Sintetiki, sa druge strane,
zavise od iskustva, pa su zato samo kontingentni, a ne nuni. Na
primer, mogue je da sunce izlazi na zapadu. Zato se postavlja
pitanje, da li postoje neki sudovi koji su sintetiki, tj. koji
proiruju nae znanje, a koji, pri tome, ne zavise od iskustva. Da li
su mogui neki sintetiki sudovi a priori? Kant je smatrao da je sud
12 = 7 + 5 sintetian, jer se analizom pojma 12 ne moe otkriti 7 +
5. Naime, ni pojam 5 ni pojam 7, a ni pojam njihovog zbira nije
sadran u pojmu 12. Taj sud je takoe nuan, zato to ne zavisi od
iskustva. Sudovi nauke, prema tome, moraju biti sintetiki sudovi a
priori.telo
-prostire se
-ima veliinu
-ima oblik
-kree se ili miruje
telo
-prostire se
-ima veliinu
-ima oblik
-kree se ili miruje
Svako telo ima veliinu.
S je P.
S je P.
Neka tela su via od 2 metra.
telo
-prostire se
-ima veliinu
-ima oblik
-kree se ili miruje
-vie od 2 metra
PAGE 2
